ици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи |
ну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би наро |
г аухијерејски од новодобијени крајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда |
овала књегиња Љубица; супруга Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост |
ајлакшим и најправијим начином по њега, а и пробитачним по правитељство наше, треће пак: исплат |
м предписати, да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, н |
воме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмац |
у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и |
ате.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно |
и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро сво |
совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрестаном догов |
Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добр |
Србије, потврди сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намес |
ужи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јур |
pb n="195" /> су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо |
ску, која је полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бо |
ластима и донешеним законима прибавила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно |
егов непомично управљен био на Султана, а затим проговори он гласом громким, које перо није у с |
стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка д |
финанције поверена је била и трговина, а министар правосуђа био је уједно и министар просвете. |
и и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, к |
ки познавалац људи и њихових карактера, а највећи противник улизица и ништавила људских, који к |
разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; |
заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске |
е у миру и задовољству приватна живота, а народ је српски <pb n="226" /> после 27. година на св |
су опет заузели били своја стара места, а житељи равница остављени сами себи, подпали су поново |
биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и пробисветов |
и.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам - |
кад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврш |
ом народа, него вољом његових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху маш |
ош пао је сплеткарењем својих великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике |
гајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, |
е, код конзула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приk |
ро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</ |
и совјетовали и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никак |
ћ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депута |
о било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турс |
јлакшим и најправијим начином по народ, а пробитачним по правитељство наше измирити.{S} Сву про |
ече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће |
а бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули д |
.{S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем |
исано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност владарска ис |
нство, видило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се ви мал |
и, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људс |
му одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чи |
ки интерес, да Србију за себе задобије, а Турска налазила је опет интересе своје у томе, што је |
а непријатељства између порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи ус |
ш је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг заробљене жене и с |
рану и подказивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдук |
ариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад ј |
гчије, доли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати, |
се због њене неумерености и добре воље, а често стављало се у средину као посредоватељ међу људ |
<pb n="11" /> <p>«Отац!— благослови ме, а ти мати моли светог великомученика и победоносца Ђорђ |
поватати младе девојке за своје хареме, а младиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и |
о стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и самог на |
, опали <pb n="12" /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад в |
калим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја |
оне су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, |
плати, велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни г |
н, није могао наставити своје војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одваж |
анредно јунаштво и највеће пожртвовање, а редовима непријатељским задавао је страх и ужас.{S} П |
од својих задобило уважење и поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са |
тац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»< |
ји су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копље, па |
"186" /> да место мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом д |
ариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски |
оје сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само |
је он ту често проводио читаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се |
ликаши српски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} |
јиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до |
топови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у |
оје заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније |
са високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је с |
тила своје старо господарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне ре |
народима, који су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да само оном |
енике српске немилице давили и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и гро |
због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са |
су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на суп |
уну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилос |
ље освајања и самовласт мача одклонили, а умерени закони ред ствари успоставили.</p> <p>Милош, |
вите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државному уставу, заклетву, изберите м |
није се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из кућ |
е одређена.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, првосвећеници и сви |
жестоко своје присталице притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} Д |
—</p> <p>Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се око |
ак од 1,300,000 турских пијастра плати, а дозволи да у Београду 10.000.{S} Турака као посада жи |
врло добро разумевао земљом управљати, а тако исто знао је праве услове народности српске поња |
бојевима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему ту |
на њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште опет преотети.</p> <p>Човек овај, ко |
ност.{S} Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање |
који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво |
тан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све |
јер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш н |
> <p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније правитељства |
и на случаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове потребе подмиривал |
г у Србији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хот |
ло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди ономе, који се је жртвовао |
зор српскога оружја; немогу пропустити, а да неопишем овај догађај, који јасно показује каква ј |
више посла у отправљању мојих дужности, а у осталом политика речених земаља можда се ни у какво |
сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде, која је за ко |
ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побу |
д свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинил |
} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србиј |
е ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина т |
> <p>Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; ко |
.{S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта је могао сиро |
p>Милош који је окружен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатељ |
орђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Об |
остала је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке, особито пак нове државе, треба чо |
и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорила је она |
и, са својим саветом, својим искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист н |
жења.{S} Војводе опијене славом својом, а совјетници опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кар |
леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен бе |
пничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево п |
тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се |
е јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Ен |
што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико |
жуљку, који је растовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца господара од Србиј |
ше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити оно |
Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до с |
о друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и зн |
уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Пре |
вако установиле, као што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија дру |
дино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <p |
нтересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош наро |
сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности избавлење и ослобођење отачаств |
</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу српског оружја. |
рбије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим министрима, нек |
а право на вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили б |
Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би ба |
и и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са ови |
ика совјета и совјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који су најсп |
Ордени га украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирн |
нога што га друге европске земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити |
победитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га ле |
овору, пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мис |
и-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили б |
су начеонику <pb n="173" /> пуковнику, а мања начеонику подпуковнику.</p> <p>7.{S} Званичници |
, да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може на започетом пос |
и од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, |
им да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд осети удар. —</p> <p> |
свем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опе |
ри Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних роди |
ежевско достојанство своме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт |
м.{S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општине имаду право своја непокретна добра саме под з |
ваком њиховом протузаконитом иступлењу, а овако их лако за дужност њихову повратити можете, ако |
ова неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала их где један за другим |
ан, све смелије и слободније постајаху, а које остали житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лу |
дио земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, |
, што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих |
ко се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај ма |
олико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст |
ога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове села међу собом брат |
јиста велике обвезе према Русији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом велича |
не проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће |
ере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица јој издавале су, да се она |
у моралну снагу слабијег противу јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједи |
о, из једног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да |
аузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме |
ећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства биће дужност изнети и показат |
у веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на јед |
образом могла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрман |
дној скупштини год:{S} 1825. предложио; а особито, кад ова дела која највећу важност имају и ја |
ите онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја пре |
својим суграђанима изгубљену отачбину; а остало им даде, најиме управу земаљску и законе народ |
којако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у |
суму благодарности, коју јој дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији, јер није био глуп. |
а му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог |
ла та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У с |
м с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасходство наћи без сумње |
ите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу свако |
заповед божију, која вели: не кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пишт |
отиву закона земље, или високе порте» — а превод Петронијевића гласио је: «да се совјетници с б |
јника отачбине и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој |
да немају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао се је господар |
којекаквим фразама много народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без и |
ни с вишепоменутим моим установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, |
н дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у |
у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мат |
{S} Чело му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> уједно издаје храброст, одушев |
дана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли |
принуђен вама приметити, да околне силе а нарочито пак покровитељствујућа сила Србије, имаде пр |
његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у |
, сутра морао одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале |
омиле, које су надолазиле, да благодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном |
акве владарске надутости, где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне |
е.</p> <p>Дело ово, велике пристојности а уједно и одважности увредило је и једног посланика, к |
д њим су јашили главни турски чиновници а телохраниоци султанови са други високи чиновници, опк |
вима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука страшило |
саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њихових карактера, а највећи |
ило иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи в |
држање му је војничко, опхођење просто а никад подло, често одвећ достојанствено.{S} Чело му ј |
добродушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — свакојако дакле изванредан.</p> <p>Нек |
дпомагаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паша београдски, где је б |
, између ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога н |
тан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S |
ког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето к |
утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торжествено, и окружен и опет ч |
анове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, кој |
еби много демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кне |
>9.{S} Архијепископска плата је 6000 Ф.—а Епископска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити збаче |
ако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</ |
ке на несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерн |
="216" /> имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала.< |
то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> |
е на себе навукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну |
ју...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим зва |
ти сузбити није могао.{S} Императорском агенту и паши београдском сад је већ лако било да прона |
утацију у Цариграду.</p> <p>Трошкови на агенције по другим земљама.</p> <p>Трошкови на случаје, |
м и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натр |
ку и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p> |
лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, |
астави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како м |
е у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, реч |
траг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење преотме. |
а примети турска власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави политички карактер, |
а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме сујевјерју о |
ашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{ |
нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су били своје кућ |
нка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине, |
је, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том р |
ривезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога господара од обале о |
састављене и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и самих н |
чеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство његово.</p> <p>Крајње је врем |
ароду разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свакој |
ца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју |
d>III.</head> <head>Ајдуци.</head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су |
ила.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb n="48" /> услуге к |
ома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на ово дел |
а какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике, отимали к |
>II.{S} Јаничари...{S}10</p> <p>III.{S} Ајдуци...{S}17</p> <p>IV.{S} Милош Обреновић...{S}27</p |
Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њихо |
подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиова л |
карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, па |
="SRP18791_C3"> <head>III.</head> <head>Ајдуци.</head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горс |
веду горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду по |
ада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја |
пе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је преб |
арци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно што је по |
војска српска није била више као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би власт |
велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n="21" /> које с д |
новић од Поцерја, најпоузданије војводе ајдучке, Станоје Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Л |
видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато сад |
добије од султана налог, да страховитом ајдучком вођи потајно сјајна предложења учини.{S} Као н |
утарња уређења интересују и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи про |
сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побуњених робова даде исећи, подужно |
и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово в |
ако за дужност њихову повратити можете, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и р |
> <p>За оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити, |
њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> < |
ц, нити ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и |
не смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поште |
ебало <pb n="151" /> други начин узети, ако се мислило задобити јуначног кнеза од Србије и то с |
адило и изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућности твоје отачбине — онда задр |
ком имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само заборавите, то онда завис |
аћо!“ одговори Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрестајте борити |
вог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољубља оладило и изумро у т |
ази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да место мене Србијом влад |
краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — П |
превелике намере; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. — |
младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете |
мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њ |
а Милана.... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати |
два превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариград |
алим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја н |
е онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја преве |
16" /> гониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој |
хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У т |
и по све слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, пос |
<p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостив |
о самном, па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се |
овим магновеним интересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље сво |
ћу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом |
/p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племените намере његов |
адају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на |
топлој соби седити и писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, оп |
ању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што ва |
су се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потребовао општу потпору од |
да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место |
долазиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га |
се оба тада топили у радости својој, но ако би се што противно догодило, то су браћа била снужд |
ти и подићи знао.</p> <pb n="129" /> <p>Ако испитамо уређење правитељствено у Србији, које је у |
сле толико година остави оружје.</p> <p>Ако услови углављеног мира и нису савршену независност |
еч своју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бој |
абинет руски совјету српском заповест: „Ако Милош остане при намери својој, да таки најстаријег |
и кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијај |
кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен, но једино од по |
аше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, ка |
српским бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, ни |
дара императора, почне одмах с почетка, ал издалека бројати све велике услуге, које је Русија 1 |
помирења и јачи услов њихова договора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} А то је о |
је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пре |
нушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што |
есају земљу где год стану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђ |
и му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! |
ов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снаг |
их речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, реши |
е и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слободом набављао му је сладости |
горди дипломата разљути и почне другим ал заповедајућим тоном говорити кнезу Милошу: </p> <p>« |
задану реч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S |
а која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју починила и под предвођењем Милошеви |
аветовати!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге управљати — до мој |
угог интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уређења интересују и друге силе, ако с |
атељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један је Алах велики... </p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и |
н је.{S} Питомац императорског кабинета Александер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и поставље |
Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски питомац и који је у Петро |
свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити |
није жалосније од овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише народ и дела српска; ота |
иче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p |
кога касапницу наступајућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p |
а у топлој соби седити и писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи |
се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати |
саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нису описати изражаје лица ове благородне ж |
а, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног |
шао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе |
Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са ору |
у новаца и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</ |
ивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни |
идода старац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака |
аше неповерење било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити |
же бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и ус |
у би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити....{S} За име Христово, бар ви |
е тога народа дознати, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и с |
се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет |
коју неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са свим се невешт чин |
родности својој на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било, није јер је народ т |
није великаши српски од њега преотели — али великаши српски Милана и у гроб положише, а власт м |
гинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се |
му његово оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <p |
а врховну правитељствену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљати!» — одговор |
лаву усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али господару! — овај други сноп украо је са Живанове њ |
стави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми м |
{S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње страже турске допрати, где растајући |
раде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштенародним добром; сав на |
предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодушију Милошевом з |
е моје, па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде поискану поштену и јуначку реч своју. —</p> |
срамом неверства окаљано било!“</p> <p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе п |
труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кул |
рбима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb n="107" /> да дође у турски |
во благородно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби с |
имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амнестију неуважавамо.“</p> <pb n="214" /> <p>Кад је Ми |
у само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом кнезу:</p> < |
постојавше намесничтво и даде генералну амнестију свима сужњима.</p> <p>Намесници — који су сам |
та је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути могу, ш |
26" /> после 27. година на својој свето—Андрејској скупштини лишио Карађорђа престола, те је оп |
Он по закључењу совјета, свештенства и апелације није могао кнежевати, јер они у совјету том н |
мора потврдити.</p> <p>3.{S} Успостава апелационог суда: овај се састоји из председника и чети |
рала; чин пак совјетника и предсједника апелационог суда, једнак је са чином пуковника.</p> <p> |
тела законитост њихову признати, они су апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски је народ такођер н |
ио сам гдекоје војарне болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} О |
ао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и де |
ира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине |
ј борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, која је у свим гранама правитељства седи |
Русије у Србији подигне.</p> <p>Српска аристокрација, која је већ била камен потстицања против |
ла, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ београдски Петар, који је као кривац уплет |
{S} 200.000 фор. у сребру.</p> <p>9.{S} Архијепископска плата је 6000 Ф.—а Епископска 4000 Ф.</ |
</p> <p>Плаћа чиновницима.</p> <p>Плаћа архијереима.</p> <pb n="144" /> <p>Трошкови на држање в |
је фамилије, преосвјашчењејшом господом архијереима нашим, членовима судова, капетанима окружни |
во наше, треће пак: исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао на новопридобијеним крајевима |
ди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; кад ра |
так!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> <p>Живот Махмуда беше зајиста |
је изванредном посланику познати, да је аудијенција већ свршена.</p> </div> <pb n="190" /> <div |
, <pb n="157" /> био је често на тајној аудијенцији код султана, без да му је ту што важно саоп |
а српске револуције пао је у прах...{S} Аустрија под својим надзором држи српске војводе, који |
ад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старо |
/p> <p>После оног последњег рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике у |
а наћи преписе, код конзула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> |
n="224" /> упути своје стопе на границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном |
разјарених победитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Там |
е Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од погибије, на коју с |
евера браћи својој бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачише, да им се |
S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобијени крајева, а две прве точке |
они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!< |
сторијска приповетка.</p> <p>Написао К. Б.</p> <p>Власник и издавалац</p> <p>Конст.{S} Трумић</ |
рибора кућевног леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом о |
pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је Бог |
} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац |
кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и |
н на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове из детинства, који су до |
оћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Ст |
а издржавање кнежево и његове породице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на ње |
.{S} Сви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога |
м себе укротити....{S} За име Христово, бар ви остали будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко м |
о и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцни |
нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мого....{S} Ова голема н |
изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искрености и одважности; да се не даћа оружи |
њезину унутарњу независност, ипак су им бар оставили сва она места која су они отели и дозволил |
лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пука |
вог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n="224" /> упути с |
» — настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили своји |
ну независност земљи осигурали, ипак су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, а умере |
е одважи да иде другој својој родбини: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене |
су пред турском војском, носећи турски барјак. —</p> <p>Србијанци чекају их са пушкама у руци |
оштујем, што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </div> <pb n="10" /> <div type="cha |
рвени широки мердевина, које су именом „басамака“ почаствоване и неколико корака учинивши, дође |
м договору.{S} Но Русија, која је своје батерије запете држала, предупреди ову високу и спасоно |
ан као непослушно робље, које је турска батина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна једина сила |
ом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустила |
.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацајући свој жалостни поглед около себе.</p> <p>«На ов |
.</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јо |
моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих и |
<p>Љубица дубоко ожалошћена речима овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти |
нијевића гласио је: «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су ш |
а подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» — |
17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, док неби што погрешили противу закона земље, ил |
жан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> <p>Ре |
о тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору своме држао, кад му јавише |
држања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају глави његовој |
агновеним интересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде |
оња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљен |
ренији пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дош |
псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зек |
е сабљу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш |
рском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ј |
један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очи |
идом одељена и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара престо |
и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S} |
са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалм |
д својих немилих господара.{S} Оптужени бегао је у стародревне шуме, где је налазио своју потпу |
урци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки воштили: би |
Неки део разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и о |
хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с не |
>Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту пропас |
Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру |
е смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и д |
у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство његово.</p> <p>Крајње је време наступило да се |
орила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, |
воју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, одгово |
ликомученика и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p> |
нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места |
ила је јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, са |
ароду.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; али |
ћи на колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручниц |
и је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} Има случајева, где с |
— настави Долгоруки са чувством — „оне беде, које су савети Енгленске и Францеске на несретну |
арости својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце |
лађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар |
ље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, д |
е, деца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само о |
гне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно викати:</p> <p>„Куда |
> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника заставу, ободе нагло свога коња, пролет |
довањем онима, који су му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара |
ете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући млада дево |
ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече |
ом наређиваше: „да ниједна жена српска, без разлике стања и старости, несме носити више народно |
ужје другова мојих, што су остали дома, без обране остати изложени беснећем победитељу.{S} С њи |
о проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сн |
есто на тајној аудијенцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је |
је био у стању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану |
...{S} Тако прођоше неколико магновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb n="58" /> |
даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, које може свакоме владару, који ј |
екнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног |
, двапут јурну помамно на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је забрани |
ретну Србију скроз и скроз десетковали, без да су њено постојанство заморили,. наилазимо ми на |
упити, нити једне самовољно промјенити, без договора и согласија свију нас и свега народа.</p> |
та, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада ра |
мети Милош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која |
анци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале |
</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њихова господар |
пути своје стопе на границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца им |
</p> <p>Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без да се је са |
ла своје старо господарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне речи |
г је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побуње |
између ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога ниј |
дног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело Милошево |
рестане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад |
вакако пак извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарској поб |
се ток свију ствари отачаствених, свима без разлике предложити.</p> <p>Од Крагујевца, кога ови |
дро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењ |
озвољено било Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се |
а?» — запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — настави Долгоруки са чувст |
радити нису морали.{S} Русија имала је без <pb n="196" /> сваке сумње велики интерес, да Србиј |
арах да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гроша |
Милош са осталом војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се |
еника у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образованости напреднији од Милоша, н |
бе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог |
в народа немилице проливала, нису могле без никаква успеха по народ остати.{S} Године 1806.{S} |
тка је добро ишла, но напоследку остане без уважења.{S} Војводе опијене славом својом, а совјет |
ст остала без успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слабо <pb n="86 |
е праведном захтеву његовом, ком нећете без опасности противстати!“—</p> <p>-------</p> <p>Овде |
ије о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не господине, разумите |
е и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње организа |
ре, која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим неп |
без да га је свога погледа удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразни |
јатеља указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распит |
му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, |
овај законодавац врло добро знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb n="117 |
Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити збачени без претходне осуде.{S} Напредовање њиово бива по реду |
им, да ће ваше високопревасходство наћи без сумње да је то пристојно!» —</p> <pb n="184" /> <p> |
и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну младу дев |
два једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења велике силе, неможе и није у стању ове |
вен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме |
има, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу обз |
они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног д |
ило, до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле извршујем. — Наше установе нису пост |
ће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би разјарени српс |
своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Проклета ми |
чити» — примети султан.</p> <p>Но Милош без икаквог околишења настави даље:</p> <p>„Ваше велича |
уке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних руку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела оба бра |
p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем, те са гласом |
тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло употреб |
{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног среб |
изражавао оне горде радости, ону утеху безкрајну; која у једном магновењу човеку, награђује св |
ах ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељу и надежду за по |
а се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ — повиче Турчин у највећој јарости — «Та |
Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те р |
поверења — него Милош; који уједно има безпримерно проницави дух, који ми до данас нигда пред |
скоро непоњатна неустрашивост и српско безпримерно јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпа |
, дуга бела коса спустила се на рамена, бела као снег брада покривала му је јуначка прса његова |
н и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бела као снег брада по |
средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све сврше |
заставу у руци својој, на којој су биле белим словима написане ове речи: «Отачаство, Слобода!“< |
као и остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом носио, и |
топе на границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој |
Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје подворење |
бијом опет завладали били, нови паша од Београда Солиман изда заповест, којом наређиваше: „да н |
су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака |
ству а од нападаја се одустане.{S} Паша београдски, где је била столица управе Турске, добије о |
ст — самовоља Јаничара у земљи.{S} Паша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као |
по улица нападани, и бивши Архијепископ београдски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, |
е могао.{S} Императорском агенту и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута, устро |
основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у присуству паше обнародован, који је као коме |
турских пијастра плати, а дозволи да у Београду 10.000.{S} Турака као посада живити могу, сва |
н је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> </div> <pb n="67" /> <div type="chapter" |
озване да прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину његову дознале |
д около гуслара, који су у <pb n="8" /> бесконачним песмама приповедали ил певали јуначка дела |
одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће било у крвож |
их отаца.{S} Људи пролазе, отачаство је бесмртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који |
остали дома, без обране остати изложени беснећем победитељу.{S} С њима сам делио сретне дане, с |
отиву Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнави |
и слободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња за слоб |
атим окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чувари и изв |
У свакој битки, у сваким мањим сударима беху Турци потучени.{S} Власти турске из села и вароши |
неучинише то из уверења свог, него што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато |
ном Крагујевцу, чији становници такођер беху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је т |
аца са великим одушевлењем примљене.{S} Бечке новине упознале су ово дело са песницима свију зе |
При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> |
тално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је је |
иког искушења било је чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправ |
уначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге цр |
дијенција свршена.</p> <p>Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за |
, страсни вали кували су непогоду, која беше поводом тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једног да |
вио је свет, да види његову слику, која беше са цртама јако означеним, погледа страховитог и ви |
машној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били |
лоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p> <pb n="11" /> <p>«Отац!— бл |
а, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег разговора.{S} За <pb n="7" /> |
} Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим сељацима довољно чувен и радо в |
вени дух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне растове Шумади |
и удивителним исходима, којих сљедство беше: ослобођење отаџбине, признање њезине унутарње <pb |
пот коња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као ут |
у овог земљаног престола, један простор беше обграђен за народне посланике, који долазе и на ко |
саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Ср |
бије, нема у себи толико просторије, да би у себе примити могао све посланике народне; то је <p |
дао...{S} Његово величанство мисли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго |
ступили били у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} Они су, што се |
је овај законодавац врло добро знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb n=" |
њо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске далек |
се њему остави само назови власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парламента |
и их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да с |
много слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је |
у својом земљу отачаства свога, само да би јој повратили изгубљену слободу.{S} У историји света |
итој смрти излагала за другога, само да би јавну неправду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у |
совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од тр |
ечи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходство кнез Долг |
ила, нити се невина крвца пролила, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека в |
ће само Правитељству на зданијама, која би се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук |
а села и вароши грађански уредити, која би уједно саједињена била са војничком влашћу, јер је с |
кад би само учинили једну услугу, која би њему врло пријатна била.»</p> <pb n="182" /> <p>«Њег |
је испросио; као и немање превару, која би се изродити могла.{S} У тајном кабинету султановом м |
м биткама добро застрашена била, и која би полугосподарство српско признала, да се сами могу сл |
це Обреновића са српског престола, била би нова смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.< |
оје сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд |
ије био више само побеђени народ, којег би Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан као не |
, а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се ј |
пријатељу и закрилнику целе Србије, кад би само учинили једну услугу, која би њему врло пријатн |
, да би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго устава, како би тим начином избегли |
он као владар народу своме учинио, кад би овде исписивати хтели; морали би читаве књиге написа |
срца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинила, они |
х без одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би разјарени српски војници на бојном пољу после победе |
да — <pb n="46" /> могли свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге поди |
илош хтео што противу њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме |
х чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напре |
ац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мого....{S} Ова голем |
ео шњима упустити у отворену битку, где би голема турска сила могла његову малу чету застрашити |
араће и за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народнима појавило.</p> <p>3.{S} Дао са |
те једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати на штету обштине а н |
у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђ |
иру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он |
не једног, другог никог више нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, ј |
и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој |
ажише.</p> <p>Страховити догађаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за собо |
су навикли били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нуд |
епознајем човека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и савршеног поверења — него |
ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно глед |
немилице давили и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпо |
о, кад би овде исписивати хтели; морали би читаве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Срби |
—</p> <p>За оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни би |
и се свагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових с |
ом умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порт |
36" /> њиова жеља посве обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би се шт |
еђу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државним дјелима онако; као што се ру |
жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n="218" |
па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и постао би изнова |
дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима |
ан да вам могу показати сретство, којим би могли изказати то признање ваше, које дугујете импер |
ад, неби л изнашли какво средство, коим би се све потребе народне могле најлакшим и најправијим |
до мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправде, које у срце дирају.{ |
} Сачинити и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права и дужности књаза Србскога, п |
дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кнезу |
се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у велика |
сле победе сваку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдн |
ашен био за издајника отачбине и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да |
да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би разјарен |
ласт <pb n="223" /> покори Србију, каво би под гвозденим прутом друге српске народе придржавати |
и да су сами себи остављени били, много би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о |
рака које смо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо?» —< |
својој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} |
су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог |
ког није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb |
велике намере; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> |
ба тада топили у радости својој, но ако би се што противно догодило, то су браћа била снуждена |
и, кад би се држали строго устава, како би тим начином избегли увек непријатне противности.“ —< |
лоупотребити, што коме не припада, како би дакле народ српски оно злоупотребити могао, што он с |
вијим начином разрјезала на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији Србин био задово |
порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и |
договору са судом народним о том, како би најзгодније установили оно, што је најпрече, најнужн |
а овако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно ј |
и.</p> <p>Непрестано водећи бригу, како би простоме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошков |
видило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрез |
самоме руском или турском двору — било би непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се |
"182" /> <p>«Његово величанство, видило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са со |
ле живе симпатије и поверење народа, то би била неразумност очевидна, које су унутарње <pb n="2 |
у и слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог |
ра од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p> |
зати морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналицу, |
„Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње |
аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“< |
те да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лукавство изневерил |
е и установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, морало једним корак |
тити да задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства окаљано било!“</p> |
рцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе у |
а чета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска могла покорити и под бич ставити и коју |
неби поњао био ону велику важност, коју би из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде |
у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало |
могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — <pb n="4 |
дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и Омира.</p> <pb n="29" /> <p>Старији син Милош |
један простак, који зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у от |
з претходне осуде.{S} Напредовање њиово бива по реду и чину старешинства.{S} Свако село само се |
них сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ београдски Петар, који је као кривац |
и и госпоштини својој, оне су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито слави |
ијатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове, |
није можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљује ватреним и одушевљеним речма срца на |
да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он сав поцрвенео |
тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој |
да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прекине, али Милош |
е.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи нестане га.</p |
и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поред другог и враћају се као победиоци — |
шака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај |
у неустрашивим борцима српским, који се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала |
чији становници такођер беху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио |
поведи, да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове |
ородице Обреновића са српског престола, била би нова смеша оних јошт недовршених заплета на ист |
а власт, која је због рата установљена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружан |
анизација Србије, после савршеног мира, била је организација оружања...{S} Уговори сад у Царигр |
Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне знао је св |
ју, у свакој вароши, до најмањег сеоца, била је управа предата кметовима или општинским стареши |
отајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од важности оружја гонитељева |
n="35" /> коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотов |
а, која окружава малу варош Крагујевац, била је опредељена за ово велико празновање.{S} Јошт пр |
е стога јако осиромашила <pb n="115" /> била.{S} Милош је одмах спочетка владе своје потпомагао |
у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} Има случајева, где се смелошћу и одв |
</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> </div> <pb n="67" /> <div |
он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она |
ва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдуковања сво |
брига Милошева после учињеног примирја била та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет |
при управи тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем указала — ве |
ак крста на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала |
ства и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после оних великих ратних напора и вел |
и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста ува |
урске, која је с дана на дан умножавана била из големе турске царевине, која је бројала 45 мили |
тила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци бор |
оја као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на св |
дну странку, која је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао бољарима својима н |
им поступком мужа свога дубоко увређена била; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино |
на пушчаних у толиким биткама поштеђена била...{S} Благородна жена ова, није могла преживити по |
ико стопа од њега <pb n="55" /> удаљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љ |
решеног њеног стања, у ком је остављена била после ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио |
оја је драгоценом крвљу њиховом купљена била.{S} Русија при утаначивању мира, није са Турском н |
нски уредити, која би уједно саједињена била са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у |
ећ двадесет петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но страховита изнуђења и грозна мучења несретн |
емљопису једва са малом тачком означена била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко ста |
ба задобивеним биткама добро застрашена била, и која би полугосподарство српско признала, да се |
коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„Господару — ев |
је завера која је супрот Милоша удешена била јако разграната и да потпоре своје налази у Русији |
је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања |
лику отачастољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво |
едну услугу, која би њему врло пријатна била.»</p> <pb n="182" /> <p>«Његово величанство, видил |
и, која је по његовој заповести сазвата била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа |
а оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој би |
ајања.</p> <p>Оваким је духом задахнута била сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип |
дмах <pb n="195" /> су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су |
и се што противно догодило, то су браћа била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је духом задахн |
е раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели у заједници братској и |
ијатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} По |
пштине прво зато, што је превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго за |
ј догађај, који јасно показује каква је била то војна и који довољно карактерише ове просте, го |
ачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до очите своје материјалне пропасти, големо на |
{S} У такој грозничавој тишини дошла је била већ и година 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да |
тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта ј |
задобио.</p> <p>Цела земља подељена је била на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај број |
ије.{S} Министару финанције поверена је била и трговина, а министар правосуђа био је уједно и м |
една стихија дивље необузданости; та је била необузданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} Паша |
.{S} Помоћу речених радина уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да ш |
ју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале ср |
се одустане.{S} Паша београдски, где је била столица управе Турске, добије од султана налог, да |
Крагујевац за 16. новембра 1835. где је била и столица правитељства.{S} Но почем и народ у Срби |
у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат њег |
е под њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузрокова |
колебати.</p> <p>Ова војска српска није била више као проста ајдучка чета, од које се народ оту |
же; свакако пак извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарско |
за своју политику, јер српска крв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке, |
о највећу војничку вештину.{S} Ово није била занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било лад |
дало било.</p> <p>Столица управе српске била је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у години је |
справљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји |
живе симпатије и поверење народа, то би била неразумност очевидна, које су унутарње <pb n="222" |
"55" /> удаљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере ста |
ну Турску, која је полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољ |
ијатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p |
рагоценије иза њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Мило |
p> <p>Српска аристокрација, која је већ била камен потстицања противу правитељства — послужи му |
детета загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђе |
само као и други човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позније доба сам |
тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред дру |
о се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Непрестано настојавајући да осујети спле |
атовања, непрестанце с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, храбрећи, |
сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, |
су окружја бирала, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је |
е као мало детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робова о некада |
аопштене.</p> <p>Све припреме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цр |
наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="11 |
у, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео п |
<p>Пред четама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно ју |
ао, које су по његовом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више |
ти, које су му од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече султан Милошу — «најискрен |
{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад |
сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико година, кад одвратити га хтедоше |
, што су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати грађанске одношаје јавног прав |
ове по војничком начину потпуно удешене биле, борци су страховити и непобедими, и то не по број |
та поклонити увредама, које су нанешене биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш |
почну врвити гомиле, које су задахнуте биле одушевљењем.</p> <p>Свештеници, који великог уплив |
множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално добро стојали, |
p> <p>Срдитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направил |
812. и 1813. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва из |
.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто невоља ран |
ај број на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, јер других способнијих људи за та места с |
глу, ове чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима бил |
јући заставу у руци својој, на којој су биле белим словима написане ове речи: «Отачаство, Слобо |
ма је Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} |
траних сила.</head> <p>Околне силе нису биле позване да прегледе устав, који је био у Београду |
владу.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очин |
Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом |
оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и |
т поставити на оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени господар онај: ком имате ви за |
е пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању уз |
Старе пак присталице и фанатици турски били су дубоко разјарени, гледајући у овим поклонима св |
у.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу независност, ипак с |
тни Турци јадном Србијом опет завладали били, нови паша од Београда Солиман изда заповест, којо |
цену ставили били, они су опет заузели били своја стара места, а житељи равница остављени сами |
уставобранитељи по целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно |
е, на коју су Турци голему цену ставили били, они су опет заузели били своја стара места, а жит |
агујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући |
</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Турском, да би од ове задобили свој |
<pb n="38" /> турских, који су навикли били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови љ |
не овог прогони палигоре, који су одани били протународним интересима и да их замене људима, ко |
од својих земљака као пријатељи примани били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, |
ом <pb n="145" /> и совјетовали и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпосле на |
до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне песме, које су до овога часа сам |
b n="56" /> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На |
а онима који су му од дивана предложени били.{S} Руско посланство које се с почетка чинило да у |
пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици з |
ђу људе, који да су сами себи остављени били, много би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, п |
стране потиснути и у градове затворени били и кад су их војском опколели, заузеше они сва села |
да тако раде, већ што су често занешени били страсним жељама својима, и оно су радили што радит |
поразумети се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној реги |
ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчасти |
своју на победу; они су у ствари самој били заточници светога савеза....{S} Турска је опет пов |
јој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После једне године, одкако је Ђорђе отишао |
и су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ к |
у свагда беху при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових пресуда, што их |
емљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод устава давао |
ве из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако |
ештина у војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узви |
еша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног |
су обично Србијанци из равнице, који су били право и неправо гоњени од својих немилих господара |
лостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи устава српског од године 1837.</p> <p>Није |
јдука; старци, жене и деца остављали су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од |
, који су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодољивим препонама, провукли су се о |
се разда онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше в |
—</p> <p>Заплашити карактер овог рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове приста |
овом послу само мимогредно улогу игра, било је доцније душа свију преговора и није остало изме |
о, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, ко |
ихова дела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или у каквој другој држави своје посре |
нова, колико је и војвода <pb n="60" /> било.{S} Ове совјетнике су окружја бирала, потврда избо |
отужи самоме руском или турском двору — било би непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, г |
х ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и пробисветова <pb n="38" |
штало није, но једно је само пред очима било — одупрети се сили тираније, те збацити са себе ро |
Љубице, у овим данима великог искушења било је чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би им |
авана:</p> <p>Почасно обновлење совјета било је већ закључено у општем договору.{S} Но Русија, |
е и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашл |
синуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај више година под турским роп |
нешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се је |
о нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу кр |
ле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није с |
слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство постало тако |
ела.{S} Његово јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, његова нечувена освајања и скор |
обнијих људи за та места с почетка није било; но Милош искуством научен, знао је свести власт њ |
био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном живо |
у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свог |
ену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем нешто го |
ховне власти; и по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, који је те законе земљи |
е остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љуби |
Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да |
е да се мире.{S} Магновење за преговоре било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба |
.</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису добивале никакву плату од својих старешина.{ |
мртних жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира просјачити.</p> <pb n="1 |
рибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која су склони били за с |
<p>Дело ово од особите је знатности, и било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омлад |
да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и мислити знаваху.{S} У писму том изв |
ирно стадо робова, које се судби својој било предало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} |
pb n="193" /> <p>Међу самим пак народом било је такођер незадовољника, но народ се није тако ла |
</p> <p>Да последњег часа држање његово било је пуно достојанства и благородства.{S} Кад <pb n= |
лив код совјетника.</p> <p>Мњење његово било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде |
ужасног турског робовања, земљеделство било је са свим занемарено и земља је стога јако осиром |
и он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</ |
енту и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигархијску опозицију |
амере; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </div> |
ду, које му је последње ратовање задало било.</p> <p>Столица управе српске била је у Крагујевцу |
шт једино сретство, које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да о |
ају наравно његово лукавство изневерило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју б |
, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило одвећ весело у светковинама |
е него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сре |
е моје вечитим срамом неверства окаљано било!“</p> <p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему се запов |
љене слободе...{S} Све је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце |
ји у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кнезу од Србије своја |
је она тајне уходе, којима је наручено било да доказују користи, које Србија од уплива руског |
ине, ово је дело <pb n="171" /> свршено било.{S} У овим делима налази се духа, разума и обзира |
} Кад <pb n="206" /> је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег |
предузео да изврши, зајиста је огромно било; то показују она мудра уређења, која је он земљи с |
/> њихово име, које је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милошевом гре |
г пузења, држање Милошево према султану било је пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели о |
остане, као што је и код њихових старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао |
раброг и неустрашивог бранитела.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пу |
г. народу говорили» — настави Махмуд — „било је предметом љуте критике, од стране тих сила.» —< |
ила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћај |
дела.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек у целој Србији, који је њоме владати и |
делом за војеног диктатора произведен, био је задахнут величином свог позива, и способан за до |
х Турака које смо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо? |
риспео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је често на тајној аудијенцији код султана, без да |
је потпуно његовом телесном саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њ |
украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубиви владар, који зем |
172" /> представника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Министар унутарних |
је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промету трговачком, доцније пак |
знаде да народ није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријате |
, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње организације земље, што |
ло, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n="70" /> |
е била и трговина, а министар правосуђа био је уједно и министар просвете.</p> <p>2.{S} Успоста |
ости.</p> <p>Нов устав на овим основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у присуству паш |
инским старешинама, којима је старешина био кнез.{S} Свако пак окружије имало је једног начални |
ша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, које је народ |
ио народно дело, за које је толико пута био жртвовао живот свој, који се сав светли од красних |
оште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац врло добро |
је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од ог |
основу управе земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{S} Мож |
овјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. <pb n="205" /> година, |
плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака |
приврженика у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образованости напреднији од Ми |
а је био господар целог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, које до смрти свој |
ког чела, које га је издавало као да је био господар целог света, ма да је био насликан у своме |
ше многи знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше |
одује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанственији и најрадоснији дан за народ српс |
остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео |
род супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну изазва |
разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов јед |
да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је |
сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те |
под руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спр |
биле позване да прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину његову д |
и ваља предпоставити, да Милош који је био духа свободоумног, није правио завере, да дело ово, |
овор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку |
ео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потс |
што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорством свога вазала противу њ |
ато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију сво |
се у разговору придржавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се у чем из |
у и законе народна скупштина.{S} Ово је био други красни део посланства Милошевог и сад ћемо по |
супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђ |
о, за кога час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац просто као и остали војници о |
је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народн |
услуге чинити.{S} Народ српски често је био несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога к |
рашним у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у |
жати.{S} У сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који је украшен био заставама и зел |
ати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше са |
да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за војничког поглавара од Србије.{S} О |
з почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је могао владати и обуздати српс |
</p> <p>Овим цифрастим говором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се ј |
и се натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политичк |
асмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопштег љубопитства, ово је он |
ице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег би Турци наметом ра |
дважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен, но једино од попечитеља унутарње |
рности, коју јој дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како |
није био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да неће моћ |
Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати |
наскоро приметим да прави владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у с |
<p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он је имао својих мана. |
е могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби повукао корист |
простити, но за неправде другом учињене био је неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p |
тивошћу портином, Милош није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико о |
ли брат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на т |
0" /> <p>На цвети 1815. год. искупио се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједа |
и морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналицу, као |
нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с по |
Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француске револуције, која је и |
а.</head> <p>Милош је јошт један једини био између свију вејвода и ратних другова Карађорђевих, |
м њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш о |
из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, који су за слободу свију бојак са Турч |
госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично народно <pb n="50" /> о |
противу њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, т |
о народ српски стењао.{S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јо |
ободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског господара, кипила ј |
љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ исто она |
ек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је противу големе |
<p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање неср |
, па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, к |
раду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и нар |
те Руске, којој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико уч |
азио, са особом и имањем својим сигуран био.{S} Материјално стање земље брзо се у Србији подигн |
корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама же |
у оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му ј |
њем судару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри свој |
ску војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредним пожртвовањем од стра |
шу човека, који је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчек |
креном разговору, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдеко |
така поглед је његов непомично управљен био на Султана, а затим проговори он гласом громким, ко |
о, народ српски већ је напред опредељен био, да буде мост за случај каква непријатељства између |
испео, гди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана уведен по постојећим обредима и |
лашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно увере |
p>Народ је српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појави |
лики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала, |
матрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за сврше |
овишење пореза, који је већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> <p>«Један тренутак |
азак његов у званичним новинама оглашен био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао |
хвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и постао би изнова роб — а на |
је био један брежуљак, који је украшен био заставама и зеленим гранама.{S} На подножију овог з |
најимућнији тако и најсиромашнији Србин био задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима су поп |
тог виора, који се у Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутра |
ико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане износити околишење и лукавство |
еном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновници а те |
тво изневерило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из овог случаја задобит |
да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак ср |
алма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и метне обоје н |
ни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну у народу; други опет |
шт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије с |
а, који је доста незгодан правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша. |
које до смрти своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним местима, по рогљевима улица, по з |
тешње границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племен |
ог живота, те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство н |
, којом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај |
машних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћутљивости, која као да му је само |
цима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али нем |
аству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо |
ји је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој независност и слободу њену. |
частва свог! — Дал је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложе |
. год. како је од свију кнежева признат био за врховног господара од Србије, Милош је наумио да |
поведао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њ |
ћу корист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одговор Мил |
ек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је био један мла |
и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S} Уј |
авање својих попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој каз |
оду робова!» —</p> <p>У самом Цариграду био је Милош најславније дочекат; пролазио је кроз варо |
чуо француски говорити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац |
у старешинства.{S} Свако село само себи бира старешине, који уједно и неки део пореза одмеравај |
" /> било.{S} Ове совјетнике су окружја бирала, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа |
еотети.</p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, т |
оред храбрости своје особито одликовала бистроћа ума његова.</p> <pb n="47" /> <p>Вештина у вој |
p> <p>Наскоро после неколико изгубљених битака примети турска власт, да је ова борба ајдука поч |
од красних и родољубивих дела.» — Треба бити поштени признати оно, што је један совјетник јавно |
заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и из други села и окружија |
ју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, ког |
аптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош чудећи се.</p> |
пских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике, |
иш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> гониће сваког кој |
на горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његовом потекле су му низ отворено л |
, за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја вел |
много шта неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који |
нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви недоста |
јатељства између порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њих |
родног дела.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек у целој Србији, који је њоме вла |
заведе.</p> <p>Једине околне силе може бити жалише за губитком своје власти, које су из потаје |
не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати на штету обштине а на срамот |
Његово величанство мисли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго устава, как |
ши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам |
ем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дође |
обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе навука |
и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви недостатака; но и о |
p> <p>О овој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо речи једног Француског научењака, ко |
једини брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку, но пошто је |
оста је народа изгинуло самном, па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем и про |
во пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчбу неких |
зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, који су требали предложени бит |
о време одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би |
а пословима, који су требали предложени бити главној скупштини.{S} Нисмо могли до сад схватити |
совјетници, који видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен уст |
што друго и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано |
тства, која само вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узвишеном госпо |
ем од себе одбијао, невера браћи својој бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора п |
пски, који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме |
/> нејаке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови способни постану дела, која |
пријатељима својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не т |
казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставити, што потпомажући устанак Бу |
но султан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вам |
ви само назови власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парламента.</p> <p>Да |
обрадовала, није све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепље |
то са једним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да м |
е Србије у језгри својој војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништ |
Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље је |
да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства биће дужност изн |
да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово неколико простих речи откриле су и |
чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајав |
роји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхић |
скопска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити збачени без претходне осуде.{S} Напредовање њиово |
о је у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, док неби што погрешили противу закона зе |
имаде свог интереса са портом у савезу бити, — но није хтела никако допустити, да Србија буде |
{S} Љубица и Рат...{S}88</p> <p>XII.{S} Битка исполина...{S}97</p> <p>XIII.{S} Вашингтон Истока |
вати морао.</p> <p>Догодила се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску војску од 1 |
ајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба |
"SRP18791_C12"> <head>XII.</head> <head>Битка исполина.</head> <p>У овим ужасним бојевима, који |
опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је задобивена победа с |
бојевима што су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци |
ула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена била...{S} Благородна жена ова, није |
оде српске, које се користише добивеним биткама и обогатише се, изузимајући јединог Милоша, кој |
која је већ толиким од Срба задобивеним биткама добро застрашена била, и која би полугосподарст |
ду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{ |
ашивост и српско безпримерно јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше пред |
српска крв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајат |
чити.</p> <pb n="105" /> <p>Усљед једне битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Т |
p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, |
еши и судбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим сударима беху Турци потучени.{S} |
а-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у Бо |
ојим ђенералним штабом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца |
он није хотео шњима упустити у отворену битку, где би голема турска сила могла његову малу чету |
же у лакоме сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У цел |
<p>Оваким установленијама, чини ми се, биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем скопчано |
бити или не; а попечитеља казначејства биће дужност изнети и показати по истеченију једне годи |
вде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на |
у дела, која ће једном њихово политичко биће утврдити.</p> <p>„Народ је“ — говораше он — «једна |
редусретајем овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем величанству - - - - ви сте |
росте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут б |
Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотове де |
ту није било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са сви |
Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето ова |
тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Турака, међер има не |
размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201" /> противу нас узела; она |
ју би власт турска могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Ц |
роботе.{S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта је мог |
спомен.»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи с |
ара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бо |
обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како |
ост обузда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сноси |
ост је наша, да штедњом набавимо јавној благајни порез, који је пре раденике тиштао.</p> <p>Зат |
дмеравају и скупљају; они сами рукују и благајном општинском.{S} Сваки плаћа порез по своме има |
е речи одговори.{S} На појутарје једног благдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} |
есима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу није <pb n=" |
опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти |
еби за највећу част држи, то изванредно благоволење — којег је он предметом — од стране његовог |
з земље полазио, дала му је руска влада благоволећи савет, да остале дане своје проведе у миру |
је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаже, док међу тим остале суседне силе нис |
и у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом |
вени! проговори мати падајући на колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам |
на тој указаној му неизмерној милости — благодари.{S} Цркве нису већ више могле примати у себе |
шени господар онај: ком имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само забора |
, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле...</p> |
мљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди ономе, који се је жртвовао овим магно |
з познавао Русију а тачно је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S} А зато није био небл |
пет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније правитељства представничког у Србији има |
у свему попустити, што ће се са општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекне Махмуд, |
а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је п |
у од Србије: «уверење високог уважења и благонаклоности од стране његовог величанства император |
у толиким биткама поштеђена била...{S} Благородна жена ова, није могла преживити покор тај, по |
<pb n="209" /> <p>Но при свем том, ова благородна душа, морала се више пута поклонити увредама |
у стању нису описати изражаје лица ове благородне жене и њезин звонки глас, којим је то све из |
вио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племените намере његове осујетио, ма да је |
о уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било д |
лош у данима свог горког искушења, увек благородно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово |
старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p> <pb n="153" /> <p>Треба и на п |
дно оно народу одузети, што му је истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је пр |
затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он |
жање његово било је пуно достојанства и благородства.{S} Кад <pb n="206" /> је већ све спремно |
да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме |
старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле и од страха |
руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њега.... јатаган <pb n="27" /> му у срце с |
и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и благослова, дочекају победиоце у ослобођеном Крагујевцу |
о је клечала пред његовим ногама иштући благослова; за тим весело погледа напоље на гомилу војн |
у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благословени! проговори мати падајући на колена благода |
м појасом.</p> <pb n="11" /> <p>«Отац!— благослови ме, а ти мати моли светог великомученика и п |
и <pb n="75" /> са највећим одушевљењем благослови пред њим стојећи наоружани народ и рече им: |
владе своје потпомагао овај први извор благостања људског и среће државне, пошто је земљеделце |
смерало; да преобрази власти и подигне благостање народно, то онда видити морамо, како Милош м |
позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но једна слава није довољна, нити |
т много обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви и |
ј крупи глас — „заклињем те именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да се ид |
вјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писати з |
нез је млад човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа, понашање му је отлично.{S} Зачудим |
своје за несрећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са својим жалосним зрацима у поноћно доба о |
из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определ |
Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} |
ција нене потајне завере, које су народ близу планина стојећи за устанак удешавале; — оваке неп |
!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сј |
очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане |
у паше обнародован, који је као комесар блистателне порте, народу исти растумачивао, и народ га |
им да Србија те уговоре, које је она са блистателном портом заклучила — савесно испуњава.“ —</p |
у људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у т |
ичтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево про |
се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах |
да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и он |
ти турски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто |
остих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћутљивости, која као да |
, ова два велика поборника, које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из турс |
p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искре |
одио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n="70" /> <p>На цвети 1815. г |
ди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске ш |
ао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — нем |
.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="135" /> да |
викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви пролив |
била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајати, морало је до |
је к небу као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих својих.</p> <p>Ништа није жало |
из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили непријатеља |
силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p> </div> <pb n="208" /> <div type="chap |
господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодо |
милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави, да док је |
тна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато влас |
ихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху непобедимос |
ив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—< |
е истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} |
немогли, мало <pb n="79" /> застану.{S} Богати турски шатори, што су јих они истина Бог скупо п |
турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиран |
довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је |
сретство и начин како да прикрије своје богатство, <pb n="65" /> које је задобио... и да личнос |
наоружаних људи, који су се свемогућим Богом и његовим распетим сином Исусом Христом заклели, |
рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p |
ати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти |
нас сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласно.{S} К |
ве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — благодари. |
ован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p |
Сиротим и жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „да живот српских жена није ништа |
ка једног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси т |
рже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарим |
ори мати падајући на колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја |
испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је упр |
јатељ, вичући у највећем очајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом нес |
се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди |
лага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли |
и светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> |
општег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари |
а је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломље |
шна судба, ил пре свега казнећа десница божија, за учињену неверу браћи својој - наведе га, те |
е.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт, размислите |
не се именом светог Јована пред олтарем божијим и назову се „побратими.“ Ово својевољно саједињ |
и дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ — |
оме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разговоре вод |
ове речи:</p> <p>«Ти си погазио заповед божију, која вели: не кради! — а крадљивцу треба судити |
, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито |
да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини једног заробљеног, у невољи и неправди |
претераном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у |
н знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прек |
независности и слободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима ч |
дма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи св |
орђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесч |
крви српских синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног отачаства. |
љено.{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци ос |
рца народна, за свето подузеће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Неколико тренутака, посматра |
су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и пре |
Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После неколико часова роди се и сунце и о |
{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слоб |
еља неустрашимо на сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа |
бе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са обе стране јунач |
јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу којима је био |
вом, од самог претварања, пренемагања и бојазљивог пузења, држање Милошево према султану било ј |
ке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљује ватреним и одуше |
ћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После једне године, одкако је Ђорђе |
ани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ по |
и дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи нестане |
о.{S} Војници, који су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} З |
ца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла влада |
шћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају свом к |
ш није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било |
ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по |
годе на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њихових народа же |
гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да забор |
х прозора, окићено је заставама народње боје, цвећем и зеленим гранама.</p> <p>Велика црквена д |
нак будућности, проказала му све крваве бојеве, непоњатна освојења и увенчала гордо његово чело |
Срба. </p> <p>Небројене жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице проливала, нису |
итка исполина.</head> <p>У овим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Ср |
рпским.{S} Често му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово |
на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим биткама, где је |
ебе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поред другог и враћају се као по |
стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за бу |
ом помогла, толико му је великодушије у бојевима код самих непријатељских војвода многе пријате |
е описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа. |
рђевом жртвовала сталност свога народа, бојећи се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812 |
ик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не господине, р |
а, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме заробљеном |
анка, пређе, него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страхов |
рашног ратовања, непрестанце с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, хр |
сност - видили смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабријих в |
а мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај |
ео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино прибежиште од свију беда и |
више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбијене |
ни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова имена вечито се сл |
наш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у свакоме војнику српском |
> <p>Ратни догађаји, који се на српском бојишту догађаху пролазили су једни за другим.{S} Први |
ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, |
воју личну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад |
кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград |
штво са једним војводом остану мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих ко |
> <p>Кад би разјарени српски војници на бојном пољу после победе сваку штедњу одрицали, викао б |
би јавну неправду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима |
оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Она је |
мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемог |
ове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколи |
да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним непри |
аоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће пожртвовање, а |
ет га победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош је показао највећу војничку вештину.{S} Ово |
и ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> <p>„Његова молба се испунила“ — пр |
ака јунака, у овом новом ал страховитом боју починила и под предвођењем Милошевим Турке из Срби |
е не само као и други човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позније доб |
под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са ов |
е савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу свом |
његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече: |
<p>Вештина у војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана |
злети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним нападајем збун |
чекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p> <pb n="212" /> <p>Тугујући горко на мртвој |
е отачбину своју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбин |
ар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово високомерно питање, које је |
рош пролазио, видио сам гдекоје војарне болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају и |
огило, <pb n="192" /> и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реш |
ива руског имати може.</p> <p>Неки опет бољари српски, повукли су канал од црног мора до срца С |
pb n="194" /> <p>За ове оптужбе које су бољари његови Русији доставили и за поступање ове проти |
о му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страних с |
на била, јер кнез Милош није дозвољавао бољарима својима никаквих личних сталних преимућства, д |
d>Ајдуци.</head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци и |
могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и распр |
боду, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста |
Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно ј |
у сами себи остављени били, много би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем н |
ности према Русији, која је мислила или боље рећи, није престајала њега уверавати; да је она за |
својим у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеком путу, долазило је |
му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне п |
ова чезнула за непознатим — ова морална бољетица која мори и упропашћује толике младе људе, поч |
виде разлику између два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала, |
дено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма |
дили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себ |
ију, који га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, што их с |
Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на супрот ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у |
6 година, ступао је он у редове српских бораца као прост војник и ради показаног ванредног јуна |
битака примети турска власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави политички кар |
ље побеђивао — пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, ко |
.»</p> <p>Жене српске при овој народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из |
ко је живо учествовала књегиња Љубица у борби за независност - видили смо њене грдне напоре на |
авила, која је већ двадесет петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но страховита изнуђења и грозн |
а у боју била, него је и саму политичку борбу у позније доба сама водила — шта више мерила се с |
што удешеним плановима, отпоче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{S} У с |
и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше |
ривале сенку власти владаоцу остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење |
је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело наро |
ћи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устанка; попалити и са земљом |
грех, што су се двадесет година јуначки борили за повратак изгубљене слободе...{S} Све је сад д |
јдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест |
милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је с дана на дан умножа |
та, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саи |
м, газите преко мога тела и непрестајте борити се докле последњи Србин или последњи Турчин не п |
висити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знам |
војничком начину потпуно удешене биле, борци су страховити и непобедими, и то не по броју људс |
твори сад изглед за победу неустрашивим борцима српским, који се бију са крајњим очајањем.{S} Ш |
тиву даија, Милан се налазио међу првим борцима за слободу српску и јуначтвом својим, попео се |
у се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара |
коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се пов |
га, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако види; јер она по Турс |
са спустила се на рамена, бела као снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S} Његово см |
бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је драгоценом крвљу њиховом к |
е судовима нашим предписати, да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин |
шћу и постојанством преко сваке похвале бранила јуначки слободу свога отачаства, и особитим нап |
лно из земље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије и поверење народа, то би била не |
ли били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добр |
крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у |
ише нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се |
еле њима њиховог храброг и неустрашивог бранитела.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом |
ешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљи слободоумн |
а.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног отачаства.“</p> <p>За пет мин |
Србијом владала, није их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачка |
родство пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би |
Обреновић...{S}27</p> <p>V.{S} Милош и брат његов Милан...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба под |
рла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни к |
сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваљ |
атраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од |
то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти ј |
о отачаствољубља подрањивао је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер овога, н |
ку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они су заједно провели живот, |
рани на оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод |
ме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје з |
ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади |
е више располагати, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они |
ри талира за пол године по имању сваког брата да подјеле најправијим начином, како ми неби сиро |
важнија наука, <pb n="35" /> коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и в |
претерала све границе фанатизма. — Име брата јесте најсветији и најтврђи <pb n="28" /> савез — |
рише народ и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке Лазареви |
е у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест његову, са најве |
један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза Милоша изазвало, већ јед |
и једну младу девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје ку |
стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље про |
зило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити |
/p> <p>Код нашег простога народа, љубав братска је претерала све границе фанатизма. — Име брата |
се овај вечити савез јединства и слоге братске далеко разгранао, мудре старешине српске, прими |
од свију страна дошао, да буде учасник братске скупштине, где ће се ток свију ствари отачастве |
<pb n="146" /> мостове села међу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи али |
је општа.{S} Они су живели у заједници братској и по предходном договору, нападали су и убијал |
се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, један друго |
истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај |
су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за пред |
е склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја с |
ојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, |
ако би се што противно догодило, то су браћа била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је духом |
ободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевали.{S} |
неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала их где један за другим смрт |
и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој |
ису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да |
мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана |
и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су заклон, непрестано вичући; «удри за кр |
бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ —</p> |
"163" /> дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја |
ачку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде |
ска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Мило |
значити, него јавна саучешћа Срба према браћи својој, која под турским јармом пиште»!!! —</p> < |
са негодовањем од себе одбијао, невера браћи својој бити, — побегли су у Аустрију, где код там |
му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место |
сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.< |
и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> |
што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, који су за слободу свију бојак с |
е, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља п |
знећа десница божија, за учињену неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као кака |
вом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили б |
ом нашим, долазим опоменути вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској |
дрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише кр |
аша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мен |
са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у |
би своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад |
/p> <p>Све ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и |
што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>« |
излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и ј |
да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки вошт |
ове речи: «Отачаство, Слобода!“</p> <p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигн |
да» — и са особитом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а |
ужје, на оружје!» повика народ.</p> <p>„Браћо!“ одговори Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, г |
месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено |
знаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наше.» |
дкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је та |
је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са збуњеним пог |
им попео и узвисио над осталом јуначком браћом својом.{S} Име његово расчуло се у народу српско |
, који за слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спасит |
; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> |
р имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба детета |
ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је сплетка |
подлога сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, који су се дали за пар |
ницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале супрот Турак |
ђевих, који није хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одго |
војводе, који су небројено пута водили браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточ |
арцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу као непријатељ, вичући у највећем очајању: „Мили |
је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство |
и пробитачних установа, којима је Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их |
ихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају глави његовој израз гордељиви. —</p> <p>Так |
о једног чамца, који је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га на м |
тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отвореном |
авали.</p> <p>У унутрашњости Бугарске и бреговима старе Маћедоније, која је стајала под управом |
пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</p> |
сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који је украшен био заставама и зеленим грана |
намешта около оног узвишеног краљевског брежуљка.</p> <p>Дванајсти сахат избија на кули крагује |
е са породицом својом на једном зеленом брежуљку, који је растовом гором обрастао, а спуштао се |
им гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, д |
својом, а совјетници опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет |
ода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико својих прист |
на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са свога седишта, те испод сламњаче извуче с |
сигуран био.{S} Материјално стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и ма |
ро надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек н |
са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужас |
а су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n="218" /> Ви сретн |
уставно, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Срби |
ушност законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио |
.</p> <p>Од Крагујевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше |
ијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <div typ |
чени.{S} Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине турске ханове и паланке поп |
се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <p |
и удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини |
.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако сам |
у коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, |
српски редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућени Турци, двапу |
ултан одважно пође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада војника скупе |
<p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану опере |
пуним осветољубља.</p> <pb n="81" /> <p>Брзо затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крв |
здавалац</p> <p>Конст.{S} Трумић</p> <p>Брзотиском штампарије К. Трумића</p> <p>у Митровици.</p |
установљенија која сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људ |
> <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после учињеног примирја била та, да земљ |
док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на о |
да препадну србима. —</p> <p>Но колико бриге труда и стрпељиве умешности је стало и требало ус |
га истеривали.</p> <p>Непрестано водећи бригу, како би простоме народу сиротињу одлакшао, дао ј |
бива код других народа, поткрепљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како |
но, да ваш начин управе, задаје озбиљну бригу силама, које су признале полунезависиост Србије.» |
начена била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђо |
ијона разна народа — имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевин |
ди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну независност |
ој Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су |
пку...</p> <p>Турци видећи овако малени број Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих в |
окружја, доцније је Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, јер |
—</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- и нес |
била из големе турске царевине, која је бројала 45 милијона душа, и чију је војску предводио чу |
а род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико својих присталица |
ора, почне одмах с почетка, ал издалека бројати све велике услуге, које је Русија 1833. год. Ср |
о, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће на |
д је година дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} Онда смо се на |
ћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо |
су страховити и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним јуначтвом |
затвор ставити, што потпомажући устанак Бугара, <pb n="221" /> она излаже очитој пропасти судбу |
ене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љуби |
да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати |
околици задавали.</p> <p>У унутрашњости Бугарске и бреговима старе Маћедоније, која је стајала |
з учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је о |
јатељима расплодила.</p> <p>У последњој бугарској побуни, њена рука могла се свуда видити.{S} О |
b n="217" /> дошао, да стање хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њ |
Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно дело, за које је толико |
целом логору само је један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира |
да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђен на месту високом које заузима, и придода: |
молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ова буде одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — |
p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да буде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смеше |
з унутарности од свију страна дошао, да буде учасник братске скупштине, где ће се ток свију ств |
српски већ је напред опредељен био, да буде мост за случај каква непријатељства између порте и |
није хтела никако допустити, да Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мислећи, да к |
тви њихових безбожних руку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они с |
нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, з |
одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си |
е оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати њихов |
<pb n="109" /> <p>После кратког времена буде углављен мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} А |
ње.{S} У тајној једној сједници совјета буде закључено: „послати кнезу шест совјетника од стран |
о с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дођ |
да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне битке.{S |
— Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год буде родољубивих поштених Срца у Србији куцало, име Мил |
у му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат од целог народа за врховну пра |
цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="135" /> да осветли народни празник.{S} У с |
рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору с |
, јер није био глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да неће моћи овај челични карактер за ру |
аје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb n="147" /> кад све то вели |
род позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом п |
екали са запетом шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колико су српски редови прорешетани |
слободе.</p> <p>Од ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србадије.</p> |
тну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблагодарности према Русији, која је |
је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрен |
је све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица с |
ника и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђ |
ине, на захтевање једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> </div |
е децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb n="203" /> кип на књажевском престолу, ја се |
ажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у сачување браћу и с |
ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити, да моје сл |
" /> повиче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака војевати, да осветим моје О |
ки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у |
удем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу допустити да зада |
сом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји |
све дотле неокрњену одржати, док седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ј |
вом примирију, којег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p> </div> <pb n="88" |
већем очајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем |
крв претворити, а за које благодарност буди ономе, који се је жртвовао овим магновеним интерес |
би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“ |
и....{S} За име Христово, бар ви остали будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да своју |
ом моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати, док седео будем на |
а утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благословени! проговори мати падајући на колена |
и противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби м |
="101" /> Двадесет хиљада нових војника буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа с |
ред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг у |
тка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним в |
, да их чувају, докле се год они борили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци |
нима знати који нису овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, д |
утња <pb n="96" /> Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне во |
о су српски редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућени Турци, |
да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се с |
је на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и п |
дао и да од послушности њихове, зависи будућа судба отачбине, и да он остављајући на престолу |
ање стављено бити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипломације, ма да |
сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb n="10 |
Милоше препоручи твојој жени, да буде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се л |
Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, ш |
будила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Ка |
лима налази се духа, разума и обзира на будућност, који карактеришу сва дела Милошевих установа |
свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности избавлење и ослобођење отачаства, док се неб |
од Шумадије пришапнула му сјајни санак будућности, проказала му све крваве бојеве, непоњатна о |
еби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућности твоје отачбине — онда задржи код себе сина т |
м потпором удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресења Христов |
д о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множина народа опколи конак, гди ј |
крсне човек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пр |
дно <pb n="50" /> одело, његову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховног господара Србије, кћ |
доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на оружје, несретна њихова родбина и |
урске повторити може оне знамените речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више доли само једног чо |
бично као гробна тишина предходи свакој бури што наскоро долази, кад народ намисли светити се с |
S} Чуо се само из далека велики немир — бурна <pb n="41" /> разјареност народа, која обично као |
ећа у гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потребовао општу потпору од свих савезник |
ом захвалити, устане колики је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја |
естити?“ —</p> <p>«Предмет је овај врло важан» — одговори султан — «о њему није се могло радити |
Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потс |
{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И так |
е том великом државнику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изо |
знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мо |
света, они очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв прет |
енцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило одвећ вес |
аклем обичају, може се судити неоцењива важност поклона тих; што јих је султан свом побунившем |
ој другој држави своје посреднике, чија важност јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је |
у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у страном свету задобити и њу на корист н |
било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из овог случаја задобити могао.{S} Па |
о; а особито, кад ова дела која највећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са оним кл |
а гоњеним, била је јача и претежнија од важности оружја гонитељева, то су они добро знали! —</p |
тврђивати; но Милош знајући од какве је важности то место, нареди да се одмах на њих удари, и п |
са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да |
ање Милошево према султану било је пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели очи своје на с |
је свима својима подузећима поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито по |
иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb n="152" /> ужасне смрти патријарх |
рење правленије, прелазим сада на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак р |
био одвећ задовољан са упорством свога вазала противу њих....{S} Но Турска се налазила под тер |
прешле, Махмуд сад развије пред својим вазалом, сву кокетерију измишљене учтивости, те са најв |
и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за само његов |
говори:</p> <p>„Знаш аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућ |
оје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде да остан |
да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми с |
а према турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу стр |
у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували су непогоду, која беше поводом тако рећи ја |
велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година назад повратимо на оно до |
<p>Устав овај нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p> |
кне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити ономе ни о |
тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљно држање |
треба ова потварања одбацити од њега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа свободоум |
страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима прав |
приходима земаљским.{S} Народу српском ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни |
..</p> <p>«Устани жено — Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устр |
давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n="148" /> данак.{S} Но моје д |
е срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које |
сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> пиштољем на мене, а |
лизаву стазу политичног дивана навести, ваљало је самом султану да започне извршивати заповести |
елом добије круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаже, |
о уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Србијанци, видила је где два |
задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и бл |
нке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме, који као неки исполини изгледаху |
на на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју по |
у довршени, нису ову тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош ниј |
х посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за |
а супрот ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Во |
дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од |
оже бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} |
и у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S |
говори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, којим би могли изказати то |
одовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока |
онети онима, који много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!» — о |
је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поред о |
изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p> |
сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенарод |
>„Куда сте потегли несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли за |
о зло употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје оз |
ило је досад установљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити |
енути вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао читати, |
0" /> нама.{S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дјела н |
ње.</p> <p>Све ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чу |
пштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја печа |
а за добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите ваш |
рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним господо, остављено је да довршите дело ва |
м погледу желило је његово величанство, вама лично доставити упутства, која само вашој особи од |
ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде |
ег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p> </div> <pb n="88" /> <div type="cha |
Сербије.{S} У слову том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сам |
својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама приметити, да околне силе а нарочито пак покровите |
е кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанск |
ати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваш |
на твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> </quote> < |
ећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним господо, остављено |
пред вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи ост |
крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак неста |
е ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки начин к правици и човечанству, доносио св |
о дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредним пожртвовањем од стране Срба.</p> <p>«Народ је |
, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће пожртвовање, а редовима неп |
ару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, који <pb n="1 |
ораца као прост војник и ради показаног ванредног јуначства на Ужици, постаде и он војводом поб |
има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно о |
отврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p> <pb n="212" /> <p>Тугујућ |
раг тамо!» —показујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете |
у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор српски, |
ш најславније дочекат; пролазио је кроз варош к палати султановој, на коњу источно оседланом, у |
учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне болнице, школ |
дивоте пуна равница, која окружава малу варош Крагујевац, била је опредељена за ово велико праз |
стом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше вође ва |
колели, заузеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показ |
показала нужда, да треба заузета села и вароши грађански уредити, која би уједно саједињена бил |
ци потучени.{S} Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине турске ханове и пала |
и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца, била је управа предата кмето |
ма на бојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај М |
з своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима, пред дућанима, где се обично ликови свих слав |
е просто дете у додир и са становницима варошким, виђало је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва |
ан — „лишавајући себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} Искуство оно |
емљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте пређе бил |
то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —< |
гово је величанство заповедило мени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите правед |
вим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење према Русији, ве |
ега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сак |
ене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Натраг тамо!» —показујући при том рук |
другог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим интересима, као и да у |
ази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош са узбуђеним |
е; ког пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош чуде |
" /> Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико |
промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривено и |
pb n="95" /> <p>«Нека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља |
укавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те нехтедосте |
и, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужн |
и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за дла |
ема Русији, верној савезници султана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> <p> |
и ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине м |
вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено |
и свештенством нашим, долазим опоменути вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} |
ладате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којо |
ак букне на његов глас лицем на празник Васкресења Христова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на |
Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руски, рачунајући на <pb n="191 |
руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, |
тео да се народ постепено изобрази кроз васпитање <pb n="118" /> нејаке деце, и није престајао |
Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим званијама у војсци и н |
ухвати <pb n="100" /> Турке између две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ов |
елесном саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њихових карактера, а |
но ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и ватрени позив, који чудноватом краткоћом својом пред оч |
бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљује ватреним и одушевљеним речма срца народна, за свето под |
важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди оно |
дозвољавате народу прекомерна права.{S} Ваш устав даје му једном речију велики простор слободе? |
јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљну бригу силама, које су |
" /> правилима добре економије, коју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да от |
<pb n="158" /> видеше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима из |
ки достојници вашег сијателства туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> униште |
г интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уређења интересују и друге силе, ако су с |
ке на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори |
—</p> <p>«Кнеже!» — одговори он живо - „ваша установлења имају у себи такове основе, које потко |
ом руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робљ |
екне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је истина основано, али је и моја |
езу:</p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амнестију неуважавамо.“</p> <pb |
ј земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар |
сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење према Русији, верној савезници с |
ечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сва |
купштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше величанство увидити, да он не може никог другог ин |
преломљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким сведочбама с |
оговорите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је |
е на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државному уста |
{S} Ако хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потпи |
за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако ми |
во, којим би могли изказати то признање ваше, које дугујете императору целе Русије, вашем прија |
то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасходство наћи без сумње да је то присто |
вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико и |
онда бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ — |
ујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се та |
ме овај прости одговор Милошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како данас постоје имају у себи мног |
икаквог околишења настави даље:</p> <p>„Ваше величанство! — у извештају томе, ког сам ја велико |
анцуз, и да сте послати од правитељства вашег, да извидите невоље и да видите, каква насиља Тур |
до знања, да се неки високи достојници вашег сијателства туже на ваша насиља, која на то теже, |
, које дугујете императору целе Русије, вашем пријатељу и закрилнику целе Србије, кад би само у |
збуњен, него да бих могао да одговорим вашем величанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало |
еског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног досто |
ифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торжес |
{S} Иста та одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупшти |
ност, а ви не потписујте; но заповедите вашим министрима, нека штеде и нек се поврате <pb n="21 |
ади овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим интересима, као и да утврдим вашу влас |
Битка исполина...{S}97</p> <p>XIII.{S} Вашингтон Истока...{S}110</p> <p>XIV.{S} Наследни кнез |
SRP18791_C13"> <head>XIII.</head> <head>Вашингтон истока.</head> <p>Једва једанпут Србија после |
султан Милошу — «најискренији поштовачи ваших ретких заслуга, <pb n="158" /> видеше са сажалење |
господо, остављено је да довршите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаство је бесмртно!{S} |
</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жалосни приз |
сом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији од оно |
ама лично доставити упутства, која само вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено |
тача. <pb n="218" /> Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и |
сопственим интересима, као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одржати жели и са |
n="133" /> Милош ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p> <p>О |
у слободу своју.{S} Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно г |
едан знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да овај с њ |
земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113" /> земље ко |
реновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама св |
а прибавила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина |
ш је јошт један једини био између свију вејвода и ратних другова Карађорђевих, који није хотео |
он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је |
да Србе раздвојењем ослабе, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Србији верне обрасце о |
> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у нар |
же се опростити ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — одговори Милош зада |
е с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас |
ајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша под |
ашавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубиви владар, који земљи с |
немо сматрати у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да преобраз |
<p>«Ти си погазио заповед божију, која вели: не кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за ови |
је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не |
ају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бог једног за другим Срби |
p> <p>„Народ је“ — говораше он — «једна велика породица, од које сваки члан мора поњати своје и |
покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Његова потајна моћ и |
.</p> <p>Он је заиста, тако радећи имао велика основа за своју политику, јер српска крв није би |
ости, и било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омладина турска узносила је ову решит |
боје, цвећем и зеленим гранама.</p> <p>Велика црквена двокрилна врата широм су отворена и укра |
огодио вољом народа, него вољом његових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него шт |
p>Кнез Милош пао је сплеткарењем својих великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ |
ити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у |
власт у својим рукама, коју су доцније великаши српски од њега преотели — али великаши српски |
као правилан примио, и тако сами српски великаши отворише широм врата, да се Турска и Руска у с |
великаши српски од њега преотели — али великаши српски Милана и у гроб положише, а власт му, к |
иле нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике пристојности а уједно и одважности увредило је и |
ге, које је она делу народњем указала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и |
дражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике силе, које шире своја снажна рамена преко толики |
о што је народу свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, које је народу своме учин |
е и горди падиша, да он без употребљења велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете поб |
лгоруки њега обавешћује, Србија зајиста велике обвезе према Русији имала; а што се признања тич |
Махмуд.</head> <p>И зајиста, после ове велике народне скупштине од 16.{S} Фебруара 1835 год.— |
ређено 300.000 Ф. — из обзира на његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је |
дмах с почетка, ал издалека бројати све велике услуге, које је Русија 1833. год. Србији у делу |
е и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учинили и управо да речем образ му осветл |
н првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb n="48" /> услуге које је он отачбини својој |
а гомилу војника, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој |
аставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њихових карактера, а највећи п |
вету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики немир — бурна <pb n="41" /> разјареност народа, |
вљати ји, оволика гомила неможе се сбог велики трошкова сваке године овако скупљати.{S} Овакви |
b n="32" /> повиче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака војевати, да осветим |
у Милошевом захвалити, устане колики је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докл |
имала је без <pb n="196" /> сваке сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, а Турска на |
законима прибавила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је вл |
, који је при свој својој младости имао велики уплив код совјетника.</p> <p>Мњење његово било ј |
а та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналицу, као што сам ј |
ава.{S} Ваш устав даје му једном речију велики простор слободе?“ —</p> <pb n="160" /> <p>„Народ |
ки рече:</p> <p>«Кнеже! — један је Алах велики... </p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и са т |
немецки језик преведене и код Немаца са великим одушевлењем примљене.{S} Бечке новине упознале |
ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и одушевлењем прихвати народ ове Кара- |
од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени великим губитком, немогоше гонити их, већ осташе у шанч |
их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима, пред дућанима, где се обично ликови с |
ена, после оних великих ратних напора и великих војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{S} |
удну снагу има.</p> <p>У једноме основу великих и пробитачних установа, којима је Милош браћу с |
кати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових великих и доброчинећих мисли и - непрестано поступање п |
ни поставио где је, но ми због његових великих услуга отачаству указаних и што је он за нас до |
а.{S} Земља била је смирена, после оних великих ратних напора и великих војничких трудова, сљед |
ш Крагујевац, била је опредељена за ово велико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него што је |
p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима великог искушења било је чудо мужанствено; беше одана и |
пастир и јунак српски, стане гордо пред великог господина Руса и охоло рече му са изразом који |
ле одушевљењем.</p> <p>Свештеници, који великог уплива имадоше на ратоборни дух овога народа; п |
авац, човек у ком су се све способности великог владара слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово ј |
оји синови, окружен својим најглавнијим великодостојницима, на велику годишњу <pb n="210" /> ск |
вном делу његовом помогла, толико му је великодушије у бојевима код самих непријатељских војвод |
еда ненанесе.{S} Ово Милошево постојано великодушије њему је код својих задобило уважење и пошт |
а.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодушију Милошевом захвалити, устане колики је вели |
о је поњао дужност, које му је налагало великодушно поверење спроћу свом старом пријатељу и он |
чанство! — у извештају томе, ког сам ја великој скупштини поднео, нема ништа друго; но је описа |
уди запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам |
0" /> Турке између две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је |
ла се са портом и исполином севера — са великом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо ви |
омоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, с |
ну кнежевину тако уредио, остало је том великом државнику, да даља далеко важнија и већа јошт п |
!— благослови ме, а ти мати моли светог великомученика и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде |
јим најглавнијим великодостојницима, на велику годишњу <pb n="210" /> скупштину, где су се у пр |
атан ланац да привежу; зато сад поставе велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а |
осподара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом самим; своју је задаћу он већ на |
д оба двора намера Милошева начинила је велику забуну.{S} Искључење породице Обреновића са српс |
и чудновату жену, која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са не |
у никакву науку учила, ипак су показали велику вештину у вођењу рата и управи народној.{S} Они |
а у посланству руском у Цариграду имали велику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, |
земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику отачастољубиву власт, ма да је она била за гдеко |
верило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из овог случаја задобити могао. |
алира за пол године за главу, да плати, велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: а |
ељству чинио; <pb n="147" /> кад све то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи |
јег је он предметом — од стране његовог величанства императора свију Руса — примити.</p> <p>Зат |
ења и благонаклоности од стране његовог величанства императора свију Руса». —</p> <p>На које по |
ом пољу стати на супрот Турчину.</p> <p>Величанствена је и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ |
има овај тужни призор.</p> <p>Свештеник величанственог изгледа у светом оделу код олтара је, та |
ислу <pb n="188" /> управе, и његово је величанство заповедило мени, да вас нарочито позовем, д |
ини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше величанство увидити, да он не може никог другог интерес |
ог околишења настави даље:</p> <p>„Ваше величанство! — у извештају томе, ког сам ја великој ску |
ст, коју је њима устав дао...{S} Његово величанство мисли, да би ви може бити добро урадили, ка |
и само у овом погледу желило је његово величанство, вама лично доставити упутства, која само в |
>„Ви мудро поступате кнеже! — Но његово величанство мој најмилостивији господар јесте једини и |
зива, до дође у Цариград.</p> <p>Његово величанство» — гласило је писмо — «сматраће онај дан за |
на била.»</p> <pb n="182" /> <p>«Његово величанство, видило би са задовољством кнеже, а тако би |
а са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, које је само једној књегињи својствено.</ |
н, него да бих могао да одговорим вашем величанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи, |
ерења и особитог призрења према његовом величанству у свему попустити, што ће се са општим благ |
признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, то цели живот његов |
мљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким сведочбама свог д |
г диктатора произведен, био је задахнут величином свог позива, и способан за довршење народног |
даније војводе ајдучке, Станоје Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је по |
е с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирот |
рзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да |
јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло |
е му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он и |
е ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хо |
Доказано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S |
У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, |
Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно |
века — може песник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и Омира.</p> <pb n="29 |
своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је |
дну час другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p> <p>Пре свега морамо овде ону љутин |
рбија је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала |
истините, јер су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</p> <p>Све припреме су готове |
у ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске |
за ваше савршено поверење према Русији, верној савезници султана, и вас позивам, да се дате вод |
жног држања народа српског, зависила је верност порте у извршавању примленог <pb n="112" /> уго |
ијем поверењу.»</p> <p>Милош, који није веровати могао, да између Турчина и Србина срдачна накл |
о славиле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну |
епрестано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милош |
Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Је |
ија, ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства |
власт“ — одговори хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене сано |
и своју изгубљену слободу.{S} Радосне и веселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњава топова |
ош и поздрави весело цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је |
{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући из гласа јуначке песме, што је од сво |
д постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерадосно поздрављао, као |
ном одушевљеном полету, кад га је народ весело усклицима поздрављао, поглед је Милошев изражава |
ратке отпочивке устане Милош и поздрави весело цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одп |
еговим ногама иштући благослова; за тим весело погледа напоље на гомилу војника, наду мајке Срб |
авано било.{S} Време је пролазило одвећ весело у светковинама, одавању и примању поклона савезн |
ушио је из дуге луле, често погледајући веселу и дражесну гомилицу, што је неколико стопа од ње |
астумачивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида из |
ављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт наређивала, већ је потекло |
мазање на кнежеско достојанство.</p> <p>Весеље и слављење рашири се по целој Србији; но то весе |
тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан, добар |
ност Србије.</p> <p>На глас ове радосне вести, народ занешен од радости ишао је к ниском обитал |
господара од Србије и овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи |
и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним јуначтвом вољно живот св |
есеље и слављење није власт наређивала, већ је потекло из слободне воље самога народа, који је |
да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један једини данак по три талира за пол го |
:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, |
ожда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <pb n="177" /> |
зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често занешени били страсним жељама својима, |
аки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установленијама, чини |
сваки прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљ |
сам, да никако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једн |
а оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је ј |
не зато што је народу свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, које је народу сво |
је друго противу кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није да |
несме носити више народно своје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланце |
ви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за |
и великим губитком, немогоше гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Тур |
јег би Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан као непослушно робље, које је турска батин |
шо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи б |
ма ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а |
ом посланику познати, да је аудијенција већ свршена.</p> </div> <pb n="190" /> <div type="chapt |
а.</p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до очите своје материјалне пропасти, големо насиље |
такој грозничавој тишини дошла је била већ и година 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је гл |
е мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат води |
pb n="155" /> које он у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног н |
же.</p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону стр |
ину дана и постати државом, којој ништа већ неостаје желити.{S} Народ српски има више народни с |
иље и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међ |
у се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи с |
благородства.{S} Кад <pb n="206" /> је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре |
више за демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро |
е.</p> <p>Српска аристокрација, која је већ била камен потстицања противу правитељства — послуж |
и снага народна мало опоравила, која је већ двадесет петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но ст |
>Оба детета загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђ |
ре мира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним биткама добро застрашен |
Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p> |
зависност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља готова, и |
ј:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отиша |
само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>Пос |
орском агенту и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигархијску о |
ј сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане износити околишење и |
</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знати к |
еде да подпише повишење пореза, који је већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> <p |
он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S |
кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад |
ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђ |
м објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати има |
ост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта с |
p> <p>Почасно обновлење совјета било је већ закључено у општем договору.{S} Но Русија, која је |
трекавање својих попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој |
епобедимост.</p> <p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све шт |
ао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу свој |
браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао превијат |
иде Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. <pb n="20 |
њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и |
рбе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; |
оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави д |
нијих епоха у српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но једно је само пре |
Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, који предсказ |
кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p> <pb n="165" /> <p>«Србија |
љења свакоме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разг |
јници под заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи |
{S} Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно говорише, да је з |
ста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње дел |
-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредељен био, да буде мост за случај как |
падно храбра Љубица милосници, немогући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично с |
аброст његову.</p> <p>Свештеник је овај већ двадесет година војевао у редовима првог устанка ср |
ет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} |
рви мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у њему је |
ти за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је |
док је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот |
вропске дипломације, ма да је он једном већ признао <pb n="124" /> полу господарство турско.</p |
аст над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и |
цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам о делу, ти |
ости потресаху прса његова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је |
су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невин |
ом својим и наравном проницавошћу давно већ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир год |
уне српске учинио, изодавна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат о |
Краљ</head> <p>Срби су једва један пут већ постали сами своји господари, и Милош напредује са |
ља и изнуђења јаничарска, превазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судб |
мљење догогило, <pb n="192" /> и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цари |
и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n="76" /> на олтар народне с |
о које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оста |
рној милости — благодари.{S} Цркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које су надолазил |
ет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је |
Земља цела подељена је на 17. окружја; већа окружја подчињена су начеонику <pb n="173" /> пуко |
ком државнику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изображења тр |
да не чини више ни кулука чиновницима, веће само Правитељству на зданијама, која би се градила |
ени, нисмо могли <pb n="138" /> скупити веће скупштине прво зато, што је превелика суша била, з |
ни на покорност спрам Русије, да народу веће право уступи, које му по уставу припада.</p> </div |
ваком захтеву партаје руско-турске која већином седи у совјету?“ —</p> <p>«Господару! — давајућ |
ва и једног предсједника, решење његово већином гласова закључено, кнез мора потврдити.</p> <p> |
тачбину.{S} Поткупљивањем добила је она већину присталица својих у совјету.{S} Они совјетници, |
е деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је доцније на против до тог степена |
год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је у п |
внити.{S} Унутрашњи раздори све већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах |
еодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на |
ече Милош «дочеком и предусретајем овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем вели |
а портом закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње уређење земље обраћати.{S} Он није хо |
случајева, где се смелошћу и одважношћу већма користи човек него претераном опрезношћу па као ш |
риведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељс |
ла на књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, ко |
Све припреме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, |
head>Јаничари.</head> <p>Једног зимског вечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској |
у оправу.{S} Честити српски војници тог вечера спаваху под заузетим турским шаторима.</p> </div |
су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он |
а ово високомерно питање, које је истог вечера сретном господару од Србије до ува дошло одговор |
е сљедећи случај:</p> <p>Једне пријатне вечери, седио је Ђорђе са породицом својом на једном зе |
окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доб |
ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> </quote> <p>Милош повери јединц |
живот српских жена није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и по |
ао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са нај |
на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи н |
речма срца народна, за свето подузеће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Неколико тренутака, п |
ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске далеко разгранао |
већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — да се |
ту Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства окаљано било!“</p> <p>Алија за |
ишту пред врагом страшним, њихова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мученици слободе, п |
тке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајати, морало је дотле доћи, да се уговор кака |
<p>У овим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом |
чио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог у |
шу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који су за веру и ота |
да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољубивим.</p> < |
дно погинули, заједно нека и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љубиц |
уверавати; да је она задобила право на вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p> <p>Кад |
етили, да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нап |
н духом проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, које је најважније зна |
воде.</p> <p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће |
им говором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт том |
да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг |
е најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државним дјелима онак |
строћа ума његова.</p> <pb n="47" /> <p>Вештина у војевању и ладнокрвност у боју били су главни |
са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престолно слово п |
поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином при управи тако рећи свагда десна рука била.{S |
ти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Ту |
ву науку учила, ипак су показали велику вештину у вођењу рата и управи народној.{S} Они су руши |
м својим, са свим помрачава дипломатску вештину, својих супарника.</p> </div> <div type="chapte |
боју, Милош је показао највећу војничку вештину.{S} Ово није била занешена неустрашимост Кара-Ђ |
а, Милош је уједанпут показао чудновату вештину.</p> <p>Заповедајућа власт, која је због рата у |
.</p> <p>Красно и са неописаном срећом, вешто удешеним плановима, отпоче он свету борбу, којом |
владаоцу остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејати, међу тајн |
ворног простачења <pb n="183" /> у овом вешто израчунаном одговору, пута нашао ћутећки прећи Ру |
дитељ и управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код а |
нас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти |
} Сад му поче замерати што га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} Руси |
мислени посланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Н |
вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!! |
да одговорим вашем величанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао из |
ростили својих угњетача. <pb n="218" /> Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрн |
оступају према томе кукавном народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа |
дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: остаће ми дрве |
да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје |
86" /> да место мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом дон |
јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енгл |
ије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим министрима, нека |
е!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви независите <pb n="185" /> једино само од порте, неза |
нио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србији уводите“ — настави султан — „лишавајући себ |
е оних наредаба <pb n="189" /> о којима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе још |
установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n="139" /> него којим |
и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезније према енглеском конзулу држите; ког п |
ој је узвишени господар онај: ком имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини с |
ворити кнезу Милошу: </p> <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви незав |
а знам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, да |
="162" /> <p>„Слово престолно, које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили» — на |
гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији од |
и; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа имати доста |
о...{S} Његово величанство мисли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго уст |
вјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе |
вјету?“ —</p> <p>«Господару! — давајући ви извршујућу власт у руке совјету, остављате себи кнеж |
те ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи само о |
ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплет |
да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да место мене Србијом владате, |
бе укротити....{S} За име Христово, бар ви остали будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао |
, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb n="14" /> се ништа; |
д, завршујући овај знаменити разговор: «ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређења; која се |
Махмуд — жестину своју уздржавајући — «ви дозвољавате народу прекомерна права.{S} Ваш устав да |
где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ј |
ави он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — Но његово величанство мој н |
говорио, даде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку |
воја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упо |
рле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле и од |
пску Турску — она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министри |
се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="2 |
ане потпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њега н |
љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родите |
ам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи |
но и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове п |
има кроз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он је |
а, непрестанце с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, храбрећи, рече м |
.</p> <pb n="57" /> <p>То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, улетила |
одношаје јавног права свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде ди |
авка Милошева.</head> <p>Кнез Долгоруки видећи, да кнеза од Србије ничим застрашити није могао, |
би у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући онај |
три топа и једну ступку...</p> <p>Турци видећи овако малени број Срба, на ново побесне, гордећи |
кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пре |
ше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегне пишт |
чи ваших ретких заслуга, <pb n="158" /> видеше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна |
осветник!“—</p> <p>После овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не мог |
ојих у совјету.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викат |
остаком.{S} Сад му поче замерати што га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог... |
ове послове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удеше |
и продаваху, гомилама врвио је свет, да види његову слику, која беше са цртама јако означеним, |
стао човек народњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред |
град да прима и враћа удворности или да види преговоре о обичним стварима, које су се могле из |
трану Босфора претерати, то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава |
еном посланику, који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Р |
о ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске надутост |
на ваљана, пред храбри своји Србијанци, видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S |
авом слободе војевали.{S} Мати Љубичина видила је своју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и ра |
сност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља готова, и да с |
зговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко пок |
ли уплив јевропских сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се |
књегиња Љубица у борби за независност - видили смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лиц |
м стајала покрај најхрабријих војника — видили смо како је она после, кад се супруг њен на прес |
ајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима видили, колико је и како је живо учествовала књегиња Љу |
пак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа имати доста, да саз |
="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у народу чув |
ео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао |
народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику, |
<pb n="182" /> <p>«Његово величанство, видило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојнос |
орђе усташима придружио — <pb n="45" /> видило на гори Ивановској 500 наоружаних људи, који су |
гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сретсв |
езнам да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за |
да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама приметити, да околне силе а нарочит |
како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми |
ну, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, з |
у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незаконит |
су се овако установиле, као што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Ср |
и које је предводио далеко чувени паша видински Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљене с |
ијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне болнице, школу и апсану, које |
био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао |
ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте |
ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са |
има гледао овог србијанског простака, и видио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако |
Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — настави Долгоруки са чувством — „оне бе |
итељства вашег, да извидите невоље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима.{S} М |
и и подигне благостање народно, то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду |
арској побуни, њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима око границе пут |
и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, како од свију страна прегнуло се за послом.{S} |
рочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна права, или права, која ће св |
виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неопис |
Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно поступају према томе кукавном |
осталим изображеним народима, онда ћемо видити, какву хвалу заслужује тај народ пред данашњом Е |
о и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би тим хте |
дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби — праштајући се са својим мужем |
ције.</p> <p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније прав |
ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство наше мора сад да прокуша срећу, |
ом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски противу Турака листом устао.</p |
ли <pb n="12" /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад више н |
ту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на в |
ила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <pb n="177" /> испод руке Србе |
и често су се по целој земљи свакојаким видом показивали.{S} Народ је руљом у хајдуке одлазио.< |
p> <p>—„Ја се неопомињем“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира с |
дигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути мо |
овори.{S} На појутарје једног благдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао ј |
ко дакле изванредан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, само хода |
ете у додир и са становницима варошким, виђало је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је са |
тив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу војвод |
рхални живот овог првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових гр |
м простим сељацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. «Ја |
одличијама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоце |
адосним срцем пева своје народне песме, вије грдне народне заставе, на којима су ставите ове ча |
веном човек један, под оружјем светлим, вијући заставу у руци својој, на којој су биле белим сл |
м показа подиже се наједаред страховита вика: «Доле са совјетом! — доле са издајицама: <pb n="2 |
и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овом |
аство, слобода» — и са особитом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом ј |
ољу после победе сваку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите ми |
и сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «извор и узрок |
ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n="199" /> с |
власти; и по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, који је те законе земљи пода |
пред бежеће Србе, те почне громогласно викати:</p> <p>„Куда сте потегли несретни синови, гди в |
а Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јо |
аблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола |
ној ноћи са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пришапнула му сјајни санак будућности, |
а, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, |
уди говоре, да је глас оног страховитог виора, који се у Француској подигао био, одјекнуо чак и |
, да народ свој подигне на један степен висине са осталим народима европским.{S} Он као глава н |
ад којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} Мушки с |
p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа, понашање му је отлично.{S} |
е лица, пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене |
азити славе-пуном кнезу од Србије своја висока осећања, којима је он према њему преиспуњен.“ —< |
е одпочети.{S} Зато Милош намери да код високе порте изради, да ова законитост српску призна, н |
ици с бациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе |
говоре мира са другим силама осим једне високе порте — правио...{S} И ја мислим да Србија те уг |
што погрешили противу закона земље, или високе порте» — а превод Петронијевића гласио је: «да с |
нда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио |
вници а телохраниоци султанови са други високи чиновници, опколили су га са свију страна. —</p> |
звишеном господару до знања, да се неки високи достојници вашег сијателства туже на ваша насиља |
лош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана уведен по |
Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој |
т руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим званијама у војсци и на свим странама, имала је |
е, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир с |
/p> <p>Држећи се непрестано сходно свог високог положаја, кнез од Србије обратио је на своје за |
почне повторавати своје највеће уверење високог поштовања, <pb n="155" /> које он у грудима сво |
ки поднео господару од Србије: «уверење високог уважења и благонаклоности од стране његовог вел |
а јако означеним, погледа страховитог и високог чела, које га је издавало као да је био господа |
подар од Србије, буде потврђен на месту високом које заузима, и придода: да из свих тих узрока |
ти за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово високомерно питање, које је истог вечера сретном господ |
а писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасходство наћи без сумње да је то пристојно!» |
тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходство кнез Долгоруки њега обавешћује, Срб |
велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и обожавана бил |
батерије запете држала, предупреди ову високу и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спа |
вређен устав и одупру <pb n="199" /> се височајшем оном закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат |
пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке» |
и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, о |
ерну и једнокрвну браћу као непријатељ, вичући у највећем очајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буд |
ао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у |
са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb n="52" /> <p>„Правду Ђорђе, правду дај |
оли конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа! |
тве браће правили су заклон, непрестано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако |
из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више пута при искреном разговору, којим је он удостојен |
сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предусретањем њиховим: |
заборави на изгубљену слободу своју.{S} Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења |
о земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — |
вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћ |
Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са с |
ој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} |
ати.</p> <p>Ова војска српска није била више као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао |
е по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест |
ите речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више доли само једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да |
ећ неостаје желити.{S} Народ српски има више народни својствености, ове му треба најпре прелити |
убици пребацити оне побуне, које је она више пута потстицала на своју сопствену опасност, да по |
рјепим, иначе је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињу |
, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жес |
борбу у позније доба сама водила — шта више мерила се са портом и исполином севера — са велико |
умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — |
— запита Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који зајиста незна, шта бива |
е било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наставити своје в |
о, да он осим мене једног, другог никог више нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} И |
им јатаганом размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код бра |
дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један једини данак по т |
тке међутим нису престајале, оне су све више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе ј |
уде, који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом својим, |
, три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни |
раве њезине осигура, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да о |
к.{S} Но моје дјело и правитељства није више располагати, колико данка на ког брата по имену да |
во често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца после оца свога на престолу српском |
ада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, |
Мијајла владати, њено мушко посредовање више је пута збунило Мијајлове министре.</p> <p>Једног |
ваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су под неограниченом влашћу својих во |
вем том, ова благородна душа, морала се више пута поклонити увредама, које су нанешене биле њен |
Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано |
а му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <p |
лаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талир |
погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничију власт признати, особито пак у оним пределим |
побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби с |
се све струке дјела народни подјелити и више државни совјета; попечитељи ће ји предработати, со |
ли.{S} Они су имали под собом једно или више окружја, признавајући над собом врховну власт Кара |
д кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће само Правитељству на з |
разлике стања и старости, несме носити више народно своје одело, већ да се свака има обући у с |
та уређеног било, није јер је народ тај више година под турским ропством у синџиру стењао.{S} С |
додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„А |
но.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у |
викли били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили ко |
ну и устанак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од Поцер |
је Милош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и |
<p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад о |
ека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и савршеног поверења — него Милош; који у |
у мају 1812. год. Турчин кад није морао више своју војску супрот страховите и силне Русије обра |
народње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег би Турци наметом ратним |
земљеделца задовољити, нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мис |
ве јуначке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљује ватреним |
наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> |
љивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на се |
учке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, |
милости — благодари.{S} Цркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, д |
у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде |
то би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за д |
оме крају први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе него |
106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ |
оба осветљаваше човека једног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гробу једном |
о писмено мњеније, јесте ли задовољни с вишепоменутим моим установљенијама а и с мњенијем моим |
а скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде ко |
м, главним кметовима народа Серпскога и вишим духовенством и свештенством нашим, долазим опомен |
ћ, обоје су били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се |
.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мата његова |
p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу |
јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ћ |
а, који је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да с |
илош из земље полазио, дала му је руска влада благоволећи савет, да остале дане своје проведе у |
ј у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине околне силе може б |
лу, чињаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда победитељ, |
за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село вр |
n="158" /> видеше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима излази |
Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала, он попусти. |
е.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, |
и да има постављати кнежеве, да земљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет постави |
ћ подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњетење власти српске |
неколико корака учинивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек о |
ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт њег |
лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p> <p>«Натраг!» — повиче горопад |
о укочена.</p> <p>За неколико магновења владала је у соби нема тишина, која је довољна била да |
т турска, која је <pb n="39" /> Србијом владала, није их од насиља ових бранити хтела, но их је |
кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењ |
на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је имао срећу кнезом српским бити |
раг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће пр |
ости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима великог искушења |
сплетке, које су подривале сенку власти владаоцу остављене, борила се је она и вешто је умела м |
био велекодушан ратоборац и мирољубиви владар, који земљи својој мудре законе и установе даде |
обра она, која <pb n="131" /> је он као владар народу своме учинио, кад би овде исписивати хтел |
век у ком су се све способности великог владара слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајист |
јим је порта даровала њему достојанство владара.{S} Милош тим делом добије круну од народа, зат |
од порте дође; незнајући да има других владара у земљи осим њега, по праву насљедства, изда пр |
копавају власт владатељску, за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја |
во мислим да опредјељује и сама дужност владарска исто тако, као што то опредјељује и дужност н |
на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске надутости, где се говори а ништа не казује, н |
астави султан — „лишавајући себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} И |
е како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати морам, да та неприпада |
аслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није из другог каквог престолног сло |
без икаквог шеврдања, које може свакоме владару, који је уставом земаљским обвезан, да народу о |
те <pb n="186" /> да место мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере |
и такове основе, које поткопавају власт владатељску, за коју сви владари старају се, да ју у ру |
ји су мислили под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушко посредовање више је пута збунило Ми |
дини човек у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у страном свету задобити и њу н |
тог, као непотврђени земљом управљати и владати могу.</p> <pb n="30" /> <p>Милош — у првим годи |
илош је био једини човек, који је могао владати и обуздати српску револуцију и учинити је за ту |
15" /> била.{S} Милош је одмах спочетка владе своје потпомагао овај први извор благостања људск |
адом правитељства српског за првих дана владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као наро |
аше он са одушевлењем —„да неки чланови владе моје, подговорени од мојих непријатеља и злим зад |
них људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су душа ови |
ртама јако израженим, које су дуге црне власи окружавале, његово угрожателно чело, страховити п |
приповетка.</p> <p>Написао К. Б.</p> <p>Власник и издавалац</p> <p>Конст.{S} Трумић</p> <p>Брзо |
каши српски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А |
е тајно, да сваким даном злоупотребљава власт, која је уставом дана разним гранама правитељства |
на била са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, |
ије, коме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђења то |
т народне песме, које тиранија и турска власт уништити није могла.{S} Једном, кад се дома врати |
колико изгубљених битака примети турска власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати пр |
цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцније великаши српски |
озва своје дужности, да може знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање |
чудновату вештину.</p> <p>Заповедајућа власт, која је због рата установљена, била је у рукама |
изјасни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера о |
ављени сами себи, подпали су поново под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком |
ој Србији; но то весеље и слављење није власт наређивала, већ је потекло из слободне воље самог |
ета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска могла покорити и под бич ставити и коју би |
а то иде, да се њему остави само назови власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турск |
род ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, како у грађанским тако и у војничким |
ници — који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом |
Милош искуством научен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успоставио б |
и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која је <pb n="39" /> Србијом владала, ни |
д је волео његову велику отачастољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него и |
од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој својој строгости с |
у себи такове основе, које поткопавају власт владатељску, за коју сви владари старају се, да ј |
иле, да над собом нехтедоше више ничију власт признати, особито пак у оним пределима, који су о |
—</p> <p>«Господине! ја неотимам ничију власт“ — одговори хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да |
силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> покори Србију, каво би под гвозден |
а јуначне Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом самим; своју је задаћу он већ напред ра |
зависило, до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле извршујем. — Наше установе нис |
ву ових славољубивих људи, који врховну власт његову подривају, заштите на другом ком месту пот |
окружја, признавајући над собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се војводе не |
ло по мало присвајају себи моју врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је |
приликом показао, да у највишем степену власт има над самим собом, у једном магновењу схватао ј |
, оне су све више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по |
а то теже, да <pb n="187" /> униште ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово величанство |
м, својим искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист народа.«— </p> <p>Са |
<p>«Господару! — давајући ви извршујућу власт у руке совјету, остављате себи кнежевско преимућс |
те ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прости и превар |
веним интересима, као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одржати жели и само у |
ћег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге ск |
ш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити, да моје слободно срце |
мањим сударима беху Турци потучени.{S} Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, појед |
те“ — настави султан — „лишавајући себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довест |
ешко је сносио икакво ограничење његове власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло ум |
главе своје, да се одрече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, |
силе може бити жалише за губитком своје власти, које су из потаје ревновале за влашћу српског г |
о неко ограничење и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније било викати на самовл |
ладајућег кнеза српског.{S} Но угњетење власти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S |
виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови |
ека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати морам, да та неп |
но, које је на то смерало; да преобрази власти и подигне благостање народно, то онда видити мор |
жности књаза Србскога, права и дужности власти наши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав |
ложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српског предводитеља; рекне он: „дај д |
е од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власти полугосподарства свога принуди кнеза од Србије: |
сујети сплетке, које су подривале сенку власти владаоцу остављене, борила се је она и вешто је |
да се закунемо сви, један другому, књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држ |
књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, к |
и ред установила је и тим је покорност властима и донешеним законима прибавила, а тек кад је т |
ставити совјет државни првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попеч |
ити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међу једно |
жао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе послушно за своје |
судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погл |
аван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: |
власти, које су из потаје ревновале за влашћу српског господара.{S} Оне су имале довољно узрок |
би уједно саједињена била са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа |
више момака, који су под неограниченом влашћу својих војвода стојали.{S} Они су имали под собо |
n="144" /> <p>Трошкови на држање војске внутрење ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови |
ваким установленијама, чини ми се, биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем скопчано.{S} |
ћи овако обећање моје, да ћу установити внутрење правленије, прелазим сада на другу важну точку |
метовима, капетанима и судовима, судови вод државним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а |
то је превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо |
е Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у по |
чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на |
главница, ни женитбине, ни котарине, ни воденичнога, ни казанскога, ни жировнине ни десетка од |
аши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био пр |
, од њега истеривали.</p> <p>Непрестано водећи бригу, како би простоме народу сиротињу одлакшао |
ао.</p> <p>Неодолима чезња за слободом, водила га је у пустињу да потражи места где недоспева ж |
аму политичку борбу у позније доба сама водила — шта више мерила се са портом и исполином север |
али, а свуда их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, који им највише плат |
својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опустошавале су и пљач |
српске војводе, који су небројено пута водили браћу своју на победу; они су у ствари самој бил |
а на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали |
о да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљеним и не |
где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући из гласа јун |
је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ с |
ипак почесто су почели такове разговоре водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени бил |
ници султана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што дру |
ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чам |
а Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} У месту ње |
домаћом чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји су |
у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политичар и искусни законодавац |
а српских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путни |
{S}42</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе врховни вођ Срба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кара-Ђорђе и Милош...{ |
ad>VII.</head> <head>Кара-Ђорђе врховни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је чудновато расматра |
ња и потребама реда.</p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, кака |
еђен а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме сујевје |
је бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n="70 |
крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као де |
паланке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме, који као неки исполини изгле |
к српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да овај с њиме по с |
свог, него што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје |
и и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодољивим препонама |
p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком тек |
чила, ипак су показали велику вештину у вођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све пре |
султана налог, да страховитом ајдучком вођи потајно сјајна предложења учини.{S} Као награду — |
оли овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све основе, |
предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n="70" /> <p>На цвети 18 |
овора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато |
ика изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са неописаном с |
у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113" /> земље ког је народ обожавао и у њем |
кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне болнице, школу и апсану, које су све по нашем о |
због рата установљена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање ви |
јет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb n="60" /> било.{S} Ове совјетнике су окружј |
његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако висо |
зајам врате.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону не |
који су под неограниченом влашћу својих војвода стојали.{S} Они су имали под собом једно или ви |
ије у бојевима код самих непријатељских војвода многе пријатеље стекло.{S} Док су Турци заробље |
нички савет искупити и ово објави свима војводама, на које му сви једногласно рекоше: да не држ |
се упливом руским подиже опозиција међу војводама и <pb n="62" /> совјетом, ипак намисли он да |
ично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, првосвећеници и сви остали грађански и војничк |
то се од свуда прво страже понамештају, војводе и војници потраже у лакоме сну потпоре, за пред |
а, но напоследку остане без уважења.{S} Војводе опијене славом својом, а совјетници опет незадо |
снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће о |
е, за подножје частољубивим.</p> <p>Све војводе српске, које се користише добивеним биткама и о |
лан Обреновић од Поцерја, најпоузданије војводе ајдучке, Станоје Главаш, Вељко, прота Ненадовић |
устрија под својим надзором држи српске војводе, који су небројено пута водили браћу своју на п |
ој на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, јер других способнијих људи за та места с поче |
а до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од три хиљаде војника попадају на бојишт |
ћемо се с тобом саветовати!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге у |
т Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе уста |
и јуначтвом својим, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Т |
о нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </div> <pb n="110" /> <div type="c |
обеђени.{S} Небројено мноштво са једним војводом остану мртви на бојном пољу, и том придиком за |
редног јуначства на Ужици, постаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храбрости сво |
боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што му је неограничено поверењ |
али су га за најлукавијег и највештијег војводу побуњених Срба. </p> <p>Небројене жртве и толик |
реди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За о |
еве и браћу своју, и у редовима српским војевале супрот Турака, и на својих леђи износили су са |
ровели живот, заједно су супрот Турчина војевали, заједно погинули, заједно нека и почивају у в |
ћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевали.{S} Мати Љубичина видила је своју крајњу пропа |
се.</p> <p>За време овог десетогодишњег војевања и непрестаног проливања крви и то од 1796. — 1 |
рба потучен, није могао наставити своје војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} О |
његова.</p> <pb n="47" /> <p>Вештина у војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, д |
и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле, |
p>Свештеник је овај већ двадесет година војевао у редовима првог устанка српског.{S} Старост је |
кад велики будем, морам противу Турака војевати, да осветим моје Отачаство!“ —</p> <p>Јели как |
> турских, који су навикли били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час су у |
љени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n="104" /> |
јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p> |
/> поштену и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ —</p |
атеријално стање Србије у језгри својој војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовала, није |
ставили.</p> <p>Милош, који је делом за војеног диктатора произведен, био је задахнут величином |
их дела, обављао је и дужности министра војеног и полиције.{S} Министару финанције поверена је |
у.{S} Радосне и веселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњава топова и палење малих пушака, |
ј, који јасно показује каква је била то војна и који довољно карактерише ове просте, горде и ју |
гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући с |
и то од 1796. — 1800. год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се своји |
је он у редове српских бораца као прост војник и ради показаног ванредног јуначства на Ужици, п |
а му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послужи:{S} Његова звезд |
рзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада војника скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе |
сти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника заставу, ободе нагло свога коња, пролети уз ред |
ове главне војводе и више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} |
за тим весело погледа напоље на гомилу војника, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога |
о. <pb n="101" /> Двадесет хиљада нових војника буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да |
е она лицем стајала покрај најхрабријих војника — видили смо како је она после, кад се супруг њ |
ново побесне, гордећи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презир |
и од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа ј |
не нисам вешт друге управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој |
свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Ч |
је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи своје рођене... донела их је сама н |
бојишту наших другова, налазе у свакоме војнику српском, који за слободу отачбине војује, оца, |
е побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, који су за слободу свију бојак са Турчином бил |
зачује глас војничке трубе; знак да се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да полази |
вуда прво страже понамештају, војводе и војници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу би |
рци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог бој |
b n="104" /> <p>Кад би разјарени српски војници на бојном пољу после победе сваку штедњу одрица |
сву војничку оправу.{S} Честити српски војници тог вечера спаваху под заузетим турским шаторим |
дан млад земљеделац просто као и остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десн |
а сваког невоље, <pb n="103" /> срдачно војници приме.{S} Са свију страна као из једног грла за |
b n="84" /> логоре кроз сто невоља рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, |
кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и војничка гласба помешана са неописаним узвиком Ура!!! — |
16. — загрме топови и умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по граду, равница и шум |
рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке трубе; знак да се војници под заставу купе. — |
ја задобити могао.{S} Па зато одма даде војнички савет искупити и ово објави свима војводама, н |
првосвећеници и сви остали грађански и војнички чиновници.{S} Од ових како који дође, таки се |
ко нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору своме држао, кад му јавише да ј |
диктаторска, како у грађанским тако и у војничким стварима над целом Србијом преда.</p> </div> |
ле оних великих ратних напора и великих војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим |
је средњег узраста човек, држање му је војничко, опхођење просто а никад подло, често одвећ до |
уреде.{S} Милош је био признат само за војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци |
дити, која би уједно саједињена била са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама |
а своји господари.{S} Чете су његове по војничком начину потпуно удешене биле, борци су страхов |
силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити српски војници тог вечера с |
олинском боју, Милош је показао највећу војничку вештину.{S} Ово није била занешена неустрашимо |
подигне.{S} Но у овом последњем судару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она |
границе путовала, да народу крстоносну војну противу Турака приповеда, откривала <pb n="220" / |
/p> <pb n="83" /> <p>Пређе него што се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они оно, шт |
у своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, ипак су се |
нак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова војска српска није била више као проста ајдучка чета, о |
о.{S} Тек што је свитати почело, турска војска халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паш |
ити?» — После ових речи заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и |
нак да се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој |
ан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју испун |
ледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 |
Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> <p>Редом обилазећи све понамештане |
изгубили.{S} Неки део разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију стран |
ска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош |
ао је овај вођа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну |
p> <pb n="144" /> <p>Трошкови на држање војске внутрење ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Т |
вници такођер беху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да с |
ро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаник |
победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb n="100" /> Тур |
јаничарске делије ишле су пред турском војском, носећи турски барјак. —</p> <p>Србијанци чекај |
шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} |
и у градове затворени били и кад су их војском опколели, заузеше они сва села и утврђене варош |
је бројала 45 милијона душа, и чију је војску предводио чувени Куршид паша, страшило раје.</p> |
јке за своје хареме, а младиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђавати од наро |
. год. Турчин кад није морао више своју војску супрот страховите и силне Русије обраћати, обрат |
а крвава, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени великим |
а маленом снагом победили голему турску војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтво |
вом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <pb n="101" /> Двадесет хиљада нових в |
дну своту новаца и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од |
хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,» сви су се поз |
татеља Зорића.{S} У високим званијама у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, ко |
<p>У овој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{S} Места, где су |
спустити пред вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки побед |
јнику српском, који за слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Ту |
није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <p |
скопам раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да допа |
и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао пи |
лош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику отачастољубиву власт, ма да је она |
ла: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродни |
превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариграду пр |
{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем. |
боравите, то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче ум |
наређивала, већ је потекло из слободне воље самога народа, који је прве своје кораке цркви све |
ле другчије, доли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одр |
ужило се због њене неумерености и добре воље, а често стављало се у средину као посредоватељ ме |
о, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он је искупљао момке своје и зап |
ога господара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да с |
4" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. —</p> <p>За издрж |
свакоме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разговор |
ећ по сталном напору, очајним јуначтвом вољно живот свој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За в |
сподине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се не боје ник |
е простачком оделу, чињаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а св |
јер се није догодио вољом народа, него вољом његових великаша, а и ови неучинише то из уверења |
д му на част служи, јер се није догодио вољом народа, него вољом његових великаша, а и ови неуч |
е неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово неколико |
ипак је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле |
а влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бит |
украшена највеличанственије.{S} Множина воштаних свећа гору пред светим олтарем, те осветљавају |
ти од оних Турака које смо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта д |
воре врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из ш |
из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао н |
пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова имена вечито се славе на земљи! |
... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпушт |
оју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако |
у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене полете унутра и падају на ко |
ранама.</p> <p>Велика црквена двокрилна врата широм су отворена и украшена највеличанственије.{ |
у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отворена...{S} |
на турски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Па |
pb n="24" /> <p>На знак један отворе се врата од колебе, неколико људи изведу једног очајног ст |
ке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса в |
сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише |
да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаг |
пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада ј |
ако сами српски великаши отворише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слоб |
ратовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb n="51" /> <p>По изврш |
и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са |
а, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај с |
оша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки чо |
<p>Сад се зачује друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одважн |
/p> <p>Млада једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој буди |
вори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред |
неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са свога |
га у прса супарници својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> < |
исајем испусти и душу своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} |
аслушао, па и овом се приликом приближи вратима, која силовито отвори....</p> <p>У тај мах, кад |
тити није могла.{S} Једном, кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, једну лепу јуначку п |
се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Царигра |
лет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти |
е мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати, р |
човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„ |
обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Ту |
да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности или да види преговоре о обичним ствари |
туђе руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је |
у бојевима бију се један поред другог и враћају се као победиоци — или гину заједно.</p> <p>Још |
?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, |
нак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном животу губио |
једничког непријатеља побили, они су се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, ради |
ном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником |
и морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратки |
је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг заробљене жене и ста |
уј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нан |
једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога потавнило, к |
читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак |
>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му |
зачуђеним очима турске светине, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају покл |
ала састанку њезином.{S} Са свих страна врвили су добровољни радини, који су долазили, да помог |
и свих славних људи продаваху, гомилама врвио је свет, да види његову слику, која беше са цртам |
повратити.{S} Сад са свију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте биле одушевљењем.</p> |
своју.{S} Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно говорише, |
д власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима |
сачињен.</p> <p>О овој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо речи једног Француског нау |
оје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца после |
нуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» —</p> <p>Народ је српски на све стране испуњ |
му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило одвећ весело у светковинама, одавању |
ака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се нал |
ој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За време овог десетогодишњег војевања и непрестаног пролив |
Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног турског робовања, земљеделство |
акриле бегство његово.</p> <p>Крајње је време наступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе у |
према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с ру |
Знајте дакле, да свака ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, |
покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело испечем онако, ка |
ак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовања, непрестанце с’ њима на бо |
, кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није у народу |
ваничног акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити светлости ни сијателства тит |
прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклони |
илош смешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, па к |
едити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан |
иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="135" /> да осветли народни празник.{ |
за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и |
име, који као неки исполини изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су само |
и дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, |
ећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну ску |
онда до сада, имали смо свиколици доста времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> |
које он у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчудноватије |
“ —</p> <pb n="109" /> <p>После кратког времена буде углављен мир, ово неочекивано добро за зем |
а довршење народног дела.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек у целој Србији, кој |
слио!{S} Треба ту ствар отложити до тог времена, које мислим да није далеко, где ће рука победи |
до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је упот |
ђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га од једнога дана до другога, и да с |
на!»</p> <p>Овај жалосни призор за мење времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb |
а несретног народа, изтргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тиш |
ита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног ис |
иких милијона разна народа — имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој |
рца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпљења свакоме злу навикли, предали су се већ |
едостатака; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја |
људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изображеним народима, онда ћем |
Сви исечени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим пог |
Милош по одличном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов положај тек за који д |
оче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао |
отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским простаком.{S} Сад |
је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање посматрано је, |
је Алах велики... </p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је ауди |
о, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог в |
ђе врховни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је чудновато расматрање једне са свим просте и неу |
станове, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слободу, јер |
дине 1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, овај у |
преко свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са порт |
усија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље кабине |
ет преотети.</p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад неку |
ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, ко |
сподарем!» —</p> <p>Долгоруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног простаче |
мире.{S} Магновење за преговоре било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен |
да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао земљом управљати, а тако исто знао |
младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек о |
и известити?“ —</p> <p>«Предмет је овај врло важан» — одговори султан — «о њему није се могло р |
е, особито пак нове државе, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте |
<p>«Кнеже!» — одговори Султан са гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, ј |
пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без |
S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао земљом управља |
само учинили једну услугу, која би њему врло пријатна била.»</p> <pb n="182" /> <p>«Његово вели |
оду његову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешин |
а њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као шт |
умно преобрази, јер је овај законодавац врло добро знао, да би без преображаја тога све на песк |
бар ви остали будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} |
дозволио неко ограничење и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније било викати н |
орђем...{S}42</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе врховни вођ Срба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кара-Ђорђе и М |
C7"> <head>VII.</head> <head>Кара-Ђорђе врховни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је чудновато |
и самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113" /> земље ког је народ обожавао |
изображења и потребама реда.</p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти он |
ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са нео |
како је од свију кнежева признат био за врховног господара од Србије, Милош је наумио да неке п |
егову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховног господара Србије, кћи његова Насика, ишла је н |
и од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле извршујем. — Наше уста |
једногласно изабрат од целог народа за врховну правитељствену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт |
да противу ових славољубивих људи, који врховну власт његову подривају, заштите на другом ком м |
ли више окружја, признавајући над собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се вој |
амог, мало по мало присвајају себи моју врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> <p>« |
ставио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске именом «<title>Даница</ |
ромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув се једноме од мома |
који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су душа ових незадово |
ацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два прев |
које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили» — настави Махмуд — „било је предмет |
је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе |
д ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у |
н, то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, д |
Србије ничим застрашити није могао, да га приволе дошаптавању руском поклонити се; намери друг |
еко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто см |
се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш; <pb n="134" /> младо и старо над |
оле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратим |
на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да |
, грле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле и |
>Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без да се је са свога |
м из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све |
била, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за ру |
.{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште |
ево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их |
<p>Неодолима чезња за слободом, водила га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душ |
о стешњава јавну слободу народа.{S} Она га оптужује тајно, да сваким даном злоупотребљава власт |
—</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, |
новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим |
дара.{S} У оном одушевљеном полету, кад га је народ весело усклицима поздрављао, поглед је Мило |
његово чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе |
је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот |
и одважан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> |
орте, народу исти растумачивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај |
ело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb n="51" /> <p>По |
и скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18791_C4" |
ави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт |
за учињену неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Ј |
на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери родите |
коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да |
његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са животом проста земљеделца зад |
огледа страховитог и високог чела, које га је издавало као да је био господар целог света, ма д |
кве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; |
утра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење порез |
урцима,»</p> <p>После ових речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, решио је суд |
што га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p> |
рчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на место с |
: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе |
рзо затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јованов |
е гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацају |
о од 16. <pb n="205" /> година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, |
да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лукавство изневерило б |
ије немирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца з |
урчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, без да га |
је он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у |
н <pb n="176" /> онај од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, народној скуп |
ко достојанство своме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако |
ему се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турск |
не; да се народу даде времена, измирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ ви |
јошт пре неколико година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет п |
ји је већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба |
оња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био привезан |
са женом и децом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одређено место дође, седне на сто |
а и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и |
етнути сами собом намесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дођ |
чем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опал |
ње му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорити.{S} Разговор наш био је крата |
е од султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастијем слогу источног израза позива, до до |
једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело Милош |
х осећаја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличијама, каква до тог доба у |
мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо |
n="197" /> жељама нашима на путу, мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки искрен изражај мо |
<p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и |
шарити сме.</p> <p>Годишњим данком, што га је порти сване године плаћао, ослободио је народ од |
е зајиста много слободнији од онога што га друге европске земље имају, а има и других ствари у |
простаком.{S} Сад му поче замерати што га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог |
истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као преков |
а Мијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кне |
, нагну горопадно на непријатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош је пок |
<p>Ови одговори донешени совјету доведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава |
а сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србиј |
грозна мучења несретног народа, изтргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те |
ди изведу једног очајног старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколик |
своју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму ср |
су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта |
црног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили |
ојако дакле изванредан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, само х |
месно изводио је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре било |
њега управљају, излазне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као |
уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за непознати |
је био остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако |
који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили |
волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколико изгубљени |
На појутарје једног благдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и |
{S} Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и највештијег војводу побуњених Срба |
са други високи чиновници, опколили су га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраста ч |
у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао је за соб |
неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског сматрали, ма да је већ и одви |
месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{ |
де, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, моли |
срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и пов |
у је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За |
на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благородно да |
ушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног среброљубља да носиш име христово на себи, сад ћ |
ри Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрестајте борити се докле по |
странке равнодушно.{S} Једну странку је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се |
n="54" /> помислити о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато |
b n="223" /> покори Србију, каво би под гвозденим прутом друге српске народе придржавати могла. |
, ког сада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали |
ити — била оправдана.{S} Има случајева, где се смелошћу и одважношћу већма користи човек него п |
и отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мого....{S} Ова г |
што су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако гроз |
> <p>У великим варошима, пред дућанима, где се обично ликови свих славних људи продаваху, гомил |
и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кр |
гор српски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може б |
је сладости у грубом занимању пастира, где је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим |
отства,» сви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно до друго |
а побуне знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први |
ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби |
која је он својим знојем оросио, земље, где почивају кости његових старих родитеља и миле дружи |
} Оптужени бегао је у стародревне шуме, где је налазио своју потпуну слободу, пошто се је напре |
шао, да буде учасник братске скупштине, где ће се ток свију ствари отачаствених, свима без разл |
ђе, него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разб |
нредан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, само хода и нокте гриз |
падаја се одустане.{S} Паша београдски, где је била столица управе Турске, добије од султана на |
лија до последње страже турске допрати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си |
лазили, да помогну оно место приредити, где ће се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подиг |
њему нема никакве владарске надутости, где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из |
ога народа; показаше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те да призову у по |
народ бегајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене |
ог времена, које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жестоко своје присталице притиск |
донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> <pb n=" |
а вас може опет поставити на оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени господар онај: к |
нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирити неће....{S} Идите сад |
мке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебет |
и својој бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониж |
хотео шњима упустити у отворену битку, где би голема турска сила могла његову малу чету застра |
елику годишњу <pb n="210" /> скупштину, где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p> |
идили смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабријих војника — |
<p>Одавде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева |
тину у Крагујевац за 16. новембра 1835. где је била и столица правитељства.{S} Но почем и народ |
е, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали |
зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо ско |
појутарје једног благдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и го |
а душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући из гласа јуначке песме, што је |
у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сиг |
водила га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада свој |
пред храбри своји Србијанци, видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се ј |
а чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху |
чи, које су име његово спомињале и чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође. |
им девојкама.{S} У месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли за једн |
јетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавно рече: «да |
политички карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци р |
естанце с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођ |
је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка |
.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових великих услуга отачаству ука |
ан од оних грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа |
њу, а на браће своје страни, гледала их где један за другим смртно рањени падају!</p> <p>После |
те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврди |
ла су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу б |
частољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво господа |
учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одговори Мило |
Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне болнице, школу и апсану, које су све по |
рчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдекојих српских жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Мило |
д је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош |
тно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим рав |
> <p>„Куда сте потегли несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете л |
> имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ј |
толом у својој ниској и маленој собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника доп |
едног дана множина народа опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да |
p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султан |
нови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руски, рачунајући на |
оба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p> <p>Пре свега м |
, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и м |
њу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо за |
потврди и постојавше намесничтво и даде генералну амнестију свима сужњима.</p> <p>Намесници — к |
илош се приближи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте |
S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отворе |
другог и враћају се као победиоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непр |
унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> </div> |
а осталим народима европским.{S} Он као глава народа свога имао је пред очима само интересе сво |
најпоузданије војводе ајдучке, Станоје Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, ко |
у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а |
вак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године најумјеренији данак, кои с |
ивао — пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, која је у |
држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садање |
асно је показао; да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора своје власти и да је г |
соког, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са пра |
неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у |
ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем |
до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим т |
опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње кан |
аш импонује.{S} Његови дуги брди давају глави његовој израз гордељиви. —</p> <p>Такав се појави |
лиже са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определења његова:</p> <p>1.{S} Устројење минист |
д Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од три хиљаде војника попадају на |
њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновници а телохраниоци султанови са дру |
атио је на своје заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији догађаји доказали су, да је Мило |
војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што |
членовима судова, капетанима окружним, главним кметовима народа Серпскога и вишим духовенством |
Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчбу неких сила супрот њега из |
ше ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни воденичнога, ни |
дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} Онда смо се надали, даћем |
ловима, који су требали предложени бити главној скупштини.{S} Нисмо могли до сад схватити рачун |
садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је |
стали турски робови.{S} Ђорђе је платио главом погрешку своју, што је из земље побегао и невера |
ни данак по три талира за пол године за главу, да плати, велим, три талира за пол године, а да |
наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године најумјеренији данак, кои се може уд |
о је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, која је у свим гран |
зор.</p> <p>Милош се приближи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а |
и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од погибије, на коју су Турци голему цену с |
ође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но го |
ежао на трави, држећи усправљеном руком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледајући в |
а окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево од |
} Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету своме: «Сад имамо |
> <p>„Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али господару! |
зато сад поставе велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p |
пски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао је куд |
авере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећ |
од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мого....{S} Ова голема несрећа, <pb n=" |
имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила |
а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем |
целог народа за врховну правитељствену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљ |
ову грдобу револуције, одрубивши Милошу главу.... и да пошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На |
ога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару војно |
знала полунезависност Србије.</p> <p>На глас ове радосне вести, народ занешен од радости ишао ј |
тељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је речи ове изговор |
и он свој план и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресења Христова.{S} Ову је по |
1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је глас оног страховитог виора, који се у Француској подиг |
ојим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке трубе; знак да се војници под заставу куп |
ају се. — </p> <pb n="44" /> <p>На први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је иш |
је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњ |
лица ове благородне жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из моји |
саму зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по граду, ра |
слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но једна слава није довољна, нити је тако снаж |
тачаство!“ —</p> <p>Јели какав унутарњи глас предсказао маломе пастиру, да место ово које је ње |
вори Ђорђе ублажавајући мало свој крупи глас — „заклињем те именом моје блажене мајке која нас |
же јарам ропски да сноси.{S} Страховити глас: «на оружје!» — потресао је Србију од једног краја |
да опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ н |
стада своја где се веселио, певајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало дет |
а једина сила хришћанска нехтеде подићи гласа свога за ове мученике христове.{S} Русија није се |
гујевачкој.{S} Звона, топови и војничка гласба помешана са неописаним узвиком Ура!!! — означава |
е дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха гласба свира дивотно народне песме и доводи слушаоце до |
досне и веселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњава топова и палење малих пушака, хорило с |
Цариград.</p> <p>Његово величанство» — гласило је писмо — «сматраће онај дан за најсретнији у |
високе порте» — а превод Петронијевића гласио је: «да се совјетници с бациш немогу, док се нед |
ног предсједника, решење његово већином гласова закључено, кнез мора потврдити.</p> <p>3.{S} Ус |
у своју показати, то настави он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — Но |
о и стаде пред својим господарем, те са гласом највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш вла |
и.</p> <p>«Кнеже!» — одговори Султан са гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи |
а.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди |
ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бо |
говорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</p> <p>«Сиромах посланик — та тај |
заробљеног народа, сад су почеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у својим песмама опоми |
Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53 |
драви весело цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ м |
што је народ после толико година једним гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} |
Милош са узбуђеним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтво, које ме и |
ч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу те |
рили.</p> <p>«Отац!» — рече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нам |
Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — рекне она, подиж |
лики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једн |
човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од си |
ен био на Султана, а затим проговори он гласом громким, које перо није у стању описати.</p> <p> |
и зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те |
лободу или смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на оружје, затресоше се на ново свод |
шид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаре |
ном моје блажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p |
д њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин како да прикрије своје богатство |
натици турски били су дубоко разјарени, гледајући у овим поклонима своје понижење и довршену пр |
војка на коњу, а на браће своје страни, гледала их где један за другим смртно рањени падају!</p |
и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промету трговачком, доцније пак и сам је њом |
жи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопштег љубопитства, ово је он одма примети |
аву.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и |
то је са прага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно |
ош се усправи ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштро посланика руског, истера му црве |
ожај Махмуда, који је са укоченим очима гледао овог србијанског простака, и видио се да је до к |
} Окамењен — са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављ |
гледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милоснице...</p> <p>Љубица је овим поступком муж |
ва у политици честа прегача, ладнокрвно гледао, како са престола силази онај, кога је он постав |
на младој девојци, коју је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког духа и прави ју |
човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супрот вољ |
можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам |
!“ — повиче са највећим гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку |
а Љубица, сирота девојка,» уздане Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед б |
које никад донде пофалило није.</p> <p>Гледећи псето — овог неразлучног чувара свог, који је п |
<pb n="167" /> опет да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао |
е био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да неће моћи ов |
д ступајућег одушевлења, противу овладе глупог сујевјерја, које је као морална проказа раствара |
е хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, |
Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у деду, који му ј |
епријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите |
бра Љубица милосници, немогући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично су севале. |
у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множина народа опколи конак |
ених својих пријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који је тобож да |
да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке завичаја, неразумну упорност пр |
људских, који клањаху и метанисаху пред гњилим домаћим непријатељем.</p> <p>Милош је у сваком п |
војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, кој |
е.{S} Затим настави опет прекинути свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема сва |
вим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити на |
обиту заслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није из другог каквог престол |
кне лакомислени посланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> |
и располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој се |
народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушевлењем —„да неки чланови владе моје |
ичко биће утврдити.</p> <p>„Народ је“ — говораше он — «једна велика породица, од које сваки чла |
а јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара престола оца свога!“ — Помоћу своји |
већ и година 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је глас оног страховитог виора, који се у Фр |
д оног момка, поврати му његово оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рук |
у, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљиву |
љу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда |
са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве |
а?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нису описати изражаје л |
ен славом српских јунака, почео само да говори у народу оним језиком, који је до сада нечувен б |
о, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили |
ема никакве владарске надутости, где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне зв |
људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, како од с |
и у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили» — настави Махмуд — „било је предметом љуте кр |
и су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили |
и!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустрашима млада девојка на |
два прекрштена мача као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био М |
дне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, |
у је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се |
ствовати.{S} Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срб |
»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Бос |
ви.{S} То је «слово» његово, које је он говорио народној скупштини, која је по његовој заповест |
них наредаба <pb n="189" /> о којима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт п |
ој непомично држао, подигне он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим душама, који с |
на и стојећи гологлав овако народу поче говорити: -</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
{S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро п |
и и почне другим ал заповедајућим тоном говорити кнезу Милошу: </p> <p>«Помислите ви кнеже!“— р |
n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим господарски— «Иди и |
ен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мојим |
е већ и свеци знамења своја, која јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће |
знам шта људи разумевају под престолним говором» — одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што |
а у овом столећу.</p> <p>Овим цифрастим говором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забу |
ог проливања крви и то од 1796. — 1800. год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, ј |
} Његова звезда почела је јошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све већма и већма уз |
Милош, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше |
на, направи мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више своју војску супрот стр |
ст народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кнежева признат био за врховног г |
све велике услуге, које је Русија 1833. год. Србији у делу српске независности учинила; подсећа |
ad>IX.</head> <head>Цветна недеља 1815. год.</head> <p>Кара-Ђорђе грдоба српске револуције пао |
ао.</p> <pb n="70" /> <p>На цвети 1815. год. искупио се био силан народ у таковској цркви на мо |
p>Устанак народа српског, који је 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавни |
илош ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, нар |
е жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су непријатељи Милошеви откл |
родне скупштине од 16.{S} Фебруара 1835 год.— кнез Милош добије од султана једно умиљато писмо, |
о је овде испричан; који <pb n="211" /> год је познавао халовитост Милошеву, тај је морао стреп |
вале су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ра |
је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни н |
играда — <pb n="46" /> могли свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге |
суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се оп |
рити може оне знамените речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више доли само једног човека у Цари |
д оних грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа зида |
лој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци су |
о испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила |
друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена места по Србији и све градове |
ије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год буде родољубивих поштених Срца у Србији куцало, име |
е одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и |
браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пун |
раго.</p> <p>Ове појединости, колико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, је |
јектом, ког је Милош народној скупштини год:{S} 1825. предложио; а особито, кад ова дела која н |
у — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша просуте. </p> </div> <pb |
арод је српски <pb n="226" /> после 27. година на својој свето—Андрејској скупштини лишио Карађ |
рбије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа, понашање му је отли |
у страна напајале.{S} Детету јошт од 12 година поверавао је двадесетогодишњи младић све своје н |
е Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских бораца као прост |
е био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и о |
Син његов Мијајло од 16. <pb n="205" /> година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуна |
ово Милошево на углед.</head> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на главној с |
државе на свјету потребовале су стотине година, докле су се овако установиле, као што ји сад ви |
еђеног било, није јер је народ тај више година под турским ропством у синџиру стењао.{S} Све се |
грозничавој тишини дошла је била већ и година 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је глас оно |
лобођењу Србије, ваља да се са неколико година назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе п |
ред очи стављене биле јошт пре неколико година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши |
> <p>Једва једанпут Србија после толико година остави оружје.</p> <p>Ако услови углављеног мира |
а народа, и зашто је народ после толико година једним гласом захтевао, да се Милош натраг у зем |
, да је завера ова, која је кроз толико година са стране потпомагана, са свим дозрела.{S} Он ви |
олити, да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке пропадне и измак |
и сад изкијају грех, што су се двадесет година јуначки борили за повратак изгубљене слободе...{ |
.</p> <p>Свештеник је овај већ двадесет година војевао у редовима првог устанка српског.{S} Ста |
својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље побеђивао — пао је у овој поли |
био жалосним жртвама за пуних четрдесет година,» прихвати речима Милош сасвим просто и од себе: |
а-Ђорђе.</head> <p>Кроз пуних четрдесет година заливали су Срби драгоценом крвљу својом земљу о |
као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је противу големе турске силе, коју су н |
у.</p> <pb n="30" /> <p>Милош — у првим годинама детињства свог, није као и остала сеоска деца |
вала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је доцније на против до |
p> <p>Управ у оним знатним за Француску годинама 1800 до 1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава |
а под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља. |
препонама, провукли су се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању праведне српске ств |
ађански и кривични закона, кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предп |
рукама писмо једно од 14. октобра 1844. године писано, из једног села окржја Крагујевачког; а и |
{S}59</p> <p>IX.{S} Цветна Недеља 1815. године...{S}67</p> <p>X. Књегиња Љубица...{S}76</p> <p> |
ње, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних |
без никаква успеха по народ остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснут |
и на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од каво су нам се дјела |
свршила:{S} Србија постала је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке, особито пак |
оваки су били основи устава српског од године 1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудноват |
ла неможе се сбог велики трошкова сваке године овако скупљати.{S} Овакви депутата народни има п |
>Годишњим данком, што га је порти сване године плаћао, ослободио је народ од десетка и других д |
Турцима бојак били.</p> <p>После једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њи |
т изнети и показати по истеченију једне године рачун како расхода тако и прихода земаљски и мен |
м противлењем.</p> <p>По свршетку једне године, ово је дело <pb n="171" /> свршено било.{S} У о |
аву, да плати, велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димни |
сума свега данка, од три талира за пол године најправијим начином разрјезала на народ, како би |
а и судовима данак од три талира за пол године по имању сваког брата да подјеле најправијим нач |
један једини данак по три талира за пол године за главу, да плати, велим, три талира за пол год |
ри талира данка с главе на главу за пол године најумјеренији данак, кои се може ударити на наро |
ће са поменута три талира данка, на пол године измирити све земаљске потребе; кад разсуди, да м |
раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да своју м |
ла, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу сваке своје личне опасности |
је је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио |
тили несретним Србима, као сада.</p> <p>Године 1813, 1814, 1815, обиљежене су у светској повесн |
вовања и одважности за отачбину.</p> <p>Године 1812. и 1813. нису за Србију ништа друго биле, д |
ној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде вр |
је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у години је Милош обилазио села и станишта, само да се из |
шле, не може ни Србија установити се за годину дана и постати државом, којој ништа већ неостаје |
а, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам о делу, тичући |
авитељство наше измирити.{S} Сву прошлу годину совјетовали смо се о том <pb n="145" /> и совјет |
сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судо |
p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога навршила, и она се одважи да иде др |
дима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износи годишње:{S} 200.000 фор. у сребру.</p> <p>9.{S} Архијеп |
д остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по |
рбије, под тим условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300,000 турских пијастра плати, а до |
а се са наплатом кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данком, што га је порти сване године плаћао, о |
главнијим великодостојницима, на велику годишњу <pb n="210" /> скупштину, где су се у присуству |
леџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која је |
у своју главу наслонити мого....{S} Ова голема несрећа, <pb n="23" /> ово ужасно опустошење очи |
мни јарам турског робовања. — Жестока и голема насиља и изнуђења јаничарска, превазишла су већ |
шњима упустити у отворену битку, где би голема турска сила могла његову малу чету застрашити и |
оја је с дана на дан умножавана била из големе турске царевине, која је бројала 45 милијона душ |
уних петнајст година ратовао је противу големе турске силе, коју су најславнији ђенерали њезини |
ећ до очите своје материјалне пропасти, големо насиље и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и |
64" /> <p>Сад султан одважно пође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада |
јима су Срби са маленом снагом победили голему турску војску, сваки је скоро дан обиљежен био к |
аву своју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, они су опет заузели били свој |
која је напред мало изтурена и стојећи гологлав овако народу поче говорити: -</p> </div> <div |
</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи кап |
унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стражу на улазцима.{S} Месе |
прегледати и народу јављати ји, оволика гомила неможе се сбог велики трошкова сваке године овак |
> <p>Дај да наставимо доказ за доказом, гомилајући истину на истину, мораћемо победити те жије, |
чно ликови свих славних људи продаваху, гомилама врвио је свет, да види његову слику, која беше |
пак народно одело, даје овим учесталим гомилама, особиту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је |
ко се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе |
ркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре а за избављење |
ти.{S} Сад са свију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте биле одушевљењем.</p> <p>Свеш |
га <pb n="55" /> удаљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај м |
ле, често погледајући веселу и дражесну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb n="55" /> у |
ослова; за тим весело погледа напоље на гомилу војника, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени крс |
а, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пред његовим ногам |
Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њиховом доч |
пролети уз редове заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима заставу, на к |
, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у |
е, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p |
p>Шта је могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних, кој |
браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш |
је јача и претежнија од важности оружја гонитељева, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага |
њетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и д |
би ослабљени великим губитком, немогоше гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не д |
урке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ров |
е бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> гониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мен |
ти на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг |
з равнице, који су били право и неправо гоњени од својих немилих господара.{S} Оптужени бегао ј |
Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од важности оружја г |
ом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштенародним |
е он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се |
ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n="224" /> упути своје стопе на границ |
и.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе попадају у прашину, топови крче ре |
и који довољно карактерише ове просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноват |
рављао, поглед је Милошев изражавао оне горде радости, ону утеху безкрајну; која у једном магно |
ело, страховити поглед, стрепећ покрет, гордељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме простач |
ви дуги брди давају глави његовој израз гордељиви. —</p> <p>Такав се појавио простак и сретни ј |
вако малени број Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих војника, што су им у помоћ до |
рањивао је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер овога, није лако снашао оков |
.</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев горди дипломата разљути и почне другим ал заповедајућим |
е послове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења велике силе, неможе |
у нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди младић развлачећи усне своје смејом презрења: «је |
е бојеве, непоњатна освојења и увенчала гордо његово чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајк |
жај, стари пастир и јунак српски, стане гордо пред великог господина Руса и охоло рече му са из |
рце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували су непогоду, кој |
а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепавице, правилне црте |
мислите ви кнеже!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви независите <pb n="185" /> једино само |
хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да у оду |
е именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</ |
у повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирити неће.... |
<p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде на зе |
и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да Мило |
S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чува |
има придружио — <pb n="45" /> видило на гори Ивановској 500 наоружаних људи, који су се свемогу |
се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи |
је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, |
оје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужев |
е сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање несретне девојк |
јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако протиче капља по капља крви |
у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу |
болести.</p> <pb n="212" /> <p>Тугујући горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости |
о за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења, увек благородно срце код своје Љубице |
дном зеленом брежуљку, који је растовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца го |
сле ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба св |
шао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле |
ом породицом.</p> <p>«Натраг!» — повиче горопадно храбра Љубица милосници, немогући већ дуже гњ |
себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио запове |
о попустише, сад се наново уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет га победе.</p> <p>У ово |
ad> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, ко |
очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на |
ичанственије.{S} Множина воштаних свећа гору пред светим олтарем, те осветљавају победоносно ор |
Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Т |
рцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p> </div> <pb n="88" /> <div type="chapter" x |
де који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потребо |
и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно што |
удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели |
е нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје н |
— из обзира на његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је т |
рогове спустити пред вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на век |
а почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је употребити јошт једино срет |
етних дана књежевине своје, сећао се је господар од Србије; оних пријатних утисака, и оног мела |
о његово величанство мој најмилостивији господар јесте једини и најискренији пријатељ султана, |
где сте пређе били.... мој је узвишени господар онај: ком имате ви за све благодарити....{S} А |
узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се, да умни развитат свога на |
бије од султана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђен на месту високом које |
рудио, да остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то до |
, као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одржати жели и само у овом погледу жел |
ког Србина слободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се |
чела, које га је издавало као да је био господар целог света, ма да је био насликан у своме нар |
мирја и милосрђа, између робља и њихова господара.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице |
три ајдука спремна, да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, |
ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S} |
а у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику власт н |
о, а спуштао се до самог смерног дворца господара од Србије и овај од северног ветра заклањао.< |
аник, за потврдити искрене осећаје свог господара императора, почне одмах с почетка, ал издалек |
сти ишао је к ниском обиталишту српског господара, који је сад постао насљедним кнезом од Србиј |
у из потаје ревновале за влашћу српског господара.{S} Оне су имале довољно узрока за то.</p> <p |
чак био, на поглед Турчина, овог мрског господара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те ј |
д свију кнежева признат био за врховног господара од Србије, Милош је наумио да неке поправке < |
њену бунду и црну капу.{S} Као врховног господара Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са |
кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе послушно |
едним махом, једним словом праву намеру господара од Србије, само да отклони савршену покорност |
вају поклоњења мусулмана, негда његових господара.{S} У оном одушевљеном полету, кад га је наро |
убио Турчина... једног од наших мрских господара.{S} Слава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за |
раво и неправо гоњени од својих немилих господара.{S} Оптужени бегао је у стародревне шуме, где |
n="5" /> неодвисности од својих старих господара, и напослетку уређење уставно, које се у овој |
ово, које самртно рањено паде пред ноге господареве.</p> <pb n="57" /> <p>То учини Јелица, виде |
м мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем, те са гласом највећег презрења рече му:</p> |
урско, натраг, па капу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа, но на |
сретство, које јој је давало прилику да господари над срцем свога мужа, употребљавала да овога |
о, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете су његове по војничком начину потпун |
једва један пут већ постали сами своји господари, и Милош напредује са делом цивилизације издр |
.. та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове последње речи дирнуше у срце |
заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт |
што говорити» — рече јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седил |
упити у Србију заробљену, и први пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи |
и самовољна; него измет онај и смутљиво господарство совјета, и то совјета оног раздорног, који |
S} Турска је опет повратила своје старо господарство у Србији, а без да је и једна једина држав |
једном већ признао <pb n="124" /> полу господарство турско.</p> <p>Тешки и дуги преговори, кој |
: да призна независност њезину под полу господарством <pb n="125" /> турским и Милоша да потврд |
усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али господару! — овај други сноп украо је са Живанове њиве» |
{S} Кнеже! — донешено је моме узвишеном господару до знања, да се неки високи достојници вашег |
но питање, које је истог вечера сретном господару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са |
свога доласка, посланик је руски поднео господару од Србије: «уверење високог уважења и благона |
која већином седи у совјету?“ —</p> <p>«Господару! — давајући ви извршујућу власт у руке совјет |
ила, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„Господару — ево онога, који ти жито краде!» —</p> <p>«З |
на мати, те склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p |
јунак српски, стане гордо пред великог господина Руса и охоло рече му са изразом који се лако |
ите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неп |
е, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте п |
азом који се лако описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласо |
увек непријатне противности.“ —</p> <p>«Господине! ја неотимам ничију власт“ — одговори хладнок |
, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он д |
ве ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити |
<p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним господо, остављено је да довршите дело ваших отаца.{S} |
убезне моје фамилије, преосвјашчењејшом господом архијереима нашим, членовима судова, капетаним |
да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине мо |
дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је нос |
ђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, грозне добродетељи, нечувене одважности и н |
раздражених робова о некадањој слави и госпоштини својој, оне су описивале бившу срећу отачбин |
склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но гостопримство Петронију од пријатеља указано, доводи ов |
а се одрече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушав |
ош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. <pb n="205" /> г |
логом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне би |
идила, да је победа њезиних непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну |
ихових безбожних руку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они су зај |
тачно саопштене.</p> <p>Све припреме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца и |
сте потегли несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да в |
" /> мостове села међу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остан |
о Правитељству на зданијама, која би се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да пр |
ска сва укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од |
су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени били и кад су их војском опколели, за |
нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откривала је турска пол |
рубе војничке, који се је разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; |
е под закуп давати, лична слобода свију грађана проглашена је, сопственост њихова неприкосновен |
е, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови способни постану дела, која ће једном њи |
ањем затворене биле, те је почео поњати грађанске одношаје јавног права свога и стога је, видећ |
ви, војводе, првосвећеници и сви остали грађански и војнички чиновници.{S} Од ових како који до |
м и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански и кривични закона, кои су се 4. године дана с |
а нужда, да треба заузета села и вароши грађански уредити, која би уједно саједињена била са во |
коме се таки власт диктаторска, како у грађанским тако и у војничким стварима над целом Србијо |
ошкови на мензилане.</p> <p>Трошкови на грађење и држање контумаца.</p> <p>Трошкови на депутаци |
а је и устанак српски био једна од оних грана Француске револуције, која је имала да цео свет о |
је српска аристокрација, која је у свим гранама правитељства седила и налазила подпоре и заштит |
који је украшен био заставама и зеленим гранама.{S} На подножију овог земљаног престола, један |
аставама народње боје, цвећем и зеленим гранама.</p> <p>Велика црквена двокрилна врата широм су |
у већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељства остави слободно извршење дела свој |
љава власт, која је уставом дана разним гранама правитељства, и да на то смера да се мало по ма |
ма.</p> <p>Трошкови на држање стража по границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са с |
народа, љубав братска је претерала све границе фанатизма. — Име брата јесте најсветији и најтв |
ен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је |
ти.{S} Она је под разним изговорима око границе путовала, да народу крстоносну војну противу Ту |
ица <pb n="224" /> упути своје стопе на границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> <p |
им срцем пева своје народне песме, вије грдне народне заставе, на којима су ставите ове чаробне |
борби за независност - видили смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покра |
д ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци, али с |
недеља 1815. год.</head> <p>Кара-Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} Аустрија п |
ните речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb n="6" / |
ј да изложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу револуције, одрубивши Милошу главу.... и да поша |
ола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} М |
их у Србију...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У в |
у Србији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео |
тарац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица |
жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година јуначки борили за повра |
шти.</p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа де |
колико дана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекн |
приме.{S} Са свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у је |
ви цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и благоси |
хита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе |
праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћ |
оју, која јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их |
ки је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао буде |
уг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт |
права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и из други села и о |
лоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој |
лоше!</p> <p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим отачбину |
ећ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубећи га, суз |
еотели — али великаши српски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала |
ажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је им |
а обливао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу т |
, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати њихов неумитни судија и |
ноћно доба осветљаваше човека једног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гробу |
/> разјареност народа, која обично као гробна тишина предходи свакој бури што наскоро долази, |
евачком, који се богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости пот |
урском стоји, овом пространом и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да разума је |
о на корист његову, покажу противницима грожњу народа и предложе помирење.{S} У тајној једној с |
урена била.{S} Но страховита изнуђења и грозна мучења несретног народа, изтргну га јошт пре вре |
би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задово |
на себи носио печат сурове госпоштине, грозне добродетељи, нечувене одважности и невиђене слаб |
су опет поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb n="152" /> ужасне смрти патријарха Царигра |
слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних догађаја и крвавих призора, који су несретну Ср |
оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора појавише.{S} Но ови призори п |
ветити се силеџијама својим.{S} У такој грозничавој тишини дошла је била већ и година 1792.</p> |
згубљена места, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију војвода, |
имали прилику и сами видити, како Турци грозно поступају према томе кукавном народу.{S} Ви сигу |
потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несретним Србима, као сада.</p> |
су пуни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, о |
на Султана, а затим проговори он гласом громким, које перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам |
уре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно викати:</p> <p>„Куда сте потегли несретни с |
— Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору зап |
>Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе |
ија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и |
н за слободом набављао му је сладости у грубом занимању пастира, где је он уживао потпуну слобо |
ког поштовања, <pb n="155" /> које он у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно испов |
јан рекао је начином њему својственим: «Грци су јуначством и храброшћу постали на ново народ, п |
ве то скупа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдекојих српск |
и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољник |
се пак дому своме, у породичном животу губио се, постао је — кукавица.</p> </div> <pb n="59" / |
свештеници несмеду ништа од свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, к |
>Једине околне силе може бити жалише за губитком своје власти, које су из потаје ревновале за в |
љада људи.{S} Но Срби ослабљени великим губитком, немогоше гонити их, већ осташе у шанчеви свој |
паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов се опстанак |
харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у својим песмам |
десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали.</p> <p>Непрес |
и манастира, скупљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8" /> бесконачним песмама при |
ерење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гу |
Петроније певајући по обичају своме уз гусле једну народну песму, која је узносила и у звезде |
зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, прори |
, овом пространом и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да разума једног народа |
синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног отачаства.“</p> <p>За пе |
пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износи годи |
д свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу на |
а земљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте пређе |
есују и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети |
ма никаквих личних сталних преимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због т |
на основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} Има с |
треби сву своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умес |
Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен с |
аз Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако с |
забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога каса |
одануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да треба заузета села и вароши грађански уредити, која |
тог великомученика и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан |
и биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброт |
са поред свију непријатељских покушаја, да Србе раздвојењем ослабе, у сред 19. века — може песн |
ивати браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са пом |
брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд |
, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине, а ако те |
разним изговорима око границе путовала, да народу крстоносну војну противу Турака приповеда, от |
ранитела.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, |
разнели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно дело, за које је толико пута би |
Она није на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили |
лог.....{S} Русија је врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити, |
ја би полугосподарство српско признала, да се сами могу слободно по својим законима уредити и с |
ј намери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћанства у забуну доведе, син |
оврати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако пак извесно је, да она н |
су ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: |
а очина до тог срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест |
о да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју гл |
жалости својој, није Љубица заборавила, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{ |
слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља готова, и да су све ст |
а.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —< |
вуда их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, који им највише плати, ма та |
оје је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар |
ако би и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезније према енглеском конзулу држите; |
Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаств |
ном престолном слову, за које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија |
нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, к |
У слову том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом |
знам — рекао је он пријатељима својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у о |
тима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, као што држ |
у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду под заставом |
</p> <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одговор Милошев.</p> <p>„Ваше у |
орење, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе |
лава није довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити спавајући народ, који од столећа у |
нао, да Србија његова није тако снажна, да се са две знамените европске силе у коштац уватити н |
пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у |
од године 1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, |
код ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но |
а!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она, да како Милан умре — ови људи на престол позову другог |
о је моме узвишеном господару до знања, да се неки високи достојници вашег сијателства туже на |
ним вођен и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема ви |
аже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати |
е се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније правитељства представничког у Срби |
зна, независност управе њезине осигура, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бит |
лошева после учињеног примирја била та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро |
и српски великаши отворише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно ме |
оји је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио |
сазнали изображена Јевропа имати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — |
дари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочу |
ом ме са достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо |
«Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо јавној благајни порез, који је пре |
<p>Једва једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења велике силе, неможе и није у стањ |
тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрекавање своји |
и да сте послати од правитељства вашег, да извидите невоље и да видите, каква насиља Турци чине |
ствима принудити овог простака српског, да се Русији поклони.{S} Немогући другчије Милоша себи |
управе Турске, добије од султана налог, да страховитом ајдучком вођи потајно сјајна предложења |
е ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле извршујем. — Наше у |
насљедства, изда прокламацију на народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди |
ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка, на пол године измир |
и свеци у својим песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљену слободу своју.{S} Више Србиј |
Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског престола — да |
вољно јака и да има постављати кнежеве, да земљом владају, она је и сувише јава, да вас може оп |
т — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њ |
му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјет |
ене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно |
Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ |
дајте јошт онима знати који нису овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу искуп |
ем извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да би он морао |
демо да видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавну слободу народа. |
а туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> униште ону власт, коју је њима устав |
ко вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске повторити може оне знамените |
мача као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јо |
ба и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може |
тене потпомаже; свакако пак извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у распаље |
а попела на књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српс |
Србије, нема у себи толико просторије, да би у себе примити могао све посланике народне; то је |
илоша склони на покорност спрам Русије, да народу веће право уступи, које му по уставу припада. |
а земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њихових народа жеља пор |
ао; да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора своје власти и да је готов у свако |
вде с пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb n="149" /> државни чинимо даља распо |
.</p> <p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу установити внутрење правленије, прелазим сада на |
орачајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи своје рођене... донела их је сама на своји р |
у, излазне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва ме |
м је сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њихо |
мати у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре а за избављење из ропства, и да у свом бла |
осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничију власт признати, особ |
аво и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидат |
боко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике т |
, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="135" /> да осветли нар |
и и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француск |
те, то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» |
о може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати. |
и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са об |
духа свободоумног, није правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непр |
одина 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је глас оног страховитог виора, који се у Француској |
је задобила нове <pb n="63" /> потпоре, да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи |
ајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и |
х узрока Русија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. — |
је сретни господар од Србије старао се, да умни развитат свога народа унапреди, морао се он неп |
дмах натраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево посто |
ли устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га |
тељску, за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен в |
/> једино само од порте, незаборавите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, |
а.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље |
са поверењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Хр |
/> о којима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и |
могу, док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење |
као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери српске отачбине!“—< |
роме оцу Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само пош |
ичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два превода који је бољи.{S} Н |
о и племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне |
еци знамења своја, која јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв муслом |
ју, где код тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> |
олико година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и по |
нежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између |
а народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје. |
јим интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато добијем, |
единог.{S} То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Зна |
дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени народ од тешка напора мало одахне и да плод |
илош намери да код високе порте изради, да ова законитост српску призна, независност управе њез |
ги чинити?» — После ових речи заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци поди |
овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор ср |
.</p> <pb n="120" /> <p>Милош заповеди, да се постарају и за дела елементарна, сходна за настав |
ласт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са стране |
илоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако исто страшним у кошкању |
и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се |
рити све земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да |
е ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једн |
нице, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годиш |
е помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, д |
ти: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власти полугосподарства свога |
и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n= |
државе, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свје |
тупи у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb n="107" /> да дође у турски стан, |
> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан |
и зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропас |
асом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једн |
распетим сином Исусом Христом заклели, да дотле оружје оставити неће, док не стресу са себе ро |
6" /> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову н |
> <p>Српски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србин |
су добровољни радини, који су долазили, да помогну оно место приредити, где ће се скупштина држ |
неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ |
тав дао...{S} Његово величанство мисли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држали стро |
Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску |
Малени простор ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у о |
овори хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховн |
ти храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери |
становио, и нећете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лиц |
:</p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да буде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то см |
његово је величанство заповедило мени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите пра |
коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочек |
и будем, морам противу Турака војевати, да осветим моје Отачаство!“ —</p> <p>Јели какав унутарњ |
тража по границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензи |
, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили непријатеља неустрашимо на |
је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> <p>Живот Махмуда беше за |
р Србије изванредном посланику познати, да је аудијенција већ свршена.</p> </div> <pb n="190" / |
и кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће |
сама почну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољу |
а по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се в |
т у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је драгоценом крвљу њихово |
"207" /> што није могао рану преболети, да порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи |
ступајућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати о |
скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви недостатака; |
евају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али |
О овој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо речи једног Француског научењака, који је |
—</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености |
одбацити од њега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа свободоумног, није правио зав |
у власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђ |
вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна права, или права, која ће сваки Срби |
аја тог, може ваше величанство увидити, да он не може никог другог интересовати, до нас саме.</ |
може код њихових народа жеља породити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле |
оказују, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољ |
еђе претили, нису се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затворити или насилно и |
јицом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у |
ове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога |
, ниси властан нити си у стању учинити, да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p |
S} Ја се видим принуђен вама приметити, да околне силе а нарочито пак покровитељствујућа сила С |
вари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући |
бити, — но није хтела никако допустити, да Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мис |
огинути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних руку.</p> <p>Рак |
у; треба да народ позва своје дужности, да може знати, шта власт има с правом искати од њега!» |
се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну независност и да ову |
вропску Турску — она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у минис |
мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне промене устанка српског, који је робове |
вечество предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да је сваки Срби |
азсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године н |
ошева.</head> <p>Кнез Долгоруки видећи, да кнеза од Србије ничим застрашити није могао, да га п |
ј тако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} |
у и Турску, посретством совјета изрећи, да се са престола српског уклони породица Обреновића, у |
е вечито трајати, морало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени народ од тешка |
ли Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> <p>„Његов |
напуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи |
нокрвност у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што му је неограни |
p> <p>После овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ла |
ни људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb |
тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране |
коначну народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде |
т решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви со |
а кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</p> <p>После ов |
— «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје |
т: „Ако Милош остане при намери својој, да таки најстаријег сина Милошевог Милана, за насљедног |
ечи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немо |
<p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати могао, те кад |
ерној савезници султана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са с |
атор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, к |
атио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тв |
владарске, за ту искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет з |
убезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради овамо послат, но д |
другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никако немогу испливати у том, већ да се сав данак, |
поведило мени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите праведном захтеву његовом, к |
/p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на ви |
и су се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да < |
има.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами |
та која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само |
знати, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображен |
све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасходство наћи без сумње да је то |
ми допустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, |
ош ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна |
едног кнеза од Србије, под тим условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300,000 турских пија |
се; намери другим начином и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>Српска аристок |
Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пож |
ем ступили били у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} Они су, што |
страних сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели |
е.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба им |
ару, који је уставом земаљским обвезан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.< |
ужан, то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки |
а <pb n="107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би при |
и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и им |
да може часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данко |
ужити.</p> <p>Милош се није устручавао, да народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он ј |
е толико година једним гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео њ |
од Србије ничим застрашити није могао, да га приволе дошаптавању руском поклонити се; намери д |
/p> <p>Милош, који није веровати могао, да између Турчина и Србина срдачна наклоност постојати |
дно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после учињеног примирја била |
оји сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на скуп |
је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> |
већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да |
задовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с |
преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто |
ење његове власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разум |
> <p>Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степену власт има над самим собом, у једн |
их списа подписује, које је он спремао, да народ свој подигне на један степен висине са осталим |
и других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се са две знамени |
ер је овај законодавац врло добро знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb |
совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих људи, који врховну власт њ |
знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, д |
абирати.{S} Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је ск |
оје је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то |
сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање |
е из унутарности од свију страна дошао, да буде учасник братске скупштине, где ће се ток свију |
еговим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење према Русији, |
ло за свршено, задржавајући себи право, да при првој прилици која им се даде, очупају све оне к |
томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и старости, предаје кнежевско дос |
схваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити с |
нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — |
је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сената прин |
века, који је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује д |
род српски већ је напред опредељен био, да буде мост за случај каква непријатељства између порт |
рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о |
везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала, он по |
његов у званичним новинама оглашен био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> |
ле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну у народу; други опет да из |
Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} Ова јунак жена, која је та |
сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А ску |
и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И |
ђења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима |
орова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам ш |
ове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="130" /> о |
— а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и |
љници у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову прев |
ало отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским простаком.{S} |
е грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као |
есио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака чинити, јер је з |
он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он |
вали јуначка дела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> < |
њега задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, цене |
> <p>Улице су дупком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем пева с |
ло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш; <pb n="134" /> младо и старо |
на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи |
ју вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је |
ино сретство, које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори у |
на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити н |
ст.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, д |
ред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине о |
доцније на против до тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свог |
г трошка, непрестано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му је по |
ставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и уређено од једног |
b n="122" /></p> <p>«Ми остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није сов |
воја нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора ка |
глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да неће моћи овај челични карактер за руком својом сави |
оме јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљну бригу силама, које |
ободу народа.{S} Она га оптужује тајно, да сваким даном злоупотребљава власт, која је уставом д |
а.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена била јако ра |
ку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — |
познато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења, увек благоро |
турско тиранство постало тако несносно, да је морало пасти под сопственом својом претераношћу.{ |
</p> <p>Долгоруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног простачења <pb n="18 |
ди по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случ |
те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за ум |
ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој својој с |
, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> покори Србију, каво б |
ати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама |
а ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, |
оказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије ист |
ији учинила, да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђен н |
гана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, д |
род једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, који би |
подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике силе, које шире своја снажна рамена преко тол |
о није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, в |
у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту |
ће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} Затим стави пишто |
n="196" /> сваке сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, а Турска налазила је опет и |
вање једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> </div> <pb n="150" |
ла му је руска влада благоволећи савет, да остале дане своје проведе у миру и задовољству прива |
људи продаваху, гомилама врвио је свет, да види његову слику, која беше са цртама јако означени |
изгубљених битака примети турска власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави пол |
зрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, |
потстицала на своју сопствену опасност, да поврати Милоша јединог јоште, који је као што је она |
да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше јуначке прси непријатељу.{S} На оружје |
лела порту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зај |
к по три талира за пол године за главу, да плати, велим, три талира за пол године, а да недаје |
евину браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његов |
нати који нису овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и |
чаји источни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милоснице...</p> <p>Љубица је о |
буне бугарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, д |
његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На овај неуглађе |
ђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од погибије, на коју су Турци го |
е ишао је са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеко |
редио, остало је том великом државнику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светло |
вари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="114" /> од послушнос |
n="199" /> се височајшем оном закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и |
иге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу |
а лицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да произведе устанак и побуну народа српског.</p> <p>Не |
душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна де |
тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа |
ишћане, који подјармљени исламом стењу, да само прилику добије, истакнути се за њихову заштитни |
родне посланике, који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћу речених р |
ели Христом Спаситељем на самом олтару, да осветничко оружје дотле <pb n="43" /> неће из руку п |
нутарњи глас предсказао маломе пастиру, да место ово које је њему случај означио није за њега? |
лике и кретања народа обелодањивала су, да је завера противу Турака далеко разграњена и да је п |
сне црте смућеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз пла |
и људи, а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца |
Затим је определио свештенству наплату, да може часно живити и није дозвољавао, да се са наплат |
ставној Србији, док је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародуј |
врђен, те између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Мил |
ије, истакнути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније |
а је вечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писа |
или, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами |
ући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но колико бриге труда и ст |
у <pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје, па си одмах с |
окори се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове послед |
че!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима |
ицу сваког <pb n="136" /> Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је |
живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред |
месту високом које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да |
ахтјеве, које јој је Србија предложила: да призна независност њезину под полу господарством <pb |
урадиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Ру |
ама, на које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не и |
ошто су на двору силног падише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу политичног диван |
стија, најтачнија даду Милошу разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166" |
то време догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао |
звисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S |
Треба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски целим путем примао, најсјајније свед |
у дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност спрам Русије, да народу в |
осади.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно з |
ржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружја положити, довле не |
руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год: кој |
мо и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, један другому, књаз властима и наро |
шумама, објављивао је свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p> <p>Крагујевац даје н |
та у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га од једнога дана |
велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на |
е рећи, није престајала њега уверавати; да је она задобила право на вечну његову неблагодарност |
рех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што му је исто |
аке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови способни постану дела, која ће је |
ати бар толико искрености и одважности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је |
га, <pb n="158" /> видеше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима |
спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила је она већин |
х дана владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То |
.{S} Но овај поступак јасно је показао; да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора |
томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворност |
прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — благода |
свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и гово |
моћно и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и подигне благостање народно, то он |
а га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда у |
{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим заним |
с жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Натраг тамо!» —показујући при том |
а сутра лепо време буде, <pb n="135" /> да осветли народни празник.{S} У саму зору 16. — загрме |
ерадосно поздрављао, као <pb n="126" /> да је тим поздравом потврдити хотео, његово помазање на |
а мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да место мене Србијом владате, а ви јавите се прво наро |
Алији, да позове Милоша <pb n="107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примр |
за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме руском или тур |
жену своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју |
еби пута до самог кнежевског престола — да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви из |
водити са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> |
ињем“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим |
зсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; к |
клињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске да |
у одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чини |
ати, велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни гла |
није могао наставити своје војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, |
ста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до р |
/p> <p>Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околн |
ји је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво в |
р српскога оружја; немогу пропустити, а да неопишем овај догађај, који јасно показује каква је |
<p>Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које |
ору, пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мисли |
о иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вра |
не исправке за срећу материјалну; треба да народ позва своје дужности, да може знати, шта власт |
стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељем, ми се |
е, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере прегледе, десетак свачи да сравне, |
у сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на супрот ставити м |
њу има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Но својим наравним проницањем је он пр |
ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет |
немирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца за т |
S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштенародним добром; сав народ пл |
танове демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћ |
ари над срцем свога мужа, употребљавала да овога на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из св |
срце своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу у |
ана Француске револуције, која је имала да цео свет обиђе.</p> </div> <pb n="42" /> <div type=" |
а ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хриш |
да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или у как |
соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> |
ј палати) <pb n="216" /> имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму |
ку улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година назад повратимо на оно доба, к |
и недостојан са твог гадног среброљубља да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје д |
прикупља од својих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира пр |
као да је био господар целог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, које до смрт |
е од самовоље јевропске дипломације, ма да је он једном већ признао <pb n="124" /> полу господа |
га сувише за демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за |
уди га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га сп |
напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу |
дом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће |
городно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више |
и племените намере његове осујетио, ма да је Милош самовољно дозволио неко ограничење и саме њ |
његову велику отачастољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај |
а и слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, и |
шћански народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику ве |
били су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак |
а превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи по |
p>Да је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но |
заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Ов |
.</p> <p>Потребе, које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћ |
хова, видили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством с |
волео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет |
т је по престолном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим фразама много народу обећава а |
суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Мил |
гранама правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb n="194" / |
ира за пол године по имању сваког брата да подјеле најправијим начином, како ми неби сиротиња д |
ога, који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жр |
и највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непријатела н |
еног умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен |
арством <pb n="125" /> турским и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим услово |
највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли |
ијим посљедицама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно |
отегли несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас же |
р је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности или да види преговоре о оби |
ј, видићемо; правитељство наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а |
стог света, који неће лако нове наредбе да прима, придржавајући се свагда свог старог обичаја, |
ци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош до |
оша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле |
бу, који гута све до света разума — све да разума једног народа и до његовог достојанства и узд |
што је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њега био, јер у њему једном |
о би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српс |
и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза, који је већ утростручен био |
, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу ње |
је смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу г |
мајке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петро |
pb n="64" /> <p>Сад султан одважно пође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет |
вао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами |
ну између мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година ју |
ка, вама избраним господо, остављено је да довршите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаств |
слу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подписује, које |
г понижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он |
ћ добио, он ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који |
дао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство његово.</p> <p>Крајње је време насту |
као какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи о |
о је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре било је врло посп |
и десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће само Правит |
замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред о |
код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима |
ти, да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму су |
у своју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокоји |
асе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони |
/head> <p>Околне силе нису биле позване да прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{ |
пљењем, за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престолно слово произвело |
<p>Ове појединости, колико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су до н |
лење и радост које му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа з |
народу своме имађаше за своје узвишење да захвали, као највећа кукавица оставља отачаство свој |
ваше високопревасходство наћи без сумње да је то пристојно!» —</p> <pb n="184" /> <p>Овај нешто |
S} Његов једини брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку, но п |
јећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је један једини чове |
чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни |
— <pb n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског придобити за промене, ш |
су материјално добро стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови држав |
нац у своме простачком оделу, чињаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад по |
лазила. — </p> <p>Једног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша |
е и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али господару! — овај други сно |
о овог србијанског простака, и видио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити |
јили сва изгубљена места, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију |
ду га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Ме |
е на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</ |
јдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужд |
где је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предск |
да се њему остави само назови власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парламе |
веку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше г |
укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —</p> <p> |
правилнији?»— одговорио:{S} Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено |
а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што вам је и дужно |
ако је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случа |
у науке и изображења требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, |
, да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељства остави слободно извршење |
проницавошћу давно већ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је прот |
гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пријате |
совјету.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да |
начке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљује ватреним и од |
вет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} |
од браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у сва |
Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да |
оживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао |
на тајној аудијенцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је про |
ио у стању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „д |
S} Тако прођоше неколико магновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb n="58" /> <p>Н |
ш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног бла |
апут јурну помамно на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пр |
у Србију скроз и скроз десетковали, без да су њено постојанство заморили,. наилазимо ми на <pb |
но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљут |
Милош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која је н |
чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви |
своје стопе на границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш с |
<p>Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без да се је са сво |
воје старо господарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне речи за |
турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побуњених |
ђу ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога није мо |
и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве |
која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим неприја |
да га је свога погледа удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ |
ља указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују |
је победа њезиних непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст — |
вом дана разним гранама правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p |
благодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; ш |
мирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати јед |
ри талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дат |
му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад р |
влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подп |
њихове, зависи будућа судба отачбине, и да он остављајући на престолу сина свог и супругу своју |
намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе под |
хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте та |
не“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, да извидите невољ |
ност своју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> |
обро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може б |
и, да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж |
оји дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога м |
еволуције, одрубивши Милошу главу.... и да пошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На овај предло |
тво, <pb n="65" /> које је задобио... и да личност своју и породице своје обезбеди, и да све он |
прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њиховим |
а, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једин |
заборавите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да земљом владају, она је и |
у одани били протународним интересима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети. |
сно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та з |
да је личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом у |
вера противу Турака далеко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама које |
аки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад робињ |
г нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробиј |
да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дош |
т Милоша удешена била јако разграната и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи |
ј: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви по |
нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није с |
уче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите |
шимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити једн |
наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанственији |
равитељства вашег, да извидите невоље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима.{S |
ени народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних жртава, ма да С |
бав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је до |
свога власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљом управља |
о непрестано да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61" /> одбија, па незнајући к |
љима својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да |
оје, да се одрече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би п |
е скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та добр |
достојанству из сопствене побуде дао и да од послушности њихове, зависи будућа судба отачбине, |
им о вашим сопственим интересима, као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одржат |
има прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од по |
земљи својој материјалну независност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у к |
На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге је |
е свагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових стар |
зајиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског предводитеља.{S} Но |
и од какве је важности то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цук |
.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну деца у школама учити |
живота свога навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да од све туге приве |
к остао човек народњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане п |
то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу великих и п |
редину као посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављени били, много би се боље разуме |
њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb n="203" /> кип на књажевском престолу, ја |
овиче Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју зап |
о предало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Страховити глас: «на оружје!» — потресао ј |
146" /> мостове села међу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да ос |
у, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} Пос |
<p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> |
одбити сваку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен бу |
егодовањем онима, који су му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја ст |
ски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу сво |
и људи» — настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили |
и своме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свак |
ариград да прима и враћа удворности или да види преговоре о обичним стварима, које су се могле |
ати да непријатела на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p |
ца била, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за |
оше.{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јо |
0,000 турских пијастра плати, а дозволи да у Београду 10.000.{S} Турака као посада живити могу, |
а њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери родитеља свога, једино добро ко |
ове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бега |
њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје уст |
а са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели поги |
угосподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он |
и потврдити, да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољубивим.</p> <p>Све војводе |
и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка показа се н |
табом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничар |
реговоре одпочети.{S} Зато Милош намери да код високе порте изради, да ова законитост српску пр |
head>Ајдуци.</head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанц |
да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На прв |
да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непријатела на ново победимо или да јуначки сви до ј |
де, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе |
које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој |
о шта неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су с |
ства између порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова д |
ворећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, |
ког у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипломациј |
д моји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим |
пских жена, није се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, |
pb n="57" /> <p>То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, улетила је у о |
га на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војни |
у своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и |
код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> |
била. -</p> <p>Непрестано настојавајући да осујети сплетке, које су подривале сенку власти влад |
ије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сам |
кад потврђење од порте дође; незнајући да има других владара у земљи осим њега, по праву насље |
х шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и |
оменуте тевтере прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак о |
ревару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, који <pb n |
овика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше |
ом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле |
лили на њега.</p> <pb n="119" /> <p>Дај да наставимо доказ за доказом, гомилајући истину на ист |
ог српског предводитеља; рекне он: „дај да изложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу револуције |
ачких жртава, није умео отачбини својој да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1 |
Сад се зачује глас војничке трубе; знак да се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да |
а бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак до |
арав просвештени европејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема |
куће са осталим народом договорите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног |
бин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у годи |
услов њихова договора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и |
је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност спрам Русије, |
обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога човека, кои р |
ром» — одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен! |
можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гони |
/p> <p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с б |
да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај |
ава свога ужива? — Садање уређење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихва |
високе порте — правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистателном порто |
ар отложити до тог времена, које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жестоко своје пр |
у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност владарска исто тако, као |
он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвн |
аш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном |
а ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке завичаја, неразумну |
одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, којим би могли изказати |
мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мње |
<pb n="62" /> совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интере |
у оном, у ком је стари Петроније требао да остави место рођења свога, обале потока, сведоке прв |
њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољи |
покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упусти |
паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирн |
ем овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем величанству - - - - ви сте ми одузел |
он је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте м |
е је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу војводама и |
на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају свом кажем ј |
ет да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те |
разговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто |
дити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени д |
ио чудном суморном ћутљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завер |
олини изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, |
и високог чела, које га је издавало као да је био господар целог света, ма да је био насликан у |
себи подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћ |
исне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих свој |
пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење преотме.</p> <p>Сместа искупише се око |
ру своме велике услуге учинили и управо да речем образ му осветлали, они се тако погорде и осил |
и предусретајем овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем величанству - - - - ви |
је много слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени |
оз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он је искуп |
изације земље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било; то показују она муд |
ни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, |
ређење земље обраћати.{S} Он није хотео да земљом управља по начину „<foreign xml:lang="LA">Exp |
равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвеституру и прав |
сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитање <pb n="11 |
атку своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду |
Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само нек |
е као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој независност и слободу њену.</p> |
књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у сачување браћу |
ог господара од Србије, Милош је наумио да неке поправке <pb n="111" /> за друштвено стање Срби |
годан правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега ово |
у лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре |
зазвало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} |
во тиштала и он није могао поњати, како да народ један тако дуго може трпити над собом тиранију |
том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви ов |
<pb n="61" /> одбија, па незнајући како да превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да |
..{S} Сваки гледа сретство и начин како да прикрије своје богатство, <pb n="65" /> које је задо |
во послати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место н |
мрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{S} Ме |
тенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робова о некадањој слави и г |
ког до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни |
му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблагодарности према Русиј |
чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често занешени били страсним ж |
бије круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаже, док међ |
равнодушно.{S} Једну странку је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њ |
ош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике |
да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико |
и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигархијску опозицију и обо |
на тајне уходе, којима је наручено било да доказују користи, које Србија од уплива руског имати |
г и неустрашивог бранитела.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут про |
ско посланство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу игра, било је доц |
егово.</p> <p>Крајње је време наступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало |
>Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често с |
ата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили по |
тране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — примети Милош см |
рвљу својом земљу отачаства свога, само да би јој повратили изгубљену слободу.{S} У историји св |
очитој смрти излагала за другога, само да би јавну неправду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и |
је Милош обилазио села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе |
праву намеру господара од Србије, само да отклони савршену покорност своју према Русији?{S} Он |
о су стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су о |
хићен славом српских јунака, почео само да говори у народу оним језиком, који је до сада нечуве |
рно у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незако |
вог другог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим интересима, као и д |
намери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који су одани били |
гли су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на |
ара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61 |
ајважније знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових |
ку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових реч |
извесно“ — рече посланик — „достављено да народ српски жели и иште слободу законску ширу у сми |
пак нове државе, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не из |
лно стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње |
срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки начин к правици и ч |
нал од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тр |
дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима пор |
<pb n="87" /> <p>Милош сад стане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој |
м.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин како да пр |
била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев ус |
, која јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи. |
важи да иде другој својој родбини: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене срп |
и нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је зас |
оћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му др |
а задубљен, примети <pb n="167" /> опет да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хо |
Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања д |
подићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> |
ка, мени остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! |
рају сто пута имати право, тек једанпут да докажу да немају право.</p> <p>У позније доба а за с |
се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један једини данак по три талира за пол године |
, да никако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну су |
ме носити више народно своје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о |
и под заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи Љуб |
чер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="135" /> |
г Куршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом по |
ута имати право, тек једанпут да докажу да немају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дан |
има, који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> < |
и и чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лиц |
ко сретство, које јој је давало прилику да господари над срцем свога мужа, употребљавала да ово |
дивана навести, ваљало је самом султану да започне извршивати заповести, које су му од неког тр |
ати, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да помену |
скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева. |
прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са |
зња за слободом, водила га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он |
својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са |
адне и измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе ми |
срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини |
имог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Ту |
почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да |
д свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ |
едног за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један хришћански народ; |
вођу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велику цену на његову глав |
девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших друго |
> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? |
оград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Сим |
свога руско-турског парламента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он |
е своје позније употребити може.</p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказана снага, кој |
и совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од |
остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да последњег часа држање његово било је пуно достојанст |
мо једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русија мора се упознати и угњездити |
е» — а превод Петронијевића гласио је: «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код ви |
дарства свога принуди кнеза од Србије: «да промене своја најновија уређења, која садржавају у с |
зилазећи се својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до једном Милошу покорити неће!» — |
ранитељи по целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно дело, |
> <p>На које поклонење Милош одговори: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благовол |
еље своје даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском достојанству из сопствен |
адовољавао као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе в |
лали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја |
> <p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства ваш |
ам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!» — одговори му овај са свим слободно и |
императорског посланика овамо послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слобод |
, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад |
је по његовој заповести сазвата била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа радио. |
е бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволит |
лиман изда заповест, којом наређиваше: „да ниједна жена српска, без разлике стања и старости, н |
ни бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n="199" /> се височај |
е устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, док неби што погреш |
м душама, који се Богу моле казује он: „да живот српских жена није ништа друго до вечита жртва |
чке доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ста |
е речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходство кнез Д |
да.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће из општег уверења и особитог призрења према његов |
неже!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви независите <pb n="185" /> једино само од порте, н |
имати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «нису жене, или да су бар |
трпити» — говораше он са одушевлењем —„да неки чланови владе моје, подговорени од мојих неприј |
које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају глави његовој израз гордељиви. —</p> <p>Такав се |
седи у совјету?“ —</p> <p>«Господару! — давајући ви извршујућу власт у руке совјету, остављате |
аци сакривали су их по својим колебама, давали су <pb n="18" /> им рану и подказивали су им нам |
оглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт |
ком, она је свако сретство, које јој је давало прилику да господари над срцем свога мужа, употр |
највеће одушевлење и радост које му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле |
ам пак нејасни и дволични превод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав п |
на и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад распола |
од надзором општинских старешина за рад давао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни |
давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му |
ећ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је непријат |
и Турчин није каурину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем обичају, може се судити неоцењ |
том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и к |
вати другоме, нити ћемо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је о |
а ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсу |
о своја непокретна добра саме под закуп давати, лична слобода свију грађана проглашена је, сопс |
заробљенике и рањенике српске немилице давили и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад |
ца духом својим и наравном проницавошћу давно већ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне чет |
неизцрпиви извор премногих изванредних дагађаја, којима се човек дивити и чудити мора.</p> <p> |
вештеника, којим је речи ове изговорио, даде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију о |
је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb n="51" /> < |
гне, ако само неколико побуњених робова даде исећи, подужно се је напротив даље него што је ико |
<p>И са приkлоњењем пуног достојанства даде поглавар Србије изванредном посланику познати, да |
други, доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах народну скупштину сазвати и поднесе јој н |
их жртава, није умео отачбини својој да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809 |
по његовој заповести сазвата била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа радио.» — |
, па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде поискану поштену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нат |
случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде војнички савет искупити и ово објави свима војвода |
човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> <p>Живот Мах |
ји земљи својој мудре законе и установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прег |
се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} После дугих дебата, при којима се Милош стопу |
а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на кнеже |
<p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Чисти од |
право, да при првој прилици која им се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих произиђ |
ође, потврди и постојавше намесничтво и даде генералну амнестију свима сужњима.</p> <p>Намесниц |
ађанима изгубљену отачбину; а остало им даде, најиме управу земаљску и законе народна скупштина |
ад сасвим равнодушан и својом хладноћом даде познати свима онима, који земљу испод његових ногу |
од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељства остави сл |
о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га од једнога дана до другога, и |
и сад објашњења најпростија, најтачнија даду Милошу разумети: да савезна сила Турске од ње траж |
шева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад го |
За време Кара-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се налазио међу првим борцима за слободу с |
о! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо |
Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да н |
ристом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо д |
<pb n="52" /> <p>„Правду Ђорђе, правду дај за нас сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се ј |
змислили на њега.</p> <pb n="119" /> <p>Дај да наставимо доказ за доказом, гомилајући истину на |
клетог српског предводитеља; рекне он: „дај да изложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу револу |
расположен.{S} Лепо пак народно одело, даје овим учесталим гомилама, особиту дражест.</p> <p>О |
нијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњениј |
обвезан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Милош се није устручава |
он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћује.</p> <p>Императорски посланик који је |
е народу прекомерна права.{S} Ваш устав даје му једном речију велики простор слободе?“ —</p> <p |
ежењу дипломације.</p> <p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благод |
фразама много народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шевр |
ма непријатељским, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Непрестано на |
довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216" /> имала су посла да |
одни празник освануо.</p> <p>Крагујевац даје нам изглед највеселији и најдражеснији.{S} Све кућ |
«све је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знати који нису овде, да приправни буд |
тола — да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор премногих изванредних дагађај |
наћи непријатеља оних уређења; која се дају народима као извесно право и паметна слобода.{S} З |
ази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својом хлад |
ка.{S} Ордени га украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов |
воре му ови.</p> <pb n="95" /> <p>«Нека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну на ко |
ојој мудре законе и установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, мор |
покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблагодарнос |
есно право и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има своје време...{S} Треба кућу |
моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има з |
потребити, што коме не припада, како би дакле народ српски оно злоупотребити могао, што он сам |
обар и љутит а увек занешен — свакојако дакле изванредан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где к |
асом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве пр |
ину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем обичају, може се судити неоцењива важност поклон |
срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава |
.</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благоволећи савет, да остале дан |
се.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног |
д на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики немир — бурна <pb n="41" /> разјареност н |
ањивала су, да је завера противу Турака далеко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p> |
стало је том великом државнику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу наук |
езиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као |
ити до тог времена, које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жестоко своје присталице |
вечити савез јединства и слоге братске далеко разгранао, мудре старешине српске, примиле су и |
оро приметим да прави владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу |
од управом Јаничара и које је предводио далеко чувени паша видински Пашван Оглу, ове чете саста |
марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеком путу, долазило је просто дете у додир и са стан |
у и слободу њину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совје |
аженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији од онога што га др |
земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу независност, и |
преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</p> <p>На |
бама свог драгоценог саучешћа, зараније дало о тој опасности известити?“ —</p> <p>«Предмет је о |
ио, остало је том великом државнику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу |
и совјет <pb n="149" /> државни чинимо даља расположенија с њима; они ће после доћи у народ и |
бова даде исећи, подужно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пож |
е ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув се једноме од момака својих: „Од данас, н |
ти морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велемоћ |
старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но М |
>Но Милош без икаквог околишења настави даље:</p> <p>„Ваше величанство! — у извештају томе, ког |
ило срчбу своју показати, то настави он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате кне |
и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош намери да код в |
мешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени, |
кне она: „Моје сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени о |
то и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске повторити може оне знамените речи Б |
и супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из големе турске царевине, која је |
ве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вешти |
ама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откривала је турска полиција нене потајне завере, к |
је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> |
што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n |
е био највеличанственији и најрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда посл |
увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали |
који је увек остао човек народњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује ради |
ких синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног отачаства.“</p> <p>З |
е ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, к |
момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удовици и сиротама овога чов |
едног краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна пољ |
ш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добро расположе |
во» — гласило је писмо — «сматраће онај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено |
ли голему турску војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредним пожртво |
ве и паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов се опста |
растерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а које остали |
рпску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независности српске и |
смо држати мању скупштину после Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо могли <pb |
ду даде времена, измирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницам |
ошево на углед.</head> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштин |
он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новинама огл |
доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множина народа опколи конак, гди је Милош живио, и |
своје никуд излазила. — </p> <p>Једног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај п |
тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и |
у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустрашима мл |
ти у себи.</p> <pb n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њ |
и кривични закона, кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати, |
зу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с порто |
а:{S} Србија постала је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке, особито пак нове др |
е да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу сваке своје личне опасности, са от |
ти, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и |
ке ханове и паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов с |
предсказиваху непобедимост.</p> <p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу пок |
м злоупотребљава власт, која је уставом дана разним гранама правитељства, и да на то смера да с |
ад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом н |
е малих пушака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош ниј |
ци борили супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из големе турске царевине, |
е Милошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудн |
обити и растерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а које |
срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независности ср |
о паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откривала је турска полиција нене потајне з |
може ни Србија установити се за годину дана и постати државом, којој ништа већ неостаје желити |
ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам о делу, тичући се они |
м и радом правитељства српског за првих дана владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као |
аво.</p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао се је господар од Србије; о |
а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је |
во велико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, сва су се о |
да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи |
ању ваља сад располагати <pb n="148" /> данак.{S} Но моје дјело и правитељства није више распол |
е, и у договору с капетанима и судовима данак од три талира за пол године по имању сваког брата |
к обштенародним добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад ни |
о немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да |
ве на главу за пол године најумјеренији данак, кои се може ударити на народ један.</p> <p>хоће |
са ситницама, већ да плати један једини данак по три талира за пол године за главу, да плати, в |
од тим условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300,000 турских пијастра плати, а дозволи да |
особ и узаконити ји; друго: расположити данак на народ најлакшим и најправијим начином по њега, |
чку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак расположити на народ.</p> <p>Потребе, које народ |
Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа књазу и књажевској фамилији |
одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки |
кренув се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удовици |
и Мијајла престола лишиле — предмет је данас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље пола |
таве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у ру |
почели такове разговоре водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе наро |
а безпримерно проницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ов |
илошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како данас постоје имају у себи много демагогички стихија?»< |
тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигур |
хитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати на шт |
е ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и саврш |
ина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добро р |
ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n="13 |
х сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта људи разумевај |
и, какву хвалу заслужује тај народ пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и поди |
уска влада благоволећи савет, да остале дане своје проведе у миру и задовољству приватна живота |
с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је на |
победитељу.{S} С њима сам делио сретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу слободу, с њима изгле |
емена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења морају се показати храбре и одважне |
без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе поп |
великих војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозвол |
.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима великог искушења било је чудо мужанствено; беше |
олико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења, увек благородно срце код с |
{S} Карацић у две свеске именом «<title>Даница</title>.» Оне су садржавале у себи прекрасне пес |
се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол године најправијим начином |
уди народ, да ће са поменута три талира данка, на пол године измирити све земаљске потребе; кад |
да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године најумјеренији дана |
стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни подмирити, но Мило |
витељства није више располагати, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело |
ијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изј |
аплатом кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данком, што га је порти сване године плаћао, ослободио |
ити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство н |
<p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Ј |
што је мећу Србима сваким <pb n="37" /> даном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима |
имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом на страшноме месту постојати и умрети за |
услуге које је он отачбини својој првим даном побуне српске учинио, изодавна су му место већ об |
орђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb n="48" /> ус |
да.{S} Она га оптужује тајно, да сваким даном злоупотребљава власт, која је уставом дана разним |
Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би т |
ло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надеж |
енећи и уважавајући та предања народња, дао је он све старе преповетке и народне песме, које су |
о би простоме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељство набави |
гу, који сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на |
јелима народнима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански |
/> униште ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово величанство мисли, да би ви може бити |
евском достојанству из сопствене побуде дао и да од послушности њихове, зависи будућа судба ота |
; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="19 |
Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он. |
које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један х |
на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао читати, печатати и подјелити међу <pb n="140" /> на |
одарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113" /> земље ког је на |
и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити народу по целој |
мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао народу и себи |
задовољника, но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При св |
оду одузети, што му је истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Ми |
ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? рече Ђор |
о јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p> <pb n="170" /> <p>Дело ово од особите је |
е <pb n="127" /> Ферман, којим је порта даровала њему достојанство владара.{S} Милош тим делом |
и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p> </div> <pb n="208" /> <div type |
у врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече послан |
а, нити светлости ни сијателства титула дата није, па ни од самих његових подајника, које он ни |
савезници султана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим шт |
а осталим народом договорите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба |
призора, којем је немогуће пером израза дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним рукама |
није могао нико други, доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах народну скупштину сазвати |
имнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситн |
кова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта с |
е се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слободу, јер ће он ту св |
се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати |
авати над твојим интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике з |
олико искрености и одважности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су ус |
упштини састали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити |
ошто је земљеделце ослободио од множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, кој |
ослободио је народ од десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега ис |
е и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њега човека неког, ко |
моралну снагу слабијег противу јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједине |
зливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бог једног за другим |
овек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима сво |
о лако схватити овај призор, између ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и |
у прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки мердевина, које с |
он је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако волите да о |
д храбри своји Србијанци, видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у |
амена и разореног прибора кућевног леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да је |
угог драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произвело је на |
рвена.{S} Она није могла дуго преживити два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости |
под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на |
да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се нар |
м рамену његовом носио, и што је између два прекрштена мача као крст изгледао, говорио ти је, д |
до Јусуф-паше, да извиде разлику између два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Ју |
пратише пред њега човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега |
најбољу војску потлачио. <pb n="101" /> Двадесет хиљада нових војника буду Куршид Паши на ново |
неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке пропадн |
је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година јуначки борили за повратак изгубљене сл |
ара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послужи: |
ага народна мало опоравила, која је већ двадесет петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но страхо |
ст његову.</p> <p>Свештеник је овај већ двадесет година војевао у редовима првог устанка српско |
} Детету јошт од 12 година поверавао је двадесетогодишњи младић све своје намишљаје.</p> <p>Мил |
г узвишеног краљевског брежуљка.</p> <p>Дванајсти сахат избија на кули крагујевачкој.{S} Звона, |
уњени.{S} Отпором овим разљућени Турци, двапут јурну помамно на шанац српски, без да су Србима |
ске била је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у години је Милош обилазио села и станишта, само |
ме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмациј |
аухијерејски од новодобијени крајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до |
рбија његова није тако снажна, да се са две знамените европске силе у коштац уватити ноже, па з |
з поља доведу остатак топничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће ост |
књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске именом «<title>Даница</title>.» Оне су садрж |
ц те ухвати <pb n="100" /> Турке између две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадн |
ена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу |
на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново |
<p>Страсна љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладни |
ност била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и пред |
ског престола — да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор премногих изванредни |
дним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрно о |
зеленим гранама.</p> <p>Велика црквена двокрилна врата широм су отворена и украшена највеличан |
ем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод устава давао им је повода за то.{S} Јус |
његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен био, он |
ру руском Рикману рекао.</p> <p>Код оба двора намера Милошева начинила је велику забуну.{S} Иск |
а то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле |
побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим и презреним |
о је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико пр |
олно слово произвело живе приговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разго |
ече у Петроград и Цариград, који обојим дворовима до <pb n="204" /> знања доставе упорство Мило |
а му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили: да Милоша немогу лако на к |
ам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од самог претварања, пренемагања и бојазљив |
лучају потужи самоме руском или турском двору — било би непаметно; јер онда сви докази невреде |
обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца господара од Србије и овај од северног ветра зак |
огуће мање слободе даде.{S} После дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb |
евојци, коју је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим |
имо овде, Љубица, ова неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала их гд |
<p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са последњим уздисајем ис |
p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући млада девојка.</p> <p>«Јелице... кад теби збогом казати морам |
ери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p> |
оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са збуњеним погледом, руке склопи и повика:</p> |
и напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сирота девојка,» уздане Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и |
ова сачувати и одбравити одговори мирно девојка, па истргнувши из корица нож, који јој је у нед |
ла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} У месту његовом Тополи где је живио, нису |
војко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, |
са земљом сравнити куће, поватати младе девојке за своје хареме, а младиће за своју војску, оте |
ости у женској души.{S} Јецање несретне девојке, срце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потек |
Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот же |
та овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене |
неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло |
Поглед његов дуго је почивао на младој девојци, коју је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова |
га века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у наручија своме младожењи.</p> <p>Јелице |
иповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! |
ном, кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу |
је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити ономе ни овога ни онога век |
ају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој с |
ли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устанка |
гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир |
а покупити и штампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну |
{S} 1825. предложио; а особито, кад ова дела која највећу важност имају и јако у очи падају — с |
и,. наилазимо ми на <pb n="4" /> такова дела, која се односе на патриархални живот овог првобит |
ути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или |
штину, где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и ј |
зира на будућност, који карактеришу сва дела Милошевих установа.{S} Целокупна организација Срби |
<p>Милош заповеди, да се постарају и за дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Са |
иге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховит |
м песмама приповедали ил певали јуначка дела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићењ |
тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио сплетке, кој |
се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу српског оружја.{S} Малени |
пио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} О |
да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p> <pb n="193" /> <p>Међу с |
ве даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, морало једним кораком ступити |
оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изр |
позива, и способан за довршење народног дела.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек |
оветке и народне песме, које су славиле дела српских јунака покупити и штампати.{S} Од њих чита |
а правитељства остави слободно извршење дела својих, која им по уставу припадају.“ — Ова открив |
та друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама ду |
али ништа тако и некарактерише народ и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху под |
ошеви отклонили уплив јевропских сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да могу |
да сви грађани његови способни постану дела, која ће једном њихово политичко биће утврдити.</p |
се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Треба бити поштени признати оно, што је један |
ско и инострано.{S} Министар иностраних дела извршивао је уједно и дужности кнежевског <pb n="1 |
инетски министар.{S} Министар унутарних дела, обављао је и дужности министра војеног и полиције |
ао и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле савесно између себе добро и зло, једнаке имају цје |
муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихв |
ма турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, |
г, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца његова.{S} Њеног присуства сви |
ву буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље н |
оји нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства српског за п |
отегне сабљу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да |
, и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим |
ди; најболи јунаца и најљуће јаничарске делије ишле су пред турском војском, носећи турски барј |
је зајиста уважење и поверење праведно делила.</p> <pb n="209" /> <p>Но при свем том, ова благ |
<pb n="171" /> свршено било.{S} У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућност, ко |
ло, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи устава српс |
жени беснећем победитељу.{S} С њима сам делио сретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу слободу, |
народу срећу и слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме |
овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа изгинуло самном, па н |
ха свободоумног, није правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су неприја |
.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n="22 |
/p> <p>По свршетку једне године, ово је дело <pb n="171" /> свршено било.{S} У овим делима нала |
рамоти једну младу девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата сво |
ристово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене се на момке, кој |
раним господо, остављено је да довршите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаство је бесмртн |
ачбини својој, и да су сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магно |
о.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући себи право, да при првој |
ахмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које је справљ |
пустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову несрећу и по |
омисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке |
имљене.{S} Бечке новине упознале су ово дело са песницима свију земаља.</p> </div> <pb n="121" |
="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и |
ем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу крчити. |
ош худа будала, да је изневерио народно дело, за које је толико пута био жртвовао живот свој, к |
з одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натр |
, они очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити |
у у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љубица направи мали знак крста на зиду, п |
на небо, где је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим |
своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са п |
се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затворити или насилно из земље прогнати о |
даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да |
е робу даробао...</p> <pb n="170" /> <p>Дело ово од особите је знатности, и било је за целу тур |
суседне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике пристојности а уједно и одважности увр |
оро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње организације земље, што ју је Милош |
и своји господари, и Милош напредује са делом цивилизације издрживошћу, која сваку похвалу прев |
вари успоставили.</p> <p>Милош, који је делом за војеног диктатора произведен, био је задахнут |
рској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о отачбини својој, и да |
њему достојанство владара.{S} Милош тим делом добије круну од народа, зато му је ваљало да се н |
у свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p> <pb n="153" /> <p>Треба |
десна рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем указала — велике су.{S} Сваки је живи њу |
сти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао земљом уп |
емљи морало наново уређивати.{S} У овом делу унутрашњег уређења, Милош је уједанпут показао чуд |
ого би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији |
Но колило је задобивена победа славном делу његовом помогла, толико му је великодушије у бојев |
ину дана са советницима мојим занимам о делу, тичући се оних наредаба <pb n="189" /> о којима в |
уге, које је Русија 1833. год. Србији у делу српске независности учинила; подсећао је Милоша на |
аво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су нар |
јновија уређења, која садржавају у себи демагогичка начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао се је |
, како данас постоје имају у себи много демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упит |
а које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји ста |
ј устав жестили се, јер су га сувише за демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен б |
ојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, но С |
>Народ српски преотео је од Турака неки део своје земље и у народности својој на ново је просин |
себи бира старешине, који уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују и бла |
а скупштина.{S} Ово је био други красни део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној |
сваке године овако скупљати.{S} Овакви депутата народни има по свим државама, и нама су нужни, |
и оставите ји овде с пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb n="149" /> државни ч |
вршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на свак |
а превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића |
и држање контумаца.</p> <p>Трошкови на депутацију у Цариграду.</p> <p>Трошкови на агенције по |
Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до |
сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окружне одређена.{S} Ови су званично позвати, |
ком као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских борац |
е!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <pb n="92" /> <p>Од о |
они треба да поменуте тевтере прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и су |
давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи труд његов, и да |
ко други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и из други |
колико има народа, ни колико прихода од десетака и других струка; нит сам могао учинити нужних |
не године плаћао, ослободио је народ од десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукавни |
, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више н |
ничнога, ни казанскога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситн |
и кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад |
, који су несретну Србију скроз и скроз десетковали, без да су њено постојанство заморили,. наи |
на жртву приносе.</p> <p>За време овог десетогодишњег војевања и непрестаног проливања крви и |
ом вештином при управи тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем у |
ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница божија, за учињену неверу браћи својој - наведе |
им» — рекао је једном Милош — «кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно опр |
корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе |
а, затвори врата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао |
чен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом носио, и што је између два прекрш |
ђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да н |
а, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине околне |
: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Ви |
ова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пу |
ина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом примирију, којег с Турци |
ке.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се |
, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, кој |
ног благдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство.{S} |
ше, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њему нанешене у |
ажношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„ |
о лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне он уздишући —- «у ово |
а овом далеком путу, долазило је просто дете у додир и са становницима варошким, виђало је обич |
е песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: пла |
ју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба детета загрле мајку своју, која је већ била на колена п |
ли њега су од свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12 година поверавао је двадесетогодишњи |
ка, на Бају и Јована, другове његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>« |
а маленог пастира.{S} Сећајући се свога детињства и оног уживања у народним песмама, које су ње |
b n="30" /> <p>Милош — у првим годинама детињства свог, није као и остала сеоска деца никаквог |
осу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Детињство Ђорђево протекло је у жалосној самоћи.{S} Он |
бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуци |
први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме |
ди што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тр |
етињства свог, није као и остала сеоска деца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетка помаг |
та и заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су били своје куће, и настанили су се са |
ле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде |
варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите? |
реди да се из тих народних песама почну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младо |
асна љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, он |
зи кроз васпитање <pb n="118" /> нејаке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани њего |
по заповести његовој отворе и обучавање деце и до најмање колебе распросте.</p> <pb n="120" /> |
рати указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb n="52" /> |
елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник |
т кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак |
да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по |
и завирити неће....{S} Идите сад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте са поверењем про |
ако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“ |
редину <pb n="137" /> народа са женом и децом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одређ |
крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!» — одговори му |
остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb n="203" |
ој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Тур |
"58" /> <p>Напослетку погледи на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно се грлише и |
уну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског господара, ки |
/p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке пе |
ли немилосрдној освети турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавал |
ултанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана уведен по постој |
немогу лако на клизаву стазу политичног дивана навести, ваљало је самом султану да започне извр |
шљавао о предлозима онима који су му од дивана предложени били.{S} Руско посланство које се с п |
тра председника, један је исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетника и предсједника |
и су у 11. класа.{S} Први ред: садржава дивизионог ђенерала с платом од 3000 талира.{S} Други р |
ад смели очи своје на султана управити, дивили су се и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се |
ка, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и да |
х изванредних дагађаја, којима се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји с |
међу самим Турцима тињала једна стихија дивље необузданости; та је била необузданост — самовоља |
оје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато |
едао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше неколико магновења, |
прот Турчину.</p> <p>Величанствена је и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се |
сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> |
е ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, како од свију страна прегнуло се за посл |
ваки у њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, која окружава малу варош Крагујева |
амештано.{S} Умилна и тиха гласба свира дивотно народне песме и доводи слушаоце до највећег усх |
аставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха гласба свира диво |
кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно одело у средину <pb n="137" /> народа с |
својом претераношћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до |
ка он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше ју |
е побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у најве |
е жена устрављена на ову опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мен |
одну песму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p> <p>На јед |
ивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који су за в |
бодним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>Послушност законима и такови ред |
шиоци његових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог поп |
</p> <p>Милош, који је делом за војеног диктатора произведен, био је задахнут величином свог по |
е Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, како у грађанским тако и у војничким ствар |
се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, прорицања с |
да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни вод |
лази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та т |
х сила...{S}175</p> <p>XX.{S} Простак и дипломата...{S}180</p> <p>XXI.{S} Совјет и оставка Мило |
_C20"> <head>XX.</head> <head>Простак и дипломата.</head> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненада |
<p>Сад се на овај одговор Милошев горди дипломата разљути и почне другим ал заповедајућим тоном |
8" /> доскаче одговарањем својим ученим дипломатама и лукавством својим, са свим помрачава дипл |
у Србију пошаље, који <pb n="179" /> ће дипломатским сретствима принудити овог простака српског |
и лукавством својим, са свим помрачава дипломатску вештину, својих супарника.</p> </div> <div |
бији имаде значаја, као што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног кнеза од Срб |
а у будуће назире од самовоље јевропске дипломације, ма да је он једном већ признао <pb n="124" |
n="114" /> од послушности према режењу дипломације.</p> <p>Из свега овог даје се опет видити, |
а право пребацити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек |
ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Тур |
и.</p> <p>Ово благородно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, |
.»-—</p> <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије |
вим цифрастим говором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и |
осподари!» ...</p> <p>Ове последње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више св |
е, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и Омира. |
ини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; |
вјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотребленије, ко |
ест попечитеља на које ће се све струке дјела народни подјелити и више државни совјета; попечит |
на нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је топрв од г |
ико сам рад прво: устроити сваку струку дјела народни понаособ и узаконити ји; друго: расположи |
ти људи, кои би нам руководили државним дјелима онако; као што се руководе европејске државе.{S |
за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народнима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт |
ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере прегледе, |
е нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.</p> <p>Испуњујући овако обећање моје, |
лагати <pb n="148" /> данак.{S} Но моје дјело и правитељства није више располагати, колико данк |
моја ни време допуштала, да овако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не |
јело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершениј |
хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од Срби |
{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бо |
ва пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га од једнога |
тњастијем слогу источног израза позива, до дође у Цариград.</p> <p>Његово величанство» — гласил |
унутарње <pb n="222" /> ствари Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затек |
1813. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљен |
држите; ког пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Мило |
а он не може никог другог интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уређења интересуј |
{S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца, била је управа предата кметовима или |
{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турском мојим полугосподарем!» —</p> <p>До |
ом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{ |
верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле и |
Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђо |
оним знатним за Француску годинама 1800 до 1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у |
е је живио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом дома |
сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озб |
одној скупштини на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски кабинет држао је, да од |
рв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајати, морал |
оје љутине нисам вешт друге управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, п |
ије ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобијени кр |
а је почастио таковим одличијама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он |
затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој |
Не господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са нег |
сти; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој |
е остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свиколици доста времена и мислити се |
!» — потресао је Србију од једног краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе сви листом на о |
лоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње страже турске допрати, где растајући се шњи |
оград и Цариград, који обојим дворовима до <pb n="204" /> знања доставе упорство Милошево и њег |
де времена, измирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, ве |
вно догодило, то су браћа била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је духом задахнута била сва о |
вићу Марку,» како је овога клетва очина до тог срамног понижења довела, да је отишао у Турке да |
најдражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је заставама народње боје, |
српски, повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у |
ва на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове села међу |
поне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског престола — да на овај седну.{S} Њи |
и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два превода кој |
/> Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од |
м учесницима оне завере, која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је р |
већма ладнило, оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теш |
три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави, да док |
брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име о |
остраном и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да разума једног народа и до њего |
га старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег, код ког |
Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне он, |
србијанског простака, и видио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити овај п |
у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што му је неограничено пове |
есе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која |
ебао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац |
а говори у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни јед |
еба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је на |
стог вечера сретном господару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и |
о насликан у своме народном оделу, које до смрти своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним |
ућама, јавно рече: «да се ником другоме до једном Милошу покорити неће!» — Пријатељи Милошеви, |
овао.{S} Јаук и уздисај невољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које с |
ретераношћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог: |
јих угњетача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпоче |
е растовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца господара од Србије и овај од с |
које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе |
притицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан на |
дивотно народне песме и доводи слушаоце до највећег усхићења.</p> <p>Улице су дупком пуне народ |
пита Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који зајиста незна, шта бива по св |
разума — све да разума једног народа и до његовог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S |
авни првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће с |
билазећи све понамештане страже, дође и до једне разваљене куће, којој су топови само један рог |
вести његовој отворе и обучавање деце и до најмање колебе распросте.</p> <pb n="120" /> <p>Мило |
силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која |
свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу наро |
ела на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p> <pb n="95" /> |
су почели такове разговоре водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе н |
бити главној скупштини.{S} Нисмо могли до сад схватити рачуна, колико има народа, ни колико пр |
има безпримерно проницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ |
власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљом управљати и вл |
сретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато в |
а ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености доводити: скоро ћемо наступити неке разг |
о размислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог времена, које мислим да није далеко, где ће рука |
хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је |
но доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка, посланик ј |
ем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве в |
, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје с |
ио, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мис |
ду девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити. |
„да живот српских жена није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и |
е својих попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао: |
се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки један за д |
рака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и п |
p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до очите своје материјалне пропасти, големо насиље и св |
илоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, |
городно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву сво |
совјет државни првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на |
— донешено је моме узвишеном господару до знања, да се неки високи достојници вашег сијателств |
м и тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отворе |
и били.{S} Старе народне песме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане, с |
а, другове његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко уздану |
творио своје <pb n="130" /> очи, што су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати |
ојатне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</p> <p>С |
рви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати њихов неумитни судиј |
, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, |
ахмуд, овај други изванредни човек тога доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагало вел |
Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне растове Шумадије, пробијајући љуто сва ср |
он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова че |
мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобије |
и, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога н |
купштини на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша |
частио таковим одличијама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је п |
своје <pb n="130" /> очи, што су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати грађан |
ји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и приврженика у Царигра |
его је и саму политичку борбу у позније доба сама водила — шта више мерила се са портом и испол |
окажу да немају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао се је гос |
ору од свих савезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на ор |
обства, ког сада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појав |
ки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је речи ов |
и Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без |
вора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да му је н |
неколико година назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У |
шао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Једа |
ла самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и мислити знав |
љно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити је он обзирао с |
уваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за |
ец са својим жалосним зрацима у поноћно доба осветљаваше човека једног на гробљу вишевачком, ко |
рекне он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан који |
n="181" /> услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да храб |
о.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога наврши |
и дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубиви владар, кој |
знале преко својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта |
Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко име спом |
то их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се, да ум |
рче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турск |
одиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она |
b n="172" /> представника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Министар унута |
ашан и ципија, добродушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — свакојако дакле изванред |
а отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се |
те ове — што је јошт најгоре било, нису добивале никакву плату од својих старешина.{S} Оне су о |
и уздања у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобод |
p>Све војводе српске, које се користише добивеним биткама и обогатише се, изузимајући јединог М |
ски, где је била столица управе Турске, добије од султана налог, да страховитом ајдучком вођи п |
ора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је |
„побратими.“ Ово својевољно саједињење добије заклетвом светињу неповредиву и свеза је ова так |
остојанство владара.{S} Милош тим делом добије круну од народа, зато му је ваљало да се народу |
јармљени исламом стењу, да само прилику добије, истакнути се за њихову заштитницу, да их тим за |
д 16.{S} Фебруара 1835 год.— кнез Милош добије од султана једно умиљато писмо, којим га у најки |
народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу |
Чувствена жестина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење — престане сад |
им; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила је она већину присталица својих у совјету.{S} Он |
абљу, и поред другог драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, |
и скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у |
/p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} Ова јунак жена, кој |
свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да састави од 10. |
имљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би |
само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n="131" /> је он као владар народу |
а општине имаду право своја непокретна добра саме под закуп давати, лична слобода свију грађан |
ли би читаве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} |
кој усрдности Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</p> <p>У само |
Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови |
нек се поврате <pb n="215" /> правилима добре економије, коју је ваш отац установио, и нећете о |
опет тужило се због њене неумерености и добре воље, а често стављало се у средину као посредова |
еду Србије, све једнако у замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човек |
елице слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од |
отписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а |
стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорског посланика овамо послати |
ше осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући себи право, |
} Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби повукао корист, из те несмотрености.</ |
у радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим сељацима до |
већ толиким од Срба задобивеним биткама добро застрашена била, и која би полугосподарство српск |
остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> < |
кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше |
је нужна!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше синко! — придода о |
узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“ |
> <p>Побратими деле савесно између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се је |
илош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, но напоследку остане без уважења.{S} Војвод |
одличном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов положај тек за који дан; но в |
бодно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми н |
воју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него |
о старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне он уздишући —- |
д важности оружја гонитељева, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разго |
о величанство мисли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго устава, како би |
арод мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја |
сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више н |
свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са портом у |
рем!» —</p> <p>Долгоруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног простачења <p |
е у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао земљом управљати, а тако исто знао је п |
обито пак нове државе, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне |
страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као што је |
преобрази, јер је овај законодавац врло добро знао, да би без преображаја тога све на песку зид |
мена буде углављен мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали би |
дан доживио, па је зато тако неизказано добро расположен.{S} Лепо пак народно одело, даје овим |
ш — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p> <p>Мало после ове скупштине, на з |
ној земљи повери родитеља свога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године |
биле.{S} Неки људи, који су материјално добро стојали, побоје се да се од маленог тог данка нећ |
убио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог врем |
и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да |
ку њезином.{S} Са свих страна врвили су добровољни радини, који су долазили, да помогну оно мес |
и носио печат сурове госпоштине, грозне добродетељи, нечувене одважности и невиђене слабоштине. |
суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — |
лија да остану у напредак обштенародним добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и |
направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало |
га!» —</p> <p>Извршивање ових великих и доброчинећих мисли и - непрестано поступање по овом кра |
општег непријатеља хришћанства у забуну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно |
, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и голог |
ти, големо насиље и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и |
ње уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је две миље одавде удаљен |
је од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан |
м.</p> <p>Ови одговори донешени совјету доведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умири |
бражењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој п |
га клетва очина до тог срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га ј |
а оне завере, која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу |
/> ствари Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су н |
ва свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</p> </div> </body> <back> <pb n="227" /> <div ty |
ио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели у зај |
адарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} Искуство онога <pb n="159" /> што се збива |
оћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је сплеткарењем својих |
n="72" /> нећемо дотле оружја положити, довле незадобијемо нашу слободу.»</p> <p>Са највећим ус |
римство Петронију од пријатеља указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Ту |
ха гласба свира дивотно народне песме и доводи слушаоце до највећег усхићења.</p> <p>Улице су д |
робље, које је турска батина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна једина сила хришћанска нехтед |
са прости своји одговори до усхићености доводити: скоро ћемо наступити неке разговоре, у којима |
г за првих дана владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи став |
ју Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез |
владала је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и |
лаготворни глас.{S} Но једна слава није довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити спава |
га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га споче |
мо од порте, незаборавите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да земљом вла |
, и он беше међ својим простим сељацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без с |
ину изабрао.“</p> <p>«Народ српски није довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с то |
ашћу српског господара.{S} Оне су имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није т |
показује каква је била то војна и који довољно карактерише ове просте, горде и јуначне Србе.{S |
ора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства биће дуж |
одног престола кнеза од Србије Милоша — довршен је.{S} Питомац императорског кабинета Александе |
а оружања...{S} Уговори сад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињали... ваљда се тамо ниј |
ајући у овим поклонима своје понижење и довршену пропаст ислама.</p> <p>По повратку своме из Ца |
ут величином свог позива, и способан за довршење народног дела.{S} Он је оног времена може бити |
<p>«Кад је ага са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> <p>«Милоше препоручи твојој |
вама избраним господо, остављено је да довршите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаство ј |
/> <p>Брзо затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану на глави |
е и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p>Султан се није могао уздржати, а да с |
ово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни |
; немогу пропустити, а да неопишем овај догађај, који јасно показује каква је била то војна и к |
их људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних догађаја и крвавих призора, који су несретну Србију скр |
сији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, који претходише оставки Милошевој и оној жало |
е, погледе свију главни људи, а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао |
ad> <head>Љубица и рат.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српском бојишту догађаху пролазили |
о осилише и оснажише.</p> <p>Страховити догађаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, мо |
један сељак свога пријатеља о тадашњим догађајима и завршује овако: <pb n="122" /></p> <p>«Ми |
ати.</p> <p>Шта се посве међу супрузима догађало, то нам није познато.{S} Толико је само за изв |
ни догађаји, који се на српском бојишту догађаху пролазили су једни за другим.{S} Први устанак |
ена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} |
и, нити једне самовољно промјенити, без договора и согласија свију нас и свега народа.</p> <pb |
их старих робова.</p> <p>Кад су о свему договори учињени, порта прими са одличном пристојношћу |
еђу собом и код куће са осталим народом договорите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о |
совјета било је већ закључено у општем договору.{S} Но Русија, која је своје батерије запете д |
43" /> књаз под законом и у непрестаном договору са совјетом.{S} Овим установљенијем укратиће с |
ли у заједници братској и по предходном договору, нападали су и убијали они само Турке, којима |
прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак од три талира за |
годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о том, како би најзгодније у |
или.» — Те кад се у томе неспоразумљење догогило, <pb n="192" /> и кад су већ неки бољари српск |
е никуд излазила. — </p> <p>Једног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, к |
самом провиђењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се је једна битка крвава, у којој је Милош поб |
невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао н |
не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p |
дости својој, но ако би се што противно догодило, то су браћа била снуждена до очајања.</p> <p> |
} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, него вољом његових великаша, а и |
рђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немој више за живу гла |
далеком путу, долазило је просто дете у додир и са становницима варошким, виђало је обичаје и ж |
Редом обилазећи све понамештане страже, дође и до једне разваљене куће, којој су топови само је |
како да превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих људи, ко |
ији, да позове Милоша <pb n="107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје |
, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте |
његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, при |
аче је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љ |
</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — вр |
елице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђор |
мљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, с |
осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему |
, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да има других владара у земљи осим њега |
ојнички чиновници.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краљевског |
<p>Једног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</ |
стијем слогу источног израза позива, до дође у Цариград.</p> <p>Његово величанство» — гласило ј |
ћи га усрдно.{S} Како на одређено место дође, седне на столицу, око њега разни државници, који |
и свога старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег, код |
стојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво и даде генералну |
очаствоване и неколико корака учинивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез ј |
е изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ нећ |
— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали |
ружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</ |
а се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добро расположен.{S |
е опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни |
држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово неколико простих речи открил |
умерене, који ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му |
од 1,300,000 турских пијастра плати, а дозволи да у Београду 10.000.{S} Турака као посада живи |
ше, да им се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли ј |
авили сва она места која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је |
ра.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољства, која савршено дозвољавају об |
и незадовољници у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на њ |
гове осујетио, ма да је Милош самовољно дозволио неко ограничење и саме његове врховне власти; |
бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година сеја |
а народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и они — |
озволио нека задовољства, која савршено дозвољавају обичаји источни у погледу људи...{S} Кажу, |
ву наплату, да може часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p> <p>Го |
и слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао бољарима својима никаквих личних сталних пре |
хмуд — жестину своју уздржавајући — «ви дозвољавате народу прекомерна права.{S} Ваш устав даје |
атак изгубљене слободе...{S} Све је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одговора с |
најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кнезу од Срб |
— Милош преко искрених својих пријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику |
обнародован.{S} Оне су садржину његову дознале преко својих посланика у оно исто доба, кад и о |
могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог |
на један уговорени знак, наши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе из |
о година са стране потпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће в |
ности избавлење и ослобођење отачаства, док се неби снага народна мало опоравила, која је већ д |
звестити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу |
роду заото поклони и благодаран покаже, док међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> |
заклели, да дотле оружје оставити неће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од прок |
сти је стало и требало уставној Србији, док је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да |
гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{ |
наметнути сами собом намесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте |
и: „да совјетници немогу бити с бачени, док неби што погрешили противу закона земље, или високе |
ени будите све дотле неокрњену одржати, док седео будем на месту овом, које ми је народ мој пов |
могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужа |
тиране отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и јед |
тле <pb n="43" /> неће из руку пустити, док неповрате отачаству своме изгубљену слободу и не ср |
о је: «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» |
коше све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Претераном тир |
они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадн |
ских војвода многе пријатеље стекло.{S} Док су Турци заробљенике и рањенике српске немилице дав |
ног.{S} То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате |
мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу доп |
мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз |
, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од ови |
моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у ста |
подарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу |
изреку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле |
у сто пута имати право, тек једанпут да докажу да немају право.</p> <p>У позније доба а за срет |
игда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га је |
</p> <pb n="119" /> <p>Дај да наставимо доказ за доказом, гомилајући истину на истину, мораћемо |
е свију главни људи, а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много св |
није био глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да неће моћи овај челични карактер за руком с |
јао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе нач |
то нису јошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. |
Махмуда, пљескала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег одушевлења, противу овладе глу |
двору — било би непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он |
n="119" /> <p>Дај да наставимо доказ за доказом, гомилајући истину на истину, мораћемо победити |
тајне уходе, којима је наручено било да доказују користи, које Србија од уплива руског имати мо |
а свјету потребовале су стотине година, докле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а |
о се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се |
ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена места по Србији и све гр |
редаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду под заставом слободе.</p> |
преко мога тела и непрестајте борити се докле последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S} О |
ње Србије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год буде родољубивих поштених Срца у Србији куцал |
жан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи кр |
оворени знак, наши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</ |
неописаним узвиком Ура!!! — означавају долазак кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно |
еше обграђен за народне посланике, који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S |
<pb n="137" /> народа са женом и децом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одређено ме |
сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желит |
тишина предходи свакој бури што наскоро долази, кад народ намисли светити се силеџијама својим. |
јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са |
правијим начином, како ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо располагање.</p> <p>Све ов |
вине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином при управи та |
е драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле |
мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, па кад су заједничког неп |
на врвили су добровољни радини, који су долазили, да помогну оно место приредити, где ће се ску |
е прода. —</p> <p>На овом далеком путу, долазило је просто дете у додир и са становницима варош |
b n="28" /> савез — остало сродство пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ов |
ишим духовенством и свештенством нашим, долазим опоменути вас љубезна браћо, слова које сам вам |
шку послатеља своји, на сваку скупштину долазити, рачуне прегледати и народу јављати ји, оволик |
«Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дет |
оћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка, посланик је руски поднео господару од Србије: |
исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја |
како то његово високопревосходство кнез Долгоруки њега обавешћује, Србија зајиста велике обвезе |
вјет и оставка Милошева.</head> <p>Кнез Долгоруки видећи, да кнеза од Србије ничим застрашити н |
ead>Простак и дипломата.</head> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доб |
«Е без сумње! — видите кнеже“ — настави Долгоруки са чувством — „оне беде, које су савети Енгле |
Турском мојим полугосподарем!» —</p> <p>Долгоруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог |
д страховита вика: «Доле са совјетом! — доле са издајицама: <pb n="200" /> руско-турским!....{S |
и рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодгов |
а подиже се наједаред страховита вика: «Доле са совјетом! — доле са издајицама: <pb n="200" /> |
— Наше установе нису постале другчије, доли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени буд |
и право, које му није могао нико други, доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах народну с |
n="198" /> ништа народу свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише штедио људе, који му не |
ивити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађаше за своје узвишење да з |
ечи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више доли само једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово п |
b n="23" /> ово ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при пом |
јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједине се именом светог Јована пред о |
ом кад га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти воли |
уништити није могла.{S} Једном, кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, једну лепу јуна |
ће оружје другова мојих, што су остали дома, без обране остати изложени беснећем победитељу.{S |
, који клањаху и метанисаху пред гњилим домаћим непријатељем.</p> <p>Милош је у сваком погледу |
дног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу |
еда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ |
има пара није било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном животу губио се, постао је — к |
е на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило није.</p> <p>Гледећи псето — овог неразл |
уће војнике, да потражи своје рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магнов |
ча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунезависност Србије.< |
молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе је |
девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Зати |
прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства к |
и говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, који много умствују.{S} Ја вам то напред |
ћим се простачењем.</p> <p>Ови одговори донешени совјету доведу га у највећу забуну.{S} Надали |
новила је и тим је покорност властима и донешеним законима прибавила, а тек кад је турски велик |
особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узвишеном господару до знања, да се не |
кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезније према енглеском конзу |
дни неки начин к правици и човечанству, доносио све страховите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитос |
ових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма жи |
ужива? — Садање уређење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» — |
људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често занешени били с |
нути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних руку.</p> <p>Рака б |
љати — до моје војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду дон |
ног началника, који је са правитељством дописивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p |
сврши, Алија до последње страже турске допрати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милош |
по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њега човека неког, коме су два снопа жит |
о обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, |
Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа расп |
и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде на з |
м у савезу бити, — но није хтела никако допустити, да Србија буде Турској тако слепо одана и по |
о будем над моји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим; јер би име мој |
/p> <p>«Допустити што?» одговори Милош «допустити сваком захтеву партаје руско-турске која већи |
му са тим предлозима претстану.</p> <p>«Допустити што?» одговори Милош «допустити сваком захтев |
; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело испечем онако, како би |
арешине изабирати.{S} Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, |
рња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорство |
а неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, к |
опејске државе.{S} Све ово закоснило је досад установљенија, за која сам вам лане о светом Триф |
ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л изнашли какво средство, коим би се све по |
> <p>Све ове потребе подмиривали смо ми досад различним и млогостручним приходима земаљским.{S} |
ени крајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свиколиц |
ом жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново оси |
атски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштенародним добр |
о.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу |
у којима простак српски <pb n="128" /> доскаче одговарањем својим ученим дипломатама и лукавст |
без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, настави са нестрп |
кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло |
Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сен |
рви глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множина на |
иком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор |
, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа изгинуло самном, па неће бити никакве н |
сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску |
позицију и оборити овог човека, који је доста незгодан правац заузео био, јер није трпио да му |
дили и сазнали изображена Јевропа имати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави |
{S} Одонда до сада, имали смо свиколици доста времена и мислити се и разговорити и о овим двема |
свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга |
S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много бил |
бојим дворовима до <pb n="204" /> знања доставе упорство Милошево и његову намеру, која њих стр |
ве оптужбе које су бољари његови Русији доставили и за поступање ове противу њему — Милош преко |
елило је његово величанство, вама лично доставити упутства, која само вашој особи од користи би |
је моме за извесно“ — рече посланик — „достављено да народ српски жели и иште слободу законску |
онесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде уклоним! |
ве да разума једног народа и до његовог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S} Победе до |
улату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног достојанства даде поглавар Србије изванредном посланику |
следњег часа држање његово било је пуно достојанства и благородства.{S} Кад <pb n="206" /> је в |
ођење просто а никад подло, често одвећ достојанствено.{S} Чело му је отворено, поглед стрељав |
слабости и старости, предаје кнежевско достојанство своме сину Милану, а ми га после прогона о |
дити хотео, његово помазање на кнежеско достојанство.</p> <p>Весеље и слављење рашири се по цел |
/> Ферман, којим је порта даровала њему достојанство владара.{S} Милош тим делом добије круну о |
нанити: «да је он оставку на кнежевском достојанству из сопствене побуде дао и да од послушност |
а с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери српске отачбине!“—</p> <p>После ових реч |
м господару до знања, да се неки високи достојници вашег сијателства туже на ваша насиља, која |
Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели |
умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задовољавао као поштен човек само тим |
спетим сином Исусом Христом заклели, да дотле оружје оставити неће, док не стресу са себе ропст |
а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — ми |
да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује си |
јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год |
као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држал |
ине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати, док седео будем на месту овом, |
е, нису могле вечито трајати, морало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени нар |
м на самом олтару, да осветничко оружје дотле <pb n="43" /> неће из руку пустити, док неповрате |
аше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p |
тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружја положити, довле незадобијемо нашу слободу. |
рци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и |
даља расположенија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста т |
у могле вечито трајати, морало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени народ од |
ати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к |
талице притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља при |
} У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка, посла |
{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чин |
з Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами собом намесници |
држи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ |
а земља подељена је била на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима у |
је само гледалац у промету трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упо |
егове врховне власти; и по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, који је те зако |
слу само мимогредно улогу игра, било је доцније душа свију преговора и није остало између обе о |
ство годинама све већма ладнило, оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Милош пре |
успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племените намере његове осујетио, |
шту потпору од свих савезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и устаја |
почетка власт у својим рукама, коју су доцније великаши српски од њега преотели — али великаши |
е заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније д |
Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде |
p> <p>Усклик живе радости и благослова, дочекају победиоце у ослобођеном Крагујевцу, чији стано |
/p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p> |
амом Цариграду био је Милош најславније дочекат; пролазио је кроз варош к палати султановој, на |
описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и предусретајем овим већма збуњен, него да бих |
="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да зак |
ва, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb n="194" /> <p>За ове оптужбе |
д сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе нек |
е изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се |
оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца же |
два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„Господару — ево онога, |
да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где с |
Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу да п |
нала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено г |
, што је из унутарности од свију страна дошао, да буде учасник братске скупштине, где ће се ток |
у јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Ку |
к и дипломата.</head> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа ни |
ви дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које му је |
.{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављ |
књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје п |
е сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредељен био, да буд |
ћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење према |
ајанствени дух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне растове |
>Императорски посланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони |
.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осет |
им застрашити није могао, да га приволе дошаптавању руском поклонити се; намери другим начином |
ле победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, д |
рала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до очите своје материјалне пропасти, |
а својим.{S} У такој грозничавој тишини дошла је била већ и година 1792.</p> <p>Научени људи го |
а њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb |
ко њега разни државници, који су за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош и поздрав |
број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одм |
чера сретном господару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом |
оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а и |
/p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена |
сломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је подстакло овако уображење и |
или дело слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство пост |
но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb n=" |
своја, која јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком |
који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом |
ропадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио |
на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико се год чине да су |
њу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред њега пос |
оје ме испуњава толиким сведочбама свог драгоценог саучешћа, зараније дало о тој опасности изве |
оклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Сво |
узети, да бране своју слободу, која је драгоценом крвљу њиховом купљена била.{S} Русија при ут |
пуних четрдесет година заливали су Срби драгоценом крвљу својом земљу отачаства свога, само да |
остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по |
чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоценог оружја, доби |
елио сретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље д |
светлозорној ноћи са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пришапнула му сјајни санак бу |
з дуге луле, често погледајући веселу и дражесну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb n= |
, даје овим учесталим гомилама, особиту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарности од |
одише оставки Милошевој и оној жалосној драми српској, која је после у Србији одигравана:</p> < |
.{S}208</p> <p>XXIII.{S} Последњи чин у драми Српској...{S}219</p> <p>XXIV.{S} Свршетак...{S}22 |
head>XXIII.</head> <head>Последњи чин у драми српској.</head> <p>Непрестано уз престо сина свог |
ени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се не |
у војника, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомич |
а сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки мердевина, које су именом „басамака“ поча |
од њега, ове последње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и растављена од сина свог, б |
јећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њега |
та он, загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зач |
.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држао.{S |
е управљено у главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се о |
во у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне речи за Србе проговорила.{S} |
прелити у нарав просвештени европејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међ |
{S} Овакви депутата народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао М |
а при оснивању сваке, особито пак нове државе, треба човек врло добро да пази, да у чему не пр |
тету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале су стотине година, докле с |
а онако; као што се руководе европејске државе.{S} Све ово закоснило је досад установљенија, за |
м, било у Цариграду или у каквој другој држави своје посреднике, чија важност јако претеже на м |
и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже уметност, ступао је крепком стопом по |
ј први извор благостања људског и среће државне, пошто је земљеделце ослободио од множине дациј |
те своје, да ја и совјет <pb n="149" /> државни чинимо даља расположенија с њима; они ће после |
е струке дјела народни подјелити и више државни совјета; попечитељи ће ји предработати, совјетн |
аленог тог данка неће моћи сви трошкови државни подмирити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћ |
у подпуковнику.</p> <p>7.{S} Званичници државни подељени су у 11. класа.{S} Први ред: садржава |
<p>2.{S} Рјешио сам се поставити совјет државни првом и највишом властју до себе и до књаза и с |
вину тако уредио, остало је том великом државнику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује |
вима, капетанима и судовима, судови вод државним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb |
олико вешти људи, кои би нам руководили државним дјелима онако; као што се руководе европејске |
дође, седне на столицу, око њега разни државници, који су за њим дошли.{S} После кратке отпочи |
аше сви овако у скупи, а после, задавши државному уставу, заклетву, изберите међу собом најразу |
Србија постала је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке, особито пак нове државе, |
установити се за годину дана и постати државом, којој ништа већ неостаје желити.{S} Народ српс |
о Русија, која је своје батерије запете држала, предупреди ову високу и спасоносну намеру, која |
ту његовом Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S} |
поштовао.{S} Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и највештијег војводу побу |
и ви може бити добро урадили, кад би се држали строго устава, како би тим начином избегли увек |
ти, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне српске к |
Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан као непослушно робље, које је турска батина под л |
ега изражава оно и потсмехно лукавство, држања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} |
рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања народа српског, зависила је верност порте у извр |
арања, пренемагања и бојазљивог пузења, држање Милошево према султану било је пуно важности.{S} |
</p> <p>Милош је средњег узраста човек, држање му је војничко, опхођење просто а никад подло, ч |
еима.</p> <pb n="144" /> <p>Трошкови на држање војске внутрење ради мира и поредка међу нама.</ |
и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стража по границама, које ће нас чувати, да нас |
војим народом.</p> <p>Да последњег часа држање његово било је пуно достојанства и благородства. |
мензилане.</p> <p>Трошкови на грађење и држање контумаца.</p> <p>Трошкови на депутацију у Цариг |
рао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање посматрано је, свака <pb n="156" /> његова реч п |
чекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљно држање народа узнемирило је совјетнике.{S} У прах су па |
управити, дивили су се и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрестано сходно свог високог |
бичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке трубе; знак д |
га и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Мило |
радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо |
ид је баш војнички савет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дош |
рата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, |
а које се старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу с |
је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и ж |
До тог доба и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молд |
и држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом |
то је <pb n="133" /> Милош ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може |
но место приредити, где ће се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут је био један бре |
скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово високомерно |
оша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом примирију, којег с Турцима углавили буд |
ароду и народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо свет |
S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђурђева дана.</p> <p>Ни про |
оду.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, |
клањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи усправљеном руком главу своју, пушио је из дуге |
/p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати! — Дан св |
и су се и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрестано сходно свог високог положаја, кнез |
радове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања народа српског, |
="136" /> Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизк |
а које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но |
а има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није из дру |
з Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена иронија, не |
прах...{S} Аустрија под својим надзором држи српске војводе, који су небројено пута водили браћ |
ш одговори: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благоволење — којег је он предметом |
или права свога ужива? — Садање уређење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се |
рода дознати, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали из |
ти устав овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте њ |
а нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —< |
мало опрезније према енглеском конзулу држите; ког пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна |
о се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива |
разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе |
ине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отој |
и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p |
p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш п |
логоре кроз сто невоља рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редови |
ајиста много слободнији од онога што га друге европске земље имају, а има и других ствари у њем |
робља и њихова господара.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са гу |
>„Ал ваша унутарња уређења интересују и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њихов |
ри Србију, каво би под гвозденим прутом друге српске народе придржавати могла.</p> <p>Ни један |
им <pb n="37" /> даном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна стихија ди |
</p> <p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће допа |
да покуша подићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, које је закопао био у |
смео.{S} Сад је требало <pb n="151" /> други начин узети, ако се мислило задобити јуначног кне |
ог ђенерала с платом од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са платом 2500 талира.{S} Тре |
совјетовали и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никако |
сне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па коле |
и чиновници а телохраниоци султанови са други високи чиновници, опколили су га са свију страна. |
и.{S} Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз пр |
S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После ових речи заповеди, да се војска |
рмова бити, нити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разс |
вати.{S} Његовим примером покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа имао. |
народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, него је и саму полит |
кале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни човек тога доба, потпуно је поњао дужн |
радиш!» —</p> <p>„Али господару! — овај други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb |
ове изговорио, даде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за |
законе народна скупштина.{S} Ово је био други красни део посланства Милошевог и сад ћемо по нов |
ешина, ни чиновник ни трговац, нити ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бит |
титуру и право, које му није могао нико други, доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах на |
ију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</ |
{S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{ |
вез — остало сродство пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва |
едним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо |
ка поборника, које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ос |
бојишту догађаху пролазили су једни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је. |
е своје страни, гледала их где један за другим смртно рањени падају!</p> <p>После победе, која |
дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> |
ају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n="139" /> него којим су све ост |
„— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим једне високе порте — правио...{S} И |
, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} У месту његовом То |
Милошев горди дипломата разљути и почне другим ал заповедајућим тоном говорити кнезу Милошу: </ |
дошаптавању руском поклонити се; намери другим начином и сретством, да уплив Русије у Србији по |
риграду.</p> <p>Трошкови на агенције по другим земљама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се немо |
је знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје |
тврђење од порте дође; незнајући да има других владара у земљи осим њега, по праву насљедства, |
о онога <pb n="159" /> што се збива код других народа, поткрепљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Ш |
народа, ни колико прихода од десетака и других струка; нит сам могао учинити нужних установљени |
плаћао, ослободио је народ од десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, од |
га друге европске земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам |
тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова н |
ан — «о њему није се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ с |
Над њима управљале су биле војводе, јер других способнијих људи за та места с почетка није било |
дјела народни понаособ и узаконити ји; друго: расположити данак на народ најлакшим и најправиј |
бог које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са с |
ја великој скупштини поднео, нема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, |
е он: „да живот српских жена није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди вре |
Србија обрадовала, није све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва у |
дине 1812. и 1813. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили |
тник јавно рекао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што |
е у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе кра |
саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора |
искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт |
пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су остали дома, без обране остати из |
едини био између свију вејвода и ратних другова Карађорђевих, који није хотео оставити земљу и |
, жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у свакоме војнику српском, који за слоб |
име умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове из детинства, који су до јуче у боју бил |
се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог ве |
рло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, који би њега и слободу његову б |
д почетка побуне знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је с |
ам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о |
еличанство увидити, да он не може никог другог интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унута |
му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> |
у цјели, у бојевима бију се један поред другог и враћају се као победиоци — или гину заједно.</ |
ст једнога није могла, просто оштроумље другог превластити.</p> <p>«Кнеже!» — одговори Султан с |
појав говора владарског.{S} Оно није из другог каквог престолног слова преписано, нит је по пре |
товали и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никако немогу |
, и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ |
је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, |
Милан умре — ови људи на престол позову другог сина Милошевог Мијајла, који је увек живио обожа |
пута она себе очитој смрти излагала за другога, само да би јавну неправду одклонила.</p> <p>На |
— потресао је Србију од једног краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе сви листом на оруж |
времена, измирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ д |
родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки један за друг |
свога навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да од све туге привезујем р |
а руским, било у Цариграду или у каквој другој држави своје посреднике, чија важност јако прете |
овну власт његову подривају, заштите на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једно |
ешене умео је опростити, но за неправде другом учињене био је неумолим, као што то показује сље |
амо и расправимо, пошто смо одани један другом и у најискренијем поверењу.»</p> <p>Милош, који |
о покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио |
осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме давати осим једноме |
својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до једном Милошу покорити неће!» — Пријатељи Ми |
е нејма овде; да се закунемо сви, један другому, књаз властима и народу и народ књазу и властим |
pb n="160" /> <p>„Народ српски не ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жр |
у је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њене неумерености и добре вољ |
и внутрење правленије, прелазим сада на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч д |
ели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде |
{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p> <p |
врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љубица измеђ |
извршујем. — Наше установе нису постале другчије, доли сретством моје једине воље, а ја ћу је у |
ског, да се Русији поклони.{S} Немогући другчије Милоша себи подчинити, сад она обрне лист као |
које је као морална проказа растварала дружевно тело истока.{S} Старе пак присталице и фанатиц |
ју кости његових старих родитеља и миле дружине — седамдесетогодишњи роб нехтеде тако скупе сло |
м искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је опе |
рдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила |
ј се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство његово.</p> <p |
а човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове села међу собом братск |
умио да неке поправке <pb n="111" /> за друштвено стање Србије заведе; но принуђен непрестанце |
јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, његова нечувена освајања и скоро непоњатна неу |
<pb n="105" /> <p>Усљед једне битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци се с |
е спомен негдашње независности српске и дубоке осећаје срамног робства, ког сада подносе.{S} У |
богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости потресаху прса његов |
бица дубоко ожалошћена речима овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар |
ер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политичар и искусни законодавац, човек у ком су |
<p>Љубица је овим поступком мужа свога дубоко увређена била; ћутећи сносила је увреде те, које |
ј пропасти судбу Србије.»</p> <p>Љубица дубоко ожалошћена речима овим баци дубоки и жалосни пог |
је слатко обхођење, челичан карактер и дубоко проничући дух украшавао, који је у једно и исто |
е поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи |
ак присталице и фанатици турски били су дубоко разјарени, гледајући у овим поклонима своје пони |
свог стојећи одушевљена Љубица, која је дубоком проницавошћу у траг улазила свима сплеткама и н |
опству турском стоји, овом пространом и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да р |
Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом |
му.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобијени крајева, а две прве то |
правитељство наше, треће пак: исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао на новопридобијеним |
ва губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</p> <p>С |
оји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бела као снег бра |
војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима његових родитеља, њега је као те |
умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепавице, правилне црте лица, пријатан и уми |
рављеном руком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледајући веселу и дражесну гомилицу |
црн, са цртама јако израженим, које су дуге црне власи окружавале, његово угрожателно чело, ст |
олу господарство турско.</p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, засути су б |
г и тихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају глави његовој израз гордељиви. —</p> < |
пска срца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпљења свакоме злу навикли, предали су |
его што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намис |
о је могуће мање слободе даде.{S} После дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио |
ине развијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу |
му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народа, |
том турском потрвена.{S} Она није могла дуго преживити два своја изгубљена чеда, срце јој је од |
лице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде у |
тане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој девојци, коју је он замишљено |
му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован ста |
се и званични преговори; но кнез српски дуго је размишљавао о предлозима онима који су му од ди |
могао поњати, како да народ један тако дуго може трпити над собом тиранију турску, стога је по |
о је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији, јер ниј |
и могли изказати то признање ваше, које дугујете императору целе Русије, вашем пријатељу и закр |
у сиротињу одлакшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељство набавити и та им је под н |
сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да га исплати. |
е судби својој било предало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Страховити глас: «на ору |
о храбра Љубица милосници, немогући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично су се |
55" /> које он у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчудно |
вршених заплета на истоку.</p> <p>После дужег саветовања пошаље кабинет руски совјету српском з |
блажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо јавној благајни по |
законитом иступлењу, а овако их лако за дужност њихову повратити можете, ако се од ове удале!» |
оде, а ово мислим да опредјељује и сама дужност владарска исто тако, као што то опредјељује и д |
е и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — придода она са свим суморно: |
или не; а попечитеља казначејства биће дужност изнети и показати по истеченију једне године ра |
о своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим минист |
ска исто тако, као што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми |
редни човек тога доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагало великодушно поверење спроћ |
материјалну; треба да народ позва своје дужности, да може знати, шта власт има с правом искати |
рава и дужности књаза Србскога, права и дужности власти наши и права и дужности сваког Србина.{ |
ски, у ком би стојала избројена права и дужности књаза Србскога, права и дужности власти наши и |
права и дужности власти наши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се |
} Министар унутарних дела, обављао је и дужности министра војеног и полиције.{S} Министару фина |
р иностраних дела извршивао је уједно и дужности кнежевског <pb n="172" /> представника; он је |
мадем и сувише посла у отправљању мојих дужности, а у осталом политика речених земаља можда се |
еста и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но |
места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног |
е до највећег усхићења.</p> <p>Улице су дупком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S} Н |
ачбине.</p> <p>У великим варошима, пред дућанима, где се обично ликови свих славних људи продав |
а ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <p |
будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци |
; који уједно има безпримерно проницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p |
помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која |
ао.{S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— |
ева.{S} Мало позније немирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да |
у скору побуну.</p> <p>Неки тајанствени дух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од |
турском пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега |
оји великог уплива имадоше на ратоборни дух овога народа; показаше му прстом на небо, где је на |
ње, челичан карактер и дубоко проничући дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекоду |
ересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружава |
гледао.{S} Девојка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа |
вршено било.{S} У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућност, који карактеришу св |
аља предпоставити, да Милош који је био духа свободоумног, није правио завере, да дело ово, кој |
вним кметовима народа Серпскога и вишим духовенством и свештенством нашим, долазим опоменути ва |
урчину.</p> <p>Величанствена је и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се цркви |
њу упознати са унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства српског за првих дана владе |
ан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу давно већ предвиди |
а снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је духом задахнута била сва омладина Србије.{S} Сваки је о |
, са природом људи и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а при том разборит и вешт у познавању |
род је српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појавила, |
г доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за непознатим — ова морална боље |
ињу да потражи места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, п |
узда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сносити љут |
" /> <p>Но при свем том, ова благородна душа, морала се више пута поклонити увредама, које су н |
а војска попуњавана била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турс |
е царевине, која је бројала 45 милијона душа, и чију је војску предводио чувени Куршид паша, ст |
мимогредно улогу игра, било је доцније душа свију преговора и није остало између обе ове стран |
S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срц |
оворити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „да живот српских |
анак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, која је имала лиц |
а, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која је <pb |
ш са осталом војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варо |
су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували су непогоду |
свом био сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање несретне девојке, срце му је скроз потр |
та, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је |
је ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради |
а своме младожењи.</p> <p>Јелице слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шт |
ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да |
p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест њег |
ва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да треба з |
ух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој Србији.< |
ањеник са последњим уздисајем испусти и душу своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може још |
е за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n="76" /> на олтар народне слободе!!!{S} |
је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оц |
е овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S} Св |
с платом од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са платом 2500 талира.{S} Трећи ред: пук |
класа.{S} Први ред: садржава дивизионог ђенерала с платом од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал |
ика, један је исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетника и предсједника апелационог |
големе турске силе, коју су најславнији ђенерали њезини предводили, те стопу за стопом отимајућ |
рбе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним штабом управлао је овом битком, у намери да |
оли светог великомученика и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу р |
начки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије.</p> |
ију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај др |
тврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу преп |
р је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдукова |
ад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони г |
p>Ове последње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови боли |
i>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држали су |
олико својих присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} |
страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта |
ан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} |
незадовољни, брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је |
изнавајући над собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се војводе не осиле и опа |
е више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима н |
о није била занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрос |
<p>Овим пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао в |
нама 1800 до 1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету р |
поглед, стрепећ покрет, гордељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме простачком оделу, чињаш |
стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери родитеља свог |
ривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима налази и да |
Срби су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио главом погрешку своју, што је из земље |
/p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што |
рао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да није з |
то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је та |
са оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су се п |
</p> <p>Једне пријатне вечери, седио је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом брежуљку, к |
ој војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су т |
и.</p> <p>После једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ и |
ирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбрави |
купили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb n="45" /> видило на гори |
ом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући млада девојка.</p> <p>«Јелице... к |
браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Јелице! рекн |
онесем живот жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет прекинути свој говор: «Јел |
враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарског; он је |
е. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув се једноме од момака својих: „Од да |
стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недостојан с |
бом пропаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по православној Русији, њему се са свију |
ам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одважно.</p> <p>— „Тешко мени жалосници! повиче о |
ступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало свој крупи глас — „заклињем те |
воје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао».. |
т, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу |
еш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хо |
краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком |
p> <p>Јелице слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од ме |
им гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру |
одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> |
рам ја томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и |
на вичући:</p> <pb n="52" /> <p>„Правду Ђорђе, правду дај за нас сироте!»....</p> <p>«Устани же |
Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? |
ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако изражен |
аве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи |
је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страховито превари.{S} Човек, који знаде за св |
ама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво и на |
м рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа |
де не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто чланова, колико је |
авна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат од целог народа за врхов |
упе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада вој |
и вођ Срба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кара-Ђорђе и Милош...{S}59</p> <p>IX.{S} Цветна Недеља 1815. |
Кара-Ђорђем...{S}42</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе врховни вођ Срба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кара-Ђор |
p> <p>Од ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно |
азад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, кој |
.</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред оп |
> <p>По извршеној пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били проти |
ховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, |
и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди ј |
е по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као |
презреним дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађаше за |
познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих |
RP18791_C1"> <head>I.</head> <head>Кара-Ђорђе.</head> <p>Кроз пуних четрдесет година заливали с |
8791_C8"> <head>VIII.</head> <head>Кара-Ђорђе и Милош.</head> <p>Народ српски преотео је од Тур |
18791_C7"> <head>VII.</head> <head>Кара-Ђорђе врховни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је чудн |
Цветна недеља 1815. год.</head> <p>Кара-Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} Ауст |
се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кр |
ке, које отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђа |
грозу наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бо |
1809. године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљу где |
l"> <head>САДРЖАЈ.</head> <p>I.{S} Kара-Ђорђе...{S}3</p> <p>II.{S} Јаничари...{S}10</p> <p>III. |
{S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које с |
овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи усправљеном руком главу |
свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који је познат код нашег народа под им |
ка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у див |
ћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи |
облише му његово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне |
де ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} |
, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њега човека неког, коме су два |
»</p> <p>Тако је пролазила прва младост Ђорђева.{S} Мало позније немирни и слободни дух његов п |
нају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воску држ |
дат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> </div> <pb n="67" |
зимског вечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле около |
м и одушевлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, како у гр |
е хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали Милошев рад, само не |
императорског кабинета Александер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и постављен је за владајућ |
ња све рукама пљескао.</p> <p>Детињство Ђорђево протекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао |
ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову неср |
чуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступао је он у |
лена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при погледу овог призора.{S} Окаме |
жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је употребити јошт ј |
породица Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски питомац и који ј |
о их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се налазио међу п |
а овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртвовала сталност свога народа, бојећи се Нап |
силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколико изгубљених битака |
}34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба под Кара-Ђорђем...{S}42</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе врховни вођ Ср |
а другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски робови |
>VI.</head> <head>Устанак Срба под Кара-Ђорђем.</head> <p>Устанак народа српског, који је 1796. |
сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио.{S} |
пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, |
.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, но напоследку |
} Сад се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи |
о морадосмо држати мању скупштину после Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо м |
купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, изм |
али.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда |
о, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ва |
узбуђеним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава то |
ога?» — запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — настави Долгоруки са чув |
т је нужна!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше синко! — придода |
се дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је так |
г узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице |
свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступи |
/p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одго |
вај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније б |
и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зар |
<pb n="44" /> <p>На први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити при |
в пред њега рекоше:</p> <p>„Господару — ево онога, који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то у |
близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу њ |
и си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у б |
адали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у |
најсиромашнији Србин био задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и н |
во на вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у |
се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, о |
оре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, који претходише оставки Мил |
вним дјелима онако; као што се руководе европејске државе.{S} Све ово закоснило је досад устано |
реба најпре прелити у нарав просвештени европејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најгл |
тено је што су уставобранитељи по целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да је из |
хвалу заслужује тај народ пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.< |
много слободнији од онога што га друге европске земље имају, а има и других ствари у њему, за |
ије тако снажна, да се са две знамените европске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни мо |
један степен висине са осталим народима европским.{S} Он као глава народа свога имао је пред оч |
поврате <pb n="215" /> правилима добре економије, коју је ваш отац установио, и нећете онда би |
лош заповеди, да се постарају и за дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад прв |
са чувством — „оне беде, које су савети Енгленске и Францеске на несретну Пољску навукле!»</p> |
вукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам ништа више |
ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзу |
доносила, да се ви мало опрезније према енглеском конзулу држите; ког пришаптавања немогу иначе |
" /> на олтар народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После |
.{S} Архијепископска плата је 6000 Ф.—а Епископска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити збачени |
пи одјекнуо, јест једна од најглавнијих епоха у српској историји.— Сад се већ оружје из руку ис |
ици несмеду ништа од свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је б |
рију, којег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p> </div> <pb n="88" /> <div |
н, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницав |
је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како с |
p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, вра |
ог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи устава српског од године 1837. |
овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, госпо |
сти о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом у |
де.</p> <p>Једине околне силе може бити жалише за губитком своје власти, које су из потаје ревн |
ње <pb n="222" /> ствари Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла.</p> |
их попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да ће |
колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалосне успомене, које су негда песме такове <pb n="40" |
е човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућ |
ко ожалошћена речима овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш |
утарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се приближи, женскиња глав |
ој супрузи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жалосни призор за мење времена се је збио, него што је |
речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, решио ј |
а,» уздане Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме |
ету погинулих својих.</p> <p>Ништа није жалосније од овог тужног призора, али ништа тако и нека |
зимо равног примера у јуначком отпору и жалоснијим посљедицама.{S} Човек, који је рад да се упо |
кроз облаке и осветљава својим тавним и жалосним зрацима овај тужни призор.</p> <p>Свештеник ве |
он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „да |
у својих!»</p> <p>Бледи месец са својим жалосним зрацима у поноћно доба осветљаваше човека једн |
у слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет година,» прихвати р |
ори Ђорђе одважно.</p> <p>— „Тешко мени жалосници! повиче обнезнањена мати, те склопивши руке с |
ла.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их |
ц са одважношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!< |
почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љубица направи мали знак крста на |
да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње ј |
оји претходише оставки Милошевој и оној жалосној драми српској, која је после у Србији одиграва |
</p> <p>Детињство Ђорђево протекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости мл |
тада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до брего |
ла нове <pb n="63" /> потпоре, да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи углед Рус |
преживити покор тај, понижење Србије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год буде родољубивих п |
јка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегств |
их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој |
јем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> < |
погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде: |
м новинама оглашен био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књег |
први пут у животу свом био сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање несретне девојке, срц |
ја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла |
у једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости потресаху прса његова.{S} Неколико већ пута уст |
мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заборавила, да има јошт јед |
ог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, које је сам |
ра свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу сво |
арац Петроније одупре се, бацајући свој жалостни поглед около себе.</p> <p>«На овој сам земљи ж |
ликој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, који са |
ођења свога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, з |
ародним песмама, које су њега задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ свој на одбрану ота |
едаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви |
воју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту |
ње и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да |
два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога није могла, п |
посланик — „достављено да народ српски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n="188" |
ласт, коју мој господар искрено одржати жели и само у овом погледу желило је његово величанство |
гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" / |
рено одржати жели и само у овом погледу желило је његово величанство, вама лично доставити упут |
ћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, |
о учинити нужних установљенија која сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од год |
у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да место мене Србијом владате, а |
стати државом, којој ништа већ неостаје желити.{S} Народ српски има више народни својствености, |
е, настави он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учи |
јој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинила, они би се оба тада топили у радо |
бог тог уређења може код њихових народа жеља породити, да такова од њих зајишту, што оне можда |
аспусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> жељама нашима на путу, мисмо га морали уклонити!“—</p> |
већ што су често занешени били страсним жељама својима, и оно су радили што радити нису морали. |
мало расположен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул |
еда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и |
оно безнаравије, које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има |
е тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовањ |
ство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком ро |
е једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се.</p> <p> |
кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p |
заповест, којом наређиваше: „да ниједна жена српска, без разлике стања и старости, несме носити |
биткама поштеђена била...{S} Благородна жена ова, није могла преживити покор тај, понижење Срби |
> <p>Ненадна ова забуна коју је одважна жена произвела, отвори сад изглед за победу неустрашиви |
слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Србијанци, видила је где |
м Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја суд |
лањати!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору заповест диже, настави он |
али да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, к |
да њој представљен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије иг |
Богу моле казује он: „да живот српских жена није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жр |
> <p>Једина Љубица између свију српских жена, није се хтела тој заповести да покори, а од тога |
а је јошт сачувања код гдекојих српских жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Милош са гласом њежни |
свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављају куће своје и беже у гору |
мој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у |
су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског |
рибежишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су били своје куће, и настанили с |
тове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо вре |
ца Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле около једног стола, над којим је тиња |
њу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле и од страха онемиле, чита |
се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у |
стаде.{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене полете унутра и падају на колена; мушки стоје голо |
и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Тур |
азбојишта сине појетички образ Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за упознати чудновату жену, која |
:</p> <p>„Знаш аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више |
ави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњета |
душа, но морала је као и остале српске жене сносити љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је |
е ужасних пожртвовања.{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном прили |
су описати изражаје лица ове благородне жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</ |
о је непријатељу одмах натраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} |
ама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ва |
ком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље пов |
љи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама |
ало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да пов |
мо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као кршт |
сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију |
хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет |
<p>„Да сви људи» — настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо |
ве туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске при овој народној борби осветлаше образ и с |
у овај:</p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да буде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на |
ри јединца свога Мијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије |
нције сачињен.</p> <p>О овој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо речи једног Француск |
ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни воденичнога, ни казанскога, |
дај за нас сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласн |
дело у средину <pb n="137" /> народа са женом и децом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Како |
лосни призор.</p> <p>Милош се приближи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног |
леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави крв, кој |
животу свом био сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање несретне девојке, срце му је ск |
<pb n="58" /> <p>Напослетку погледи на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно се г |
штољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим др |
орити или насилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије и поверење народа, |
Милошеве.{S} Зато за упознати чудновату жену, која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођ |
редлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и имањ |
о се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског сматрали, |
т на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из које је она добила моћ за ово поражав |
рен.</p> <p>„Кнеже?“ — настави Махмуд — жестину своју уздржавајући — «ви дозвољавате народу пре |
а себе срамни јарам турског робовања. — Жестока и голема насиља и изнуђења јаничарска, превазиш |
да није далеко, где ће рука победитеља жестоко своје присталице притискивати, а они ће тада са |
о раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували су непогоду, која беше по |
које је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити |
већој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли бл |
/> <p>Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чуд |
наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опом |
езношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, |
пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се весел |
о, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу з |
осподару! — овај други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо упр |
висности учинила; подсећао је Милоша на живе <pb n="181" /> услуге, које је Русија у то доба Ср |
емље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије и поверење народа, то би била неразумнос |
у ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и благослова, дочекају победиоце у ослобођ |
p> <p>«Ово је престолно слово произвело живе приговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду ув |
ео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели у заједници братској и по предходном договору, н |
д около себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли |
ио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред нар |
ди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се |
родњем указала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљен |
{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је могао влада |
од зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за п |
треба они, који су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових |
први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе него што се, во |
јкама.{S} У месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли за једног прос |
вио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао син |
ог сина Милошевог Мијајла, који је увек живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашк |
а, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n="131" /> је он као влад |
ожина народа опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и |
ојих угњетача. <pb n="218" /> Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ва |
у Београду 10.000.{S} Турака као посада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући |
м се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном на |
елио свештенству наплату, да може часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити |
ђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја |
авде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне лакомислени посланик — „није о томе говора, |
м листовима видили, колико је и како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за независност |
и удар. —</p> <p>«Кнеже!» — одговори он живо - „ваша установлења имају у себи такове основе, ко |
новницима варошким, виђало је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промет |
<p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, ком је он милост мо |
ушама, који се Богу моле казује он: „да живот српских жена није ништа друго до вечита жртва род |
да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у |
упак јасно је показао; да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора своје власти и д |
листом устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу с |
сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њ |
и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турск |
ужје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> |
рам сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и |
срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи својој изгуб |
у исту положена, они су заједно провели живот, заједно су супрот Турчина војевали, заједно поги |
ичанству Цару свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове |
илош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности избавлење и ослобођење о |
ва дела, која се односе на патриархални живот овог првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особ |
који су му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у |
, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настав |
С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба |
ло, за које је толико пута био жртвовао живот свој, који се сав светли од красних и родољубивих |
и од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодушију Милошевом захвалити, устане кол |
рт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, |
сталном напору, очајним јуначтвом вољно живот свој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За време о |
бу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанственији и нај |
неже! — један је Алах велики... </p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знат |
нати, да је аудијенција свршена.</p> <p>Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и с |
кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турчин потврди и да они до |
е проведе у миру и задовољству приватна живота, а народ је српски <pb n="226" /> после 27. годи |
не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити светлости ни сијателства титула дата није, |
ошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину определио био за то, да у то |
м магновењу човеку, награђује све труде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор при |
по мало упозна се он са правим начином живота, са природом људи и ствари.{S} Обдарен духом про |
да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу даиј |
то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога навршила, и она се одважи да иде другој св |
чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са животом проста земљеделца задовољити, нити је он марио |
у смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одв |
аћајући се пак дому своме, у породичном животу губио се, постао је — кукавица.</p> </div> <pb n |
шећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице, кад је |
о — «сматраће онај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити |
нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у женској души.{S} |
е: «Отачаство, слобода» — и са особитом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са п |
и:</p> <p>„Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али госпо |
около једног стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе |
истину на истину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, |
и им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док запов |
апљица старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога ос |
рине, ни воденичнога, ни казанскога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукуруза, пшенице, овса |
ед њега човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</ |
опет заузели били своја стара места, а житељи равница остављени сами себи, подпали су поново п |
е и слободније постајаху, а које остали житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од н |
</p> <p>„Господару — ево онога, који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га |
ређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као о |
рђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>« |
љка ставила у средину између мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се |
после толико проливене крви и јуначких жртава, није умео отачбини својој да даде стално уређењ |
да плодове прикупља од својих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турц |
та друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште користи.{S} Оне |
ан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, која се као што је опште познато, једног јутра п |
.{S} Народ српски често је био несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до го |
српских жена није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и потреби о |
ика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, да су н |
осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет година,» прихвати речима Мил |
јводу побуњених Срба. </p> <p>Небројене жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице п |
м тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које ни |
није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово |
дне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртвовала сталност свога народа, бојећи се Наполеона, н |
оје благодарност буди ономе, који се је жртвовао овим магновеним интересима, свршило се ако не |
ародно дело, за које је толико пута био жртвовао живот свој, који се сав светли од красних и ро |
јуначтвом вољно живот свој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За време овог десетогодишњег воје |
и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену слободу.{ |
у свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n="76" /> н |
авања.</p> <p>Путовање кнеза од Србије, жуборило је непрестано по сви мести, кроз која је он пр |
од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчудноватијег човека у овом столећу.</p> <p |
народа <pb n="123" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У је |
гово незнање красног светског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При |
а, ил пре свега казнећа десница божија, за учињену неверу браћи својој - наведе га, те се у Срб |
е ово закоснило је досад установљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам р |
јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p> </div> |
таки најстаријег сина Милошевог Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На |
реним и одушевљеним речма срца народна, за свето подузеће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Н |
и, да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољубивим.</p> <p>Све војводе српске, ко |
ан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Милош се није устручавао, да |
хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То |
кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које је справљао.{S} Ако би тако б |
и војници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да од |
еља готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст — она се реши, да се на наро |
а у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </div> <pb n="225" /> <di |
елца задовољити, нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обу |
мити.</p> <p>Затим изванредни посланик, за потврдити искрене осећаје свог господара императора, |
1796. — 1800. год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео |
њега управљена, настави са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>« |
ане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад |
љада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је противу големе турс |
ај, који је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је био један млад зем |
во „ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи з |
а будала, да је изневерио народно дело, за које је толико пута био жртвовао живот свој, који се |
и назори руски о оном престолном слову, за које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S |
ве, које поткопавају власт владатељску, за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима |
ље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да |
у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина и |
пред његовим ногама иштући благослова; за тим весело погледа напоље на гомилу војника, наду ма |
поправити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да ова |
наумио да неке поправке <pb n="111" /> за друштвено стање Србије заведе; но принуђен непрестан |
ице.... али незнам себе укротити....{S} За име Христово, бар ви остали будите паметни!» —</p> < |
над собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не п |
беше предмет свакидашњег разговора.{S} За <pb n="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопи |
не одважности и невиђене слабоштине.{S} За човека овог, који после толико проливене крви и јуна |
ном били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да |
о већ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу сваке своје л |
ера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађ |
ајна предложења учини.{S} Као награду — за његово лично покорење, обећао му је паша у име султа |
Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се |
целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди ономе, који се је жртвовао ов |
Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних родите |
а немају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао се је господар о |
иле, које су надолазиле, да благодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном за |
знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да је у исто |
заиста, тако радећи имао велика основа за своју политику, јер српска крв није била неисцрпима. |
} А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за |
pb n="176" /> онај од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, народној скупшти |
Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и највештијег војводу побуњених Срба. < |
небу као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих својих.</p> <p>Ништа није жалосније |
а хришћанска нехтеде подићи гласа свога за ове мученике христове.{S} Русија није се као покрови |
и потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, |
азаше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као по |
>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и |
олични превод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у |
уде једногласно изабрат од целог народа за врховну правитељствену главу.</p> <p>«Али ја сам нев |
аде, очупају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час |
акшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељство набавити и та им је под надзором општин |
ло стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорског посланика овамо посл |
жемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одг |
сподара.{S} Оне су имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења |
је пута она себе очитој смрти излагала за другога, само да би јавну неправду одклонила.</p> <p |
лазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <pb n="92" /> <p>О |
} У овом светом тренутку свака је зебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке поједине |
отачастољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво госп |
ељству на зданијама, која би се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћ |
мисли обузимале, душа је његова чезнула за непознатим — ова морална бољетица која мори и упропа |
исоку и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила је о |
у, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет година,» прихвати речима Милош сасви |
ом размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ај |
ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одговори М |
ше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја |
ја, Милан се налазио међу првим борцима за слободу српску и јуначтвом својим, попео се на степе |
тврђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду ни |
постарају и за дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет |
лу варош Крагујевац, била је опредељена за ово велико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него |
им је под надзором општинских старешина за рад давао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда |
а, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара престола оца свога!“ — Помо |
свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња за слободом, водила га је у пустињу да потражи места гд |
е за главу, да плати, велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, н |
мјерена сума свега данка, од три талира за пол године најправијим начином разрјезала на народ, |
петанима и судовима данак од три талира за пол године по имању сваког брата да подјеле најправи |
плати један једини данак по три талира за пол године за главу, да плати, велим, три талира за |
утаначивању мира, није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне сву свој |
свињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послу |
b n="81" /> <p>Брзо затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану |
, са духом и радом правитељства српског за првих дана владе Милошеве, који је довољан; да нам М |
елика поборника, које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства |
важна жена произвела, отвори сад изглед за победу неустрашивим борцима српским, који се бију са |
оду путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потуж |
да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим дани |
заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, |
"80" /> показао.{S} Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> <p>Редом обилаз |
дном говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данаш |
улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је с |
т турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким |
пробудила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је |
траховито превари.{S} Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, |
Од ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са |
ио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди је обич |
оје му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народ |
S} Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и би |
: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац |
>Сама пак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовања, непрестанце с’ њим |
спевши седоше сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окружне одређена.{S} Ови су зва |
» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p> <p>Мало после ов |
вести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. |
врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски није д |
о мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са живо |
зи онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није у |
Слава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јели |
обуздати српску револуцију и учинити је за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узакони ослобођ |
S} Помоћу страних сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да |
евић подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњетење власти српс |
римици.{S} Пад једног човека повукао је за собом пропаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе слав |
српски стењао.{S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је ду |
ово од особите је знатности, и било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омладина турс |
да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео изучавати на и |
то ово које је њему случај означио није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српск |
том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу, да |
на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са својим |
тан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову пор |
оњати своје интересе и морадне исправке за срећу материјалну; треба да народ позва своје дужнос |
пред очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <pb n="103" /> срдачно војници приме. |
м сравнити куће, поватати младе девојке за своје хареме, а младиће за своју војску, отерати ста |
оје власти, које су из потаје ревновале за влашћу српског господара.{S} Оне су имале довољно уз |
двише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући себи пра |
едног званичног акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити светлости ни сијателс |
од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече посланик — „достављено да народ српс |
овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и бра |
едини данак по три талира за пол године за главу, да плати, велим, три талира за пол године, а |
утске природе, које је најважније знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Ка |
су га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више |
ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n= |
аког <pb n="136" /> Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато |
о да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме зан |
и посланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не госп |
то узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и |
е ишле, не може ни Србија установити се за годину дана и постати државом, којој ништа већ неост |
у, да само прилику добије, истакнути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој к |
идити, како од свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати немо |
м отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само |
е је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању нар |
ног кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турчин потврди и да они |
седи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одав |
оступак јасно је показао; да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора своје власти |
ладе девојке за своје хареме, а младиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђават |
никоме доли једном народу своме имађаше за своје узвишење да захвали, као највећа кукавица оста |
у држао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p> <pb n="11" /> <p>«Отац!— благосл |
јући:</p> <p>„Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али го |
овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаће |
<p>Једине околне силе може бити жалише за губитком своје власти, које су из потаје ревновале з |
у бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се |
pb n="119" /> <p>Дај да наставимо доказ за доказом, гомилајући истину на истину, мораћемо побед |
кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у гла |
.{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом на страшноме мест |
зда онај исти, знао је улити призрење и за само његово незнање красног светског обхођаја, за ко |
у и народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народни |
а више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократс |
оје су бољари његови Русији доставили и за поступање ове противу њему — Милош преко искрених св |
ародним добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има п |
се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога |
ну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.< |
ема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у до |
/> <p>Милош заповеди, да се постарају и за дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} |
ан себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <div type="chapter" xml |
е поклонење Милош одговори: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благоволење — којег |
живо учествовала књегиња Љубица у борби за независност - видили смо њене грдне напоре на бојишт |
зао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, затаје од Мило |
је узвишени господар онај: ком имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само |
деси план за устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{S} Код народног свештенства нашао ј |
n="125" /> турским и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим условом, да Србиј |
ле војводе, јер других способнијих људи за та места с почетка није било; но Милош искуством нау |
у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није из другог к |
ен био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнав |
.{S} Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби повукао корист, из те несмотрености |
налазе у свакоме војнику српском, који за слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»</p> < |
ивио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом че |
лободу њину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“< |
вом Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је с |
авном народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он подно |
n="38" /> турских, који су навикли били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови људи, |
умети се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти |
то су се двадесет година јуначки борили за повратак изгубљене слободе...{S} Све је сад дозвољен |
ије хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од С |
ком својом савити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредно |
ком бојишту догађаху пролазили су једни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен |
ећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жен |
су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно позориште изабрали, морала су све њихове |
бију види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у то |
или су заклон, непрестано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> < |
ојој храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, н |
ни: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово високомерно питање |
ог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p> |
уговорени знак, наши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити. |
м на страшноме месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за ус |
ће саизволење народа српског придобити за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> |
овитост Милошеву, тај је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом показао, да |
љена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p |
могао си наћи пожртвовања и одважности за отачбину.</p> <p>Године 1812. и 1813. нису за Србију |
излази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош са узбуђе |
о поштујем, што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </div> <pb n="10" /> <div type=" |
и стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљ |
, сирота девојка,» уздане Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он н |
ре, које су народ близу планина стојећи за устанак удешавале; — оваке непрестане прилике и крет |
и призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаст |
1815, обиљежене су у светској повесници за јуначки народ <pb n="68" /> српски, као период невољ |
одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити |
жен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље побеђивао — пао је |
а једина држава хришћанска и једне речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише у пр |
рада вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су |
n="52" /> <p>„Правду Ђорђе, правду дај за нас сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се једно |
е добро увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и св |
се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и ра |
они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже пона |
снију смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за Француску годинама 1800 до 1811, просијала је и Црно |
што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење према Русији, верној савезниц |
нути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније употребит |
споставили.</p> <p>Милош, који је делом за војеног диктатора произведен, био је задахнут величи |
ахнут величином свог позива, и способан за довршење народног дела.{S} Он је оног времена може б |
о највеличанственији и најрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда послат, |
— гласило је писмо — «сматраће онај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено бил |
раће своје страни, гледала их где један за другим смртно рањени падају!</p> <p>После победе, ко |
и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош ј |
е до једног чамца, који је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га н |
пределио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{S} Ко |
г престола, један простор беше обграђен за народне посланике, који долазе и на коњу, да учеству |
знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Но своји |
х услуга отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} |
овека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слободом набављао му је сладости у грубом занимању п |
сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану н |
="118" /> нејаке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови способни постану дел |
што крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!» — одговори |
о је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неут |
во је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање посматрано ј |
шу.{S} Ако има једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати престол ономе, кога народ зове св |
траг са мојом породицом; то је сретство за измирити све“ — придода он са подсмевајућим се прост |
жите; ког пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош ч |
</p> <p>«Народ српски није довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло оп |
и са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и постао би изнова роб — а народ, |
ивота, те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набав |
д. како је од свију кнежева признат био за врховног господара од Србије, Милош је наумио да нек |
их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити....{S} За и |
ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезин |
отузаконитом иступлењу, а овако их лако за дужност њихову повратити можете, ако се од ове удале |
у спомињали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за |
Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући себи право, да при првој прили |
Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n |
само интересе свог народа, знао је само за једну Турску, која је полугосподар над њим била, а н |
то нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења, |
рном ћутљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и от |
бити јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласкавом учтив |
ти.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити |
ами уреде.{S} Милош је био признат само за војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у р |
е рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну |
еде њему нанешене умео је опростити, но за неправде другом учињене био је неумолим, као што то |
а се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говори |
и Молдаве, може правити оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај поступак јасно је показао; |
уде углављен мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Срб |
о народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ |
и образ Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за упознати чудновату жену, која тако знамениту и велик |
из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.< |
противу кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на |
и, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви про |
ано, да неће моћи овај челични карактер за руком својом савити, који није нагињао ни за превару |
о нанешена!»</p> <p>Овај жалосни призор за мење времена се је збио, него што је овде испричан; |
а мени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговор |
ћ је напред опредељен био, да буде мост за случај каква непријатељства између порте и Русије, а |
га је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом.{S} Приповедао му је о јунацима српским.{S} |
зато што је народу свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, које је народу своме у |
<p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знати који |
е израдити неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p> <pb n="165" /> <p>«Србија је |
естина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење — престане сад, кад је ње |
да су три талира данка с главе на главу за пол године најумјеренији данак, кои се може ударити |
мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велику цен |
е, које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изг |
совјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотребленије, |
> сваке сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, а Турска налазила је опет интересе св |
могу; јер Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној зем |
о: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего живи Т |
илоша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</p> </div> </body> <back> <pb n |
ицања противу правитељства — послужи му за потпору.{S} Сујету и частољубива потраживања њезина |
оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{ |
ји ђенерали њезини предводили, те стопу за стопом отимајући прогањао их је из своје миле отачби |
дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb n="169" /> он попусти и обвеже се |
чито славиле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је јед |
тересима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу није <pb |
лицу, око њега разни државници, који су за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош и |
а својој браћи био.{S} Војници, који су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет ту |
јачи престо на земљи оборили, морали су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек поч |
чбину.</p> <p>Године 1812. и 1813. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Ту |
искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{ |
ао је он народну скупштину у Крагујевац за 16. новембра 1835. где је била и столица правитељств |
</p> <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потраж |
/p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.</p> |
дговору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n="164" /> придржавати умео, положај Махмуд |
ана — установљена.</p> <p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега |
тан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да |
очепа самовласти.</p> <pb n="194" /> <p>За ове оптужбе које су бољари његови Русији доставили и |
и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико магновења владала је у соби нема тишина, ко |
свој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За време овог десетогодишњег војевања и непрестаног про |
сполагати.{S} Кулук је укинут. —</p> <p>За издржавање кнежево и његове породице, бало је с поче |
с нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га |
вици и сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при се |
уту, мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и |
теље нашег несретног отачаства.“</p> <p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, ја |
е у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутоли |
до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бр |
ма..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те пом |
тој тешкој жалости својој, није Љубица заборавила, да има јошт једног сина, као што она за њег |
та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» |
ти....{S} Ако пак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи само од његове воље, да вас |
у Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодит |
ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ји неу |
великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је одважна жена произвела, отвори сад изгле |
била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> <pb n="13" /> <p>Од ових очајника |
рке између две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је одважна |
обије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке на |
ош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Не |
ла, да општег непријатеља хришћанства у забуну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни |
нападајем збуни.{S} Милош употреби ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих стра |
вора намера Милошева начинила је велику забуну.{S} Искључење породице Обреновића са српског пре |
ри донешени совјету доведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево |
ша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим непријатељима распл |
pb n="111" /> за друштвено стање Србије заведе; но принуђен непрестанце под оружјем налазити се |
а ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине околне силе може бити жалише за г |
земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са стране потпом |
<p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена била јако разграна |
кретања народа обелодањивала су, да је завера противу Турака далеко разграњена и да је побуна |
кривала је турска полиција нене потајне завере, које су народ близу планина стојећи за устанак |
ње расејати, међу тајним учесницима оне завере, која је Милоша до оставке довела, и без да се ш |
урске.{S} Из овога проистекоше све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање к |
амо за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил најве |
и је био духа свободоумног, није правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То |
а ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружја положити |
ве снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, која је имала лицем <pb n="89" /> на цветну нед |
вољника, но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем т |
о горе у небу, где нигда проклети Турци завирити неће....{S} Идите сад славна децо старе наше м |
побуде дао и да од послушности њихове, зависи будућа судба отачбине, и да он остављајући на пр |
њега у истини само заборавите, то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, д |
важног и снажног држања народа српског, зависила је верност порте у извршавању примленог <pb n= |
ле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="114" /> од послушности према режењу дип |
Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без ичије |
»— одговорио:{S} Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли т |
уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Од |
ром да надвлада гњиле и лењиве поступке завичаја, неразумну упорност простог света, који неће л |
д су несретни Турци јадном Србијом опет завладали били, нови паша од Београда Солиман изда запо |
ољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку безгра |
свога пријатеља о тадашњим догађајима и завршује овако: <pb n="122" /></p> <p>«Ми остали мислим |
агати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекне Махмуд, завршујући овај знаменити разговор: «ви нећете у мени н |
Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, |
новник ни трговац, нити ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забр |
е саже и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам бр |
одговори она одважно.</p> <p>Оба детета загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на |
а овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близу ње |
и народни празник.{S} У саму зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе војничке, који се је |
земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недос |
они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p>У унутрашњости Бугарске и бреговима ст |
олитичним ударцима, који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под |
пожртвовање, а редовима непријатељским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само ка |
њеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државному уставу, заклетву, изберите међу собом |
еже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљну бригу силама, које су признале полунезав |
не народу, које му је последње ратовање задало било.</p> <p>Столица управе српске била је у Кра |
тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом |
ђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја |
изда своје отачаство!“ — одговори Милош заданут неком непоњатном силом. —</p> </div> <pb n="34" |
ник који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност спрам |
оји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим сра |
велику власт над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са св |
живања у народним песмама, које су њега задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ свој на о |
за војеног диктатора произведен, био је задахнут величином свог позива, и способан за довршење |
дена до очајања.</p> <p>Оваким је духом задахнута била сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао |
ију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте биле одушевљењем.</p> <p>Свештеници, који вел |
подговорени од мојих непријатеља и злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају себи |
током тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је подстакло овако уображење и улило у с |
ао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» |
у је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p> <pb n="11" /> <p>«О |
има биткама придржавао.{S} Но колило је задобивена победа славном делу његовом помогла, толико |
са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним биткама добро застрашена била, и која би по |
је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар од |
сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, а Турска налазила је опет интересе своје у то |
о, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме р |
ну мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и |
је престајала њега уверавати; да је она задобила право на вечну његову неблагодарност, а то ево |
р пониче на све стране.{S} Опозиција је задобила нове <pb n="63" /> потпоре, да у том жалосном |
ли у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} Они су, што се признати |
стојано великодушије њему је код својих задобило уважење и поштовање, а код Турака, које је њег |
своје богатство, <pb n="65" /> које је задобио... и да личност своју и породице своје обезбеди |
те је тиме код свакога особито поверење задобио.</p> <p>Цела земља подељена је била на 12 окруж |
ива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет година,» пр |
велику важност, коју би из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде војнички савет иск |
он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, које он није тражио нит |
1" /> други начин узети, ако се мислило задобити јуначног кнеза од Србије и то само за један са |
владати и важност земљи у страном свету задобити и њу на корист народа упутити знао.</p> <p>Од |
браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — пок |
на одпочивати морали; дотле се је Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да му се зароб |
мућнији тако и најсиромашнији Србин био задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима су пописан |
Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорством свога вазала противу њих....{S} |
рбина срдачна наклоност постојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«К |
n="31" /> са животом проста земљеделца задовољити, нити је он марио више, за уживања свог млађ |
нелицемјерно писмено мњеније, јесте ли задовољни с вишепоменутим моим установљенијама а и с мњ |
часовима мира, он је себи дозволио нека задовољства, која савршено дозвољавају обичаји источни |
/> <p>«Његово величанство, видило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са собом до |
свагда је заповест његову, са највећим задовољством извршивао.{S} Прва и најважнија наука, <pb |
, да остале дане своје проведе у миру и задовољству приватна живота, а народ је српски <pb n="2 |
нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући себи право, да при првој прилици која им с |
сивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног турск |
аваш о будућности твоје отачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем |
же још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n="82" /> |
не Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, примети <pb n="167" /> опет да Милош непомичн |
ки престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је имао ср |
тог часа ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљно држање народа узнемирило је совјетник |
ажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве пос |
његова истерало, удивљење.</p> <p>Он је заиста, тако радећи имао велика основа за своју политик |
тетити свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но почем наши свештеници несмеду |
њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален број Срба, навале на њих н |
ара-Ђорђе врховни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је чудновато расматрање једне са свим прост |
n="94" /> ударили, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> |
а господара.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушч |
ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будућ |
а места, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз |
срећа била је општа.{S} Они су живели у заједници братској и по предходном договору, нападали с |
долазили су обитаоци равница, па кад су заједничког непријатеља побили, они су се враћали своји |
от, заједно су супрот Турчина војевали, заједно погинули, заједно нека и почивају у вечности.</ |
рот Турчина војевали, заједно погинули, заједно нека и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово ж |
положена, они су заједно провели живот, заједно су супрот Турчина војевали, заједно погинули, з |
ог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> </quote> <p>Мил |
ека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у је |
он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао народу и себи слободу и ову је земаљс |
г и враћају се као победиоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непријате |
ла оба брата су у исту положена, они су заједно провели живот, заједно су супрот Турчина војева |
ље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било; то показују она мудра уређења, |
овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанственији и најрадоснији дан за |
кнез Долгоруки њега обавешћује, Србија зајиста велике обвезе према Русији имала; а што се приз |
м неверства окаљано било!“</p> <p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шат |
исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење праведно делила.</p> <pb n=" |
лиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудноватије на свету, које кад чују науч |
горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више |
тог сељака, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, |
ав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији од онога што га друге европске |
ција свршена.</p> <p>Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за прев |
head> <head>Милош и Махмуд.</head> <p>И зајиста, после ове велике народне скупштине од 16.{S} Ф |
нитост је турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужасн |
ам ништа више до ли један простак, који зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем |
илош показивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не каж |
народа жеља породити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте |
дара од Србије и овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи усправ |
руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, да осветнич |
ј ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да |
и његовим распетим сином Исусом Христом заклели, да дотле оружје оставити неће, док не стресу с |
Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} |
ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства |
тими.“ Ово својевољно саједињење добије заклетвом светињу неповредиву и свеза је ова тако исто |
упи, а после, задавши државному уставу, заклетву, изберите међу собом најразумнија и најодабран |
p>Са највећим ускликом очајања изрекоше заклетву ову, преко прага црквеног прелазећи, сви се за |
ђе ублажавајући мало свој крупи глас — „заклињем те именом моје блажене мајке која нас од горе |
пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај |
чувено, од своје мртве браће правили су заклон, непрестано вичући; «удри за крст часни и веру с |
се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоценије иза њих, |
нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од погибије, на коју су Турци голем |
својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто не |
оре, које је она са блистателном портом заклучила — савесно испуњава.“ —</p> <pb n="162" /> <p> |
писа овај акт, који и није био совјетом закључен, но једино од попечитеља унутарњег и финанције |
Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње уређењ |
сједника, решење његово већином гласова закључено, кнез мора потврдити.</p> <p>3.{S} Успостава |
} У тајној једној сједници совјета буде закључено: „послати кнезу шест совјетника од стране уме |
p>Почасно обновлење совјета било је већ закључено у општем договору.{S} Но Русија, која је свој |
ога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу совјета, свештенства и апелације није могао к |
видео да су они што супрот воље његове закључили, он је искупљао момке своје и заповедао да пу |
дупру <pb n="199" /> се височајшем оном закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се н |
гледати књигу наши грађански и кривични закона, кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се |
бачени, док неби што погрешили противу закона земље, или високе порте» — а превод Петронијевић |
вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што их је од преких |
ољубиви владар, који земљи својој мудре законе и установе даде пређе дакле, него што би сва та |
о викати на самовласт онога, који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везати д |
стало им даде, најиме управу земаљску и законе народна скупштина.{S} Ово је био други красни де |
о је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пре |
а и самовласт мача одклонили, а умерени закони ред ствари успоставили.</p> <p>Милош, који је де |
ала, да се сами могу слободно по својим законима уредити и сами себи старешине изабирати.{S} Ми |
ароду и себи слободу и ову је земаљским законима народу осигурао.{S} Слава нека је зато мудром |
и тим је покорност властима и донешеним законима прибавила, а тек кад је турски велики везир Ма |
везде дизао Милоша. —</p> <p>Послушност законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је |
ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваш |
увек ступише у притјажање робља свога, законитост је турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у н |
мери да код високе порте изради, да ова законитост српску призна, независност управе њезине оси |
али на ново народ, политика није хотела законитост њихову признати, они су апеловали на славу.“ |
српски, овај дубоки политичар и искусни законодавац, човек у ком су се све способности великог |
уче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац врло добро знао, да би без преображаја тога |
м и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрестаном договору са совјетом.{S} Овим у |
ено да народ српски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n="188" /> управе, и његово |
ђи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установленијама, чини ми се, биће |
уги опет да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали |
руководе европејске државе.{S} Све ово закоснило је досад установљенија, за која сам вам лане |
, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство његово.</p> <p>Крајње је време наступил |
ћ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да их |
ператору целе Русије, вашем пријатељу и закрилнику целе Србије, кад би само учинили једну услуг |
ва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, један другому, књаз властима и народу и н |
> <p>Овом уставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва ост |
преко прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} |
ек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их бе |
у право своја непокретна добра саме под закуп давати, лична слобода свију грађана проглашена је |
тарао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му је последње ратовање задало |
.</head> <p>Кроз пуних четрдесет година заливали су Срби драгоценом крвљу својом земљу отачаств |
; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој ја |
та се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо истина |
и били протународним интересима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} У |
178" /> у погледу Србије, све једнако у замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла |
олико само поштујем, што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </div> <pb n="10" /> <d |
едним српским простаком.{S} Сад му поче замерати што га види тако вештог и способног и преко св |
намишљаје.</p> <p>Милошево широко чело, замишљен и озбиљан поглед одговарао је потпуно његовом |
га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом негово |
е почивао на младој девојци, коју је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког духа |
у, без да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје |
рцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њега.... јатаган <pb n="27" /> му у |
Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен буд |
есетковали, без да су њено постојанство заморили,. наилазимо ми на <pb n="4" /> такова дела, ко |
диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да ж |
робовања, земљеделство било је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <pb n="115 |
ј означио није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српских јунака, почео само да |
/p> <p>На глас ове радосне вести, народ занешен од радости ишао је к ниском обиталишту српског |
ушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — свакојако дакле изванредан.</p> <p>Некад су г |
му отпевао Милош, у највећем одушевлењу занешен <pb n="32" /> повиче: „Та и ја једном кад велик |
већу војничку вештину.{S} Ово није била занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрв |
допадало да тако раде, већ што су често занешени били страсним жељама својима, и оно су радили |
во већ годину дана са советницима мојим занимам о делу, тичући се оних наредаба <pb n="189" /> |
ободом набављао му је сладости у грубом занимању пастира, где је он уживао потпуну слободу.{S} |
ев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац, са неколико тек хи |
из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су оп |
ела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Детињство Ђо |
могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста вр |
.{S} Са свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном |
ребити јошт једино сретство, које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намер |
народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаже, док међу тим остале |
у.</p> <p>Неки тајанствени дух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба с |
у.{S} Но Русија, која је своје батерије запете држала, предупреди ову високу и спасоносну намер |
бе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колик |
> <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви независите <pb n="185" /> јед |
да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини п |
краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жит |
а вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите к |
p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један п |
А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем д |
<p>Па шта сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један чове |
д га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш ж |
оде нагло свога коња, пролети уз редове заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама |
а под турским јармом пиште»!!! —</p> <p>Заплашити карактер овог рода, било је немогуће.{S} Она |
ила би нова смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.</p> <p>После дужег саветовања пошаље |
иштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</ |
изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио заповед божију, која вели: не кради! — а крадљивцу треб |
ше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда победитељ, постао ј |
анпут показао чудновату вештину.</p> <p>Заповедајућа власт, која је због рата установљена, била |
рди дипломата разљути и почне другим ал заповедајућим тоном говорити кнезу Милошу: </p> <p>«Пом |
схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супрузима д |
он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поред оног |
закључили, он је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: |
има имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу допусти |
<p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског предводите |
, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb n="107" /> да дође |
шта ће други чинити?» — После ових речи заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући се са |
без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна опколи, те дошав |
распросте.</p> <pb n="120" /> <p>Милош заповеди, да се постарају и за дела елементарна, сходна |
188" /> управе, и његово је величанство заповедило мени, да вас нарочито позовем, да у овом сми |
ам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим министрима, нека штеде и нек се поврат |
или, нови паша од Београда Солиман изда заповест, којом наређиваше: „да ниједна жена српска, бе |
оју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при пог |
ом слушао брата свог Милана и свагда је заповест његову, са највећим задовољством извршивао.{S} |
ња пошаље кабинет руски совјету српском заповест: „Ако Милош остане при намери својој, да таки |
тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни противити није смео. |
на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад робиња устане са свим |
{S} Кад се жена устрављена на ову опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p> <p>„Шта жел |
да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. — </p |
је он милост молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ова буде одма и извршена. </p> <p>Страшна је о |
је самом султану да започне извршивати заповести, које су му од неког трећег наложене биле.</p |
народној скупштини, која је по његовој заповести сазвата била: „да даде рачун народу, што је к |
у свију српских жена, није се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту запов |
бље и одважност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце и до најмање |
тиву Турака листом устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, озна |
пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у к |
ана навести, ваљало је самом султану да започне извршивати заповести, које су му од неког треће |
учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење према Русији, верној |
ћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једног |
грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —< |
ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћ |
шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су сам |
от главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са гла |
е незадовољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</ |
који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је |
немилосрдној освети турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о |
атна и скривена иронија, не показује ли зар једним махом, једним словом праву намеру господара |
а се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да ва |
ше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} Затим стави |
лосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко кло |
е браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над совјетн |
им сведочбама свог драгоценог саучешћа, зараније дало о тој опасности известити?“ —</p> <p>«Пре |
ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!» — одговори му овај са свим слободно и од |
оведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах о |
е, а враћао је непријатељу одмах натраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда нен |
о као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и |
многе пријатеље стекло.{S} Док су Турци заробљенике и рањенике српске немилице давили и убијали |
за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити гласом ратоборн |
де, кад промисао божји у средини једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећег, народа створи |
та рањенике своје.</p> <p>У целом овоме заробљеном народу куцало је једно родољубиво срце.{S} Љ |
морало једним кораком ступити у Србију заробљену, и први пут од господарства турског отету Кар |
гов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорила је она са на |
чувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и м |
ка ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја са |
и читати, да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и |
и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери српске о |
b n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, наши ћ |
— «најискренији поштовачи ваших ретких заслуга, <pb n="158" /> видеше са сажалењем; да ваша вл |
искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдуковања свога стекао |
аја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији догађаји |
свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је — |
лово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} |
као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђ |
народима, онда ћемо видити, какву хвалу заслужује тај народ пред данашњом Европом, кад је себе |
речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n="136" / |
нија па до најнижих прозора, окићено је заставама народње боје, цвећем и зеленим гранама.</p> < |
био један брежуљак, који је украшен био заставама и зеленим гранама.{S} На подножију овог земља |
ем, те осветљавају победоносно оружије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понаме |
знак опале сви из пушака, горде турске заставе попадају у прашину, топови крче редове, ступка |
своје народне песме, вије грдне народне заставе, на којима су ставите ове чаробне речи «Слободн |
т месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевали.{S} Мати Љубичина видила је с |
увају, докле се год они борили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћ |
ац и четири брата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају прв |
изтргне Љубица из руку бежећег војника заставу, ободе нагло свога коња, пролети уз редове запл |
нећи их натраг, носећи у рукама својима заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаство, слоб |
{S} Педесет хиљада војника скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот |
војничке трубе; знак да се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „ |
приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оруж |
овек један, под оружјем светлим, вијући заставу у руци својој, на којој су биле белим словима н |
ајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене полете у |
страна опколи, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају, |
Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повише |
од умора изнемогли, мало <pb n="79" /> застану.{S} Богати турски шатори, што су јих они истина |
ликим од Срба задобивеним биткама добро застрашена била, и која би полугосподарство српско приз |
.{S} Неред и смутња <pb n="96" /> Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p> |
горуки видећи, да кнеза од Србије ничим застрашити није могао, да га приволе дошаптавању руском |
лема турска сила могла његову малу чету застрашити и чувао се Турцима издати снагу своју да ју |
преговори, који су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодољивим препонама, провук |
а себе, пристану на превод цариградски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до т |
за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Ос |
једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставити, што потпомажући устанак Бугара, <pb n=" |
30" /> очи, што су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати грађанске одношаје ј |
рба на све стране потиснути и у градове затворени били и кад су их војском опколели, заузеше он |
уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у десној руци држао |
судити, да претњу своју у дело приведу: затворити или насилно из земље прогнати ову жену, коју |
од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица |
осне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су непријатељи Милошеви отклонили |
, да се тамо као робље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња |
от жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет прекинути свој говор: «Јелице молим |
есем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна из |
гом мајко моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку |
ов непомично управљен био на Султана, а затим проговори он гласом громким, које перо није у ста |
бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да |
веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једно |
е ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког |
напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb n="100" |
г и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му ре |
о мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело |
осветољубља.</p> <pb n="81" /> <p>Брзо затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, |
императора свију Руса — примити.</p> <p>Затим изванредни посланик, за потврдити искрене осећаје |
ез, који је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је определио свештенству наплату, да може часно ж |
скијати твоје дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене се на момке, који му свагда беху при руци |
Милош тим делом добије круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодар |
да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у поче |
ог, не могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велику цену на његову главу, кућу му с |
д оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кнеза од |
етички образ Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за упознати чудновату жену, која тако знамениту и |
ога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош намери да код високе порте изради, да ова за |
ињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди младић развлачећи усне своје смејо |
му благодарности, коју јој дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</ |
дачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хришћана у Буг |
европске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стечену |
„Знаш аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недола |
и из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде војнички савет искупити и ово објави сви |
кав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет по |
онима народу осигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из н |
држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добро расположен.{S} Лепо пак наро |
а те народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ б |
о је сплеткарењем својих великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике труде |
туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што их |
оју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="161" |
з једног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да је ј |
броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђурђева дана |
n="138" /> скупити веће скупштине прво зато, што је превелика суша била, због које ни воде ни |
је ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима п |
Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често |
е као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили непр |
ињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која је <pb n="39" /> Србијом владал |
ико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање маленкости верно |
м ја!» — одговори Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, |
да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> </quote> <p>Милош повери јединца свога |
у на победу; они су у ствари самој били заточници светога савеза....{S} Турска је опет повратил |
!“</p> <p>Гласом, на оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе око |
и голему цену ставили били, они су опет заузели били своја стара места, а житељи равница остављ |
г човека, који је доста незгодан правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послов |
</p> <p>Сад се показала нужда, да треба заузета села и вароши грађански уредити, која би уједно |
амене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу није <pb n="198" /> ништа н |
и српски војници тог вечера спаваху под заузетим турским шаторима.</p> </div> <pb n="97" /> <di |
рени били и кад су их војском опколели, заузеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало ду |
је, буде потврђен на месту високом које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде |
место означио, које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није приличило срчбу своју по |
рени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њ |
Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба прост |
има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Но својим наравним проницањем је он прови |
роду своме имађаше за своје узвишење да захвали, као највећа кукавица оставља отачаство своје, |
имао живот свој великодушију Милошевом захвалити, устане колики је велики и важан, те одговори |
едставничког у Србији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; д |
ајвећој тишини певане, сад се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалос |
.{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! |
о.{S} Једну странку је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њене неумер |
потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и зат |
“— </p> <p>Мало после ове скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариг |
народ после толико година једним гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ |
што?» одговори Милош «допустити сваком захтеву партаје руско-турске која већином седи у совјет |
м, да у овом смислу попустите праведном захтеву његовом, ком нећете без опасности противстати!“ |
и, порта прими са одличном пристојношћу захтјеве, које јој је Србија предложила: да призна неза |
ожемо истина неко време одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем |
У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који |
е близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за |
ека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати |
бка изгледа, понашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорити.{S} Разгов |
ио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђеним очима турске светине, која је врвила путем пр |
еро није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја т |
он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке трубе; знак да се војници под заст |
од народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од |
и, који врховну власт његову подривају, заштите на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати пр |
о, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Проклета мисао усели с |
а родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су би |
равитељства седила и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних дог |
..{S} Но Турска се налазила под теретом заштите Руске, којој је султан лично обвезан био, пак ј |
они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p>Овако з |
прилику добије, истакнути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе с |
ма запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу н |
му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кн |
Милош постао идолом српскога народа, и зашто је народ после толико година једним гласом захтев |
оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити, што нис |
запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју |
о онога, који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и т |
те, којом ме са достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже |
ма било — одупрети се сили тираније, те збацити са себе ропске окове турске.{S} Из овога проист |
ка 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити збачени без претходне осуде.{S} Напредовање њиово бива |
силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код в |
S} Искуство онога <pb n="159" /> што се збива код других народа, поткрепљава ову бригу нашу.» — |
том послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и наз |
а своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег ни |
ај жалосни призор за мење времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" /> го |
прво зато, што је превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опе |
} Сад је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблагодарности према Русији, која је мислил |
ину.</p> <p>Заповедајућа власт, која је због рата установљена, била је у рукама војвода.{S} Сва |
е с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената |
у навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њихових народа жеља породити, |
захтева много; на другу опет тужило се због њене неумерености и добре воље, а често стављало с |
е совјет онде ни поставио где је, но ми због његових великих услуга отачаству указаних и што је |
товати!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге управљати — до моје в |
воје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко л |
е пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође бл |
ада девојка.</p> <p>«Јелице... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда вра |
невесту и родитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас |
де срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити!» — затим се бац |
јавним местима, по рогљевима улица, по зборовима около цркава и манастира, скупљао се је народ |
војске, која се овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош употреби ову забуну, излети са своји ју |
<p>Овај нешто подсмехом смешани одговор збуни мало отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло |
ти, њено мушко посредовање више је пута збунило Мијајлове министре.</p> <p>Једног јутра уђе она |
и, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за час |
лош «дочеком и предусретајем овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем величанств |
ћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са збуњеним погледом, руке склопи и повика:</p> <p>„Отац, |
и кнез од Србије, потврди сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постоја |
у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим званијама у војсци и на свим странама, имала је она тај |
жива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни |
а не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна слова |
аснења и званичног питања, отпочну се и званични преговори; но кнез српски дуго је размишљавао |
једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новинама оглашен био, да се склони од жалости |
ња начеонику подпуковнику.</p> <p>7.{S} Званичници државни подељени су у 11. класа.{S} Први ред |
и депутирце окружне одређена.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, пр |
ећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво време његовог |
рбије.</head> <p>После овог изјаснења и званичног питања, отпочну се и званични преговори; но к |
и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида изгубити, ваља |
p> <pb n="29" /> <p>Старији син Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртв |
се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и у |
јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је ве |
} Овде га лоша срећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутраш |
се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>Послушност законима и так |
дну народну песму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p> <p |
сахат избија на кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и војничка гласба помешана са неописаним |
је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде |
ражаје лица ове благородне жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је |
пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу нас |
веселији и најдражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је заставама на |
чиновницима, веће само Правитељству на зданијама, која би се градила за обштенародну ползу, па |
у па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу |
походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она |
лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бо |
аћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке по |
ко ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сир |
ежуљак, који је украшен био заставама и зеленим гранама.{S} На подножију овог земљаног престола |
ено је заставама народње боје, цвећем и зеленим гранама.</p> <p>Велика црквена двокрилна врата |
је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом брежуљку, који је растовом гором обрастао, а сп |
упознале су ово дело са песницима свију земаља.</p> </div> <pb n="121" /> <div type="chapter" x |
дужности, а у осталом политика речених земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја |
поступање по овом красном основу управе земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта н |
алира данка, на пол године измирити све земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира ул |
одине рачун како расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштини.</p> <p> |
сад различним и млогостручним приходима земаљским.{S} Народу српском ваља ји и одсада измириват |
звојевао народу и себи слободу и ову је земаљским законима народу осигурао.{S} Слава нека је за |
е може свакоме владару, који је уставом земаљским обвезан, да народу о своме раду рачуна даје, |
ачбину; а остало им даде, најиме управу земаљску и законе народна скупштина.{S} Ово је био друг |
амења своја, која јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана по |
велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петрони |
нак је са чином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена је на 17. окружја; већа окружја под |
авршенства и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после оних великих ратних напора |
а особито поверење задобио.</p> <p>Цела земља подељена је била на 12 окружја, доцније је Милош |
Помоћу речених радина уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што ви |
мљеделство било је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <pb n="115" /> била.{S} |
у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријатељи примани били у села; сељаци сакри |
.</p> <p>Трошкови на агенције по другим земљама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се немогу пред |
и зеленим гранама.{S} На подножију овог земљаног престола, један простор беше обграђен за народ |
који је кроз Србију пропутовао и својим земљацима књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао |
поља, која је он својим знојем оросио, земље, где почивају кости његових старих родитеља и мил |
дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113" /> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, |
, док неби што погрешили противу закона земље, или високе порте» — а превод Петронијевића гласи |
оје је његов разум и његово јуначтво са земље отачаства његова истерало, удивљење.</p> <p>Он је |
матрање, као сматрање људи и ствари ове земље, после толиког робовања, и кад те људе и ствари, |
који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, д |
</p> <p>Дело ово унутрашње организације земље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је о |
ски преотео је од Турака неки део своје земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али |
ободнији од онога што га друге европске земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете |
војим сигуран био.{S} Материјално стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опе |
е пажњу своју већма на унутарње уређење земље обраћати.{S} Он није хотео да земљом управља по н |
изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у |
платио главом погрешку своју, што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, ко |
последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бо |
дело приведу: затворити или насилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије |
народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благоволећи савет |
у попустити, што ће се са општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекне Махмуд, завршуј |
је овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „ |
илош није био онај човек, који за добро земље неби повукао корист, из те несмотрености.</p> <p> |
о обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали п |
мира никад некуца, то је био један млад земљеделац просто као и остали војници обучен.{S} Знак |
ме ратовања и ужасног турског робовања, земљеделство било је са свим занемарено и земља је стог |
а могао <pb n="31" /> са животом проста земљеделца задовољити, нити је он марио више, за уживањ |
стања људског и среће државне, пошто је земљеделце ослободио од множине дација, које су на њих |
ао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељство набавити и та им је под надзором општински |
рашним, њихова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мученици слободе, пођите!{S} Оне, који |
дна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити девојко, немој плакати Љуб |
и догађаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за собом повући и оборити и он |
и на самовласт онога, који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} |
ли живот свој на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су они презирал |
ретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну независност и да ову истргне и |
шан ратоборац и мирољубиви владар, који земљи својој мудре законе и установе даде пређе дакле, |
е она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој независност и слободу њену.</p> <p>Кад је |
само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети султан.</p> <p>Но Милош бе |
бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Русија са |
Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје носити м |
уке, оваки призори често су се по целој земљи свакојаким видом показивали.{S} Народ је руљом у |
аже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери родитеља свога, једино добро које је јошт |
еђење уставно, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо |
нџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S} У овом делу унутрашње |
ло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији од онога што |
<pb n="218" /> Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше |
поглед около себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, з |
показују она мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао |
Србији, који је њоме владати и важност земљи у страном свету задобити и њу на корист народа уп |
вљеног мира и нису савршену независност земљи осигурали, ипак су бар невоље освајања и самовлас |
дође; незнајући да има других владара у земљи осим њега, по праву насљедства, изда прокламацију |
била необузданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} Паша београдски исто се тако плашио њи у свом |
p>Послушност законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији н |
или су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам п |
вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђ |
и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> </quote> <p>Милош повери |
се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која |
ј смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Кралевићу Марку |
но јака и да има постављати кнежеве, да земљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет |
ење земље обраћати.{S} Он није хотео да земљом управља по начину „<foreign xml:lang="LA">Expedi |
редовима српског устанка; попалити и са земљом сравнити куће, поватати младе девојке за своје х |
а они до потврђења тог, као непотврђени земљом управљати и владати могу.</p> <pb n="30" /> <p>М |
аву.</p> <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљати!» — одговори он са свим искрено.</p> < |
рло умешан, јер је врло добро разумевао земљом управљати, а тако исто знао је праве услове наро |
="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена била, није ник |
егову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у на |
ева после учињеног примирја била та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и |
углављен мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији |
и јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био?</ |
вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог ур |
S} Победе добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постоја |
је му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, |
стоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак срп |
ладноћом даде познати свима онима, који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, |
Карађорђевих, који није хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже |
м налазити се, није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључ |
к не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од ових ра |
аливали су Срби драгоценом крвљу својом земљу отачаства свога, само да би јој повратили изгубље |
иво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаи |
S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио ј |
/p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами соб |
м гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику отачасто |
сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво и даде ген |
упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако п |
</p> <pb n="214" /> <p>Кад је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није од |
лати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говори |
је један од оних грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb n="6" /> ал који при свем том |
ди на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушност.{S} |
опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</p> </div> </body> <back> |
ра.{S} За <pb n="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена |
Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност |
да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb n="117" /> <p>Шатобријан рекао је начино |
<pb n="6" /> ал који при свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који је познат |
последње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и растављена од сина свог, бдила је она н |
шило, Љубица направи мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што их |
/head> <head>Јаничари.</head> <p>Једног зимског вечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој |
није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајати, морало ј |
рог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велику цену н |
ј, на коњу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред |
оје, подговорени од мојих непријатеља и злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају |
ратими деле савесно између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поре |
<p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но о |
62" /> совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуч |
раничну слободу, јер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи от |
и и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су ч |
/p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може само злоупотребити, што коме не припада, како би дакле народ |
припада, како би дакле народ српски оно злоупотребити могао, што он сам по сили права свога ужи |
у за дјела своја, одговараће и за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народнима појави |
Она га оптужује тајно, да сваким даном злоупотребљава власт, која је уставом дана разним грана |
ји су се дугим временом трпљења свакоме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак по |
о се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка вл |
n="123" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основ |
рбији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p> <p>М |
остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог ник |
но, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По о |
ко је у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Мил |
ка у Србији било, који писати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава један сељак свога при |
а, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устан |
е жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом на страшноме месту постојати и умр |
е се страховито превари.{S} Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време дог |
венио што је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њега био, јер у њему |
ити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Наро |
ој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и наро |
као извесно право и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има своје време...{S} Треб |
рота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог час |
тупајте са поверењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред вама |
n="189" /> о којима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана по |
шег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада |
а од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су намет |
а и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је важности то место, нареди да се одм |
> <p>Сад се зачује глас војничке трубе; знак да се војници под заставу купе. — И војска хоће ве |
просто као и остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом н |
таро руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћ |
ај села лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак један отворе се врата од колебе, неколико људи изв |
ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде |
овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нис |
лосно дело свршило, Љубица направи мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све свој |
да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе попадају |
ели су на крај села; на један уговорени знак, наши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће |
но је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ноше |
S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан биј |
примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стањ |
тог смелог.....{S} Русија је врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са портом у савезу |
ости оружја гонитељева, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разговор до |
ом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као што је то Мил |
д. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над ост |
пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим |
а више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да |
зме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима својима, да ће народ сам |
а његова није тако снажна, да се са две знамените европске силе у коштац уватити ноже, па зато |
е први Наполеон у Бечу 1809. године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, ко |
дан пропасти Турске повторити може оне знамените речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више доли |
Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован |
>«Кнеже!» рекне Махмуд, завршујући овај знаменити разговор: «ви нећете у мени наћи непријатеља |
о за упознати чудновату жену, која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља |
ије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно говорише, да је земан дошо да |
ивши Милошу главу.... и да пошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На овај предлог пристану неки |
>Насљедни кнез од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Милош постао идолом српскога народа, и за |
простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се вика за ни |
који обојим дворовима до <pb n="204" /> знања доставе упорство Милошево и његову намеру, која њ |
ену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело исп |
донешено је моме узвишеном господару до знања, да се неки високи достојници вашег сијателства т |
вању љутске природе, које је најважније знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> |
е пред очима само интересе свог народа, знао је само за једну Турску, која је полугосподар над |
ростак српски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за само његово незнање красног |
а није било; но Милош искуством научен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он |
ико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст су |
адао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати има и он је био у |
урској и других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се са две з |
свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удв |
ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, |
ти великог владара слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудноватије на свету |
отекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал |
за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на |
су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где и у ком логору се не |
задобити и њу на корист народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кнежева при |
кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n="129" /> <p>Ако испитамо уређење правит |
а малом тачком означена била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али |
ази, јер је овај законодавац врло добро знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p |
разумевао земљом управљати, а тако исто знао је праве услове народности српске поњати.</p> <p>П |
ни мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место |
лош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјет |
станак спремљено, само дајте јошт онима знати који нису овде, да приправни буду, да се на први |
а врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> <p>Живот Махмуда |
да народ позва своје дужности, да може знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p |
мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му |
и најужаснију смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за Француску годинама 1800 до 1811, просијала ј |
pb n="170" /> <p>Дело ово од особите је знатности, и било је за целу турску царевину велика нов |
ећ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, који предсказиваху |
тва.{S} Но почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату једном рекао, а |
ло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом министру рус |
ма тиранима, у самим њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа Срба према браћи својој, к |
ужити девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших |
.{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове |
и се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље |
> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни р |
имате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она по |
жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, где почивају кости његових старих |
ати и одржати престол ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог |
едстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је један једини |
рејао се агент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим званијама у војсци и на свим стран |
кине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турака кој |
> да осветли народни празник.{S} У саму зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе војничке, |
силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p |
ке и осветљава својим тавним и жалосним зрацима овај тужни призор.</p> <p>Свештеник величанстве |
»</p> <p>Бледи месец са својим жалосним зрацима у поноћно доба осветљаваше човека једног на гро |
рао.“</p> <p>«Народ српски није довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с тога је вр |
<pb n="147" /> кад све то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су т |
на — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена била...{S} Бл |
{S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у жетви |
ти!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата о |
ћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат |
био је задахнут величином свог позива, и способан за довршење народног дела.{S} Он је оног вре |
а је победа њезиних непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст |
ранила јуначки слободу свога отачаства, и особитим напором придржавала је народност своју, која |
тавом дана разним гранама правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.< |
да благодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; |
измирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати ј |
је Милош постао идолом српскога народа, и зашто је народ после толико година једним гласом захт |
је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући |
едовима српским војевале супрот Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике с |
одар од Србије; оних пријатних утисака, и оног меланхоличког и ратоборног уживања маленог пасти |
очима гледао овог србијанског простака, и видио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лак |
три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће д |
вере, која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим н |
обивеним биткама добро застрашена била, и која би полугосподарство српско признала, да се сами |
петнајсту годину живота свога навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да о |
депутата народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљад |
потврђен на месту високом које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа на |
занешени били страсним жељама својима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Русија имала |
према Русији, верној савезници султана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> < |
једини и најискренији пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што с |
преко искрених својих пријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који |
вари ове земље, после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу с |
е дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил на |
еодвисности од својих старих господара, и напослетку уређење уставно, које се у овој слободној |
ред: пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износ |
м руком умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p> |
т онај и смутљиво господарство совјета, и то совјета оног раздорног, који је страним сплеткама |
Турци су освојили сва изгубљена места, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх об |
обом најразумнија и најодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластијем као депутате своје, |
вине, која је бројала 45 милијона душа, и чију је војску предводио чувени Куршид паша, страшило |
им му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад |
да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа по |
оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности |
,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, с |
ку ширу у смислу <pb n="188" /> управе, и његово је величанство заповедило мени, да вас нарочит |
принудиле, да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог б |
авесно и верно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ре |
моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше |
уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дел |
обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанц |
чију узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на крај |
није имала новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то ба |
биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао |
и се, биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под кметовима, |
а изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа и |
тере прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак од три талир |
и њихове, зависи будућа судба отачбине, и да он остављајући на престолу сина свог и супругу сво |
к намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе п |
не и деца остављали су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кро |
з васпитање <pb n="118" /> нејаке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови спо |
о хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте |
да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити светлости ни с |
ину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву во |
онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита зат |
ди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књ |
дине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, да извидите нев |
отачаствољубља оладило и изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућности твоје ота |
нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његово |
ма мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу д |
ичност своју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</ |
оме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љуби |
је.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим сељацима довољно чувен и р |
са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити |
, који су најспособнији и најчеститији, и који имају поверења у народу.</p> <p>5.{S} Чин минист |
ац, где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Ми |
биле, борци су страховити и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајни |
»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме |
ударцима, који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју влас |
раних сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ београдски Петар, који је као крив |
инца свога Мијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p> |
Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p> |
н пут већ постали сами своји господари, и Милош напредује са делом цивилизације издрживошћу, ко |
место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају |
добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може |
јатаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе о |
/> <p>Дело ово од особите је знатности, и било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омл |
али, да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при све |
вог и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му |
за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{S} Код народног с |
оворити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није био далеко |
лужио у једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Пр |
стати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, |
овеку најлукавијем и најпроницавајућем, и сад објашњења најпростија, најтачнија даду Милошу раз |
ма сплеткама и намерама непријатељским, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. - |
ђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гле |
исправи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Нев |
огору само је један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, о |
уци својој непомично држао, подигне он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим душама |
ателне порте, народу исти растумачивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Ус |
ти, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете |
о, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са |
руског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један ка |
је рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, о |
стола силази онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но ни |
економије, коју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше б |
дећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>Послушност законима и |
он сам тај превод као правилан примио, и тако сами српски великаши отворише широм врата, да се |
адава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погину |
што је на десном рамену његовом носио, и што је између два прекрштена мача као крст изгледао, |
вих ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било ста |
уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кро |
, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самрт |
своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога |
<p>А скупивши се сад овако торжествено, и окружен и опет членовима прељубезне моје фамилије, пр |
нежењене главе, у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико |
, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, |
ове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усуд |
ба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти с |
p> <p>Разговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана |
.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племените намере њег |
бом намесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући д |
ши се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, |
су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале супрот Турака, и на своји |
имати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо |
н тренутак“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријат |
.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоценог оружја, добио је јошт и два т |
м војводом остану мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих коња и множину |
ним кораком ступити у Србију заробљену, и први пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, к |
арост обузда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сно |
навале на њих напуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љуб |
револуције, одрубивши Милошу главу.... и да пошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На овај пред |
тство, <pb n="65" /> које је задобио... и да личност своју и породице своје обезбеди, и да све |
жности за отачбину.</p> <p>Године 1812. и 1813. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и |
ао што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо как |
граничење и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније било викати на самовласт оног |
до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њихови |
неспоразумљење догогило, <pb n="192" /> и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а не |
знеле праве мисли народа <pb n="123" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снаг |
совјетовали смо се о том <pb n="145" /> и совјетовали и једни били смо једног, а други другог м |
делио сретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље |
и, изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} |
осим једне високе порте — правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блиста |
не свирепству разјарених победитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n= |
невоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово |
е, пробијајући љуто сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпљења сваком |
ве села међу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напред |
ати и мени предлагати на одобреније.{S} И попечитељи и совјетници одговараће и књазу и народу з |
азаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покорав |
није и најполезније нашем отечеству.{S} И рјешио сам тврдо: </p> <pb n="141" /> <p>1.{S} Сачини |
мо сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb |
знак да се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашо |
им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дел |
немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p> |
е кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у г |
амо мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно де |
тојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особитом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб |
лош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред |
!“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову |
ас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре с |
</p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</ |
ући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љуби |
лакшим и најправијим начином по њега, а и пробитачним по правитељство наше, треће пак: исплатит |
n="195" /> су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо с |
{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -је |
народа, него вољом његових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху машин |
н мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све м |
<p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније правитељства п |
из једног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да је |
с вишепоменутим моим установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и |
о оправдао.</p> <pb n="153" /> <p>Треба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски це |
ини на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и |
, могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста |
љевима улица, по зборовима около цркава и манастира, скупљао се је народ около гуслара, који су |
ног од наших мрских господара.{S} Слава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мо |
је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </div> <pb n="168" |
тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но колико |
видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одар |
права и дужности књаза Србскога, права и дужности власти наши и права и дужности сваког Србина |
нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више |
рбски, у ком би стојала избројена права и дужности књаза Србскога, права и дужности власти наши |
а, права и дужности власти наши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам с |
ош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно |
у други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве |
лагосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, д |
о је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи између мат |
>2.{S} Успостава савјета из 16. чланова и једног предсједника, решење његово већином гласова за |
шане са војеном гласбом, пуцњава топова и палење малих пушака, хорило се кроз неколико дана кро |
ајвећим задовољством извршивао.{S} Прва и најважнија наука, <pb n="35" /> коју је од брата свог |
једног народа и до његовог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бој |
држање његово било је пуно достојанства и благородства.{S} Кад <pb n="206" /> је већ све спремн |
S} Он по закључењу совјета, свештенства и апелације није могао кнежевати, јер они у совјету том |
илош није био у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, пос |
а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске далеко разгранао, мудре старешине српск |
пастира.{S} Сећајући се свога детињства и оног уживања у народним песмама, које су њега задахну |
иња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Јед |
шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали < |
р Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повер |
андер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњет |
ин треба ова потварања одбацити од њега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа свободо |
г, другог никог више нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја та |
, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај у |
ица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче па |
и грађанске одношаје јавног права свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и |
илош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где |
ним, главним кметовима народа Серпскога и вишим духовенством и свештенством нашим, долазим опом |
S} Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити! |
на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико |
слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи |
њаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда победитељ, постао |
за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места, и с |
е јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, само ни |
ри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојо |
м пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И |
т један једини био између свију вејвода и ратних другова Карађорђевих, који није хотео оставити |
та разума — све да разума једног народа и до његовог достојанства и уздања у своју личну снагу. |
гову, покажу противницима грожњу народа и предложе помирење.{S} У тајној једној сједници совјет |
и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p> </div> <pb n="208" /> |
кроз неколико дана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи. |
ала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља |
србима. —</p> <p>Но колико бриге труда и стрпељиве умешности је стало и требало уставној Србиј |
м пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао велики |
7. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром |
чко копље, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико магн |
м и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће се све стр |
пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb n="149" /> државни чинимо даља расположени |
аља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л изнаш |
сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим |
ри Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим саве |
/p> <p>Усред ужасних и грозних догађаја и крвавих призора, који су несретну Србију скроз и скро |
ња.{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом на страшноме ме |
Србија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n="136" /> Србина читаш, |
осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и благослова, доче |
2" /> мога остати њихов неумитни судија и ужасни осветник!“—</p> <p>После овог одговора видеше |
и на изуст народне песме, које тиранија и турска власт уништити није могла.{S} Једном, кад се д |
ликом државнику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изображења |
летву, изберите међу собом најразумнија и најодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластије |
удо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаж |
и — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оруж |
е одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њихова господара.{S} Са једн |
незаборавите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да земљом владају, она је |
аучио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог |
чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт |
аши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине |
а народа, ни колико прихода од десетака и других струка; нит сам могао учинити нужних установље |
виши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и ј |
ри себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио запо |
им рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору |
ојевали, заједно погинули, заједно нека и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело с |
ог суда: овај се састоји из председника и четири члана.</p> <p>4.{S} Први избор министара, пред |
се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима његових родитеља, њ |
е, а ти мати моли светог великомученика и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече |
међу њима било је и самих незадовољника и пробисветова <pb n="38" /> турских, који су навикли б |
ивизијоног ђенерала; чин пак совјетника и предсједника апелационог суда, једнак је са чином пук |
рамни јарам турског робовања. — Жестока и голема насиља и изнуђења јаничарска, превазишла су ве |
навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам ништа виш |
да је и једна једина држава хришћанска и једне речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек |
каши отворише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p |
ј јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну ј |
е плаћао, ослободио је народ од десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, о |
хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до |
ењем Милошевим Турке из Србије изтерала и слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска |
дитеља, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да народ један тако дуго м |
војском опколели, заузеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> <p>С |
е показала нужда, да треба заузета села и вароши грађански уредити, која би уједно саједињена б |
урци потучени.{S} Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине турске ханове и па |
нити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, |
Двапут у години је Милош обилазио села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том путу |
.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрестајте борити се докле последњи Србин или послед |
S} Министару финанције поверена је била и трговина, а министар правосуђа био је уједно и минист |
јевац за 16. новембра 1835. где је била и столица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији им |
љала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се о |
а је у свим гранама правитељства седила и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p> |
начином, како ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо располагање.</p> <p>Све ове моје рј |
, без да га је свога погледа удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобраз |
овом новом ал страховитом боју починила и под предвођењем Милошевим Турке из Србије изтерала и |
урском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n |
е једну народну песму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p |
, без примирја и милосрђа, између робља и њихова господара.{S} Са једне и друге стране зајам се |
о уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош |
моје, подговорени од мојих непријатеља и злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајај |
да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху непобедимост.</p> <p>Осам дана п |
почивају кости његових старих родитеља и миле дружине — седамдесетогодишњи роб нехтеде тако ск |
ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљи слободоумна.{S} Идем |
тељка ставила у средину између мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су |
ког робовања. — Жестока и голема насиља и изнуђења јаничарска, превазишла су већ сваку меру.{S} |
брежуљак, који је украшен био заставама и зеленим гранама.{S} На подножију овог земљаног престо |
руским подиже опозиција међу војводама и <pb n="62" /> совјетом, ипак намисли он да ово зло у |
, да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договор |
очели су нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откривала је ту |
ицавошћу у траг улазила свима сплеткама и намерама непријатељским, и као што се мислити даје, о |
ке, које се користише добивеним биткама и обогатише се, изузимајући јединог Милоша, који је са |
д је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да |
е одговарањем својим ученим дипломатама и лукавством својим, са свим помрачава дипломатску вешт |
казао!» —</p> <p>Заповест ова буде одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужасно је |
е те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју мал |
то га друге европске земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да в |
ао, чега се у разговору придржавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се |
, равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p> <p>Крагуј |
д султана уведен по постојећим обредима и тек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад р |
ћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи им |
к свога пријатеља о тадашњим догађајима и завршује овако: <pb n="122" /></p> <p>«Ми остали мисл |
Народ стојаће под кметовима, капетанима и судовима, судови вод државним совјетом, совјет под књ |
чи да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак од три талира за пол године по имању с |
ао Милоша. —</p> <p>Послушност законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма |
рат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n="148" /> данак.{S |
; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности или да види преговоре о обичним ства |
српски устанак са свима својим чудесима и удивителним исходима, којих сљедство беше: ослобођење |
су одани били протународним интересима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузет |
унемо сви, један другому, књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав |
тановила је и тим је покорност властима и донешеним законима прибавила, а тек кад је турски вел |
ласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та |
је марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај |
дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јо |
; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједине се именом светог Јована пред олтаре |
тавнити.{S} Унутрашњи раздори све већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је у први ма |
S} У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућност, који карактеришу сва дела Милоше |
а <pb n="156" /> његова реч повторавана и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти |
ни Србија установити се за годину дана и постати државом, којој ништа већ неостаје желити.{S} |
ња било је чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправде, које у |
да Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и одано |
а је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању турском, она је с |
срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест његову, са највећим задовољством и |
и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у ист |
а преотели — али великаши српски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преост |
д се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалосне успомене, које су негд |
рбин уживати, пространо и онако описана и разграната, како ји само човечество предписује; у њим |
и, да је личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом |
ама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљ |
воју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, поља осветом турском потрвена.{S} Она није |
високоштовао и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је |
де своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неут |
о један рогаљ оставили.{S} Усред камена и разореног прибора кућевног леже два мртва тела.{S} Ба |
сада, имали смо свиколици доста времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја са |
а роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења м |
завера противу Турака далеко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама кој |
квена двокрилна врата широм су отворена и украшена највеличанственије.{S} Множина воштаних свећ |
и трибине, која је напред мало изтурена и стојећи гологлав овако народу поче говорити: -</p> </ |
и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По овим |
зображена Јевропа имати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «нису жен |
јали на оружје, несретна њихова родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старц |
је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје ин |
није веровати могао, да између Турчина и Србина срдачна наклоност постојати може, задовољи се |
и јасно показује каква је била то војна и који довољно карактерише ове просте, горде и јуначне |
ни цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха гласба свира дивотно народне песме и доводи слуш |
ти владаоцу остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејати, међу та |
од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молил |
истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена иронија, не показује ли зар једним махом, је |
p>За време овог десетогодишњег војевања и непрестаног проливања крви и то од 1796. — 1800. год. |
њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности за отачбину.</p> <p>Године 1812. и 1813. н |
задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног турског робовања, земљеделство било је са сви |
овом, од самог претварања, пренемагања и бојазљивог пузења, држање Милошево према султану било |
ку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопштег љубопитства, ово је он одма приметио, па се |
акоме друштву, његова нечувена освајања и скоро непоњатна неустрашивост и српско безпримерно ју |
осигурали, ипак су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, а умерени закони ред ствари |
ниједна жена српска, без разлике стања и старости, несме носити више народно своје одело, већ |
м по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавства одмах <pb n="195" /> су по народу расута би |
знурена била.{S} Но страховита изнуђења и грозна мучења несретног народа, изтргну га јошт пре в |
ару од Србије: «уверење високог уважења и благонаклоности од стране његовог величанства императ |
која се судара са сплеткама изображења и потребама реда.</p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба |
у све крваве бојеве, непоњатна освојења и увенчала гордо његово чело круном?—</p> <p>Једном кад |
оји ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим пре |
м примао, најсјајније сведочбе удивљења и уважавања.</p> <p>Путовање кнеза од Србије, жуборило |
свету, који би ми уливао више удивљења и савршеног поверења — него Милош; који уједно има безп |
Србије.</head> <p>После овог изјаснења и званичног питања, отпочну се и званични преговори; но |
ворио султану: „да ће из општег уверења и особитог призрења према његовом величанству у свему п |
бити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал свакојако пак да никад |
«Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад роб |
раг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе проб |
придиком задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе ра |
ва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао сн |
ог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратима, која силовито отво |
не, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклел |
сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју оп |
>Сад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до |
абуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb |
коњаника; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци видећи овако малени број |
е, која је стајала под управом Јаничара и које је предводио далеко чувени паша видински Пашван |
читаве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у |
х на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба |
ужје.</p> <p>Ако услови углављеног мира и нису савршену независност земљи осигурали, ипак су ба |
жи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb n="107" /> да до |
ови на држање војске внутрење ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стража п |
а, било је доцније душа свију преговора и није остало између обе ове странке равнодушно.{S} Јед |
едне самовољно промјенити, без договора и согласија свију нас и свега народа.</p> <pb n="142" / |
е, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је д |
ли би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задо |
ирена, после оних великих ратних напора и великих војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{ |
рата отворена су.{S} Жене полете унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чува |
стане гордо пред великог господина Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</ |
влењу занешен <pb n="32" /> повиче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака воје |
ави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепавице, пра |
рот Милоша удешена била јако разграната и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови љу |
у показали велику вештину у вођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из пред |
нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а |
ви избор министара, председника совјета и совјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати |
е Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо могли <pb n="138" /> скупити веће скупш |
осада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећи |
ова родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су |
дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви бр |
утацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два пр |
о.{S} Девојка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Г |
онда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбаци |
и да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничарске делије ишле су пред турском војско |
већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи |
дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S |
знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код б |
илошева...{S}190</p> <p>XXII.{S} Љубица и њени синови Милош и Мијајло...{S}208</p> <p>XXIII.{S} |
иња Љубица...{S}76</p> <p>XI.{S} Љубица и Рат...{S}88</p> <p>XII.{S} Битка исполина...{S}97</p> |
за њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу |
791_C11"> <head>XI.</head> <head>Љубица и рат.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српском бој |
карактера, а највећи противник улизица и ништавила људских, који клањаху и метанисаху пред гњи |
који се је разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; да је народни |
S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувен |
чма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницим |
сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био |
су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна м |
позније доба имао много својих штоваоца и приврженика у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сва |
олико људи изведу једног очајног старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори |
дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу |
Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њега.... јатаган <pb n="27" /> му |
заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од важности оружја гонитељева, то су они д |
јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви |
уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле — предмет је данас народне кл |
штених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </div> <pb n="2 |
ити сваку струку дјела народни понаособ и узаконити ји; друго: расположити данак на народ најла |
сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n="199" /> се височајшем оном закључку, да |
трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињал |
шћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да |
телесном саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њихових карактера, |
градски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод |
згубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити српски војници тог ве |
оје стране држали су га за најлукавијег и највештијег војводу побуњених Срба. </p> <p>Небројене |
учен, но једино од попечитеља унутарњег и финанције сачињен.</p> <p>О овој чудноватој жени, вре |
да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није |
ди у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђин |
а који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево пророче |
о други красни део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, |
езависност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена била после |
им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а |
круг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на |
p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише пови |
да он остављајући на престолу сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили |
, у бојевима бију се један поред другог и враћају се као победиоци — или гину заједно.</p> <p>Ј |
агао овај први извор благостања људског и среће државне, пошто је земљеделце ослободио од множи |
аба наћи преписе, код конзула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</ |
пријатних утисака, и оног меланхоличког и ратоборног уживања маленог пастира.{S} Сећајући се св |
ати што га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро зн |
хно лукавство, држања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају |
обављао је и дужности министра војеног и полиције.{S} Министару финанције поверена је била и т |
у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања народа српског, зависила је верност по |
риметио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање посматрано је, свака <pb n= |
и које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог бранитела.</p> <p>Било да се она надала, |
е овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да при |
суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње да не |
ама јако означеним, погледа страховитог и високог чела, које га је издавало као да је био госпо |
у поче замерати што га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} Русија је в |
о својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говор |
а нападали само на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> почел |
Сенат таки пошаље скоротече у Петроград и Цариград, који обојим дворовима до <pb n="204" /> зна |
упропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој н |
на извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико го |
војој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај плат |
у земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а једва |
д свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n="96" /> Турке застраши и они буду од Мил |
рио, даде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртв |
човек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n="131" /> |
а, али ништа тако и некарактерише народ и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху по |
ослови пред њим стојећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним |
енија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана ли |
побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и нај |
које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет |
ржавни првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће |
свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу |
!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи к |
дупирала <pb n="177" /> испод руке Србе и остале хришћане, који подјармљени исламом стењу, да с |
осној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутолими наго |
м броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђурђева да |
светљавају победоносно оружије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S |
ојницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале супрот Тур |
речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> са највећим о |
. — из обзира на његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је |
зо су прогоњене, поједине турске ханове и паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци ј |
рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари |
побуњених Срба. </p> <p>Небројене жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице пролива |
утку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад до |
ала, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи своје рођене... донела их |
обу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости потресаху прса његова.{S} Неколико већ пута у |
бије на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељства остави слободн |
г ванредног јуначства на Ужици, постаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храброст |
длазити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</ |
буне знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут |
прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка саб |
.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; али ипак |
заповедите вашим министрима, нека штеде и нек се поврате <pb n="215" /> правилима добре економи |
а, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле и од страх |
отпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њега на то |
оје послове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења велике силе, немо |
свуда прво страже понамештају, војводе и војници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу |
Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог б |
е побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби |
и довољно карактерише ове просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог нап |
образ му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничију власт призн |
, после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са ост |
ду свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је |
био, коју опет један српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на св |
обилазећи све понамештане страже, дође и до једне разваљене куће, којој су топови само један р |
о.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Ч |
Срба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кара-Ђорђе и Милош...{S}59</p> <p>IX.{S} Цветна Недеља 1815. годин |
8"> <head>VIII.</head> <head>Кара-Ђорђе и Милош.</head> <p>Народ српски преотео је од Турака не |
наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бог једн |
а и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби своје |
оруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узми |
н и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош намери да код |
он без употребљења велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb |
рађен за народне посланике, који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћ |
цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал са |
њихова неприкосновена <pb n="174" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кул |
уфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами ср |
мљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француске рево |
рпски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, нег |
таро господарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне речи за Србе п |
красном основу управе земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали |
ску годинама 1800 до 1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом |
удаљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало је |
је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и донешеним законима прибав |
супрот Турчину.</p> <p>Величанствена је и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути с |
љати кнежеве, да земљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, |
оверење било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била |
бро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим мини |
амо овде ону љутину споменути, којом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Мил |
{S} Министар унутарних дела, обављао је и дужности министра војеног и полиције.{S} Министару фи |
вести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом |
важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова |
са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и п |
Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. — |
ги човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позније доба сама водила — шта |
нежески престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </div> <pb n="110" /> |
овјет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb n="60" /> било.{S} Ове совјетнике су окру |
смо у овим листовима видили, колико је и како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за не |
или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и пробисветова <pb n="38" /> турс |
ности а уједно и одважности увредило је и једног посланика, који је сљедећим речима изразио сво |
рци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом |
би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но Милош се није на те предр |
лико тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је противу |
p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је |
му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад |
свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употребили |
тановницима варошким, виђало је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледалац у пром |
ворени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине |
лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рањено паде пр |
изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, т |
слило задобити јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласк |
амог смерног дворца господара од Србије и овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежа |
е спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званич |
ну народа српског.</p> <p>Нестрпељивије и невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско роп |
Србији верне обрасце обичаја из библије и Омира.</p> <pb n="29" /> <p>Старији син Милошев звао |
рушимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити је |
="21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а које остали житељи подпомагах |
раћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ |
новили оно, што је најпрече, најнужније и најполезније нашем отечеству.{S} И рјешио сам тврдо: |
пског.</p> <p>Нестрпељивије и невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, |
сле оног последњег рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учи |
ву жену, коју су браниле живе симпатије и поверење народа, то би била неразумност очевидна, кој |
е закључили, он је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући |
ене, деца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само |
иву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво господарство со |
ћ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанствениј |
аша находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност владарска исто тако, као што то опредјељ |
арска исто тако, као што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, м |
лазцима.{S} Месец просијава кроз облаке и осветљава својим тавним и жалосним зрацима овај тужни |
к удешавале; — оваке непрестане прилике и кретања народа обелодањивала су, да је завера противу |
е сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окружне одређена.{S} Ови су званично позват |
еље стекло.{S} Док су Турци заробљенике и рањенике српске немилице давили и убијали, а одустаја |
а отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цел |
рана гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити с |
м — „оне беде, које су савети Енгленске и Францеске на несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта |
ире спомен негдашње независности српске и дубоке осећаје срамног робства, ког сада подносе.{S} |
адавали.</p> <p>У унутрашњости Бугарске и бреговима старе Маћедоније, која је стајала под управ |
народња, дао је он све старе преповетке и народне песме, које су славиле дела српских јунака по |
већа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изображења требао је он јоште да народ овај, који је |
да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе послушно за своје намере. |
ичарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, нат |
ившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који су за веру и о |
љиве речи, које су име његово спомињале и чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручк |
какове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и |
госиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле и од страха онемиле, читају у себи молитве, које се нед |
оба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{ |
ђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке завичаја, неразумну упорност простог |
За предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од то |
до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им пор |
обро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" |
да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити г |
е младости засади у деци отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој о |
рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт наређивала, већ је потекло из сло |
на кнежеско достојанство.</p> <p>Весеље и слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и сл |
оје материјалне пропасти, големо насиље и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</ |
еотео је од Турака неки део своје земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али овде |
правитељства вашег, да извидите невоље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима. |
те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одб |
преимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо броја |
похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за теб |
, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове села међу собом братски да гра |
тиха гласба свира дивотно народне песме и доводи слушаоце до највећег усхићења.</p> <p>Улице су |
обом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштенародн |
њи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и к |
сто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним напа |
које су именом „басамака“ почаствоване и неколико корака учинивши, дођем у одаје владајућег кн |
из средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме, који као неки исполини изгледаху у време |
предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и им |
порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал |
н са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и ча |
ке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци ка |
ејато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном |
у робља и њихова господара.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са |
ињу, сенке старе Србије, негда слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трајућој <pb n |
овјет, и ако је овај доцније благородне и племените намере његове осујетио, ма да је Милош само |
су на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са великим одушевлењем примљене.{S} Бечке |
лакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у свак |
огли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устан |
ишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су били своје куће, и настанили су се |
биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време бу |
исати изражаје лица ове благородне жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p |
непријатељу одмах натраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово М |
а варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратит |
а вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико |
бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Т |
дински Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта, |
ди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> гониће |
м тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и имање свако |
т поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb n="152" /> ужасне смрти патријарха Цариградског.. |
ај би оглашен био за издајника отачбине и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова пот |
ити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његовом изкварили.</p> <p> |
м својом пред очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <pb n="103" /> срдачно војни |
.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што их је од преких промен |
владар, који земљи својој мудре законе и установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Ми |
n="86" /> јестаство младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, је |
сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је |
или своју изгубљену слободу.{S} Радосне и веселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњава топо |
а изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> <pb n="13" /> <p>Од ових очајника неби с |
само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил нај |
уђени народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних жртава, ма да |
И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, настави |
овим подиже се опет и материјално стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога б |
на у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки |
а мензилане.</p> <p>Трошкови на грађење и држање контумаца.</p> <p>Трошкови на депутацију у Цар |
и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење праведно делила.</p> <pb n="209" /> <p>Но пр |
ије њему је код својих задобило уважење и поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово |
хнуће, што је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и |
едајући у овим поклонима своје понижење и довршену пропаст ислама.</p> <p>По повратку своме из |
ивот, а оставио је будућности избавлење и ослобођење отачаства, док се неби снага народна мало |
" /> уједно издаје храброст, одушевлење и сладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно |
акнуше сада у народу највеће одушевлење и радост које му је давало уверење да тако неможе за ду |
ена мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и с |
звисио, што му је неограничено поверење и истиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био ј |
вазда онај исти, знао је улити призрење и за само његово незнање красног светског обхођаја, за |
илош самовољно дозволио неко ограничење и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније |
Махмуд сад престане износити околишење и лукавство политичко на узор човеку најлукавијем и нај |
вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је две миљ |
ваке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртвовања. |
/p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали |
уног искушења морају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су |
авите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са достој |
S} Из овога проистекоше све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p |
н његов, који је, стојећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева |
, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се би |
се и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце и до најмање колебе распросте.</p> <pb |
о се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевље |
правитељства седила и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних д |
ст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно викати: |
ситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружј |
измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, и |
отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце и |
— имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p |
ародњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, кој |
Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју исп |
ули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за |
е Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку |
—</p> <p>После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног села.</p> < |
ора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удивите |
ици.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краљевског брежуљка.</p> |
жавати.{S} Његовим примером покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа има |
мо свиколици доста времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим неп |
народ такођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но је |
рта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег |
овог боја све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог |
а не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> |
о што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb |
лук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb n="14 |
зјаснења и званичног питања, отпочну се и званични преговори; но кнез српски дуго је размишљава |
своје на султана управити, дивили су се и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрестано сх |
е сваки члан мора поњати своје интересе и морадне исправке за срећу материјалну; треба да народ |
и и човечанству, доносио све страховите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе стра |
рао више своју војску супрот страховите и силне Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије, |
{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који |
" /> српски, као период невоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице нар |
лучај каква непријатељства између порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења |
дновато расматрање једне са свим просте и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама изобра |
мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турц |
шно.{S} Једну странку је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њене неум |
, а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељ |
ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и из друг |
азу и народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народ |
S} И попечитељи и совјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће и за свако |
м речма срца народна, за свето подузеће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Неколико тренутака, |
а-Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг до |
ајвеселији и најдражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је заставама |
љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је |
повести његовој отворе и обучавање деце и до најмање колебе распросте.</p> <pb n="120" /> <p>Ми |
но тело истока.{S} Старе пак присталице и фанатици турски били су дубоко разјарени, гледајући у |
ће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од о |
p>После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног села.</p> </div> <d |
и рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на с |
а ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост |
вере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Претераном тиранијом турском н |
pb n="94" /> ударили, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p |
рите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг |
најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет |
е у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> <p>Страховити догађаји, који би и најја |
ја јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу |
а, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што |
подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, која је имала лицем <p |
при овој народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону |
и, да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме |
призора, који су несретну Србију скроз и скроз десетковали, без да су њено постојанство замори |
ше.</p> <p>Страховити догађаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за собом п |
; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима сво |
ојој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Тре |
им начином разрјезала на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији Србин био задовољан |
ило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезниј |
ј народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, |
.</p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очит |
жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љу |
ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплетке |
ач раздражених робова о некадањој слави и госпоштини својој, оне су описивале бившу срећу отачб |
а места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажн |
то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за пр |
есно ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и ватрени позив, који чудноватом краткоћом својом пред |
на кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и војничка гласба помешана са неописаним узвиком Ура!!! |
ник.{S} У саму зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по |
г војевања и непрестаног проливања крви и то од 1796. — 1800. год. прост један војник, за ког с |
овог, који после толико проливене крви и јуначких жртава, није умео отачбини својој да даде ст |
земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена роб |
ше људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, како од |
и својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје |
помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да |
оји је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њези |
че јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, б |
ва помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихо |
а, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво и даде генералну амнестију сви |
та свога власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљом управ |
и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, зб |
о је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер овога, није лако снашао окове ропс |
уцало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да п |
буђује на расматрање, као сматрање људи и ствари ове земље, после толиког робовања, и кад те љу |
правим начином живота, са природом људи и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а при том разбори |
пељив и ватрен а велики познавалац људи и њихових карактера, а највећи противник улизица и ништ |
творили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у според |
ши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остат |
одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрека |
етницима младога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен |
ту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и з |
пође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада војника скупе се под застав |
рао непрестано да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61" /> одбија, па незнајући |
ад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати |
ма земаљским.{S} Народу српском ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски т |
од Турска сва укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{ |
а јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи п |
ве судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у по |
>Крагујевац даје нам изглед највеселији и најдражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих п |
ати од чиновника, који су најспособнији и најчеститији, и који имају поверења у народу.</p> <p> |
и.{S} Зајиста је био највеличанственији и најрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из |
ошлу годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о том, како би најзгодни |
а дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију види по наро |
а и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, који претх |
ната и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им |
фанатизма. — Име брата јесте најсветији и најтврђи <pb n="28" /> савез — остало сродство пак до |
Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен, но једино од попечитеља у |
Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демокра |
ог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за |
евом захвалити, устане колики је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ј |
боко ожалошћена речима овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поња |
ун како расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се |
е, првосвећеници и сви остали грађански и војнички чиновници.{S} Од ових како који дође, таки с |
еданпут прегледати књигу наши грађански и кривични закона, кои су се 4. године дана сочињавали |
полу господарство турско.</p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, засути су |
на, кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране |
ију оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно |
као из земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Ср |
су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неко |
о се о том <pb n="145" /> и совјетовали и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Нај |
ију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су |
ултана одметнуо, час су опет пристајали и са оним народима, који су супрот паше устајали, а сву |
у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Ср |
осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стар |
оји су народ на побуну и устанак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Мила |
де.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на вид |
аник — „достављено да народ српски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n="188" /> уп |
коју мој господар искрено одржати жели и само у овом погледу желило је његово величанство, вам |
м величанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са који |
ставили сва она места која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош |
не потиснути и у градове затворени били и кад су их војском опколели, заузеше они сва села и ут |
енике и рањенике српске немилице давили и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од |
, а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилосрдној освети турској.{S} Нису ди зар т |
које су бољари његови Русији доставили и за поступање ове противу њему — Милош преко искрених |
уршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb n="152" /> ужасне см |
им, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа имати доста, да сазна и чу |
, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народ |
ничари цару своме велике услуге учинили и управо да речем образ му осветлали, они се тако погор |
доба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на оружје, несретна њихова родбина и нејач н |
их силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, ко |
ивање ових великих и доброчинећих мисли и - непрестано поступање по овом красном основу управе |
ј, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима својима подузећима поступао са |
он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог |
едлагати на одобреније.{S} И попечитељи и совјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја |
и у средини једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећег, народа створи, онда му он на углед |
е за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узакони ослобођење својих старих робова.</p> <p>Кад с |
е у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Ми |
че умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени и сурови изражај, стари пастир и јунак српски, стане го |
иста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нис |
у и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош |
расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу ти |
е удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам из |
ој најмилостивији господар јесте једини и најискренији пријатељ султана, и то је управо баш са |
ине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове последње речи ди |
му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаже, док међу тим остале суседне силе н |
ладост Ђорђева.{S} Мало позније немирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињама трго |
јутарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се приближи, женскиња гл |
ошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод устава давао им је повода за то.{S} Ј |
непрестано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Мил |
не Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа |
војка са збуњеним погледом, руке склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо го |
и ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим у |
уци и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор |
свога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, |
жртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је нај |
а, да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђен на месту ви |
штампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну деца у школ |
знатим — ова морална бољетица која мори и упропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити |
предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући |
удима својима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчудноватијег човека у ов |
у што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног благдана, |
кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал тужни |
је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша |
n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати се н |
совјетнике противу кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу |
и закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би |
даде он одмах народну скупштину сазвати и поднесе јој на одобрење <pb n="127" /> Ферман, којим |
воју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Свака тужба ути |
ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори мирно девојка, па истргнувши из ко |
ма једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати престол ономе, кога народ зове својим оцем, т |
ек у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у страном свету задобити и њу на корист |
био једини човек, који је могао владати и обуздати српску револуцију и учинити је за турску нев |
у скупштину долазити, рачуне прегледати и народу јављати ји, оволика гомила неможе се сбог вели |
проливено!“ — Милош је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг |
оведи, како јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да |
м приликом на страшноме месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је |
а тог, као непотврђени земљом управљати и владати могу.</p> <pb n="30" /> <p>Милош — у првим го |
уке склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја |
је човек тако снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико ис |
во пак постигне Русија мора се упознати и угњездити код свију народа, који у свези сачињавају ј |
вор је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Ми |
>Млада једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите бла |
ји предработати, совјетници разсматрати и мени предлагати на одобреније.{S} И попечитељи и совј |
оба простака у Србији било, који писати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава један сељак |
ифунској скупштини дао читати, печатати и подјелити међу <pb n="140" /> нама.{S} У слову оном и |
о мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> < |
ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, ко |
оји се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога није могла, просто оштроумљ |
тако снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искрености |
читеља казначејства биће дужност изнети и показати по истеченију једне године рачун како расход |
кога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви недостатака; но и ови ће |
тељима својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба |
важност земљи у страном свету задобити и њу на корист народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год |
и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смели |
дужавне оруђа за земљедељство набавити и та им је под надзором општинских старешина за рад дав |
турска могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — < |
и ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагн |
редних дагађаја, којима се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео |
ештенству наплату, да може часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p |
после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба |
тпуно удешене биле, борци су страховити и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном |
авији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србије, све једнако у замену |
војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па |
огу слободно по својим законима уредити и сами себи старешине изабирати.{S} Милош није с тога д |
Европом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n="129" /> <p>Ако испитамо уређе |
туше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе, |
мфитеатра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је |
ијанци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је |
ли у редовима српског устанка; попалити и са земљом сравнити куће, поватати младе девојке за св |
е се све струке дјела народни подјелити и више државни совјета; попечитељи ће ји предработати, |
илоша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом примирију, којег с Турцима углавили б |
: </p> <pb n="141" /> <p>1.{S} Сачинити и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права |
овом могле су се многе ствари објаснити и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у |
су славиле дела српских јунака покупити и штампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се |
зато одма даде војнички савет искупити и ово објави свима војводама, на које му сви једногласн |
ли, морали су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај |
оста времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за с |
мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p |
ао, коју би власт турска могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послат |
сила могла његову малу чету застрашити и чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</ |
своје, да се одрече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би |
е је на то смерало; да преобрази власти и подигне благостање народно, то онда видити морамо, ка |
вци својој навео, да рад своје слабости и старости, предаје кнежевско достојанство своме сину М |
ја и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и благослова, дочекају победиоце у ослобођеном Крагујев |
ажности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставобранитељи по целој |
у опет тужило се због њене неумерености и добре воље, а често стављало се у средину као посредо |
онда треба имати бар толико искрености и одважности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} |
грозне добродетељи, нечувене одважности и невиђене слабоштине.{S} За човека овог, који после то |
ни роб! — сањао је о некој независности и слободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашњ |
истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак с |
овјету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њом |
је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та до |
топом борио — <pb n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског придобити з |
рањеник са последњим уздисајем испусти и душу своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може јо |
одговор Милошев горди дипломата разљути и почне другим ал заповедајућим тоном говорити кнезу Ми |
урци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени били и кад су их војском опколели |
о, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, |
Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног д |
так грмова бити, нити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад |
а одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважавајући та предања народња, дао је он све старе п |
за дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштро посланика рус |
он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу |
ене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног |
е притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекат |
емљи оборили, морали су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута д |
з сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били |
ог човека ванредни неки начин к правици и човечанству, доносио све страховите и ужасне пресуде? |
ваки дан редовно по један лебац удовици и сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза пој |
незови, кметови, војводе, првосвећеници и сви остали грађански и војнички чиновници.{S} Од ових |
Зорића.{S} У високим званијама у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је |
ер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, па кад су |
на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових |
Србскога, права и дужности власти наши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочита |
д и смутња <pb n="96" /> Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове гла |
.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и |
тпоче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањ |
оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и |
за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво господарство совјета, и то совјета оног разд |
угу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо бил |
висности и слободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња |
ђаја, који претходише оставки Милошевој и оној жалосној драми српској, која је после у Србији о |
осланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, који на њој кнежеск |
која затвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу |
ино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували су непогоду, која беше |
је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и узд |
морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шта урадил |
у тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова |
.{S} Они су живели у заједници братској и по предходном договору, нападали су и убијали они сам |
да при трајућој <pb n="9" /> појетичкој и светлозорној ноћи са истока слатка која дражесна вила |
на бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p>Султан се није мо |
ведено на основи по све слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово пр |
енародним добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има |
на цветну недељу, да произведе устанак и побуну народа српског.</p> <p>Нестрпељивије и невољни |
и се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на сваког |
далац у промету трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са |
них сила...{S}175</p> <p>XX.{S} Простак и дипломата...{S}180</p> <p>XXI.{S} Совјет и оставка Ми |
љиви. —</p> <p>Такав се појавио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђеним очима турске све |
91_C20"> <head>XX.</head> <head>Простак и дипломата.</head> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненад |
у Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — С |
ек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се |
ила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p> |
редове српских бораца као прост војник и ради показаног ванредног јуначства на Ужици, постаде |
ка.</p> <p>Написао К. Б.</p> <p>Власник и издавалац</p> <p>Конст.{S} Трумић</p> <p>Брзотиском ш |
ост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз моје |
, пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке |
собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника допре до ушију његови, уз ово и нек |
у хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо, |
ањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради |
бинету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову, за које је рекл |
«Јелице... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задан |
вори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо де |
ароднима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански и криви |
шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужности, а у осталом |
Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљад |
од државним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непре |
о политичко на узор човеку најлукавијем и најпроницавајућем, и сад објашњења најпростија, најта |
ве неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и п |
ива, њиховим <pb n="78" /> настојавањем и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне н |
ићено је заставама народње боје, цвећем и зеленим гранама.</p> <p>Велика црквена двокрилна врат |
о је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са збуњеним п |
ј ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло д |
</p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест њ |
ила и столица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дип |
ли су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до про |
дан губише Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова |
еном светог Јована пред олтарем божијим и назову се „побратими.“ Ово својевољно саједињење доби |
p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу давно већ предвидила, хоће да с |
лу господарством <pb n="125" /> турским и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под т |
надати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори |
а кроз облаке и осветљава својим тавним и жалосним зрацима овај тужни призор.</p> <p>Свештеник |
«Боже мој!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше ве |
ра просијачише, да им се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који н |
о пољима од обиталишта људских удаљеним и неприступним, те је он ту често проводио читаве седми |
b n="74" /> бије, он подпаљује ватреним и одушевљеним речма срца народна, за свето подузеће и в |
ребе подмиривали смо ми досад различним и млогостручним приходима земаљским.{S} Народу српском |
светине, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда |
се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже, који је без душе овим |
ној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол |
не он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „д |
у овог призора.{S} Окамењен — са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са сво |
о: расположити данак на народ најлакшим и најправијим начином по њега, а и пробитачним по прави |
се све потребе народне могле најлакшим и најправијим начином по народ, а пробитачним по правит |
м моим предложенијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договорите, пак да ми дат |
ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран био.{S} Материјално стање земље |
о сам се поставити совјет државни првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из |
а народа Серпскога и вишим духовенством и свештенством нашим, долазим опоменути вас љубезна бра |
м њему својственим: «Грци су јуначством и храброшћу постали на ново народ, политика није хотела |
збављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, |
жаних људи, који су се свемогућим Богом и његовим распетим сином Исусом Христом заклели, да дот |
сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог ч |
асправимо, пошто смо одани један другом и у најискренијем поверењу.»</p> <p>Милош, који није ве |
е љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи |
.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и предусретајем овим већма збуњен, него да бих могао да |
помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и одушевлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, ком |
> <p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким <pb n="37" |
е! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до |
ропству турском стоји, овом пространом и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да |
е преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> са највећим одушевљењем благослови пред |
средину <pb n="137" /> народа са женом и децом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одр |
ком поклонити се; намери другим начином и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>С |
њаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрестаном договору са совјетом.{S} Овим установље |
лади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до брегова чували |
осигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који |
у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез ј |
а водила — шта више мерила се са портом и исполином севера — са великом Русијом.</p> <p>На Мило |
ошево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у |
знати са унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства српског за првих дана владе Милоше |
на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен својим најглавнијим велик |
вање, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са земље отачаства његова истерало, у |
већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов |
се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре |
</head> <head>Љубица, њени синови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима видили, ко |
м и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресе |
и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан |
трепавице, правилне црте лица, пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа дава |
ит, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан, добар и љутит а увек |
ју.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својом хладноћом даде познати свима онима, који земљу |
удо весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — свакојако |
ђ својим простим сељацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презира |
ки роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој |
вши се сад овако торжествено, и окружен и опет членовима прељубезне моје фамилије, преосвјашчењ |
.</p> <p>Милошево широко чело, замишљен и озбиљан поглед одговарао је потпуно његовом телесном |
ле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи |
о није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српских јунака, почео само да говори у |
сницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Тур |
његова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином об |
етом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустил |
n="113" /> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у |
д тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвиси |
езом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерадосно поздрављао, као <pb n="126" /> да је |
ика, који је са правитељством дописивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз |
учењака, који је кроз Србију пропутовао и својим земљацима књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како |
Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако, |
погрешку своју, што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, који су за слобо |
ји је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>П |
ом достојанству из сопствене побуде дао и да од послушности њихове, зависи будућа судба отачбин |
је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један хришћ |
своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног последњег р |
стим о вашим сопственим интересима, као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одрж |
ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављи |
орају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, |
љубљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење прав |
ругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу св |
он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која би се изродити могла.{S} У тајно |
едиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле савесно измеђ |
рски кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе пос |
мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сносити љутину и халовитост мужа с |
првим годинама детињства свог, није као и остала сеоска деца никаквог изображења имао.{S} Он је |
његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, сту |
овић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држ |
у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, него је и саму пол |
је био један млад земљеделац просто као и остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, што ј |
е стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, кој |
он првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb n="48" /> услуге које је он отачбини својо |
од 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb n="80" /> показао.{S} |
а и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непамет |
/p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене остају ваз |
арод плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит |
рбијанци из равнице, који су били право и неправо гоњени од својих немилих господара.{S} Оптуже |
која се дају народима као извесно право и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има |
ше момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду! |
n="44" /> <p>На први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежи |
укинут. —</p> <p>За издржавање кнежево и његове породице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф |
а корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђ |
204" /> знања доставе упорство Милошево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; је |
ви поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, које је само једној к |
невољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и |
јем укратиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, д |
то да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин како да прикрије своје богатство, <pb n="65" /> |
-Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придрж |
дође, потврди и постојавше намесничтво и даде генералну амнестију свима сужњима.</p> <p>Намесн |
и сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће пожртвовање, а редовима непријатељским задава |
азвијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу српс |
н изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе |
ребројати неможеш; <pb n="134" /> младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ра |
младиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Св |
и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилосрдној освети |
и знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом јуначком браћом својом.{S} Име ње |
и редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућени Турци, двапут јур |
/> представника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Министар унутарних дела |
ноги знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се |
о је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, из |
им у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цар |
а увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетк |
иву њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се |
ње границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племените |
лош Обреновић, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег простога нар |
речник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у д |
од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је бил |
олико магновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb n="58" /> <p>Напослетку погледи н |
непрестано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о |
А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најм |
буну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила |
мо никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p |
и се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламт |
, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} О |
те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код к |
онога, који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни во |
им је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг |
дити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велем |
а исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да |
мном, па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се поко |
у.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком |
таро надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек |
ју једне године рачун како расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштин |
од овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише народ и дела српска; отац и четири брат |
Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за по |
ла на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији Србин био задовољан, то ево предлажем |
аст диктаторска, како у грађанским тако и у војничким стварима над целом Србијом преда.</p> </d |
ог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но |
ним проницањем је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, које о |
жно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махму |
ко несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на исток |
елења: унутарње, правосудно, финанциско и инострано.{S} Министар иностраних дела извршивао је у |
ге труда и стрпељиве умешности је стало и требало уставној Србији, док је приволела порту, да и |
уцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од |
а беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које је справљао.{S |
<pb n="148" /> данак.{S} Но моје дјело и правитељства није више располагати, колико данка на к |
аравно његово лукавство изневерило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из |
о Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства |
је свети пламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о буд |
.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој |
ово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне он уздишући — |
аци, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»< |
ао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто смо одани један другом и у најискре |
уставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа |
изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт, размислите се!“</p> <p>Глас |
се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није |
и га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу |
мо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви |
м установљенијама какви недостатака; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за с |
која ће сваки Србин уживати, пространо и онако описана и разграната, како ји само човечество п |
двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у |
рац са одважношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи |
роничући дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубиви влад |
>Дело ово, велике пристојности а уједно и одважности увредило је и једног посланика, који је сљ |
Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јо |
тар иностраних дела извршивао је уједно и дужности кнежевског <pb n="172" /> представника; он ј |
ина, а министар правосуђа био је уједно и министар просвете.</p> <p>2.{S} Успостава савјета из |
судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије.</p> <pb n="17" /> <p>Од часа оног, ка |
о само себи бира старешине, који уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукуј |
у!» — одговори му овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме |
окружја по особ, једнодушно, одкривено и нелицемјерно писмено мњеније, јесте ли задовољни с ви |
емо, да је ово правитељство, постављено и уређено од једног простог сељака, који ни писати незн |
земљеделство било је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <pb n="115" /> била.{ |
уно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било |
лош и Милан.</head> <p>Ово неограничено и ово прерано чувство отачаствољубља подрањивао је у Ми |
робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем, те са гласом највећег п |
текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несретним Србима, као сада.</p> <p>Год |
ладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство, држања је обично хладног и тихог |
ите, јер су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</p> <p>Све припреме су готове биле 1 |
урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за д |
</p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем, те са гласо |
а ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљно држање народа узнемирило је совјетнике.{S} У |
ена од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца његова.{S} Њено |
г вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са неописаном срећом, вешто удешеним плановима, отпоч |
Србија је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећа |
<p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се |
остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и |
ати у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и |
њу Србије играла, примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" |
обратими деле савесно између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један по |
уку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са |
а и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, к |
рности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свако |
рао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио свој |
то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тв |
раво пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчбу неки |
.{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седн |
астима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо |
веки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је речи |
т прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака поглед је ње |
а,» прихвати речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу |
и управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука |
ако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турск |
тина да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у г |
ликој усрдности Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</p> <p>У са |
>Све ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витит |
при овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множина народа опколи конак, гди је Милош |
> <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но |
судио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може само злоуп |
о прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од мене ништа н |
еколико тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пр |
ародну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је баш народ |
ципија, добродушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — свакојако дакле изванредан.</p |
оше синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са вели |
вано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу н |
</p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је би |
, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Т |
начки вођ српски, овај дубоки политичар и искусни законодавац, човек у ком су се све способност |
истину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек један |
ого: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милос |
га је слатко обхођење, челичан карактер и дубоко проничући дух украшавао, који је у једно и ист |
м путу, долазило је просто дете у додир и са становницима варошким, виђало је обичаје и живовањ |
е год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и донеш |
силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети султан.</p> <p |
углађени и сурови изражај, стари пастир и јунак српски, стане гордо пред великог господина Руса |
он у највећој јарости својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једн |
остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је речи ове изговорио, д |
ити, без договора и согласија свију нас и свега народа.</p> <pb n="142" /> <p>2.{S} Рјешио сам |
дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... је |
ипломата...{S}180</p> <p>XXI.{S} Совјет и оставка Милошева...{S}190</p> <p>XXII.{S} Љубица и ње |
91_C21"> <head>XXI.</head> <head>Совјет и оставка Милошева.</head> <p>Кнез Долгоруки видећи, да |
рбији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и самог народа, који је скоро да ју |
рен духом проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, које је најважније з |
по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовластан тешко је сносио икакво ограничење његове |
идржавати могла.</p> <p>Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне по |
м устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу српског |
т изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њихова |
свајања и скоро непоњатна неустрашивост и српско безпримерно јуначтво у биткама, подсећа нас на |
ак су пуни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, |
други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу |
јако означеним, показиваху решителност и храброст његову.</p> <p>Свештеник је овај већ двадесе |
ријатеља указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране расп |
био да поврати земљи својој независност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа |
ди земљи својој материјалну независност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у |
овите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара |
м, што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </div> <pb n="10" /> <div type="chapter" |
, да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали |
ствену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљати!» — одговори он са свим искре |
другог драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произвело је |
асиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија до |
тво у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово |
</p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Срб |
омишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и уређе |
да унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну не |
ече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — |
бедиоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непријатељских покушаја, да Ср |
ој грозничавој тишини дошла је била већ и година 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је глас о |
и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу на |
за демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро при |
о за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао превијати и |
већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, који предсказивах |
Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно говорише, да је земан |
ли тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су душа ових незадовољника, па ма да је М |
Станоје Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стра |
код народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија |
за дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и |
народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га |
ње добије заклетвом светињу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</ |
су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом кнезу:</p> |
ио руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето он |
суде.{S} Напредовање њиово бива по реду и чину старешинства.{S} Свако село само себи бира старе |
b n="50" /> одело, његову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховног господара Србије, кћи њего |
заједно извојевао народу и себи слободу и ову је земаљским законима народу осигурао.{S} Слава н |
врате отачаству своме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жес |
а није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште корист |
, један другому, књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај све |
н је с народом заједно извојевао народу и себи слободу и ову је земаљским законима народу осигу |
p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа књазу и књажевској фамилији.</p> <p>Плаћа чиновницима.</p> <p |
у, књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, |
ечитељи и совјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотр |
оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове из детинства, који су до јуче |
оји уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују и благајном општинском.{S} |
кад ова дела која највећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које |
" /> <p>Милош заповеди, да се постарају и за дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{ |
пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг |
налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год |
главу ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промис |
бнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у |
нажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством совјета изрећи, да се са престола |
пута, устројити олигархијску опозицију и оборити овог човека, који је доста незгодан правац за |
ао владати и обуздати српску револуцију и учинити је за турску невредимом.{S} Махмуд прими и уз |
> које је задобио... и да личност своју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег |
а предао, да закрили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{ |
бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом |
одина дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} Онда смо се надали, |
одмеравају и скупљају; они сами рукују и благајном општинском.{S} Сваки плаћа порез по своме и |
<p>„Ал ваша унутарња уређења интересују и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њих |
на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извуч |
не.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно поступају према томе к |
је запете држала, предупреди ову високу и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отач |
ј подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Не |
остало им даде, најиме управу земаљску и законе народна скупштина.{S} Ово је био други красни |
ио међу првим борцима за слободу српску и јуначтвом својим, попео се на степен војводе од Ужице |
таган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе |
из дуге луле, често погледајући веселу и дражесну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb |
идио сам гдекоје војарне болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} |
им стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала |
безнаравије, које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по не |
императору целе Русије, вашем пријатељу и закрилнику целе Србије, кад би само учинили једну усл |
о поверење спроћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p> <pb n="1 |
орђевих, који није хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — од |
правду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није би |
војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара- |
ете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Натраг тамо!» —по |
њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је био |
смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве |
лебама, давали су <pb n="18" /> им рану и подказивали су им намере турске, а кад што су им и у |
уби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто у |
n="58" /> <p>Напослетку погледи на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно се грлише |
ка; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време |
... дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје |
!„ —</p> <p>Алија даде поискану поштену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако |
му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати на |
као и остале српске жене сносити љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очито |
одчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљ |
е на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле. |
ажи.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче први раздвој из |
2. јурне на шарцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу као непријатељ, вичући у највећем оч |
мужа, употребљавала да овога на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срц |
коло њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и који су под собом више чета наоружан |
ло одвећ весело у светковинама, одавању и примању поклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при |
/p> <pb n="47" /> <p>Вештина у војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, да се је д |
корист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} Своје је |
виле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну таков |
теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице |
и осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујев |
ет, да остале дане своје проведе у миру и задовољству приватна живота, а народ је српски <pb n= |
лазимо равног примера у јуначком отпору и жалоснијим посљедицама.{S} Човек, који је рад да се у |
дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди ономе, ко |
евљеном магновењу, сам узме инвеституру и право, које му није могао нико други, доли један наро |
свом сопственом трошку, опустошавале су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Он |
нао, мудре старешине српске, примиле су и освештале ову моралну снагу слабијег противу јачег; а |
<p>Ово неколико простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123" / |
и совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали Милошев рад, само неки незадовољници у сов |
ј и по предходном договору, нападали су и убијали они само Турке, којима су често отимали новце |
и великих војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозв |
једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек т |
предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али С |
читаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —< |
овог првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужас |
коњу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред њега п |
ако и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако |
ства — послужи му за потпору.{S} Сујету и частољубива потраживања њезина прибравши, створи она |
ати чудновату жену, која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са |
ити није могао.{S} Императорском агенту и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута |
рено лице, кад је праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збо |
и били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p>У унутрашњости Бугарск |
за слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мо |
а сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, који су се дали за паре прод |
ебе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешк |
рском ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његов |
>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге |
одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</p> <p>«Сиромах посланик — та т |
дана.{S} Има случајева, где се смелошћу и одважношћу већма користи човек него претераном опрезн |
оворила је она са највећом разјареношћу и чуством пуним осветољубља.</p> <pb n="81" /> <p>Брзо |
својима подузећима поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито поверење за |
ке своје личне опасности, са отважношћу и постојанством преко сваке похвале бранила јуначки сло |
ан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином при управи тако рећи свагда десна рук |
изица и ништавила људских, који клањаху и метанисаху пред гњилим домаћим непријатељем.</p> <p>М |
ме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане, сад се наједаред захоре из ко |
ступајте са поверењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред ва |
битка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним |
едовима непријатељским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спази |
играда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p>У унутраш |
о повратити, на њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште опет преотети.</p> <p>Ч |
гу има.</p> <p>У једноме основу великих и пробитачних установа, којима је Милош браћу своју обр |
њега!» —</p> <p>Извршивање ових великих и доброчинећих мисли и - непрестано поступање по овом к |
гових великих услуга отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог оси |
бе, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора појавише.{S} Но ови призори при свој |
ед слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних догађаја и крвавих призора, који су несретну |
вот свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Треба бити поштени признати оно, |
1770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудно |
ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <div type="chapter" x |
г Александра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему од |
о и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубиви владар, који земљи својој мудре законе и у |
некарактерише народ и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке |
са вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показ |
ебојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени зна |
дитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} |
—</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео опојати и |
рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети |
о дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је н |
краљево...{S}137</p> <p>XVII.{S} Милош и Махмуд...{S}150</p> <p>XVIII.{S} Устав Србије...{S}16 |
ош Обреновић...{S}27</p> <p>V.{S} Милош и брат његов Милан...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба п |
цнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и привржени |
{S} После кратке отпочивке устане Милош и поздрави весело цео народ, који му веселим гласом са: |
<p>XXII.{S} Љубица и њени синови Милош и Мијајло...{S}208</p> <p>XXIII.{S} Последњи чин у драм |
авали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне |
91_C17"> <head>XVII.</head> <head>Милош и Махмуд.</head> <p>И зајиста, после ове велике народне |
P18791_C5"> <head>V.</head> <head>Милош и Милан.</head> <p>Ово неограничено и ово прерано чувст |
</head> <head>Милош и Махмуд.</head> <p>И зајиста, после ове велике народне скупштине од 16.{S} |
т без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ов |
а му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао |
у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теори |
ма?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскоч |
конитост је турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужа |
ком ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л |
еним и презреним дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађ |
тан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном прониц |
у сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско |
рбији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости |
се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног достојанства даде поглавар Србиј |
S} Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчани |
а њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален број Срба, навале на њих |
ви знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над совјетницима младога кнеза. |
његовом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам |
у власт“ — одговори хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене са |
и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубок |
падам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас вен |
ридружио — <pb n="45" /> видило на гори Ивановској 500 наоружаних људи, који су се свемогућим Б |
на, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у н |
о да у овом послу само мимогредно улогу игра, било је доцније душа свију преговора и није остал |
ену, која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година |
тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно и искрено; она је знала д |
вота свога навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да од све туге привезуј |
тога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совјетници одобр |
е у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме по |
ти га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу грозне |
која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније о |
зимањем извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да би он м |
Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце |
е! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, |
рекомерно у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош |
м, који је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина |
— рече јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом мест |
ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља |
гда проклети Турци завирити неће....{S} Идите сад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте |
а је тако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде п |
head> <p>Сад знамо како је Милош постао идолом српскога народа, и зашто је народ после толико г |
деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примиш |
. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb |
рагујевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ог |
ра ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити с |
се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна слова састоје.</p> <pb n |
пронађе начина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави |
урске ханове и паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихо |
арода опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријате |
дно од 14. октобра 1844. године писано, из једног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је в |
оји за добро земље неби повукао корист, из те несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим основана |
} Устав овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна права, или пра |
збацити са себе ропске окове турске.{S} Из овога проистекоше све јаче завере и побуне у народу, |
ће, који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше величанство увидити, да он |
бало је с почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове велике трошкове и госбе, које је он |
имала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење |
зму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме, |
а своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се |
е сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог |
сту високом које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће |
ни изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да |
мери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који су одани били пр |
ог за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један хришћански народ; ова |
и у дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и Омира.</p> <pb n="29" /> <p>Старији син Ми |
ји су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је две миље одавд |
, која је с дана на дан умножавана била из големе турске царевине, која је бројала 45 милијона |
{S} Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили с |
ног народа, изтргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину опре |
S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — шт |
росвете.</p> <p>2.{S} Успостава савјета из 16. чланова и једног предсједника, решење његово већ |
урке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника заставу, ободе нагло свога коња |
и, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненад |
цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побуњених робова д |
и дан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео, у ком је по |
ро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клања |
еника, на Бају и Јована, другове његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> < |
тачбине!“—</p> <p>После ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном |
а побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, кој |
јим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она |
усправљеном руком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледајући веселу и дражесну гомил |
ту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дошао, да буде учасник б |
је платио главом погрешку своју, што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, |
топу за стопом отимајући прогањао их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима, пред |
у српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но једно је само пред очима бил |
часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. — </p> <p>Једног дана дог |
ов појав говора владарског.{S} Оно није из другог каквог престолног слова преписано, нит је по |
инила и под предвођењем Милошевим Турке из Србије изтерала и слободу своју опет повратила.{S} М |
а беху Турци потучени.{S} Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине турске хан |
ре о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више пута при и |
ове чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је |
ропаст ислама.</p> <p>По повратку своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне проме |
оруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово |
атеријалну независност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена |
народној.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског |
надолазиле, да благодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу о |
тишини певане, сад се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалосне успо |
} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни пр |
д њих читава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну деца у школама учити читат |
нећете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зара |
Он је толико одговорио султану: „да ће из општег уверења и особитог призрења према његовом вел |
етничко оружје дотле <pb n="43" /> неће из руку пустити, док неповрате отачаству своме изгубљен |
, где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Мило |
к грмова бити, нити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад р |
рског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за пола |
и поњао био ону велику важност, коју би из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде во |
има су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљ |
чи проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе попадају у прашину, топ |
става апелационог суда: овај се састоји из председника и четири члана.</p> <p>4.{S} Први избор |
а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна |
и коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — <pb n="46" /> могли свагда кад год би хт |
ио исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, које он није тражио нит ју је исп |
је војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у пре |
ио стада своја где се веселио, певајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало |
реби ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и |
орске пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, који су били право и неправо гоњени од свој |
и одговори мирно девојка, па истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово |
читу пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громоглас |
и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{ |
а свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и зат |
сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет по |
увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те н |
о војници приме.{S} Са свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи |
ајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме |
} У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у |
а дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на |
илошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њ |
и су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у пол |
м се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Ц |
њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побе |
еба из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна опре |
е није власт наређивала, већ је потекло из слободне воље самога народа, који је прве своје кора |
арод на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики немир — бурна <pb n="41" /> разјаренос |
да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p |
м од њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су ов |
у у дело приведу: затворити или насилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпат |
његових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху машина туђом руком вођен |
ца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље и одважно |
е он оставку на кнежевском достојанству из сопствене побуде дао и да од послушности њихове, зав |
баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се |
астју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народ |
алише за губитком своје власти, које су из потаје ревновале за влашћу српског господара.{S} Оне |
аше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> |
рунила под политичним ударцима, који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на |
је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак њего |
нас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благоволећи са |
му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супр |
шности према режењу дипломације.</p> <p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора |
изведу једног очајног старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколико р |
е они оно, што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина |
ма овога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, зап |
законима уредити и сами себи старешине изабирати.{S} Милош није с тога допуштао, да се други к |
а, која су они за своје ратно позориште изабрали, морала су све њихове самовољне намере, па још |
рака неослободе.</p> <p>Од ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србад |
је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> <p>Редом обилазећи све понамештане страже, |
е сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један хришћан |
јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски није довољно зрео за оне |
ележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат од целог народа за врховну правитељствену главу |
тника припада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који су најспособнији и најчести |
није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнез |
шу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} С |
твори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка показа се на врати и |
пске отачбине!“—</p> <p>После ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црк |
агородно, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове поједино |
а наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиг |
редове њихова устанка, пређе, него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад |
се бранили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима |
ру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од |
сили непријатеља неустрашимо на сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без прими |
крвца пролила, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики немир — бурна |
а, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова потварања одбацит |
љен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако |
с брате није друго противу кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, |
љи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као |
а и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љубица између свију српских жена, |
ад, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића |
њиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћ |
и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} Има случајева, где се сме |
кућевни живот, а оставио је будућности избавлење и ослобођење отачаства, док се неби снага нар |
, које су надолазиле, да благодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном занос |
у.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је пов |
, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену |
је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио с |
жали строго устава, како би тим начином избегли увек непријатне противности.“ —</p> <p>«Господи |
а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са |
ле, задавши државному уставу, заклетву, изберите међу собом најразумнија и најодабранија лица, |
евског брежуљка.</p> <p>Дванајсти сахат избија на кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и војнич |
дника и четири члана.</p> <p>4.{S} Први избор министара, председника совјета и совјетника припа |
е совјетнике су окружја бирала, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова преч |
им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним господо, остављено је да довршите дело ваших о |
и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права и дужности књаза Србскога, права и дужн |
оји је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које о |
љутит а увек занешен — свакојако дакле изванредан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз не |
у на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни човек тога доба, потпуно је поњао дужност, к |
тора свију Руса — примити.</p> <p>Затим изванредни посланик, за потврдити искрене осећаје свог |
ца, дају нам неизцрпиви извор премногих изванредних дагађаја, којима се човек дивити и чудити м |
и: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благоволење — којег је он предметом — од стр |
пуног достојанства даде поглавар Србије изванредном посланику познати, да је аудијенција већ св |
би опколе трње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног |
творе се врата од колебе, неколико људи изведу једног очајног старца и метну га иза коњаника, к |
ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањ |
народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече посланик — „достављено да народ српски |
нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења, уве |
ала, да угњетене потпомаже; свакако пак извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ни |
цима, са победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и ватрени по |
оних уређења; која се дају народима као извесно право и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да св |
ош обилазио села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одм |
лазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за |
саучешћа, зараније дало о тој опасности известити?“ —</p> <p>«Предмет је овај врло важан» — одг |
исати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава један сељак свога пријатеља о тадашњим догађа |
{S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{S} Мени |
о.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb n=" |
који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше величанство увидити, да он не |
ави даље:</p> <p>„Ваше величанство! — у извештају томе, ког сам ја великој скупштини поднео, не |
тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које и |
вића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два превода који је бољи.{S} Но к |
/> дошао, да стање хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том |
а сте послати од правитељства вашег, да извидите невоље и да видите, каква насиља Турци чине бе |
из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои |
е са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу |
ре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све основе, које су га побудиле да се мир |
својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао народу и себи слободу и ову је земаљским зако |
дну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор премногих изванредних дагађаја, којима се човек д |
очетка владе своје потпомагао овај први извор благостања људског и среће државне, пошто је земљ |
као је он у највећој јарости својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ј |
неће за живот главе своје, да се одрече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити с |
да српског, зависила је верност порте у извршавању примленог <pb n="112" /> уговора.{S} Милош п |
зао!» —</p> <p>Заповест ова буде одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужасно је < |
е куће обесити.</p> <pb n="51" /> <p>По извршеној пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове ре |
им гранама правитељства остави слободно извршење дела својих, која им по уставу припадају.“ — О |
Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које је |
у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност спрам Русије, да |
ције земље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било; то показују она мудра |
има с правом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових великих и доброчинећих мисли и - непрес |
инострано.{S} Министар иностраних дела извршивао је уједно и дужности кнежевског <pb n="172" / |
повест његову, са највећим задовољством извршивао.{S} Прва и најважнија наука, <pb n="35" /> ко |
сти, ваљало је самом султану да започне извршивати заповести, које су му од неког трећег наложе |
и и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор до |
у престајале, оне су све више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрест |
ог, да врховну власт без ичије контроле извршујем. — Наше установе нису постале другчије, доли |
својим саветом, својим искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист народа |
ју и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да |
рела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави |
ту?“ —</p> <p>«Господару! — давајући ви извршујућу власт у руке совјету, остављате себи кнежевс |
ћи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прос |
очи са свога седишта, те испод сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи |
о ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p> <p>Милош је б |
о победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p> <pb n="95" /> <p>«Нека |
оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну такову песму отп |
днако делићу невољу.{S} Доста је народа изгинуло самном, па неће бити никакве неправде ако и ја |
чки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу којима је био и Мил |
у је одважна жена произвела, отвори сад изглед за победу неустрашивим борцима српским, који се |
висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачувања к |
ник освануо.</p> <p>Крагујевац даје нам изглед највеселији и најдражеснији.{S} Све куће и здани |
ез успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слабо <pb n="86" /> јестас |
човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа, понашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам |
призор.</p> <p>Свештеник величанственог изгледа у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и б |
је између два прекрштена мача као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} Т |
у <pb n="77" /> и драгу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједна |
е и неустрашиме, који као неки исполини изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те |
не и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам |
м, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорила је она са највећом разјареношћу и чуством пу |
а се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима око границе путовала, да народу крстоносну в |
душевлење свештеника, којим је речи ове изговорио, даде овом призору сасвим други вид и ули у д |
зели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву истину мог м |
о Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку |
S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин како да прикр |
ника попадају на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбијене турске војске нагне бег |
остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размис |
сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} П |
звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати |
беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места, и спремају се да Србима грозно зајам в |
Она није могла дуго преживити два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима пр |
десет година јуначки борили за повратак изгубљене слободе...{S} Све је сад дозвољено било Турци |
а-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколико изгубљених битака примети турска власт, да је ова борба |
к“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатеље ваше, |
ијем у руци повратио својим суграђанима изгубљену отачбину; а остало им даде, најиме управу зем |
песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљену слободу своју.{S} Више Србије на небу ведроме |
пустити, док неповрате отачаству своме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турск |
ачаства свога, само да би јој повратили изгубљену слободу.{S} У историји света неналазимо равно |
на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им |
је помогао, те су опет повратили своју изгубљену слободу.{S} Радосне и веселе песме смешане са |
у земљи осим њега, по праву насљедства, изда прокламацију на народ, да ступа на престо као насл |
вној Србији, док је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и |
чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао о |
тити ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — одговори Милош заданут неком н |
здржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће из општ |
али били, нови паша од Београда Солиман изда заповест, којом наређиваше: „да ниједна жена српск |
.</p> <p>Написао К. Б.</p> <p>Власник и издавалац</p> <p>Конст.{S} Трумић</p> <p>Брзотиском шта |
плача; а красне црте смућеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Он |
страховитог и високог чела, које га је издавало као да је био господар целог света, ма да је б |
стрељав а лице му <pb n="154" /> уједно издаје храброст, одушевлење и сладост, но преко тог све |
вита вика: «Доле са совјетом! — доле са издајицама: <pb n="200" /> руско-турским!....{S} Смрт и |
ента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је могао народ позвати да и |
b n="200" /> руско-турским!....{S} Смрт издајицама!!!...{S} Овај тренутак Милош је требао употр |
предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Кажите |
а оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и постао би изнова роб — а народ, ко |
а императора, почне одмах с почетка, ал издалека бројати све велике услуге, које је Русија 1833 |
чник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две |
наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код кон |
љу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била |
малу чету застрашити и чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом |
</p> <pb n="141" /> <p>1.{S} Сачинити и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права и |
} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан, добар и љути |
лагати.{S} Кулук је укинут. —</p> <p>За издржавање кнежево и његове породице, бало је с почетка |
ору придржавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је |
и Милош напредује са делом цивилизације издрживошћу, која сваку похвалу превасходи.</p> <p>Ништ |
ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним разв |
и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је |
ан.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство наше мора сад да |
ђу <pb n="140" /> нама.{S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку ст |
, за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> |
да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, за |
head>Устав Србије.</head> <p>После овог изјаснења и званичног питања, отпочну се и званични пре |
Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</ |
на превод цариградски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он с |
могу показати сретство, којим би могли изказати то признање ваше, које дугујете императору цел |
не и саму српску крв у родитељу његовом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече он озбиљним гласом, „о |
читеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година јуначки борили |
ре се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог, који је имао бунду на леђи |
{S} Много је пута она себе очитој смрти излагала за другога, само да би јавну неправду одклонил |
жући устанак Бугара, <pb n="221" /> она излаже очитој пропасти судбу Србије.»</p> <p>Љубица дуб |
ете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте тај а |
оја је тако славна, при неким пословима излази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> < |
је увек остао човек народњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, |
заповест чула, није из куће своје никуд излазила. — </p> <p>Једног дана догоди се да неки Турчи |
таре Србије, негда слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трајућој <pb n="9" /> поје |
сва питања, која се на њега управљају, излазне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере |
ак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо |
ем збуни.{S} Милош употреби ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриш |
едове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске вој |
<p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> </div> <pb n="67" /> <div type |
је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене свирепству разјарених победитеља.{S} И он побе |
, што су остали дома, без обране остати изложени беснећем победитељу.{S} С њима сам делио сретн |
дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше јуначке прси непријатељу.{S} На оружје!!< |
српског предводитеља; рекне он: „дај да изложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу револуције, о |
пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, због |
ато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном р |
живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њихова господара.{S} Са једне и друге ст |
, — пак ћемо лако схватити овај призор, између ова два човека, који се поњају а без да се желе |
уде мост за случај каква непријатељства између порте и Русије, а може бити да постане и цена њи |
<p>Милош, који није веровати могао, да између Турчина и Србина срдачна наклоност постојати мож |
над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, |
граду.</p> <p>После оног последњег рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме в |
ред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љубица између свију српских жена, није се хтела тој заповести |
а десном рамену његовом носио, и што је између два прекрштена мача као крст изгледао, говорио т |
и кланац те ухвати <pb n="100" /> Турке између две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p |
султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђен |
ни најмлађи син његов, који је, стојећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два |
Русију.</p> <p>Овим пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој мла |
е у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно раме, |
head> <p>Милош је јошт један једини био између свију вејвода и ратних другова Карађорђевих, кој |
није душа свију преговора и није остало између обе ове странке равнодушно.{S} Једну странку је |
по крви.</p> <p>Побратими деле савесно између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевим |
Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два превода који је бољи.{S} Но кад је та депута |
е се као покровитељка ставила у средину између мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкија |
е она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво господарство совјета, и то совјет |
и нека дозволења и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима претстану.</p> |
ким.{S} Народу српском ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски трудили см |
Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи |
г са мојом породицом; то је сретство за измирити све“ — придода он са подсмевајућим се простаче |
оменута три талира данка, на пол године измирити све земаљске потребе; кад разсуди, да му у та |
род, а пробитачним по правитељство наше измирити.{S} Сву прошлу годину совјетовали смо се о том |
ти.{S} То су непријатељи његови неправо измислили на њега.</p> <pb n="119" /> <p>Дај да настави |
да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици че |
ије пред својим вазалом, сву кокетерију измишљене учтивости, те са највећом њежношћу почне повт |
дни српски трудили смо се досад, неби л изнашли какво средство, коим би се све потребе народне |
у овом случају наравно његово лукавство изневерило било и што он неби поњао био ону велику важн |
и били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно дело, за које је толико пута био жртв |
простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123" /> и то оног наро |
које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало <pb n="79" /> застану.{S} Богати турски |
ата.</head> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било ла |
простака, и видио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити овај призор, између |
шћу портином, Милош није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико она в |
ићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p> |
<p>Милош се није устручавао, да народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да |
е човек тако снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искр |
Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске надутости, где |
а попечитеља казначејства биће дужност изнети и показати по истеченију једне године рачун како |
тао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој госпо |
н био за издајника отачбине и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да ос |
о разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износи годишње:{S} 200.000 фор. у сребру.</p> <p>9.{S} |
ојевале супрот Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У це |
д је већ пукао био, Махмуд сад престане износити околишење и лукавство политичко на узор човеку |
ју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Свака тужба утиша |
борбом изнурена била.{S} Но страховита изнуђења и грозна мучења несретног народа, изтргну га ј |
г робовања. — Жестока и голема насиља и изнуђења јаничарска, превазишла су већ сваку меру.{S} О |
која је већ двадесет петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но страховита изнуђења и грозна мучењ |
ма првог устанка српског.{S} Старост је изнурила снагу његове јуначке мишице, но кад му није мо |
од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа имати доста, да сазна и чује.“</p> < |
ед нашим очима врзу сравнимо са осталим изображеним народима, онда ћемо видити, какву хвалу зас |
ене нарави, која се судара са сплеткама изображења и потребама реда.</p> <p>Као врховни вођ поб |
није као и остала сеоска деца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у |
ћа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изображења требао је он јоште да народ овај, који је до |
ло дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у ко |
ке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитање <pb n="118" /> нејаке деце, и н |
војој првим даном побуне српске учинио, изодавна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде |
јасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати има и он |
егову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Србији не |
оме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби једној, |
јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске повторит |
} Зато Милош намери да код високе порте изради, да ова законитост српску призна, независност уп |
ика од стране умерене, који ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно измире.< |
м им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужне припозна |
преписано, нит је по престолном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим фразама много наро |
душевлење и сладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство, држања је обично хл |
усклицима поздрављао, поглед је Милошев изражавао оне горде радости, ону утеху безкрајну; која |
!» —</p> <p>На овај неуглађени и сурови изражај, стари пастир и јунак српски, стане гордо пред |
рали уклонити!“—</p> <p>За оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руско |
и тај Француз, али у стању нису описати изражаје лица ове благородне жене и њезин звонки глас, |
лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако израженим, које су дуге црне власи окружавале, његово у |
лунезависиост Србије.»-—</p> <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима госп |
} Његови дуги брди давају глави његовој израз гордељиви. —</p> <p>Такав се појавио простак и ср |
ојим га у најкитњастијем слогу источног израза позива, до дође у Цариград.</p> <p>Његово велича |
емилих призора, којем је немогуће пером израза дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним |
би нема тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> <p |
м ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на |
дног посланика, који је сљедећим речима изразио своје незадовољство у пуној скупштини: «Шта зар |
свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кнезу од Србије своја висока осећа |
ликог господина Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Господине! ј |
простачења <pb n="183" /> у овом вешто израчунаном одговору, пута нашао ћутећки прећи Русију, |
у.»</p> <p>Са највећим ускликом очајања изрекоше заклетву ову, преко прага црквеног прелазећи, |
«кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош |
на Русију и Турску, посретством совјета изрећи, да се са престола српског уклони породица Обрен |
>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се он |
ва доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, |
росио; као и немање превару, која би се изродити могла.{S} У тајном кабинету султановом могле с |
е војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презир |
д предвођењем Милошевим Турке из Србије изтерала и слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ов |
е ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ов |
има правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника заставу, ободе н |
уђења и грозна мучења несретног народа, изтргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног жив |
последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо слобод |
ан у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сирота девојка,» |
своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно викати:</ |
дној слици трибине, која је напред мало изтурена и стојећи гологлав овако народу поче говорити: |
стише добивеним биткама и обогатише се, изузимајући јединог Милоша, који је са негодовањем од с |
ти могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да преп |
е свети пламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућ |
о пропуштао, него је почео изучавати на изуст народне песме, које тиранија и турска власт уништ |
о, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио заповед божију, |
а одмор служио пропуштао, него је почео изучавати на изуст народне песме, које тиранија и турск |
S} И сама сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени наро |
ећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад |
те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја нем |
ада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подпису |
кне Милош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим једне вис |
Од сад нити има правитељство наше, нит икакав старјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико дру |
стала без успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слабо <pb n="86" /> |
ме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Проклета мисао |
напрасит и самовластан тешко је сносио икакво ограничење његове власти.{S} Милош је показао, д |
е.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, које може свакоме владару, који је ус |
» — примети султан.</p> <p>Но Милош без икаквог околишења настави даље:</p> <p>„Ваше величанств |
кају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви из |
подужно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, М |
вац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога види с |
тарјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова |
ого слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је од |
, можда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница божија, за учињену неверу |
Сиромах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и нар |
себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве љ |
негда слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трајућој <pb n="9" /> појетичкој и свет |
зне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, ко |
="8" /> бесконачним песмама приповедали ил певали јуначка дела једнога пастира тако, да је наро |
његов немирни дух, можда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница божија, |
год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата |
сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се од |
p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички уважавати.{S} Његовим приме |
ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да н |
ће те видити, да су општенародна права, или права, која ће сваки Србин уживати, пространо и она |
head> <head>Ајдуци.</head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично С |
еби што погрешили противу закона земље, или високе порте» — а превод Петронијевића гласио је: « |
а сви људи» — настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опрос |
рчити своме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; |
је њему случај означио није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српских јунака, |
ред другог и враћају се као победиоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију |
зирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису д |
ене и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадово |
одарности према Русији, која је мислила или боље рећи, није престајала њега уверавати; да је он |
сеоца, била је управа предата кметовима или општинским старешинама, којима је старешина био кне |
окуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства биће дужност изнети и |
претњу своју у дело приведу: затворити или насилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле |
у Цариград да прима и враћа удворности или да види преговоре о обичним стварима, које су се мо |
> <body> <pb n="3" /> <head>Пастир краљ или Ослобођење Србије.</head> <head>Историјска приповет |
скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредним пожртвовањем од стране Срба.</p> <p>«Наро |
лош у томе случају потужи самоме руском или турском двору — било би непаметно; јер онда сви док |
рестајте борити се докле последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, |
остати да непријатела на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови |
тојали.{S} Они су имали под собом једно или више окружја, признавајући над собом врховну власт |
у у министрима руским, било у Цариграду или у каквој другој држави своје посреднике, чија важно |
у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на |
type="titlepage"> <p>ПАСТИР КРАЉ</p> <p>или</p> <p>ОСЛОБОЂЕЊЕ СРБИЈЕ.</p> <p>Историјска припове |
ори, онда му он на углед ставља престол илити најужаснију смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за |
ака приповеда, откривала <pb n="220" /> им је сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаств |
војим колебама, давали су <pb n="18" /> им рану и подказивали су им намере турске, а кад што су |
х натраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево постојан |
где код тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> <p |
ци у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превлас |
ву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на супрот ставити мого |
се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први г |
свога ужива? — Садање уређење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватиш |
ојих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Ми |
ави слободно извршење дела својих, која им по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавства од |
и себи право, да при првој прилици која им се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих п |
вне оруђа за земљедељство набавити и та им је под надзором општинских старешина за рад давао, н |
ободу.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p |
, загрди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као му |
и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n="70" /> <p>На цвети 1815. год. |
јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже п |
амовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је био несретна |
и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене |
пред њим стојећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним господ |
оше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша! |
навикли били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили |
победе сваку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни, |
није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n= |
водила, да само ономе услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{ |
те сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одм |
е колики је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима има |
рењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке про |
} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ов |
и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм |
нејасни и дволични превод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводи |
боре.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег |
уграђанима изгубљену отачбину; а остало им даде, најиме управу земаљску и законе народна скупшт |
шћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и с |
} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често занешени |
часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену сло |
<pb n="18" /> им рану и подказивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; |
места која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат |
ну њезину унутарњу независност, ипак су им бар оставили сва она места која су они отели и дозво |
рдећи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да с |
ивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до |
онили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако |
ви трошкови државни подмирити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је |
ваке беде избавити — била оправдана.{S} Има случајева, где се смелошћу и одважношћу већма корис |
га што га друге европске земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, |
ости својој, није Љубица заборавила, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} |
оравите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да земљом владају, она је и сув |
д потврђење од порте дође; незнајући да има других владара у земљи осим њега, по праву насљедст |
ше народно своје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за зн |
он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако исто страшним у кошкању политичн |
ка.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским простаком.{S} Сад му поче замерат |
p> <pb n="132" /> <p>Слово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав |
ром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство |
евоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју малену кн |
свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар от |
је правитељства представничког у Србији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо |
та већ неостаје желити.{S} Народ српски има више народни својствености, ове му треба најпре пре |
арод.</p> <p>Потребе, које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p> |
ко скупљати.{S} Овакви депутата народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор ј |
жду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и нач |
а знао, чега се у разговору придржавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да |
рцима, као надлежан и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато М |
има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит икакав старјешина, ни чиновн |
и у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми |
ио, да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благород |
лана.... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати прес |
мо могли до сад схватити рачуна, колико има народа, ни колико прихода од десетака и других стру |
еног поверења — него Милош; који уједно има безпримерно проницави дух, који ми до данас нигда п |
лобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидати пре, него што |
а надао толикој усрдности Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</ |
воје дужности, да може знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових |
ом показао, да у највишем степену власт има над самим собом, у једном магновењу схватао је он с |
за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу великих и пробитачних уста |
емљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је |
ива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Н |
рни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одгово |
ито пак покровитељствујућа сила Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног и |
} Русија је врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити, — но није |
и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и п |
сних пожртвовања.{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом н |
витељства.{S} Но почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату једном рек |
шима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом самим; своју је задаћу он |
незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужности, а у |
м највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје |
</p> <p>Свештеници, који великог уплива имадоше на ратоборни дух овога народа; показаше му прст |
и плаћа порез по своме имању, а општине имаду право своја непокретна добра саме под закуп дават |
е, који никоме доли једном народу своме имађаше за своје узвишење да захвали, као највећа кукав |
а преко толиких милијона разна народа — имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој |
— одговори он живо - „ваша установлења имају у себи такове основе, које поткопавају власт влад |
>„Ваше уредбе кнеже, како данас постоје имају у себи много демагогички стихија?»</p> <p>«А шта |
авесно између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поред другог и вр |
ји од онога што га друге европске земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми до |
су најспособнији и најчеститији, и који имају поверења у народу.</p> <p>5.{S} Чин министра пред |
бито, кад ова дела која највећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, |
Непријатељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже уметност, ступао |
званијама у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је наручено било да до |
мо даје кнежевој палати) <pb n="216" /> имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз |
адили што радити нису морали.{S} Русија имала је без <pb n="196" /> сваке сумње велики интерес, |
је су били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао М |
них грана Француске револуције, која је имала да цео свет обиђе.</p> </div> <pb n="42" /> <div |
срца свога подпомагала заверу, која је имала лицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да произвед |
и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и тако је као псето |
мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправде, које у срце дирају.{S} |
бија зајиста велике обвезе према Русији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом |
и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <pb n="92" / |
воје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из које је она д |
за влашћу српског господара.{S} Оне су имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба |
су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свиколици доста времена и мислити се и разгов |
о им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно поступај |
Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је истина основано, а |
су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а |
ка и три хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци видећи ов |
а била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни |
ти мора у посланству руском у Цариграду имали велику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога ч |
лашћу својих војвода стојали.{S} Они су имали под собом једно или више окружја, признавајући на |
, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати, рекну м |
који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од Поцерја, најпоузданије вој |
арешина био кнез.{S} Свако пак окружије имало је једног началника, који је са правитељством доп |
ве од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, који нас је у стању упознати |
а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да |
{S} Он је предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српског предводитеља; ре |
ме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амнестију неуваж |
на и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколици закуне |
жењене главе, у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико ј |
а где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран био.{S} Материјално стање земље б |
штинском.{S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општине имаду право своја непокретна добра сам |
ма данак од три талира за пол године по имању сваког брата да подјеле најправијим начином, како |
есетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n="148" /> данак.{S} Но |
торски посланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на поко |
казали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и приврженика у Цариграду.</ |
европским.{S} Он као глава народа свога имао је пред очима само интересе свог народа, знао је с |
има, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним |
м гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над |
} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њих нап |
остала сеоска деца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском ра |
у неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодушију Милошевом захвалити, устан |
ом изкрсне човек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, |
Ово је једини владалац српски, који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званично |
е био у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после оних |
> <p>Доказано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турс |
тави са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престолно сл |
је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.< |
је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су под неог |
илоша, који је при свој својој младости имао велики уплив код совјетника.</p> <p>Мњење његово б |
вљење.</p> <p>Он је заиста, тако радећи имао велика основа за своју политику, јер српска крв ни |
ама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. године п |
склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима вели |
од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцније в |
овати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беш |
ога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и |
.... мој је узвишени господар онај: ком имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у ис |
ати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искрености и одважности; да се не даћа |
ами видили и сазнали изображена Јевропа имати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — н |
е, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек једанпут да докажу да немају право.</p |
у користи, које Србија од уплива руског имати може.</p> <p>Неки опет бољари српски, повукли су |
>Намесници — који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме зак |
квом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турском мојим пол |
ећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, нег |
еоград улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више |
на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — о |
ољубивих поштених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </di |
над осталом јуначком браћом својом.{S} Име његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђ |
а је претерала све границе фанатизма. — Име брата јесте најсветији и најтврђи <pb n="28" /> сав |
илош презиме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смр |
.... али незнам себе укротити....{S} За име Христово, бар ви остали будите паметни!» —</p> <p>В |
лних преимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо б |
воје звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код н |
Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216" /> и |
дите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ак |
ј колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратар |
егово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступа |
и да задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства окаљано било!“</p> <p |
ки, рачунајући на <pb n="191" /> њихово име, које је у народу познато било, пошаље их у Србију. |
целом свету разнела.{S} Његово јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, његова нечувен |
видили на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други чове |
16. <pb n="205" /> година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај |
падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт, размисл |
ово лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, кој |
рећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задоб |
уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и чује где слуга његов упућује туж |
јан са твог гадног среброљубља да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечас |
на бојишту пред врагом страшним, њихова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мученици слоб |
не, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули. |
ичних сталних преимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија |
је са правитељством дописивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време |
ћ — који је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци |
а сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушко посредовање в |
српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске именом «<title>Даница</title>.» Оне су садржавале у себ |
ља од туђег дома и племена, саједине се именом светог Јована пред олтарем божијим и назову се „ |
ући мало свој крупи глас — „заклињем те именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... ха |
једни дрвени широки мердевина, које су именом „басамака“ почаствоване и неколико корака учинив |
сполагати, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да |
едметом — од стране његовог величанства императора свију Руса — примити.</p> <p>Затим изванредн |
аклоности од стране његовог величанства императора свију Руса». —</p> <p>На које поклонење Мило |
отврдити искрене осећаје свог господара императора, почне одмах с почетка, ал издалека бројати |
потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и од го |
коју му устав даје — ускраћује.</p> <p>Императорски посланик који је у Србију дошао, имао је т |
ији, кад је Русија за добро нашла свога императорског посланика овамо послати: “да приведе кнез |
Србије Милоша — довршен је.{S} Питомац императорског кабинета Александер Кара-Ђорђевић подигну |
својој строгости сузбити није могао.{S} Императорском агенту и паши београдском сад је већ лако |
зказати то признање ваше, које дугујете императору целе Русије, вашем пријатељу и закрилнику це |
ања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају глави његовој изра |
ра-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, |
конзулу држите; ког пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запи |
ео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвеституру и право, које му није могао нико други, дол |
но, финанциско и инострано.{S} Министар иностраних дела извршивао је уједно и дужности кнежевск |
ења: унутарње, правосудно, финанциско и инострано.{S} Министар иностраних дела извршивао је ује |
е без <pb n="196" /> сваке сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, а Турска налазила |
врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити, — но није хтела никак |
вјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима мира освећен.» — </p> <p>—„ |
а, од које сваки члан мора поњати своје интересе и морадне исправке за срећу материјалну; треба |
о у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе под њено покровитељство |
га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жа |
а свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти не |
ва народа свога имао је пред очима само интересе свог народа, знао је само за једну Турску, кој |
ебе задобије, а Турска налазила је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом могла сов |
ј на мене; ја ћу настојавати над твојим интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборав |
игоре, који су одани били протународним интересима и да их замене људима, који су за благо отач |
ме, који се је жртвовао овим магновеним интересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви |
но да вас обавестим о вашим сопственим интересима, као и да утврдим вашу власт, коју мој госпо |
тво увидити, да он не може никог другог интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уре |
саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уређења интересују и друге силе, ако су само такова, да могу не |
судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслуш |
ростака ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику вештину у вођењу рата и управи |
рбима сваким <pb n="37" /> даном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна |
ка попуњавана била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, ко |
у савршену независност земљи осигурали, ипак су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, |
еђу војводама и <pb n="62" /> совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ов |
ји потпуну њезину унутарњу независност, ипак су им бар оставили сва она места која су они отели |
ш очинским срцем одан био своме народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, |
евању праведне српске ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала своје о |
га народа дознати, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазна |
Но ови призори при свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, што сладост и грозу најед |
, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пешака |
сносити спорину радње канцеларијске, но ипак је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су |
кли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разговоре водити, који до |
е год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање маленкости верно и тач |
.{S} У осталом ова непоњатна и скривена иронија, не показује ли зар једним махом, једним словом |
и себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} Искуство онога <pb n="159" |
ако само неколико побуњених робова даде исећи, подужно се је напротив даље него што је ико и ми |
јује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигн |
, да може знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових великих и доб |
да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене с |
Милошева начинила је велику забуну.{S} Искључење породице Обреновића са српског престола, била |
са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је |
а свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели погинут |
о га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској |
лну снагу слабијег противу јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједине се |
Затим изванредни посланик, за потврдити искрене осећаје свог господара императора, почне одмах |
оступање ове противу њему — Милош преко искрених својих пријатеља дозна, и он плане гњевом прем |
Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видело иза |
Србије играла, примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" / |
њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Ок |
емљом управљати!» — одговори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — одго |
а утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одржати жели и само у овом погледу желило је ње |
али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То би би |
у канцеларију шиљати.{S} Више пута при искреном разговору, којим је он удостојен био, Махмуд ј |
о што није, онда треба имати бар толико искрености и одважности; да се не даћа оружија подлости |
, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме, који као неки испо |
ни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека |
неколико усташа на своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташим |
p> <pb n="70" /> <p>На цвети 1815. год. искупио се био силан народ у таковској цркви на молитву |
ао.{S} Па зато одма даде војнички савет искупити и ово објави свима војводама, на које му сви ј |
да му предвођење преотме.</p> <p>Сместа искупише се около њега људи, који су народ на побуну и |
што супрот воље његове закључили, он је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где |
нски Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а |
чки вођ српски, овај дубоки политичар и искусни законодавац, човек у ком су се све способности |
ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} Искуство онога <pb n="159" /> што се збива код других н |
могу помоћи, са својим саветом, својим искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, на најве |
та места с почетка није било; но Милош искуством научен, знао је свести власт њихову у тешње г |
е Књегиње Љубице, у овим данима великог искушења било је чудо мужанствено; беше одана и ономе, |
весно, да је Милош у данима свог горког искушења, увек благородно срце код своје Љубице нашао, |
реби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења морају се показати храбре и одважне, као и јун |
онима своје понижење и довршену пропаст ислама.</p> <p>По повратку своме из Цариграда, Милош је |
рбе и остале хришћане, који подјармљени исламом стењу, да само прилику добије, истакнути се за |
да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оц |
и време допуштала, да овако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може н |
владар народу своме учинио, кад би овде исписивати хтели; морали би читаве књиге написати.{S} Т |
боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто смо одани један другом и у |
подићи знао.</p> <pb n="129" /> <p>Ако испитамо уређење правитељствено у Србији, које је уведе |
ти има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одгов |
то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да с |
тачним по правитељство наше, треће пак: исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао на новопри |
и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобијени крајева, а |
S} Најпосле нашао сам, да никако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има дав |
ојима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчудноватијег човека у овом столе |
видом потпоре подупирала <pb n="177" /> испод руке Србе и остале хришћане, који подјармљени исл |
троније брзо скочи са свога седишта, те испод сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред син |
је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити порту |
ом даде познати свима онима, који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на |
бица и Рат...{S}88</p> <p>XII.{S} Битка исполина...{S}97</p> <p>XIII.{S} Вашингтон Истока...{S} |
791_C12"> <head>XII.</head> <head>Битка исполина.</head> <p>У овим ужасним бојевима, који ће се |
ође ваљане и неустрашиме, који као неки исполини изгледаху у време саме побуне као да из земље |
водила — шта више мерила се са портом и исполином севера — са великом Русијом.</p> <p>На Милоше |
ијатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош је показао највећу војничку веш |
ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим о |
ан мора поњати своје интересе и морадне исправке за срећу материјалну; треба да народ позва сво |
ње времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" /> год је познавао халовитос |
лижавања, које он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која би се изродити мог |
авошћу давно већ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу св |
везе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност |
оју погинем!» —</p> <p>„Његова молба се испунила“ — придода старац. «Марко је тешко сагрешио, а |
стало!“—</p> <p>Милошево пророчество се испунило.{S} Тек што је свитати почело, турска војска х |
ни остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! — пом |
како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким сведочбама свог драгоценог саучешћа, з |
блистателном портом заклучила — савесно испуњава.“ —</p> <pb n="162" /> <p>„Слово престолно, ко |
крв потоком тече, прорицања старих људи испуњавају се. — </p> <pb n="44" /> <p>На први глас пуш |
је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно |
—</p> <p>Народ је српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигд |
најсовершеније дјело на свјету.</p> <p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу установити внутрењ |
а, јадни рањеник са последњим уздисајем испусти и душу своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да |
ице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се н |
ој историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но једно је само пред очима било — одуп |
род и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трош |
дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отворена. |
исламом стењу, да само прилику добије, истакнути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки п |
че своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерно у туђ |
о оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја |
нису сви совјетници одобравали.{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт п |
ледао је подуго оштро посланика руског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагл |
гово јуначтво са земље отачаства његова истерало, удивљење.</p> <p>Он је заиста, тако радећи им |
су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали.</p> <p>Непрестано водећи бригу, како би про |
ладиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Свак |
јства биће дужност изнети и показати по истеченију једне године рачун како расхода тако и прихо |
вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, |
.{S} Чин министра председника, један је исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетника |
српски пролазио, појављивали су се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, |
: но простак српски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за само његово незнање к |
војим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника застав |
е као комесар блистателне порте, народу исти растумачивао, и народ га је после на сва весеља св |
p>Улице су дупком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем пева свој |
и би њега и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ го |
ви имали право, ваше неповерење било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме св |
српског од године 1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима с |
S} Богати турски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} |
Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, — н |
“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело побеђени бити |
ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, које може свакоме владару |
ве благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи само од његове в |
ајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужност |
да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена ирон |
чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање маленкости верно и тачно са |
исио, што му је неограничено поверење и истиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био је |
испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Нес |
доказ за доказом, гомилајући истину на истину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи |
наставимо доказ за доказом, гомилајући истину на истину, мораћемо победити те жије, јер и тако |
оворити и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насме |
ачина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</p> <p>К |
тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </ |
да опредјељује и сама дужност владарска исто тако, као што то опредјељује и дужност народа; и т |
а је од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење |
сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, оста |
<hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са с |
ничући дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубиви владар |
ља Јаничара у земљи.{S} Паша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од |
ојим наравним проницањем је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближава |
обро разумевао земљом управљати, а тако исто знао је праве услове народности српске поњати.</p> |
светињу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле |
видиди, да посла има са супарником тако исто страшним у кошкању политичном, као што је био и на |
у, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb n="60" /> било.{S |
ву дознале преко својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} |
је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко име |
зе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се, |
ови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок |
е догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на |
ог <pb n="172" /> представника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Министар |
> <p>На ово високомерно питање, које је истог вечера сретном господару од Србије до ува дошло о |
оји су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p> <p>«Натраг!» |
9" /> појетичкој и светлозорној ноћи са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пришапнула |
олина...{S}97</p> <p>XIII.{S} Вашингтон Истока...{S}110</p> <p>XIV.{S} Наследни кнез Србије...{ |
13"> <head>XIII.</head> <head>Вашингтон истока.</head> <p>Једва једанпут Србија после толико го |
орална проказа растварала дружевно тело истока.{S} Старе пак присталице и фанатици турски били |
и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на |
смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.</p> <p>После дужег саветовања пошаље кабинет ру |
је говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p |
анцуској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију |
тео гадно оно народу одузети, што му је истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да |
т једна од најглавнијих епоха у српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но |
и јој повратили изгубљену слободу.{S} У историји света неналазимо равног примера у јуначком отп |
раљ или Ослобођење Србије.</head> <head>Историјска приповетка.</head> <div type="chapter" xml:i |
<p>или</p> <p>ОСЛОБОЂЕЊЕ СРБИЈЕ.</p> <p>Историјска приповетка.</p> <p>Написао К. Б.</p> <p>Влас |
ства, која савршено дозвољавају обичаји источни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гле |
кроз варош к палати султановој, на коњу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу укра |
писмо, којим га у најкитњастијем слогу источног израза позива, до дође у Цариград.</p> <p>Њего |
својој материјалну независност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је о |
и одбравити одговори мирно девојка, па истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен б |
Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они су заједно провели живот, заједно су |
тивити се сваком њиховом протузаконитом иступлењу, а овако их лако за дужност њихову повратити |
емогућим Богом и његовим распетим сином Исусом Христом заклели, да дотле оружје оставити неће, |
са свима својим чудесима и удивителним исходима, којих сљедство беше: ослобођење отаџбине, при |
сио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} А |
је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из |
ече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Б |
и поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на |
да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гл |
ше, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ко |
анашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n="139" /> него којим су све остале ишле, не м |
умадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду под заставом сл |
и, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, |
ну браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова ж |
, истакнути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније уп |
браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој |
дани били протународним интересима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} |
ам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслуж |
овоме крају први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе не |
, који су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу |
коњу, а на браће своје страни, гледала их где један за другим смртно рањени падају!</p> <p>Пос |
нике, да потражи своје рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења пла |
је <pb n="39" /> Србијом владала, није их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама о |
, које је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент |
ни, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је на |
е и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p> |
неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би разјарени с |
е војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и |
99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и |
ећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потв |
бљени великим губитком, немогоше гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} |
њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице. |
уз редове заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима заставу, на којој су |
се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту |
а, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене свирепству разјарених победитеља.{S |
је то на своју корист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покрив |
, те стопу за стопом отимајући прогањао их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима |
г једног за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један хришћански наро |
ховом протузаконитом иступлењу, а овако их лако за дужност њихову повратити можете, ако се од о |
ије их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретн |
ла је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка |
чувари и извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам |
брадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретн |
ог је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестин |
са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </div> < |
законе и обичаје српске крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина |
падајући на колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја за |
ошевом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борил |
урски барјак. —</p> <p>Србијанци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи прого |
из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју к |
ути и у градове затворени били и кад су их војском опколели, заузеше они сва села и утврђене ва |
разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први напа |
римани били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, давали су <pb n="18" /> им рану |
до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле извршујем. — Наше установе нису постале |
ећи јавне саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади |
љска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који ј |
се на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми р |
ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше б |
} Чувао је стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да своју марву та |
радосне вести, народ занешен од радости ишао је к ниском обиталишту српског господара, који је |
ог господара Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} |
одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при с |
ине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> покори Ср |
ову високу и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила |
ајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p> <p>«На |
је понети могла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n=" |
ара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, но напоследку остане без уважења.{S} Војводе опиј |
боли јунаца и најљуће јаничарске делије ишле су пред турском војском, носећи турски барјак. —</ |
<pb n="139" /> него којим су све остале ишле, не може ни Србија установити се за годину дана и |
или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, који су били право |
се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Је |
внодушно.{S} Једну странку је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њене |
ик — „достављено да народ српски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n="188" /> упра |
ске, што је клечала пред његовим ногама иштући благослова; за тим весело погледа напоље на гоми |
е лако описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три ми |
атне противности.“ —</p> <p>«Господине! ја неотимам ничију власт“ — одговори хладнокрвно Милош: |
у настојавати над твојим интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само п |
им у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле |
заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим; јер би |
S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срд |
те склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам |
негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узро |
а сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, којим би м |
..</p> <p>— „Не господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош |
<p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, кој |
:</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану |
оше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, |
орави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју дов |
ше пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је т |
хитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћ |
n="203" /> кип на књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам |
ућа наручја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одваж |
на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сре |
га и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рам |
ви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити де |
ђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим интересима..., Ја нећу дат |
</p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно |
бин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, који нас |
подар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити д |
ју се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама приметити, да околне силе а н |
и сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретст |
овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушевлењем —„да неки |
стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опрошт |
се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турско |
у донети онима, који много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!» |
у није се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испита |
оји зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих ду |
се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимо |
е беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, с |
пске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати њихов неумитни |
ије, доли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати, до |
опали <pb n="12" /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад виш |
ц, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p |
и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим |
г агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето кау |
с пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb n="149" /> државни чинимо даља располож |
»</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима на |
и,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу |
говори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док |
у под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити |
са достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне |
тина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам о д |
еће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После ов |
е не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мој |
е на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући н |
нда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточ |
узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити н |
орити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није био далеко о |
сим једне високе порте — правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистате |
ењу занешен <pb n="32" /> повиче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака војева |
пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплетке ме |
ом, па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори |
м ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л из |
еговом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам с |
дам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча |
сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се |
и на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни јед |
ити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устрем |
ховну правитељствену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљати!» — одговори он |
ле пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на |
бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар |
им ал тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу за |
о појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган |
ојима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, |
да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он ос |
рекне Милош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим једне |
срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хришћана у |
еличанство! — у извештају томе, ког сам ја великој скупштини поднео, нема ништа друго; но је оп |
и људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што в |
те ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву ист |
то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су видили, |
тај извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се разда онима од на |
а ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој |
са овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено повере |
и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!» |
а једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизности — «зато сам ју ја и |
приговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.»</p> |
«нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n |
у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго в |
е одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасхо |
несмеду ништа од свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је без п |
његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советни |
овори Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим с |
не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он |
<p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по по |
>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик из |
ац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да с |
толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих!»< |
ш сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотове делити |
упруга Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представ |
сплеткама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. г |
роз хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки |
се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио |
народ.</p> <p>„Браћо!“ одговори Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и н |
он је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, |
ка и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који зајиста н |
из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад |
вним осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам |
које перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и предусретајем овим већм |
шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и |
ћи Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</ |
је Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Турака, међ |
ао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем свету, који би ми улива |
олним говором» — одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да са |
е узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима својима, да ће народ |
их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поре |
је поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нане |
ема свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p |
је уговорима мира освећен.» — </p> <p>—„Ја се неопомињем“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да |
вај разговор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта људи разумевају под престолним говором» — |
еве, да земљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте |
/> да место мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом донеси |
ички савет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор тур |
ну долазити, рачуне прегледати и народу јављати ји, оволика гомила неможе се сбог велики трошко |
самим њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа Срба према браћи својој, која под турски |
у непогоду, која беше поводом тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кне |
се није устручавао, да народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта |
своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним местима, по рогљевима улица, по зборовима около |
се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалосне успомене, које су негда |
тем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ београ |
где народ разилазећи се својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до једном Милошу покор |
а јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој независн |
има својима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчудноватијег човека у овом |
м опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жалосни призор за мење вре |
ни признати оно, што је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза |
доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој |
, те је почео поњати грађанске одношаје јавног права свога и стога је, видећи се слободним у св |
и, дужност је наша, да штедњом набавимо јавној благајни порез, који је пре раденике тиштао.</p> |
о неколико простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123" /> и т |
нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавну слободу народа.{S} Она га оптужује тајно, да свак |
ј смрти излагала за другога, само да би јавну неправду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у бит |
своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост |
ошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, која се као што је опште познато |
ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како |
само, од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са последњим уздисајем испусти и душу сво |
онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој загазити и оруж |
аник — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто |
илана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у вар |
че старац са одважношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклиње |
ој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Србијом опет завладали били, нови паша од Београ |
рте, незаборавите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да земљом владају, он |
њу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле саве |
је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <pb n="115" /> била.{S} Милош је одмах |
вера која је супрот Милоша удешена била јако разграната и да потпоре своје налази у Русији и Ту |
ђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако израженим, које су дуге црне власи окружавале, њег |
ова.{S} Његово смежурано лице са цртама јако означеним, показиваху решителност и храброст његов |
види његову слику, која беше са цртама јако означеним, погледа страховитог и високог чела, кој |
ама поља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео ш |
д ова дела која највећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које су |
се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм се бран |
са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака чин |
<p>Овим цифрастим говором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чи |
ј држави своје посреднике, чија важност јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила |
од народног свештенства нашао је у томе јаког одзива, њиховим <pb n="78" /> настојавањем и њихо |
сти; та је била необузданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} Паша београдски исто се тако плаши |
Маћедоније, која је стајала под управом Јаничара и које је предводио далеко чувени паша видинск |
p>I.{S} Kара-Ђорђе...{S}3</p> <p>II.{S} Јаничари...{S}10</p> <p>III.{S} Ајдуци...{S}17</p> <p>I |
рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учинили и управо да р |
d="SRP18791_C2"> <head>II.</head> <head>Јаничари.</head> <p>Једног зимског вечера седила је пор |
а. — Жестока и голема насиља и изнуђења јаничарска, превазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно |
сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничарске делије ишле су пред турском војском, носећи |
азни, коју је на себе навукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша |
ви Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме ст |
би својој било предало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Страховити глас: «на оружје!» |
бљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жестока и голема насиља и изн |
ба према браћи својој, која под турским јармом пиште»!!! —</p> <p>Заплашити карактер овог рода, |
p>Врло је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа, |
зобразницо!“ — повиче Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да |
— они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи |
вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и |
ове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена била |
вио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се |
стити, а да неопишем овај догађај, који јасно показује каква је била то војна и који довољно ка |
но за своје намере.{S} Но овај поступак јасно је показао; да Милош неће за живот главе своје, д |
ред отца и замоли благослов од њега.... јатаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим ору |
дупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му з |
крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отво |
" /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене |
еној собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника допре до ушију његови, уз ово |
под сопственом својом претераношћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног |
оји је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени |
оћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од важности оружја гонитељева, то су |
ове турске.{S} Из овога проистекоше све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и пролив |
тале ову моралну снагу слабијег противу јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, |
ити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал свакојако пак да никад н |
ан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновници а телохраниоци султанови |
ивио.{S} Добра она, која <pb n="131" /> је он као владар народу своме учинио, кад би овде испис |
ст њихова неприкосновена <pb n="174" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} |
а и благородства.{S} Кад <pb n="206" /> је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то п |
радеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув |
овај догађај, који јасно показује каква је била то војна и који довољно карактерише ове просте, |
ај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана с |
ги ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединст |
бица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без да се је са свога мес |
>Неодолима чезња за слободом, водила га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{ |
а.{S} У оном одушевљеном полету, кад га је народ весело усклицима поздрављао, поглед је Милошев |
гово чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дет |
отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Вл |
дважан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> <p |
е, народу исти растумачивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај не |
еда страховитог и високог чела, које га је издавало као да је био господар целог света, ма да ј |
сећаја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличијама, каква до тог доба у Тур |
>За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и го |
ити сме.</p> <p>Годишњим данком, што га је порти сване године плаћао, ослободио је народ од дес |
окорност Турцима његових родитеља, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како |
е и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храбрости своје особито одликовала бистроћа ум |
простих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћутљивости, која као |
к био је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци |
дао, како са престола силази онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење |
јке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне |
што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, челичан карактер и дубоко проничући |
е установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слободу, |
трпити над собом тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом.{S} Пр |
ске одношаје јавног права свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезд |
Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами |
нели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно дело, за које је толико пута био ж |
чина до тог срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест го |
боду њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља готова, и да су све стазе |
године 1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, ова |
ча као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт |
земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француске р |
на 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је глас оног страховитог виора, који се у Француској по |
ћи се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Мил |
једино само од порте, незаборавите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да |
знамења своја, која јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана |
т у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са стране пот |
p>Српски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, |
кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> <p>Живот Махмуда беше зајис |
рбије изванредном посланику познати, да је аудијенција већ свршена.</p> </div> <pb n="190" /> < |
ество предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин г |
>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати могао, те кад је |
акови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имање |
дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после учињеног примирја била та, |
овољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кро |
његове власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумева |
је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би |
ваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити стра |
већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђе |
ир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала, он попус |
а њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, к |
уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, |
и јуначка дела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Д |
га задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи |
{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да з |
није на против до тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свога б |
вној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и уређено од једног про |
/p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена била јако разгр |
знато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења, увек благородно |
ско тиранство постало тако несносно, да је морало пасти под сопственом својом претераношћу.{S} |
> <p>Долгоруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног простачења <pb n="183" |
убљених битака примети турска власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави полити |
и источни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милоснице...</p> <p>Љубица је овим |
и јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="114" /> од послушности |
е и кретања народа обелодањивала су, да је завера противу Турака далеко разграњена и да је побу |
уди, а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и |
е вечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати |
време догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и |
ба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски целим путем примао, најсјајније сведочб |
ки министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год: који г |
мама, објављивао је свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p> <p>Крагујевац даје нам |
ећи, није престајала њега уверавати; да је она задобила право на вечну његову неблагодарност, а |
је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом б |
досно поздрављао, као <pb n="126" /> да је тим поздравом потврдити хотео, његово помазање на кн |
, пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мисли ње |
о да је био господар целог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, које до смрти с |
д самовоље јевропске дипломације, ма да је он једном већ признао <pb n="124" /> полу господарст |
сувише за демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за до |
против све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу вој |
и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: « |
одно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од |
племените намере његове осујетио, ма да је Милош самовољно дозволио неко ограничење и саме њего |
гову велику отачастољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и с |
слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, ипак |
ли су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак одб |
и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами сов |
какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет |
е високопревасходство наћи без сумње да је то пристојно!» —</p> <pb n="184" /> <p>Овај нешто по |
вог србијанског простака, и видио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити ова |
у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Пр |
Тако прођоше неколико магновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb n="58" /> <p>Напо |
оје стопе на границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине |
е старо господарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне речи за Срб |
је личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом уста |
а противу Турака далеко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама које су |
да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви пожив |
, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је доцни |
, да се одрече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би поку |
прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од погиб |
воме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако |
да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, |
вом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, |
n="57" /> <p>То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, улетила је у оном |
<p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с бого |
исоког чела, које га је издавало као да је био господар целог света, ма да је био насликан у св |
е она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих својих. |
што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико се |
часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су с |
су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на ру |
у човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки начин к правици и чове |
ога руско-турског парламента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је |
воје позније употребити може.</p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказана снага, која ћ |
итељи по целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно дело, за |
своје даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском достојанству из сопствене п |
бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n="199" /> се височајшем |
о.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{ |
избегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљ |
душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест његову, са највећим задовољством извршивао. |
им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кла |
ом красном основу управе земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацив |
S} Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а он |
и се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са свој |
мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је подстакло овако уображењ |
е заклетвом светињу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>По |
оклевању праведне српске ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала свој |
познале.»</p> <pb n="165" /> <p>«Србија је много слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на у |
и преко свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са п |
својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен |
здор пониче на све стране.{S} Опозиција је задобила нове <pb n="63" /> потпоре, да у том жалосн |
д и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са стране потпомагана, са свим до |
идеше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима излази на штету, ко |
пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртвовала сталност свога народа, бој |
о у општем договору.{S} Но Русија, која је своје батерије запете држала, предупреди ову високу |
лаву, јер је српска аристокрација, која је у свим гранама правитељства седила и налазила подпор |
игне.</p> <p>Српска аристокрација, која је већ била камен потстицања противу правитељства — пос |
ачкали, па опет зато власт турска, која је <pb n="39" /> Србијом владала, није их од насиља ови |
неби снага народна мало опоравила, која је већ двадесет петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но |
<p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена била... |
сведоке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, где почивају кости њ |
дстављен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла, прими |
ења владала је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун забун |
ло; то показују она мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно изво |
би.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављивали су се ови исти при |
<p>Сама пак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовања, непрестанце с’ |
на свог стојећи одушевљена Љубица, која је дубоком проницавошћу у траг улазила свима сплеткама |
пак одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, пр |
приспевши седоше сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окружне одређена.{S} Ови су |
ањени падају!</p> <p>После победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мр |
рске и бреговима старе Маћедоније, која је стајала под управом Јаничара и које је предводио дал |
д оних грана Француске револуције, која је имала да цео свет обиђе.</p> </div> <pb n="42" /> <d |
јунаци борили супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из големе турске царев |
мрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> покори |
ане Милош на једној слици трибине, која је напред мало изтурена и стојећи гологлав овако народу |
на била из големе турске царевине, која је бројала 45 милијона душа, и чију је војску предводио |
ш, зачуђеним очима турске светине, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају п |
међу тајним учесницима оне завере, која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила |
ој изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдекојих српских жена.</p> <p>„Љуб |
ешке неблагодарности према Русији, која је мислила или боље рећи, није престајала њега уверават |
је он говорио народној скупштини, која је по његовој заповести сазвата била: „да даде рачун на |
вој и оној жалосној драми српској, која је после у Србији одигравана:</p> <p>Почасно обновлење |
сваким даном злоупотребљава власт, која је уставом дана разним гранама правитељства, и да на то |
ештину.</p> <p>Заповедајућа власт, која је због рата установљена, била је у рукама војвода.{S} |
рисвајају себи моју врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за изве |
уке узети, да бране своју слободу, која је драгоценом крвљу њиховом купљена била.{S} Русија при |
<p>Оба детета загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> < |
створи она у Србији једну странку, која је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвоља |
ода, знао је само за једну Турску, која је полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она |
воме уз гусле једну народну песму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајк |
е и срца свога подпомагала заверу, која је имала лицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да произ |
ди ову високу и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем доб |
и неким пословима излази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — узда |
че:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жалосни п |
на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, настави са нестрпљењем, за које М |
шта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју по |
овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена била јако разграната и да потп |
о је непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут пред |
оворе мира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним биткама добро застра |
браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке |
законима народу осигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек и |
ела окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно |
коју је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога бе |
заточници светога савеза....{S} Турска је опет повратила своје старо господарство у Србији, а |
од нашег простога народа, љубав братска је претерала све границе фанатизма. — Име брата јесте н |
е Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, но напоследку остане без уважења.{S} Вој |
ачаства, и особитим напором придржавала је народност своју, која се крунила под политичним удар |
адовима.</p> <p>С дана на дан откривала је турска полиција нене потајне завере, које су народ б |
а.</p> <p>За неколико магновења владала је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази о |
очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Ср |
скидајући очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико магновења владала је |
нцуску годинама 1800 до 1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по це |
слобода» — и са особитом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобо |
ла је ову решителност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег одушевле |
јама у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је наручено било да доказују |
што радити нису морали.{S} Русија имала је без <pb n="196" /> сваке сумње велики интерес, да Ср |
били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан О |
је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сносити љутину и халовитост |
ела с портом свршила:{S} Србија постала је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке, |
срећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све |
а сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег |
ст, која је због рата установљена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чет |
ција Србије, после савршеног мира, била је организација оружања...{S} Уговори сад у Цариграду д |
свакој вароши, до најмањег сеоца, била је управа предата кметовима или општинским старешинама, |
а моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од важности оружја гонитељева, то |
" /> коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрз |
ја окружава малу варош Крагујевац, била је опредељена за ово велико празновање.{S} Јошт пре мес |
и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после оних великих ратних напора и великих |
ан случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели у заједници братској и по пр |
било.</p> <p>Столица управе српске била је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у години је Милош |
/> удаљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало |
су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које |
кружја бирала, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Мило |
спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила је она већину присталица својих у совјету.{S} Они совје |
но је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и донешеним законима при |
дељена и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца |
</head> <p>Једног зимског вечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене с |
на, пред храбри своји Србијанци, видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она с |
ободе војевали.{S} Мати Љубичина видила је своју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, |
њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад с |
ију за себе задобије, а Турска налазила је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом м |
>Код оба двора намера Милошева начинила је велику забуну.{S} Искључење породице Обреновића са с |
Турчина, овог мрског господара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се |
убка сабље турске.» Ове речи изговорила је она са највећом разјареношћу и чуством пуним осветољ |
снажног држања народа српског, зависила је верност порте у извршавању примленог <pb n="112" /> |
ика новост.{S} Омладина турска узносила је ову решителност Махмуда, пљескала је рукама на ове н |
и невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, под којим је цео народ срп |
га дубоко увређена била; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у ов |
тољ на несретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и |
, несретна њихова родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца |
сподара Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} У ме |
еде, која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, да потр |
пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до очите своје материјалне пропасти, големо |
им.{S} У такој грозничавој тишини дошла је била већ и година 1792.</p> <p>Научени људи говоре, |
ство било је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <pb n="115" /> била.{S} Милош |
као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не ги |
ђу њима само какови пролом спазио, одма је то на своју корист употребио, секао их је као репу и |
S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу правед |
љским, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Непрестано настојавајући |
великих и пробитачних установа, којима је Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвез |
вима или општинским старешинама, којима је старешина био кнез.{S} Свако пак окружије имало је ј |
од Србије своја висока осећања, којима је он према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ |
анама, имала је она тајне уходе, којима је наручено било да доказују користи, које Србија од уп |
мо неки незадовољници у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли с |
инуше многи знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом попл |
шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, како од свију страна прегнуло се з |
да тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шт |
на супрот Турчину.</p> <p>Величанствена је и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упут |
вника.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена је на 17. окружја; већа окружја подчињена су начеонику |
ење задобио.</p> <p>Цела земља подељена је била на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај бр |
лиције.{S} Министару финанције поверена је била и трговина, а министар правосуђа био је уједно |
156" /> његова реч повторавана и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти, знао је |
лична слобода свију грађана проглашена је, сопственост њихова неприкосновена <pb n="174" /> је |
га и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину да |
довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим непријатељима расплодила.</p> <p> |
пуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу сваке своје личне опасности, са отважношћу и |
време Милошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и |
—</p> <p>У тешком робовању турском, она је свако сретство, које јој је давало прилику да господ |
тављати кнежеве, да земљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно мес |
а, примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да с |
а на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, |
њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима око границе путовала, да народ |
жалости за њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнај |
ало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, нег |
и учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким |
је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и |
ке.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га |
а буде одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужасно је <pb n="54" /> помислити о о |
ажава оно и потсмехно лукавство, држања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови |
на држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добро расположен.{S} Лепо пак н |
веног изгледа у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга |
а једна стихија дивље необузданости; та је била необузданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} Па |
је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје |
бру.</p> <p>9.{S} Архијепископска плата је 6000 Ф.—а Епископска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу |
страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш; <pb n="134" /> |
ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било; то показују она мудра уређења, која је |
народује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанственији и најрадоснији дан за народ с |
њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа изгинуло самном, па неће бити никакве неправд |
/p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга његов |
ош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад |
ама.{S} Помоћу речених радина уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; д |
остан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину сво |
ека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p> <p>Мало после |
они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депута |
несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја |
могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви одлико |
лармање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта је могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити, кад |
их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> |
наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога навршила, и она се |
радо гледао милоснице...</p> <p>Љубица је овим поступком мужа свога дубоко увређена била; ћуте |
рски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удо |
у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> |
своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале |
обода!“</p> <p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт је |
а.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за непознатим — ова морална бољетица |
очима стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање страних сила прерађен — сравнио са про |
а, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо ве |
држи, то изванредно благоволење — којег је он предметом — од стране његовог величанства императ |
/p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе |
ојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> <p> |
лињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени ост |
сији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, |
вима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из ко |
ла прерађен — сравнио са пројектом, ког је Милош народној скупштини год:{S} 1825. предложио; а |
рави мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом |
о врховни вожд <pb n="113" /> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је д |
оји је са правитељством дописивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све вр |
бне речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n="136 |
година назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки јед |
н на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се, да умни развита |
прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потресао своју тиху пустињу, |
аповести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излази |
ажавајуће магновење — престане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење бе |
роковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је н |
ом потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p> <p |
е управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорског посланика |
и најрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео |
народ супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну иза |
је тај народ пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n="12 |
е и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1830 |
“ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним |
аперен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну |
Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично нар |
а свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бит |
отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну такову песму отпевао Милош, у највећем одушевл |
ским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је то на с |
ницима кроз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он |
донешеним законима прибавила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био |
еђу два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање |
гу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети и оно ш |
о за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Т |
е он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрск |
неуважавамо.“</p> <pb n="214" /> <p>Кад је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни |
којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — о |
мет је данас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благо |
независност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља готова, |
он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју малену кнежевину тако уредио, оста |
је све труде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи див |
а, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:< |
јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и от |
које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, |
ас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p> |
позвати ни противити није смео.{S} Сад је требало <pb n="151" /> други начин узети, ако се мис |
би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблагодар |
раторском агенту и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигархијск |
те земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то је Мило |
>Слово Милошево на углед.</head> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на главно |
на највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одг |
овој сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане износити околишењ |
род весело усклицима поздрављао, поглед је Милошев изражавао оне горде радости, ону утеху безкр |
оме чинио.{S} Неколико тренутака поглед је његов непомично управљен био на Султана, а затим про |
/p> <p>Послушност законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Срб |
едио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору своме држао, кад му јави |
овде испричан; који <pb n="211" /> год је познавао халовитост Милошеву, тај је морао стрепити |
Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски противу Турака листом устао.</p> <p>Рат се за |
је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множина народа опколи ко |
и свакојаким видом показивали.{S} Народ је руљом у хајдуке одлазио.</p> </div> <div type="chapt |
Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику отачастољубиву власт, ма да је о |
и задовољству приватна живота, а народ је српски <pb n="226" /> после 27. година на својој све |
те на оружје, време је!» —</p> <p>Народ је српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S} |
ртвовањем од стране Срба.</p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је једном Милош — «кад срце десни |
политичко биће утврдити.</p> <p>„Народ је“ — говораше он — «једна велика породица, од које сва |
вору, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљи |
за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једи |
ко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов |
о утврђивати; но Милош знајући од какве је важности то место, нареди да се одмах на њих удари, |
свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевник српски „Вук |
> ово ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ов |
за повратак изгубљене слободе...{S} Све је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одг |
ти могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом рус |
утак“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатеље ва |
њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знат |
.{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близа |
отивстати!“—</p> <p>-------</p> <p>Овде је сад сљедовало једно од оних немилих призора, којем ј |
су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и |
сладости у грубом занимању пастира, где је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим мла |
тужени бегао је у стародревне шуме, где је налазио своју потпуну слободу, пошто се је напред уд |
ја се одустане.{S} Паша београдски, где је била столица управе Турске, добије од султана налог, |
народа; показаше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ |
своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, |
и смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабријих војника — види |
у Крагујевац за 16. новембра 1835. где је била и столица правитељства.{S} Но почем и народ у С |
евојкама.{S} У месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли за једног п |
Кнеза није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових великих услуга отачаству указани |
извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима налази и да турск |
су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио главом погрешку своју, што је из земље побега |
је су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће |
године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљу где год с |
д северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи усправљеном руком главу своју |
подељена је била на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале |
вим лешинама поља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он ниј |
противу овладе глупог сујевјерја, које је као морална проказа растварала дружевно тело истока. |
уважење и поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са земље отачаства њег |
и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да |
на његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „До |
укама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb |
оша на живе <pb n="181" /> услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султ |
свагда десна рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем указала — велике су.{S} Сваки је ж |
здалека бројати све велике услуге, које је Русија 1833. год. Србији у делу српске независности |
и вешт у познавању љутске природе, које је најважније знање за онога, ком је суђено да над друг |
ћ за велике труде и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што |
зул на крају оних списа подписује, које је он спремао, да народ свој подигне на један степен ви |
већ је држан као непослушно робље, које је турска батина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна је |
јући на <pb n="191" /> њихово име, које је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На о |
егињи Љубици пребацити оне побуне, које је она више пута потстицала на своју сопствену опасност |
</p> <p>На ово високомерно питање, које је истог вечера сретном господару од Србије до ува дошл |
И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистателном портом заклучила — савесно испуњ |
едоносно оружије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тих |
други опет да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, па |
а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак |
о уређење правитељствено у Србији, које је уведено на основи по све слободомишљеној и уставној, |
и она ме отпусти са величанством, које је само једној књегињи својствено.</p> </div> <pb n="21 |
одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало <pb |
, није правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи његови неп |
чи стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио народној скупштини, која је по његовој за |
ли очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Та |
у главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и под |
вати могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које |
упку дело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и подигне благост |
ећма узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладн |
ки неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке проп |
и своје звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Ко |
славу пожње, за превелике намере; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је сп |
ије своје богатство, <pb n="65" /> које је задобио... и да личност своју и породице своје обезб |
нање красног светског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору ов |
, да је изневерио народно дело, за које је толико пута био жртвовао живот свој, који се сав све |
руски о оном престолном слову, за које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S} Но сад |
ошто се је напред удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа. |
екао и велике <pb n="48" /> услуге које је он отачбини својој првим даном побуне српске учинио, |
/p> <p>Чувствена жестина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење — прест |
је стајала под управом Јаничара и које је предводио далеко чувени паша видински Пашван Оглу, о |
казао маломе пастиру, да место ово које је њему случај означио није за њега? — или је можда, за |
овери родитеља свога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од |
Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити |
ему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски ниј |
веома умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам госпо |
у ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо |
рукчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенито, понудила ме је |
а уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» —</p> <p>Народ је српски на све стране испуњен био |
ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило одвећ весело у светковинама, одавању и при |
ила исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење праведно делила.</p> <pb |
за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турчин по |
а закриле бегство његово.</p> <p>Крајње је време наступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђ |
ост у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што му је неограничено п |
је свога погледа удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ — пов |
бови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју и н |
осијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јун |
ењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску во |
ку власти владаоцу остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејати, |
>Овај жалосни призор за мење времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" /> |
коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p> |
м са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици триби |
тересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, ко |
и овоме одговору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n="164" /> придржавати умео, полож |
вно јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је задоб |
грозна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да му |
и и умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао је |
а које благодарност буди ономе, који се је жртвовао овим магновеним интересима, свршило се ако |
лаву под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учин |
је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су дру |
т, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака пог |
у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других |
начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разгово |
ма около цркава и манастира, скупљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8" /> бесконач |
сретних дана књежевине своје, сећао се је господар од Србије; оних пријатних утисака, и оног м |
воју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb n=" |
побуњених робова даде исећи, подужно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Ов |
налазио своју потпуну слободу, пошто се је напред удружио са онима које је раван случај у гору |
а кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци оглед |
скупштини лишио Карађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за сво |
мена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси пла |
лазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сен |
до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати грађанске одношаје јавног права свога и |
Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p> <p> |
ила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја води |
ма поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито поверење задобио.</p> <p>Це |
шта људских удаљеним и неприступним, те је он ту често проводио читаве седмице, а често проживе |
ђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство њего |
пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило |
> <pb n="170" /> <p>Дело ово од особите је знатности, и било је за целу турску царевину велика |
ђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао |
ла владати, њено мушко посредовање више је пута збунило Мијајлове министре.</p> <p>Једног јутра |
владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа |
ала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја са |
м у својој ниској и маленој собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника допре д |
г дана множина народа опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да жив |
д је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана ув |
капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и метне |
за собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Руси |
је било викати на самовласт онога, који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке ве |
ло из слободне воље самога народа, који је прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на то |
материјално стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово у |
шу!!! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, ко |
придржавати умео, положај Махмуда, који је са укоченим очима гледао овог србијанског простака, |
хтеде да подпише повишење пореза, који је већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> |
тану неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодушију Милошевом захвалити, ус |
речи једног Француског научењака, који је кроз Србију пропутовао и својим земљацима књегињу Љу |
у опозицију и оборити овог човека, који је доста незгодан правац заузео био, јер није трпио да |
о Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље каб |
ти увредило је и једног посланика, који је сљедећим речима изразио своје незадовољство у пуној |
кружије имало је једног началника, који је са правитељством дописивао и ког је именовање Милош |
ову другог сина Милошевог Мијајла, који је увек живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио |
ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држ |
ском обиталишту српског господара, који је сад постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је |
ист сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, |
то се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима мира освећен.» — </p> <p>—„Ја се неопомиње |
остарах да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гро |
га под руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука |
{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме |
ше се, изузимајући јединог Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, невера браћи својој |
аздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао велики уплив код совје |
аје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао |
су биле позване да прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину његов |
његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу п |
очео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са ж |
то — овог неразлучног чувара свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе |
зином изкрсне човек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким обод |
</head> <p>Устанак народа српског, који је 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од |
учи разне промене устанка српског, који је робове поставио у ред слободних људи.</p> <p>Усред у |
јета, и то совјета оног раздорног, који је страним сплеткама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја са |
ског за првих дана владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи с |
и Милош са осталом војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да |
, да поврати Милоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати зем |
ом набавимо јавној благајни порез, који је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је определио свешт |
, био једини човек у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у страном свету задобит |
целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци |
{S} Ово је једини владалац српски, који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног звани |
требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законода |
опет преотети.</p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад н |
ш није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} Он има |
е, подигнут је био један брежуљак, који је украшен био заставама и зеленим гранама.{S} На подно |
жалоснијим посљедицама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на |
иви.{S} Милош је био једини човек, који је могао владати и обуздати српску револуцију и учинити |
дарства турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, грозне доброд |
— рече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер мој |
о да говори у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни |
Но у овом последњем судару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, |
раду у присуству паше обнародован, који је као комесар блистателне порте, народу исти растумачи |
и дубоко проничући дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и миро |
гово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован стајао, рече му са свим |
вши Архијепископ београдски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и |
одло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо |
та Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет |
ом према Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари з |
својом на једном зеленом брежуљку, који је растовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерн |
врдања, које може свакоме владару, који је уставом земаљским обвезан, да народу о своме раду ра |
> <p>«Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми може |
ако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи, сваки дан излази да види ш |
ствари успоставили.</p> <p>Милош, који је делом за војеног диктатора произведен, био је задахн |
незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен |
а из поља доведу остатак топничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће |
извиде разлику између два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстал |
под заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међ |
им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници |
илази онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није |
андра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био. |
ћује.</p> <p>Императорски посланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Ми |
ега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа свободоумног, није правио завере, да дело о |
тити што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом својим, а са оружјем у руци за триде |
ретстала, он је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако во |
ом победили голему турску војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредни |
ена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су |
нута била сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки ј |
ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашњ |
народњем указала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љуб |
у је истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после учиње |
шију Милошевом захвалити, устане колики је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Д |
очи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гла |
су апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски је народ такођер на славу свију позвао се и слава се од |
јег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, јер с |
се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, |
је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да |
дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити |
а старац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљ |
неповерење било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — б |
неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио, |
њему случај означио није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српских јунака, поче |
док седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он |
м пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике силе, које шире своја сна |
ам ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, |
агујевцу определита.{S} Двапут у години је Милош обилазио села и станишта, само да се извести о |
ак: исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао на новопридобијеним крајевима Сербије.{S} У сл |
ођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао |
{S} Слава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Ј |
у дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће |
тена мача као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои ј |
та желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кр |
с.{S} Но једна слава није довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити спавајући народ, ко |
доба није требао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или оно |
отом проста земљеделца задовољити, нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мут |
и обуздати српску револуцију и учинити је за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узакони осло |
олико бриге труда и стрпељиве умешности је стало и требало уставној Србији, док је приволела по |
био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су до |
полунезависиост Србије.»-—</p> <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима г |
од је познавао халовитост Милошеву, тај је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом пр |
оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" |
дличном пристојношћу захтјеве, које јој је Србија предложила: да призна независност њезину под |
и дух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој Србиј |
урском, она је свако сретство, које јој је давало прилику да господари над срцем свога мужа, уп |
вити два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она је н |
, па истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који о |
лазила под теретом заштите Руске, којој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар ов |
одила се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но С |
обуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћанства |
а оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени господар онај: ком имате ви за све благодар |
еиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека |
и предсједника апелационог суда, једнак је са чином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена |
којој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} |
сваким <pb n="37" /> даном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна стихи |
ти спорину радње канцеларијске, но ипак је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су каков |
здишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо д |
азговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на исто |
ка земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим гнушањем Мило |
о.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </div> <pb n="168" /> <div ty |
Један час после свога доласка, посланик је руски поднео господару од Србије: «уверење високог у |
ост и храброст његову.</p> <p>Свештеник је овај већ двадесет година војевао у редовима првог ус |
тити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неко |
је стало и требало уставној Србији, док је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да се у |
{S} То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли к |
рима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад |
ме по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. —</p> <p>За издржавање кнежево и његове поро |
но ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кар |
омах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ |
да слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трајућој <pb n="9" /> појетичкој и светлоз |
да сте потегли несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, д |
добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим м |
на започетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су |
<p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> <p> |
у промету трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са прави |
ло једно од оних немилих призора, којем је немогуће пером израза дати.</p> <p>Милош се усправи |
али...{S} Но својим наравним проницањем је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из |
приповеда, откривала <pb n="220" /> им је сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства с |
оруђа за земљедељство набавити и та им је под надзором општинских старешина за рад давао, не ш |
ду.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И |
ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n="70" /> <p>На цвети 1815. год. иск |
јасни и дволични превод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио р |
е.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и |
сном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену слобод |
њетење власти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији приписују |
па глас и одушевлење свештеника, којим је речи ове изговорио, даде овом призору сасвим други в |
а одобрење <pb n="127" /> Ферман, којим је порта даровала њему достојанство владара.{S} Милош т |
городне жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију види |
Више пута при искреном разговору, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често |
лан преле около једног стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор о |
је она мрско ропство турско, под којим је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај био је за |
била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је духом задахнута била сва омладина Србије.{S} Сваки ј |
унила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и донешеним законима прибавила, а |
ји је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је определио свештенству наплату, да може часно живити |
аћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај |
морамо овде ону љутину споменути, којом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је |
које је најважније знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се са пу |
живог сараните поред оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ова бу |
ила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n= |
сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена била после ослобођења њезиног од Турака.{S |
свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство постало тако несносно, да је морало |
исну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да остави место рођења свога, |
да послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунезависност Србије.</p> <p>На гла |
у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново |
Љубице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да с |
већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> </d |
p>5.{S} Чин министра председника, један је исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетни |
ријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један је Алах велики... </p> <p>Живот човека врло је кратак!“ |
шег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних |
> <p>Кнез Милош, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу њег |
орђевић подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњетење власти с |
тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобијени крајева, а две прве |
естола кнеза од Србије Милоша — довршен је.{S} Питомац императорског кабинета Александер Кара-Ђ |
рви устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је |
едње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови боли почну га |
та депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића: «који је од та два превода правилн |
е над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно поврати |
ани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољства, која савршено дозвољ |
ви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима својима подузећима поступао са важношћу и поуз |
ни што супрот воље његове закључили, он је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, г |
г пута хтео издајицама да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло |
је на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је |
ди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана уведен по постојећим обредима и тек што |
жевског <pb n="172" /> представника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Мини |
анесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно м |
хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На п |
усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти п |
испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће из општег уверења и |
живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао |
: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је вод |
сле ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај |
вор збуни мало отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским про |
особан за довршење народног дела.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек у целој Срб |
њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} М |
за војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суграђанима изгубљен |
ао што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорством свога вазала против |
ника, које он нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је |
о стази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитање < |
ије дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> жељама нашима на путу, мисмо г |
се на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где п |
а — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакш |
ош није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се |
ења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао народу и себи слободу и |
дник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p> <pb n="212" /> |
ка деца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао |
ја су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти као подчасник, и ту ј |
Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати и |
е зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију |
мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљ |
није био у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после он |
ега се у разговору придржавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се у чем |
је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живо |
ерење спроћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p> <pb n="153" / |
разованости напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником т |
е могао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у |
ма довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао |
ва његова истерало, удивљење.</p> <p>Он је заиста, тако радећи имао велика основа за своју поли |
власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благо |
{S} Светлошћу науке и изображења требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно |
вање, а редовима непријатељским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови про |
.{S} Детету јошт од 12 година поверавао је двадесетогодишњи младић све своје намишљаје.</p> <p> |
а времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за 16. новембра 18 |
по граду, равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p> |
ерано чувство отачаствољубља подрањивао је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карак |
.{S} Министар иностраних дела извршивао је уједно и дужности кнежевског <pb n="172" /> представ |
м био, за пуних петнајст година ратовао је противу големе турске силе, коју су најславнији ђене |
агао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године ишао је са братом своји |
их немилих господара.{S} Оптужени бегао је у стародревне шуме, где је налазио своју потпуну сло |
ћ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње уређење земље обраћати |
ожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та са |
и и уважавајући та предања народња, дао је он све старе преповетке и народне песме, које су сла |
простоме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељство набавити и |
Обзирући се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша |
а прага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио |
справи ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштро посланика руског, истера му црвен на ли |
њен — са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S |
подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што м |
г доба и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, м |
о поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о с |
рота; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њем |
ни својој да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове знамените речи |
слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, |
</p> <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем чове |
«Кажи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни бо |
народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро ур |
ба.</p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је једном Милош — «кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ов |
лош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима својима, да ће народ самном бити и да |
која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих ни |
n="51" /> <p>По извршеној пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој би |
</p> <pb n="117" /> <p>Шатобријан рекао је начином њему својственим: «Грци су јуначством и храб |
Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, до |
до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «извор и узрок толик |
о примици.{S} Пад једног човека повукао је за собом пропаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе с |
целим својим ђенералним штабом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи |
ар.{S} Министар унутарних дела, обављао је и дужности министра војеног и полиције.{S} Министару |
он постане њихов предводитељ и управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци |
и посланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност |
ским.{S} Он као глава народа свога имао је пред очима само интересе свог народа, знао је само з |
раховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега дола |
извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по њего |
д очима само интересе свог народа, знао је само за једну Турску, која је полугосподар над њим б |
к српски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за само његово незнање красног свет |
е било; но Милош искуством научен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је ус |
на важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султано |
дно до другога и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази. |
евао земљом управљати, а тако исто знао је праве услове народности српске поњати.</p> <p>Пре св |
ега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независности и слободи своје отачбине — бој |
је, које је народу своме учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што није могао рану преболети, да п |
одина своје непријатеље побеђивао — пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је срп |
Кара-Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} Аустрија под својим надзором држи српск |
твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је сплеткарењем својих великаша, а не зато што је народ |
{S} Као млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских бораца као прост војник и ради п |
што у држави потпомаже уметност, ступао је крепком стопом по стази сваке позитивне поправке.{S} |
ло, замишљен и озбиљан поглед одговарао је потпуно његовом телесном саставу.{S} Био је нестрпељ |
де као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, |
„Али господару! — овај други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми с |
ибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред |
Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је употребити јошт једино сретство, које му је заостало |
у.</p> <p>Неколико тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је |
траховити глас: «на оружје!» — потресао је Србију од једног краја до другога.{S} На уговорени д |
самим собом, у једном магновењу схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> < |
од запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне растове Шумадије, пробијајући |
p>Као врховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} На |
на и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за само ње |
е, у породичном животу губио се, постао је — кукавица.</p> </div> <pb n="59" /> <div type="chap |
икад побеђен а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме |
о превијати и лечити рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг заробљене жене и старао се, |
у српске независности учинила; подсећао је Милоша на живе <pb n="181" /> услуге, које је Русија |
Устанак Кара-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да |
буну.{S} Код народног свештенства нашао је у томе јаког одзива, њиховим <pb n="78" /> настојава |
авне саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји |
ао је стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо бо |
не вести, народ занешен од радости ишао је к ниском обиталишту српског господара, који је сад п |
} Јован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.» |
ас отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављају ку |
тране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, |
ет гледања и свеопштег љубопитства, ово је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и с |
занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се |
м.</p> <p>По свршетку једне године, ово је дело <pb n="171" /> свршено било.{S} У овим делима н |
љску и законе народна скупштина.{S} Ово је био други красни део посланства Милошевог и сад ћемо |
Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је имао срећу кнезом ср |
е више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пр |
е по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу |
ин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо |
који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне С |
ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђ |
да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком |
од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. |
а слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудноватије на свету, које кад чују н |
м гомилама, особиту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дошао, |
имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престолно слово произвело живе приговоре тих дворова |
смислу <pb n="188" /> управе, и његово је величанство заповедило мени, да вас нарочито позовем |
, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за д |
оје земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било, ниј |
ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаство је бесмртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, к |
други човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позније доба сама водила — |
о му је за одмор служио пропуштао, него је почео изучавати на изуст народне песме, које тираниј |
љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излагала за другога, само |
нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој девојци, коју је он замишљено глед |
званични преговори; но кнез српски дуго је размишљавао о предлозима онима који су му од дивана |
оводио читаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћ |
ао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати, |
ју љутину.{S} Увреде њему нанешене умео је опростити, но за неправде другом учињене био је неум |
и Милош.</head> <p>Народ српски преотео је од Турака неки део своје земље и у народности својој |
«Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт на б |
</p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући |
ом за војеног диктатора произведен, био је задахнут величином свог позива, и способан за доврше |
ео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је често на тајној аудијенцији код султана, без да му ј |
отпуно његовом телесном саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њихов |
обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промету трговачком, доцније пак и са |
ла и трговина, а министар правосуђа био је уједно и министар просвете.</p> <p>2.{S} Успостава с |
.</p> <p>Нов устав на овим основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у присуству паше об |
жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишт |
врженика у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образованости напреднији од Милоша |
тити, но за неправде другом учињене био је неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p> <p |
род српски стењао.{S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је |
ав у народу прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ исто онако к |
робова!» —</p> <p>У самом Цариграду био је Милош најславније дочекат; пролазио је кроз варош к |
француски говорити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није |
и поред другог драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произ |
е у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности избавлење и ослобођење отачаства, док се |
је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао |
славних људи продаваху, гомилама врвио је свет, да види његову слику, која беше са цртама јако |
ај:</p> <p>Једне пријатне вечери, седио је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом брежуљку |
ио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собиц |
али.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари Петроније певајући по обичају своме уз гусле ј |
је порти сване године плаћао, ослободио је народ од десетка и других дација, које су Турци, гул |
јом домаћом чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји |
са вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Ма |
тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он ни |
је Милош најславније дочекат; пролазио је кроз варош к палати султановој, на коњу источно осед |
.</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам |
и у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, који су му саветовали да беж |
подару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</ |
порте» — а превод Петронијевића гласио је: «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже к |
исоког положаја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, погледе свију главни људи, а доцни |
угосподарем!» —</p> <p>Долгоруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног прост |
рској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који с |
турском нагоњени народ српски — скочио је на све стране на оружје против својих угњетача.{S} О |
, решио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије.</p> <pb n="17" /> <p>Од час |
p>Овај јуначки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Срб |
ћи усправљеном руком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледајући веселу и дражесну го |
плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он ј |
Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, |
о да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту св |
<p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племените намере његове ос |
е до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потребовао општу потпору од свих |
азиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га ниј |
? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш |
на турску страну.{S} При свем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се ја |
упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кнежева признат био за врховног господара о |
ку приповетку о «Краљевићу Марку,» како је овога клетва очина до тог срамног понижења довела, д |
а, који је већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> <p>«Један тренутак“ — рекне она |
ва.“</p> <p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са последњим узд |
је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је чест |
овим листовима видили, колико је и како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за независно |
ј кнежески престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </div> <pb n="110" |
нез од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Милош постао идолом српскога народа, и зашто је наро |
најхрабријих војника — видили смо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са обр |
за обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не и |
били.</p> <p>После једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ |
: «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Т |
е његове врховне власти; и по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, који је те з |
претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити |
је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србије, све |
ала новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, |
лободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неуст |
«јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва младост Ђорђева.{S} Мало позније неми |
и совјет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb n="60" /> било.{S} Ове совјетнике су о |
>Ми смо у овим листовима видили, колико је и како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за |
рбина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по и |
није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} После дугих дебата, при |
престано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му је последње ратов |
огађало, то нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког ис |
а се испунила“ — придода старац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. |
ма народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а |
, који као напрасит и самовластан тешко је сносио икакво ограничење његове власти.{S} Милош је |
ржавање кнежево и његове породице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове |
едину између мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година |
одир и са становницима варошким, виђало је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само глед |
ова верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи |
стазу политичног дивана навести, ваљало је самом султану да започне извршивати заповести, које |
а био кнез.{S} Свако пак окружије имало је једног началника, који је са правитељством дописивао |
наке, нису могле вечито трајати, морало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени |
српске поњати.</p> <p>Пре свега морало је материјално стање Србије у језгри својој војено уређ |
ју малену кнежевину тако уредио, остало је том великом државнику, да даља далеко важнија и већа |
д смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и др |
>У целом овоме заробљеном народу куцало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављ |
/p> <p>Својство ових поклона, произвело је највеће учешће код Мусулмана.{S} По народним обичаји |
о насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерадосно поздрављао, као <pb n=" |
вај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он им |
> <p>Заплашити карактер овог рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове пристајала, |
послу само мимогредно улогу игра, било је доцније душа свију преговора и није остало између об |
ука или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и пробисветова <pb n="38" /> т |
це, у овим данима великог искушења било је чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала п |
:</p> <p>Почасно обновлење совјета било је већ закључено у општем договору.{S} Но Русија, која |
о сви имали право, ваше неповерење било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме |
се мире.{S} Магновење за преговоре било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба поту |
ело ово од особите је знатности, и било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омладина т |
"193" /> <p>Међу самим пак народом било је такођер незадовољника, но народ се није тако лако да |
<p>Да последњег часа држање његово било је пуно достојанства и благородства.{S} Кад <pb n="206" |
од совјетника.</p> <p>Мњење његово било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у пр |
ног турског робовања, земљеделство било је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила |
ења, држање Милошево према султану било је пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели очи св |
роду говорили» — настави Махмуд — „било је предметом љуте критике, од стране тих сила.» —</p> < |
тојности а уједно и одважности увредило је и једног посланика, који је сљедећим речима изразио |
—</p> <p>На овом далеком путу, долазило је просто дете у додир и са становницима варошким, виђа |
/> савез — остало сродство пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је закл |
ржати жели и само у овом погледу желило је његово величанство, вама лично доставити упутства, к |
свима биткама придржавао.{S} Но колило је задобивена победа славном делу његовом помогла, толи |
европејске државе.{S} Све ово закоснило је досад установљенија, за која сам вам лане о светом Т |
орно и озбиљно држање народа узнемирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ |
> <p>Путовање кнеза од Србије, жуборило је непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S |
д.</p> <p>Његово величанство» — гласило је писмо — «сматраће онај дан за најсретнији у животу с |
отстрекавање својих попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери сво |
скао.</p> <p>Детињство Ђорђево протекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радос |
по одличном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов положај тек за који дан; н |
лах велики... </p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенци |
ховни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је чудновато расматрање једне са свим просте и неукроће |
и остали будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јели |
p>Ово благородно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреб |
ло слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство постало та |
у непобедимост.</p> <p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све |
о, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи по |
зоре да одпочне.{S} У целом логору само је један једини човек будан, и на ногу он бдије над сви |
места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући из гла |
и усне своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва младост |
скупштини поднео, нема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мисл |
ошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се в |
и смерног.{S} Његово држање посматрано је, свака <pb n="156" /> његова реч повторавана и мерен |
оружје из руку испуштало није, но једно је само пред очима било — одупрети се сили тираније, те |
унака, вама избраним господо, остављено је да довршите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отача |
а оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставобранитељи по целој Европи разнели били: |
зданија па до најнижих прозора, окићено је заставама народње боје, цвећем и зеленим гранама.</p |
користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узвишеном господару до знања, да се неки високи |
чувство годинама све већма ладнило, оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Милош |
народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, које мо |
ду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изасл |
дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.</p> <p>Испуњујући ов |
он према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с |
обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорн |
/p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужасно је <pb n="54" /> помислити о овој неразрешивој гатки, о |
своје намере.{S} Но овај поступак јасно је показао; да Милош неће за живот главе своје, да се о |
угњетене потпомаже; свакако пак извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у рас |
Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама |
уги изванредни човек тога доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагало великодушно повер |
Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S} А зато |
био, за кога час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац просто као и остали војниц |
данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере п |
ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува м |
био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите |
примити могао све посланике народне; то је <pb n="133" /> Милош ту скупштину држао под ведрим н |
се повући натраг са мојом породицом; то је сретство за измирити све“ — придода он са подсмевају |
ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз нар |
ао народног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио народној скупштин |
оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но почем наши свештеници несм |
о пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напр |
те водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а |
и и најискренији пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја |
о то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како нај |
зи постојана — установљена.</p> <p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и |
Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за стол |
<p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216" / |
азнела.{S} Његово јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, његова нечувена освајања и с |
им услуге чинити.{S} Народ српски често је био несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бог |
вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким <pb n="37" /> даном расла, ипак ј |
во није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала |
ци обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом носио, и што је између два |
обиту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дошао, да буде учасни |
мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пред његовим ногама иштући благослова; за ти |
</p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и с |
зила је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом могла совјетнике противу кнеза потст |
у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши |
о, певајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове |
> <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву |
Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добр |
ганим ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак је |
ог стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао. |
постојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која |
ски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи, ко |
како би најзгодније установили оно, што је најпрече, најнужније и најполезније нашем отечеству. |
тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост б |
— Треба бити поштени признати оно, што је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није д |
у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу давно ве |
> скупити веће скупштине прво зато, што је превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо |
азвата била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа радио.» — Тако се учтиво према н |
ђе је платио главом погрешку своју, што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војни |
едајући веселу и дражесну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb n="55" /> удаљена била.{S |
еза Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа р |
сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кар |
ана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису добивале никакву плату од св |
и и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго |
из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новинама оглашен био, да с |
илош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S} Час |
ерно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установи |
е на десном рамену његовом носио, и што је између два прекрштена мача као крст изгледао, говори |
} Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су закло |
то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, |
великих услуга отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Мило |
о људе, који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом своји |
ево пророчество се испунило.{S} Тек што је свитати почело, турска војска халакајући удари опет |
и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног |
ли би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но Милош се није на те пр |
да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом министру руском Рикману рек |
страшним у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Мило |
ако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После |
и Милоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој н |
јадна политичка жртва, која се као што је опште познато, једног јутра попела на књажевски прес |
еколико тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је проти |
овање.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња места ра |
ор за мење времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" /> год је познавао х |
и, подужно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба |
шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на |
једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда |
S} Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су пред ов |
ткарењем својих великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике труде и заслуг |
ком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што их је од пре |
ога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <pb n="177" /> испод ру |
<pb n="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена била, ниј |
оду свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити што |
постао идолом српскога народа, и зашто је народ после толико година једним гласом захтевао, да |
оцу остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејати, међу тајним уче |
агостања људског и среће државне, пошто је земљеделце ослободио од множине дација, које су на њ |
могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу с |
осрамоти једну младу девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата |
имером покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Његова потајна |
и ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио сплетке, које отуда полити могу.</p> |
је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац врло добро знао, да би без преображ |
се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао преви |
и Турској и других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се са дв |
ао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао земљом управљати, а тако исто з |
али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слобо |
ри свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа |
политичкој борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, која је у свим гранама правите |
аједињена била са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} За |
вде јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај више година под турским ропством у синџиру |
жавама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити народу п |
има имам -један званичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и |
е душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Ср |
оша и Мијајла престола лишиле — предмет је данас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље п |
опасности известити?“ —</p> <p>«Предмет је овај врло важан» — одговори султан — «о њему није се |
о.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично народно <pb n="50" /> одело, њего |
сати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он ни |
каквог престолног слова преписано, нит је по престолном шаблону израђено, па да се у њему које |
ам то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буд |
од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, |
ући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо јавној благајни порез, кој |
овима првог устанка српског.{S} Старост је изнурила снагу његове јуначке мишице, но кад му није |
ше у притјажање робља свога, законитост је турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бо |
држати.{S} У сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који је украшен био заставама и |
инета Александер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{ |
е и слављење није власт наређивала, већ је потекло из слободне воље самога народа, који је прве |
> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он |
е и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаш |
ароду показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за пол |
би Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан као непослушно робље, које је турска батина по |
ори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат |
Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. <pb n="205" / |
ђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредељен био, да буде мост за случај каква н |
у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за к |
на празник Васкресења Христова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно |
о извојевао народу и себи слободу и ову је земаљским законима народу осигурао.{S} Слава нека је |
во унутрашње организације земље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било; т |
мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бег |
риближавања, које он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која би се изродити |
покор тај, понижење Србије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год буде родољубивих поштених Ср |
оја је бројала 45 милијона душа, и чију је војску предводио чувени Куршид паша, страшило раје.< |
аде велику власт над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са |
ама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, |
215" /> правилима добре економије, коју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да |
предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страхов |
е бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе навукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ов |
ашен био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у |
дуго је почивао на младој девојци, коју је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког |
а <pb n="187" /> униште ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово величанство мисли, да би |
з лице, падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас |
и не ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет годи |
и најважнија наука, <pb n="35" /> коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Тура |
ни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је одважна жена произвела, отвори сад изглед за победу |
рце десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једн |
ве странке равнодушно.{S} Једну странку је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило |
јној аудијенцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило |
сваку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, зб |
ном суморном ћутљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ства |
обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше |
во му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, к |
и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што |
грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Кралеви |
амена, бела као снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S} Његово смежурано лице са црт |
>Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благоволећи савет, да остале дане своје |
злату и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили г |
тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која су склони |
потребити јошт једино сретство, које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он на |
доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагало великодушно поверење спроћу свом старом при |
о је могуће залечи ране народу, које му је последње ратовање задало било.</p> <p>Столица управе |
—</p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличијама |
оду највеће одушевлење и радост које му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гус |
лош је средњег узраста човек, држање му је војничко, опхођење просто а никад подло, често одвећ |
висок, блед, љубка изгледа, понашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски гово |
ши.{S} Јецање несретне девојке, срце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, |
тачаство своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене свиреп |
, да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <pb n="101" /> Двадесет хиљ |
, гледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне |
кој виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоценог |
одважност за слободом.{S} Приповедао му је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скорим |
неутолими нагон за слободом набављао му је сладости у грубом занимању пастира, где је он уживао |
у — за његово лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне |
он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употреби |
себе под њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузрок |
славном делу његовом помогла, толико му је великодушије у бојевима код самих непријатељских вој |
често одвећ достојанствено.{S} Чело му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> уј |
м делом добије круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаж |
о му је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да |
хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, |
е је до војводског сана узвисио, што му је неограничено поверење и истиниту љубав у народу приб |
а, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео изучавати н |
во Милошево постојано великодушије њему је код својих задобило уважење и поштовање, а код Турак |
лице! рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја са |
.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не но |
је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече посланик — „достављено да на |
p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино пр |
тшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Милошев |
у једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пу |
оли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати, док седе |
ији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадн |
оји су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чи |
е, да потражи своје рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче |
то на своју корист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао. |
е стопу за стопом отимајући прогањао их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима, п |
их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна С |
ари и извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, д |
довао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни г |
је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њ |
оне и обичаје српске крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та |
ајући на колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заруч |
а српског придобити за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о |
о да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу ти |
неоцењива важност поклона тих; што јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p> <pb n= |
ро доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овд |
Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју |
p>По повратку своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у |
} У овом делу унутрашњег уређења, Милош је уједанпут показао чудновату вештину.</p> <p>Заповеда |
за врховног господара од Србије, Милош је наумио да неке поправке <pb n="111" /> за друштвено |
.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош је показао највећу војничку вештину.{S} Ово није била з |
иромашила <pb n="115" /> била.{S} Милош је одмах спочетка владе своје потпомагао овај први изво |
еху машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, не |
им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за војничког поглавара од Србије.{S |
може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n="82" |
кроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је могао владати и обуздати с |
а су Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки зго |
акво ограничење његове власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло |
уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благода |
ове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 |
е већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је непри |
издајицама!!!...{S} Овај тренутак Милош је требао употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани |
ћу.</p> <p>Овим цифрастим говором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он с |
у поклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да |
рао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степену власт и |
> <head>Кнегиња Љубица.</head> <p>Милош је јошт један једини био између свију вејвода и ратних |
рати се натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао полит |
и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости |
илим домаћим непријатељем.</p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Мил |
и насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопштег љубопитства, ово је |
и су га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраста човек, држање му је војничко, опхође |
сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа имати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви љ |
да српског, који је 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавнијих епоха у ср |
нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипломације, ма да је он једном већ признао < |
су непријатељи Милошеви отклонили уплив јевропских сила у дела њихова, видили су они себе доста |
д свију народа, који у свези сачињавају јевропску Турску — она мора њи навикнути, да виде како |
</p> <p>5.{S} Чин министра председника, један је исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак со |
S} На подножију овог земљаног престола, један простор беше обграђен за народне посланике, који |
а, које нејма овде; да се закунемо сви, један другому, књаз властима и народу и народ књазу и в |
није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка, посланик је руски поднео |
азчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац, са неколико тек хиљада простих |
и се пријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један је Алах велики... </p> <p>Живот човека врло је кр |
слити знаваху.{S} У писму том извештава један сељак свога пријатеља о тадашњим догађајима и зав |
ead>Пастир Краљ</head> <p>Срби су једва један пут већ постали сами своји господари, и Милош нап |
и јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласкавом учтивошћ |
тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна |
тац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, наши ће суседи дознати за долазак |
> <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен |
је он спремао, да народ свој подигне на један степен висине са осталим народима европским.{S} О |
а и он није могао поњати, како да народ један тако дуго може трпити над собом тиранију турску, |
ији данак, кои се може ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на кра |
под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче с |
а на браће своје страни, гледала их где један за другим смртно рањени падају!</p> <p>После побе |
абрао их да из турског ропства ослободе један хришћански народ; ова оба пука простака ма да нис |
ају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се. |
с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напољ |
дине ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљу где год стан |
е да одпочне.{S} У целом логору само је један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима. |
Треба бити поштени признати оно, што је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није друг |
једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поред другог и враћају се као победиоци — или гин |
е немисле престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само јошт је |
ки су плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари Петроније певајућ |
угога и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>М |
илош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који зајиста незна, шта бива по свету! — |
во, које му није могао нико други, доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах народну скупшт |
вен био?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је |
а више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шт |
ске народе придржавати могла.</p> <p>Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пре |
испитамо и расправимо, пошто смо одани један другом и у најискренијем поверењу.»</p> <p>Милош, |
и народ више са ситницама, већ да плати један једини данак по три талира за пол године за главу |
ебацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчбу неких сила |
ла лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак један отворе се врата од колебе, неколико људи изведу ј |
данпут указа се на прагу црквеном човек један, под оружјем светлим, вијући заставу у руци својо |
е кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједн |
а кога час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац просто као и остали војници обуче |
.{S} У сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који је украшен био заставама и зеленим |
не разваљене куће, којој су топови само један рогаљ оставили.{S} Усред камена и разореног прибо |
„Од данас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удовици и сиротама овога човека!» —</p> <p> |
га се дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно |
оном месту, гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{ |
а крви и то од 1796. — 1800. год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се |
Кнегиња Љубица.</head> <p>Милош је јошт један једини био између свију вејвода и ратних другова |
но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном мест |
њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, који нас је у стању упознати са ун |
ио, од како је Милош отишао....</p> <p>«Један тренутак“ — рекне она младому човеку, и све је из |
<head>Вашингтон истока.</head> <p>Једва једанпут Србија после толико година остави оружје.</p> |
шњу славу старе мајке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином из |
и људи морају сто пута имати право, тек једанпут да докажу да немају право.</p> <p>У позније до |
а појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански и кривични зак |
пства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше јуначке прси непријатељу.{S} |
, радили су своје послове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења вел |
ст.{S} Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање ма |
ом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на супрот ста |
то није ни могао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу независност, неразумним противле |
ad> <head>Пастир Краљ</head> <p>Срби су једва један пут већ постали сами своји господари, и Мил |
бију, ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена била, није нико знао, ни |
head> <head>Вашингтон истока.</head> <p>Једва једанпут Србија после толико година остави оружје |
евешти, радили су своје послове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди падиша, да он без употребље |
подарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне речи за Србе проговори |
буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз моје жиле те |
ина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна једина сила хришћанска нехтеде подићи гласа свога за ов |
т паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, који им |
преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да |
на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош уви |
уде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љубица између свију српских жена, није се хтела |
у постале другчије, доли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњ |
еспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине околне силе може бити жалише за губитком своје в |
ечен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, оср |
ије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је имао срећу кнезом српск |
и јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Срби |
нство мој најмилостивији господар јесте једини и најискренији пријатељ султана, и то је управо |
дпочне.{S} У целом логору само је један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Ду |
д више са ситницама, већ да плати један једини данак по три талира за пол године за главу, да п |
а Љубица.</head> <p>Милош је јошт један једини био између свију вејвода и ратних другова Карађо |
а.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек у целој Србији, који је њоме владати и важ |
чнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је могао владати и обуздати српску р |
да страној земљи повери родитеља свога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ |
овјетника.</p> <p>Мњење његово било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у прегов |
ошћу — „да ви независите <pb n="185" /> једино само од порте, незаборавите, да је Русија довољн |
равитељства представничког у Србији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њем |
е мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако па |
торавали, смрт на бојишту била је јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које подносиш |
98" /> ништа народу свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише штедио људе, који му не могош |
, који и није био совјетом закључен, но једино од попечитеља унутарњег и финанције сачињен.</p> |
одар од Србије морао је употребити јошт једино сретство, које му је заостало било, да спасе себ |
руго противу кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, д |
јуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави, да док је мени |
у сопствену опасност, да поврати Милоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, када |
ним биткама и обогатише се, изузимајући јединог Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, |
{S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности за отачб |
тва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске далеко разгранао, мудре старе |
точења!„ —</p> </quote> <p>Милош повери јединца свога Мијајла својој храброј жени, и совјет га |
у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</ |
мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p> < |
друге стране међу самим Турцима тињала једна стихија дивље необузданости; та је била необуздан |
ј мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред њега на колена вичу |
очајавати морао.</p> <p>Догодила се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску војск |
евног леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави кр |
ла.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се она |
ро господарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне речи за Србе про |
т моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз моје ж |
ка батина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна једина сила хришћанска нехтеде подићи гласа свога |
опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француске револуције, која је имала |
азвала, на овај благотворни глас.{S} Но једна слава није довољна, нити је тако снажна, да ноже |
6. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавнијих епоха у српској историји.— Сад се |
нуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — придода она са свим сум |
ити.</p> <p>„Народ је“ — говораше он — «једна велика породица, од које сваки члан мора поњати с |
етника и предсједника апелационог суда, једнак је са чином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља цела п |
и деле савесно између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поред дру |
и <pb n="178" /> у погледу Србије, све једнако у замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија |
би осветлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n |
између робља и њихова господара.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо |
просјачити.</p> <pb n="105" /> <p>Усљед једне битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски ша |
жимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити једне самовољно пром |
ици са Турцима бојак били.</p> <p>После једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он пост |
>Мало после ове скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на пра |
<p>Заиста врло је чудновато расматрање једне са свим просте и неукроћене нарави, која се судар |
ази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутр |
а је и једна једина држава хришћанска и једне речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек с |
што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног благдана, в |
кле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду |
ико магновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb n="58" /> <p>Напослетку погледи на |
само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да му |
и од једне черте његове одступити, нити једне самовољно промјенити, без договора и согласија св |
акве уговоре мира са другим силама осим једне високе порте — правио...{S} И ја мислим да Србија |
азећи све понамештане страже, дође и до једне разваљене куће, којој су топови само један рогаљ |
их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви из пуша |
дужност изнети и показати по истеченију једне године рачун како расхода тако и прихода земаљски |
азумним противлењем.</p> <p>По свршетку једне године, ово је дело <pb n="171" /> свршено било.{ |
што то показује сљедећи случај:</p> <p>Једне пријатне вечери, седио је Ђорђе са породицом свој |
бију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да поку |
> <p>Ја сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки мердевина, које су именом „басамака |
се о том <pb n="145" /> и совјетовали и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпо |
а српском бојишту догађаху пролазили су једни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем у |
онија, не показује ли зар једним махом, једним словом праву намеру господара од Србије, само да |
а, и зашто је народ после толико година једним гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу повр |
Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским простаком.{S} Сад му поче замерати што г |
Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним војводом остану мртви на бојном пољу, и том прид |
у не треба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{S} |
сва та дела Милошева прегледали, морало једним кораком ступити у Србију заробљену, и први пут о |
и скривена иронија, не показује ли зар једним махом, једним словом праву намеру господара од С |
пуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет под |
икој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих!»</p> |
.... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати престол |
зна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне промене |
1835 год.— кнез Милош добије од султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастијем слогу ис |
ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене јед |
рошапута он, загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> <p>Топот ко |
целом овоме заробљеном народу куцало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали |
ало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац о |
лише усташи, из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србији поче |
вода стојали.{S} Они су имали под собом једно или више окружја, признавајући над собом врховну |
<p>-------</p> <p>Овде је сад сљедовало једно од оних немилих призора, којем је немогуће пером |
ства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. године писано, из једног сел |
е већ оружје из руку испуштало није, но једно је само пред очима било — одупрети се сили тирани |
боко проничући дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубив |
де су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки једа |
месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче први |
овинама 1392. јурне на шарцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу као непријатељ, вичући у |
ртва, која се као што је опште познато, једног јутра попела на књажевски престо од Србије, да н |
е уклонити мораш што си убио Турчина... једног од наших мрских господара.{S} Слава и <pb n="15" |
дине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем |
дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчудноватијег човека у овом столећу.</p> <p>Ов |
о, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељад |
ени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговори М |
ацима у поноћно доба осветљаваше човека једног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећ |
ута све до света разума — све да разума једног народа и до његовог достојанства и уздања у свој |
<p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одважно.</p> <p>— „Тешко мени жа |
а два велика поборника, које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из турског |
" /> <p>Тамо су га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао је за собом пропаст целог народа. |
јнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцим |
о правитељство, постављено и уређено од једног простог сељака, који ни писати незна, то се заји |
с: «на оружје!» — потресао је Србију од једног краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе св |
узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, |
ио кнез.{S} Свако пак окружије имало је једног началника, који је са правитељством дописивао и |
и једне речи одговори.{S} На појутарје једног благдана, виђали су га где као мало дете коло иг |
он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, који би њега и слободу |
и ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа од |
било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новин |
од 14. октобра 1844. године писано, из једног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечи |
ојници приме.{S} Са свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, ш |
.{S} Успостава савјета из 16. чланова и једног предсједника, решење његово већином гласова закљ |
сти а уједно и одважности увредило је и једног посланика, који је сљедећим речима изразио своје |
и овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множина народа опколи конак, гди је Милош ж |
имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво време њ |
акве људе, кад промисао божји у средини једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећег, народа |
жени, вредно ће бити, да споменемо речи једног Француског научењака, који је кроз Србију пропут |
старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег, код ког су |
на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p> <pb n="95" /> <p |
ниској колеби; жене су лан преле около једног стола, над којим је тињао жижак, што је о греди |
а од год:{S} 1814, «Нема више доли само једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигн |
"145" /> и совјетовали и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, |
ој, није Љубица заборавила, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара пр |
ари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић |
е врата од колебе, неколико људи изведу једног очајног старца и метну га иза коњаника, који се |
ad>II.</head> <head>Јаничари.</head> <p>Једног зимског вечера седила је породица Кара-Ђорђева у |
из куће своје никуд излазила. — </p> <p>Једног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у |
пута збунило Мијајлове министре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у то |
оводом тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љуб |
мама приповедали ил певали јуначка дела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све |
се народу даде времена, измирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са |
да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет прек |
да се желе разумети и код ког наученост једнога није могла, просто оштроумље другог превластити |
место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат од целог народа за врховну правитељ |
објави свима војводама, на које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима |
тити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривено и нелицемјерно писмено мњеније, ј |
>Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга његова пише |
се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици трибине, која је напред мало изтурена и ст |
о није, и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n="24" /> < |
е први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни им |
народа и предложе помирење.{S} У тајној једној сједници совјета буде закључено: „послати кнезу |
е отпусти са величанством, које је само једној књегињи својствено.</p> </div> <pb n="219" /> <d |
давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђу |
за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио в |
и.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче први раздвој изме |
јурне на шарцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу као непријатељ, вичући у највећем очај |
и турска власт уништити није могла.{S} Једном, кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, |
а.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране те |
Србији, док је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у |
занешен <pb n="32" /> повиче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака војевати, |
, седио је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом брежуљку, који је растовом гором обраста |
неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турском мојим полугосподарем!» —</p> <p>Долгорук |
</p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је једном Милош — «кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ову и |
оте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се же |
спео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставити, |
и његови способни постану дела, која ће једном њихово политичко биће утврдити.</p> <p>„Народ је |
.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађаше за своје узвишење да захвал |
воље јевропске дипломације, ма да је он једном већ признао <pb n="124" /> полу господарство тур |
ма, јавно рече: «да се ником другоме до једном Милошу покорити неће!» — Пријатељи Милошеви, кој |
е му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад |
ем степену власт има над самим собом, у једном магновењу схватао је он сва призрења, која су му |
де радости, ону утеху безкрајну; која у једном магновењу човеку, награђује све труде живота њег |
Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу мало попустише, сад се наново уреде, н |
м, који се богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости потресаху |
прекомерна права.{S} Ваш устав даје му једном речију велики простор слободе?“ —</p> <pb n="160 |
/> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шт |
није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је |
значаја, као што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема |
Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом министру руском Рикману рекао.</p> <p>К |
су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну такову песму отпевао Милош, у нај |
х је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове л |
Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и |
нчала гордо његово чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћајућег се дома запита |
Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан |
, нити ћемо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наш |
а у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу великих и пробитачних установа, којима ј |
дома вратио, приповедаше му деда његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу Марку,» како |
о између обе ове странке равнодушно.{S} Једну странку је гањало да иште и захтева много; на дру |
о интересе свог народа, знао је само за једну Турску, која је полугосподар над њим била, а није |
дског.....{S} Но Милош није се нигда на једну своју личност много обазиро, кад се радило о општ |
.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју д |
ачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну такову песму отпевао Милош, у највећем одушевлењу |
није певајући по обичају своме уз гусле једну народну песму, која је узносила и у звезде дизала |
еки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучи |
оњаника; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци видећи овако малени број С |
а њезина прибравши, створи она у Србији једну странку, која је Русији слепо одана била, јер кне |
илнику целе Србије, кад би само учинили једну услугу, која би њему врло пријатна била.»</p> <pb |
без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку, но пошто је дело братовљево до уши |
произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верно придржа |
ав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по |
га морало је материјално стање Србије у језгри својој војено уређено бити; јер ком се Србија об |
ме народне, које су на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са великим одушевлењем при |
ака, почео само да говори у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он |
пломата.</head> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није бил |
и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег |
о је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> |
и, да осветим моје Отачаство!“ —</p> <p>Јели какав унутарњи глас предсказао маломе пастиру, да |
гао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и |
аљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало је ле |
подареве.</p> <pb n="57" /> <p>То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, |
Ја ју никад натраг узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века |
ђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је са љубавни |
твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у наручија своме мла |
</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити....{S} За име Христ |
но и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</ |
лио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си он |
теље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Сав |
паде у наручија своме младожењи.</p> <p>Јелице слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди |
тим настави опет прекинути свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код |
е, рече уздишући млада девојка.</p> <p>«Јелице... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом |
ја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади чов |
ко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да от |
за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но гостопримство Петронију од пр |
о опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и тако је к |
оду његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са сов |
ранку, која је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао бољарима својима никакви |
} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је ве |
свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде побед |
м примером покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Његова пота |
а овога или онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је суд |
други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио сплетке, које отуда полити могу.< |
" /> година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политич |
{S} Над њима управљале су биле војводе, јер других способнијих људи за та места с почетка није |
ене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» |
у на истину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек ј |
шког очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако |
неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског сматрали, ма да је већ |
у неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</ |
не! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да |
цима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, него вољом његових ве |
који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац врло добро знао, да би без прео |
S} А зато није био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да |
ите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао п |
нства и апелације није могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт ниј |
орати Турској и других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се с |
оказао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао земљом управљати, а тако ис |
ада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за с |
е да народ није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S |
ји је доста незгодан правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> |
ове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> < |
је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и вр |
себе узимати прави политички карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, дол |
овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, која је у свим гранама пра |
дати народу у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт |
и имао велика основа за своју политику, јер српска крв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до |
но саједињена била са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S |
ру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, |
Босфора претерати, то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све с |
је у језгри својој војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништа друг |
опустити да задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства окаљано било!“ |
или турском двору — било би непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку |
е у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S |
о много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и м |
ли овде јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај више година под турским ропством у син |
развлачећи усне своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прв |
Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо могли <pb n="138" /> скупити веће скупшти |
е 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавнијих епоха у српској историји.— С |
ожда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си |
обињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер и |
— Кад се све сврши, слабо <pb n="86" /> јестаство младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања |
кривено и нелицемјерно писмено мњеније, јесте ли задовољни с вишепоменутим моим установљенијама |
: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији од онога што га друге ев |
рала све границе фанатизма. — Име брата јесте најсветији и најтврђи <pb n="28" /> савез — остал |
величанство мој најмилостивији господар јесте једини и најискренији пријатељ султана, и то је у |
ребе, које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа књазу и књ |
, колико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање маленкости в |
етку погледи на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробу |
сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање несретне девојке, срце му је скроз потресло.{S} |
</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео опојати и са |
тка од усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а нај |
ти браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са помену |
одима земаљским.{S} Народу српском ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српск |
умнија и најодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластијем као депутате своје, да ја и сов |
и и више државни совјета; попечитељи ће ји предработати, совјетници разсматрати и мени предлага |
говац, нити ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћ |
данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит икакав ст |
ити, рачуне прегледати и народу јављати ји, оволика гомила неможе се сбог велики трошкова сваке |
ом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако т |
руку дјела народни понаособ и узаконити ји; друго: расположити данак на народ најлакшим и најпр |
рано и онако описана и разграната, како ји само човечество предписује; у њима ће те наћи, да је |
, докле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не мож |
жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им |
надно повратити, на њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште опет преотети.</p> |
арода српског придобити за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говоре |
почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међ |
дити неоцењива важност поклона тих; што јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p> <p |
астану.{S} Богати турски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове |
ара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те |
> <p>«Љубице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину |
Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бе |
мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и |
ма и племена, саједине се именом светог Јована пред олтарем божијим и назову се „побратими.“ Ов |
а пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове из детинства, који су до јуче у |
пе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Мило |
но потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрекавање својих п |
она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њези |
истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: |
лног плача; а красне црте смућеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S |
са одличном пристојношћу захтјеве, које јој је Србија предложила: да призна независност њезину |
бодни дух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој С |
њу турском, она је свако сретство, које јој је давало прилику да господари над срцем свога мужа |
ашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада? |
мах народну скупштину сазвати и поднесе јој на одобрење <pb n="127" /> Ферман, којим је порта д |
реживити два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она |
кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди младић развлачећи усне своје смејом презрења: |
и.</p> <p>Јелице слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и о |
х српских жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важнос |
д бих са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> |
илош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је већ све бадав |
војом земљу отачаства свога, само да би јој повратили изгубљену слободу.{S} У историји света не |
и био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као с |
ојка, па истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, ко |
на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потп |
ица, кроз плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрлог муж |
стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачува |
тачно је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији, јер |
, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да претњу |
ижи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица |
а, где је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, о |
био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећ |
</p> <p>Она вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са велик |
и.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.< |
ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта |
</p> <p>Све припреме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бо |
е стране испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појавила, нити се невина крвц |
опредељена за ово велико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржава |
зна мучења несретног народа, изтргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те је |
а у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укор |
својој, није Љубица заборавила, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чува |
у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тр |
рала су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски ч |
ржавнику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изображења требао |
{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових |
ечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и м |
изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдекојих српских жена.</p> <p>„Љубице |
и ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обре |
ећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све ве |
ри родитеља свога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од кад |
ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и |
а.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је |
оред другог драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произвел |
састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису добивале никакву плату од своји |
вде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су заклон, |
од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Срби |
саранила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њена |
head>Кнегиња Љубица.</head> <p>Милош је јошт један једини био између свију вејвода и ратних дру |
е које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико година, кад одвратити га хтедоше, да |
Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У ист |
ну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље и од |
ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе |
дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао |
овољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>Н |
је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знати који нису овде, да приправни буду, да |
однима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански и кривичн |
орити неће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт у совјету <pb n="202" /> седише употребе ово на ко |
господар од Србије морао је употребити јошт једино сретство, које му је заостало било, да спас |
вним:</p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде |
д један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство наше мора са |
лободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и |
од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежа |
од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше јуначке прси непријатељ |
с кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — придода она са сви |
народа унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјал |
ом могла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане вла |
такове разговоре водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне пе |
сле прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа |
о толиких милијона разна народа — имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сир |
ској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да |
су од свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12 година поверавао је двадесетогодишњи младић |
пског престола, била би нова смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.</p> <p>После дужег |
сом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуч |
народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет |
ао победиоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непријатељских покушаја, |
ену опасност, да поврати Милоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да |
својој на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај више г |
је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које по |
онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова з |
ојвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима |
етлошћу науке и изображења требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преоб |
едственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турчин потврди и |
ску, за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама |
мени остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! — |
чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу < |
свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е |
властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела на |
одговори Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са своји |
b n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у народу |
о ово унутрашње организације земље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било |
дна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у |
г приближавања, које он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која би се изроди |
ти покор тај, понижење Србије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год буде родољубивих поштених |
head> <head>Милош</head> <p>Кнез Милош, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеб |
добио, да њој представљен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Срб |
и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски целим путем примао, најсјајније сведочбе у |
> <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се |
лађени и сурови изражај, стари пастир и јунак српски, стане гордо пред великог господина Руса и |
војка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њ |
ољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства с |
p> <p>Такав се појавио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђеним очима турске светине, кој |
ужном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он је |
пишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју починила и под |
народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним господо, остављено је да довршите |
дне песме, које су славиле дела српских јунака покупити и штампати.{S} Од њих читава дела створ |
можда, занешен и усхићен славом српских јунака, почео само да говори у народу оним језиком, кој |
о су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Јед |
у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничарске делије ишле су пред турском |
ају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, д |
ош употреби ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Н |
из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је с дана на дан |
ност за слободом.{S} Приповедао му је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бојев |
«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Јелиц |
р ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал с |
на, бела као снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S} Његово смежурано лице са цртама |
сконачним песмама приповедали ил певали јуначка дела једнога пастира тако, да је народ у заносу |
своја где се веселио, певајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало детенце н |
ог.{S} Старост је изнурила снагу његове јуначке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb |
но чело јошт једанпут, да изложимо наше јуначке прси непријатељу.{S} На оружје!!</p> <p>Одушевљ |
?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потресао своју тиху пустињу, сенке старе |
да непријатела на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p> < |
5, обиљежене су у светској повесници за јуначки народ <pb n="68" /> српски, као период невоља, |
стојанством преко сваке похвале бранила јуначки слободу свога отачаства, и особитим напором при |
зкијају грех, што су се двадесет година јуначки борили за повратак изгубљене слободе...{S} Све |
се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну одважност, коју перо није |
стало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше мн |
и их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве |
пише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политичар и искусни зак |
После ових речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петрови |
бијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног |
ћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлук.{S} Кажите м |
сљед једне битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци се смету, отворе врата н |
вог, који после толико проливене крви и јуначких жртава, није умео отачбини својој да даде стал |
јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Ту |
доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, његова |
и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти |
амишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиља |
м се својим попео и узвисио над осталом јуначком браћом својом.{S} Име његово расчуло се у наро |
орији света неналазимо равног примера у јуначком отпору и жалоснијим посљедицама.{S} Човек, кој |
. дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје, |
—</p> <p>Алија даде поискану поштену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако же |
, приповедаше му деда његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу Марку,» како је овога к |
ирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом с |
довољно карактерише ове просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напор |
да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђен на месту висо |
ги начин узети, ако се мислило задобити јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</ |
сигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је |
прост војник и ради показаног ванредног јуначства на Ужици, постаде и он војводом побуњених Срб |
о је начином њему својственим: «Грци су јуначством и храброшћу постали на ново народ, политика |
апочео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу српског оружја.{S} Малени прост |
од Турака, које је његов разум и његово јуначтво са земље отачаства његова истерало, удивљење.< |
мост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у свима битка |
атна неустрашивост и српско безпримерно јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те о |
ан војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом јуначко |
међу првим борцима за слободу српску и јуначтвом својим, попео се на степен војводе од Ужице, |
сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредним пожртвовањем од стране Срба.</p |
људства, већ по сталном напору, очајним јуначтвом вољно живот свој отачбини на жртву приносе.</ |
о се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> <p>Мил |
рђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће пожртвовање, а редовима непријатељск |
ући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ |
своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n="96" /> Турке |
е у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу |
сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb n= |
S} Отпором овим разљућени Турци, двапут јурну помамно на шанац српски, без да су Србима што нау |
ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде |
оји је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића: «који је |
вод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: |
изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли ш |
о у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два превода који ј |
вод цариградски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај |
в, која силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни призор |
оја се као што је опште познато, једног јутра попела на књажевски престо од Србије, да на вечер |
унило Мијајлове министре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магно |
итељства на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове села |
стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње орг |
о је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац вр |
другове његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши |
вај кланац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мале |
леда.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацајући |
се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> |
е био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љутину |
/p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви |
вести, народ занешен од радости ишао је к ниском обиталишту српског господара, који је сад пост |
{S} Трумић</p> <p>Брзотиском штампарије К. Трумића</p> <p>у Митровици.</p> <p>1879.</p> </div> |
љу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за освету пог |
сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“ —</p> <pb n="87" /> <p>Милош сад стане н |
ојег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p> </div> <pb n="88" /> <div type="c |
а, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде, ко |
је код овог човека ванредни неки начин к правици и човечанству, доносио све страховите и ужасн |
p>Историјска приповетка.</p> <p>Написао К. Б.</p> <p>Власник и издавалац</p> <p>Конст.{S} Труми |
у похвалу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрањ |
су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често |
сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв |
лавније дочекат; пролазио је кроз варош к палати султановој, на коњу источно оседланом, у кадив |
у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руски, рачунајући на <pb n="191" /> њихово име, |
ељем, ми се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрно оно, које је д |
у.</p> <p>После дужег саветовања пошаље кабинет руски совјету српском заповест: „Ако Милош оста |
днео.{S} До тог доба и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашк |
— довршен је.{S} Питомац императорског кабинета Александер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и |
расположен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул на кр |
ставника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Министар унутарних дела, обавља |
која би се изродити могла.{S} У тајном кабинету султановом могле су се многе ствари објаснити |
у.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори руск |
Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, |
оју власт <pb n="223" /> покори Србију, каво би под гвозденим прутом друге српске народе придрж |
рв од године дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постал |
ве просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргн |
свих савезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на оружје, |
ико година назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки |
преко својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више г |
је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се, да умни раз |
вај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потресао своју тиху пусти |
јали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле |
— Садање уређење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд о |
шао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној стра |
ешили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да има других вл |
ја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су остали дома, без об |
стављене биле јошт пре неколико година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, |
ој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд из |
поштена човека усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње страже ту |
ије.</p> <pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајду |
поражавајуће магновење — престане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлењ |
већу несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини једног заробљеног, у невољ |
шем пријатељу и закрилнику целе Србије, кад би само учинили једну услугу, која би њему врло при |
војника — видили смо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на |
роузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ |
еговом потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p |
, иначе је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући сво |
сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, |
редходи свакој бури што наскоро долази, кад народ намисли светити се силеџијама својим.{S} У та |
во је управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорског послан |
ији и најрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман д |
ирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавн |
исли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго устава, како би тим начином изб |
крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта сине појетички об |
рома народ супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну |
себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb n="45" /> видило |
саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволо |
а власт уништити није могла.{S} Једном, кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, једну ле |
лужује тај народ пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n |
тав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам |
аш војнички савет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у ло |
ом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1 |
> је он као владар народу своме учинио, кад би овде исписивати хтели; морали би читаве књиге на |
00.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p> |
њен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама веза |
а на једну своју личност много обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне |
p>Није ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, кака |
ини год:{S} 1825. предложио; а особито, кад ова дела која највећу важност имају и јако у очи па |
еки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих |
ка наперен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на стр |
далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од поб |
сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза, који је већ утрос |
осподара.{S} У оном одушевљеном полету, кад га је народ весело усклицима поздрављао, поглед је |
а силовито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро д |
дишући млада девојка.</p> <p>«Јелице... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, |
л године измирити све земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архије |
ска, и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће д |
ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог бл |
буде правитељству чинио; <pb n="147" /> кад све то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће |
је пуно достојанства и благородства.{S} Кад <pb n="206" /> је већ све спремно било, он отиде но |
во!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? |
е навукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту н |
{S} Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично |
ваља клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору заповест диже, наст |
оје подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне |
а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слабо <pb n="86" /> јестаство младе Љ |
је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен |
ном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства |
ру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну такову песму отпевао Милош, у највећем оду |
ну и подказивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука |
свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинила, |
Цариграда — <pb n="46" /> могли свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на н |
обили, долазили су обитаоци равница, па кад су заједничког непријатеља побили, они су се враћал |
атељским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је то |
има Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотов |
.</p> <pb n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у |
јиста што најчудноватије на свету, које кад чују научењаци света, они очајавати могу.{S} Ово та |
на већ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако |
, понашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорити.{S} Разговор наш био |
овољницима кроз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили |
исоке порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење догогило, <pb n="192" /> и |
да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте |
ри ове земље, после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сра |
гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, з |
споразумљење догогило, <pb n="192" /> и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки |
ш, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред ст |
те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју мален |
нападали само на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> почели |
потиснути и у градове затворени били и кад су их војском опколели, заузеше они сва села и утвр |
елице... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану |
о бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њ |
четка нападали само на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> п |
затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту но |
а и донешеним законима прибавила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен |
оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пред њ |
— «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начин |
тврди сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво и да |
м гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слиц |
н <pb n="32" /> повиче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака војевати, да осв |
ордо његово чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђо |
мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више своју војску супрот страховите и си |
знурила снагу његове јуначке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он |
да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју су |
између два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на пит |
м Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало |
улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети и о |
су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предв |
пасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово |
де је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог |
би их без одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би разјарени српски војници на бојном пољу после по |
ију неуважавамо.“</p> <pb n="214" /> <p>Кад је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дањ |
ослобођење својих старих робова.</p> <p>Кад су о свему договори учињени, порта прими са одлично |
је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда с |
лас, којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео |
ом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара |
предмет је данас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада б |
воје интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жа |
догађај познат је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Србијом опет завладали бил |
едно нека и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љубица направи мали зн |
ела и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка, |
ојој независност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља гот |
у неблагодарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Тур |
кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју малену кнежевину тако уредио, |
рађује све труде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи |
е непобедим» — рекао је једном Милош — «кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и по |
ељева, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разговор довршио, рече му ов |
молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђ |
у имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајд |
те, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој независност и слободу |
ултановој, на коњу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу украшеном, ког му је султ |
етског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од самог пр |
ти.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{S} Места |
це научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робова о некадањој слави и госп |
оји много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!» — одговоре му ови |
о ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верн |
ебудем на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је о |
ћег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него |
жности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те |
вим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Ја |
о је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу ту |
ма, који су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте да |
воштили: био би највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати д |
ју обичаји источни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милоснице...</p> <p>Љубиц |
пет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину бр |
итбине, ни котарине, ни воденичнога, ни казанскога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукуруза |
лосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу под за |
ија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица |
ојка.</p> <p>«Јелице... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти |
се тиче власти владарске, за ту искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ |
му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства биће дужност изнети и показати по истечени |
савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница божија, за учињену неверу браћи својој |
ултана, да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе навукао убијством јаничарског аг |
ни брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку, но пошто је дело |
жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „да живот српских жена није ништа друго до в |
ске надутости, где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из |
ти и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данком, што га је порти |
н пред очима стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање страних сила прерађен — сравнио |
их Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и л |
дма осетили, да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почет |
о пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потребовао општу потпору од свих са |
осветим моје Отачаство!“ —</p> <p>Јели какав унутарњи глас предсказао маломе пастиру, да место |
ј - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у С |
ати, морало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени народ од тешка напора мало о |
лтан га је почастио таковим одличијама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{ |
вашег, да извидите невоље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде к |
пишем овај догађај, који јасно показује каква је била то војна и који довољно карактерише ове п |
д опредељен био, да буде мост за случај каква непријатељства између порте и Русије, а може бити |
илош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим једне високе п |
се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је важности то место, нареди да се одмах на њих у |
ти, да ће бити и у овим установљенијама какви недостатака; но и ови ће се поправити по времену |
војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредним пожртвовањем од стране С |
ки трудили смо се досад, неби л изнашли какво средство, коим би се све потребе народне могле на |
«Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово високомерно питање, к |
овора владарског.{S} Оно није из другог каквог престолног слова преписано, нит је по престолном |
нистрима руским, било у Цариграду или у каквој другој држави своје посреднике, чија важност јак |
м политика речених земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношај |
изображеним народима, онда ћемо видити, какву хвалу заслужује тај народ пред данашњом Европом, |
радили, кад би се држали строго устава, како би тим начином избегли увек непријатне противности |
на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак расположити на народ.</p> <p>Пот |
амо злоупотребити, што коме не припада, како би дакле народ српски оно злоупотребити могао, што |
е речи, коме се таки власт диктаторска, како у грађанским тако и у војничким стварима над целом |
мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид ј |
на углед.</head> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини саст |
пространо и онако описана и разграната, како ји само човечество предписује; у њима ће те наћи, |
ајправијим начином разрјезала на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији Србин био з |
вор Милошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како данас постоје имају у себи много демагогички стихи |
ни нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небр |
сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрло |
да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак неја |
о олово тиштала и он није могао поњати, како да народ један тако дуго може трпити над собом тир |
.</p> <p>Неописана је то дивота видити, како од свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је |
се што сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно поступају према томе кукавном народу. |
г брата да подјеле најправијим начином, како ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо расп |
у ни на турску страну.{S} При свем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило |
и и у договору са судом народним о том, како би најзгодније установили оно, што је најпрече, на |
и Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходство кнез Долгоруки њега |
итици честа прегача, ладнокрвно гледао, како са престола силази онај, кога је он поставио, и ко |
ла, да овако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане |
емљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти с |
гостање народно, то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа бе |
ривали.</p> <p>Непрестано водећи бригу, како би простоме народу сиротињу одлакшао, дао је на тр |
рода упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кнежева признат био за врховног господ |
народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасн |
цом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одређено место дође, седне на столицу, око њега |
јуначку приповетку о «Краљевићу Марку,» како је овога клетва очина до тог срамног понижења дове |
— Помоћу своји пријатеља удеси она, да како Милан умре — ови људи на престол позову другог син |
еним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким |
пореза, који је већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> <p>«Један тренутак“ — рекн |
ачаства.“</p> <p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са последњи |
ост.</p> <p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нуж |
што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је |
Турску — она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима ру |
» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту |
им о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше с |
мо у овим листовима видили, колико је и како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за неза |
арског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натра |
одњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, које |
; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време д |
даје <pb n="61" /> одбија, па незнајући како да превласти совјета на пут стане, дође на ту миса |
губи...{S} Сваки гледа сретство и начин како да прикрије своје богатство, <pb n="65" /> које је |
казати по истеченију једне године рачун како расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и |
у худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независн |
а вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у пре |
Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, |
на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </div> <pb n= |
дни кнез од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Милош постао идолом српскога народа, и зашто је |
{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила |
окрај најхрабријих војника — видили смо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, с |
ђански и војнички чиновници.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног |
имрје за обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то |
даран Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да неће моћи овај челични ка |
емљацима књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похита |
намештеним судијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, су |
рах и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је то на своју корист употре |
рену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на два страж |
м у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац |
и и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих!»</p> <p>Блед |
>Српска аристокрација, која је већ била камен потстицања противу правитељства — послужи му за п |
ови само један рогаљ оставили.{S} Усред камена и разореног прибора кућевног леже два мртва тела |
је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу на |
олико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубећи |
чно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред њега послао био |
<p>Неки опет бољари српски, повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да су га од ш |
о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више пута при искр |
и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о том, како |
{S} Он није могао сносити спорину радње канцеларијске, но ипак је оставио намештеним судијама н |
рима, које су се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више пута при искреном разговору |
> опет да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, |
о почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац сл |
озно и ужасно светили несретним Србима, као сада.</p> <p>Године 1813, 1814, 1815, обиљежене су |
бавестим о вашим сопственим интересима, као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено |
до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрати има, са кога може и да |
ца заборавила, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара престола оца св |
рчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљом управљати и владати могу.</p> <p |
, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, пој |
знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами собом намесници решили, док г |
е година, докле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи |
ја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но Милош се није |
ња морају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српк |
е силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ з |
, ништа тако на побуђује на расматрање, као сматрање људи и ствари ове земље, после толиког роб |
ислите да за добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но запове |
за јуначки народ <pb n="68" /> српски, као период невоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сам |
е имађаше за своје узвишење да захвали, као највећа кукавица оставља отачаство своје, одриче се |
а ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, д |
о знали, да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом министру руском Рик |
еправде другом учињене био је неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p> <p>Једне пријат |
ако исто страшним у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је прис |
одвикивао и њега прерадосно поздрављао, као <pb n="126" /> да је тим поздравом потврдити хотео, |
аком разговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, по |
ује и сама дужност владарска исто тако, као што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S |
ода љубљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење |
супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међ |
емо држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне |
м гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те нехтедосте оште |
о видити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђе |
сто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> < |
лики терет за једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизности — «зато |
еликом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски противу Турака лист |
које он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која би се изродити могла.{S} У т |
нам руководили државним дјелима онако; као што се руководе европејске државе.{S} Све ово закос |
ођи потајно сјајна предложења учини.{S} Као награду — за његово лично покорење, обећао му је па |
себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113" /> земље ког је народ обож |
роду српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступао је он у редове српс |
о, његову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховног господара Србије, кћи његова Насика, ишла |
ређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Прест |
свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху непобедимост.</p |
ио био чудном суморном ћутљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и з |
повредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле савесно и |
м узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сирота д |
рад шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријатељи примани били у села; сељаци сакривали су |
дозволи да у Београду 10.000.{S} Турака као посада живити могу, сва остала пак места и тврђаве |
а бела коса спустила се на рамена, бела као снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S} |
еља оних уређења; која се дају народима као извесно право и паметна слобода.{S} Знајте дакле, д |
дачно војници приме.{S} Са свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични |
сти човек него претераном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из ст |
p>Љубица небуде послушана.</p> <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиш |
а, ступао је он у редове српских бораца као прост војник и ради показаног ванредног јуначства н |
ио, и што је између два прекрштена мача као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове вој |
ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами |
раторски кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе |
илошеве, који је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» њег |
децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и |
веду до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами српски великаши отвори |
тарје једног благдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпот |
!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са |
рност Турцима његових родитеља, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да |
дајући очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико магновења владала је у |
била мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сносити љутину и халовитост му |
отиву овладе глупог сујевјерја, које је као морална проказа растварала дружевно тело истока.{S} |
а поврати Милоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи |
у у присуству паше обнародован, који је као комесар блистателне порте, народу исти растумачивао |
Архијепископ београдски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Ми |
а; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њему н |
новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, ка |
ата била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа радио.» — Тако се учтиво према наро |
на своју корист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} |
— у првим годинама детињства свог, није као и остала сеоска деца никаквог изображења имао.{S} О |
са јуначке песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да к |
на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.< |
на — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. < |
исполини изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога посл |
ан — ова јадна политичка жртва, која се као што је опште познато, једног јутра попела на књажев |
ве мученике христове.{S} Русија није се као покровитељка ставила у средину између мучитеља и жр |
бију се један поред другог и враћају се као победиоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога ч |
лазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом примирију, кој |
/p> <p>Ова војска српска није била више као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, кој |
се, биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под кметовима, ка |
сплеткама и намерама непријатељским, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</ |
Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозв |
јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу с |
ац, са неколико тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао |
урске, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовластан тешко је сносио икакво огран |
крснуше вође ваљане и неустрашиме, који као неки исполини изгледаху у време саме побуне као да |
ила из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је с дана на |
а вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију |
S} Он је тамо служио у једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у |
е.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиова лепа сре |
итницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније употребити може.</p> <p>Да је Р |
ица, и оставите ји овде с пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb n="149" /> држав |
Име његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, |
дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> |
наметом ратним угњетавали; већ је држан као непослушно робље, које је турска батина под ланац д |
сак овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи дог |
не са осталим народима европским.{S} Он као глава народа свога имао је пред очима само интересе |
S} Добра она, која <pb n="131" /> је он као владар народу своме учинио, кад би овде исписивати |
извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог |
и морали; дотле се је Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци з |
рат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако |
бреновић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране |
тог и високог чела, које га је издавало као да је био господар целог света, ма да је био наслик |
име у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, него је и саму |
прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију страна |
воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени и сур |
не и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, |
војој - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет |
"41" /> разјареност народа, која обично као гробна тишина предходи свакој бури што наскоро дола |
окламацију на народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди сва постојећа зван |
то је био један млад земљеделац просто као и остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, ш |
лоша себи подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ус |
војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и свугд |
дњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт |
» врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих |
бре воље, а често стављало се у средину као посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављ |
воме међу једноверну и једнокрвну браћу као непријатељ, вичући у највећем очајању: „Мили Боже < |
је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка про |
ама изображења и потребама реда.</p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе ист |
јући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, ко |
ом архијереима нашим, членовима судова, капетанима окружним, главним кметовима народа Серпскога |
опчано.{S} Народ стојаће под кметовима, капетанима и судовима, судови вод државним совјетом, со |
десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак од три талира за пол године |
д ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија |
о,» горко узданувши рече: «Тако протиче капља по капља крви српских синова.... тако ти ужасни б |
узданувши рече: «Тако протиче капља по капља крви српских синова.... тако ти ужасни бој сваки |
е раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буд |
дно ми рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му не |
веду пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка, поврати му његово оружје, говорећи |
" /> одело, његову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховног господара Србије, кћи његова Наси |
изу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и во |
коју је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страховито превари.{S} Човек, који знаде |
д четама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво |
ед њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ, |
војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто чланова, коли |
се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у кр |
изодавна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат од целог народа за |
ка скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљад |
ека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воск |
рховни вођ Срба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кара-Ђорђе и Милош...{S}59</p> <p>IX.{S} Цветна Недеља |
под Кара-Ђорђем...{S}42</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе врховни вођ Срба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кар |
ед издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> </div> <pb n |
шебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколико изгубљених б |
а знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занима |
а, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу |
у, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајд |
таре жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је употребити ј |
лони породица Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски питомац и к |
едног зимског вечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле |
...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба под Кара-Ђорђем...{S}42</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе врховни в |
дни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски р |
<head>VI.</head> <head>Устанак Срба под Кара-Ђорђем.</head> <p>Устанак народа српског, који је |
кликом и одушевлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, како |
де.</p> <p>Од ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србадије.</p> <p>К |
Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да закл |
ина назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној |
овала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напр |
51" /> <p>По извршеној пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били |
ао врховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напра |
то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици, |
вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се налазио м |
о расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступао је |
/p> <p>Ове последње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови |
пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас |
ић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држал |
се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио |
им и презреним дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађаш |
а неколико својих присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавал |
шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали Милошев рад, са |
е обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био |
ави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу |
и је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци од про |
томац императорског кабинета Александер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и постављен је за вла |
опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, |
а, признавајући над собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се војводе не осиле |
су све више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логор |
S} Ово није била занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна м |
</p> <p>Овим пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости и |
први пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпошт |
Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, но напос |
id="SRP18791_C1"> <head>I.</head> <head>Кара-Ђорђе.</head> <p>Кроз пуних четрдесет година залив |
"SRP18791_C8"> <head>VIII.</head> <head>Кара-Ђорђе и Милош.</head> <p>Народ српски преотео је о |
="SRP18791_C7"> <head>VII.</head> <head>Кара-Ђорђе врховни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је |
head>Цветна недеља 1815. год.</head> <p>Кара-Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} |
брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољници |
сплетке, које отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је |
ост и грозу наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика поборника, које је с |
, — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да н |
Бечу 1809. године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљ |
="44" /> <p>На први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежишт |
својој свето—Андрејској скупштини лишио Карађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаства сво |
n>“- неправице Турске, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовластан тешко је сно |
о између свију вејвода и ратних другова Карађорђевих, који није хотео оставити земљу и браћу св |
е, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> почели су нападати на Турке по |
почела на себе узимати прави политички карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци п |
уде доказано, да неће моћи овај челични карактер за руком својом савити, који није нагињао ни з |
у брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер овога, није лако снашао окове ропства.{S} Част |
ким јармом пиште»!!! —</p> <p>Заплашити карактер овог рода, било је немогуће.{S} Она није на пр |
овеку, кога је слатко обхођење, челичан карактер и дубоко проничући дух украшавао, који је у је |
трен а велики познавалац људи и њихових карактера, а највећи противник улизица и ништавила људс |
е каква је била то војна и који довољно карактерише ове просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! ка |
уха, разума и обзира на будућност, који карактеришу сва дела Милошевих установа.{S} Целокупна о |
дао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске именом «<title>Даница</title>.» Он |
одити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прекине, али Милош осети, да |
мо на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> почели су нападати |
обичајима никад правоверни Турчин није каурину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем обич |
ако ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твојим господарем!» |
ожете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Натра |
окте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне |
ана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење праведно делила.</p> |
Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу сво |
од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један једини |
ртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт тур |
и се непристоји да будем <pb n="203" /> кип на књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем |
поглед Турчина, овог мрског господара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао |
аша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb n="100" /> Турке између две ватре, |
добито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —< |
ој Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити |
па и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад |
> <p>«Устани жено — Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устрављен |
ивник улизица и ништавила људских, који клањаху и метанисаху пред гњилим домаћим непријатељем.< |
S} Званичници државни подељени су у 11. класа.{S} Први ред: садржава дивизионог ђенерала с плат |
и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша просут |
умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њега.... јатаган |
етку о «Краљевићу Марку,» како је овога клетва очина до тог срамног понижења довела, да је отиш |
стола лишиле — предмет је данас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, дала му ј |
љене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и про |
но плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пред његовим ногама иштући благослова; за тим в |
гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и |
адише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу политичног дивана навести, ваљало је само |
ланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, који на њој кнежески |
бо <pb n="86" /> јестаство младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће сво |
твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што т |
значено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} |
ата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере прегледе, десета |
и су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, првосвећеници и сви остали грађански |
најмањег сеоца, била је управа предата кметовима или општинским старешинама, којима је стареши |
о ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под кметовима, капетанима и судовима, судови вод државним с |
ма судова, капетанима окружним, главним кметовима народа Серпскога и вишим духовенством и свешт |
d="SRP18791_C10"> <head>X.</head> <head>Кнегиња Љубица.</head> <p>Милош је јошт један једини би |
мо вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узвишеном господару до знања, |
ти одговор Милошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како данас постоје имају у себи много демагогичк |
ом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — Но његово величанство мој најмилостивији госпо |
удећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — настави Долгоруки са чувством — „оне беде, кој |
ишавајући себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} Искуство онога <pb |
ити кнезу Милошу: </p> <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви независи |
их.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто смо одани |
реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог друг |
се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне лакомислени посланик — „није о томе |
о употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљн |
величанство, видило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се |
ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужне пр |
од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече султан Милошу — «најискренији поштовачи |
тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србији уводите“ — настави |
о оштроумље другог превластити.</p> <p>«Кнеже!» — одговори Султан са гласом врло ублаженим: «Ус |
му смешећи се пријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један је Алах велики... </p> <p>Живот човека в |
ватише.» — Махмуд осети удар. —</p> <p>«Кнеже!» — одговори он живо - „ваша установлења имају у |
општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекне Махмуд, завршујући овај знаменити разгово |
руки, да сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, кој |
рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — настави Махмуд — жестину своју уздржавајући — |
ра, и. т. д. по разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износи годишње:{S} 200.000 фор. у сребру. |
његиња Љубица; супруга Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, |
.</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кнежева признат био за врховног господара од Србије, Ми |
ета, свештенства и апелације није могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од султа |
се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, т |
Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да земљом владају, она је и сувише јава, да ва |
да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је |
се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p>Султан се није могао уздржа |
</p> <p>Кад је тим начином своју малену кнежевину тако уредио, остало је том великом државнику, |
Кулук је укинут. —</p> <p>За издржавање кнежево и његове породице, бало је с почетка одређено 3 |
ла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216" /> имала су посла да се ок |
рад своје слабости и старости, предаје кнежевско достојанство своме сину Милану, а ми га после |
ћу власт у руке совјету, остављате себи кнежевско преимућство противити се сваком њиховом проту |
рман од порте, којом ме са достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но |
ред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског престола — да на овај седну.{S} Њи двојица, |
них дела извршивао је уједно и дужности кнежевског <pb n="172" /> представника; он је у исто до |
народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском достојанству из сопствене побуде дао и да од |
ј стази пратити човека тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и од пастира в |
вом потврдити хотео, његово помазање на кнежеско достојанство.</p> <p>Весеље и слављење рашири |
епрестано сходно свог високог положаја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, погледе сви |
ешење његово већином гласова закључено, кнез мора потврдити.</p> <p>3.{S} Успостава апелационог |
ослу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи, сваки дан |
p>Старији син Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, која се као што |
скупштине од 16.{S} Фебруара 1835 год.— кнез Милош добије од султана једно умиљато писмо, којим |
о да видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавну слободу народа.{S} |
ако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У о |
а га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже |
{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављивали су се ови исти призор |
ове скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде. |
волити, да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке |
и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење |
Истока...{S}110</p> <p>XIV.{S} Наследни кнез Србије...{S}121</p> <p>XV.{S} Пастир краљ...{S}128 |
народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди сва постојећа званија, а међу т |
_C14"> <head>XIV.</head> <head>Насљедни кнез од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Милош поста |
ку попустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставк |
том, како то његово високопревосходство кнез Долгоруки њега обавешћује, Србија зајиста велике о |
им старешинама, којима је старешина био кнез.{S} Свако пак окружије имало је једног началника, |
ња, отпочну се и званични преговори; но кнез српски дуго је размишљавао о предлозима онима који |
за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, |
у, која је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао бољарима својима никаквих ли |
ни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, ок |
ad>Совјет и оставка Милошева.</head> <p>Кнез Долгоруки видећи, да кнеза од Србије ничим застраш |
d> <head>Простак и дипломата.</head> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У он |
<head>IV.</head> <head>Милош</head> <p>Кнез Милош, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиро |
даје владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, висок, блед, љубка из |
о, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца после оца свога на п |
атраг међ браћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је сплеткарењем својих великаша, а не за |
се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушко посредовање више је п |
а совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио где је, но ми због њ |
отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</p> </div> </body> <back> <pb n="227" /> |
жа она побједу над совјетницима младога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и ниј |
ег сина Милошевог Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порт |
ва.</head> <p>Кнез Долгоруки видећи, да кнеза од Србије ничим застрашити није могао, да га прив |
ђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није |
м нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу, да они |
шетак.</head> <p>Пљен народног престола кнеза од Србије Милоша — довршен је.{S} Питомац императ |
ним клеветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша просуте. </p> </div> <pb n="175" /> <div t |
је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњетење власти српске са стране, |
рака учинивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. годин |
онај од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, народној скупштини на потврђе |
урским и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим условом, да Србија порти годиш |
жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да |
ломату једном рекао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико просторије, да би у |
је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је |
— што су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога вла |
узети, ако се мислило задобити јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Ово |
ару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Србиј |
ог посланика овамо послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у |
е удивљења и уважавања.</p> <p>Путовање кнеза од Србије, жуборило је непрестано по сви мести, к |
о власти полугосподарства свога принуди кнеза од Србије: «да промене своја најновија уређења, к |
еду.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању турс |
ним узвиком Ура!!! — означавају долазак кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно |
ва састоје.</p> <pb n="132" /> <p>Слово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи |
у свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Б |
ичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу крчити.</p> |
ваком приликом могла совјетнике противу кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне |
ао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио д |
е као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле — предмет је дан |
на.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, првосвећеници и сви остали г |
остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио гд |
господара, који је сад постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерад |
ини владалац српски, који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акта не п |
редседника совјета и совјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који с |
едници совјета буде закључено: „послати кнезу шест совјетника од стране умерене, који ће код ње |
мах сан похитао своје подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио са |
другим ал заповедајућим тоном говорити кнезу Милошу: </p> <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он с |
вољено било, лично изразити славе-пуном кнезу од Србије своја висока осећања, којима је он прем |
естију одбацују, и пишу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе |
ојицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Н |
е опште познато, једног јутра попела на књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} |
<p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа књазу и књажевској фамилији.</p> <p>Плаћа чиновницима.</p> <p>П |
пристоји да будем <pb n="203" /> кип на књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подлога |
вде; да се закунемо сви, један другому, књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћем |
под књазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрестаном договору са совјетом.{ |
жавним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрестано |
м би стојала избројена права и дужности књаза Србскога, права и дужности власти наши и права и |
и првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће се с |
удови вод државним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и |
ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа књазу и књажевској фамилији.</p> <p>Плаћа чиновницима.< |
другому, књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето и нер |
И попечитељи и совјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће и за свако зл |
а Недеља 1815. године...{S}67</p> <p>X. Књегиња Љубица...{S}76</p> <p>XI.{S} Љубица и Рат...{S} |
и, колико је и како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за независност - видили смо њене |
атворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Милошева, а мати кнежева.</p> < |
ју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима великог искушења било је |
Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које је она више п |
ти са величанством, које је само једној књегињи својствено.</p> </div> <pb n="219" /> <div type |
ног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен својим н |
оз Србију пропутовао и својим земљацима књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд |
/p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао се је господар од Србије; оних п |
овде исписивати хтели; морали би читаве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а |
у српског оружја.{S} Малени простор ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је |
ет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст. |
.{S} Дао сам и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански и кривични закона, кои су се 4. го |
S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске имено |
, али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показ |
ви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу |
<p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сироти |
ти, али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за и |
е нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак раз |
означена била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара |
тајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се |
никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> |
Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио |
рода дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? |
<p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори |
о границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилане.</ |
рпске и дубоке осећаје срамног робства, ког сада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци |
упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> |
приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени |
>„Ваше величанство! — у извештају томе, ког сам ја великој скупштини поднео, нема ништа друго; |
а Русији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству Цару свију Руса ду |
редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача и |
ити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жа |
рице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички уважавати.{S} |
адиви, злату и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су ј |
х сила прерађен — сравнио са пројектом, ког је Милош народној скупштини год:{S} 1825. предложио |
резније према енглеском конзулу држите; ког пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»< |
96. — 1800. год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и у |
није више располагати, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, |
направи мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што их је јошт на |
вно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без ич |
осигура, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће |
еђу себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза |
амца, који је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога г |
поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога није могла, просто оштроумље друг |
} Као врховни вожд <pb n="113" /> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао |
ветине, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда њ |
а, који је са правитељством дописивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз св |
чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n= |
човек био је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} |
то је био несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па |
чин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт, |
злике предложити.</p> <p>Од Крагујевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде |
ни, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одр |
ки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прекине, али Милош осети |
во за сачувати и одржати престол ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш |
о гледао, како са престола силази онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово пове |
ду мајке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, под |
него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, челичан карактер и дубоко прон |
ода <pb n="123" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једно |
који је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је био један млад земљед |
ао надлежан и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош нам |
најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико се год чи |
аче, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — |
, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помо |
.</p> <p>Ја сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки мердевина, које су именом „баса |
ог чамца, који је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг сво |
ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у |
оје су негда песме такове <pb n="40" /> код слушалаца производиле, подстакнуше сада у народу на |
сретство набави за умишљену побуну.{S} Код народног свештенства нашао је у томе јаког одзива, |
својих задобило уважење и поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са зе |
уство онога <pb n="159" /> што се збива код других народа, поткрепљава ову бригу нашу.» —</p> < |
други Турцима, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над св |
устрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ би |
оворе одпочети.{S} Зато Милош намери да код високе порте изради, да ова законитост српску призн |
а, толико му је великодушије у бојевима код самих непријатељских војвода многе пријатеље стекло |
е «грчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдекојих српских жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој |
свој својој младости имао велики уплив код совјетника.</p> <p>Мњење његово било је, једино осл |
м те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети н |
ао, дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајућ |
урци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што с |
ојој бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим |
јетници с бациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Те кад се у т |
силе боје, да се због тог уређења може код њихових народа жеља породити, да такова од њих заји |
овечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки начин к правици и човечан |
Милошево постојано великодушије њему је код својих задобило уважење и поштовање, а код Турака, |
пао са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито поверење задобио.</p> <p>Цела земља |
то нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те |
у, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но гостопримство Петронију о |
ек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да ј |
а и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су били своје |
т совјетника од стране умерене, који ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно |
их поклона, произвело је највеће учешће код Мусулмана.{S} По народним обичајима никад правоверн |
г горког искушења, увек благородно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</ |
да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но Милош се није на те предрас |
у на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са великим одушевлењем примљене.{S} Бечке но |
и се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога није могла, просто оштроумље |
моим предложенијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договорите, пак да ми дате |
будућности твоје отачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама |
" /> био је често на тајној аудијенцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било |
гне Русија мора се упознати и угњездити код свију народа, који у свези сачињавају јевропску Тур |
помену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста ј |
</p> <p>Ђорђе Петровић — који је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. |
к величанственог изгледа у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју ок |
а за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душ |
>Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори руски о оном |
рбији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се већ за |
славио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег простога народа, љубав братска је претерала с |
м министру руском Рикману рекао.</p> <p>Код оба двора намера Милошева начинила је велику забуну |
ио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> жељама на |
овјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужи |
ржао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p> <pb n="11" /> <p>«Отац!— благослови |
ће пак: исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао на новопридобијеним крајевима Сербије.{S} |
лаћу од правитељства на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> |
књигу наши грађански и кривични закона, кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовим |
им земљама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити.</p> <p> |
треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које |
е, међу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државним дјелима онако; као што с |
та та одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину дол |
у испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у ј |
лаву за пол године најумјеренији данак, кои се може ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с |
то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар при |
на случаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове потребе подмиривали |
, кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране п |
ад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и |
е досад, неби л изнашли какво средство, коим би се све потребе народне могле најлакшим и најпра |
у пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки км |
задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима ст |
1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Ње |
и, да су општенародна права, или права, која ће сваки Србин уживати, пространо и онако описана |
<p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са стране потпомагана, са св |
Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, која се као што је опште познато, једног јутра попела н |
, он је себи дозволио нека задовољства, која савршено дозвољавају обичаји источни у погледу људ |
чанство, вама лично доставити упутства, која само вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — |
управ лицем она већ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, |
/> видеше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима излази на штет |
бурна <pb n="41" /> разјареност народа, која обично као гробна тишина предходи свакој бури што |
рчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртвовала сталност свога народа |
ључено у општем договору.{S} Но Русија, која је своје батерије запете држала, предупреди ову ви |
на главу, јер је српска аристокрација, која је у свим гранама правитељства седила и налазила п |
и подигне.</p> <p>Српска аристокрација, која је већ била камен потстицања противу правитељства |
роме, вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мо |
е опљачкали, па опет зато власт турска, која је <pb n="39" /> Србијом владала, није их од насиљ |
во.{S} Ово му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке |
илазимо ми на <pb n="4" /> такова дела, која се односе на патриархални живот овог првобитног на |
и грађани његови способни постану дела, која ће једном њихово политичко биће утврдити.</p> <p>„ |
к се неби снага народна мало опоравила, која је већ двадесет петгодишњом борбом изнурена била.{ |
појавила, нити се невина крвца пролила, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из дал |
чео пут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје |
</p> <p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена би |
вашег сијателства туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> униште ону власт, ко |
тока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, где почивају ко |
а, веће само Правитељству на зданијама, која би се градила за обштенародну ползу, пак и за тај |
па и овом се приликом приближи вратима, која силовито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на |
ј представљен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла, |
агновења владала је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун |
род и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n="131" /> је он као владар народу своме учини |
а све приметбе, одговара на сва питања, која се на њега управљају, излазне основе које су га пр |
поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србији уводите“ — настави султан — „лишавајућ |
е: «да промене своја најновија уређења, која садржавају у себи демагогичка начела.“</p> <p>Овом |
но било; то показују она мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно |
м магновењу схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу |
аше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отворена...{S} Раздор |
потреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављивали су се ови ист |
оз која год су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно позориште изабрали, морала с |
.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовања, непрестанц |
то сина свог стојећи одушевљена Љубица, која је дубоком проницавошћу у траг улазила свима сплет |
и може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, која окружава малу варош Крагујевац, била је опредељена |
и, да једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осве |
ду, ипак одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотм |
лосног стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од |
лоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> < |
и као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, |
овде приспевши седоше сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окружне одређена.{S} Ов |
тно рањени падају!</p> <p>После победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кр |
Бугарске и бреговима старе Маћедоније, која је стајала под управом Јаничара и које је предводи |
дна од оних грана Француске револуције, која је имала да цео свет обиђе.</p> </div> <pb n="42" |
ца из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош употреб |
и као јунаци борили супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из големе турске |
из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> п |
о, стане Милош на једној слици трибине, која је напред мало изтурена и стојећи гологлав овако н |
ожавана била из големе турске царевине, која је бројала 45 милијона душа, и чију је војску пред |
Милош, зачуђеним очима турске светине, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољав |
ати, међу тајним учесницима оне завере, која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима зав |
ало јој изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдекојих српских жена.</p> <p |
дне са свим просте и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама изображења и потребама реда |
бог тешке неблагодарности према Русији, која је мислила или боље рећи, није престајала њега уве |
које је он говорио народној скупштини, која је по његовој заповести сазвата била: „да даде рач |
аузета села и вароши грађански уредити, која би уједно саједињена била са војничком влашћу, јер |
обдарио био чудном суморном ћутљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побун |
јавна саучешћа Срба према браћи својој, која под турским јармом пиште»!!! —</p> <p>Заплашити ка |
у носили мужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После ј |
илошевој и оној жалосној драми српској, која је после у Србији одигравана:</p> <p>Почасно обнов |
је лакше било споразумети се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служи |
, да сваким даном злоупотребљава власт, која је уставом дана разним гранама правитељства, и да |
ату вештину.</p> <p>Заповедајућа власт, која је због рата установљена, била је у рукама војвода |
ало присвајају себи моју врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за |
бије, кад би само учинили једну услугу, која би њему врло пријатна била.»</p> <pb n="182" /> <p |
е у руке узети, да бране своју слободу, која је драгоценом крвљу њиховом купљена била.{S} Русиј |
токој, страсни вали кували су непогоду, која беше поводом тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једн |
:</p> <p>«Ти си погазио заповед божију, која вели: не кради! — а крадљивцу треба судити!» — и з |
напором придржавала је народност своју, која се крунила под политичним ударцима, који су из пом |
.</p> <p>Оба детета загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.< |
апослетку погледи на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна |
ма врвио је свет, да види његову слику, која беше са цртама јако означеним, погледа страховитог |
вши, створи она у Србији једну странку, која је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није до |
г народа, знао је само за једну Турску, која је полугосподар над њим била, а није трпио ни да с |
коме сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом лого |
и Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зат |
ају своме уз гусле једну народну песму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе |
ве.{S} Зато за упознати чудновату жену, која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Ср |
т ју је испросио; као и немање превару, која би се изродити могла.{S} У тајном кабинету султано |
, душе и срца свога подпомагала заверу, која је имала лицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да |
таве упорство Милошево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро з |
дупреди ову високу и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивање |
а, при неким пословима излази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — |
му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жало |
дује са делом цивилизације издрживошћу, која сваку похвалу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи |
овори на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, настави са нестрпљењем, за к |
а остави слободно извршење дела својих, која им по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавст |
е у мени наћи непријатеља оних уређења; која се дају народима као извесно право и паметна слобо |
оне горде радости, ону утеху безкрајну; која у једном магновењу човеку, награђује све труде жив |
во закоснило је досад установљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад |
сам могао учинити нужних установљенија која сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топ |
ој и светлозорној ноћи са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пришапнула му сјајни сан |
825. предложио; а особито, кад ова дела која највећу важност имају и јако у очи падају — сравни |
едопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом бо |
свега овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена била јако разграната и да |
, ипак су им бар оставили сва она места која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сам |
ла за непознатим — ова морална бољетица која мори и упропашћује толике младе људе, поче сад и њ |
„заклињем те именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче |
ити сваком захтеву партаје руско-турске која већином седи у совјету?“ —</p> <p>«Господару! — да |
стошавале су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, која су они за сво |
борило је непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут |
ивеним биткама добро застрашена била, и која би полугосподарство српско признала, да се сами мо |
вајући себи право, да при првој прилици која им се даде, очупају све оне користи, што отуда за |
преговоре мира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним биткама добро з |
и: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb n="6" /> ал кој |
сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби својој било предало, није могло дуже јара |
земљеделце ослободио од множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су мат |
ио је народ од десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали |
лења, противу овладе глупог сујевјерја, које је као морална проказа растварала дружевно тело ис |
било уважење и поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са земље отачаств |
није, па ни од самих његових подајника, које он нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и о |
орђе и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао и |
им, погледа страховитог и високог чела, које га је издавало као да је био господар целог света, |
дино прибежиште од свију беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, само никог није б |
морала се више пута поклонити увредама, које су нанешене биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта |
ин управе, задаје озбиљну бригу силама, које су признале полунезависиост Србије.»-—</p> <p>Овај |
ства и оног уживања у народним песмама, које су њега задахнуле жарким родољубљем тако, да је на |
чи падају — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша просуте. </p> </d |
Трошкови на држање стража по границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> |
и да види преговоре о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S |
арода, то би била неразумност очевидна, које су унутарње <pb n="222" /> ствари Србије, до оне ж |
Треба ту ствар отложити до тог времена, које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жест |
ара, код једни дрвени широки мердевина, које су именом „басамака“ почаствоване и неколико корак |
коју ће задобити из овог приближавања, које он није тражио нит ју је испросио; као и немање пр |
ремек од истине, без икаквог шеврдања, које може свакоме владару, који је уставом земаљским об |
е на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, један другому, кња |
ство, држања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају глави њег |
к расположити на народ.</p> <p>Потребе, које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Дана |
имао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само |
ног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора п |
зира на његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много |
рими са одличном пристојношћу захтјеве, које јој је Србија предложила: да призна независност ње |
пски није довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу |
установлења имају у себи такове основе, које поткопавају власт владатељску, за коју сви владари |
Срба; умесно изводио је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за прегово |
страха онемиле, читају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне |
о у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдуковања свога стекао и велике |
е Милоша на живе <pb n="181" /> услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од |
рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем указала — велике су.{S} Сваки |
ал издалека бројати све велике услуге, које је Русија 1833. год. Србији у делу српске независн |
ком би имала право пребацити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час вид |
тави Долгоруки са чувством — „оне беде, које су савети Енгленске и Францеске на несретну Пољску |
орит и вешт у познавању љутске природе, које је најважније знање за онога, ком је суђено да над |
> <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја |
бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мисли |
ети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Дан |
одговараће и за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народнима појавило.</p> <p>3.{S} Д |
о, већ за велике труде и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> |
и конзул на крају оних списа подписује, које је он спремао, да народ свој подигне на један степ |
астољубивим.</p> <p>Све војводе српске, које се користише добивеним биткама и обогатише се, изу |
откривала <pb n="220" /> им је сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и |
стано настојавајући да осујети сплетке, које су подривале сенку власти владаоцу остављене, бори |
ва меша, јер је скроз провидио сплетке, које отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све |
, који је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле — предме |
ди, побуђује радине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одгова |
у већ више могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре а за избављење из ропс |
ад са свију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте биле одушевљењем.</p> <p>Свештеници, |
ени је одвећ чудновато, да велике силе, које шире своја снажна рамена преко толиких милијона ра |
али; већ је држан као непослушно робље, које је турска батина под ланац доводила.</p> <p>Ни јед |
судије те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило није.</p> <p>Гледећи псето — |
ачунајући на <pb n="191" /> њихово име, које је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} |
су чувени били.{S} Старе народне песме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини п |
н све старе преповетке и народне песме, које су славиле дела српских јунака покупити и штампати |
почео изучавати на изуст народне песме, које тиранија и турска власт уништити није могла.{S} Је |
ржавале у себи прекрасне песме народне, које су на скоро на немецки језик преведене и код Немац |
авних места.{S} Место жалосне успомене, које су негда песме такове <pb n="40" /> код слушалаца |
ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p> <pb n="165" /> |
же Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које је она више пута потстицала на своју сопствену опа |
а?» —</p> <p>На ово високомерно питање, које је истог вечера сретном господару од Србије до ува |
је турска полиција нене потајне завере, које су народ близу планина стојећи за устанак удешавал |
, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији приписују успаљују највеће незадовољств |
..{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистателном портом заклучила — савесно |
ђена била; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој |
себи, при овоме одговору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n="164" /> придржавати уме |
у победоносно оружије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S} Умилна |
роду; други опет да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобуче |
о Турке, којима су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од |
ира, а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје де |
јим би могли изказати то признање ваше, које дугујете императору целе Русије, вашем пријатељу и |
питамо уређење правитељствено у Србији, које је уведено на основи по све слободомишљеној и уста |
ам Русије, да народу веће право уступи, које му по уставу припада.</p> </div> <pb n="180" /> <d |
ликог робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изобр |
све беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте в |
е бити жалише за губитком своје власти, које су из потаје ревновале за влашћу српског господара |
ултану да започне извршивати заповести, које су му од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже |
а је наручено било да доказују користи, које Србија од уплива руског имати може.</p> <p>Неки оп |
његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и чује где слуга његов упу |
- - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио |
а, а затим проговори он гласом громким, које перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече |
="20" /> црн, са цртама јако израженим, које су дуге црне власи окружавале, његово угрожателно |
одржати, док седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — гово |
стиво и она ме отпусти са величанством, које је само једној књегињи својствено.</p> </div> <pb |
умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало |
је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја |
агновењу, сам узме инвеституру и право, које му није могао нико други, доли један народ дати.{S |
умног, није правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи његов |
ред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио народној скупштини, која је по његов |
д се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рањено паде пред ноге господареве.</p> <pb |
а слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је це |
загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{ |
вљено у главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије |
обовању турском, она је свако сретство, које јој је давало прилику да господари над срцем свога |
рао је употребити јошт једино сретство, које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{ |
— «е па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким сведочбама свог драгоценог сау |
да је тим њој право оно место означио, које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није |
очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за |
осподара, и напослетку уређење уставно, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пр |
поступку дело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и подигне бл |
/p> <pb n="162" /> <p>„Слово престолно, које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говор |
а и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ |
т руски неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке |
ек тога доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагало великодушно поверење спроћу свом ст |
ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило |
смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> |
у колико је могуће залечи ране народу, које му је последње ратовање задало било.</p> <p>Столиц |
је био насликан у своме народном оделу, које до смрти своје нигда није оставио био.</p> <p>На ј |
декоје војарне болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је би |
колико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа |
је зајиста што најчудноватије на свету, које кад чују научењаци света, они очајавати могу.{S} О |
ело и славу пожње, за превелике намере; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек |
чете побити и растерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, |
ерење високог поштовања, <pb n="155" /> које он у грудима својима већ од дужег времена носи и ј |
прикрије своје богатство, <pb n="65" /> које је задобио... и да личност своју и породице своје |
, све смелије и слободније постајаху, а које остали житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лука |
азим опоменути вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао |
о незнање красног светског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При дво |
а управљена, настави са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово |
једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се |
„ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запи |
удала, да је изневерио народно дело, за које је толико пута био жртвовао живот свој, који се са |
азори руски о оном престолном слову, за које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S} Н |
имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да ће |
лу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди ономе, који се је жртвовао овим |
није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим од |
и.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлу |
на народна на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком |
ду, пошто се је напред удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је о |
купити и ово објави свима војводама, на које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турци |
за и саставити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народни подјелити и више др |
тва императора свију Руса». —</p> <p>На које поклонење Милош одговори: «да он себи за највећу ч |
зато, што је превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, шт |
е била више као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска могла поко |
овораше он — «једна велика породица, од које сваки члан мора поњати своје интересе и морадне ис |
а черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати на штету обштин |
и.</p> <pb n="194" /> <p>За ове оптужбе које су бољари његови Русији доставили и за поступање о |
ја се на њега управљају, излазне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} О |
га стекао и велике <pb n="48" /> услуге које је он отачбини својој првим даном побуне српске уч |
штину и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг |
, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216" /> имала |
овјетници одобравали.{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико |
оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна слова састоје.</p> <pb n="1 |
ала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење — |
ринудиле, да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог бра |
која је стајала под управом Јаничара и које је предводио далеко чувени паша видински Пашван Ог |
Србије, буде потврђен на месту високом које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија и |
предсказао маломе пастиру, да место ово које је њему случај означио није за њега? — или је можд |
на предложени били.{S} Руско посланство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредн |
мљи повери родитеља свога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле |
да у народу највеће одушевлење и радост које му је давало уверење да тако неможе за дуго остати |
и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и с |
сад није био више само побеђени народ, којег би Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан |
те примити и држати; у првом примирију, којег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору! |
част држи, то изванредно благоволење — којег је он предметом — од стране његовог величанства и |
олном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим фразама много народу обећава а ништа не даје |
љедовало једно од оних немилих призора, којем је немогуће пером израза дати.</p> <p>Милош се ус |
S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час су опет прис |
турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустрашима млада дево |
и Јована, другове његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горк |
и су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} |
рекоше:</p> <p>„Господару — ево онога, који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — за |
доцније било викати на самовласт онога, који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем ру |
потекло из слободне воље самога народа, који је прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу |
пет и материјално стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело |
Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра он |
упознати и угњездити код свију народа, који у свези сачињавају јевропску Турску — она мора њи |
" /> придржавати умео, положај Махмуда, који је са укоченим очима гледао овог србијанског прост |
ице Турске, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовластан тешко је сносио икакво |
мала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тес |
, кад хтеде да подпише повишење пореза, који је већ утростручен био, од како је Милош отишао... |
кој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, који претходише оставки Милошевој и оној жалосној драми |
пристану неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодушију Милошевом захвалит |
ено и уређено од једног простог сељака, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити мор |
имао оружану чету од мање више момака, који су под неограниченом влашћу својих војвода стојали |
але и вечито славиле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — ка |
енемо речи једног Француског научењака, који је кроз Србију пропутовао и својим земљацима књеги |
«3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад |
опростити ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — одговори Милош заданут не |
ити овај призор, између ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког науч |
хијску опозицију и оборити овог човека, који је доста незгодан правац заузео био, јер није трпи |
<p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био, да влада у смислу жељ |
ажности увредило је и једног посланика, који је сљедећим речима изразио своје незадовољство у п |
очајног старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколико речи, загрди и |
он може само оне изабрати од чиновника, који су најспособнији и најчеститији, и који имају пове |
пак окружије имало је једног началника, који је са правитељством дописивао и ког је именовање М |
то и бити један од оних главних порока, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На св |
л позову другог сина Милошевог Мијајла, који је увек живио обожаван у спомену народа.{S} Он је |
и се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији с |
чување браћу и слободу њину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје с |
</p> <p>Сиротим и жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „да живот српских жена ниј |
им мене једног, другог никог више нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} Истина је це |
ина.</head> <p>У овим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са мале |
Често му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био пра |
огли приправни бити са свима пословима, који су требали предложени бити главној скупштини.{S} Н |
су опет пристајали и са оним народима, који су супрот паше устајали, а свуда их је само она је |
одним интересима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу н |
признати, особито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и |
јом хладноћом даде познати свима онима, који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро |
и — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, својим искуство |
мој пиштољ често пресуду донети онима, који много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p> |
— одговорио је он с негодовањем онима, који су му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад |
утку ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: |
оја се крунила под политичним ударцима, који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је |
ставља отачаство своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложен |
к ниском обиталишту српског господара, који је сад постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весел |
ира, скупљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8" /> бесконачним песмама приповедали |
у корист сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васп |
х и грозних догађаја и крвавих призора, који су несретну Србију скроз и скроз десетковали, без |
>Од толиких скоро неверојатних призора, који су узор српскога оружја; немогу пропустити, а да н |
оре, да је глас оног страховитог виора, који се у Француској подигао био, одјекнуо чак и на ист |
ом; што се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима мира освећен.» — </p> <p>—„Ја се неоп |
се постарах да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколик |
чаја, неразумну упорност простог света, који неће лако нове наредбе да прима, придржавајући се |
одећи га под руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег, код ког су стајала три ај |
авају долазак кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно одело у средину <pb n="13 |
биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која |
огатише се, изузимајући јединог Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, невера браћи св |
рви раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао велики уплив код |
а устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама об |
ле нису биле позване да прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину |
ултан са гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слобо |
/p> <p>Овај родољубиви и ватрени позив, који чудноватом краткоћом својом пред очи ставља судбу |
кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи између матере и сестре, стрељао по дрв |
је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> |
невиђене слабоштине.{S} За човека овог, који после толико проливене крви и јуначких жртава, ниј |
и псето — овог неразлучног чувара свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара- |
гу њезином изкрсне човек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким |
рђем.</head> <p>Устанак народа српског, који је 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једн |
а проучи разне промене устанка српског, који је робове поставио у ред слободних људи.</p> <p>Ус |
о совјета, и то совјета оног раздорног, који је страним сплеткама оборио оца отачаства.</p> <p> |
вој и клизној стази пратити човека тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и |
ошаље скоротече у Петроград и Цариград, који обојим дворовима до <pb n="204" /> знања доставе у |
чбине и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам |
а, да ноже препородити спавајући народ, који од столећа у ропству турском стоји, овом пространо |
тане Милош и поздрави весело цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим к |
Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} П |
а српског за првих дана владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред |
од својим надзором држи српске војводе, који су небројено пута водили браћу своју на победу; он |
једино то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Мил |
е у средину као посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављени били, много би се боље р |
им дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађаше за своје у |
у тим и Милош са осталом војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди |
тор беше обграђен за народне посланике, који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштина |
во!“ —</p> <p>Затим окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно били њего |
ме топови и умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по граду, равница и шумама, објав |
нредног посланика свог у Србију пошаље, који <pb n="179" /> ће дипломатским сретствима принудит |
ве искрснуше вође ваљане и неустрашиме, који као неки исполини изгледаху у време саме побуне ка |
ити, а за које благодарност буди ономе, који се је жртвовао овим магновеним интересима, свршило |
све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ су |
" /> испод руке Србе и остале хришћане, који подјармљени исламом стењу, да само прилику добије, |
незу шест совјетника од стране умерене, који ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се м |
цјел водила, да само ономе услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов |
S} Свако село само себи бира старешине, који уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; он |
ођите мученици слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо го |
аво и одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђор |
цњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, |
но да из средине овог прогони палигоре, који су одани били протународним интересима и да их зам |
<pb n="100" /> Турке између две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забун |
сност, да поврати Милоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврат |
> дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, м |
е, ишли су обично Србијанци из равнице, који су били право и неправо гоњени од својих немилих г |
о девојка, па истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђа |
штедњом набавимо јавној благајни порез, који је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је определио |
у покорити неће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт у совјету <pb n="202" /> седише употребе ово |
еба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да |
султану било је пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели очи своје на султана управити, ди |
ајвеће незадовољство у народу.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, ј |
<p>Сместа искупише се около њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и који су под |
су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално добро стојали, побоје се да се од м |
" /> су до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину |
сао, да противу ових славољубивих људи, који врховну власт његову подривају, заштите на другом |
на гори Ивановској 500 наоружаних људи, који су се свемогућим Богом и његовим распетим сином Ис |
и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Петрониј |
Љубица и рат.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српском бојишту догађаху пролазили су једни |
и оснажише.</p> <p>Страховити догађаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за |
бити, био једини човек у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у страном свету за |
се по целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје носити могао, подигао се са пушком у |
зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног |
а.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла владати, њено |
а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су |
вих страна врвили су добровољни радини, који су долазили, да помогну оно место приредити, где ћ |
намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <pb n="101" /> Двад |
ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, |
х посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, |
турско.</p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро неп |
који су навикли били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу свој |
ћ и знаци неки међу народом показивати, који предсказиваху скору побуну.</p> <p>Неки тајанствен |
елични карактер за руком својом савити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се |
есто су почели такове разговоре водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Ст |
престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb n="147" /> кад све то |
е на столицу, око њега разни државници, који су за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане |
те биле одушевљењем.</p> <p>Свештеници, који великог уплива имадоше на ратоборни дух овога наро |
и невера својој браћи био.{S} Војници, који су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су |
ца својих у совјету.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста |
љуто сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпљења свакоме злу навикли, |
ажења требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај зак |
јиште опет преотети.</p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога час мира ни |
пропустити, а да неопишем овај догађај, који јасно показује каква је била то војна и који довољ |
Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} О |
је толико пута био жртвовао живот свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Тр |
ице те, подигнут је био један брежуљак, који је украшен био заставама и зеленим гранама.{S} На |
отив својих угњетача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђе |
а нисам ништа више до ли један простак, који зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини им |
ору и жалоснијим посљедицама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мо |
-Ђорђе се страховито превари.{S} Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то врем |
оме живи.{S} Милош је био једини човек, који је могао владати и обуздати српску револуцију и уч |
етити.{S} Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби повукао корист, из те несмотре |
господарства турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, грозне д |
за победу неустрашивим борцима српским, који се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата |
це!» — рече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди и потражи мате |
о само да говори у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није виш |
гова, налазе у свакоме војнику српском, који за слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»< |
аше човека једног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки |
.{S} Но у овом последњем судару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљ |
Београду у присуству паше обнародован, који је као комесар блистателне порте, народу исти раст |
актер и дубоко проничући дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и |
це његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован стајао, рече му са |
јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава |
екодушан ратоборац и мирољубиви владар, који земљи својој мудре законе и установе даде пређе да |
и скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она го |
и бивши Архијепископ београдски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Мил |
"95" /> <p>«Нека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља довед |
за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом б |
укама мојима имам -један званичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, с |
.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен, но једино од попечит |
се духа, разума и обзира на будућност, који карактеришу сва дела Милошевих установа.{S} Целоку |
, прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима |
стоји, овом пространом и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да разума једног на |
вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се разда он |
ем Милош, гледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше |
екао је он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцим |
на престолу сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на |
гњевом према Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ств |
ицом својом на једном зеленом брежуљку, који је растовом гором обрастао, а спуштао се до самог |
4" /> младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је у |
ог шеврдања, које може свакоме владару, који је уставом земаљским обвезан, да народу о своме ра |
} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова имен |
„Ја непознајем човека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и савршеног поверења — |
.»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми |
вејвода и ратних другова Карађорђевих, који није хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати |
противник улизица и ништавила људских, који клањаху и метанисаху пред гњилим домаћим непријате |
а и пробисветова <pb n="38" /> турских, који су навикли били за оног војевати, који би им више |
одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устанка; попалити |
ити, кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили |
и уједно има безпримерно проницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p> |
ру побуну.</p> <p>Неки тајанствени дух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од неко |
рло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи, сваки дан излази да в |
и ред ствари успоставили.</p> <p>Милош, који је делом за војеног диктатора произведен, био је з |
најискренијем поверењу.»</p> <p>Милош, који није веровати могао, да између Турчина и Србина ср |
ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, народној |
од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Т |
се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" /> год је познавао халовитост Милошеву |
љења и савршеног поверења — него Милош; који уједно има безпримерно проницави дух, који ми до д |
стију свима сужњима.</p> <p>Намесници — који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију |
идати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, |
и нека из поља доведу остатак топничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учи |
е, да извиде разлику између два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши пре |
обро увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви о |
дуго је размишљавао о предлозима онима који су му од дивана предложени били.{S} Руско посланст |
презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «д |
ајаху под заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну подигао и сада их виш |
давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјет |
клети Турци <pb n="16" /> гониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на |
кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, ос |
на, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имањ |
ме саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потреба |
који су најспособнији и најчеститији, и који имају поверења у народу.</p> <p>5.{S} Чин министра |
ола силази онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико |
јасно показује каква је била то војна и који довољно карактерише ове просте, горде и јуначне Ср |
у оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно о |
и су народ на побуну и устанак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Милан |
а момке, који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових п |
Александра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан |
истајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, д |
ије вољом и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба ни |
ру, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у најв |
спремљено, само дајте јошт онима знати који нису овде, да приправни буду, да се на први знак п |
ускраћује.</p> <p>Императорски посланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: |
ју земљу где год стану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе П |
сподина Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам се |
и и војнички чиновници.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краље |
од њега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа свободоумног, није правио завере, да д |
опростити што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом својим, а са оружјем у руци за |
аши претстала, он је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— одговорио:{S} А |
доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је речи ове изговорио, даде овом призору сасвим д |
који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је |
јој на одобрење <pb n="127" /> Ферман, којим је порта даровала њему достојанство владара.{S} М |
м сретан да вам могу показати сретство, којим би могли изказати то признање ваше, које дугујете |
добије од султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастијем слогу источног израза позива, |
ве благородне жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очиј |
и.{S} Више пута при искреном разговору, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији |
не су лан преле около једног стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали про |
носила је она мрско ропство турско, под којим је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај био |
је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам |
другим трагом ићи, <pb n="139" /> него којим су све остале ишле, не може ни Србија установити |
основу великих и пробитачних установа, којима је Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт т |
и извор премногих изванредних дагађаја, којима се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два |
а кметовима или општинским старешинама, којима је старешина био кнез.{S} Свако пак окружије има |
м кнезу од Србије своја висока осећања, којима је он према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је вр |
вим странама, имала је она тајне уходе, којима је наручено било да доказују користи, које Србиј |
, нападали су и убијали они само Турке, којима су често отимали новце, које су ови из Београда |
рад, само неки незадовољници у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, |
е песме, вије грдне народне заставе, на којима су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а |
речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p> <p> |
лободе даде.{S} После дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb n="169" /> |
ичући се оних наредаба <pb n="189" /> о којима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наре |
скоро ћемо наступити неке разговоре, у којима простак српски <pb n="128" /> доскаче одговарање |
евима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему турску |
p> <p>Небројене жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице проливала, нису могле без |
оја изгинуше многи знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом ов |
својим чудесима и удивителним исходима, којих сљедство беше: ослобођење отаџбине, признање њези |
звело живе приговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи пов |
се налазила под теретом заштите Руске, којој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао |
да се из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни противити није смео.{S} Сад је треб |
страже, дође и до једне разваљене куће, којој су топови само један рогаљ оставили.{S} Усред кам |
ти се за годину дана и постати државом, којој ништа већ неостаје желити.{S} Народ српски има ви |
етлим, вијући заставу у руци својој, на којој су биле белим словима написане ове речи: «Отачаст |
аг, носећи у рукама својима заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са |
<p>Догодила се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S |
} Шест пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени. |
Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су непријатељи |
ској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћ |
ре и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства кнежевског збаца, да се ја ода |
свега морамо овде ону љутину споменути, којом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: |
паша од Београда Солиман изда заповест, којом наређиваше: „да ниједна жена српска, без разлике |
шеним плановима, отпоче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{S} У свакој б |
у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро |
а.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу с |
р имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцније великаши српски од њега преотели — али |
b n="215" /> правилима добре економије, коју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђен |
ратовао је противу големе турске силе, коју су најславнији ђенерали њезини предводили, те стоп |
апред предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се ст |
да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе навукао убијством јаничарског аге.{S} К |
а оглашен био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубиц |
ју а тачно је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији |
егов дуго је почивао на младој девојци, коју је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јун |
ут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буд |
а су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до брегова чували оружани људи, к |
јдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска могла покорити и под бич ставити и |
оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и метне обоје на сво |
же, да <pb n="187" /> униште ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово величанство мисли, |
нтересима, као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одржати жели и само у овом по |
ањем је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, које он није тра |
о он неби поњао био ону велику важност, коју би из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма |
уначки поглед пуказује чудну одважност, коју перо није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује др |
не лист као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћује.</p> <p>Императорски пос |
му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује |
готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле тр |
или насилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије и поверење народа, то би |
српски не ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет |
Прва и најважнија наука, <pb n="35" /> коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од |
које поткопавају власт владатељску, за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одр |
да заклони главу своју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, они су опет зау |
забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је одважна жена произвела, отвори сад изглед за по |
рска могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — <pb |
уд сад развије пред својим вазалом, сву кокетерију измишљене учтивости, те са највећом њежношћу |
је почео пут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се там |
шини певане, сад се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалосне успомен |
села; сељаци сакривали су их по својим колебама, давали су <pb n="18" /> им рану и подказивали |
угим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова војска српска није била више као п |
/> <p>На знак један отворе се врата од колебе, неколико људи изведу једног очајног старца и ме |
.</p> <p>На једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог, к |
то је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и оправља |
ој отворе и обучавање деце и до најмање колебе распросте.</p> <pb n="120" /> <p>Милош заповеди, |
изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n="2 |
е породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле около једног стола, над којим |
рбије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери |
а жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb n="52" /> <p>„Правду Ђорђе, прав |
загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме |
лагословени! проговори мати падајући на колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p> <p> |
а су.{S} Жене полете унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стражу |
иче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, н |
еликодушију Милошевом захвалити, устане колики је велики и важан, те одговори им са грмећим гла |
ужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грме |
установи совјет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb n="60" /> било.{S} Ове совјетни |
{S} Нисмо могли до сад схватити рачуна, колико има народа, ни колико прихода од десетака и друг |
ead> <p>Ми смо у овим листовима видили, колико је и како је живо учествовала књегиња Љубица у б |
о и правитељства није више располагати, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад |
кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак ис |
нама.{S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дјела народн |
ановљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара. |
енађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то |
ваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима |
и о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} После дугих деба |
био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд |
схватити рачуна, колико има народа, ни колико прихода од десетака и других струка; нит сам мог |
ежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но колико бриге труда и стрпељиве умешности је стало и тре |
шка, непрестано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му је последњ |
ром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колико су српски редови прорешетани у толико буду брзо |
је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је задобивена победа славном делу његовом помогл |
лагдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад ј |
ић, који је побунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви они људи, ш |
оде, које је најважније знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се с |
дма живог сараните поред оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ов |
е чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправде, које у срце дира |
лу попустите праведном захтеву његовом, ком нећете без опасности противстати!“—</p> <p>-------< |
били.... мој је узвишени господар онај: ком имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега |
борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <p |
аст његову подривају, заштите на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и |
језгри својој војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништа друго би |
из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена била после ослобођења њезиног од Турак |
ема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и |
при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство постало тако несносно, да је мо |
следњег рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учинили и упра |
1.{S} Сачинити и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права и дужности књаза Србског |
нај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кн |
е отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да остави место рођења св |
играда послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунезависност Србије.</p> <p>На |
знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у жи |
олитичар и искусни законодавац, човек у ком су се све способности великог владара слиле ни писа |
да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се пон |
ђева, допратише пред њега човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав п |
да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турч |
м прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, како у грађанским тако |
ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити светлости ни сиј |
<p>«Оно се може само злоупотребити, што коме не припада, како би дакле народ српски оно злоупот |
усти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је могао |
<p>Она вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом т |
присуству паше обнародован, који је као комесар блистателне порте, народу исти растумачивао, и |
нуо и једног дана множина народа опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Ми |
чити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb |
готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст — она се реши, да се на народ п |
инета руског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подписује, које је он спрема |
ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у ваш |
и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног достојанств |
да се ви мало опрезније према енглеском конзулу држите; ког пришаптавања немогу иначе, до за ва |
К. Б.</p> <p>Власник и издавалац</p> <p>Конст.{S} Трумић</p> <p>Брзотиском штампарије К. Трумић |
мене саног, да врховну власт без ичије контроле извршујем. — Наше установе нису постале другчи |
не.</p> <p>Трошкови на грађење и држање контумаца.</p> <p>Трошкови на депутацију у Цариграду.</ |
ећег војника заставу, ободе нагло свога коња, пролети уз редове заплашене, пред собом гонећи их |
{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе |
пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели ба |
оји Србијанци, видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом ј |
послушана.</p> <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла сво |
Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку до |
оје је близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрв |
е.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бег |
и том придиком задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик жи |
ду једног очајног старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколико речи, |
а састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и једну ступку.. |
вши седоше сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окружне одређена.{S} Ови су званич |
о од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је дв |
ан дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије с |
оје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се ови |
о је кроз варош к палати султановој, на коњу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу |
убица, ова неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала их где један за |
аблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синов |
за народне посланике, који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћу реч |
да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напре |
не неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Пс |
а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био |
и у највећем очајању узе неко подугачко копље, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је |
еном „басамака“ почаствоване и неколико корака учинивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Срби |
воље самога народа, који је прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му |
дела Милошева прегледали, морало једним кораком ступити у Србију заробљену, и први пут од госпо |
ја је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи сво |
ре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се |
совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, под |
могле су се многе ствари објаснити и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариг |
у <pb n="202" /> седише употребе ово на корист његову, покажу противницима грожњу народа и пред |
земљи у страном свету задобити и њу на корист народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. како ј |
м проницањем је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, које он |
човек, који за добро земље неби повукао корист, из те несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим о |
а српског уклони породица Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски |
кови пролом спазио, одма је то на своју корист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим |
вршујемо ту власт у дружини, на највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана |
ева, где се смелошћу и одважношћу већма користи човек него претераном опрезношћу па као што сам |
за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји |
вити упутства, која само вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узвишен |
рилици која им се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи |
жртва по нужди времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења морају се показат |
де, којима је наручено било да доказују користи, које Србија од уплива руског имати може.</p> < |
вим.</p> <p>Све војводе српске, које се користише добивеним биткама и обогатише се, изузимајући |
дговори мирно девојка, па истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је |
мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побуњених робова даде |
гина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео |
аца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бела као снег брада покрива |
већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се за |
уди који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копљ |
ојим знојем оросио, земље, где почивају кости његових старих родитеља и миле дружине — седамдес |
димнице, ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни воденичнога, ни казанскога, ни жировнине н |
уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу независност, |
има са супарником тако исто страшним у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p |
овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чи |
да се са две знамените европске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ста |
<p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него до |
сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за 16. новембра 1835. где је била и столица |
побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из св |
пуна равница, која окружава малу варош Крагујевац, била је опредељена за ово велико празновање |
; да је народни празник освануо.</p> <p>Крагујевац даје нам изглед највеселији и најдражеснији. |
4. године писано, из једног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала самовољн |
.</p> <p>Дванајсти сахат избија на кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и војничка гласба помеш |
свима без разлике предложити.</p> <p>Од Крагујевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равн |
слова, дочекају победиоце у ослобођеном Крагујевцу, чији становници такођер беху у редовима биј |
</p> <p>Столица управе српске била је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у години је Милош обил |
<p>„Господару — ево онога, који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе |
а га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</ |
ћим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> |
и погазио заповед божију, која вели: не кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма о |
аповед божију, која вели: не кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ |
и били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен |
ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак један от |
p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство наше мора сад да прокуша с |
е ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, наши ће суседи дозн |
куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, |
то разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <pb n=" |
о овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство његово.</ |
дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> |
оружје!» — потресао је Србију од једног краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе сви листо |
ћен је дуг аухијерејски од новодобијени крајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S |
ереја, кои је лежао на новопридобијеним крајевима Сербије.{S} У слову том предоставио сам вама |
бијанског простака, и видио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити овај приз |
јдуке да закриле бегство његово.</p> <p>Крајње је време наступило да се одлази. „Отац!“ прогово |
ашивим борцима српским, који се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је битка |
евали.{S} Мати Љубичина видила је своју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, поља осв |
ог, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подписује, које је он спремао, да наро |
ом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међу живима не |
земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим гнушањем Милош, |
али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Тур |
ез Србије...{S}121</p> <p>XV.{S} Пастир краљ...{S}128</p> <p>XVI.{S} Слово краљево...{S}137</p> |
"2" /> <body> <pb n="3" /> <head>Пастир краљ или Ослобођење Србије.</head> <head>Историјска при |
791_C15"> <head>XV.</head> <head>Пастир Краљ</head> <p>Срби су једва један пут већ постали сами |
front> <div type="titlepage"> <p>ПАСТИР КРАЉ</p> <p>или</p> <p>ОСЛОБОЂЕЊЕ СРБИЈЕ.</p> <p>Истори |
његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу Марку,» како је овога клетва очина до тог сра |
стир краљ...{S}128</p> <p>XVI.{S} Слово краљево...{S}137</p> <p>XVII.{S} Милош и Махмуд...{S}15 |
таки се и намешта около оног узвишеног краљевског брежуљка.</p> <p>Дванајсти сахат избија на к |
е, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица јој издавале су, да се она у |
народна скупштина.{S} Ово је био други красни део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и к |
вовао живот свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Треба бити поштени призн |
врховног вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са неописаном срећом, вешто удешеним плановима |
улити призрење и за само његово незнање красног светског обхођаја, за које је он сам себе кадка |
мисли и - непрестано поступање по овом красном основу управе земаљске можда је и основ био што |
шена.</p> <p>Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике на |
нцуски говорити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није би |
велики... </p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција |
жавници, који су за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош и поздрави весело цео нар |
и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој |
и самом!“ —</p> <pb n="109" /> <p>После кратког времена буде углављен мир, ово неочекивано добр |
љубиви и ватрени позив, који чудноватом краткоћом својом пред очи ставља судбу отачбине и толик |
о је са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, прорицања старих људи испуњавају се. |
ка основа за своју политику, јер српска крв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога не |
рчина, овог мрског господара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњи |
вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и уж |
ојене жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице проливала, нису могле без никаква у |
земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово |
ело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди ономе, који |
а мучи, да једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци |
е и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити. |
е да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његовом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече |
орао.</p> <p>Догодила се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиља |
ајни санак будућности, проказала му све крваве бојеве, непоњатна освојења и увенчала гордо њего |
хвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој и рече м |
ган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жал |
> <p>Усред ужасних и грозних догађаја и крвавих призора, који су несретну Србију скроз и скроз |
ова устанка, пређе, него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред |
увши рече: «Тако протиче капља по капља крви српских синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гу |
дишњег војевања и непрестаног проливања крви и то од 1796. — 1800. год. прост један војник, за |
и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n |
овека овог, који после толико проливене крви и јуначких жртава, није умео отачбини својој да да |
е у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Претераном тиранијом турском нагоњени наро |
, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао превијати и лечити ра |
свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу обзнани |
у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја |
је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле савесно између себе добро и |
кип на књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у сачување |
нуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изг |
ану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало <pb n=" |
ато настави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али ра |
бране своју слободу, која је драгоценом крвљу њиховом купљена била.{S} Русија при утаначивању м |
есет година заливали су Срби драгоценом крвљу својом земљу отачаства свога, само да би јој повр |
у чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била |
жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира просјачити.</p> <pb n="105" /> |
на моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су остали |
е побуна нигде појавила, нити се невина крвца пролила, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо |
у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврд |
их речи заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим |
него што се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоценије |
престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужнос |
у држави потпомаже уметност, ступао је крепком стопом по стази сваке позитивне поправке.{S} Он |
удешавале; — оваке непрестане прилике и кретања народа обелодањивала су, да је завера противу Т |
веде га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију |
ијепископ београдски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајл |
већег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употребили да га обор |
анпут прегледати књигу наши грађански и кривични закона, кои су се 4. године дана сочињавали и |
предписати, да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не |
астави Махмуд — „било је предметом љуте критике, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да |
не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p> |
његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане владавине, она је с д |
и истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамеш |
самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње организације |
, опустошавале су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, која су они з |
о учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео |
а једина капљица старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" |
е, жуборило је непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош т |
се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу обзнанити: «да ј |
е.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно бе |
е сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само јо |
стражу на улазцима.{S} Месец просијава кроз облаке и осветљава својим тавним и жалосним зрацим |
сла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао |
је био тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што |
их пушака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош није хот |
ан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, само хода и нокте гризе а |
Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са стране потпомагана, са свим дозре |
чи једног Француског научењака, који је кроз Србију пропутовао и својим земљацима књегињу Љубиц |
Милош најславније дочекат; пролазио је кроз варош к палати султановој, на коњу источно оседлан |
ону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто невоља рану војницима; друге су опет стале уз |
да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу |
топова и палење малих пушака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p |
ве ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављива |
је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитање <pb n="118" /> нејаке деце, и није прест |
ко скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи своје рођене.. |
орење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне болнице, |
је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb n="100" /> Турке измеђ |
ући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Ту |
е, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова устанка, пређе, него што изађемо |
Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарност |
су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи свој |
на у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, в |
, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к теби у |
d>I.</head> <head>Кара-Ђорђе.</head> <p>Кроз пуних четрдесет година заливали су Срби драгоценом |
меновање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног турског робовања, зем |
о писмо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прворођеног сина Мил |
тим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој и р |
е једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p>Прв |
су заклон, непрестано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>С |
ка, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држа |
и што је између два прекрштена мача као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске. |
дело свршило, Љубица направи мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све своје мил |
оворима око границе путовала, да народу крстоносну војну противу Турака приповеда, откривала <p |
волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди млади |
придржавала је народност своју, која се крунила под политичним ударцима, који су из помрчине за |
а освојења и увенчала гордо његово чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћајуће |
ство владара.{S} Милош тим делом добије круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото п |
проговори Ђорђе ублажавајући мало свој крупи глас — „заклињем те именом моје блажене мајке кој |
рске заставе попадају у прашину, топови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и |
оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу |
за Милоша, који је почео пут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је |
нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и доб |
асведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери српске отачбине!“—</p> <p>После ових речи изађе и |
есме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад |
капу.{S} Као врховног господара Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим се |
тере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи |
у пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно |
е повратите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели б |
ој души гордој и жестокој, страсни вали кували су непогоду, која беше поводом тако рећи јавне с |
да и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим |
и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци |
зирући се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са |
у: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми |
рекне јој Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — рекне она, подижући очајно руке |
е, те почне громогласно викати:</p> <p>„Куда сте потегли несретни синови, гди вам је град да се |
породичном животу губио се, постао је — кукавица.</p> </div> <pb n="59" /> <div type="chapter" |
своје узвишење да захвали, као највећа кукавица оставља отачаство своје, одриче се чина, који |
мо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овд |
ини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе |
и других дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали.</p> <p>Непрестано во |
како Турци грозно поступају према томе кукавном народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде |
ога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни десетка |
жуљка.</p> <p>Дванајсти сахат избија на кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и војничка гласба |
са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. —</p> <p>За издржавање кнежево и његов |
јој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платит |
ила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога човека, |
а и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће само Правитељству на зданијама |
ше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столове д |
е трубе; знак да се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба бр |
у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митр |
ободу, која је драгоценом крвљу њиховом купљена била.{S} Русија при утаначивању мира, није са Т |
за преговоре било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наста |
нуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи овога, |
душа, и чију је војску предводио чувени Куршид паша, страшило раје.</p> <pb n="93" /> <p>Од тол |
а халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним штабом управлао |
на, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили в |
сет хиљада војника скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави н |
" /> Двадесет хиљада нових војника буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакак |
он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору своме држао, кад |
{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског предводитеља.{S} Но певерење поштена ч |
турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету своме: « |
убичина видила је своју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, поља осветом турском пот |
своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, стада с |
срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта |
су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до једном Мило |
јатеља побили, они су се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, радили су своје пос |
е у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна дево |
предложенијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договорите, пак да ми дате посл |
лед највеселији и најдражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је заста |
ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb n="51" /> <p>По извршеној пресуди |
ци, жене и деца остављали су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су оп |
штане страже, дође и до једне разваљене куће, којој су топови само један рогаљ оставили.{S} Уср |
при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо ка |
са, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. — </p> <p>Једног дана догоди |
устанка; попалити и са земљом сравнити куће, поватати младе девојке за своје хареме, а младиће |
<p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петро |
ч српска, жене, деца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела |
/p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности избавлење и осло |
оким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и |
ли.{S} Усред камена и разореног прибора кућевног леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женски |
ргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину определио био за то |
је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај |
се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S |
стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>Послушно |
рпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да |
ад поставе велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Ст |
свака ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним |
ђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb n="1 |
па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала |
на догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90 |
бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са свога седиш |
буде родољубивих поштених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.< |
</p> <p>У целом овоме заробљеном народу куцало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо с |
сати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ р |
родни српски трудили смо се досад, неби л изнашли какво средство, коим би се све потребе народн |
у забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли б |
о овако уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико ни |
ју узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на крај се |
дио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може само злоупот |
и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је доцније на против до тог степена дошло, |
би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно гледао, како са престола силази онај, кога ј |
о извршеној пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Тур |
а неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у |
> <pb n="47" /> <p>Вештина у војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, да се је до |
ности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставобранитељи по целој Е |
аваш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Колубаре |
убичина, стајаху под заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну подигао и |
сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад оп |
х свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Кралевићу |
затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сир |
ног посланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским простаком.{S} Сад му п |
ичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али |
Горди и напрасити карактер овога, није лако снашао окове ропства.{S} Частољубиве мисли њега су |
и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, који је |
Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на пре |
зумну упорност простог света, који неће лако нове наредбе да прима, придржавајући се свагда сво |
n="46" /> могли свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са |
ер незадовољника, но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} П |
о и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао |
а је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити овај призор, између ова два човека, који |
ом агенту и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигархијску опози |
силног падише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу политичног дивана навести, ваљало |
ом протузаконитом иступлењу, а овако их лако за дужност њихову повратити можете, ако се од ове |
онамештају, војводе и војници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опет |
м!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне лакомислени посланик — „није о томе говора, ви се за се |
ша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпа |
гу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским п |
во, Слобода!“</p> <p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело ј |
жити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која су склони бил |
агујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свога дол |
Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле около једног стола, над којим је тињао жижак, |
слушно робље, које је турска батина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна једина сила хришћанска |
укавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велику цену на његов |
је досад установљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у |
ити неће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неослободе.</p> < |
свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчиј |
биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под кметовима, капета |
ас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао читати, печатат |
S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта је могао сирома |
њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучен |
славној Русији, њему се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију му дају, а наро |
и о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем свету, к |
а један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласкавом учтивошћу портином, Милош није ни најмање био |
докле опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу.</p> <p> |
вем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет |
вих у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца и |
шући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише |
нас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удовици и сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим |
жеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом поро |
сретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо пс |
унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гон |
ђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше |
бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане износити окол |
и речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На поју |
којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужити се; н |
ек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него шт |
ким војевале супрот Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике своје.</p> <p |
уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је насло |
и се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак један отворе се вр |
еверног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи усправљеном руком главу своју, п |
исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао на новопридобијеним крајевима Сербије.{S} У слову |
ред камена и разореног прибора кућевног леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, |
изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но колико бриге т |
, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке завичаја, неразумну упорност простог св |
земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету ле |
и јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепавице, прави |
бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима проч |
пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Уск |
то тако неизказано добро расположен.{S} Лепо пак народно одело, даје овим учесталим гомилама, о |
Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао је за собом |
деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="135" /> да осветли народни праз |
верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син |
њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рањено паде пред ноге г |
-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те не |
купа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдекојих српских жена |
ратио, приповедаше му деда његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу Марку,» како је ов |
ну Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим си |
после Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо могли <pb n="138" /> скупити веће |
роливено!“ — Милош је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг з |
, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао |
ичијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, је |
им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно г |
да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њег |
еш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув се |
гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки нач |
ава српског од године 1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очим |
поњатна и скривена иронија, не показује ли зар једним махом, једним словом праву намеру господа |
народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвиси |
макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у ру |
д да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да |
ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} Затим ста |
о и нелицемјерно писмено мњеније, јесте ли задовољни с вишепоменутим моим установљенијама а и с |
во наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства |
а се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и |
оже ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правит |
ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као |
као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод царигра |
делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} |
е живио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом |
а Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који зајиста незна, шта бива по свету |
да је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“— |
ног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно вид |
ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} |
е већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потресао св |
ом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне реч |
још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на |
/p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</ |
варошима, пред дућанима, где се обично ликови свих славних људи продаваху, гомилама врвио је с |
Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p> <p>«Натраг!» — пови |
је Милоша себи подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му устав даје |
илан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима видили, колико је и како је живо учествовала |
видици, народ је српски противу Турака листом устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а |
ругога.{S} На уговорени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и пала |
међу собом најразумнија и најодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластијем као депутате с |
је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља свој |
од силног плача; а красне црте смућеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању нала |
нцуз, али у стању нису описати изражаје лица ове благородне жене и њезин звонки глас, којим је |
ела, дуге црне трепавице, правилне црте лица, пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; св |
з руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу н |
} Чело му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> уједно издаје храброст, одушевле |
ро посланика руског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз пр |
потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју је он у својим ру |
уначка прса његова.{S} Његово смежурано лице са цртама јако означеним, показиваху решителност и |
воту његовом потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и родитеље своје грл |
е слободе — сузе облише му његово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете моје!“ <pb n |
свога подпомагала заверу, која је имала лицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да произведе уста |
ене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабријих војника — видили смо |
требити може.</p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказана снага, која ће Турке кад тад |
свој план и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресења Христова.{S} Ову је побуну |
им ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n="136" /> Србина читаш, да се за сретн |
де.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако израженим, које |
њишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим званијама у војсц |
илош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да изви |
непокретна добра саме под закуп давати, лична слобода свију грађана проглашена је, сопственост |
године дана, она је противу сваке своје личне опасности, са отважношћу и постојанством преко св |
хове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је био не |
је дозвољавао бољарима својима никаквих личних сталних преимућства, да прелазе с имена на име и |
ивоту свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кнезу од Србије своја висока |
леду желило је његово величанство, вама лично доставити упутства, која само вашој особи од кори |
теретом заштите Руске, којој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили ко |
ожења учини.{S} Као награду — за његово лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће |
, <pb n="65" /> које је задобио... и да личност своју и породице своје обезбеди, и да све оно о |
во предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин госп |
} Но Милош није се нигда на једну своју личност много обазиро, кад се радило о општем благу зем |
о његовог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чисте зе |
и у Србији уводите“ — настави султан — „лишавајући себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесн |
које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле — предмет је данас народне клетве.</p> <p>Кад је |
на на својој свето—Андрејској скупштини лишио Карађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаст |
зводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и |
арош од свију страна опколи, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где са напада |
да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у |
у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто невоља рану војницима; друге су опет ст |
.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61" /> одби |
о је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу |
т с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је један једини човек будан, и на ногу он б |
—</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакв |
почео народу срећу и слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде |
ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт од |
кривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити |
пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан, |
звали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилосрдној о |
је Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Кол |
опа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што < |
обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од самог претварањ |
ја!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене ост |
од престолним говором» — одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за које вид |
овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да приве |
по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавства одмах <pb n="195" /> су по народу расута била |
ахмуд сад престане износити околишење и лукавство политичко на узор човеку најлукавијем и најпр |
ити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика св |
што би га у овом случају наравно његово лукавство изневерило било и што он неби поњао био ону в |
реко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство, држања је обично хладног и тихог, које баш и |
одговарањем својим ученим дипломатама и лукавством својим, са свим помрачава дипломатску вештин |
житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паша београдски |
султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, настави са |
ата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну подиг |
ном руком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледајући веселу и дражесну гомилицу, што |
ије, прелазим сада на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак расположити н |
гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насик |
воме.</p> <p>Код нашег простога народа, љубав братска је претерала све границе фанатизма. — Име |
се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чув |
му је неограничено поверење и истиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош |
нутку свака је зебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке поједине развијао се цео ро |
вога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, г |
рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам изче |
ештенством нашим, долазим опоменути вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Три |
Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никак |
роб, који је већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S} Уједаред устаде срдито са |
и <pb n="16" /> гониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах |
ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрост |
-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угње |
о је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустрашима млада девојка на коњу, а на бра |
/p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љубица направи мали знак крста на зиду, поред ког је са |
, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети |
ву, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. |
тавка Милошева...{S}190</p> <p>XXII.{S} Љубица и њени синови Милош и Мијајло...{S}208</p> <p>XX |
X. Књегиња Љубица...{S}76</p> <p>XI.{S} Љубица и Рат...{S}88</p> <p>XII.{S} Битка исполина...{S |
Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога навршила, и |
дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n="224" /> упути своје стопе на границу ауст |
еније иза њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом |
о одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовања, не |
уз престо сина свог стојећи одушевљена Љубица, која је дубоком проницавошћу у траг улазила сви |
гчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љубица између свију српских жена, није се хтела тој зап |
791_C10"> <head>X.</head> <head>Кнегиња Љубица.</head> <p>Милош је јошт један једини био између |
1815. године...{S}67</p> <p>X. Књегиња Љубица...{S}76</p> <p>XI.{S} Љубица и Рат...{S}88</p> < |
о је и како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за независност - видили смо њене грдне н |
.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам |
<p>«Натраг!» — повиче горопадно храбра Љубица милосници, немогући већ дуже гњев свој одржати.{ |
као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сирота девојка,» уздане Милош гледећи за њом.</ |
вему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу давно већ п |
свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заборавила, да има јошт једног сина, као што она |
цем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника заставу, ободе нагло сво |
али.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне зн |
SRP18791_C22"> <head>XXII.</head> <head>Љубица, њени синови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у |
="SRP18791_C11"> <head>XI.</head> <head>Љубица и рат.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српс |
е Милош радо гледао милоснице...</p> <p>Љубица је овим поступком мужа свога дубоко увређена бил |
рне очи њене необично су севале.</p> <p>Љубица небуде послушана.</p> <p>Хитра као муља, ободе к |
е очитој пропасти судбу Србије.»</p> <p>Љубица дубоко ожалошћена речима овим баци дубоки и жало |
господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погл |
рци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у се |
ши, слабо <pb n="86" /> јестаство младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб бр |
скушења, увек благородно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез |
род за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима великог искушења било је чудо муж |
ховитог разбојишта сине појетички образ Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за упознати чудновату ж |
ених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </div> <pb n="225 |
p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гласом.</p> <p> |
<p>„Немој тужити девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бој |
м тугом рече јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душ |
вања код гдекојих српских жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Милош са гласом њежним, који је ује |
честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које је она више пута потс |
ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен својим најглавниј |
тост Милошеву, тај је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом показао, да у |
у пропутовао и својим земљацима књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише |
S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сље |
Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевали.{S} Мати Љубичина |
арод и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке Лазаревића кој |
под заставом слободе војевали.{S} Мати Љубичина видила је своју крајњу пропаст: кућа њена попа |
ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нису описати |
сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p |
млад човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа, понашање му је отлично.{S} Зачудим се ка |
народу високоштовао и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с |
илош је био предмет гледања и свеопштег љубопитства, ово је он одма приметио, па се претварао з |
и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини једног заробљеног, у |
ца која мори и упропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањ |
запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећ |
земље, после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо с |
, доли једино то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити што је више њих.</p> |
љало се у средину као посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављени били, много би се |
ено је да довршите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаство је бесмртно!{S} Срећни, срећни |
затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на с |
оду куцало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само |
према султану било је пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели очи своје на султана управи |
љују највеће незадовољство у народу.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних с |
е.</p> <p>Сместа искупише се около њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и који с |
Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени великим губитком, немогоше г |
д бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — <pb n="46" /> могли свагда |
д Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетре |
анашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта људи разумевају под престолним говором» — одговори Мило |
на побуђује на расматрање, као сматрање људи и ствари ове земље, после толиког робовања, и кад |
или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n="218" /> Ви |
ло, у виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Н |
ве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови |
своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да так |
ојевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем паши што се од с |
еља удеси она, да како Милан умре — ови људи на престол позову другог сина Милошевог Мијајла, к |
} Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила: |
доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «нису жене, или да су бар све жен |
, које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално добро стојали, побоје се да с |
е изванредан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, само хода и нокт |
аћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек једанпут да докаж |
ју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у |
n="73" /> су до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Т |
на своје заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у п |
е? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плаши |
била већ и година 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је глас оног страховитог виора, који се |
.{S} Овима опет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку око себе |
рла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу мало попустише, сад се нан |
идим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупшт |
увшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на ов |
рдној освети турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о отачби |
лавније, међу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државним дјелима онако; као |
н са правим начином живота, са природом људи и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а при том ра |
дан отворе се врата од колебе, неколико људи изведу једног очајног старца и метну га иза коњани |
> <p>Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <pb n="92" /> <p>Од оног да |
о дозвољавају обичаји источни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милоснице...</ |
је ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учинић |
ту мисао, да противу ових славољубивих људи, који врховну власт његову подривају, заштите на д |
су биле војводе, јер других способнијих људи за та места с почетка није било; но Милош искуство |
идило на гори Ивановској 500 наоружаних људи, који су се свемогућим Богом и његовим распетим си |
нима, где се обично ликови свих славних људи продаваху, гомилама врвио је свет, да види његову |
који је робове поставио у ред слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних догађаја и крвавих |
ила, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Пе |
ило, крв потоком тече, прорицања старих људи испуњавају се. — </p> <pb n="44" /> <p>На први гла |
трговац, са неколико тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година рат |
нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њихових карактера, а највећи противник улизица и |
протународним интересима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} У овом по |
а највећи противник улизица и ништавила људских, који клањаху и метанисаху пред гњилим домаћим |
своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљеним и неприступним, те је он ту често пров |
е потпомагао овај први извор благостања људског и среће државне, пошто је земљеделце ослободио |
раховити и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним јуначтвом вољно |
, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је читав са |
» — настави Махмуд — „било је предметом љуте критике, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми нема |
аде један!“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> <pb n="91" /> |
одговоре војводе.</p> <p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге управљати — до моје војнике.{S} |
ала је као и остале српске жене сносити љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себ |
лакао је као мало дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њему нанешене умео је опростити, но з |
ржава.</p> <p>Пре свега морамо овде ону љутину споменути, којом је и сам руски министар ускипио |
ипија, добродушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — свакојако дакле изванредан.</p> |
Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, к |
стољетне растове Шумадије, пробијајући љуто сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дуги |
, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе |
одстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То |
, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, које је најважније знање за онога, ком |
ити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Н |
ве прикупља од својих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира |
ало као да је био господар целог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, које до с |
зире од самовоље јевропске дипломације, ма да је он једном већ признао <pb n="124" /> полу госп |
су га сувише за демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле |
побуди га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га |
оме услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета упр |
рђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција ме |
ободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво ша |
благородно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није ви |
дне и племените намере његове осујетио, ма да је Милош самовољно дозволио неко ограничење и сам |
лео његову велику отачастољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет он |
рала и слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа |
хришћански народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику |
ић, били су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ип |
овити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазил |
је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим |
м ја превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи |
мјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.</p> <p>Исп |
ст буди ономе, који се је жртвовао овим магновеним интересима, свршило се ако не баш мирно, а о |
је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> <pb n="85" /> <p |
јала је као укочена.</p> <p>За неколико магновења владала је у соби нема тишина, која је довољн |
ом нарављу....{S} Тако прођоше неколико магновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb |
ове, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре било је врло поспешно.{S} Куршид |
е је она добила моћ за ово поражавајуће магновење — престане сад, кад је њена смелост остала бе |
де?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство постало тако несно |
ену власт има над самим собом, у једном магновењу схватао је он сва призрења, која су му запове |
сти, ону утеху безкрајну; која у једном магновењу човеку, награђује све труде живота његова.—</ |
} Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу мало попустише, сад се наново уреде, нагну го |
p> <p>Милош није хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвеституру и право, које му није м |
ц није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се в |
она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза, који ј |
јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушак |
господара од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да оста |
оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморил |
ивот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мо |
о чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете м |
њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу г |
из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове биле су так |
глас — „заклињем те именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и п |
и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се врата од кол |
...{S} Идите сад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте са поверењем проти полумесецу и |
погледа напоље на гомилу војника, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога ча |
то са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранц |
и она одважно.</p> <p>Оба детета загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на заповес |
већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мај |
м од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са платом 2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника с |
се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више своју војску |
ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остат |
заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при погледу овог призора.{S} Окамењен — са упрт |
јала је битка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво с |
моћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- |
ачтва, означе победу српског оружја.{S} Малени простор ове књиге недопушта ми, да опишем сва ју |
дну ступку...</p> <p>Турци видећи овако малени број Срба, на ново побесне, гордећи се на број с |
читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао сносити спор |
у зато ипак истините, јер су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</p> <p>Све припреме |
оног меланхоличког и ратоборног уживања маленог пастира.{S} Сећајући се свога детињства и оног |
јално добро стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни подмир |
Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздис |
шт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p>Султан се |
вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему турску војску, сваки је |
аво!» —</p> <p>Кад је тим начином своју малену кнежевину тако уредио, остало је том великом држ |
во жалосно дело свршило, Љубица направи мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све |
, мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек једанпут да |
ојеном гласбом, пуцњава топова и палење малих пушака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, г |
јатеља и злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају себи моју врховну власт, која ј |
љу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало <pb n="79" /> застану.{S} Богати турски шатори, шт |
о је пролазила прва младост Ђорђева.{S} Мало позније немирни и слободни дух његов побуди га да |
се била и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз м |
ње отачаства, док се неби снага народна мало опоравила, која је већ двадесет петгодишњом борбом |
рави, да утруђени народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних ж |
на једној слици трибине, која је напред мало изтурена и стојећи гологлав овако народу поче гово |
а!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици трибине, која |
е у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби — праштајући се са сво |
д бегајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене пол |
главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси |
ма правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb n="194" /> <p>З |
доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са |
ба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је |
пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезније према енглеском конзулу држите; ког приш |
ј нешто подсмехом смешани одговор збуни мало отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло лака п |
и. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало свој крупи глас — „заклињем те именом моје блажене |
е једног благдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство |
та више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њему нанеш |
уначке песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем |
нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна |
они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да тр |
је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље кабинета ру |
чанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима би |
злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају себи моју врховну власт, која је мени о |
и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кне |
тељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb n="194" /> <p>За ове оп |
пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са природом |
ви челични људи, што у једном магновењу мало попустише, сад се наново уреде, нагну горопадно на |
е војника попадају на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбијене турске војске нагн |
опште народно добро урађено!“— </p> <p>Мало после ове скупштине, на захтевање једне силе кнез |
е, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,» сви су |
малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена била, није нико знао, нити се ко |
<p>Јели какав унутарњи глас предсказао маломе пастиру, да место ово које је њему случај означи |
>Она дивоте пуна равница, која окружава малу варош Крагујевац, била је опредељена за ово велико |
зговора.{S} За <pb n="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком озн |
где би голема турска сила могла његову малу чету застрашити и чувао се Турцима издати снагу св |
у образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после оних великих ратн |
вима улица, по зборовима около цркава и манастира, скупљао се је народ около гуслара, који су у |
у начеонику <pb n="173" /> пуковнику, а мања начеонику подпуковнику.</p> <p>7.{S} Званичници др |
е према тиранима, у самим њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа Срба према браћи свој |
{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су под неограниченом влашћу свој |
ло, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} После дугих дебата, при којима се |
<p>«Нека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остата |
да српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим сударима беху Турци потучени.{S} Власти турске из |
нда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога л |
ет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S} Уједар |
, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени и сурови |
са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеком путу, д |
окорност своју према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње |
роста земљеделца задовољити, нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су |
а молба се испунила“ — придода старац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом |
<p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се |
/p> <p>„Вечита срамота нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим гнушањем Милош, гледећи ук |
ну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу Марку,» како је овога клетва очина до тог срамног пониж |
био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове |
ња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног сина од првог му |
дно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша |
рао — те нехтедосте оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но почем н |
је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и |
лађи син његов, који је, стојећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка |
Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мата |
ћ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђен б |
Србија дошла је била већ до очите своје материјалне пропасти, големо насиље и свакдашње неправд |
особом и имањем својим сигуран био.{S} Материјално стање земље брзо се у Србији подигне, а са |
пске поњати.</p> <p>Пре свега морало је материјално стање Србије у језгри својој војено уређено |
ији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и самог народа, који је скоро да јуче |
их наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално добро стојали, побоје се да се од маленог т |
о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну независност и да ову истргне из сумњивог и |
је интересе и морадне исправке за срећу материјалну; треба да народ позва своје дужности, да мо |
е одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању |
ом, руке склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана. |
бичин под заставом слободе војевали.{S} Мати Љубичина видила је своју крајњу пропаст: кућа њена |
ала књегиња Љубица; супруга Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост д |
су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копље, па не |
p>Кад је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове |
ешко мени жалосници! повиче обнезнањена мати, те склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се |
p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, |
теље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Т |
тељу мој будите благословени! проговори мати падајући на колена благодарећи Богу што их је беде |
="11" /> <p>«Отац!— благослови ме, а ти мати моли светог великомученика и победоносца Ђорђа, да |
унутрашњости Бугарске и бреговима старе Маћедоније, која је стајала под управом Јаничара и које |
ху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Са |
ви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на в |
, која силовито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са пет |
рашњи раздори све већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварал |
могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо кра |
ек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије пред својим вазалом, сву кокетерију |
м разговору, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју не |
олико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане износити околишење и лукавство поли |
Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је б |
у и учинити је за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узакони ослобођење својих старих робова. |
не почасти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни човек тога доба, потпуно |
авише пушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд осети удар. —</p> <p>«Кнеже!» — одговори он живо |
> <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека |
земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекне Махмуд, завршујући овај знаменити разговор: «ви нећете |
пропали.“</p> <p>После ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, примети |
раљево...{S}137</p> <p>XVII.{S} Милош и Махмуд...{S}150</p> <p>XVIII.{S} Устав Србије...{S}168< |
_C17"> <head>XVII.</head> <head>Милош и Махмуд.</head> <p>И зајиста, после ове велике народне с |
бруара т. г. народу говорили» — настави Махмуд — „било је предметом љуте критике, од стране тих |
ош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — настави Махмуд — жестину своју уздржавајући — «ви дозвољавате н |
авила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турск |
шт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише |
ваоца и приврженика у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образованости напредниј |
разио праву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>М |
нато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори руски о оном прес |
pb n="164" /> придржавати умео, положај Махмуда, који је са укоченим очима гледао овог србијанс |
да је аудијенција свршена.</p> <p>Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу п |
дина турска узносила је ову решителност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове доказе напред с |
слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, д |
вена иронија, не показује ли зар једним махом, једним словом праву намеру господара од Србије, |
рски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побуњених роб |
м носио, и што је између два прекрштена мача као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ов |
ипак су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, а умерени закони ред ствари успоставили |
инише то из уверења свог, него што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што |
! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трп |
и њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски |
ила веома умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам го |
огу у ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато та |
е друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенито, понудила ме |
иви,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, које је само једној књегињи |
па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким сведочбама свог драгоценог саучешћа |
борави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да |
а!“...</p> <p>— „Не господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му М |
овано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} Има случаје |
и и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори мирно |
/p> <pb n="11" /> <p>«Отац!— благослови ме, а ти мати моли светог великомученика и победоносца |
слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу м |
; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „т |
отом донесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде ук |
падну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини с |
и чисто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким свед |
г; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па |
, којег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p> </div> <pb n="88" /> <div type |
изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежево |
ем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је спл |
у натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење прео |
Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто смо одани један |
ћа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим сељацима довољно чувен и радо виђен. |
ом пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому сво |
никада надао толикој усрдности Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова |
да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руковод |
тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибиј |
је умела међусобно неповерење расејати, међу тајним учесницима оне завере, која је Милоша до ос |
лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, |
и и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже, који је без |
рбије, потврди сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесни |
ле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и пробисветова |
p>На први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарск |
о да се упливом руским подиже опозиција међу војводама и <pb n="62" /> совјетом, ипак намисли о |
ање војске внутрење ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стража по границам |
а друмоме и <pb n="146" /> мостове села међу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора до |
заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супрузима догађало, то нам није познато.{S} Толико |
м задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је то на свој |
Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других уст |
на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу као непријатељ, вичу |
/> даном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна стихија дивље необуздан |
ту лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је |
ши државному уставу, заклетву, изберите међу собом најразумнија и најодабранија лица, и оставит |
рају први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе него што с |
јања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, који предсказиваху скору побун |
о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договорите, па |
пштини дао читати, печатати и подјелити међу <pb n="140" /> нама.{S} У слову оном изјавио сам в |
заото поклони и благодаран покаже, док међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> <p> |
стављало се у средину као посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављени били, много б |
устанка противу даија, Милан се налазио међу првим борцима за слободу српску и јуначтвом својим |
и и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да последњег часа држање ње |
без да се шњима завадила, она је распру међу својим непријатељима расплодила.</p> <p>У последњо |
одно мешати могу.</p> <pb n="193" /> <p>Међу самим пак народом било је такођер незадовољника, н |
љене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејати, међу тајним учесницима о |
га израдити нека дозволења и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима претс |
ћи руком на своје момке.</p> <p>Сплетке међутим нису престајале, оне су све више подривале извр |
зговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у мој |
Србије; оних пријатних утисака, и оног меланхоличког и ратоборног уживања маленог пастира.{S} |
размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдук |
да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право |
Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пеш |
овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да место мене Срб |
и браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више ч |
е у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим интересима..., Ја не |
азљути, опали <pb n="12" /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} |
разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> го |
ирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја ј |
е ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле извршуј |
и он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</ |
пљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче вла |
има, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се прева |
Турци <pb n="16" /> гониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе |
на отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им с |
ело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, који би њега и сло |
разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одку |
} Ако ви желите <pb n="186" /> да место мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек в |
не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилане.</p> <p>Трошкови на грађење и држање контумац |
, а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — п |
на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике силе, које шире свој |
т друге управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ чест |
а сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb n="203" /> кип на књаже |
ког сам ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не |
Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и |
у искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог |
вајају себи моју врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно |
То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко с |
г који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова п |
о изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш |
како расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се ме |
предработати, совјетници разсматрати и мени предлагати на одобреније.{S} И попечитељи и совјет |
чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb n="109" /> <p>После кратког врем |
> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви ос |
одговори Ђорђе одважно.</p> <p>— „Тешко мени жалосници! повиче обнезнањена мати, те склопивши р |
аве, и његово је величанство заповедило мени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попусти |
и овај знаменити разговор: «ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређења; која се дају народи |
анешена!»</p> <p>Овај жалосни призор за мење времена се је збио, него што је овде испричан; кој |
а два стражара, код једни дрвени широки мердевина, које су именом „басамака“ почаствоване и нек |
стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији приписују успаљују највеће незадо |
ове које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је к |
<pb n="156" /> његова реч повторавана и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти, |
у у позније доба сама водила — шта више мерила се са портом и исполином севера — са великом Рус |
осреднике, чија важност јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Вл |
по тим речима и његове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев горди дип |
мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио где је, н |
ења јаничарска, превазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби својој б |
а пољу, чувајући стражу на улазцима.{S} Месец просијава кроз облаке и осветљава својим тавним и |
мице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта |
а за ово велико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, сва с |
ајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба |
за несрећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са својим жалосним зрацима у поноћно доба осветља |
ђао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца после оца свога на престолу српском седио.{S} Он |
заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе |
јсци сротства,» сви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно д |
трошку, опустошавале су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, која с |
мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављивали су се |
леда удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ — повиче Турчин у |
оља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} С |
жан мир, докле год Турска сва укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим |
ста, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно позориште изабрали, м |
исност, ипак су им бар оставили сва она места која су они отели и дозволили су им, да се они та |
скупштина обдржавана, сва су се оближња места радовала састанку њезином.{S} Са свих страна врви |
и, они су опет заузели били своја стара места, а житељи равница остављени сами себи, подпали су |
воде, јер других способнијих људи за та места с почетка није било; но Милош искуством научен, з |
одом, водила га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стад |
као посада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве |
даред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалосне успомене, које су негда песме т |
д Србије, жуборило је непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је |
прави политички карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обит |
игда није оставио био.</p> <p>На јавним местима, по рогљевима улица, по зборовима около цркава |
су канал од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили. |
ре из колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалосне успомене, које су негда песме такове <pb |
новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељем, ми се морамо бити са двој |
ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољубља олад |
арњи глас предсказао маломе пастиру, да место ово које је њему случај означио није за њега? — и |
ене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да место мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, |
а супарници својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам |
би брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву |
имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас пр |
помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Срби |
ком је стари Петроније требао да остави место рођења свога, обале потока, сведоке прве жари и љ |
ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко |
сташи, из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србији почео коле |
ављајући га усрдно.{S} Како на одређено место дође, седне на столицу, око њега разни државници, |
јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени господар |
прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мисли његови заузима.{S} Но п |
адини, који су долазили, да помогну оно место приредити, где ће се скупштина држати.{S} У сред |
о Милош знајући од какве је важности то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војвод |
омоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући н |
Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење |
ом побуне српске учинио, изодавна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно иза |
и на веки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је |
е неокрњену одржати, док седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу тр |
ни господар од Србије, буде потврђен на месту високом које заузима, и придода: да из свих тих у |
Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умора и |
, она знаде даном приликом на страшноме месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави |
га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без да с |
његову подривају, заштите на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и јед |
шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски војник н |
удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p>У унутрашњости Б |
другим простим сеоским девојкама.{S} У месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за ви |
ица и ништавила људских, који клањаху и метанисаху пред гњилим домаћим непријатељем.</p> <p>Мил |
о, коју опет један српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све |
линама пропали.“</p> <p>После ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, пр |
ико људи изведу једног очајног старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори н |
ве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким <pb n="37" /> даном расла, ипак је с |
у и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три тали |
да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио сплетке, које отуда полити |
мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у |
ије трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера |
на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се |
еје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош до |
и Руска у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p> <pb n="193" /> <p>Међу самим пак народ |
да; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што |
аримо.{S} Место са једним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће до |
насиља Турци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем |
.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез друг |
ељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо |
бацити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби — |
која сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од |
са својим саветом, својим искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист нар |
евско достојанство своме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт та |
ове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који |
великомученика и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</ |
арод зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} |
е са осталим народом договорите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног до |
видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је чи |
и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, који |
.{S} Малени простор ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, |
ти, док седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше |
ма и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде н |
и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши држ |
и: био би највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непри |
оду, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства кнежевског |
одговори хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да вр |
бу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седи |
оворим вашем величанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорит |
оштени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се |
руком умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«П |
аних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покорават |
тељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружја |
знајем човека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и савршеног поверења — него Мил |
очајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —< |
е дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кру |
лаго:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна о |
она са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели п |
зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, својим искуством, а |
дно има безпримерно проницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За до |
ну.</p> <p>Оваким установленијама, чини ми се, биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем с |
} Овим установљенијем укратиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наос |
е шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада в |
твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш |
угу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима п |
та да подјеле најправијим начином, како ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо располага |
ла се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одговору саме простоте, које се |
њено постојанство заморили,. наилазимо ми на <pb n="4" /> такова дела, која се односе на патри |
</p> <p>Све ове потребе подмиривали смо ми досад различним и млогостручним приходима земаљским. |
а-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу б |
није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових великих услуга отачаству указаних и што |
тике, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — примет |
у а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твој |
о времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дје |
жи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ов |
жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио |
да он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и оду |
њени синови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима видили, колико је и како је жив |
замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело побе |
мирити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набави |
— одговори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — одговоре војводе.</p> |
, и пишу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амне |
завршује овако: <pb n="122" /></p> <p>«Ми остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити |
гу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је истина |
су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у магнов |
</quote> <p>Милош повери јединца свога Мијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи за на |
јали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушко посредовање више је пута зб |
јном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Србијанци, |
на престол позову другог сина Милошевог Мијајла, који је увек живио обожаван у спомену народа.{ |
м, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен |
је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању турском, она је сва |
у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој |
летен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле — предмет је данас народне клет |
.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су |
<p>На потстрекавање својих попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је ма |
оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. <pb n="205" /> година, потпише га у име |
важавамо.“</p> <pb n="214" /> <p>Кад је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни но |
сљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као |
head> <head>Љубица, њени синови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима видили, коли |
p>XXII.{S} Љубица и њени синови Милош и Мијајло...{S}208</p> <p>XXIII.{S} Последњи чин у драми |
хришћанства у забуну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је |
мушко посредовање више је пута збунило Мијајлове министре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу |
н похитао своје подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдек |
бро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у наручија свом |
јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је |
ме Кара-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се налазио међу првим борцима за слободу српску и |
од собом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од Поцерја, најпоузданије војводе ајдуч |
..{S}27</p> <p>V.{S} Милош и брат његов Милан...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба под Кара-Ђорђе |
своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, к |
="29" /> <p>Старији син Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, која |
рији син Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, која се као што је о |
да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца после оца свога на престо |
8791_C5"> <head>V.</head> <head>Милош и Милан.</head> <p>Ово неограничено и ово прерано чувство |
>XXII.</head> <head>Љубица, њени синови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима види |
једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је везивал |
моћу своји пријатеља удеси она, да како Милан умре — ови људи на престол позову другог сина Мил |
убља подрањивао је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер овога, није лако сна |
} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању турском, о |
оје падају на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чев |
ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову пот |
јој, да таки најстаријег сина Милошевог Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогл |
погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест његову, са највећим задовољ |
д свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишл |
од њега преотели — али великаши српски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца |
едаје кнежевско достојанство своме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и оп |
у, поред ког је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувств |
топом отимајући прогањао их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима, пред дућанима |
очивају кости његових старих родитеља и миле дружине — седамдесетогодишњи роб нехтеде тако скуп |
се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био као војво |
своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим |
непријатељ, вичући у највећем очајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у ово |
еме турске царевине, која је бројала 45 милијона душа, и чију је војску предводио чувени Куршид |
шире своја снажна рамена преко толиких милијона разна народа — имају јошт времена бринути се, |
престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} |
да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот с |
у његово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне он уздиш |
иту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у с |
уди...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милоснице...</p> <p>Љубица је овим поступком мужа свога |
траг!» — повиче горопадно храбра Љубица милосници, немогући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне |
илош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош |
одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њихова господара.{S} Са једне |
ежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} Ова јунак же |
сараните поред оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ова буде одм |
; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — благодари.{S} Цркве нису већ више могле прима |
не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу |
је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме |
ћ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи у |
</p> <p>По повратку своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је |
ати.{S} У овом делу унутрашњег уређења, Милош је уједанпут показао чудновату вештину.</p> <p>За |
ат био за врховног господара од Србије, Милош је наумио да неке поправке <pb n="111" /> за друш |
претерано-ласкавом учтивошћу портином, Милош није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с п |
победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош је показао највећу војничку вештину.{S} Ово није |
посланике народне; то је <pb n="133" /> Милош ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њ |
ако осиромашила <pb n="115" /> била.{S} Милош је одмах спочетка владе своје потпомагао овај прв |
што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњ |
даровала њему достојанство владара.{S} Милош тим делом добије круну од народа, зато му је ваља |
њу примленог <pb n="112" /> уговора.{S} Милош по одличном свом схваћању ствари, врло је добро у |
робе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка, поврати му његов |
ли су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за војничког поглавара од Срб |
ећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n |
д је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је могао владати и обуз |
без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сва |
ја се овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош употреби ову забуну, излети са своји јунаци из оп |
појављивали су се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен |
ити и сами себи старешине изабирати.{S} Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна де |
сио икакво ограничење његове власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер ј |
е тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму б |
трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 2 |
Слово краљево...{S}137</p> <p>XVII.{S} Милош и Махмуд...{S}150</p> <p>XVIII.{S} Устав Србије.. |
S} Милош Обреновић...{S}27</p> <p>V.{S} Милош и брат његов Милан...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак |
<p>III.{S} Ајдуци...{S}17</p> <p>IV.{S} Милош Обреновић...{S}27</p> <p>V.{S} Милош и брат његов |
аизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег ни за длаку |
јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је |
авили и за поступање ове противу њему — Милош преко искрених својих пријатеља дозна, и он плане |
бацити од њега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа свободоумног, није правио завере |
адиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русиј |
} Но овај поступак јасно је показао; да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора св |
анчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту |
адубљен, примети <pb n="167" /> опет да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће |
уних четрдесет година,» прихвати речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео на |
тетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — |
а је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, |
ја?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — настави Махмуд — жес |
без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском |
Јошт као владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S |
е на против до тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свога брат |
то.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења, увек благородно ср |
p>Долгоруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног простачења <pb n="183" /> |
сточни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милоснице...</p> <p>Љубица је овим по |
, а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и при |
министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год: који га з |
мените намере његове осујетио, ма да је Милош самовољно дозволио неко ограничење и саме његове |
су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак одбија |
логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Прокл |
на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на руци |
руско-турског парламента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је мог |
љи по целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно дело, за кој |
ликих и пробитачних установа, којима је Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, |
и имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, то |
прерађен — сравнио са пројектом, ког је Милош народној скупштини год:{S} 1825. предложио; а осо |
је данас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благовол |
све труде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван |
ељена је била на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале су |
воме одговору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n="164" /> придржавати умео, положај |
зна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да му се |
он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други |
ела.“</p> <p>Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору |
ана множина народа опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи о |
разумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио, као |
јевцу определита.{S} Двапут у години је Милош обилазио села и станишта, само да се извести о св |
ла се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби |
роду по целој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађе |
а је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никад |
ова!» —</p> <p>У самом Цариграду био је Милош најславније дочекат; пролазио је кроз варош к пал |
ару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</p> |
који је већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> <p>«Један тренутак“ — рекне она мл |
од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Милош постао идолом српскога народа, и зашто је народ п |
обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из т |
постојана — установљена.</p> <p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре |
свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши вој |
је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, ко |
унутрашње организације земље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било; то п |
Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, но |
/p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличијама, к |
ављена, настави са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је п |
«Сирота Љубица, сирота девојка,» уздане Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући по |
за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломљеним гласом — «е па к |
<p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том |
атим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици трибине, која је напред мало изту |
дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош и поздрави весело цео народ, који му веселим глас |
/> <p>«Србија је много слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подра |
» — </p> <p>—„Ја се неопомињем“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре |
витељством дописивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања |
свију Руса». —</p> <p>На које поклонење Милош одговори: «да он себи за највећу част држи, то из |
ко година једним гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову |
, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме руском или турском д |
е.{S} После дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb n="169" /> он попусти |
иви отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред страховит |
с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и пох |
и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, |
у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевић |
<p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ |
нити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово не |
у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и предусретајем овим већма збуњен, него |
који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи, сваки дан изла |
тине од 16.{S} Фебруара 1835 год.— кнез Милош добије од султана једно умиљато писмо, којим га у |
видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавну слободу народа.{S} Она |
лепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У остало |
скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> |
ја је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао бољарима својима никаквих личних |
p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен |
d>IV.</head> <head>Милош</head> <p>Кнез Милош, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашно |
међ браћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је сплеткарењем својих великаша, а не зато шт |
пут већ постали сами своји господари, и Милош напредује са делом цивилизације издрживошћу, која |
извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико годи |
ба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кара-Ђорђе и Милош...{S}59</p> <p>IX.{S} Цветна Недеља 1815. године. |
> <head>VIII.</head> <head>Кара-Ђорђе и Милош.</head> <p>Народ српски преотео је од Турака неки |
аједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бог једног |
е натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже, који је без душе овима |
о у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово в |
редаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срб |
и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено, само дајте још |
уначку реч своју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободн |
Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Мило |
90</p> <p>XXII.{S} Љубица и њени синови Милош и Мијајло...{S}208</p> <p>XXIII.{S} Последњи чин |
е појавио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђеним очима турске светине, која је врвила п |
касапницу наступајућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Бр |
е познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од почетка п |
у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са уп |
стану.</p> <p>«Допустити што?» одговори Милош «допустити сваком захтеву партаје руско-турске ко |
незналицу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима |
вају под престолним говором» — одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за ко |
који изда своје отачаство!“ — одговори Милош заданут неком непоњатном силом. —</p> </div> <pb |
повика народ.</p> <p>„Браћо!“ одговори Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога |
е један човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом по |
проћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово ви |
бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор да |
рављамо ништа са тим силама?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одговори на о |
ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — ре |
пских жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важности б |
праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он је имао с |
Смрт издајицама!!!...{S} Овај тренутак Милош је требао употребити, но он се усколеба.{S} Њему |
ења Христова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро |
у Марку!“ — повиче са највећим гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у деду, који му је ту прип |
беде сваку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер |
сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах |
>«Народ је непобедим» — рекао је једном Милош — «кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку ј |
столећу.</p> <p>Овим цифрастим говором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју |
а доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвисио у н |
ном — кад је једну такову песму отпевао Милош, у највећем одушевлењу занешен <pb n="32" /> пови |
ма су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити народу по целој Срби |
ше удивљења и савршеног поверења — него Милош; који уједно има безпримерно проницави дух, који |
бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је често на тајној |
да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ст |
ет руски совјету српском заповест: „Ако Милош остане при намери својој, да таки најстаријег син |
ње народно, то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да |
моћи сви трошкови државни подмирити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужно |
Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је важности то место, нареди да |
уди за та места с почетка није било; но Милош искуством научен, знао је свести власт њихову у т |
ао што је и код њихових старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он је с |
мрти патријарха Цариградског.....{S} Но Милош није се нигда на једну своју личност много обазир |
примању поклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је зн |
се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби пов |
опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријате |
роузрочити» — примети султан.</p> <p>Но Милош без икаквог околишења настави даље:</p> <p>„Ваше |
у имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити је |
је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степену в |
ам ничију власт“ — одговори хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од |
д у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног кнеза |
род у Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом министру руском Рикману рекао.</p |
оже и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош намери да код високе порте изради, да ова законит |
година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политичар и |
И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености доводити: |
а радио.» — Тако се учтиво према народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово |
га до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, |
SRP18791_C17"> <head>XVII.</head> <head>Милош и Махмуд.</head> <p>И зајиста, после ове велике н |
id="SRP18791_C5"> <head>V.</head> <head>Милош и Милан.</head> <p>Ово неограничено и ово прерано |
d="SRP18791_C4"> <head>IV.</head> <head>Милош</head> <p>Кнез Милош, јунак од Србије, рођен је 1 |
роду прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ исто онако као и Ка |
колебе распросте.</p> <pb n="120" /> <p>Милош заповеди, да се постарају и за дела елементарна, |
ти и владати могу.</p> <pb n="30" /> <p>Милош — у првим годинама детињства свог, није као и ост |
е к челу своме.“ —</p> <pb n="87" /> <p>Милош сад стане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго |
</head> <head>Кнегиња Љубица.</head> <p>Милош је јошт један једини био између свију вејвода и р |
мљи вечита заточења!„ —</p> </quote> <p>Милош повери јединца свога Мијајла својој храброј жени, |
ена, врати се натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао |
је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — о |
роз шуме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме и |
г, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жа |
и закони ред ствари успоставили.</p> <p>Милош, који је делом за војеног диктатора произведен, б |
поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегн |
м је немогуће пером израза дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним рукама гледао је по |
рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Милош се није устручавао, да народу изнесе на јавни пре |
ред гњилим домаћим непријатељем.</p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата св |
ово на тако високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а остав |
су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се приближи, женскиња главу подиже гере, очи су ј |
ве речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопштег љубопитства, о |
огоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом својим, а са оружјем у ру |
гом и у најискренијем поверењу.»</p> <p>Милош, који није веровати могао, да између Турчина и Ср |
пколили су га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраста човек, држање му је војничко, |
можете, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта |
, да буде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p |
певерење поштена човека усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње с |
— означавају долазак кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно одело у средину < |
о су на двору силног падише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу политичног дивана н |
ошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност спрам Русије, да народу веће |
били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да за |
еветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша просуте. </p> </div> <pb n="175" /> <div type="c |
тоје.</p> <pb n="132" /> <p>Слово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за но |
кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог мил |
изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу крчити.</p> <p>Кол |
ишта нас брате није друго противу кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио да се у |
кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле — предмет је данас нар |
рад.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни човек тог |
<p>Нестрпељивије и невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, под којим |
ама и обогатише се, изузимајући јединог Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, невера |
у, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држати; у пр |
Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са М |
ње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка, повра |
ам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може правит |
истану на превод цариградски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је |
аке сумње у образованости напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има с |
n="96" /> Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и |
говоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb n="107" /> да дође у турски стан, да се о ми |
у тајним учесницима оне завере, која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, о |
рпске независности учинила; подсећао је Милоша на живе <pb n="181" /> услуге, које је Русија у |
>Пљен народног престола кнеза од Србије Милоша — довршен је.{S} Питомац императорског кабинета |
се Русији поклони.{S} Немогући другчије Милоша себи подчинити, сад она обрне лист као да он нар |
ивих поштених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </div> < |
висиост Србије.»-—</p> <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара |
пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао велики уп |
е паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша са |
"91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати се нат |
господарством <pb n="125" /> турским и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим |
</p> <pb n="81" /> <p>Брзо затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараш |
на своју сопствену опасност, да поврати Милоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекл |
владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То је «сло |
с добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и |
у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>Послушност законима и такови ред је у |
доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка, посланик је р |
во сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и |
ни лишио Карађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза |
и се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена била јако разграната и да потпоре своје |
а <pb n="220" /> им је сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и које су |
/p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, т |
ачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи ве |
оме, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува мест |
рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да |
над твојим интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато д |
ује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да |
де растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево за |
ојим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћ |
е ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља |
егова пише му ово писмо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прво |
разговор довршио, рече му овај:</p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да буде у будуће паметниј |
пуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, |
весело усклицима поздрављао, поглед је Милошев изражавао оне горде радости, ону утеху безкрајн |
ги знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се Ср |
Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали Милошев рад, само неки незадовољници у совјету, којима |
Омира.</p> <pb n="29" /> <p>Старији син Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна полити |
ултана, да неразуме овај прости одговор Милошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како данас постоје |
е мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев горди дипломата разљути и почне другим ал запов |
ваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после учињеног примирја била та, да земљу у ун |
соби становала књегиња Љубица; супруга Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки |
.{S}180</p> <p>XXI.{S} Совјет и оставка Милошева...{S}190</p> <p>XXII.{S} Љубица и њени синови |
head>XXI.</head> <head>Совјет и оставка Милошева.</head> <p>Кнез Долгоруки видећи, да кнеза од |
де пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, морало једним кораком ступити у Ср |
> <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се она од св |
ману рекао.</p> <p>Код оба двора намера Милошева начинила је велику забуну.{S} Искључење породи |
одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу даија, наша |
!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог страшно |
равитељства српског за првих дана владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као народног к |
а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему |
ишта сине појетички образ Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за упознати чудновату жену, која тако |
дном Милошу покорити неће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт у совјету <pb n="202" /> седише упо |
д. затекла.</p> <p>Пошто су непријатељи Милошеви отклонили уплив јевропских сила у дела њихова, |
ховитом боју починила и под предвођењем Милошевим Турке из Србије изтерала и слободу своју опет |
на будућност, који карактеришу сва дела Милошевих установа.{S} Целокупна организација Србије, п |
пренемагања и бојазљивог пузења, држање Милошево према султану било је пуно важности.{S} Људи, |
а им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево постојано великодушије њему је код својих задо |
би, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У ње |
791_C16"> <head>XVI.</head> <head>Слово Милошево на углед.</head> <p>Сад је година дана, како с |
о <pb n="204" /> знања доставе упорство Милошево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изп |
упа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Ку |
ишњи младић све своје намишљаје.</p> <p>Милошево широко чело, замишљен и озбиљан поглед одговар |
и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево пророчество се испунило.{S} Тек што је свитати |
Ово је био други красни део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити ч |
намери својој, да таки најстаријег сина Милошевог Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место |
ови људи на престол позову другог сина Милошевог Мијајла, који је увек живио обожаван у спомен |
етних догађаја, који претходише оставки Милошевој и оној жалосној драми српској, која је после |
и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајд |
а, који је имао живот свој великодушију Милошевом захвалити, устане колики је велики и важан, т |
ло, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитатеља Зори |
севера — са великом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски проти |
b n="211" /> год је познавао халовитост Милошеву, тај је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Ми |
ни добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> <p>«Ми |
и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични п |
било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим госпо |
, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Турском, да би од о |
емо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средин |
нез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати срет |
у прах ову грдобу револуције, одрубивши Милошу главу.... и да пошаљемо ово знамење султану!“</p |
но рече: «да се ником другоме до једном Милошу покорити неће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт |
S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је само за |
ене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече султан Милошу — «најискренији поштовачи ваших ретких заслуга, |
већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја н |
орођену, пређе, него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, челичан каракт |
ства представничког у Србији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њему подме |
рих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био, да вла |
чувство отачаствољубља подрањивао је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер о |
тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом.{S} Приповедао му је о |
објашњења најпростија, најтачнија даду Милошу разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да |
м ал заповедајућим тоном говорити кнезу Милошу: </p> <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он са запе |
зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, к |
и одобравали.{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико година, |
младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владај |
ве земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{S} Може бити да ћ |
аду делија, ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим срамом нев |
ља доведу остатак топничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало! |
е с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу игра, било је доцније душа свију прего |
правосудно, финанциско и инострано.{S} Министар иностраних дела извршивао је уједно и дужности |
оба био и његов кабинетски министар.{S} Министар унутарних дела, обављао је и дужности министра |
инанције поверена је била и трговина, а министар правосуђа био је уједно и министар просвете.</ |
а, а министар правосуђа био је уједно и министар просвете.</p> <p>2.{S} Успостава савјета из 16 |
н је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Министар унутарних дела, обављао је и дужн |
љутину споменути, којом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <p |
и четири члана.</p> <p>4.{S} Први избор министара, председника совјета и совјетника припада кне |
ределења његова:</p> <p>1.{S} Устројење министарства у четири оделења: унутарње, правосудно, фи |
ужности министра војеног и полиције.{S} Министару финанције поверена је била и трговина, а мини |
р унутарних дела, обављао је и дужности министра војеног и полиције.{S} Министару финанције пов |
ају поверења у народу.</p> <p>5.{S} Чин министра председника, један је исти са чином дивизијоно |
редовање више је пута збунило Мијајлове министре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог |
а ви не потписујте; но заповедите вашим министрима, нека штеде и нек се поврате <pb n="215" /> |
ко се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или у каквој другој |
чи, као што је то Милош једном приликом министру руском Рикману рекао.</p> <p>Код оба двора нам |
шег несретног отачаства.“</p> <p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, јадни рањ |
то је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и д |
пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то |
га народа, бојећи се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао |
дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена места по Србији и с |
<p>После кратког времена буде углављен мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар |
му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама |
ли су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољства, која саврше |
ог узајмног интереса, који је уговорима мира освећен.» — </p> <p>—„Ја се неопомињем“ — рекне Ми |
и није могуће било у крвожедног Турцина мира просјачити.</p> <pb n="105" /> <p>Усљед једне битк |
а ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се н |
ви оружје.</p> <p>Ако услови углављеног мира и нису савршену независност земљи осигурали, ипак |
на организација Србије, после савршеног мира, била је организација оружања...{S} Уговори сад у |
ружаном руком умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</ |
на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срб |
да приволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све |
одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb n="107" /> |
њајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим једне високе порте — правио. |
Трошкови на држање војске внутрење ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стр |
едити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу своју већма на |
врло бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац прос |
купљена била.{S} Русија при утаначивању мира, није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила |
н све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре било је врло поспешно.{ |
ловиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске |
сило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности избавлење |
опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу.</p> <p>Познато |
прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од мене ништа не |
олико тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пред |
ља њихова сачувати и одбравити одговори мирно девојка, па истргнувши из корица нож, који јој је |
p>Србијанци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак |
си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посеја |
ла!“ —</p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем, те са |
а, превазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби својој било предало, |
веним интересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Мил |
да, изтргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину определио би |
одма приметио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање посматрано је, свака |
и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубиви владар, који земљи својој мудре законе и уст |
усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње страже турске допрати, гд |
"107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено.</ |
и савет, да остале дане своје проведе у миру и задовољству приватна живота, а народ је српски < |
тачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња за слободом, водила га је |
штите дошао у логор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предлож |
власти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих људи, који врховну |
рашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Ф |
о строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну м |
де Турској тако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини |
ти и душу своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је за |
вања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за непознатим — |
откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123" /> и то оног народа, за кога с |
ко снашао окове ропства.{S} Частољубиве мисли њега су од свију страна напајале.{S} Детету јошт |
њима устав дао...{S} Његово величанство мисли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држа |
њој право оно место означио, које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није приличило с |
>Извршивање ових великих и доброчинећих мисли и - непрестано поступање по овом красном основу у |
е неблагодарности према Русији, која је мислила или боље рећи, није престајала њега уверавати; |
међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике пристојности а уједно |
ног присуства сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушко п |
pb n="151" /> други начин узети, ако се мислило задобити јуначног кнеза од Србије и то само за |
с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасходство наћи без сумње д |
једне високе порте — правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистателно |
ту ствар отложити до тог времена, које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жестоко с |
стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност владарска исто так |
речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, примети <pb n="167" /> опет да Милош |
овако: <pb n="122" /></p> <p>«Ми остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза |
збуни мало отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским проста |
уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петроград |
војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, |
народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што вам је |
и намерама непријатељским, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Непре |
да, имали смо свиколици доста времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам |
а простака у Србији било, који писати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава један сељак с |
о се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд |
о <pb n="197" /> жељама нашима на путу, мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки искрен изра |
зотиском штампарије К. Трумића</p> <p>у Митровици.</p> <p>1879.</p> </div> </front> <pb n="2" / |
ода по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га од |
је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево пророчество се |
тарост је изнурила снагу његове јуначке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" / |
а којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи |
дајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа, п |
потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског господар |
час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац просто као и остали војници обучен.{S} |
српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских |
говоримо овде, Љубица, ова неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала |
“</p> <p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са последњим уздиса |
ћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слобо |
</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући млада девојка.</p> <p>«Јелице... кад теби збогом казати |
куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка показа се на врати и одма утрча у с |
бољетица која мори и упропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! |
двоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева б |
ити и са земљом сравнити куће, поватати младе девојке за своје хареме, а младиће за своју војск |
ве сврши, слабо <pb n="86" /> јестаство младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на г |
само оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом |
а коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен својим најглавнијим великод |
, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећајима на срце |
аћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја |
сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди младић развлачећи усне своје смејом презрења: «јер тамо |
12 година поверавао је двадесетогодишњи младић све своје намишљаје.</p> <p>Милошево широко чело |
ватати младе девојке за своје хареме, а младиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и и |
а га пребројати неможеш; <pb n="134" /> младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо |
и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у наручија своме младожењи.</p> <p>Ј |
ије.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у с |
сад одржа она побједу над совјетницима младога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, ко |
<p>Младо девојче паде у наручија своме младожењи.</p> <p>Јелице слатка душо моја, рече јој Ђор |
шла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој девојци, коју је он замишљено гледао.{S} Девојка |
...</p> <p>«Један тренутак“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да ра |
лободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва младост Ђорђева.{S} Мало позније немирни и слободни дух |
лама учити читати, да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље и одважност.{S} С |
Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао велики уплив код совјетника.</p> <p>Мњење |
мње да неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му |
нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је |
ила умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нем |
бе подмиривали смо ми досад различним и млогостручним приходима земаљским.{S} Народу српском ва |
ам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплаш |
јевима код самих непријатељских војвода многе пријатеље стекло.{S} Док су Турци заробљенике и р |
тајном кабинету султановом могле су се многе ствари објаснити и на корист решити; те стога се |
осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујевац |
зимати прави политички карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили с |
е.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура |
о моје војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети оним |
е, који да су сами себи остављени били, много би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем с |
осити љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излагала за другога |
дну странку је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њене неумерености и |
ено, па да се у њему којекаквим фразама много народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави р |
сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији од онога што га друге европске земље и |
нале.»</p> <pb n="165" /> <p>«Србија је много слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум п |
кнеже, како данас постоје имају у себи много демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» |
пиштољ често пресуду донети онима, који много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p> <p>«С |
и су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и приврженика у Цариграду.</p> <p |
чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ м |
ош није се нигда на једну своју личност много обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е д |
је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» |
љске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и |
орена и украшена највеличанственије.{S} Множина воштаних свећа гору пред светим олтарем, те осв |
о, народ је гњевом букнуо и једног дана множина народа опколи конак, гди је Милош живио, из гла |
жавне, пошто је земљеделце ослободио од множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки љ |
ридиком задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе радо |
у и буду од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним војводом остану мртви на бојном пољу, |
и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никако немогу исплив |
ародом договорите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исп |
ако да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државн |
душно, одкривено и нелицемјерно писмено мњеније, јесте ли задовољни с вишепоменутим моим устано |
ишепоменутим моим установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како |
мао велики уплив код совјетника.</p> <p>Мњење његово било је, једино ослонити се на народ, а у |
гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчи |
</p> <p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим отачбину нашу. |
лазим сада на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак расположити на народ. |
етреба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи п |
и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пр |
ла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати њихов неумитни судија и ужасни осветник!“—< |
ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрестајте борити се докле последњи Србин |
то су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у |
је већ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње уређење земље об |
род обожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p |
ов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са животом проста земљеделца задово |
ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву истину |
мање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта је могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити, кад је |
.{S} Милош је био једини човек, који је могао владати и обуздати српску револуцију и учинити је |
ута хтео издајицама да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло см |
престанце под оружјем налазити се, није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор м |
ид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наставити своје војевање, а да непотражи нове пом |
у совјета, свештенства и апелације није могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од |
жевини догађа.» —</p> <p>Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није |
при свој својој строгости сузбити није могао.{S} Императорском агенту и паши београдском сад ј |
а кнеза од Србије ничим застрашити није могао, да га приволе дошаптавању руском поклонити се; н |
илош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљ |
ње маленкости у глави тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње канцеларијске, но ипак је о |
га је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да народ један тако дуго може трпити |
ио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што није могао рану преболети, да порта совјетницима суди.{S} Та |
узме инвеституру и право, које му није могао нико други, доли један народ дати.{S} Стога даде |
у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу нез |
рењу.»</p> <p>Милош, који није веровати могао, да између Турчина и Србина срдачна наклоност пос |
а је незадовољницима кроз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове |
би дакле народ српски оно злоупотребити могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање у |
жност, коју би из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде војнички савет искупити и о |
благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после учињеног примирј |
напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто |
толико просторије, да би у себе примити могао све посланике народне; то је <pb n="133" /> Милош |
ио.{S} Сваки, који је год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана |
да од десетака и других струка; нит сам могао учинити нужних установљенија која сам желио учини |
је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности за отачбину.</p> |
будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је бил |
сретајем овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем величанству - - - - ви сте ми |
се народ отуђивао, коју би власт турска могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљ |
У последњој бугарској побуни, њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима |
ворену битку, где би голема турска сила могла његову малу чету застрашити и чувао се Турцима из |
на била...{S} Благородна жена ова, није могла преживити покор тај, понижење Србије. — Жалост ју |
зумети и код ког наученост једнога није могла, просто оштроумље другог превластити.</p> <p>«Кне |
а осветом турском потрвена.{S} Она није могла дуго преживити два своја изгубљена чеда, срце јој |
е тиранија и турска власт уништити није могла.{S} Једном, кад се дома вратио, приповедаше му де |
прутом друге српске народе придржавати могла.</p> <p>Ни један честит и свестан Србин не може К |
ућа понела собом само оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосно |
о и немање превару, која би се изродити могла.{S} У тајном кабинету султановом могле су се мног |
супруг њен на престо попео, са образом могла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S} |
се своје у томе, што је сваком приликом могла совјетнике противу кнеза потстрекавати и отуд што |
редство, коим би се све потребе народне могле најлакшим и најправијим начином по народ, а проби |
реговоре о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више пута |
сти — благодари.{S} Цркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, да бла |
од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се зби |
могла.{S} У тајном кабинету султановом могле су се многе ствари објаснити и на корист решити; |
се крв народа немилице проливала, нису могле без никаква успеха по народ остати.{S} Године 180 |
Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајати, морало је дотле доћи, да се угово |
зволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужити се; но да је Милош х |
ди послати из Цариграда — <pb n="46" /> могли свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је ц |
/p> <p>Намесници — који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу сво |
ме кукавном народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он |
да вам могу показати сретство, којим би могли изказати то признање ваше, које дугујете императо |
имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, који су требал |
ац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака не |
/p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо могли <pb n="138" /> скупити веће скупштине прво зато, |
ложени бити главној скупштини.{S} Нисмо могли до сад схватити рачуна, колико има народа, ни кол |
е је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, к |
и могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које бл |
које се судби својој било предало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Страховити глас: « |
у тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, к |
ан» — одговори султан — «о њему није се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да |
довала, није све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена ме |
не Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да |
, где би бар седу своју главу наслонити мого....{S} Ова голема несрећа, <pb n="23" /> ово ужасн |
«што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош који је |
хиљада својих бораца на супрот ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе |
ју и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети сул |
а, видили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством совј |
, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велик |
о, што вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се ра |
о сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, својим искуством, а ми |
осподарство српско признала, да се сами могу слободно по својим законима уредити и сами себи ст |
лучаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове потребе подмиривали смо |
кад чују научењаци света, они очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу |
непотврђени земљом управљати и владати могу.</p> <pb n="30" /> <p>Милош — у првим годинама дет |
у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p> <pb n="193" /> <p>Међу самим пак народом било |
, која само вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узвишеном господару |
аду 10.000.{S} Турака као посада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући пет на |
роз провидио сплетке, које отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узи |
оди ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују за њега и траже |
ра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то диво |
ема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, побити јих и |
ри Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, којим би могли изказати то приз |
, у толико само поштујем, што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </div> <pb n="10" |
је радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} После дугих дебата, при ко |
стано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му је последње ратовање |
јих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира просјачити.</p> < |
је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, п |
ком пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казн |
мали велику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под |
ти, а у осталом политика речених земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам |
у случај означио није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српских јунака, почео с |
слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трајућој <pb n="9" /> појетичкој и светлозорн |
по овом красном основу управе земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пр |
дити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемир |
ј храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћо |
/p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си про |
на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше величанство увидити, да он не може никог друг |
ша као и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај |
ече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његовом потекле су му низ отвор |
ужију давао.{S} По овом даклем обичају, може се судити неоцењива важност поклона тих; што јих ј |
радио, за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ј |
илошу много шта неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, |
вију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви не |
е раздвојењем ослабе, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја |
непријатељства између порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи усло |
длежан и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош намери д |
треба да народ позва своје дужности, да може знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</ |
махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немој в |
</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба имати |
им је определио свештенству наплату, да може часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом |
воју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са |
ње народног дела.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек у целој Србији, који је њом |
не се силе боје, да се због тог уређења може код њихових народа жеља породити, да такова од њих |
ој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци |
к од истине, без икаквог шеврдања, које може свакоме владару, који је уставом земаљским обвезан |
рбији заведе.</p> <p>Једине околне силе може бити жалише за губитком своје власти, које су из п |
9" /> него којим су све остале ишле, не може ни Србија установити се за годину дана и постати д |
о, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n="139" /> него к |
> <p>Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које је она в |
може ваше величанство увидити, да он не може никог другог интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал |
нако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на свј |
пол године најумјеренији данак, кои се може ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком |
и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може само злоупотребити, што коме не припада, како би д |
једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати на штету обштине а на с |
.{S} Његово величанство мисли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго устава |
еприкосновена <pb n="174" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук је ук |
ли баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала н |
едрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, која окружава мал |
на и Србина срдачна наклоност постојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> |
сти, које Србија од уплива руског имати може.</p> <p>Неки опет бољари српски, повукли су канал |
свој као оруђе своје позније употребити може.</p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказа |
тику, а пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се з |
ти, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу наступајућа |
зе, да на дан пропасти Турске повторити може оне знамените речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема |
овјета и совјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који су најспособн |
о поњати, како да народ један тако дуго може трпити над собом тиранију турску, стога је подрањи |
падајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ |
м владају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте пређе били... |
и, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p |
махнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело побеђен |
и, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и |
ако их лако за дужност њихову повратити можете, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне ра |
у његове јуначке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљује ва |
тим моим установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на |
тавио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и код куће са ост |
ије, јесте ли задовољни с вишепоменутим моим установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико |
/> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незна |
да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне лакомислени посланик — „није о т |
ти на оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени господар онај: ком имате ви за све благ |
и она,» небојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један угов |
лу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако |
<p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Ј |
ихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам |
о будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушев |
тећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>« |
ег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, кав |
пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломљеним г |
ена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са |
зила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где |
Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, који много умств |
ава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо! |
оступате кнеже! — Но његово величанство мој најмилостивији господар јесте једини и најискренији |
тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану в |
у му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке к |
м Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чи |
сима, као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одржати жели и само у овом погледу |
> <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је т |
одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благословени! проговори мати падајући на кол |
му Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам н |
„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у наручија |
е Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је са љу |
а бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће |
како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело испечем о |
— «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје |
ерење било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била о |
гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу свом |
ме младожењи.</p> <p>Јелице слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта мож |
иси властан нити си у стању учинити, да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Г |
и!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге управљати — до моје војник |
е дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни в |
на неправо располагање.</p> <p>Све ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше про |
м том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати мо |
са одушевлењем —„да неки чланови владе моје, подговорени од мојих непријатеља и злим задахнути |
задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства окаљано било!“</p> <p>Али |
, и окружен и опет членовима прељубезне моје фамилије, преосвјашчењејшом господом архијереима н |
а ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме |
свјету.</p> <p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу установити внутрење правленије, прелазим са |
споде, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце |
раћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи |
ћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклон |
е. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне он уздишући —- «у ово моје |
опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачб |
еч, да нећеш више војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде поиска |
ина капљица старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мо |
срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамно н |
рам противу Турака војевати, да осветим моје Отачаство!“ —</p> <p>Јели какав унутарњи глас пред |
е нису постале другчије, доли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле н |
о свој крупи глас — „заклињем те именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да |
n="25" /> — рекне он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смрт |
љутине нисам вешт друге управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ћ |
располагати <pb n="148" /> данак.{S} Но моје дјело и правитељства није више располагати, колико |
p>Руке своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз један ч |
не капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Милошу |
е ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам о делу, тичући се оних наредаба <pb n="18 |
— запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p> < |
одношаја с ниским, до са једном Турском мојим полугосподарем!» —</p> <p>Долгоруки осетио је врл |
уцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p |
ћи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и ј |
и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, који нас је у стању у |
грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао бу |
руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су остали дома, без обране остати изложени б |
неки чланови владе моје, подговорени од мојих непријатеља и злим задахнути, од себе самог, мало |
је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она ми |
тини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужности, а у осталом политика речених земаља мож |
— «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несре |
нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" |
естано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о том, |
> <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, |
мешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретство за измирити све“ — прид |
моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наре |
а ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p |
букла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад робиња устане са |
своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укро |
ебе самог, мало по мало присвајају себи моју врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> |
ао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!» — одговори му овај са свим слободно и одважно.</ |
p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја нан |
пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она |
не моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљ |
сретном боју погинем!» —</p> <p>„Његова молба се испунила“ — придода старац. «Марко је тешко са |
а од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе послушно за своје намере.{S |
ерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="17 |
Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="135" /> да освет |
им и жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „да живот српских жена није ништа друго |
шав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћ |
се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намер |
.. ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — рекне он |
/> <p>«Отац!— благослови ме, а ти мати моли светог великомученика и победоносца Ђорђа, да ми б |
очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих својих.</p> <p>Ништа ни |
вановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с п |
вши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћа |
тави опет прекинути свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног |
диле и од страха онемиле, читају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи што е |
е поред оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ова буде одма и изв |
се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на прагу црквеном човек |
вог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се |
дног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке |
стави Ђорђе даље, окренув се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по |
је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су под неограниченом влашћу својих војвода |
исти бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узвишеном господару до знања, да се неки високи до |
мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече посланик — „достављено да народ |
он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је |
сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њега човека неког, коме с |
оша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка, поврати му његово оружје, говорећи му умиљато: « |
нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно би |
лешинама поља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није х |
его ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплетке међутим нису престајале, оне су с |
т воље његове закључили, он је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет |
спечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјел |
сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одређени били, д |
том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче |
а овде мрети!» — и устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љуб |
код конзула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkло |
у.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русија мора се упознати и угњездити код свију народа, који у с |
е <pb n="201" /> противу нас узела; она мора сачувати онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора |
свези сачињавају јевропску Турску — она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова д |
ољари српски, повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа сво |
ти онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати М |
» — рече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам |
ог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније правитељства представничког |
а се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне |
ћи на крај, видићемо; правитељство наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити и |
његово већином гласова закључено, кнез мора потврдити.</p> <p>3.{S} Успостава апелационог суда |
ворише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда |
аки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја |
независност.{S} Они су, што се признати мора у посланству руском у Цариграду имали велику потпо |
гађаја, којима се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски у |
дна велика породица, од које сваки члан мора поњати своје интересе и морадне исправке за срећу |
дане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све |
рци одма осетили, да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с |
<p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве код В |
сваки члан мора поњати своје интересе и морадне исправке за срећу материјалну; треба да народ п |
скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђурђева дана.</p> |
лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, |
е користи.{S} Оне у дане пуног искушења морају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, |
победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек једанпут да докажу да |
p>Но при свем том, ова благородна душа, морала се више пута поклонити увредама, које су нанешен |
они за своје ратно позориште изабрали, морала су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и |
{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га об |
Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сносити љутину и хал |
и би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за собом повући и оборити и онога, који је се |
е учинио, кад би овде исписивати хтели; морали би читаве књиге написати.{S} Тога се добра и дан |
197" /> жељама нашима на путу, мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки искрен изражај морал |
ад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задовољавао као поштен човек |
онити!“—</p> <p>За оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благод |
војима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Русија имала је без <pb n="196" /> сваке сум |
а је његова чезнула за непознатим — ова морална бољетица која мори и упропашћује толике младе љ |
у овладе глупог сујевјерја, које је као морална проказа растварала дружевно тело истока.{S} Ста |
шине српске, примиле су и освештале ову моралну снагу слабијег противу јачег; а два искрена при |
што би сва та дела Милошева прегледали, морало једним кораком ступити у Србију заробљену, и прв |
а неједнаке, нису могле вечито трајати, морало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да ут |
одности српске поњати.</p> <p>Пре свега морало је материјално стање Србије у језгри својој воје |
тиранство постало тако несносно, да је морало пасти под сопственом својом претераношћу.{S} Јау |
стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S} У овом делу унутрашњег уређ |
јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубиц |
виче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака војевати, да осветим моје Отачаств |
p> <p>«Јелице... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју |
власти владарске, за ту искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики |
, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасходство наћи |
>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради овамо посла |
акојако зло употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, зад |
е друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури ј |
ачела верно придржава.</p> <p>Пре свега морамо овде ону љутину споменути, којом је и сам руски |
{S} Место са једним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозволит |
ме одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглаш |
игне благостање народно, то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека |
ти незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматр |
да умни развитат свога народа унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди |
ио таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички уважавати.{S} Његовим примером покорили |
султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед је ве |
вјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S} |
вршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима налази и да турске н |
је познавао халовитост Милошеву, тај је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом прили |
емена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је употребити јошт једино сретство, које му је за |
рском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више своју војску супрот страховите и силне Русиј |
нда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се је једна битка крвава, у којо |
ватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати м |
ем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промен |
у остави само назови власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парламента.</p> |
напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако исто стр |
S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака чинити, јер је знао, д |
а доказом, гомилајући истину на истину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају |
т ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једног од наших мрских гос |
непознатим — ова морална бољетица која мори и упропашћује толике младе људе, поче сад и њега м |
ћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независн |
ки већ је напред опредељен био, да буде мост за случај каква непријатељства између порте и Руси |
ра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове села међу собом братски да граде.{S} И сеоске ш |
да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд осети удар. —</p> <p>«К |
како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет неостави |
се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може на започ |
/> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову |
на жестина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење — престане сад, кад ј |
лива код народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежн |
> <p>Како Русији буде доказано, да неће моћи овај челични карактер за руком својом савити, који |
боје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни подмирити, но Милош им ублажа |
на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове села међу соб |
ви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својо |
ли ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима правцем у Турк |
у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки п |
ти се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка противу даија, |
вај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезну |
и прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато |
дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су са |
отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једи |
што си убио Турчина... једног од наших мрских господара.{S} Слава и <pb n="15" /> хвала нека т |
љније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, под којим је цео народ српски сте |
млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског господара, кипила је крв у њему, севале су му оч |
ач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је п |
а и разореног прибора кућевног леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном |
ладали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су заклон, непрестано вичући; «удри |
упо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи своје рођене... дон |
ћи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој за |
ви Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних руку.</p> <p>Рака буде готова. |
ојено мноштво са једним војводом остану мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим |
орист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} Своје је м |
/p> <pb n="212" /> <p>Тугујући горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој, |
ослов од њега.... јатаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, з |
оље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико се год чине да |
зо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и |
лије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и |
и све земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да нећ |
е, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи |
ом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у жет |
ије знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, врем |
таву Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде |
тајној аудијенцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролаз |
ити сваку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, |
ојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому |
чудном суморном ћутљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере с |
ђе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење преотме.</p> <p>Сместа искупише се около |
ан правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога |
вољавао као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе воје |
неправди пиштећег, народа створи, онда му он на углед ставља престол илити најужаснију смрт.</ |
ског аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турско |
и, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морад |
пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на оч |
} Ово му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње |
ана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — |
је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Крал |
а рамена, бела као снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S} Његово смежурано лице са |
<p>Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благоволећи савет, да остале дане сво |
а му сјајни санак будућности, проказала му све крваве бојеве, непоњатна освојења и увенчала гор |
ја дражесна вила од Шумадије пришапнула му сјајни санак будућности, проказала му све крваве бој |
е она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав |
рати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој с |
е подуго оштро посланика руског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, к |
један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српс |
евешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног пади |
и, злату и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашил |
се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт ка |
ојнички савет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор |
ила снагу његове јуначке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он подп |
да порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, нег |
има са једним српским простаком.{S} Сад му поче замерати што га види тако вештог и способног и |
ао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која су скло |
ски има више народни својствености, ове му треба најпре прелити у нарав просвештени европејски |
ве моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопр |
оду прекомерна права.{S} Ваш устав даје му једном речију велики простор слободе?“ —</p> <pb n=" |
егне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и |
сије, да народу веће право уступи, које му по уставу припада.</p> </div> <pb n="180" /> <div ty |
ењу, сам узме инвеституру и право, које му није могао нико други, доли један народ дати.{S} Сто |
е употребити јошт једино сретство, које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он |
га доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагало великодушно поверење спроћу свом старом |
лико је могуће залечи ране народу, које му је последње ратовање задало било.</p> <p>Столица упр |
! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличиј |
и и ово објави свима војводама, на које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и |
народу највеће одушевлење и радост које му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} |
икога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеж |
приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Де |
>Милош је средњег узраста човек, држање му је војничко, опхођење просто а никад подло, често од |
а, висок, блед, љубка изгледа, понашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски г |
</p> <p>«Строгост је нужна!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше |
начки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p> <pb n="95" /> <p>«Нека дакле неколико од ва |
хоће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један |
д и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb |
о му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> уједно издаје храброст, одушевлење и |
души.{S} Јецање несретне девојке, срце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лиц |
Милош вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ј |
прозор један као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој |
са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да буде |
ог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!» |
И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да |
ем, те са гласом највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју г |
ке допрати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, |
атвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо от |
би — праштајући се са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништ |
ред великог господина Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Господ |
и, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоћ |
Једном, кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљеви |
на ратоборни дух овога народа; показаше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, |
ехтеде тако скупе слободе — сузе облише му његово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро д |
дговори он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово писмо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, |
скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју је он у св |
услуге учинили и управо да речем образ му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом |
ш хтео што противу њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Тур |
за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кнезу од |
тстицања противу правитељства — послужи му за потпору.{S} Сујету и частољубива потраживања њези |
p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопште |
а отачаство своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене сви |
Милош и поздрави весело цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се |
но то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош ко |
—</p> <p>Затим окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чу |
одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе ка |
сли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <pb n="101" /> Двадесет |
лош, гледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ ре |
наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства би |
неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи о |
да се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њ |
тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима претстану.</p> <p>«Допустити што?» |
—</p> <p>«Да зараним моју!» — одговори му овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи |
дмах одкупи капу од оног момка, поврати му његово оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је жив |
мка, поврати му његово оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... да |
а коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на друг |
попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми |
глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре не |
светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — благодари.{S} Цркве нису већ ви |
та не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; |
зсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоск |
зову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху непобедимост.</p> <p>Осам дана прошло |
е, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја ид |
урској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоцен |
ну одважност за слободом.{S} Приповедао му је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скор |
ал неутолими нагон за слободом набављао му је сладости у грубом занимању пастира, где је он ужи |
раду — за његово лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самрт |
тра он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употр |
ши себе под њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проуз |
да славном делу његовом помогла, толико му је великодушије у бојевима код самих непријатељских |
ло, често одвећ достојанствено.{S} Чело му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> |
тим делом добије круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран по |
едао му је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину |
он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити мог |
а се је до војводског сана узвисио, што му је неограничено поверење и истиниту љубав у народу п |
оста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео изучават |
леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p> <pb n="11" /> <p |
рпски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? |
ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но њег |
у, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb |
ст као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћује.</p> <p>Императорски посланик |
<p>«Порта ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201" /> п |
ењу схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супрузим |
даном побуне српске учинио, изодавна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно |
а започне извршивати заповести, које су му од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — реч |
подара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је |
е бити прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и ро |
орио је он с негодовањем онима, који су му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена |
размишљавао о предлозима онима који су му од дивана предложени били.{S} Руско посланство које |
ке војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га Ка |
ставе велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари П |
ободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња за слободом, |
уде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„ |
S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>С |
ајиста је огромно било; то показују она мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с |
нства и слоге братске далеко разгранао, мудре старешине српске, примиле су и освештале ову мора |
и мирољубиви владар, који земљи својој мудре законе и установе даде пређе дакле, него што би с |
он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — Но његово величанство мој најм |
унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у |
обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отвори |
пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n="129" /> <p>Ако |
одно, то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, |
<p>После овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац |
народу осигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа |
о је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Н |
дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином при управи тако рећи свагда |
ло прилику да господари над срцем свога мужа, употребљавала да овога на побуну и устанак подста |
одугачко копље, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико |
ишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љуба |
е хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и так |
, и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, к |
нице...</p> <p>Љубица је овим поступком мужа свога дубоко увређена била; ћутећи сносила је увре |
је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при погледу овог |
српске жене сносити љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излаг |
им данима великог искушења било је чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала право пре |
рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале суп |
а слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мој. |
дне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака |
уда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Тур |
Увек присеби — праштајући се са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и не |
дом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смер |
86" /> јестаство младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер хт |
бица небуде послушана.</p> <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ |
м браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од А |
ан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово зад |
и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда његових господара.{S} У оном одушевљен |
оклона, произвело је највеће учешће код Мусулмана.{S} По народним обичајима никад правоверни Ту |
више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за |
анска нехтеде подићи гласа свога за ове мученике христове.{S} Русија није се као покровитељка с |
ена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мученици слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу поврат |
ила.{S} Но страховита изнуђења и грозна мучења несретног народа, изтргну га јошт пре времена из |
као период невоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице народње изчезла |
мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави крв, која силно и |
о покровитељка ставила у средину између мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех |
ју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српск |
Жене полете унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стражу на улазц |
остали простор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак |
под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушко посредовање више је пута збунило Мијајлове минист |
<p>Турци видећи овако малени број Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих војника, што |
и он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове из детинства, који су |
од, да ће са поменута три талира данка, на пол године измирити све земаљске потребе; кад разсуд |
ву свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но једна слава није довољн |
шно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица |
искупити и ово објави свима војводама, на које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Ту |
својим најглавнијим великодостојницима, на велику годишњу <pb n="210" /> скупштину, где су се у |
>На једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог, који је и |
одне песме, вије грдне народне заставе, на којима су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија! |
змислите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи |
предусрете речи ове.</p> <p>„На оружје, на оружје!» повика народ.</p> <p>„Браћо!“ одговори Мило |
ју, да заклони главу своју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, они су опет |
платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над ж |
но!“— </p> <p>Мало после ове скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош буде позват, да у Ца |
ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину долазити, рачуне прегледати и народу |
218" /> Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери н |
ом, а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред |
то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбоји |
азио је кроз варош к палати султановој, на коњу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом кам |
светлим, вијући заставу у руци својој, на којој су биле белим словима написане ове речи: «Отач |
ор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свиј |
ли смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркв |
себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно |
.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског господара, кипила је крв |
— да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш пр |
атраг, носећи у рукама својима заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и |
пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био |
а оним клеветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша просуте. </p> </div> <pb n="175" /> <di |
ј отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, наши ће суседи дознати за дола |
анку је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њене неумерености и добре |
су већ предали душу своју <pb n="76" /> на олтар народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећи |
веру, која је имала лицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да произведе устанак и побуну народа |
познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпи |
е Србију од једног краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе сви листом на оружје и заузму |
затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n="136" /> Србина читаш, да се за ср |
шен био заставама и зеленим гранама.{S} На подножију овог земљаног престола, један простор беше |
чбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова потварања одбацити од њега и в |
не, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног благдана, виђали су га где као мало |
но, без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе |
ожимо наше јуначке прси непријатељу.{S} На оружје!!</p> <p>Одушевљен усклик предусрете речи ове |
таништа, само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђив |
, па капу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир с |
кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и |
високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са |
ва неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала их где један за другим с |
сутра морао одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале с |
ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ |
ти.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени били и ка |
ај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмом |
ик и ради показаног ванредног јуначства на Ужици, постаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега |
ог су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у маг |
био остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лу |
една жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb n="52" /> <p>„Правду Ђорђе, п |
се одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да б |
ланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њег |
рцем свога мужа, употребљавала да овога на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, |
није више од три месеца после оца свога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу совјета, |
вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске повторити може оне знамените реч |
опела на књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, |
пута до самог кнежевског престола — да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор |
, који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртво |
дана разним гранама правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> < |
Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубе |
вити внутрење правленије, прелазим сада на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирје |
градског.....{S} Но Милош није се нигда на једну своју личност много обазиро, кад се радило о о |
тва, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недр |
у, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужити се |
брежуљка.</p> <p>Дванајсти сахат избија на кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и војничка глас |
с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико својих пр |
г сијателства туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> униште ону власт, коју је |
, Љубица, ова неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала их где један |
тва није више располагати, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметов |
После ових речи заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве |
л године најправијим начином разрјезала на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији С |
своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при |
обуне, које је она више пута потстицала на своју сопствену опасност, да поврати Милоша јединог |
г њен на престо попео, са образом могла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров ц |
о је опште познато, једног јутра попела на књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе. |
/p> <p>„Овде ћемо остати да непријатела на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо! |
ка власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави политички карактер, јер на многи |
био.</p> <p>Цела земља подељена је била на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај број на 17 |
та загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево ра |
и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и |
како ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо располагање.</p> <p>Све ове моје рјечи предл |
у највећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послуша |
јајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој с |
адавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> покори Србију, |
таве мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати |
књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народни подјелити и више |
но ипак је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова досп |
решителност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег одушевлења, против |
тражи своје рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче |
век и притисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе |
страшног ратовања, непрестанце с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, |
/p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве ко |
је стајао <pb n="197" /> жељама нашима на путу, мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки ис |
орим ништа, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово в |
ом закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње уређење земље обраћати.{S} Он није хотео да |
рили супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из големе турске царевине, која |
ошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном ве |
анкама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откривала је турска полиција нене потајне завере |
ив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем |
алеко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано наоружане б |
громогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p |
сталних преимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брз |
српски <pb n="226" /> после 27. година на својој свето—Андрејској скупштини лишио Карађорђа пр |
и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Непрестано настојавајући да осуј |
/p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћанства у забу |
арској извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави х |
а, изда прокламацију на народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди сва пост |
су одмора, слуша све приметбе, одговара на сва питања, која се на њега управљају, излазне основ |
почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} |
делима налази се духа, разума и обзира на будућност, који карактеришу сва дела Милошевих устан |
упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне пром |
гова чували оружани људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> <p>Велич |
ише неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте |
ски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да |
па незнајући како да превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољу |
ова смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.</p> <p>После дужег саветовања пошаље кабинет |
свршило, Љубица направи мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што |
а се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Н |
чела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међу једноверну |
два да им неколико хиљада својих бораца на супрот ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју |
сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћ |
езависности учинила; подсећао је Милоша на живе <pb n="181" /> услуге, које је Русија у то доба |
, из те несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београд |
поноћно доба осветљаваше човека једног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гр |
е кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> </div> <pb n="150" /> <div type= |
е робља свога, законитост је турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су |
и видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb |
редсказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако види; ј |
ечима овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе? |
т народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одговор Милошев.</p |
се невина крвца пролила, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики нем |
мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, што су до то |
хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји г |
упише се около њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и који су под собом више чет |
била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрозни |
отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, |
штине а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале су стотине година, докле су се ов |
ви наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године најумјеренији данак, кои се може |
пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, која је у свим г |
страшним, њихова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мученици слободе, пођите!{S} Оне, к |
укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног |
ро знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb n="117" /> <p>Шатобријан рекао |
једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити девојко, немој плакати |
е свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; |
олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, |
да вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог |
аву и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге саст |
да превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих људи, који вр |
е посреднике, чија важност јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и |
а пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило |
исоки достојници вашег сијателства туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> униш |
ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, настави са нестрпљењем, за које Мило |
дара Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} У месту |
ка.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена је на 17. окружја; већа окружја подчињена су начеонику <pb |
<p>Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга његова п |
има стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање страних сила прерађен — сравнио са пројек |
</p> <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођ |
у дело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и подигне благостање |
ате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: д |
штољ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило ни |
ства турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, грозне добродете |
p>«Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо |
ркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око |
депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији |
ованости напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако |
остоме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељство набавити и та |
е саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји си |
ког положаја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији |
рском нагоњени народ српски — скочио је на све стране на оружје против својих угњетача.{S} Општ |
обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом носио, и што је између два пре |
им ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак један |
та Александер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S} |
ити ослобођен од самртне казни, коју је на себе навукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ово н |
мо послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним |
изгубљену слободу своју.{S} Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која |
вог рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што, |
д њихових старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уред |
инама све већма ладнило, оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Милош презиме сво |
p> <p>Ово је зајиста што најчудноватије на свету, које кад чују научењаци света, они очајавати |
један српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, глед |
д њима.</p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати! |
моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ра |
} Људи, који нису никад смели очи своје на султана управити, дивили су се и чудили његовом држа |
еби не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, као сматрање људи и ствари ове земље, по |
е, које су савети Енгленске и Францеске на несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Франце |
није говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> |
/p> <pb n="105" /> <p>Усљед једне битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци с |
— Турци видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко |
оњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="114" /> |
ати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу свој |
исти растумачивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из |
дње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима |
крено и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ов |
лагослова; за тим весело погледа напоље на гомилу војника, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени |
осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није, и ла |
абија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чу |
јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба дет |
народ српски — скочио је на све стране на оружје против својих угњетача.{S} Општи устанак, кој |
ђе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> са највећим одушевљењ |
је је он спремао, да народ свој подигне на један степен висине са осталим народима европским.{S |
е клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У ов |
.{S} Како на одређено место дође, седне на столицу, око њега разни државници, који су за њим до |
у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир с |
ором удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресења Христова.{S} |
ју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу као н |
дравом потврдити хотео, његово помазање на кнежеско достојанство.</p> <p>Весеље и слављење раши |
p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одв |
Љубица <pb n="224" /> упути своје стопе на границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> |
те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиран |
одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом ша |
ависност - видили смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабрији |
е свагда при себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си по |
ну народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Н |
оји нису овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци |
олико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у |
к биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да |
е.</p> <p>Млада једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој б |
ркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на прагу црквеном човек један, под оружјем светлим, виј |
иметбе, одговара на сва питања, која се на њега управљају, излазне основе које су га приволеле, |
оју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бела као снег брада покривала му је јуначка |
унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев горди дипломата разљути и почне |
овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару во |
у истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је би |
ло нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно |
сом, на оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, гр |
рат.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српском бојишту догађаху пролазили су једни за други |
њење његово било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити с |
број Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они |
е совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршују |
бе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством совјета изрећи, да се с |
ече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у |
без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> пиштољем на |
одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему нак |
оду српску и јуначтвом својим, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга п |
у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја |
ош се није устручавао, да народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује ш |
pb n="4" /> такова дела, која се односе на патриархални живот овог првобитног народа.{S} Виђаће |
му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» —</p> <p>Народ је српски на све с |
врховну власт његову подривају, заштите на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на је |
еља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих нан |
ко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да место мене |
је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» —</p> <p> |
е видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убит |
непаметно отворена...{S} Раздор пониче на све стране.{S} Опозиција је задобила нове <pb n="63" |
се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n=" |
Свештеници, који великог уплива имадоше на ратоборни дух овога народа; показаше му прстом на не |
овима српским војевале супрот Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике сво |
ору само је један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он |
рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од |
х ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање |
оправдао.</p> <pb n="153" /> <p>Треба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски цели |
а Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља ов |
обуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и најве |
ђен за народне посланике, који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћу |
дмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекава |
јује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па г |
ом могле су се многе ствари објаснити и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Ца |
рића.{S} У високим званијама у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је н |
Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Срб |
у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариг |
исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да п |
ина дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} Онда смо се надали, да |
и, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узн |
>Ово неколико простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123" /> |
падају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стражу на улазцима.{S} Месец просијав |
им песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљену слободу своју.{S} Више Србије на небу ведр |
ио се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на прагу црквеном чо |
јереима.</p> <pb n="144" /> <p>Трошкови на држање војске внутрење ради мира и поредка међу нама |
ције по другим земљама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступ |
ра и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стража по границама, које ће нас чувати, да н |
ење и држање контумаца.</p> <p>Трошкови на депутацију у Цариграду.</p> <p>Трошкови на агенције |
>Трошкови на мензилане.</p> <p>Трошкови на грађење и држање контумаца.</p> <p>Трошкови на депут |
ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилане.</p> <p>Трошкови на грађење и држање конту |
депутацију у Цариграду.</p> <p>Трошкови на агенције по другим земљама.</p> <p>Трошкови на случа |
мноштво са једним војводом остану мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих |
/p> <pb n="58" /> <p>Напослетку погледи на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно с |
више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара |
деси она, да како Милан умре — ови људи на престол позову другог сина Милошевог Мијајла, који ј |
тако славна, при неким пословима излази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Бо |
клизној стази пратити човека тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и од па |
гда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом о |
је, време је!» —</p> <p>Народ је српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се ни |
не битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, |
„Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога виш |
итост њихову признати, они су апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски је народ такођер на славу св |
су се Србијанци често бунили и устајали на оружје, несретна њихова родбина и нејач нашла је при |
«Грци су јуначством и храброшћу постали на ново народ, политика није хотела законитост њихову п |
зда онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше велича |
> <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} |
су непријатељи његови неправо измислили на њега.</p> <pb n="119" /> <p>Дај да наставимо доказ з |
ево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од |
но постојанство заморили,. наилазимо ми на <pb n="4" /> такова дела, која се односе на патриарх |
народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је |
е тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је народ остави |
је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма т |
ним јуначтвом вољно живот свој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За време овог десетогодишњег в |
од Србије поставља, народној скупштини на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски |
тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност спрам Русије, да народу веће право уступи, |
д бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом |
ћи се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управ |
Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? рече |
ужио пропуштао, него је почео изучавати на изуст народне песме, које тиранија и турска власт ун |
овјетници разсматрати и мени предлагати на одобреније.{S} И попечитељи и совјетници одговараће |
ео разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгу |
ђорђем <pb n="19" /> почели су нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана |
; и по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, који је те законе земљи подарио и с |
прса супарници својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја |
, који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> <p>Величанствена је и дивна духо |
које би може бити, сутра морао одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на с |
ћи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада на |
сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени го |
ова, како ћемо сирјеч данак расположити на народ.</p> <p>Потребе, које народ Српски има да подм |
није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није |
хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племе |
их установљенија која сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови |
ајумјеренији данак, кои се може ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изи |
вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости |
њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Срб |
> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство наше мора сад да прокуш |
пле сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> |
е благословени! проговори мати падајући на колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p> |
ућа судба отачбине, и да он остављајући на престолу сина свог и супругу своју, који су њима ист |
ељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже уметност, ступао је креп |
спитавали.{S} Кабинет руски, рачунајући на <pb n="191" /> њихово име, које је у народу познато |
но Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу |
доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Ту |
" /> <p>Кад би разјарени српски војници на бојном пољу после победе сваку штедњу одрицали, вика |
ст и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе са |
{S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но о |
ти.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз С |
т хиљада нових војника буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са Срби |
унаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n="96" /> Турке застраш |
лоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим интересима..., Ја |
слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Дос |
арким родољубљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважавајући |
уди и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену слобод |
народну скупштину сазвати и поднесе јој на одобрење <pb n="127" /> Ферман, којим је порта даров |
и део своје земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног б |
жја, доцније је Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, јер други |
узаконити ји; друго: расположити данак на народ најлакшим и најправијим начином по њега, а и п |
Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавд |
уског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подписује, које је он спремао, да н |
<p>То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, |
и вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао читати, печа |
а отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом |
отле неокрњену одржати, док седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу |
њало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бе |
S} Сви су се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, да осветничко оружје дотле <pb n="43" |
а разљути, опали <pb n="12" /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу. |
лан и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресења Христова.{S} Ову је побуну сада с |
аљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су увер |
у при помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на |
ери, седио је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом брежуљку, који је растовом гором обра |
и за отачбину, она знаде даном приликом на страшноме месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Бр |
о други него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплетке међутим нису престајале, |
Натраг тамо!» —показујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћ |
{S} На уговорени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а |
ни дух овога народа; показаше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те да при |
оштро посланика руског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз |
начни господар од Србије, буде потврђен на месту високом које заузима, и придода: да из свих ти |
мо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на страни његовој сед |
пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим |
нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господа |
отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце паде п |
>Жалосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, др |
вди пиштећег, народа створи, онда му он на углед ставља престол илити најужаснију смрт.</p> <p> |
} Но Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да |
емишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој девојци, коју је он замишљено гледао.{S} Дево |
.</p> <p>У својој нади, коју је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страховито превари |
тац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу независно |
г ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи усправљеном руком главу своју, пушио ј |
тити дуг стари архијереја, кои је лежао на новопридобијеним крајевима Сербије.{S} У слову том п |
о је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p> |
мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: |
дрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки мердевина, кој |
ега уверавати; да је она задобила право на вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p> <p>К |
<head>XVI.</head> <head>Слово Милошево на углед.</head> <p>Сад је година дана, како смо се у п |
јету <pb n="202" /> седише употребе ово на корист његову, покажу противницима грожњу народа и п |
вода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче |
и и писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други нег |
адног среброљубља да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво!“ —</p> |
ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче п |
ати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи |
ака листом устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе побед |
на сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља |
поглед је његов непомично управљен био на Султана, а затим проговори он гласом громким, које п |
све слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављ |
олази, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одређено место дође, седне на столицу, око њега разн |
г падише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу политичног дивана навести, ваљало је с |
шта тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, као сматрање људи и ствари о |
оје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том тр |
и.</p> <pb n="212" /> <p>Тугујући горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својо |
зносити околишење и лукавство политичко на узор човеку најлукавијем и најпроницавајућем, и сад |
несретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо |
наћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.</p> <p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу |
ташима придружио — <pb n="45" /> видило на гори Ивановској 500 наоружаних људи, који су се свем |
и.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађо |
њихова устанка, пређе, него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у ср |
смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу с |
а се са неколико година назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</ |
потребама, сили непријатеља неустрашимо на сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, |
е, сад се наново уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинс |
ш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захте |
равитељствено у Србији, које је уведено на основи по све слободомишљеној и уставној, па ако на |
да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако пак извес |
м разљућени Турци, двапут јурну помамно на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} |
лово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске надут |
екрасне песме народне, које су на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са великим одуш |
ућевног унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га ник |
а само какови пролом спазио, одма је то на своју корист употребио, секао их је као репу и мртви |
ао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно от |
вити догађаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за собом повући и оборити и |
у Цариград, <pb n="157" /> био је често на тајној аудијенцији код султана, без да му је ту што |
непристоји да будем <pb n="203" /> кип на књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подл |
лаву.“ —</p> <p>Српски је народ такођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај б |
е узимати прави политички карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазил |
римерно јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег разго |
ала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</ |
а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> |
ло, турска војска халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним |
речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише у притјажање робља свога, законитост је |
зумео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино прибежиште од свију бед |
да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — в |
<p>Све припреме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога мо |
дитеља свога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је |
ила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из |
да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са св |
ја почео народу срећу и слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он зн |
ука чиновницима, веће само Правитељству на зданијама, која би се градила за обштенародну ползу, |
оје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — благодари.{S} Ц |
је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p> |
човек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него |
ћом чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи |
верење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петр |
тоје гологлави на пољу, чувајући стражу на улазцима.{S} Месец просијава кроз облаке и осветљава |
>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим отачби |
рена су.{S} Жене полете унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стра |
е и више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбије |
по праву насљедства, изда прокламацију на народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србиј |
После ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, примети <pb n="167" /> опе |
ји су небројено пута водили браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточници светога |
шко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак би |
лош народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском достојанству из сопствене побуде дао и да |
рвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти |
рила и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n="64" /> <p>Сад султан одважно пође |
у Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га |
ан трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски |
порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, него в |
тео што противу њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске |
у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Зна |
га до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, моли |
о ли што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и |
лико од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је |
а привежу; зато сад поставе велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оц |
имо доказ за доказом, гомилајући истину на истину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали љ |
ост земљи у страном свету задобити и њу на корист народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. как |
е около Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> |
рећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова имена вечито се |
{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима поруче и |
це ослободио од множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално |
ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је б |
у себи прекрасне песме народне, које су на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са вел |
науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, |
риград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни човек |
а им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што п |
> се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, наши ће суседи д |
шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили: да Милоша немогу лако н |
, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умор |
е важности то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их о |
и знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у свакоме војнику српс |
зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник д |
ад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици трибине, која је напред мало изтурена и |
истова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сре |
бог им је послао.</p> <pb n="70" /> <p>На цвети 1815. год. искупио се био силан народ у таковс |
своју саблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина |
крај села лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак један отворе се врата од колебе, неколико људи |
испуњавају се. — </p> <pb n="44" /> <p>На први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S} |
да би јавну неправду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Срби |
дати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са |
гдашњу славу старе мајке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином |
признала полунезависност Србије.</p> <p>На глас ове радосне вести, народ занешен од радости иша |
гов није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одго |
ном севера — са великом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски пр |
слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрекавање својих попечитеља, Мијајло је већ био |
и; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, нар |
ти своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним местима, по рогљевима улица, по зборовима око |
овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може |
ак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, |
имо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се ко |
анства императора свију Руса». —</p> <p>На које поклонење Милош одговори: «да он себи за највећ |
а своју марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеком путу, долазило је просто дете у додир и |
аним и признателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по т |
да тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени и сурови изражај, стари пастир и јун |
ме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово високомерно питање, које је истог вечера сретном |
а пошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На овај предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија, |
м ропски да сноси.{S} Страховити глас: «на оружје!» — потресао је Србију од једног краја до дру |
вој жалостни поглед около себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — про |
љен усклик предусрете речи ове.</p> <p>„На оружје, на оружје!» повика народ.</p> <p>„Браћо!“ од |
у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{S} Код народног свештенства |
е стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо јавној благајни порез, који је пре раденике ти |
трошкове дужавне оруђа за земљедељство набавити и та им је под надзором општинских старешина з |
ки тајни ал неутолими нагон за слободом набављао му је сладости у грубом занимању пастира, где |
заиста! — Турци видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- и несањајући, да |
н био своме народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у с |
ожија, за учињену неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврат |
Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </div> <pb n="225" /> <div t |
Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти |
био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао |
људи, који су народ на побуну и устанак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{ |
а та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и старости, предаје кнежев |
лако на клизаву стазу политичног дивана навести, ваљало је самом султану да започне извршивати |
у се дугим временом трпљења свакоме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почест |
исветова <pb n="38" /> турских, који су навикли били за оног војевати, који би им више платио.{ |
чињавају јевропску Турску — она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да н |
ца је тек петнајсту годину живота свога навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: |
бођен од самртне казни, коју је на себе навукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ово није помо |
нгленске и Францеске на несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» — |
крено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења |
ћу, ил најгрознију и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини је |
На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и поглед |
актер за руком својом савити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши |
радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србије, све јед |
рвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован стајао, |
192" /> и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да |
из руку бежећег војника заставу, ободе нагло свога коња, пролети уз редове заплашене, пред соб |
ли.{S} Неки део разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гониш |
рамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велемоћно и |
њу мало попустише, сад се наново уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет га победе.</p> <p |
/p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту |
ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у п |
лада човека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слободом набављао му је сладости у грубом зани |
ви.</p> <p>Претераном тиранијом турском нагоњени народ српски — скочио је на све стране на оруж |
ода; показаше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бог |
потајно сјајна предложења учини.{S} Као награду — за његово лично покорење, обећао му је паша у |
крајну; која у једном магновењу човеку, награђује све труде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош |
; жене су лан преле около једног стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали |
је је Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, јер других способни |
етлали, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничију власт признати, особито |
ажније знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у с |
оказао, да у највишем степену власт има над самим собом, у једном магновењу схватао је он сва п |
грађанским тако и у војничким стварима над целом Србијом преда.</p> </div> <pb n="49" /> <div |
а имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од важност |
једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима има |
тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на срцу држећ |
које јој је давало прилику да господари над срцем свога мужа, употребљавала да овога на побуну |
шта, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те на |
ко да народ један тако дуго може трпити над собом тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу |
ом једно или више окружја, признавајући над собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, |
једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Мил |
тачком оделу, чињаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда п |
обињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она |
је, јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом јуначком браћом својом.{S} Име његово расчу |
свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца његова.{S} Њеног присуства |
о за једну Турску, која је полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и н |
чне Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, |
ђују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над совјетницима младога кнеза.{S} Он се одважи и непод |
било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправд |
ашивог бранитела.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити сво |
совјету доведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку из |
авној скупштини састали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју |
кад све то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка |
усретањем њиховим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Турака, међер има нешто и добра |
> Кара-Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бе |
агогичка начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се |
из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и признателним с |
тупа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке завичаја, неразумну уп |
има, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, |
ћу није одступала од њега, ове последње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и раставље |
знаравије, које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешт |
за земљедељство набавити и та им је под надзором општинских старешина за рад давао, не штедећи |
пао је у прах...{S} Аустрија под својим надзором држи српске војводе, који су небројено пута во |
ећ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе |
тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрати има, са кога може и даљње |
и неможеш; <pb n="134" /> младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} К |
«боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њега.... |
ше могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре а за избављење из ропства, и д |
есело погледа напоље на гомилу војника, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до то |
знети.{S} У њему нема никакве владарске надутости, где се говори а ништа не казује, нити се оно |
.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавну слободу н |
своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка |
стао био, коју опет један српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако |
човека тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.< |
кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> < |
могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, т |
виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или у каквој |
ите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда прокле |
еђу две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је одважна жена пр |
у Србије, ваља да се са неколико година назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут |
земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне промене устанка српског, |
вљено бити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипломације, ма да је он ј |
и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и он |
њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да би он морао бити подлога свога руск |
ом светог Јована пред олтарем божијим и назову се „побратими.“ Ово својевољно саједињење добије |
нету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову, за које је рекла, |
без да су њено постојанство заморили,. наилазимо ми на <pb n="4" /> такова дела, која се однос |
аву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки мердеви |
битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничарске делије ишле су пред |
хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</ |
а, чини ми се, биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под км |
о! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> |
и остали простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се ви |
а рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <pb n="101" /> Двадесет хиљада |
већим задовољством извршивао.{S} Прва и најважнија наука, <pb n="35" /> коју је од брата свог н |
ешт у познавању љутске природе, које је најважније знање за онога, ком је суђено да над другима |
илна врата широм су отворена и украшена највеличанственије.{S} Множина воштаних свећа гору пред |
е и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанственији и најрадоснији дан за народ српски, |
ануо.</p> <p>Крагујевац даје нам изглед највеселији и најдражеснији.{S} Све куће и зданија па д |
њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузроковала.</ |
вога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употребили да |
ађаше за своје узвишење да захвали, као највећа кукавица оставља отачаство своје, одриче се чин |
<p>Својство ових поклона, произвело је највеће учешће код Мусулмана.{S} По народним обичајима |
јвећом њежношћу почне повторавати своје највеће уверење високог поштовања, <pb n="155" /> које |
сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће пожртвовање, а редовима непријатељским задавао |
производиле, подстакнуше сада у народу највеће одушевлење и радост које му је давало уверење д |
ере, које они Србији приписују успаљују највеће незадовољство у народу.{S} Људи, који се по опш |
био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била |
де пред својим господарем, те са гласом највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да |
отно народне песме и доводи слушаоце до највећег усхићења.</p> <p>Улице су дупком пуне народом |
је једну такову песму отпевао Милош, у највећем одушевлењу занешен <pb n="32" /> повиче: „Та и |
ћеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p> |
оби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копље, па нескидају |
днокрвну браћу као непријатељ, вичући у највећем очајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у по |
познавалац људи и њихових карактера, а највећи противник улизица и ништавила људских, који кла |
а које смо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо?» —</p> |
Милана и свагда је заповест његову, са највећим задовољством извршивао.{S} Прва и најважнија н |
не на прагу црквеном и <pb n="75" /> са највећим одушевљењем благослови пред њим стојећи наоруж |
та нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у деду, |
народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После неколико часо |
е незадобијемо нашу слободу.»</p> <p>Са највећим ускликом очајања изрекоше заклетву ову, преко |
, које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане, сад се наједаред захоре из коле |
рао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично народно |
показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за полазак |
и зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима |
p> <p>„Безобразницо!“ — повиче Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло роб |
де: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «извор и узрок толикој беди |
турске.» Ове речи изговорила је она са највећом разјареношћу и чуством пуним осветољубља.</p> |
у кокетерију измишљене учтивости, те са највећом њежношћу почне повторавати своје највеће увере |
оклонење Милош одговори: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благоволење — којег је |
предложио; а особито, кад ова дела која највећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са |
а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на |
лаву ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао |
ара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да наву |
овом исполинском боју, Милош је показао највећу војничку вештину.{S} Ово није била занешена неу |
и одговори донешени совјету доведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а о |
отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони се ко |
е стране држали су га за најлукавијег и највештијег војводу побуњених Срба. </p> <p>Небројене ж |
ила, да само ономе услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} |
Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степену власт има над самим собом, у једном ма |
сам се поставити совјет државни првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из ш |
држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи, кои б |
ом и млади своји синови, окружен својим најглавнијим великодостојницима, на велику годишњу <pb |
о целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавнијих епоха у српској историји.— Сад се већ оруж |
ојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису добивале никакву плату од својих ста |
е и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве људе |
кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост била Љубица |
рагујевац даје нам изглед највеселији и најдражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих про |
народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на прагу црквеном човек један, под |
страху и највећој тишини певане, сад се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S} М |
се Милош пред народом показа подиже се наједаред страховита вика: «Доле са совјетом! — доле са |
ни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два |
турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим битка |
говору са судом народним о том, како би најзгодније установили оно, што је најпрече, најнужније |
а изгубљену отачбину; а остало им даде, најиме управу земаљску и законе народна скупштина.{S} О |
начином разрјезала на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији Србин био задовољан, |
авимо, пошто смо одани један другом и у најискренијем поверењу.»</p> <p>Милош, који није верова |
најмилостивији господар јесте једини и најискренији пријатељ султана, и то је управо баш са ов |
/p> <p>«Кнеже!» — рече султан Милошу — «најискренији поштовачи ваших ретких заслуга, <pb n="158 |
.</p> <p>Страховити догађаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за собом пов |
султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастијем слогу источног израза позива, до дође у |
и ји; друго: расположити данак на народ најлакшим и најправијим начином по њега, а и пробитачни |
о, коим би се све потребе народне могле најлакшим и најправијим начином по народ, а пробитачним |
рци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и највештијег војводу побуњених Срба. </p> |
ње и лукавство политичко на узор човеку најлукавијем и најпроницавајућем, и сад објашњења најпр |
да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничарске делије ишле су пред турском војском, |
нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао снос |
кавом учтивошћу портином, Милош није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио, |
ти његовој отворе и обучавање деце и до најмање колебе распросте.</p> <pb n="120" /> <p>Милош з |
тне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</p> <p>Све |
У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца, била је управа предата кметовима или оп |
пате кнеже! — Но његово величанство мој најмилостивији господар јесте једини и најискренији при |
о плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи између матере и се |
дражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је заставама народње боје, цв |
нуди кнеза од Србије: «да промене своја најновија уређења, која садржавају у себи демагогичка н |
одније установили оно, што је најпрече, најнужније и најполезније нашем отечеству.{S} И рјешио |
тву, изберите међу собом најразумнија и најодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластијем |
вили оно, што је најпрече, најнужније и најполезније нашем отечеству.{S} И рјешио сам тврдо: </ |
смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никако немогу испливати у том, в |
проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће са |
х имали:{S} Милан Обреновић од Поцерја, најпоузданије војводе ајдучке, Станоје Главаш, Вељко, п |
године по имању сваког брата да подјеле најправијим начином, како ми неби сиротиња долазила и т |
вега данка, од три талира за пол године најправијим начином разрјезала на народ, како би и наји |
расположити данак на народ најлакшим и најправијим начином по њега, а и пробитачним по правите |
е све потребе народне могле најлакшим и најправијим начином по народ, а пробитачним по правитељ |
ише народни својствености, ове му треба најпре прелити у нарав просвештени европејски држава, п |
о би најзгодније установили оно, што је најпрече, најнужније и најполезније нашем отечеству.{S} |
политичко на узор човеку најлукавијем и најпроницавајућем, и сад објашњења најпростија, најтачн |
ем и најпроницавајућем, и сад објашњења најпростија, најтачнија даду Милошу разумети: да савезн |
{S} Зајиста је био највеличанственији и најрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из Ц |
у уставу, заклетву, изберите међу собом најразумнија и најодабранија лица, и оставите ји овде с |
ве границе фанатизма. — Име брата јесте најсветији и најтврђи <pb n="28" /> савез — остало срод |
на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији Србин био задовољан, то ево предлажем те |
да је јунак српски целим путем примао, најсјајније сведочбе удивљења и уважавања.</p> <p>Путов |
—</p> <p>У самом Цариграду био је Милош најславније дочекат; пролазио је кроз варош к палати су |
је противу големе турске силе, коју су најславнији ђенерали њезини предводили, те стопу за сто |
елу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.</p> <p>Испуњујући овако |
само оне изабрати од чиновника, који су најспособнији и најчеститији, и који имају поверења у н |
ласило је писмо — «сматраће онај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било, |
Милош остане при намери својој, да таки најстаријег сина Милошевог Милана, за насљеднога кнеза |
цавајућем, и сад објашњења најпростија, најтачнија даду Милошу разумети: да савезна сила Турске |
натизма. — Име брата јесте најсветији и најтврђи <pb n="28" /> савез — остало сродство пак дола |
у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нису се |
нда му он на углед ставља престол илити најужаснију смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за Францу |
ра данка с главе на главу за пол године најумјеренији данак, кои се може ударити на народ један |
ојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабријих војника — видили смо како је она после, ка |
и од чиновника, који су најспособнији и најчеститији, и који имају поверења у народу.</p> <p>5. |
ти није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудноватије на свету, које кад чују научењаци света, |
ремена носи и јавно исповеда, за једног најчудноватијег човека у овом столећу.</p> <p>Овим цифр |
гао, да између Турчина и Србина срдачна наклоност постојати може, задовољи се с тим, што је ћут |
је политика овога или онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку |
а, потпуно је поњао дужност, које му је налагало великодушно поверење спроћу свом старом пријат |
сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у свакоме војнику српском, који за слободу отачб |
"171" /> свршено било.{S} У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућност, који кара |
е је морао непрестано да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61" /> одбија, па не |
била јако разграната и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то з |
давале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава |
с, да Србију за себе задобије, а Турска налазила је опет интересе своје у томе, што је сваком п |
вазала противу њих....{S} Но Турска се налазила под теретом заштите Руске, којој је султан лич |
је у свим гранама правитељства седила и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ев |
ци закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да се зак |
ени бегао је у стародревне шуме, где је налазио своју потпуну слободу, пошто се је напред удруж |
орђевог устанка противу даија, Милан се налазио међу првим борцима за слободу српску и јуначтво |
зведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран био.{S} Мате |
нак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи |
де; но принуђен непрестанце под оружјем налазити се, није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пош |
толица управе Турске, добије од султана налог, да страховитом ајдучком вођи потајно сјајна пред |
ика буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</ |
Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их бр |
и заповести, које су му од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече султан Милошу — « |
аних сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели све |
допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> же |
ана владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То је |
ка.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и |
во бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта сине појетички образ |
празник освануо.</p> <p>Крагујевац даје нам изглед највеселији и најдражеснији.{S} Све куће и з |
о што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта |
нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државним дјелима онако; као што се руков |
нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као |
та се посве међу супрузима догађало, то нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да је М |
може на започетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познат |
— да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор премногих изванредних дагађаја, ко |
у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову, за које је |
дине дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је топ |
ечатати и подјелити међу <pb n="140" /> нама.{S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад п |
!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити ономе |
вде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат |
епутата народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадам |
упи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили д |
ојске внутрење ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стража по границама, ко |
ије се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} Он има пу |
ком Рикману рекао.</p> <p>Код оба двора намера Милошева начинила је велику забуну.{S} Искључење |
авошћу у траг улазила свима сплеткама и намерама непријатељским, и као што се мислити даје, ови |
е, може правити оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај поступак јасно је показао; да Милош |
изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и ч |
забрали, морала су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Нар |
је овај доцније благородне и племените намере његове осујетио, ма да је Милош самовољно дозвол |
b n="18" /> им рану и подказивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где |
риволе дошаптавању руском поклонити се; намери другим начином и сретством, да уплив Русије у Ср |
српском заповест: „Ако Милош остане при намери својој, да таки најстаријег сина Милошевог Милан |
еној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег неприја |
ило, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине ов |
у руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка пока |
алним штабом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће |
јаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин јед |
даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош намери да код високе порте изради, да ова законитост ср |
тране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдек |
ду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке завичаја, н |
и зар једним махом, једним словом праву намеру господара од Србије, само да отклони савршену по |
укића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу пред |
нања доставе упорство Милошево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло |
ала, предупреди ову високу и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Потк |
била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа радио.» — Тако се учтиво према народу М |
неможе, као што су наметнути сами собом намесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад |
нералну амнестију свима сужњима.</p> <p>Намесници — који су само од њега могли имати власт, ову |
кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво и даде генералну амнестију свима сужњима.</ |
аку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, због |
у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами собом намесници решили, док га не позову |
ише само побеђени народ, којег би Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан као непослушно |
бодио од множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално добро |
и.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краљевског брежуљка.</p> < |
радње канцеларијске, но ипак је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су какове ствари пр |
питују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери родитеља свога, једино |
акој бури што наскоро долази, кад народ намисли светити се силеџијама својим.{S} У такој грозни |
твовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбо |
ојводама и <pb n="62" /> совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у с |
ао је двадесетогодишњи младић све своје намишљаје.</p> <p>Милошево широко чело, замишљен и озби |
врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца |
провата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњ |
ла срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жалосни призор за мење времена с |
проклињући своју љутину.{S} Увреде њему нанешене умео је опростити, но за неправде другом учиње |
е више пута поклонити увредама, које су нанешене биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — |
једном магновењу мало попустише, сад се наново уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет га |
{S} Све се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S} У овом делу унутрашњег уређења, Ми |
мишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201" /> противу нас узела; она мор |
од твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити, д |
х радина уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи видит |
рагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао в |
одушевљењем благослови пред њим стојећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунак |
n="45" /> видило на гори Ивановској 500 наоружаних људи, који су се свемогућим Богом и његовим |
ак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од Поцерја, најпоу |
вљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијам |
ицама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилане.</p> <p> |
опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колико су српски редови прор |
гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потребовао општу потпору од свих савезника.</p> |
гаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паша београдски, где је била с |
но да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61" /> одбија, па незнајући како да пре |
ски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да |
ок турске војске, која се овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош употреби ову забуну, излети с |
ници братској и по предходном договору, нападали су и убијали они само Турке, којима су често о |
рашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике, отимали кад и кад царску касу |
у идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе |
а уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ београдски Петар, који ј |
е њихов предводитељ и управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осе |
о са Карађорђем <pb n="19" /> почели су нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p> < |
/> <p>Усљед једне битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци се смету, отворе |
и мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помиса |
стољубиве мисли њега су од свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12 година поверавао је двад |
и.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није говорио, шт |
Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште опе |
видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљ |
својој, на којој су биле белим словима написане ове речи: «Отачаство, Слобода!“</p> <p>«Браћо! |
Е.</p> <p>Историјска приповетка.</p> <p>Написао К. Б.</p> <p>Власник и издавалац</p> <p>Конст.{ |
списивати хтели; морали би читаве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плод |
асно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данком, што га |
.</p> <p>Затим је определио свештенству наплату, да може часно живити и није дозвољавао, да се |
ј да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове знамените речи: «Кара- |
вовала сталност свога народа, бојећи се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812. год. Тур |
нажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка показа се на в |
штући благослова; за тим весело погледа напоље на гомилу војника, наду мајке Србије.{S} Велики |
где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити |
лу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сирота девојка,» уздане |
кав направи, да утруђени народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од својих бесм |
бе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда чов |
а је смирена, после оних великих ратних напора и великих војничких трудова, сљедили су и дани о |
за независност - видили смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најх |
чки слободу свога отачаства, и особитим напором придржавала је народност своју, која се крунила |
то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним јуначтвом вољно живот свој отачбини на |
препоручио, спочетка је добро ишла, но напоследку остане без уважења.{S} Војводе опијене славо |
двисности од својих старих господара, и напослетку уређење уставно, које се у овој слободној зе |
сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Небројен |
овио и једне речи.</p> <pb n="58" /> <p>Напослетку погледи на жену и децу своју, која јецајући |
ност свога народа, бојећи се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад ниј |
Кад се ово жалосно дело свршило, Љубица направи мали знак крста на зиду, поред ког је саранила |
орало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени народ од тешка напора мало одахне |
најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад с |
тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта ви |
исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, |
е, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовластан тешко је сносио икакво ограничењ |
је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер овога, није лако снашао окове ропств |
војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском к |
, пљескала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег одушевлења, противу овладе глупог суј |
Милош на једној слици трибине, која је напред мало изтурена и стојећи гологлав овако народу по |
азио своју потпуну слободу, пошто се је напред удружио са онима које је раван случај у гору дов |
под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредељен био, да буде мост за случај каква непр |
.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспот |
нима, који много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!» — одговоре |
над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и лага |
што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је полага |
</p> <p>„Браћо!“ одговори Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрест |
шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштенародним добром; сав народ плаћа данак и |
био је без сваке сумње у образованости напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, |
гу бити збачени без претходне осуде.{S} Напредовање њиово бива по реду и чину старешинства.{S} |
ћ постали сами своји господари, и Милош напредује са делом цивилизације издрживошћу, која сваку |
је отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да с |
уњених робова даде исећи, подужно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим |
шло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, п |
и видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз ње |
твености, ове му треба најпре прелити у нарав просвештени европејски држава, пак да ступи у ред |
трање једне са свим просте и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама изображења и потреб |
он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше неколико магновења, без да |
илош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и незн |
анова позива да захвали...{S} Но својим наравним проницањем је он провидио исто тако и корист, |
из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лукавство изневерило било и што он неби |
И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу давно већ предвидила, хоће да се |
ана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеског и Аустријс |
ма мојим занимам о делу, тичући се оних наредаба <pb n="189" /> о којима ви говорите.{S} Но зна |
ност простог света, који неће лако нове наредбе да прима, придржавајући се свагда свог старог о |
оворите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете |
/p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амнестију неуважавамо.“</p> <pb n="2 |
је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступ |
знајући од какве је важности то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молер |
тампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну деца у школам |
ј је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војни |
ији; но то весеље и слављење није власт наређивала, већ је потекло из слободне воље самога наро |
д Београда Солиман изда заповест, којом наређиваше: „да ниједна жена српска, без разлике стања |
рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на срц |
а је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак |
бије.</p> <p>На глас ове радосне вести, народ занешен од радости ишао је к ниском обиталишту ср |
<p>На Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски противу Турака листом устао.</p> <p>Рат |
чинио; <pb n="147" /> кад све то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, д |
, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредељен био, да буде мост |
, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множина народа опк |
е, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем |
ј земљи свакојаким видом показивали.{S} Народ је руљом у хајдуке одлазио.</p> </div> <div type= |
да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику отачастољубиву власт, ма д |
ом, којој ништа већ неостаје желити.{S} Народ српски има више народни својствености, ове му тре |
ошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је био несретна жртва ових силеџија, |
није најбоље, и као ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под кметовима, капетанима и судовима, суд |
родом тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем пева своје народне песме, вије грд |
свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, д |
у миру и задовољству приватна живота, а народ је српски <pb n="226" /> после 27. година на свој |
рдени га украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирни |
ика отачбине и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој к |
сачувати и одржати престол ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина |
м изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном |
списа подписује, које је он спремао, да народ свој подигне на један степен висине са осталим на |
по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају |
исправке за срећу материјалну; треба да народ позва своје дужности, да може знати, шта власт им |
је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њега био, јер у њему једном см |
ауке и изображења требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер |
тиштала и он није могао поњати, како да народ један тако дуго може трпити над собом тиранију ту |
весно“ — рече посланик — „достављено да народ српски жели и иште слободу законску ширу у смислу |
ајвеличанственији и најрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда послат, у С |
је био човек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n="1 |
.</p> <p>„На оружје, на оружје!» повика народ.</p> <p>„Браћо!“ одговори Милош, «ја ћу напред.{S |
p> <pb n="69" /> <p>Шта је могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен |
одине најправијим начином разрјезала на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији Срби |
народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Наро |
иди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да пор |
е његово било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити се, |
, како ћемо сирјеч данак расположити на народ.</p> <p>Потребе, које народ Српски има да подмири |
мјеренији данак, кои се може ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи |
аконити ји; друго: расположити данак на народ најлакшим и најправијим начином по њега, а и проб |
праву насљедства, изда прокламацију на народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србије, |
ну у напредак обштенародним добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{ |
оди свакој бури што наскоро долази, кад народ намисли светити се силеџијама својим.{S} У такој |
ике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавно рече: «да се н |
S} У оном одушевљеном полету, кад га је народ весело усклицима поздрављао, поглед је Милошев из |
ио је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци па |
уначка дела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Дети |
задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи и у |
срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, ср |
рховни вожд <pb n="113" /> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је да ј |
а: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици трибине, |
около цркава и манастира, скупљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8" /> бесконачним |
апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски је народ такођер на славу свију позвао се и слава се одазв |
к седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са |
омилама, особиту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дошао, да |
ат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт на боји |
порти сване године плаћао, ослободио је народ од десетка и других дација, које су Турци, гулећи |
турску страну.{S} При свем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно |
стао идолом српскога народа, и зашто је народ после толико година једним гласом захтевао, да се |
јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај више година под турским ропством у синџиру ст |
н био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у ови |
положити на народ.</p> <p>Потребе, које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Сул |
ити, што коме не припада, како би дакле народ српски оно злоупотребити могао, што он сам по сил |
позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитање <pb n="118" /> |
ише као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска могла покорити и п |
тересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу |
рекао је он пријатељима својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом но |
призора, али ништа тако и некарактерише народ и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стај |
елне порте, народу исти растумачивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Уста |
ам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим ме |
јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут |
а и столица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипло |
један другому, књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето |
, нити се невина крвца пролила, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека вели |
из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно гледао, |
ја, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка, на пол годин |
рског ропства ослободе један хришћански народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку у |
жене су у светској повесници за јуначки народ <pb n="68" /> српски, као период невоља, срамоте |
м благослови пред њим стојећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама из |
х дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали.</p> <p>Непрестано водећи бри |
{S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег би Турци наметом ратним угњетавали; већ је |
да се уговор какав направи, да утруђени народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља |
p>Претераном тиранијом турском нагоњени народ српски — скочио је на све стране на оружје против |
ена је и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, где мало застад |
еднога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један једини дана |
великим ускликом и одушевлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктато |
о снажна, да ноже препородити спавајући народ, који од столећа у ропству турском стоји, овом пр |
ћемо видити, какву хвалу заслужује тај народ пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уре |
тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, што су |
је му није могао нико други, доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах народну скупштину са |
а цвети 1815. год. искупио се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједанпут указа |
ео издајицама да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао. |
јуначством и храброшћу постали на ново народ, политика није хотела законитост њихову признати, |
од би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са с |
мрско ропство турско, под којим је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај био је за слободн |
ивке устане Милош и поздрави весело цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а |
ћ и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет придружише |
родом било је такођер незадовољника, но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на |
ивала, нису могле без никаква успеха по народ остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на св |
огле најлакшим и најправијим начином по народ, а пробитачним по правитељство наше измирити.{S} |
за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњеним С |
им већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одв |
сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и је |
сположенија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабр |
{S} Сами свеци у својим песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљену слободу своју.{S} Виш |
а полиција нене потајне завере, које су народ близу планина стојећи за устанак удешавале; — ова |
та искупише се около њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и који су под собом ви |
<pb n="80" /> показао.{S} Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> <p>Редом |
ad> <head>Кара-Ђорђе и Милош.</head> <p>Народ српски преотео је од Турака неки део своје земље |
Устаните на оружје, време је!» —</p> <p>Народ је српски на све стране испуњен био духом ратовањ |
им пожртвовањем од стране Срба.</p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је једном Милош — «кад срце |
је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски није довољно зрео за оне установе, које се |
стор слободе?“ —</p> <pb n="160" /> <p>„Народ српски не ужива другу слободу осим ону, коју је с |
њихово политичко биће утврдити.</p> <p>„Народ је“ — говораше он — «једна велика породица, од ко |
робљеног, у невољи и неправди пиштећег, народа створи, онда му он на углед ставља престол илити |
народно одело у средину <pb n="137" /> народа са женом и децом долази, поздрављајући га усрдно |
лим народима европским.{S} Он као глава народа свога имао је пред очима само интересе свог наро |
договора и согласија свију нас и свега народа.</p> <pb n="142" /> <p>2.{S} Рјешио сам се поста |
г уплива имадоше на ратоборни дух овога народа; показаше му прстом на небо, где је награда за њ |
рбије старао се, да умни развитат свога народа унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бр |
авезу Ђорђевом жртвовала сталност свога народа, бојећи се Наполеона, направи мир са Турском у м |
мо како је Милош постао идолом српскога народа, и зашто је народ после толико година једним гла |
већ је потекло из слободне воље самога народа, који је прве своје кораке цркви светој упутио; |
о нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; али ипак држим, да ће |
народу своме.</p> <p>Код нашег простога народа, љубав братска је претерала све границе фанатизм |
огли до сад схватити рачуна, колико има народа, ни колико прихода од десетака и других струка; |
капетанима окружним, главним кметовима народа Серпскога и вишим духовенством и свештенством на |
жна рамена преко толиких милијона разна народа — имају јошт времена бринути се, шта се и у нашо |
је гњевом букнуо и једног дана множина народа опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичућ |
држи...{S} Од отважног и снажног држања народа српског, зависила је верност порте у извршавању |
е; — оваке непрестане прилике и кретања народа обелодањивала су, да је завера противу Турака да |
е жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице проливала, нису могле без никаква успех |
рђе Петровић — који је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у с |
а имао је пред очима само интересе свог народа, знао је само за једну Турску, која је полугоспо |
="153" /> <p>Треба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски целим путем примао, нај |
Ђорђе буде једногласно изабрат од целог народа за врховну правитељствену главу.</p> <p>«Али ја |
овека повукао је за собом пропаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по православној Ру |
ба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи припи |
иже се опет и материјално стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> |
до света разума — све да разума једног народа и до његовог достојанства и уздања у своју личну |
тати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами |
е мисли народа <pb n="123" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> |
вита изнуђења и грозна мучења несретног народа, изтргну га јошт пре времена из свог мирног куће |
е на патриархални живот овог првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у сред |
ви њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и њен су |
еби моју врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече |
суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; |
рати стадо и истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била бич |
ара.{S} Милош тим делом добије круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и |
ги Турцима, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима |
а подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа изгинуло самном, па неће бити никакве неправде а |
»</p> <p>Овако зазорно и озбиљно држање народа узнемирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад |
он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског придобити за промене, што јих је он са Т |
ју су браниле живе симпатије и поверење народа, то би била неразумност очевидна, које су унутар |
јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S} |
ђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те нево |
е су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123" /> и то оног народа, за кога се зна |
Срба под Кара-Ђорђем.</head> <p>Устанак народа српског, који је 1796. год. по целој Јевропи одј |
даде рачун народу, што је као намесник народа радио.» — Тако се учтиво према народу Милош пока |
“Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се |
а част служи, јер се није догодио вољом народа, него вољом његових великаша, а и ови неучинише |
и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово неколико прост |
ред све ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким <pb n="37" /> даном р |
у страном свету задобити и њу на корист народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од св |
о ту власт у дружини, на највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана, да не |
немир — бурна <pb n="41" /> разјареност народа, која обично као гробна тишина предходи свакој б |
тако, као што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређу |
свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим судар |
10" /> скупштину, где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела |
Милош незаконито стешњава јавну слободу народа.{S} Она га оптужује тајно, да сваким даном злоуп |
мора се упознати и угњездити код свију народа, који у свези сачињавају јевропску Турску — она |
, који је увек живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>М |
у недељу, да произведе устанак и побуну народа српског.</p> <p>Нестрпељивије и невољније и од с |
ље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за д |
рист његову, покажу противницима грожњу народа и предложе помирење.{S} У тајној једној сједници |
свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p> </div> <pb n="2 |
да се због тог уређења може код њихових народа жеља породити, да такова од њих зајишту, што оне |
<pb n="159" /> што се збива код других народа, поткрепљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се м |
во би под гвозденим прутом друге српске народе придржавати могла.</p> <p>Ни један честит и свес |
у, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољубивим |
дигне на један степен висине са осталим народима европским.{S} Он као глава народа свога имао ј |
ма врзу сравнимо са осталим изображеним народима, онда ћемо видити, какву хвалу заслужује тај н |
етнуо, час су опет пристајали и са оним народима, који су супрот паше устајали, а свуда их је с |
непријатеља оних уређења; која се дају народима као извесно право и паметна слобода.{S} Знајте |
ослобођење отачаства, док се неби снага народна мало опоравила, која је већ двадесет петгодишњо |
Турака далеко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано нао |
аљује ватреним и одушевљеним речма срца народна, за свето подузеће и вечити бој против Турчину. |
м даде, најиме управу земаљску и законе народна скупштина.{S} Ово је био други красни део посла |
рестола, један простор беше обграђен за народне посланике, који долазе и на коњу, да учествују |
какво средство, коим би се све потребе народне могле најлакшим и најправијим начином по народ, |
жеш.{S} Народ радосним срцем пева своје народне песме, вије грдне народне заставе, на којима су |
.</head> <p>И зајиста, после ове велике народне скупштине од 16.{S} Фебруара 1835 год.— кнез Ми |
а би у себе примити могао све посланике народне; то је <pb n="133" /> Милош ту скупштину држао |
не су садржавале у себи прекрасне песме народне, које су на скоро на немецки језик преведене и |
ем пева своје народне песме, вије грдне народне заставе, на којима су ставите ове чаробне речи |
од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне песме, које су до овога часа само у страху и на |
родња, дао је он све старе преповетке и народне песме, које су славиле дела српских јунака поку |
.{S} Умилна и тиха гласба свира дивотно народне песме и доводи слушаоце до највећег усхићења.</ |
едали душу своју <pb n="76" /> на олтар народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим одшевле |
ајла престола лишиле — предмет је данас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, д |
уштао, него је почео изучавати на изуст народне песме, које тиранија и турска власт уништити ни |
печитеља на које ће се све струке дјела народни подјелити и више државни совјета; попечитељи ће |
м рад прво: устроити сваку струку дјела народни понаособ и узаконити ји; друго: расположити дан |
дине овако скупљати.{S} Овакви депутата народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p |
и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л изнашли как |
а, објављивао је свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p> <p>Крагујевац даје нам изг |
остаје желити.{S} Народ српски има више народни својствености, ове му треба најпре прелити у на |
о време буде, <pb n="135" /> да осветли народни празник.{S} У саму зору 16. — загрме топови и у |
мојој канцеларији и у договору са судом народним о том, како би најзгодније установили оно, што |
је највеће учешће код Мусулмана.{S} По народним обичајима никад правоверни Турчин није каурину |
ући се свога детињства и оног уживања у народним песмама, које су њега задахнуле жарким родољуб |
злоупотребленије, које би се у дјелима народнима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт једанпу |
итава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну деца у школама учити читати, да т |
а преобрази власти и подигне благостање народно, то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљ |
је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p> <p>Мало после ове скупшти |
ике стања и старости, несме носити више народно своје одело, већ да се свака има обући у старо |
еизказано добро расположен.{S} Лепо пак народно одело, даје овим учесталим гомилама, особиту др |
а је Милош худа будала, да је изневерио народно дело, за које је толико пута био жртвовао живот |
<p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n="224" /> |
Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно одело у средину <pb n="137" /> народа са женом |
ј срећи био, опет је носио своје обично народно <pb n="50" /> одело, његову олињену бунду и црн |
тари погрешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљи с |
и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жало |
тство набави за умишљену побуну.{S} Код народног свештенства нашао је у томе јаког одзива, њихо |
ном свог позива, и способан за довршење народног дела.{S} Он је оног времена може бити, био јед |
.</head> <head>Свршетак.</head> <p>Пљен народног престола кнеза од Србије Милоша — довршен је.{ |
еве, који је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, |
за насљедног кнеза од Србије поставља, народној скупштини на потврђење поднео.{S} До тог доба |
о и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако ум |
и велику вештину у вођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да |
не њихове.»</p> <p>Жене српске при овој народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S} Јед |
о је «слово» његово, које је он говорио народној скупштини, која је по његовој заповести сазват |
ен — сравнио са пројектом, ког је Милош народној скупштини год:{S} 1825. предложио; а особито, |
ог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, које до смрти своје нигда није оставио |
ства, и особитим напором придржавала је народност своју, која се крунила под политичним ударцим |
вљати, а тако исто знао је праве услове народности српске поњати.</p> <p>Пре свега морало је ма |
о је од Турака неки део своје земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али овде јошт |
, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb |
ена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за 16. новембра 1835. гд |
евајући по обичају своме уз гусле једну народну песму, која је узносила и у звезде дизала негда |
и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, д |
едан народ дати.{S} Стога даде он одмах народну скупштину сазвати и поднесе јој на одобрење <pb |
позвао, ценећи и уважавајући та предања народња, дао је он све старе преповетке и народне песме |
најнижих прозора, окићено је заставама народње боје, цвећем и зеленим гранама.</p> <p>Велика ц |
мучења.{S} И сама сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђ |
о. — Милош није хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као владају |
рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем указала — велике су.{S} Сваки је живи њу у нар |
S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради |
неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-А |
пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред страховита вика: «До |
г усхићења.</p> <p>Улице су дупком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ радосни |
у.</p> <pb n="193" /> <p>Међу самим пак народом било је такођер незадовољника, но народ се није |
ко и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да последњег часа држање његово било је |
и сами међу собом и код куће са осталим народом договорите, пак да ми дате после мњеније ваше и |
више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година |
која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао народу и себи слободу и ову ј |
први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарској, о |
</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, који предсказиваху скору побуну.</p |
који је као комесар блистателне порте, народу исти растумачивао, и народ га је после на сва ве |
е сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили» — настави Махмуд — „било је предметом |
и млогостручним приходима земаљским.{S} Народу српском ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја |
ним изговорима око границе путовала, да народу крстоносну војну противу Турака приповеда, откри |
ша склони на покорност спрам Русије, да народу веће право уступи, које му по уставу припада.</p |
, који је уставом земаљским обвезан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> |
ти.</p> <p>Милош се није устручавао, да народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је х |
: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама пр |
к народа радио.» — Тако се учтиво према народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста |
еби слободу и ову је земаљским законима народу осигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначно |
овом подузећу није <pb n="198" /> ништа народу свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише шт |
а велике труде и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што ниј |
рењем својих великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике труде и заслуге с |
је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, која је ишл |
престано водећи бригу, како би простоме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошкове дужавне ор |
само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му је последње ратовање задало било.</p> < |
одини, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га од једнога дана до дру |
руну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаже, док међу тим |
ну своју уздржавајући — «ви дозвољавате народу прекомерна права.{S} Ваш устав даје му једном ре |
емо сви, један другому, књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав о |
скупштину долазити, рачуне прегледати и народу јављати ји, оволика гомила неможе се сбог велики |
итељи и совјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотреб |
прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој |
тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакоја |
дао Милош хиљадама штампати и поделити народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „свак |
ци грозно поступају према томе кукавном народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље |
p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађаше за своје узвишење да захвали, као |
своје.</p> <p>У целом овоме заробљеном народу куцало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, |
ђер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</p> <p>У самом Цариграду био је Милош |
подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћује.</ |
заповести сазвата била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа радио.» — Тако се уч |
о.{S} Он је с народом заједно извојевао народу и себи слободу и ову је земаљским законима народ |
не Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од |
а да се у њему којекаквим фразама много народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек о |
просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотове делити, то би њ |
мало изтурена и стојећи гологлав овако народу поче говорити: -</p> </div> <div type="chapter" |
ему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благородно дао.</p> <p> |
pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки |
ланику, који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију за |
и лукавства одмах <pb n="195" /> су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних |
а, која <pb n="131" /> је он као владар народу своме учинио, кад би овде исписивати хтели; мора |
ушалаца производиле, подстакнуше сада у народу највеће одушевлење и радост које му је давало ув |
и најчеститији, и који имају поверења у народу.</p> <p>5.{S} Чин министра председника, један је |
еограничено поверење и истиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обренов |
на <pb n="191" /> њихово име, које је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишт |
гово поверење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече |
и на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више |
проистекоше све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Претер |
аћом својом.{S} Име његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад дера |
српских јунака, почео само да говори у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} - |
писују успаљују највеће незадовољство у народу.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за уход |
ћ, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег простога народа, љубав б |
шао био, да покуша подићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, које је закоп |
зала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и обожав |
рви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском досто |
инуђен вама приметити, да околне силе а нарочито пак покровитељствујућа сила Србије, имаде прав |
је величанство заповедило мени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите праведном |
ма, имала је она тајне уходе, којима је наручено било да доказују користи, које Србија од уплив |
ла Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у наручија своме младожењи.</p> <p>Јелице слатка душо мој |
је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио |
жа по границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилан |
>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p> |
"52" /> <p>„Правду Ђорђе, правду дај за нас сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се једном в |
слуга отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми |
е седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио, |
лињем те именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к |
је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза Милоша изазвало, већ |
безпримерно јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег р |
, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p>Ова |
им да прави владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, пр |
чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте и |
<p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености довод |
на држање стража по границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошк |
ља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једно |
мојима имам -један званичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са дух |
н не може никог другог интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уређења интересују и |
а више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p> |
их наново оружје <pb n="201" /> противу нас узела; она мора сачувати онај стара спомен.»</p> <p |
еш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди младић разв |
мјенити, без договора и согласија свију нас и свега народа.</p> <pb n="142" /> <p>2.{S} Рјешио |
тиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бит |
крај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је, |
о врховног господара Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоским девој |
тњу своју у дело приведу: затворити или насилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле жив |
, да извидите невоље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас |
ам турског робовања. — Жестока и голема насиља и изнуђења јаничарска, превазишла су већ сваку м |
стојници вашег сијателства туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> униште ону в |
брини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори мирно девој |
b n="39" /> Србијом владала, није их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она хар |
чите своје материјалне пропасти, големо насиље и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до оча |
ти.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није био далеко од н |
лости за њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту |
гробна тишина предходи свакој бури што наскоро долази, кад народ намисли светити се силеџијама |
ли и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколико изгубљених битака примети турска |
ашингтон Истока...{S}110</p> <p>XIV.{S} Наследни кнез Србије...{S}121</p> <p>XV.{S} Пастир краљ |
мацију на народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди сва постојећа званија, |
био господар целог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, које до смрти своје ни |
ишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мого....{S} Ова голема несрећа, <pb n="23" /> |
десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за кожн |
"SRP18791_C14"> <head>XIV.</head> <head>Насљедни кнез од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Ми |
у српског господара, који је сад постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њ |
n="176" /> онај од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, народној скупштини |
"125" /> турским и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим условом, да Србија п |
ј храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не з |
и најстаријег сина Милошевог Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ов |
гих владара у земљи осим њега, по праву насљедства, изда прокламацију на народ, да ступа на пре |
зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за жи |
ије могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у ну |
мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гл |
живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаство |
: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да мест |
у доскочицу, која је на њега управљена, настави са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине |
устрављена на ову опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — К |
сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарско |
а сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја |
и 16. фебруара т. г. народу говорили» — настави Махмуд — „било је предметом љуте критике, од ст |
г од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув се једноме од момака својих |
пита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — настави Махмуд — жестину своју уздржавајући — «ви дозво |
</p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — настави Долгоруки са чувством — „оне беде, које су саве |
— уређења, која ви у Србији уводите“ — настави султан — „лишавајући себе власти владарске, вас |
стојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено, само д |
.</p> <p>Но Милош без икаквог околишења настави даље:</p> <p>„Ваше величанство! — у извештају т |
е једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет прекинути свој говор: «Јелице молим те узм |
није приличило срчбу своју показати, то настави он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро по |
тену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме |
и на њега.</p> <pb n="119" /> <p>Дај да наставимо доказ за доказом, гомилајући истину на истину |
а више пута од Срба потучен, није могао наставити своје војевање, а да непотражи нове помоћи из |
тарају и за дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет пис |
и деца остављали су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз |
е она на путу била. -</p> <p>Непрестано настојавајући да осујети сплетке, које су подривале сен |
оме јаког одзива, њиховим <pb n="78" /> настојавањем и њиховом потпором удеси он свој план и ус |
небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим интересима..., Ја нећу дати Мило |
.{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци о |
бегство његово.</p> <p>Крајње је време наступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажав |
ори до усхићености доводити: скоро ћемо наступити неке разговоре, у којима простак српски <pb n |
е, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове потребе подмиривали смо ми до |
у поштену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а |
иже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твојим господарем!» На ове ре |
у и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Натраг тамо!» —показујући при том руком на варош — „Там |
у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово неколико простих речи |
буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и |
во, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи |
од једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, т |
угарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угње |
<pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом |
} Сабља агина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког |
и, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Мил |
сни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту |
крити страх свој, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима својима подузећи |
ри Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретство за измирити с |
и се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију страна почну врвити г |
о добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао |
на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко |
рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увр |
/> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и шт |
редове заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима заставу, на којој су ст |
говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју |
ајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом.</p> <p>— |
ина једним гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику |
линији са владајућом породицом.</p> <p>«Натраг!» — повиче горопадно храбра Љубица милосници, не |
, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци за |
пио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеског и Аустријског, а мо |
о отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела |
зула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пу |
амо човечество предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да је свак |
јело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол го |
ј знаменити разговор: «ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређења; која се дају народима ка |
прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности за отачбину.</p> <p>Годин |
м ослабе, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и |
мислим, да ће ваше високопревасходство наћи без сумње да је то пристојно!» —</p> <pb n="184" / |
би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.</p> < |
о на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он |
ољством извршивао.{S} Прва и најважнија наука, <pb n="35" /> коју је од брата свог научио, била |
ија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изображења требао је он јоште да народ овај, ко |
часник, и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљен |
ва оба пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику вештину у вођењу р |
врховног господара од Србије, Милош је наумио да неке поправке <pb n="111" /> за друштвено ста |
с почетка није било; но Милош искуством научен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p |
дошла је била већ и година 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је глас оног страховитог виора, |
ају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога није могла, просто оштроумље другог п |
ти, да споменемо речи једног Француског научењака, који је кроз Србију пропутовао и својим земљ |
најчудноватије на свету, које кад чују научењаци света, они очајавати могу.{S} Ово тако важно |
ка, <pb n="35" /> коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их ка |
што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздра |
но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност влад |
.{S} Свако пак окружије имало је једног началника, који је са правитељством дописивао и ког је |
час једну час другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p> <p>Пре свега морамо овде он |
ења, која садржавају у себи демагогичка начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он |
еонику <pb n="173" /> пуковнику, а мања начеонику подпуковнику.</p> <p>7.{S} Званичници државни |
17. окружја; већа окружја подчињена су начеонику <pb n="173" /> пуковнику, а мања начеонику по |
да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин како да прикрије своје богатство, <pb n="65" /> к |
{S} Сад је требало <pb n="151" /> други начин узети, ако се мислило задобити јуначног кнеза од |
сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова потварања одбацити од њега и ваља предп |
ато да је код овог човека ванредни неки начин к правици и човечанству, доносио све страховите и |
т морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљну бригу силама, које су приз |
о и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту с |
о.</p> <p>Код оба двора намера Милошева начинила је велику забуну.{S} Искључење породице Обрено |
> <pb n="117" /> <p>Шатобријан рекао је начином њему својственим: «Грци су јуначством и храброш |
те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са природом људи и ствари.{S} Обдарен д |
вању руском поклонити се; намери другим начином и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.< |
ању сваког брата да подјеле најправијим начином, како ми неби сиротиња долазила и тужила на неп |
од три талира за пол године најправијим начином разрјезала на народ, како би и најимућнији тако |
данак на народ најлакшим и најправијим начином по њега, а и пробитачним по правитељство наше, |
е народне могле најлакшим и најправијим начином по народ, а пробитачним по правитељство наше из |
а и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју малену кнежевину тако уредио, остало је т |
би се држали строго устава, како би тим начином избегли увек непријатне противности.“ —</p> <p> |
сподари.{S} Чете су његове по војничком начину потпуно удешене биле, борци су страховити и непо |
.{S} Он није хотео да земљом управља по начину „<foreign xml:lang="LA">Expeditio</foreign>“- не |
супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он |
га чуо француски говорити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави влада |
ми се љупко поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, |
уго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност |
рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо јавној благајни порез, који ј |
који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево пророчест |
— хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те ухва |
но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на |
p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чу |
ену побуну.{S} Код народног свештенства нашао је у томе јаког одзива, њиховим <pb n="78" /> нас |
у овом вешто израчунаном одговору, пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно м |
ог, а други другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никако немогу испливати у том, већ да се |
, увек благородно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан |
осбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — ј |
у власт без ичије контроле извршујем. — Наше установе нису постале другчије, доли сретством мој |
pb n="163" /> дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из изве |
јом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да на |
спало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но не |
неће....{S} Идите сад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте са поверењем проти полумесе |
оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у |
шу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њега |
т изићи на крај, видићемо; правитељство наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно б |
ати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит икакав старјешина, ни чиновник ни трговац, ни |
по народ, а пробитачним по правитељство наше измирити.{S} Сву прошлу годину совјетовали смо се |
о њега, а и пробитачним по правитељство наше, треће пак: исплатити дуг стари архијереја, кои је |
оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше јуначке прси непријатељу.{S} На оружје!!</p> <p>Од |
уком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да још |
убити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад и |
<p>Ђорђе Петровић — који је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. годи |
ио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег простога народа, љубав братска је претерала све г |
ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног отачаства.“</p> <p>За пет минута само, |
је најпрече, најнужније и најполезније нашем отечеству.{S} И рјешио сам тврдо: </p> <pb n="141 |
болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза М |
на крај села; на један уговорени знак, наши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за вр |
и највећа кривица била, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака |
књаза Србскога, права и дужности власти наши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав овај пр |
} То је заиста похвално!...{S} Но почем наши свештеници несмеду ништа од свог права губити; ето |
цима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове последње речи дирнуше у |
ао сам и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански и кривични закона, кои су се 4. године д |
не дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране правога, а кривоме д |
преосвјашчењејшом господом архијереима нашим, членовима судова, капетанима окружним, главним к |
а, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изображеним народи |
ога и вишим духовенством и свештенством нашим, долазим опоменути вас љубезна браћо, слова које |
.{S} Он је стајао <pb n="197" /> жељама нашима на путу, мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За о |
мораш што си убио Турчина... једног од наших мрских господара.{S} Слава и <pb n="15" /> хвала |
евојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у свакоме војнику српском, који з |
ојих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био |
ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорског посланика овамо послати: “да |
оружје, несретна њихова родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, жене |
ећ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући се |
ће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош моле |
ају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p>Сул |
е предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српског предводитеља; рекне он: |
тле оружја положити, довле незадобијемо нашу слободу.»</p> <p>Са највећим ускликом очајања изре |
од других народа, поткрепљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог х |
ђеног сина Милана.... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сретсво за сачувати и |
разабрао — те нехтедосте оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но по |
ли противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци ск |
талом ова непоњатна и скривена иронија, не показује ли зар једним махом, једним словом праву на |
рци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе ве |
"139" /> него којим су све остале ишле, не може ни Србија установити се за годину дана и постат |
ором општинских старешина за рад давао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог с |
неза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су на |
уде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким уста |
и си погазио заповед божију, која вели: не кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речм |
димо, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n="139" /> нег |
пао је сплеткарењем својих великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике тр |
ђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба |
дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у р |
ути сами собом намесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; |
, на које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; |
есетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће само Правитељс |
пет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину посл |
отле кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни доч |
пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда про |
дити, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто ч |
ким бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити св |
им фразама много народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог ш |
дарске надутости, где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, |
говора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што |
p>„Господине! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран |
00 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето |
вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме |
орђа.{S} За предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи сов |
је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, него ј |
но се може само злоупотребити, што коме не припада, како би дакле народ српски оно злоупотребит |
а у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра мора |
је на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису |
р толико искрености и одважности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су |
га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један јед |
ош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Турака, међер има |
м и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да за |
роклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека |
лово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи в |
{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком ј |
ате отачаству своме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жесто |
лу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, као |
радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим министрима, нека ште |
“ —</p> <pb n="160" /> <p>„Народ српски не ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жа |
а срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства биће дужност изнети и пок |
спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прог |
жао, што вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се |
атити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу гроз |
ели, да дотле оружје оставити неће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклети |
е није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у |
</p> <p>Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које је он |
њењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поз |
окле последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије п |
г, може ваше величанство увидити, да он не може никог другог интересовати, до нас саме.</p> <p> |
ина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што |
јаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Мил |
о.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отв |
раницама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилане.</p> |
м магновеним интересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје д |
сно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; |
борци су страховити и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним јун |
у поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно њего |
и поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувш |
већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при св |
них земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до |
е уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељ |
то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош који |
еба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, о |
м онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на |
бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног |
ераношћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Ра |
уд народни српски трудили смо се досад, неби л изнашли какво средство, коим би се све потребе н |
ућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</p> <p>После ових |
да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, |
.</p> <pb n="13" /> <p>Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки пог |
ије био онај човек, који за добро земље неби повукао корист, из те несмотрености.</p> <p>Нов ус |
збавлење и ослобођење отачаства, док се неби снага народна мало опоравила, која је већ двадесет |
да подјеле најправијим начином, како ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо располагање. |
да совјетници немогу бити с бачени, док неби што погрешили противу закона земље, или високе пор |
гово лукавство изневерило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из овог случ |
ти, коју јој дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како Рус |
а је она задобила право на вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под М |
кле требало да оптужен буде, због тешке неблагодарности према Русији, која је мислила или боље |
уге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком |
Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу од |
дух овога народа; показаше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те да призов |
су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који |
:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над |
кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, засел |
— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече |
/> Милош ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p> <p>Она диво |
помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова |
ештијег војводу побуњених Срба. </p> <p>Небројене жртве и толики бојеви у којима се крв народа |
тку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним војводом остану мртви на бо |
м надзором држи српске војводе, који су небројено пута водили браћу своју на победу; они су у с |
убљену слободу своју.{S} Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која ја |
мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за освету погин |
тка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирити неће....{S} Иди |
њене необично су севале.</p> <p>Љубица небуде послушана.</p> <p>Хитра као муља, ободе коња сво |
ку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: да |
који је са негодовањем од себе одбијао, невера браћи својој бити, — побегли су у Аустрију, где |
грешку своју, што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, који су за слободу |
великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, које ј |
е појединости, колико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање |
.</p> <pb n="93" /> <p>Од толиких скоро неверојатних призора, који су узор српскога оружја; нем |
погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства окаљано било!“</p> <p>Алија зајиста одржа реч |
вега казнећа десница божија, за учињену неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно к |
аћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb n="109" /> < |
низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и м |
е Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд гово |
прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака поглед је њего |
равитељствену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљати!» — одговори он са сви |
аћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, радили су своје послове.</p> <p>Једва једаред |
че му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до |
озне добродетељи, нечувене одважности и невиђене слабоштине.{S} За човека овог, који после толи |
се није побуна нигде појавила, нити се невина крвца пролила, која би народ на освету изазвала. |
да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у |
народ <pb n="68" /> српски, као период невоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка пра |
Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места, и спр |
јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, само нико |
носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто невоља рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и |
стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи својој, која |
тавља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <pb n="103" /> срдачно војници приме.{S} Са сви |
то превари.{S} Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао |
оворио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —< |
лати од правитељства вашег, да извидите невоље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хриш |
S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; али ипак д |
езависност земљи осигурали, ипак су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, а умерени з |
својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје з |
ао божји у средини једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећег, народа створи, онда му он н |
/> и драгу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу не |
народа српског.</p> <p>Нестрпељивије и невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропст |
и је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљ |
им очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — |
> <p>Стари Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличи |
а боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа изгинуло самном, па неће бит |
било би непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане |
рпску револуцију и учинити је за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узакони ослобођење својих |
де ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новинама оглашен б |
и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и за |
ом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда његових господара.{S} У оном одушевљеном полету, |
своју тиху пустињу, сенке старе Србије, негда слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при |
ста.{S} Место жалосне успомене, које су негда песме такове <pb n="40" /> код слушалаца производ |
о како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независности српске и дубоке осећаје срамног р |
сму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p> <p>На једанпут о |
лужи, јер се није догодио вољом народа, него вољом његових великаша, а и ови неучинише то из ув |
ао и други човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позније доба сама води |
ико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња |
паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод ца |
, а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош је па |
на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момц |
кроз све редове њихова устанка, пређе, него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет ст |
се упутимо у Србију новорођену, пређе, него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко |
етно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њи |
дној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређе, него шт |
дре законе и установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, морало јед |
је време...{S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропал |
ма, у самим њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа Срба према браћи својој, која под т |
еком и предусретајем овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем величанству - - - |
с, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео изучавати на изуст народне песме, које ти |
осни призор за мење времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" /> год је п |
о што је законе и обичаје српске крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост |
да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво господарство совјета, и то с |
рбија другим трагом ићи, <pb n="139" /> него којим су све остале ишле, не може ни Србија устано |
ао више удивљења и савршеног поверења — него Милош; који уједно има безпримерно проницави дух, |
живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе него што се, војска српска са тога поља кренула, заклон |
ере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је мор |
даде исећи, подужно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвов |
на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201" /> противу нас у |
на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледао је |
ац.{S} У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка, |
аре, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p> |
ашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горд |
елошћу и одважношћу већма користи човек него претераном опрезношћу па као што сам се божјом пом |
рбија је много слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} |
само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти о |
изузимајући јединог Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, невера браћи својој бити, |
ог неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет р |
ну: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, који су му саветовали да бежи — «спа |
ош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, ког |
рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије |
власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за н |
онемиле, читају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем |
, велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главни |
ђе и Милош...{S}59</p> <p>IX.{S} Цветна Недеља 1815. године...{S}67</p> <p>X. Књегиња Љубица... |
8791_C9"> <head>IX.</head> <head>Цветна недеља 1815. год.</head> <p>Кара-Ђорђе грдоба српске ре |
је имала лицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да произведе устанак и побуну народа српског.</ |
и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово б |
престола, била би нова смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.</p> <p>После дужег савет |
да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Те к |
ајбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет љу |
ког оружја.{S} Малени простор ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова ша |
е бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали |
ла га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја гд |
ће бити и у овим установљенијама какви недостатака; но и ови ће се поправити по времену и како |
ђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног среброљубља да носиш име хрис |
је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико својих присталица.{S} Синов |
истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста ј |
тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и имање сваког |
веци у својим песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљену слободу своју.{S} Више Србије н |
те <pb n="185" /> једино само од порте, незаборавите, да је Русија довољно јака и да има постав |
— рекне он са запетом гордошћу — „да ви независите <pb n="185" /> једино само од порте, незабор |
зради, да ова законитост српску призна, независност управе њезине осигура, да опстанак Србије в |
о учествовала књегиња Љубица у борби за независност - видили смо њене грдне напоре на бојишту, |
оје јој је Србија предложила: да призна независност њезину под полу господарством <pb n="125" / |
екла, кадар био да поврати земљи својој независност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, д |
са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} Они су, што се признати мора у посланст |
услови углављеног мира и нису савршену независност земљи осигурали, ипак су бар невоље освајањ |
ути, да утврди земљи својој материјалну независност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног ње |
ку ставити своју једва стечену унутарњу независност, неразумним противлењем.</p> <p>По свршетку |
али били Србији потпуну њезину унутарњу независност, ипак су им бар оставили сва она места која |
Русија 1833. год. Србији у делу српске независности учинила; подсећао је Милоша на живе <pb n= |
дана у дан срце раздире спомен негдашње независности српске и дубоке осећаје срамног робства, к |
{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независности и слободи своје отачбине — бој и слава бех |
/> нећемо дотле оружја положити, довле незадобијемо нашу слободу.»</p> <p>Са највећим ускликом |
пијене славом својом, а совјетници опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Ка |
>Међу самим пак народом било је такођер незадовољника, но народ се није тако лако дао завести, |
Петронијевић и Симић, били су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срцем одан би |
ких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и пробисветова <pb n="38" /> турских, кој |
а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај упл |
су и одобравали Милошев рад, само неки незадовољници у совјету, којима је он дозволио, да им с |
ра-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати могао, те кад је вид |
, који је сљедећим речима изразио своје незадовољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Мил |
е они Србији приписују успаљују највеће незадовољство у народу.{S} Људи, који се по општем увер |
.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавну слободу народа.{S} Она га опт |
ју и оборити овог човека, који је доста незгодан правац заузео био, јер није трпио да му се ико |
више до ли један простак, који зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише |
p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србиј |
д једног простог сељака, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Так |
6" /> ал који при свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који је познат код на |
тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да има других владара у земљи осим њега, по п |
урске нападаје <pb n="61" /> одбија, па незнајући како да превласти совјета на пут стане, дође |
ио одвећ велики терет за једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизнос |
им говором» — одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да сам о |
разговор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта људи разумевају под престолним говором» — од |
моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити....{S} За име Христово, бар ви ост |
знао је улити призрење и за само његово незнање красног светског обхођаја, за које је он сам се |
<pb n="130" /> очи, што су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати грађанске о |
заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом |
ори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Бож |
је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добро расположен.{S} Лепо пак народно одело, |
етој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — благодари.{S} Цркве нису већ више |
на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор премногих изванредних дагађаја, којима |
ајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свиколици дост |
воју политику, јер српска крв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису |
изобрази кроз васпитање <pb n="118" /> нејаке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађа |
предао, да закрили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} |
о са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод устава давао им је повода за |
и за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављају куће своје |
ли на оружје, несретна њихова родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, |
атрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пред његовим ногама иштућ |
неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајати, морало је дотле д |
скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, један другому, књаз вла |
ом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте, |
е лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим гнушањем |
поведите вашим министрима, нека штеде и нек се поврате <pb n="215" /> правилима добре економије |
ављао.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </div> <pb n="168" /> <di |
илоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалости |
исујте; но заповедите вашим министрима, нека штеде и нек се поврате <pb n="215" /> правилима до |
Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се п |
ригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарс |
а!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше синко! — придода он:{S} Т |
али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је |
ским законима народу осигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био чо |
сподара.{S} Слава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</ |
с, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је две миље |
» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да нек |
ране умерене, који ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Он |
овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољства, која савршено дозвољавају обичаји ист |
Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у л |
ца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева в |
ина војевали, заједно погинули, заједно нека и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно д |
ног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у |
ати и поделити народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште на |
одговоре му ови.</p> <pb n="95" /> <p>«Нека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну |
ен — свакојако дакле изванредан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишље |
ако да кажем: плач раздражених робова о некадањој слави и госпоштини својој, оне су описивале б |
д овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише народ и дела српска; отац и четири брата |
господара од Србије, Милош је наумио да неке поправке <pb n="111" /> за друштвено стање Србије |
вољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и ч |
о обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p> |
ићености доводити: скоро ћемо наступити неке разговоре, у којима простак српски <pb n="128" /> |
ао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слободом набављао му ј |
ација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално добро стојали, побоје се |
на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, |
саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од он |
неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутаци |
ила. — </p> <p>Једног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту |
пити» — говораше он са одушевлењем —„да неки чланови владе моје, подговорени од мојих непријате |
d> <p>Народ српски преотео је од Турака неки део своје земље и у народности својој на ново је п |
оме узвишеном господару до знања, да се неки високи достојници вашег сијателства туже на ваша н |
.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за де |
само себи бира старешине, који уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују |
удновато да је код овог човека ванредни неки начин к правици и човечанству, доносио све страхов |
о очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, који предсказиваху скору |
о би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, |
уше вође ваљане и неустрашиме, који као неки исполини изгледаху у време саме побуне као да из з |
овали су и одобравали Милошев рад, само неки незадовољници у совјету, којима је он дозволио, да |
е догогило, <pb n="192" /> и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград |
лтану!“</p> <p>На овај предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој в |
ава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувиш |
ија од уплива руског имати може.</p> <p>Неки опет бољари српски, повукли су канал од црног мора |
који предсказиваху скору побуну.</p> <p>Неки тајанствени дух, који од запада у Србију дошао беш |
да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима излази на штету, која је пуна опасности |
н од оних главних порока, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треб |
а помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> |
ати Милош смешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, |
уке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копље, па нескидајући очију са мужа и си |
етио, ма да је Милош самовољно дозволио неко ограничење и саме његове врховне власти; и по томе |
мка Ђорђева, допратише пред њега човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те |
ада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне растове Шумадије, пробијајући љуто |
чне извршивати заповести, које су му од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече султ |
це,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и |
орити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независности и слободи своје отачбине — бој и сла |
а знак један отворе се врата од колебе, неколико људи изведу једног очајног старца и метну га и |
уге и жалости потресаху прса његова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, |
он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака поглед је његов непомично управљен б |
сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико магновења владала је у соби нема тишина, која |
занимао.{S} Један свињарски трговац, са неколико тек хиљада простих људи као што је и сам био, |
игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година назад повратимо на оно доба, кад је Кар |
ја на брзо бројала у недри самог сената неколико својих присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили |
јући веселу и дражесну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb n="55" /> удаљена била.{S} У |
у ови.</p> <pb n="95" /> <p>«Нека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну на коње и н |
су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколико изгубљених битака примети турска власт, да је |
јвећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни пусто |
Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Ку |
ојом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше неколико магновења, без да је он прословио и једне речи |
p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, само хода и нокте гризе а том п |
а и палење малих пушака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p> <p> |
оје су именом „басамака“ почаствоване и неколико корака учинивши, дођем у одаје владајућег кнез |
ла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — <pb n="46" |
без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лак |
оњаника, који се саже и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби своје пријатеље рекав им |
своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на супрот ставити могоше. |
арода натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово неколико простих речи откриле су и на јавност су изнеле |
без да мача из корице потргне, ако само неколико побуњених робова даде исећи, подужно се је нап |
придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку око себе искупили, те так |
еће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Неколико тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућ |
је отачаство!“ — одговори Милош заданут неком непоњатном силом. —</p> </div> <pb n="34" /> <div |
ебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, н |
јске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђо |
и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац просто као и ос |
један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био |
кружја по особ, једнодушно, одкривено и нелицемјерно писмено мњеније, јесте ли задовољни с више |
«Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад на |
ао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико просторије, да би у себе примити мог |
е, ког сам ја великој скупштини поднео, нема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела на |
ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државн |
буну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе него што се, војска ср |
у он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадн |
с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само зап |
под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{ |
он осим мене једног, другог никог више нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} Истина |
таганом размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће мо |
За неколико магновења владала је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни |
ам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином свој |
о речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске надутости, где се говори а ништа |
егов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју |
намените речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више доли само једног човека у Цариграду.“ —</p> < |
имати право, тек једанпут да докажу да немају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дана к |
а мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један |
маш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са |
е, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — примети М |
н није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која би се изродити могла.{S} У тајном |
скоро на немецки језик преведене и код Немаца са великим одушевлењем примљене.{S} Бечке новине |
асне песме народне, које су на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са великим одушевл |
у били право и неправо гоњени од својих немилих господара.{S} Оптужени бегао је у стародревне ш |
<p>Овде је сад сљедовало једно од оних немилих призора, којем је немогуће пером израза дати.</ |
и толики бојеви у којима се крв народа немилице проливала, нису могле без никаква успеха по на |
су Турци заробљенике и рањенике српске немилице давили и убијали, а одустајали би тек онда од |
ра.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога пот |
удо и тако нечовечно оставили и предали немилосрдној освети турској.{S} Нису ди зар ти људи сам |
азвала.{S} Чуо се само из далека велики немир — бурна <pb n="41" /> разјареност народа, која об |
друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети султан.< |
ке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртвовања.{S |
ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа савести ил страшна судба, ил п |
а прва младост Ђорђева.{S} Мало позније немирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињ |
је на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће |
{S} Но Срби ослабљени великим губитком, немогоше гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м п |
призора, који су узор српскога оружја; немогу пропустити, а да неопишем овај догађај, који јас |
леском конзулу држите; ког пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» |
двору силног падише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу политичног дивана навести, |
ама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове |
.—а Епископска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити збачени без претходне осуде.{S} Напредовање |
ио рекао је у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, док неби што погрешили противу за |
енија.{S} Најпосле нашао сам, да никако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин |
ћа гласио је: «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су што пог |
једно од оних немилих призора, којем је немогуће пером израза дати.</p> <p>Милош се усправи ћут |
p>Заплашити карактер овог рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове пристајала, да |
виче горопадно храбра Љубица милосници, немогући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене н |
стака српског, да се Русији поклони.{S} Немогући другчије Милоша себи подчинити, сад она обрне |
иша, да он без употребљења велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растера |
судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити ономе ни овога ни онога века, који |
ати и народу јављати ји, оволика гомила неможе се сбог велики трошкова сваке године овако скупљ |
као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртв |
е више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропс |
ајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами собом намесници решил |
адост које му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљено |
/></p> <p>«Ми остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде н |
S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш; <pb n="134" /> младо и старо надмеће се у посл |
пком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем пева своје народне пес |
а земљи.»</p> <p>„Немој тужити девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре |
азити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> |
ја сама самцита овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да |
на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срб |
ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турском м |
оз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељу и на |
, који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је одважна жена произвела, отво |
удари у бок турске војске, која се овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош употреби ову забуну, |
је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, побити јих и растера |
е ајдучке, Станоје Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ с |
изгубљену слободу.{S} У историји света неналазимо равног примера у јуначком отпору и жалоснији |
не и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево постојано великодушије њему ј |
узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и од |
ана на дан откривала је турска полиција нене потајне завере, које су народ близу планина стојећ |
уже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично су севале.</p> <p>Љубица небуде послушана.</p> |
стихија дивље необузданости; та је била необузданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} Паша беогр |
амим Турцима тињала једна стихија дивље необузданости; та је била необузданост — самовоља Јанич |
е до војводског сана узвисио, што му је неограничено поверење и истиниту љубав у народу прибави |
ead> <head>Милош и Милан.</head> <p>Ово неограничено и ово прерано чувство отачаствољубља подра |
у чету од мање више момака, који су под неограниченом влашћу својих војвода стојали.{S} Они су |
, признање њезине унутарње <pb n="5" /> неодвисности од својих старих господара, и напослетку у |
д твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на очи, |
и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња за слободом, водила га је у пустињу да |
е јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Претераном тиранијом |
ље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати, док седео будем на месту овом, које |
чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, како од свију страна пре |
а, топови и војничка гласба помешана са неописаним узвиком Ура!!! — означавају долазак кнеза од |
у побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са неописаном срећом, вешто удешеним плановима, отпоче он |
рпскога оружја; немогу пропустити, а да неопишем овај догађај, који јасно показује каква је бил |
ворима мира освећен.» — </p> <p>—„Ја се неопомињем“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да сам ја |
а ланце и док земљу од проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од ових ратника изабран буде Кара-Ђо |
, видило се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може |
дана и постати државом, којој ништа већ неостаје желити.{S} Народ српски има више народни својс |
е противности.“ —</p> <p>«Господине! ја неотимам ничију власт“ — одговори хладнокрвно Милош: „и |
По овом даклем обичају, може се судити неоцењива важност поклона тих; што јих је султан свом п |
кратког времена буде углављен мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Т |
моме руском или турском двору — било би непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се уд |
она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отворена...{S} Раздор пониче на све стране.{S |
азумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем.</p> < |
овањем од стране Срба.</p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је једном Милош — «кад срце десницу |
уно удешене биле, борци су страховити и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном на |
као покровитеља и тим му предсказиваху непобедимост.</p> <p>Осам дана прошло је већ, од како с |
он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је истина основано, али је и моја нада |
ла се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејати, међу тајним учесницима оне завере, |
<pb n="43" /> неће из руку пустити, док неповрате отачаству своме изгубљену слободу и не сруше |
љно саједињење добије заклетвом светињу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродств |
пустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се |
рдој и жестокој, страсни вали кували су непогоду, која беше поводом тако рећи јавне саблазни.</ |
ницима младога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен, |
је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем свету, који би ми уливао в |
ли обузимале, душа је његова чезнула за непознатим — ова морална бољетица која мори и упропашћу |
воме имању, а општине имаду право своја непокретна добра саме под закуп давати, лична слобода с |
.{S} Неколико тренутака поглед је његов непомично управљен био на Султана, а затим проговори он |
рст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне он, и почне говорити:</p> <p>С |
н, примети <pb n="167" /> опет да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схв |
ћности, проказала му све крваве бојеве, непоњатна освојења и увенчала гордо његово чело круном? |
оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена иронија, не показује ли зар једним |
уштву, његова нечувена освајања и скоро непоњатна неустрашивост и српско безпримерно јуначтво у |
частво!“ — одговори Милош заданут неком непоњатном силом. —</p> </div> <pb n="34" /> <div type= |
том ратним угњетавали; већ је држан као непослушно робље, које је турска батина под ланац довод |
потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљом управљати и владати могу.</p> <pb n= |
је могао наставити своје војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да |
се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставобранитељи по целој Европи раз |
њему нанешене умео је опростити, но за неправде другом учињене био је неумолим, као што то пок |
а изгинуло самном, па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p> |
лне пропасти, големо насиље и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше |
авде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби — праштајући |
а и ономе, ком би имала право пребацити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде ма |
у средини једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећег, народа створи, онда му он на углед с |
и излагала за другога, само да би јавну неправду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама, |
о весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — свакојако да |
ign xml:lang="LA">Expeditio</foreign>“- неправице Турске, па ни по примеру Карађорђа, који као |
о ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо располагање.</p> <p>Све ове моје рјечи предлаже |
ш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач |
је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један |
ијанци из равнице, који су били право и неправо гоњени од својих немилих господара.{S} Оптужени |
ао, уништи.{S} То су непријатељи његови неправо измислили на њега.</p> <pb n="119" /> <p>Дај да |
риграду вођени, засути су били ти скоро непреодољивим препонама, провукли су се од 1829—1833. г |
S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрестајте борити се докле последњи Србин или последњи |
а стојећи за устанак удешавале; — оваке непрестане прилике и кретања народа обелодањивала су, д |
уда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано старао се он само, да у колико је могуће зал |
од своје мртве браће правили су заклон, непрестано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и |
е ових великих и доброчинећих мисли и - непрестано поступање по овом красном основу управе зема |
p>Путовање кнеза од Србије, жуборило је непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} В |
чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрестано сходно свог високог положаја, кнез од Србије |
и и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у мојој канце |
лну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима налази и да турске нападај |
Последњи чин у драми српској.</head> <p>Непрестано уз престо сина свог стојећи одушевљена Љубиц |
је, овима је она на путу била. -</p> <p>Непрестано настојавајући да осујети сплетке, које су по |
кавни народ, од њега истеривали.</p> <p>Непрестано водећи бригу, како би простоме народу сироти |
За време овог десетогодишњег војевања и непрестаног проливања крви и то од 1796. — 1800. год. п |
, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрестаном договору са совјетом.{S} Овим установљеније |
је за сво време овог страшног ратовања, непрестанце с’ њима на бојишту била, видећи где се Мило |
штвено стање Србије заведе; но принуђен непрестанце под оружјем налазити се, није могао одмах у |
итат свога народа унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој |
чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непријатела на ново победимо или да јуначки сви до једн |
<p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; |
, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћен |
међу једноверну и једнокрвну браћу као непријатељ, вичући у највећем очајању: „Мили Боже <pb n |
видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двој |
сад се наново уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинском |
у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћанства у забуну доведе, син њезин Мија |
обитаоци равница, па кад су заједничког непријатеља побили, они су се враћали својим кућама, те |
а послати, да у таковим потребама, сили непријатеља неустрашимо на сусрет изађу.</p> <p>Бој се |
менити разговор: «ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређења; која се дају народима као изв |
ланови владе моје, подговорени од мојих непријатеља и злим задахнути, од себе самог, мало по ма |
Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, за кона |
е изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа |
оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље побеђивао — пао је у овој политичкој борби |
еба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет |
лањаху и метанисаху пред гњилим домаћим непријатељем.</p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и |
, које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи његови неправо измислили на њега.</p> <pb n |
ј се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су непријатељи Милошеви отклонили уплив јевропских сила у |
има завадила, она је распру међу својим непријатељима расплодила.</p> <p>У последњој бугарској |
траг улазила свима сплеткама и намерама непријатељским, и као што се мислити даје, овима је она |
аштво и највеће пожртвовање, а редовима непријатељским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је ме |
о.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непријатељских покушаја, да Србе раздвојењем ослабе, у |
му је великодушије у бојевима код самих непријатељских војвода многе пријатеље стекло.{S} Док с |
дељен био, да буде мост за случај каква непријатељства између порте и Русије, а може бити да по |
ревијати и лечити рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг заробљене жене и старао се, да |
једанпут, да изложимо наше јуначке прси непријатељу.{S} На оружје!!</p> <p>Одушевљен усклик пре |
става, како би тим начином избегли увек непријатне противности.“ —</p> <p>«Господине! ја неотим |
ађана проглашена је, сопственост њихова неприкосновена <pb n="174" /> је и сваки може са њоме п |
дић кратким ал тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и |
рске, за ту искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет за једн |
у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb n="203" /> кип на књажевском пр |
пољима од обиталишта људских удаљеним и неприступним, те је он ту често проводио читаве седмице |
ена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић и С |
алило није.</p> <p>Гледећи псето — овог неразлучног чувара свог, који је пред њим рањен посртао |
жасно је <pb n="54" /> помислити о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли |
> <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одговор Милошев.</p> <p>„Ваше уред |
ка допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и чује г |
орећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош при ова |
оју једва стечену унутарњу независност, неразумним противлењем.</p> <p>По свршетку једне године |
симпатије и поверење народа, то би била неразумност очевидна, које су унутарње <pb n="222" /> с |
влада гњиле и лењиве поступке завичаја, неразумну упорност простог света, који неће лако нове н |
па и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n="96" /> Турке застраши и они буду |
ависност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена била после ос |
тима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо н |
авале на њих напуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубиц |
ем очајању узе неко подугачко копље, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је као укочен |
а српска, без разлике стања и старости, несме носити више народно своје одело, већ да се свака |
асрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није говор |
Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико нес |
охвално!...{S} Но почем наши свештеници несмеду ништа од свог права губити; ето ја се постарах |
добро земље неби повукао корист, из те несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим основана био је |
сти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији приписују успаљују |
у ком је турско тиранство постало тако несносно, да је морало пасти под сопственом својом прет |
а су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење догогило, <pb n="192" /> и кад су већ не |
анци често бунили и устајали на оружје, несретна њихова родбина и нејач нашла је прибежишта и з |
То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, ка |
ге чинити.{S} Народ српски често је био несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињил |
шт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до очите своје матери |
е нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са збуњеним погледом, руке склопи и по |
горке жалости у женској души.{S} Јецање несретне девојке, срце му је скроз потресло.{S} Топле с |
је за собом пропаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по православној Русији, њему се |
гласно викати:</p> <p>„Куда сте потегли несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити м |
ј познат је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Србијом опет завладали били, нови |
а, које он нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је ба |
е пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега |
икад Турци тако грозно и ужасно светили несретним Србима, као сада.</p> <p>Године 1813, 1814, 1 |
штите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, који претходише оставки Милошевој и |
стати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то |
Но страховита изнуђења и грозна мучења несретног народа, изтргну га јошт пре времена из свог м |
асни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног отачаства.“</p> <p>За пет минута само, од как |
33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> <p>„Његова молба се испу |
које су савети Енгленске и Францеске на несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска |
них догађаја и крвавих призора, који су несретну Србију скроз и скроз десетковали, без да су ње |
а које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели у заједници бра |
главу наслонити мого....{S} Ова голема несрећа, <pb n="23" /> ово ужасно опустошење очина дома |
њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са својим жал |
о.{S} Горском ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалост |
највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у |
д жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу с |
ијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, реши |
уно његовом телесном саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њихових |
устанак и побуну народа српског.</p> <p>Нестрпељивије и невољније и од самог Милоша, сносила је |
, која је на њега управљена, настави са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине да то прин |
- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, |
оше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего живи Турцима |
ва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са |
се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа дот |
Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амнестију неуважавамо.“</p> <pb n="214" /> < |
а осветничко оружје дотле <pb n="43" /> неће из руку пустити, док неповрате отачаству своме изг |
п.</p> <p>Како Русији буде доказано, да неће моћи овај челични карактер за руком својом савити, |
е; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</ |
ди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад |
Његов једини брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку, но пошт |
талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати с |
и, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни подмирити, но Милош им у |
{S} Доста је народа изгинуло самном, па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем |
управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуд |
} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натр |
неразумну упорност простог света, који неће лако нове наредбе да прима, придржавајући се свагд |
рамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година |
истом заклели, да дотле оружје оставити неће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу о |
небу, где нигда проклети Турци завирити неће....{S} Идите сад славна децо старе наше мајке Срби |
ником другоме до једном Милошу покорити неће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт у совјету <pb n= |
а немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака у |
и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји |
вај поступак јасно је показао; да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора своје вл |
се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружја положити, довле незадобијемо нашу с |
о, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити једне с |
ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме да |
х и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати д |
кономије, коју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше бра |
завршујући овај знаменити разговор: «ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређења; која се да |
опустите праведном захтеву његовом, ком нећете без опасности противстати!“—</p> <p>-------</p> |
боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> < |
pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје, па си одмах слоб |
астојавати над твојим интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прил |
оведао будем над моји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим; јер би им |
ом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушевлењем —„да неки чла |
а ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући наср |
унца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и ово |
нио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим |
мане; ваше наредбе нетребамо, амнестију неуважавамо.“</p> <pb n="214" /> <p>Кад је Мијајло у зе |
ко уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није зн |
као марвинче умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени и сурови изражај, стари пастир и јунак српск |
браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са поменута |
овато расматрање једне са свим просте и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама изображе |
вену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљати!» — одговори он са свим искрено |
ного; на другу опет тужило се због њене неумерености и добре воље, а често стављало се у средин |
о гроба <pb n="22" /> мога остати њихов неумитни судија и ужасни осветник!“—</p> <p>После овог |
и, но за неправде другом учињене био је неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p> <p>Је |
и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца његова |
произвела, отвори сад изглед за победу неустрашивим борцима српским, који се бију са крајњим о |
које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог бранитела.</p> <p>Било да се она надала, д |
ова нечувена освајања и скоро непоњатна неустрашивост и српско безпримерно јуначтво у биткама, |
ана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје стр |
средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме, који као неки исполини изгледаху у време с |
да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали с |
а у таковим потребама, сили непријатеља неустрашимо на сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на ж |
управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука ср |
ичку вештину.{S} Ово није била занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначт |
ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љуби |
а од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца његова.{S} Њеног |
радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слободом набављао му је сладости у г |
а, него вољом његових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху машина туђо |
> <p>Како је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом |
</p> <p>Ни једна једина сила хришћанска нехтеде подићи гласа свога за ове мученике христове.{S} |
и миле дружине — седамдесетогодишњи роб нехтеде тако скупе слободе — сузе облише му његово стар |
као што <pb n="53" /> сам разабрао — те нехтедосте оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је за |
и се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничију власт признати, особито пак у они |
илош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички уважавати.{S} Његовим примером |
во на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене се на момке, који му |
те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113" |
д тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног среброљубља д |
су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилосрдној освети турско |
у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један час, |
p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу српског оружја.{S |
ињато је било у свакоме друштву, његова нечувена освајања и скоро непоњатна неустрашивост и срп |
сурове госпоштине, грозне добродетељи, нечувене одважности и невиђене слабоштине.{S} За човека |
у се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су заклон, непре |
/> српски, као период невоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице народ |
Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкос |
боравио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да |
дао толикој усрдности Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</p> < |
—</p> <pb n="87" /> <p>Милош сад стане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на м |
су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом минист |
ристојно!» —</p> <pb n="184" /> <p>Овај нешто подсмехом смешани одговор збуни мало отменог посл |
p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим господарски— |
победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин како |
отарине, ни воденичнога, ни казанскога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукуруза, пшенице, о |
женитбине, ни котарине, ни воденичнога, ни казанскога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукур |
сад схватити рачуна, колико има народа, ни колико прихода од десетака и других струка; нит сам |
а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни |
авитељство наше, нит икакав старјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико други права заграђиват |
ча, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни воденичнога, ни казанског |
пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни ко |
уза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини виш |
«Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у ст |
ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни воденичнога, ни казанскога, ни жировнин |
ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни воденичнога, ни казанскога, ни жировнине ни десетка |
више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни воденичнога, |
но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како |
давао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано |
— «да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине |
а! — неможе се опростити ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — одговори М |
је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво врем |
зговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су |
јајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње на |
се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело испечем онако, |
оцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и ти |
њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државним дј |
био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу |
сти ни сијателства титула дата није, па ни од самих његових подајника, које он нигда увредио ни |
editio</foreign>“- неправице Турске, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовласта |
едећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано старао се о |
на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb n="109" /> <p>После кратког в |
</p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевали.{S} Мати |
едлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад |
у своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који |
ш није хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез о |
вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој |
незом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових великих услуга о |
превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни мо |
него којим су све остале ишле, не може ни Србија установити се за годину дана и постати државо |
аднокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт |
да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је н |
тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење преотме.</p> <p>Сместа иск |
иле у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу |
и.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</ |
ласкавом учтивошћу портином, Милош није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка види |
ко срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамн |
, што је превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нис |
е све способности великог владара слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудно |
!“ — „Деда! — неможе се опростити ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — о |
оденичнога, ни казанскога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, с |
год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над |
сталом политика речених земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати од |
разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могу |
а улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само т |
талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женит |
њезине осигура, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у |
ечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него |
ница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће само Правитељству на зданиј |
} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послу |
уређено од једног простог сељака, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.< |
ремену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело |
те између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за |
а и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа |
ти само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да |
да само заповест шаље, којој се позвати ни противити није смео.{S} Сад је требало <pb n="151" / |
во време његовог живота, нити светлости ни сијателства титула дата није, па ни од самих његових |
аше, нит икакав старјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико други права заграђивати ји, ако ће |
гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, бе |
кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, |
руком својом савити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванре |
полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} |
>За оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити, што |
што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити једне самовољн |
смо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, који су тре |
, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то ни |
ју у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са |
није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је народ ост |
земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надежде св |
савити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика |
српске народе придржавати могла.</p> <p>Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици |
урска батина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна једина сила хришћанска нехтеде подићи гласа св |
њу скупштину после Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо могли <pb n="138" /> с |
орили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под зас |
није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Мило |
у овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирити неће....{S} Идите сад сла |
из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра он сво |
оме народном оделу, које до смрти своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним местима, по ро |
а Цариградског.....{S} Но Милош није се нигда на једну своју личност много обазиро, кад се ради |
је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове после |
ни од самих његових подајника, које он нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог |
римерно проницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осе |
оворе водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне песме, које су |
духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појавила, нити се невина крвца пролила, која би н |
13. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена м |
ити прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и родит |
ине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерат |
олико проливене крви и јуначких жртава, није умео отачбини својој да даде стално уређење, рекао |
штеђена била...{S} Благородна жена ова, није могла преживити покор тај, понижење Србије. — Жало |
лан.“ Горди и напрасити карактер овога, није лако снашао окове ропства.{S} Частољубиве мисли ње |
ено бити; јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, д |
која је <pb n="39" /> Србијом владала, није их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и с |
су једва са малом тачком означена била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у |
тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. — </p> <p>Једног дан |
едина Љубица између свију српских жена, није се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, |
а била.{S} Русија при утаначивању мира, није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила и порт |
илош — у првим годинама детињства свог, није као и остала сеоска деца никаквог изображења имао. |
да Милош који је био духа свободоумног, није правио завере, да дело ово, које је сам подигао, у |
ен непрестанце под оружјем налазити се, није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уго |
Русији, која је мислила или боље рећи, није престајала њега уверавати; да је она задобила прав |
сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заборавила, да има јошт једног сина, као шт |
Куршид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наставити своје војевање, а да непотражи нов |
ова, које се судби својој било предало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Страховити гл |
{S} Али овде јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај више година под турским ропством |
Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са животом проста земљеделц |
шивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни нек |
у, која је полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних боја |
но то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb |
зрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на |
вај благотворни глас.{S} Но једна слава није довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити |
а чинити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се са две знамените европске силе |
данак.{S} Но моје дјело и правитељства није више располагати, колико данка на ког брата по име |
могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратима, |
ле разумети и код ког наученост једнога није могла, просто оштроумље другог превластити.</p> <p |
ри хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну в |
ео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је |
отложити до тог времена, које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жестоко своје прист |
родном оделу, које до смрти своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним местима, по рогљевим |
ет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових |
ога за ове мученике христове.{S} Русија није се као покровитељка ставила у средину између мучит |
аброшћу постали на ново народ, политика није хотела законитост њихову признати, они су апеловал |
очео колебати.</p> <p>Ова војска српска није била више као проста ајдучка чета, од које се наро |
способнијих људи за та места с почетка није било; но Милош искуством научен, знао је свести вл |
моле казује он: „да живот српских жена није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва п |
, поља осветом турском потрвена.{S} Она није могла дуго преживити два своја изгубљена чеда, срц |
тер овог рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у |
тпомаже; свакако пак извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној буг |
плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер ни |
ама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном |
ти светлости ни сијателства титула дата није, па ни од самих његових подајника, које он нигда у |
енада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после |
а освету погинулих својих.</p> <p>Ништа није жалосније од овог тужног призора, али ништа тако и |
у свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита |
снова за своју политику, јер српска крв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједн |
мо ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом |
осише.{S} Сви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} |
са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више своју војску супрот страховите и силне |
напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} За |
правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег би Турци намет |
ишао из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра о |
ључењу совјета, свештенства и апелације није могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да |
ави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме |
исто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким сведочб |
о целој Србији; но то весеље и слављење није власт наређивала, већ је потекло из слободне воље |
о је такођер незадовољника, но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску ст |
ј кнежевини догађа.» —</p> <p>Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он |
ди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, него вољом његових великаша, |
испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појавила, нити се невина крвца пролил |
и код њихових старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове |
аје, за пример служити.</p> <p>Милош се није устручавао, да народу изнесе на јавни претрес цео |
совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза Милоша изазвало, већ једино то |
васпитање <pb n="118" /> нејаке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови спосо |
било је доцније душа свију преговора и није остало између обе ове странке равнодушно.{S} Једну |
н без употребљења велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n |
се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен, но једино од попечитеља уну |
тенству наплату, да може часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p> |
д својих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира просјачити.< |
и карактер за руком својом савити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад |
ода и ратних другова Карађорђевих, који није хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у ту |
скренијем поверењу.»</p> <p>Милош, који није веровати могао, да између Турчина и Србина срдачна |
тарешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски није довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, |
обности великог владара слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудноватије на |
отме, при свој својој строгости сузбити није могао.{S} Императорском агенту и паши београдском |
ест шаље, којој се позвати ни противити није смео.{S} Сад је требало <pb n="151" /> други начин |
, које тиранија и турска власт уништити није могла.{S} Једном, кад се дома вратио, приповедаше |
ћи, да кнеза од Србије ничим застрашити није могао, да га приволе дошаптавању руском поклонити |
је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пешака и тр |
е посве међу супрузима догађало, то нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош |
</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање с |
он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца после оца свога на престолу срп |
одним обичајима никад правоверни Турчин није каурину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем |
унутарње уређење земље обраћати.{S} Он није хотео да земљом управља по начину „<foreign xml:la |
во протекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тај |
најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње канцеларијске, но ипак |
угоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да |
ену покорност своју према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове унут |
до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропу |
одозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности или |
задобити из овог приближавања, које он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, к |
о чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, где би голе |
жати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кне |
а, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да народ један тако дуго може т |
, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ |
мена, чију узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на |
кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорством свога в |
свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору си |
, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош |
оказао највећу војничку вештину.{S} Ово није била занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је бил |
Цариграду имали велику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, ве |
о убијством јаничарског аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и |
егових подајника, које он нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Ур |
а место ово које је њему случај означио није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом |
реме његово поверење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље ск |
у жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнућ |
и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење преотме.</p> <p>Смест |
ст један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом ј |
и.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но једно је само пред очима било — одупрети се си |
ила оно раме, које никад донде пофалило није.</p> <p>Гледећи псето — овог неразлучног чувара св |
ства у забуну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био так |
су ову тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај чов |
интереса са портом у савезу бити, — но није хтела никако допустити, да Србија буде Турској так |
за нов појав говора владарског.{S} Оно није из другог каквог престолног слова преписано, нит ј |
проговори он гласом громким, које перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «доч |
лед пуказује чудну одважност, коју перо није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче |
омагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрекавање својих попечите |
агодарности, коју јој дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</p> <p |
ске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стечену унут |
учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што није могао рану преболети, да порта совјетницима суди.{ |
ан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искрености и одважнос |
ојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и тако је као п |
зато није био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да нећ |
е доста незгодан правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>И |
прот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гл |
ели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити |
вјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу |
гла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане владавин |
аћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух |
отврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болес |
снагу његове јуначке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљу |
, сам узме инвеституру и право, које му није могао нико други, доли један народ дати.{S} Стога |
мисли његови заузима.{S} Но почем њему није приличило срчбу своју показати, то настави он даље |
врло важан» — одговори султан — «о њему није се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље др |
е у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем неш |
го отачбине заузети.{S} У овом подузећу није <pb n="198" /> ништа народу свом сагрешио, доли је |
игао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надежде своје.{S} |
и ја наскоро приметим да прави владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад са |
рано-ласкавом учтивошћу портином, Милош није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка |
љивали су се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, д |
сами себи старешине изабирати.{S} Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела ота |
ење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег ни за длаку попус |
..</p> <p>Доказано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него |
, настави са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престол |
Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао бољарима својима никаквих личних стални |
</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он је имао својих |
атријарха Цариградског.....{S} Но Милош није се нигда на једну своју личност много обазиро, кад |
о није могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби повукао к |
ио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговор |
ме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвести |
и устава српског од године 1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред |
же!“ живо рекне лакомислени посланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узр |
b n="13" /> <p>Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пука |
ан изда заповест, којом наређиваше: „да ниједна жена српска, без разлике стања и старости, несм |
ом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда победитељ, постао је овај вођа а |
је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, |
ржање му је војничко, опхођење просто а никад подло, често одвећ достојанствено.{S} Чело му је |
ов њихова договора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и дог |
код Мусулмана.{S} По народним обичајима никад правоверни Турчин није каурину поклона у оружију |
бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац просто ка |
е те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило није.</p> <p>Гледећи псето — овог |
кама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несретним Срби |
несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку? |
адбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е до |
ло је пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели очи своје на султана управити, дивили су се |
ут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Турака, међер има нешто |
аг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево постојано вели |
рода немилице проливала, нису могле без никаква успеха по народ остати.{S} Године 1806.{S} Турц |
и верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске надутости, где се говори а ништа не к |
је народа изгинуло самном, па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем и пропадне |
Милош није дозвољавао бољарима својима никаквих личних сталних преимућства, да прелазе с имена |
тва свог, није као и остала сеоска деца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетка помагао оц |
еже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради овамо послат, но да вас оба |
што је јошт најгоре било, нису добивале никакву плату од својих старешина.{S} Оне су обично рат |
народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику вештину у |
угог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои |
а портом у савезу бити, — но није хтела никако допустити, да Србија буде Турској тако слепо ода |
је никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме ни |
и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их ле |
ри нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на |
како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.< |
два са малом тачком означена била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; |
етно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме нап |
ико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није |
инвеституру и право, које му није могао нико други, доли један народ дати.{S} Стога даде он одм |
сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки поша |
гасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то зад |
а Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на своје мом |
ро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, који би њега и слободу његову бранио.. |
ваше величанство увидити, да он не може никог другог интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша |
ом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави, |
ња, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се пр |
е подносише.{S} Сви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа би |
<p>— „Не господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч |
ћи се својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до једном Милошу покорити неће!» — Пријат |
д смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb n="109" /> <p>После |
зволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађаше за своје узвише |
за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. — </p> <p>Једног дана догоди се да неки |
зни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради овамо послат, но да в |
и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који зајиста незн |
ре војводе.</p> <p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге управљати — до моје војнике.{S} Мени с |
3" /> кип на књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у сач |
отрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити, да моје слободно |
иче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турском мојим полугосподарем!» —</ |
едила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле около једног стола, на |
седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди је обично обедовао.{S} Јау |
сти, народ занешен од радости ишао је к ниском обиталишту српског господара, који је сад постао |
дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо могли <pb n="138" /> скупити веће скупштине прво |
и предложени бити главној скупштини.{S} Нисмо могли до сад схватити рачуна, колико има народа, |
ка суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли прип |
ена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, који |
је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу |
ема томе кукавном народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, к |
ојима се крв народа немилице проливала, нису могле без никаква успеха по народ остати.{S} Годин |
ијим биткама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несрет |
.{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајати, морало је дотле доћи, да се |
у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да претњу своју у дело приве |
..{S} Уговори сад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за |
којима је Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био |
S} У месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељ |
<p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису добивале никакву плату од својих старешина.{S} Оне |
а отачбину.</p> <p>Године 1812. и 1813. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{ |
предали немилосрдној освети турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су оча |
ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потрес |
нски народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику вешти |
водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне песме, које су до ов |
у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав |
а до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поре |
ити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важн |
еизмерној милости — благодари.{S} Цркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које су надо |
ије контроле извршујем. — Наше установе нису постале другчије, доли сретством моје једине воље, |
окаже, док међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике пристојности |
тка страних сила.</head> <p>Околне силе нису биле позване да прегледе устав, који је био у Беог |
Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совјетници одобравали.{S} Оне исте сумње које |
двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависил |
је.</p> <p>Ако услови углављеног мира и нису савршену независност земљи осигурали, ипак су бар |
но добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу нез |
налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако рад |
, да се разда онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може в |
ну било је пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели очи своје на султана управити, дивили |
мљено, само дајте јошт онима знати који нису овде, да приправни буду, да се на први знак под за |
шћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, г |
ама својима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Русија имала је без <pb n="196" /> свак |
ом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевал |
на своје момке.</p> <p>Сплетке међутим нису престајале, оне су све више подривале извршителну |
и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је зајист |
таву искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајд |
бичине, говори тај Француз, али у стању нису описати изражаје лица ове благородне жене и њезин |
“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи |
.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит икакав старјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико |
угог каквог престолног слова преписано, нит је по престолном шаблону израђено, па да се у њему |
ко прихода од десетака и других струка; нит сам могао учинити нужних установљенија која сам жел |
овог приближавања, које он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која би се из |
{S} Јошт се није побуна нигде појавила, нити се невина крвца пролила, која би народ на освету и |
и глас.{S} Но једна слава није довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити спавајући наро |
ше, и коме за сво време његовог живота, нити светлости ни сијателства титула дата није, па ни о |
оно доба није требао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога ил |
и од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипло |
тости, где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се |
ша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S |
ивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ј |
а животом проста земљеделца задовољити, нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S |
емо ни од једне черте његове одступити, нити једне самовољно промјенити, без договора и согласи |
м тачком означена била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се |
кав старјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак г |
, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит икакав старјешина, ни ч |
к се је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити, да моје слободно срце под одел |
звале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење преотме.</p> <p |
орили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду |
о Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика |
де и осиле, да над собом нехтедоше више ничију власт признати, особито пак у оним пределима, ко |
ости.“ —</p> <p>«Господине! ја неотимам ничију власт“ — одговори хладнокрвно Милош: „и верујте |
ез Долгоруки видећи, да кнеза од Србије ничим застрашити није могао, да га приволе дошаптавању |
аху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у такови |
а она није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој на |
.</p> <p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, као сматрање људи |
{S} У овом подузећу није <pb n="198" /> ништа народу свом сагрешио, доли једино то: «што је сув |
јекаквим фразама много народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без ика |
ве владарске надутости, где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ни |
еј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час |
о, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одгово |
г сам ја великој скупштини поднео, нема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша на |
ова договора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило |
непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сас |
казује он: „да живот српских жена није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нуж |
ом се Србија обрадовала, није све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска |
</p> <p>„Господине! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један |
продужи она,» небојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на јед |
«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим ин |
на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај више година |
е жалосније од овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише народ и дела српска; отац и |
за годину дана и постати државом, којој ништа већ неостаје желити.{S} Народ српски има више нар |
еска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који зајиста незна, шта |
подарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам г |
а при утаначивању мира, није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне св |
тану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који је |
» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — примети Милош смешећи се.</p> < |
...{S} Но почем наши свештеници несмеду ништа од свог права губити; ето ја се постарах да плати |
<p>Године 1812. и 1813. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су осв |
, која сваку похвалу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује н |
Бога за освету погинулих својих.</p> <p>Ништа није жалосније од овог тужног призора, али ништа |
о, што је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза Милоша изазвал |
арактера, а највећи противник улизица и ништавила људских, који клањаху и метанисаху пред гњили |
је, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна слова састоје.< |
ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма пос |
народом било је такођер незадовољника, но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни |
, није их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Неср |
рђу препоручио, спочетка је добро ишла, но напоследку остане без уважења.{S} Војводе опијене сл |
!» На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и пог |
е у образованости напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарн |
S} Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сносити љутину и |
е му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипр |
за није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових великих услуга отачаству указаних и |
д се већ оружје из руку испуштало није, но једно је само пред очима било — одупрети се сили тир |
ао сносити спорину радње канцеларијске, но ипак је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад |
е изнурила снагу његове јуначке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" /> бије, |
ла, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју |
ај тренутак Милош је требао употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, к |
раћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, паш |
ће моћи сви трошкови државни подмирити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, ду |
Увреде њему нанешене умео је опростити, но за неправде другом учињене био је неумолим, као што |
би се оба тада топили у радости својој, но ако би се што противно догодило, то су браћа била сн |
акт, који и није био совјетом закључен, но једино од попечитеља унутарњег и финанције сачињен.< |
није све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена места по |
каквог другог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим интересима, као |
Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који су одани б |
издаје храброст, одушевлење и сладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство, |
астим говором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт |
<pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки вл |
и казњен, осрамоти једну младу девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га |
у оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђев |
не турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне в |
путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> почели су нападати на Ту |
љом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у |
/> његова реч повторавана и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти, знао је ули |
овим установљенијама какви недостатака; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; з |
1" /> за друштвено стање Србије заведе; но принуђен непрестанце под оружјем налазити се, није м |
урцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу н |
могли су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му |
о вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим министрима, нека штеде и нек се пов |
, он је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који |
е и слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт наређивала, већ је п |
итања, отпочну се и званични преговори; но кнез српски дуго је размишљавао о предлозима онима к |
код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је важности то место, нареди |
од самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место |
авикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разговоре водити, који |
о, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натр |
кој скупштини поднео, нема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово м |
х људи за та места с почетка није било; но Милош искуством научен, знао је свести власт њихову |
, као што је и код њихових старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он ј |
цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но почем наши свештеници несмеду ништа од свог права гу |
е смрти патријарха Цариградског.....{S} Но Милош није се нигда на једну своју личност много оба |
орством свога вазала противу њих....{S} Но Турска се налазила под теретом заштите Руске, којој |
очаст султанова позива да захвали...{S} Но својим наравним проницањем је он провидио исто тако |
где је била и столица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то |
ра ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, сп |
ет петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но страховита изнуђења и грозна мучења несретног народа |
шатор Куршидов српског предводитеља.{S} Но певерење поштена човека усколеба се.{S} Милоша, кад |
у, склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но гостопримство Петронију од пријатеља указано, доводи |
ио, које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није приличило срчбу своју показати, то н |
ај предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодушију Милошево |
вљен је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњетење власти српске са стране, са свим је Србима |
ћује тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма |
ио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом самим; своју је зада |
и примању поклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је |
е те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували с |
.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару војном, који је слабо уређен |
провукли су се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању праведне српске ствари, Србија |
да носи собом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; са |
вити оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај поступак јасно је показао; да Милош неће за жив |
<pb n="189" /> о којима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана |
грозних и ужасних призора појавише.{S} Но ови призори при свој својој страхоти ипак су пуни ча |
био турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени великим губитком, немогоше гонити их, |
ику између два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на |
дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупшт |
да се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби |
ад располагати <pb n="148" /> данак.{S} Но моје дјело и правитељства није више располагати, кол |
е.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, о |
сељацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, |
се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је задобивена победа славном делу његовом пом |
за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки п |
ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задр |
одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но једна слава није довољна, нити је тако снажна, да но |
аком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа неста |
је већ закључено у општем договору.{S} Но Русија, која је своје батерије запете држала, предуп |
ња.</p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — Но његово величанство мој најмилостивији господар јесте |
знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{ |
вог интереса са портом у савезу бити, — но није хтела никако допустити, да Србија буде Турској |
ади опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он приј |
у и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуг |
праведно делила.</p> <pb n="209" /> <p>Но при свем том, ова благородна душа, морала се више пу |
о у замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало р |
добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све |
си за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи немо |
орта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро |
а у распаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општ |
а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа савести ил страшна су |
да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацајући свој жалостни п |
и проузрочити» — примети султан.</p> <p>Но Милош без икаквог околишења настави даље:</p> <p>„Ва |
овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређ |
е су имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити |
пали су поново под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, шт |
свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да |
тај је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степен |
у и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети |
е лежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но колико бриге труда и стрпељиве умешности је стало и |
критике, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — при |
аца, да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне лакомислени посланик — „није |
себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није из другог какв |
као корист, из те несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим основана био је 23.{S} Фебруара 1837. |
Обреновића са српског престола, била би нова смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.</p> |
анити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљ |
очне са свињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добр |
омогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци, али све те понуде |
на све стране.{S} Опозиција је задобила нове <pb n="63" /> потпоре, да у том жалосном унутрашње |
ност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег одушевлења, противу овлад |
предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам наро |
аставити своје војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима |
авом, а при оснивању сваке, особито пак нове државе, треба човек врло добро да пази, да у чему |
упорност простог света, који неће лако нове наредбе да прима, придржавајући се свагда свог ста |
о готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју |
н народну скупштину у Крагујевац за 16. новембра 1835. где је била и столица правитељства.{S} Н |
рци јадном Србијом опет завладали били, нови паша од Београда Солиман изда заповест, којом наре |
он је отачбину своју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи от |
ку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свр |
а, нег што је одлазак његов у званичним новинама оглашен био, да се склони од жалости, коју је |
великим одушевлењем примљене.{S} Бечке новине упознале су ово дело са песницима свију земаља.< |
отлачио. <pb n="101" /> Двадесет хиљада нових војника буду Куршид Паши на ново послати са налог |
Турци видећи овако малени број Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих војника, што су |
<p>„Овде ћемо остати да непријатела на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ о |
, на оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле |
ци су јуначством и храброшћу постали на ново народ, политика није хотела законитост њихову приз |
иљада нових војника буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са Срби бр |
ео своје земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било |
не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p |
до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобијени крајева, а две прве точке остале су досад |
део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, који на њој к |
ка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју починила и под предвођењем Ми |
бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним |
и дуг стари архијереја, кои је лежао на новопридобијеним крајевима Сербије.{S} У слову том пред |
>Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређе, него што реч поведемо о Милошу, чове |
било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омладина турска узносила је ову решителност |
оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је |
то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били |
богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, који га |
ну у народу; други опет да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво п |
они само Турке, којима су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Он |
је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да о |
ачи српске, што је клечала пред његовим ногама иштући благослова; за тим весело погледа напоље |
ли лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји госп |
о његово, које самртно рањено паде пред ноге господареве.</p> <pb n="57" /> <p>То учини Јелица, |
а са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси вла |
Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од тр |
само је један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је |
и свима онима, који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази |
мирно девојка, па истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини |
а није довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити спавајући народ, који од столећа у роп |
у утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздра |
намените европске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једв |
роз неколико дана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S |
заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима заставу, на којој су стојале ре |
ке делије ишле су пред турском војском, носећи турски барјак. —</p> <p>Србијанци чекају их са п |
престолном слову, за које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија да |
у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчудноватијег човека |
едне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто невоља рану војн |
и; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи својој, која су у равници |
S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично народно <pb n="50" /> одело, његову |
ског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, грозне добродетељи, нечу |
ојаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове |
платна, што је на десном рамену његовом носио, и што је између два прекрштена мача као крст изг |
аспламтио.{S} Сваки, који је год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих |
ка, без разлике стања и старости, несме носити више народно своје одело, већ да се свака има об |
се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удовици и сиро |
едостојан са твог гадног среброљубља да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело |
p> <p>Величанствена је и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, |
ужасан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором уд |
а је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима |
у Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш |
Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, вој |
у око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb n="45" /> в |
<pb n="9" /> појетичкој и светлозорној ноћи са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пр |
а из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план з |
6" /> је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак |
љу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надежде своје |
учен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред изд |
роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој во |
>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и |
латио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час су оп |
онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатств |
.{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци |
о душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да треба заузета села и вароши грађански уредити |
едино ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турском која је |
м рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељ |
до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пу |
иговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.»</p> <p |
то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде т |
зрадити неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p> <pb n="165" /> <p>«Србија је мно |
народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама штампа |
и других струка; нит сам могао учинити нужних установљенија која сам желио учинити на брзу рук |
ш у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S} Час отс |
роз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју је он у своји |
није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао ни |
ошу разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власти полугосподарс |
ито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да |
н показати оданим и признателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто |
уга покорност Турцима његових родитеља, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, |
ве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе |
остаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храбрости своје особито одликовала бистро |
ци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћутљивости, кој |
тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетниц |
указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују за |
да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара престола оца свога!“ — Помоћу |
м говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем |
ово које је њему случај означио није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српских |
у; јер Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи |
мислила или боље рећи, није престајала њега уверавати; да је она задобила право на вечну његов |
о питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, настави са нестрпљењем, за које Милош н |
Александер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S} Но |
ко данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у ску |
тбе, одговара на сва питања, која се на њега управљају, излазне основе које су га приволеле, да |
непријатељи његови неправо измислили на њега.</p> <pb n="119" /> <p>Дај да наставимо доказ за д |
је од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га |
ћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци |
у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је било |
ита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„Господару — ево онога, који ти жит |
ота једна жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb n="52" /> <p>„Правду Ђор |
е.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њега човека неког, коме су два снопа жита о врату обеше |
ствари преко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан. |
евао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потресао своју тиху |
камењу украшеном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чи |
које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали.</p> <p>Непрестано водећи бригу, како б |
нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом |
есну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb n="55" /> удаљена била.{S} У тој гомилици била |
клекне пред отца и замоли благослов од њега.... јатаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са кр |
обра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан |
ама, коју су доцније великаши српски од њега преотели — али великаши српски Милана и у гроб пол |
знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових великих и доброчинећих |
и начин треба ова потварања одбацити од њега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа св |
, да се одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те |
ти.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: « |
одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето њего |
има.</p> <p>Намесници — који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и пиш |
вјетника од стране умерене, који ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно изм |
став овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна права, или права, |
нај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци о |
адски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод ка |
ропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој нез |
ом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерадосно поздрављао, као <pb n="126" /> да је ти |
једног, другог никог више нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, јер |
ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи само од њ |
гово високопревосходство кнез Долгоруки њега обавешћује, Србија зајиста велике обвезе према Рус |
шао окове ропства.{S} Частољубиве мисли њега су од свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12 |
јући да има других владара у земљи осим њега, по праву насљедства, изда прокламацију на народ, |
еђено место дође, седне на столицу, око њега разни државници, који су за њим дошли.{S} После кр |
реотме.</p> <p>Сместа искупише се около њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и к |
да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај о |
арод најлакшим и најправијим начином по њега, а и пробитачним по правитељство наше, треће пак: |
порока, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова потварања од |
есретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под к |
167" /> опет да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи ње |
е, он знаде да народ није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пр |
била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је |
из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно |
ног уживања у народним песмама, које су њега задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ свој |
и, нетреба они, који су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њи |
зо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње да неће бити казње |
у име његово спомињале и чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S} Но ова |
кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу Марку |
м удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресења Христова.{S} Ову |
сад стане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој девојци, коју је он зам |
так, коим му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потре |
ању ствари, врло је добро увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх с |
чинио.{S} Неколико тренутака поглед је његов непомично управљен био на Султана, а затим прогов |
жење и поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са земље отачаства његова |
ошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље |
> представника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Министар унутарних дела, |
то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новинама оглашен био, да се склони од |
његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. <pb n="205" /> година, потпише га |
Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи између матере и сестре, стрељао |
арод у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа савести ил страшна судба |
новић...{S}27</p> <p>V.{S} Милош и брат његов Милан...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба под Кара |
јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена |
дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудн |
частвољубља подрањивао је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер овога, није л |
ву Цару свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи п |
ао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n= |
н, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци мог |
{S} Мало позније немирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да дов |
ме спомињато је било у свакоме друштву, његова нечувена освајања и скоро непоњатна неустрашивос |
на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — он |
4" /> <p>Кад је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њег |
ање посматрано је, свака <pb n="156" /> његова реч повторавана и мерена је: но простак српски о |
је он велика уплива код народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је |
ника.{S} Овде га лоша срећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт од 1800. год. тавнити.{S} |
ису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="114" /> од послушности према реж |
ум и његово јуначтво са земље отачаства његова истерало, удивљење.</p> <p>Он је заиста, тако ра |
ој жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово писмо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p |
уступака чинити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се са две знамените европск |
о и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} |
круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! к |
и своје особито одликовала бистроћа ума његова.</p> <pb n="47" /> <p>Вештина у војевању и ладно |
знати..</p> <p>Ово су главна определења његова:</p> <p>1.{S} Устројење министарства у четири од |
снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S} Његово смежурано лице са цртама јако означен |
аси тешке туге и жалости потресаху прса његова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на к |
одоровић, обоје су били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, к |
вењу човеку, награђује све труде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, г |
ила.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плав |
и неутешно над дели чувара престола оца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који су ми |
S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за непознатим — ова морална бољетица кој |
.{S} Као врховног господара Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоски |
стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи изм |
и у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У те |
овом несретном боју погинем!» —</p> <p>„Његова молба се испунила“ — придода старац. «Марко је т |
етка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Ми |
само заборавите, то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марв |
ућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме |
кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он је искупљао момке своје и заповеда |
мовољно дозволио неко ограничење и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније било в |
астан тешко је сносио икакво ограничење његове власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу |
ј доцније благородне и племените намере његове осујетио, ма да је Милош самовољно дозволио неко |
ванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити једне самовољно промјенити, без |
марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај о |
кинут. —</p> <p>За издржавање кнежево и његове породице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф. |
ез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло о |
узео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасн |
а српског.{S} Старост је изнурила снагу његове јуначке мишице, но кад му није можно више да бој |
огледао са своји господари.{S} Чете су његове по војничком начину потпуно удешене биле, борци |
хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају глави његовој израз гордељиви. |
гда беху при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових пресуда, што их је он |
аво оно место означио, које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није приличило срчбу с |
м подигао, уништи.{S} То су непријатељи његови неправо измислили на њега.</p> <pb n="119" /> <p |
е престајао за тим бити; да сви грађани његови способни постану дела, која ће једном њихово пол |
94" /> <p>За ове оптужбе које су бољари његови Русији доставили и за поступање ове противу њему |
Јаук и уздисај невољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име њег |
нехтео — морао политички уважавати.{S} Његовим примером покорили се и други Турцима, јер је он |
милу нејачи српске, што је клечала пред његовим ногама иштући благослова; за тим весело погледа |
них људи, који су се свемогућим Богом и његовим распетим сином Исусом Христом заклели, да дотле |
лтана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запроси |
у опкољавају поклоњења мусулмана, негда његових господара.{S} У оном одушевљеном полету, кад га |
ика и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима његових родитеља, њега је као тешко олово тиштала и он |
јет онде ни поставио где је, но ми због његових великих услуга отачаству указаних и што је он з |
е познати свима онима, који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и |
нојем оросио, земље, где почивају кости његових старих родитеља и миле дружине — седамдесетогод |
у уједно били његови чувари и извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> |
тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пријатељски рече:</p> <p>«Кне |
е није догодио вољом народа, него вољом његових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, |
елства титула дата није, па ни од самих његових подајника, које он нигда увредио није.{S} Он је |
им, које су дуге црне власи окружавале, његово угрожателно чело, страховити поглед, стрепећ пок |
/> да је тим поздравом потврдити хотео, његово помазање на кнежеско достојанство.</p> <p>Весеље |
ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово величанство мисли, да би ви може бити добро урад |
покривала му је јуначка прса његова.{S} Његово смежурано лице са цртама јако означеним, показив |
то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, |
претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање посматрано је, свака <pb n="156" /> његов |
кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио народној скупштини, која је |
а предложења учини.{S} Као награду — за његово лично покорење, обећао му је паша у име султана, |
ти жели и само у овом погледу желило је његово величанство, вама лично доставити упутства, која |
је он поставио, и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није у народу на то |
осталом јуначком браћом својом.{S} Име његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђе |
во и неке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и чује где слуга његов упућује тужећег |
ародом.</p> <p>Да последњег часа држање његово било је пуно достојанства и благородства.{S} Кад |
лики уплив код совјетника.</p> <p>Мњење његово било је, једино ослонити се на народ, а у случај |
. чланова и једног предсједника, решење његово већином гласова закључено, кнез мора потврдити.< |
сланика руског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор |
ширу у смислу <pb n="188" /> управе, и његово је величанство заповедило мени, да вас нарочито |
ње, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са земље отачаства његова истерало, уди |
нез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совјетници одобравали.{S} Оне ис |
рума поставио ајдуке да закриле бегство његово.</p> <p>Крајње је време наступило да се одлази. |
као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад |
ве, непоњатна освојења и увенчала гордо његово чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка њего |
исти, знао је улити призрење и за само његово незнање красног светског обхођаја, за које је он |
</p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — Но његово величанство мој најмилостивији господар јесте је |
азлога што би га у овом случају наравно његово лукавство изневерило било и што он неби поњао би |
са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходство кнез Долгоруки њега обавешћу |
о, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рањено паде пред ноге господареве. |
еде тако скупе слободе — сузе облише му његово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете |
х одкупи капу од оног момка, поврати му његово оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот |
раза позива, до дође у Цариград.</p> <p>Његово величанство» — гласило је писмо — «сматраће онај |
пријатна била.»</p> <pb n="182" /> <p>«Његово величанство, видило би са задовољством кнеже, а |
ог акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити светлости ни сијателства титула да |
ење — којег је он предметом — од стране његовог величанства императора свију Руса — примити.</p |
ког уважења и благонаклоности од стране његовог величанства императора свију Руса». —</p> <p>На |
зума — све да разума једног народа и до његовог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S} П |
онује.{S} Његови дуги брди давају глави његовој израз гордељиви. —</p> <p>Такав се појавио прос |
ресто попео, са образом могла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време |
жност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце и до најмање колебе рас |
говорио народној скупштини, која је по његовој заповести сазвата била: „да даде рачун народу, |
пштег уверења и особитог призрења према његовом величанству у свему попустити, што ће се са опш |
султана управити, дивили су се и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрестано сходно свог |
што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, то цели живо |
н и озбиљан поглед одговарао је потпуно његовом телесном саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен |
и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из наро |
овом смислу попустите праведном захтеву његовом, ком нећете без опасности противстати!“—</p> <p |
олило је задобивена победа славном делу његовом помогла, толико му је великодушије у бојевима к |
} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорил |
и отачбине и саму српску крв у родитељу његовом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече он озбиљним гл |
д белог платна, што је на десном рамену његовом носио, и што је између два прекрштена мача као |
и тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </div> <pb n="168" /> <div type="chapter |
.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице, кад је праштај |
м простим сеоским девојкама.{S} У месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за више што |
о прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“—</p> <p>К |
. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје |
оје обично народно <pb n="50" /> одело, његову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховног госпо |
навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој својој стро |
битку, где би голема турска сила могла његову малу чету застрашити и чувао се Турцима издати с |
ривежу; зато сад поставе велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца о |
м се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што прот |
4" /> знања доставе упорство Милошево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер |
даваху, гомилама врвио је свет, да види његову слику, која беше са цртама јако означеним, погле |
траг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику отачастољубиву власт, ма да је она била з |
х славољубивих људи, који врховну власт његову подривају, заштите на другом ком месту потражи.{ |
брата свог Милана и свагда је заповест његову, са највећим задовољством извршивао.{S} Прва и н |
="202" /> седише употребе ово на корист његову, покажу противницима грожњу народа и предложе по |
еним, показиваху решителност и храброст његову.</p> <p>Свештеник је овај већ двадесет година во |
никог више нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; |
кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, је |
еограду обнародован.{S} Оне су садржину његову дознале преко својих посланика у оно исто доба, |
вати; да је она задобила право на вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срб |
<p>„Љубице!» — рече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди и потр |
е речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам мог |
ију измишљене учтивости, те са највећом њежношћу почне повторавати своје највеће уверење високо |
ати изражаје лица ове благородне жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p>К |
јатеља хришћанства у забуну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; |
ута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару војном, ко |
абри своји Србијанци, видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју |
а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу горе у |
ру.{S} Сујету и частољубива потраживања њезина прибравши, створи она у Србији једну странку, ко |
тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепавице, правилне црте лица, п |
итост српску призна, независност управе њезине осигура, да опстанак Србије више ни од ког у пит |
тво беше: ослобођење отаџбине, признање њезине унутарње <pb n="5" /> неодвисности од својих ста |
рске силе, коју су најславнији ђенерали њезини предводили, те стопу за стопом отимајући прогања |
</p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, |
тећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој, |
атер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држа |
ком је остављена била после ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до |
пут отворе се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог, који је имао бунду |
а су се оближња места радовала састанку њезином.{S} Са свих страна врвили су добровољни радини, |
ао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са свим се н |
рбија предложила: да призна независност њезину под полу господарством <pb n="125" /> турским и |
р и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу независност, ипак су им бар оставили св |
је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином при управи тако рећи св |
Ђорђе слави се по православној Русији, њему се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, |
ребао употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак би |
ло!“</p> <p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског пр |
127" /> Ферман, којим је порта даровала њему достојанство владара.{S} Милош тим делом добије кр |
воја висока осећања, којима је он према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад |
шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узј |
да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту |
дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њему нанешене умео је опростити, но за неправде другом |
ао маломе пастиру, да место ово које је њему случај означио није за њега? — или је можда, занеш |
{S} Ово Милошево постојано великодушије њему је код својих задобило уважење и поштовање, а код |
ршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да би он морао бити п |
д би само учинили једну услугу, која би њему врло пријатна била.»</p> <pb n="182" /> <p>«Његово |
слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог ста |
она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није приличило срчбу своју показати, то настави он |
"117" /> <p>Шатобријан рекао је начином њему својственим: «Грци су јуначством и храброшћу поста |
здрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином |
овај врло важан» — одговори султан — «о њему није се могло радити преко других.{S} Ја сам за бо |
у захвалити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети |
ечи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске надутости, где се говори а |
овог мрског господара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима сас |
престолном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим фразама много народу обећава а ништа не |
нило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности за |
113" /> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у зем |
ке земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено примети |
арод није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ово |
ји доставили и за поступање ове противу њему — Милош преко искрених својих пријатеља дозна, и о |
ли смо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на страни његовој |
бљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење правед |
сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредељен био, да |
а.</p> <p>У последњој бугарској побуни, њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним и |
м свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће ма |
на видила је своју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, поља осветом турском потрвена |
вајуће магновење — престане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење без и |
ева много; на другу опет тужило се због њене неумерености и добре воље, а често стављало се у с |
већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично су севале.</p> <p>Љубица небуде послушана |
ица у борби за независност - видили смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала |
_C22"> <head>XXII.</head> <head>Љубица, њени синови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим ли |
ошева...{S}190</p> <p>XXII.{S} Љубица и њени синови Милош и Мијајло...{S}208</p> <p>XXIII.{S} П |
ати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</p> <p>После ових речи метн |
лтана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — у |
лили под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушко посредовање више је пута збунило Мијајлове м |
стање хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврд |
ад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, |
оје интересе увуче, подложивши себе под њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа погрешка |
мо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други |
ју скроз и скроз десетковали, без да су њено постојанство заморили,. наилазимо ми на <pb n="4" |
над дели чувара престола оца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који су мислили под и |
да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена била после ослобођења њ |
јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за по |
клонити увредама, које су нанешене биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак |
дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију види по народу |
ог дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb |
рати земљи својој независност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних не |
жевског престола — да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор премногих изванре |
дним добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има прав |
„Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего живи Турц |
Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима поруче и заи |
сачињавају јевропску Турску — она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела д |
урци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком |
кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о сам |
ила је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су под н |
ашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног п |
адежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и |
{S} Паша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султ |
урака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонит |
— овај други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одр |
се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима |
у, око њега разни државници, који су за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош и поз |
изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определења његов |
једну Турску, која је полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незад |
је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновници а телохраниоци су |
г неразлучног чувара свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито |
са највећим одушевљењем благослови пред њим стојећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, у |
рске светине, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, н |
овог страшног ратовања, непрестанце с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши прибли |
онижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он наш |
рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар |
егати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Ми |
а чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У |
и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију с |
и Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и вра |
е Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, јер других способнијих |
, где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на срцу држећи ре |
дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Турц |
pb n="187" /> униште ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово величанство мисли, да би ви |
отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог бранитела.</p> <p>Б |
е грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p |
штем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је |
ће се судовима нашим предписати, да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки |
славу <pb n="77" /> и драгу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима под |
тати изложени беснећем победитељу.{S} С њима сам делио сретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу |
/> државни чинимо даља расположенија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде с |
гледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа изгин |
, како ји само човечество предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и |
самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и пробисветова <pb n |
авао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је то на своју кор |
толу сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, |
рце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове |
етинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако протич |
и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог |
му одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на нар |
и европејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти |
те, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг ау |
а њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у |
а, да предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Ка |
ћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинила, они би се оба тада топили |
ао из земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српч |
буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од три хиљаде војника попад |
ени без претходне осуде.{S} Напредовање њиово бива по реду и чину старешинства.{S} Свако село с |
-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ срп |
крили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је ве |
гоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и |
, очупају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час др |
и оно, што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} |
упорство Милошево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, |
{S} Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште |
ац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега о |
Турци видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кро |
ослободио од множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално до |
ажности то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их одан |
ци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" |
пских јунака покупити и штампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народних п |
ових народа жеља породити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе |
ва се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p |
разговоре водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне песме, кој |
ударили, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите |
који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом својим, а са |
вољан са упорством свога вазала противу њих....{S} Но Турска се налазила под теретом заштите Ру |
ити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S |
а неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну одважност, коју пер |
о је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљао је своја нападања тако веш |
ан губише Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова в |
а ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати њихов неумитни судија и ужасни осветник!“—</p> <p>После |
ајвише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Т |
умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мучени |
отклонили уплив јевропских сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да могу ослањ |
е за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори мирно девојка, па |
и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал свакој |
о бунили и устајали на оружје, несретна њихова родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите ко |
ане и цена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал свакојако пак да никад ништа не доб |
обуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова устанка, пређе, него што изађемо на крваво бојиш |
без примирја и милосрђа, између робља и њихова господара.{S} Са једне и друге стране зајам се н |
вију грађана проглашена је, сопственост њихова неприкосновена <pb n="174" /> је и сваки може са |
навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у Царигра |
Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом св |
ратно позориште изабрали, морала су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услу |
ло је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који с |
било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и о |
ни: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске при овој народној борби осв |
на поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме, који као не |
опствене побуде дао и да од послушности њихове, зависи будућа судба отачбине, и да он остављају |
ке, чија важност јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, |
ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку |
ештенства нашао је у томе јаког одзива, њиховим <pb n="78" /> настојавањем и њиховом потпором у |
ута рекао је Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Т |
потребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} Своје је момке ја |
воје снисхођење према тиранима, у самим њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа Срба пр |
е боје, да се због тог уређења може код њихових народа жеља породити, да такова од њих зајишту, |
то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но Милош се није на те предрасуде |
љив и ватрен а велики познавалац људи и њихових карактера, а највећи противник улизица и ништав |
цима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних руку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела |
нет руски, рачунајући на <pb n="191" /> њихово име, које је у народу познато било, пошаље их у |
ше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покро |
варошким, виђало је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промету трговач |
и способни постану дела, која ће једном њихово политичко биће утврдити.</p> <p>„Народ је“ — гов |
ства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог бранитела.</p> <p>Било д |
, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети султан.</p> <p>Но |
ћи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдук |
а, њиховим <pb n="78" /> настојавањем и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне на |
ежевско преимућство противити се сваком њиховом протузаконитом иступлењу, а овако их лако за ду |
p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало <pb n="79" /> |
своју слободу, која је драгоценом крвљу њиховом купљена била.{S} Русија при утаначивању мира, н |
да само прилику добије, истакнути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као |
искуством научен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успоставио био и с |
м иступлењу, а овако их лако за дужност њихову повратити можете, ако се од ове удале!» —</p> <p |
народ, политика није хотела законитост њихову признати, они су апеловали на славу.“ —</p> <p>С |
сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако |
«него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике си |
изној стази пратити човека тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и од пасти |
ме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србиј |
жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом |
нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мисли његови за |
нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се |
тину држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, к |
ише бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да прона |
мљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то је Милош за |
ирота девојка,» уздане Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он на о |
анци, видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ак |
људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb n= |
овена <pb n="174" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. —< |
-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац, са неколико т |
ио једини човек у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у страном свету задобити и |
ромету трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са правим н |
под сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепај |
„Да ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставити, што потпомажући устанак Бугара, |
а страшноме месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устан |
Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо ист |
нео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и М |
дим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не |
ни падају!</p> <p>После победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве |
ажност земљи у страном свету задобити и њу на корист народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. |
м указала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и о |
ну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да |
ви турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустрашима млада де |
/> помислити о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је к |
и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, и |
тичући се оних наредаба <pb n="189" /> о којима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те на |
тако да кажем: плач раздражених робова о некадањој слави и госпоштини својој, оне су описивале |
братовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb n="51" /> <p>По изв |
мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу |
м извештава један сељак свога пријатеља о тадашњим догађајима и завршује овако: <pb n="122" />< |
и за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је |
га човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p |
о.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног д |
а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турска у Срб |
морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независности и слободи своје отачбине — бој и с |
стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} |
ажност за слободом.{S} Приповедао му је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бој |
живо рекне лакомислени посланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“ |
старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опустошавале су и пљачкале св |
сад установљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у ваше |
стиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узпл |
отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је н |
враћа удворности или да види преговоре о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у к |
а усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње страже турске допрати, |
у том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и код |
n="107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено. |
, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се боја |
стали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но он |
S} Сву прошлу годину совјетовали смо се о том <pb n="145" /> и совјетовали и једни били смо јед |
дабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину долазити, |
та времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву |
отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се ј |
унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну неза |
арода по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га о |
. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје однош |
уда...{S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову, за које је рекла, да носи собо |
мим тим делом показали, да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили дело слобод |
умели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће |
да! — Ужасно је <pb n="54" /> помислити о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Н |
зио села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ств |
је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уре |
ом већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја |
одину дана са советницима мојим занимам о делу, тичући се оних наредаба <pb n="189" /> о којима |
ма обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред |
целарији и у договору са судом народним о том, како би најзгодније установили оно, што је најпр |
оим установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега |
ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим интересима, као и да утврдим вашу вл |
свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена |
ори; но кнез српски дуго је размишљавао о предлозима онима који су му од дивана предложени били |
унацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну |
свог драгоценог саучешћа, зараније дало о тој опасности известити?“ —</p> <p>«Предмет је овај в |
ју личност много обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми |
оворођену, пређе, него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, челичан кара |
ак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијер |
је уставом земаљским обвезан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Мил |
да његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу Марку,» како је овога клетва очина до тог |
ење својих старих робова.</p> <p>Кад су о свему договори учињени, порта прими са одличном прист |
есто уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са |
теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућности твоје отачбине — онда задржи код себе сина |
а унутарњег и финанције сачињен.</p> <p>О овој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо ре |
е овај врло важан» — одговори султан — «о њему није се могло радити преко других.{S} Ја сам за |
е на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благословени! проговори мати пад |
ва ослободе један хришћански народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак |
х руку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они су заједно провели жи |
лосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, друго |
нистру руском Рикману рекао.</p> <p>Код оба двора намера Милошева начинила је велику забуну.{S} |
њиова жеља посве обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би се што прот |
ј страни на оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се где |
а ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени само |
своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба детета загрле мајку своју, која је већ била на коле |
гог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим интересима, као и да утврд |
високопревосходство кнез Долгоруки њега обавешћује, Србија зајиста велике обвезе према Русији и |
и министар.{S} Министар унутарних дела, обављао је и дужности министра војеног и полиције.{S} М |
о Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно |
е се нигда на једну своју личност много обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ |
је требао да остави место рођења свога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је |
премна, да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стар |
пом борио — <pb n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског придобити за |
коме владару, који је уставом земаљским обвезан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример |
ом заштите Руске, којој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико т |
стране савесно и верно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} |
њега обавешћује, Србија зајиста велике обвезе према Русији имала; а што се признања тиче, ког |
раћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, |
г земљаног престола, један простор беше обграђен за народне посланике, који долазе и на коњу, д |
м живота, са природом људи и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а при том разборит и вешт у по |
х и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћутљивости, која као да му |
е месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња места радовала састанку њ |
, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку |
боја све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја |
уришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остал |
е пресуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су |
ша свију преговора и није остало између обе ове странке равнодушно.{S} Једну странку је гањало |
и и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су обори |
ниској и маленој собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника допре до ушију ње |
... и да личност своју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народн |
српске учинио, изодавна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат од це |
аке непрестане прилике и кретања народа обелодањивала су, да је завера противу Турака далеко ра |
беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе |
у му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb n="51" /> <p>По извршеној пресуди река |
у њему којекаквим фразама много народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истин |
пуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила је и |
јело на свјету.</p> <p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу установити внутрење правленије, пре |
Као награду — за његово лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен о |
а се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, кој |
а неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„Господ |
о је с почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове велике трошкове и госбе, које је он чи |
У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућност, који карактеришу сва дела Милошеви |
ије требао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога дво |
к нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао је куда је паша |
Кроз пријатеље своје даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском достојанству |
е револуције, која је имала да цео свет обиђе.</p> </div> <pb n="42" /> <div type="chapter" xml |
дитеља ове војске изабрао.</p> <p>Редом обилазећи све понамештане страже, дође и до једне разва |
определита.{S} Двапут у години је Милош обилазио села и станишта, само да се извести о свему.{S |
олему турску војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредним пожртвовање |
о сада.</p> <p>Године 1813, 1814, 1815, обиљежене су у светској повесници за јуначки народ <pb |
би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, |
а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљеним и неприступним, те је он ту |
род занешен од радости ишао је к ниском обиталишту српског господара, који је сад постао насљед |
у се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, па кад су заједничког непријатеља поб |
ма, придржавајући се свагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је |
сник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и Омира.</p> <pb n="29" /> <p>Стариј |
р и са становницима варошким, виђало је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледала |
S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што их је од преких промена |
задовољства, која савршено дозвољавају обичаји источни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош |
ће учешће код Мусулмана.{S} По народним обичајима никад правоверни Турчин није каурину поклона |
лона у оружију давао.{S} По овом даклем обичају, може се судити неоцењива важност поклона тих; |
е, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, |
та седио је стари Петроније певајући по обичају своме уз гусле једну народну песму, која је узн |
по постојећим обредима и тек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије пред своји |
раћа удворности или да види преговоре о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у кан |
<pb n="41" /> разјареност народа, која обично као гробна тишина предходи свакој бури што наско |
ва оно и потсмехно лукавство, држања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови ду |
својој ниској и маленој собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника допре до у |
највећој срећи био, опет је носио своје обично народно <pb n="50" /> одело, његову олињену бунд |
великим варошима, пред дућанима, где се обично ликови свих славних људи продаваху, гомилама врв |
ву плату од својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опустошавал |
да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, који су били право и непра |
бије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</p> <p>«Сиром |
одма даде војнички савет искупити и ово објави свима војводама, на које му сви једногласно реко |
разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; да је народни празник ос |
ету султановом могле су се многе ствари објаснити и на корист решити; те стога се српски кнез р |
у себи демагогичка начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао |
најлукавијем и најпроницавајућем, и сад објашњења најпростија, најтачнија даду Милошу разумети: |
жу на улазцима.{S} Месец просијава кроз облаке и осветљава својим тавним и жалосним зрацима ова |
ио маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече |
је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња места радовала састанку њезином.{S} Са свих стр |
и роб нехтеде тако скупе слободе — сузе облише му његово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и |
руара 1837. у Београду у присуству паше обнародован, који је као комесар блистателне порте, нар |
прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину његову дознале преко св |
а једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највел |
</p> <p>— „Тешко мени жалосници! повиче обнезнањена мати, те склопивши руке своје рече: „Господ |
височајшем оном закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјас |
сле у Србији одигравана:</p> <p>Почасно обновлење совјета било је већ закључено у општем догово |
, које се користише добивеним биткама и обогатише се, изузимајући јединог Милоша, који је са не |
ебуде послушана.</p> <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из сед |
Љубица из руку бежећег војника заставу, ободе нагло свога коња, пролети уз редове заплашене, пр |
ду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра кора |
а Милошевог Мијајла, који је увек живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код |
сокоштовао и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је з |
вожд <pb n="113" /> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео |
еше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је још |
у опет један српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране |
скоротече у Петроград и Цариград, који обојим дворовима до <pb n="204" /> знања доставе упорст |
а, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за руком |
акша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше јуначке пр |
то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да ус |
себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони па |
м путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p |
ђаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за собом повући и оборити и онога, к |
ог раздорног, који је страним сплеткама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо |
љи оборили, морали су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да |
ута, устројити олигархијску опозицију и оборити овог човека, који је доста незгодан правац зауз |
војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништа друго бити могло, но о |
х установа, којима је Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на се |
рпске при овој народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у з |
д страховитог разбојишта сине појетички образ Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за упознати чудно |
велике услуге учинили и управо да речем образ му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над |
— кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Земља би |
</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образованости напреднији од Милоша, но он је на скоро м |
, кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на страни његовој седити; а то јошт није |
другова мојих, што су остали дома, без обране остати изложени беснећем победитељу.{S} С њима с |
оме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Ова |
а камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S} Уједаред устаде |
еленом брежуљку, који је растовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца господар |
може песник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и Омира.</p> <pb n="29" /> < |
рот страховите и силне Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак поса |
е на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p> <p>О |
о свог високог положаја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, погледе свију главни људи, |
војску супрот страховите и силне Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је би |
у своју већма на унутарње уређење земље обраћати.{S} Он није хотео да земљом управља по начину |
он је пред султана уведен по постојећим обредима и тек што су све обичне церемоније прешле, Мах |
ом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од Поцерја, најпоузданије војводе ајдучке, Ст |
сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је везивала ово |
.{S} Ајдуци...{S}17</p> <p>IV.{S} Милош Обреновић...{S}27</p> <p>V.{S} Милош и брат његов Милан |
, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвисио у народу |
рибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђор |
се са престола српског уклони породица Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог Александра, кој |
је велику забуну.{S} Искључење породице Обреновића са српског престола, била би нова смеша оних |
и.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје |
другчије Милоша себи подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му уста |
, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне промене устанка српског, који |
је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа, но мора |
о једини човек, који је могао владати и обуздати српску револуцију и учинити је за турску невре |
да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разуме |
вог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за непознатим — ова м |
Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест |
а дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и р |
а женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p>Први јута |
ародно своје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак р |
е и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце и до најмање колебе распросте.</p> <pb n |
долазак кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно одело у средину <pb n="137" /> |
земљеделац просто као и остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамен |
за само његово незнање красног светског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптужива |
ведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, челичан карактер и дубоко проничући дух украш |
ра досадашњи алија да остану у напредак обштенародним добром; сав народ плаћа данак и за њи, са |
тву на зданијама, која би се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу о |
оже бити, сутра морао одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету пот |
ог дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје |
у измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно гледао, како с |
</p> <pb n="209" /> <p>Но при свем том, ова благородна душа, морала се више пута поклонити увре |
о разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бог једног за дру |
опства ослободе један хришћански народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку учила, и |
седу своју главу наслонити мого....{S} Ова голема несрећа, <pb n="23" /> ово ужасно опустошење |
ост добио, да њој представљен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу |
ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћа |
својих, која им по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавства одмах <pb n="195" /> су по на |
душа је његова чезнула за непознатим — ова морална бољетица која мори и упропашћује толике мла |
Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, која се као што је опште поз |
њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова потварања одбацити од њега и ваља предпоставити, да |
ш намери да код високе порте изради, да ова законитост српску призна, независност управе њезине |
је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како јој по |
е у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је одважна жена произвела, отвори сад и |
ма поштеђена била...{S} Благородна жена ова, није могла преживити покор тај, понижење Србије. — |
</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са стране потпомагана, |
год:{S} 1825. предложио; а особито, кад ова дела која највећу важност имају и јако у очи падају |
ених битака примети турска власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави политички |
ободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, ипак су |
аклетвом светињу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побра |
ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју почин |
у је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше |
уде одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужасно је <pb n="54" /> помислити о овој |
ње.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња места радов |
ну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се з |
други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јед |
е и оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена иронија, не показује ли зар је |
ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, споче |
ост молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ова буде одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуд |
се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима |
ћемо лако схватити овај призор, између ова два човека, који се поњају а без да се желе разумет |
пстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова војска српска није била више као проста ајдучка чет |
ти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни човек тога доба, потпуно је поњао |
ог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политичар и искусни законодавац, човек у ко |
овато, кад овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање страних сила п |
, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политичар и искусн |
p> <p>3.{S} Успостава апелационог суда: овај се састоји из председника и четири члана.</p> <p>4 |
тнији био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју |
урским!....{S} Смрт издајицама!!!...{S} Овај тренутак Милош је требао употребити, но он се уско |
а то радиш!» —</p> <p>„Али господару! — овај други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци |
вођен и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више |
ва, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта |
ише говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског |
о неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину у |
етљава својим тавним и жалосним зрацима овај тужни призор.</p> <p>Свештеник величанственог изгл |
свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но једна слава није довољна, |
та до самог кнежевског престола — да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор пр |
оји је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртвовал |
утарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев горди дипломата разљути и почне др |
узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, ко |
тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени и сурови изражај, стари пастир и јунак |
ошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На овај предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија, кој |
дога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен, но једино |
рава и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, д |
књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије |
на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало из бли |
је ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, какав је |
изображења требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је ов |
и храброст његову.</p> <p>Свештеник је овај већ двадесет година војевао у редовима првог устан |
д побеђен а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме су |
Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племените намере његове осује |
преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изаслани |
до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац врло добро знао, да би без преображаја |
ама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити народу по ц |
сности известити?“ —</p> <p>«Предмет је овај врло важан» — одговори султан — «о њему није се мо |
о гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у сво |
је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одговор Милошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, |
елице, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећајима на |
том и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске далеко разг |
Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнара |
ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ |
ог смерног дворца господара од Србије и овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао |
тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> <pb n="13 |
сти изненађен, — пак ћемо лако схватити овај призор, између ова два човека, који се поњају а бе |
Како Русији буде доказано, да неће моћи овај челични карактер за руком својом савити, који није |
p> <p>«Кнеже!» рекне Махмуд, завршујући овај знаменити разговор: «ви нећете у мени наћи неприја |
је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, ко |
разбојиште опет преотети.</p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога час м |
ружја; немогу пропустити, а да неопишем овај догађај, који јасно показује каква је била то војн |
ј враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајућ |
е одмах спочетка владе своје потпомагао овај први извор благостања људског и среће државне, пош |
сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао к |
на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, |
уци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма постав |
е тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у |
и оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај поступак јасно је показао; да Милош неће за живот |
а изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био н |
еху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да |
лостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ |
Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да буде у б |
се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега |
/p> <p>«Да зараним моју!» — одговори му овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи мах |
</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се приближи, |
то пристојно!» —</p> <pb n="184" /> <p>Овај нешто подсмехом смешани одговор збуни мало отменог |
> <p>После ових речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Пе |
е вашој супрузи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жалосни призор за мење времена се је збио, него шт |
, а са падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и ватрени позив, који чудноватом кратко |
знале полунезависиост Србије.»-—</p> <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у уш |
рознију и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини једног заробљ |
рошкова сваке године овако скупљати.{S} Овакви депутата народни има по свим државама, и нама су |
планина стојећи за устанак удешавале; — оваке непрестане прилике и кретања народа обелодањивала |
зчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свакојаким вид |
, мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Ту |
овца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи устава српског од године 1837.</p> |
браћа била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је духом задахнута била сва омладина Србије.{S} |
уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установленијама, чини ми се, биће внутрење правл |
ком њиховом протузаконитом иступлењу, а овако их лако за дужност њихову повратити можете, ако с |
ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дј |
напред мало изтурена и стојећи гологлав овако народу поче говорити: -</p> </div> <div type="cha |
ему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торжествено, и окружен и опет членовима прељубезн |
јатеља о тадашњим догађајима и завршује овако: <pb n="122" /></p> <p>«Ми остали мислимо, да сов |
же се сбог велики трошкова сваке године овако скупљати.{S} Овакви депутата народни има по свим |
ребовале су стотине година, докле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а установљавај |
ј скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол г |
удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државному уставу, закле |
а и једну ступку...</p> <p>Турци видећи овако малени број Срба, на ново побесне, гордећи се на |
није дјело на свјету.</p> <p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу установити внутрење правлениј |
е дошло ово задахнуће, што је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму же |
{S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљно држање народа узнемирило је сов |
реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио, као да ни схв |
овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење |
бро нашла свога императорског посланика овамо послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да на |
м, да нисам никаквог другог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим ин |
— Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви |
от стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послужи:{S} Његова звезда почела је |
волеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролази |
ма побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, |
ељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде, која је за коња |
лаву.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд кал |
ну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима правцем у |
налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, један другому, књаз властима |
а ја једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити девојко, немој пла |
ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депутати |
за мење времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" /> год је познавао хало |
на, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово н |
да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма о |
јајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог |
као владар народу своме учинио, кад би овде исписивати хтели; морали би читаве књиге написати. |
ија и најодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет |
ости својој на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај в |
иља Турци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се |
ави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем во |
у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај к |
ерно придржава.</p> <p>Пре свега морамо овде ону љутину споменути, којом је и сам руски министа |
н којим се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком сво |
>И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустрашима млада девојка на коњу, а |
, читају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су |
S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Ту |
, само дајте јошт онима знати који нису овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу |
ти противстати!“—</p> <p>-------</p> <p>Овде је сад сљедовало једно од оних немилих призора, ко |
S} Кажите ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непријатела на ново победимо или да |
ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом одеље |
српски има више народни својствености, ове му треба најпре прелити у нарав просвештени европеј |
алеко чувени паша видински Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука |
јер српска крв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито тр |
е на свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевник српски „ |
ико је и војвода <pb n="60" /> било.{S} Ове совјетнике су окружја бирала, потврда избора ових б |
љу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорила је она са највећом разјареношћу и ч |
орећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем свет |
излазне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места |
изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од |
ришћанска нехтеде подићи гласа свога за ове мученике христове.{S} Русија није се као покровитељ |
па самовласти.</p> <pb n="194" /> <p>За ове оптужбе које су бољари његови Русији доставили и за |
је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, кој |
{S} Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> <p>Редом обилазећи све понамешт |
а капу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој |
ителност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег одушевлења, противу о |
стину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био п |
није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговор |
ј са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може од |
м и признателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, |
али у стању нису описати изражаје лица ове благородне жене и њезин звонки глас, којим је то св |
ина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, |
ност њихову повратити можете, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смеше |
и били у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} Они су, што се призн |
м ускликом и одушевлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, |
вију преговора и није остало између обе ове странке равнодушно.{S} Једну странку је гањало да и |
о под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Срб |
жила на неправо располагање.</p> <p>Све ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше |
идити, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове потребе подмиривали смо ми досад различним и млогос |
ош и Махмуд.</head> <p>И зајиста, после ове велике народне скупштине од 16.{S} Фебруара 1835 го |
дно добро урађено!“— </p> <p>Мало после ове скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош буде |
мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робова о не |
на којој су биле белим словима написане ове речи: «Отачаство, Слобода!“</p> <p>«Браћо! повика о |
ао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба |
његови Русији доставили и за поступање ове противу њему — Милош преко искрених својих пријатељ |
ка и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису добивале никакву п |
е народне заставе, на којима су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког је заст |
ила то војна и који довољно карактерише ове просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод о |
Петронију од пријатеља указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на |
расматрање, као сматрање људи и ствари ове земље, после толиког робовања, и кад те људе и ства |
е га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио заповед божију, која ве |
и одушевлење свештеника, којим је речи ове изговорио, даде овом призору сасвим други вид и ули |
ојима заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особитом живошћу викал |
/p> <p>Одушевљен усклик предусрете речи ове.</p> <p>„На оружје, на оружје!» повика народ.</p> < |
век, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнут |
се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђе |
пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који н |
обеду српског оружја.{S} Малени простор ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која |
полунезависност Србије.</p> <p>На глас ове радосне вести, народ занешен од радости ишао је к н |
љења велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n="21" /> које |
које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа књазу и књажевс |
они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове последње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отач |
ђе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико се год чине да су неверојатне; |
њанике и депутирце окружне одређена.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војв |
олитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њих |
оре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да |
ог војевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем паши што се |
из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу мало попустише |
ијатеља удеси она, да како Милан умре — ови људи на престол позову другог сина Милошевог Мијајл |
те дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији с |
предложити.</p> <p>Од Крагујевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде присп |
а отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа он |
кнез српски пролазио, појављивали су се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад о |
е пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудит |
арода, него вољом његових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху машина |
установљенијама какви недостатака; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад |
n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки влада |
озних и ужасних призора појавише.{S} Но ови призори при свој својој страхоти ипак су пуни чара |
> <p>«Строгост је нужна!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше син |
ки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p> <pb n="95" /> <p>«Нека дакле неколико од вас, |
«Порта ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201" /> прот |
којима су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих |
са подсмевајућим се простачењем.</p> <p>Ови одговори донешени совјету доведу га у највећу забун |
n="12" /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад више нема за |
у непрестаном договору са совјетом.{S} Овим установљенијем укратиће се, чини ми се, самовљство |
аље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и |
ди! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу |
</p> <p>Љубица дубоко ожалошћена речима овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p> |
з те несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у |
ње земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и самог народа, |
Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је |
до гледао милоснице...</p> <p>Љубица је овим поступком мужа свога дубоко увређена била; ћутећи |
оложен.{S} Лепо пак народно одело, даје овим учесталим гомилама, особиту дражест.</p> <p>Ово је |
ме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош употреби ову за |
» — рече Милош «дочеком и предусретајем овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем |
редоставио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и код куће с |
чне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „да живот срп |
толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућени Турци, двапут јурну помамно на шанац срп |
времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву п |
дарност буди ономе, који се је жртвовао овим магновеним интересима, свршило се ако не баш мирно |
олико је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n="1 |
имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима великог искушења било је чудо мужанствено; |
трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољств |
дело <pb n="171" /> свршено било.{S} У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућнос |
по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви недостатака; но и ови ће се |
и били су дубоко разјарени, гледајући у овим поклонима своје понижење и довршену пропаст ислама |
ови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима видили, колико је и како је живо учество |
head> <head>Битка исполина.</head> <p>У овим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а у |
једноверну и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, ко |
новатијег човека у овом столећу.</p> <p>Овим цифрастим говором Милош је био јако дирнут, но веш |
ријатељским, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Непрестано настојав |
обунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви они људи, што су по неко |
осталом војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од |
гима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога по |
арод српски често је био несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душ |
" /> Србијом владала, није их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и п |
тнике су окружја бирала, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, ко |
чић, Петронијевић и Симић, били су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срцем од |
и грађански и војнички чиновници.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног узвиш |
сец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеског и Аус |
буне и очајања.</p> <pb n="13" /> <p>Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њих |
проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу п |
узплашим, шта ће други чинити?» — После ових речи заповеди, да се војска на Турке крене, па биј |
ти бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни пр |
е кћери српске отачбине!“—</p> <p>После ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на |
еним развалинама пропали.“</p> <p>После ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима за |
ом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових великих и доброчинећих мисли и - непрестано поступ |
ред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га је почаст |
ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора појавише.{S} Но ови приз |
био је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произвело је највеће учешће код Мусулмана |
/> <p>Шта је могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних |
пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих људи, који врховну власт његову подри |
е напред ступајућег одушевлења, противу овладе глупог сујевјерја, које је као морална проказа р |
пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао, да |
редмет гледања и свеопштег љубопитства, ово је он одма приметио, па се претварао за врло мирног |
била занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које |
лењем.</p> <p>По свршетку једне године, ово је дело <pb n="171" /> свршено било.{S} У овим дели |
осле кратког времена буде углављен мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и ни |
..{S} Ова голема несрећа, <pb n="23" /> ово ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дел |
ечи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <p |
сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши у |
земаљску и законе народна скупштина.{S} Ово је био други красни део посланства Милошевог и сад |
од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је имао срећу кнезо |
права и правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег би Тур |
Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, д |
у све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изобра |
Србин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тра |
е, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево постојано великодушије њему је код својих |
оживши себе под њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа погрешка, која му је и пропаст п |
ож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукав |
научењаци света, они очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и |
је показао највећу војничку вештину.{S} Ово није била занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је |
оји ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Ка |
ом у Цариграду имали велику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе |
лтарем божијим и назову се „побратими.“ Ово својевољно саједињење добије заклетвом светињу непо |
ано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност владарска исто |
та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сва |
n="62" /> совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе |
једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русија мора се упознати и угњездити ко |
варош Крагујевац, била је опредељена за ово велико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него што |
ина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење — престане сад, кад је њена |
а је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам о делу |
/p> <p>Страсна љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма л |
еза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и зб |
ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да и |
з да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> пиштољем на мен |
се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљен |
ри помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Ту |
држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово високомерно питање, које је истог вечера сретном го |
вукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новац |
совјету <pb n="202" /> седише употребе ово на корист његову, покажу противницима грожњу народа |
о се руководе европејске државе.{S} Све ово закоснило је досад установљенија, за која сам вам л |
проћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p> <pb n="153" /> <p>Тр |
ј, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и уређено од једног просто |
есно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је доцније |
гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне српс |
ка и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љубица направи мали знак крст |
сај невољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спомиња |
ато одма даде војнички савет искупити и ово објави свима војводама, на које му сви једногласно |
ш и Милан.</head> <p>Ово неограничено и ово прерано чувство отачаствољубља подрањивао је у Мило |
ији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости с |
рце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три ме |
о себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} |
.</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја с |
ободоумног, није правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи |
нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да прео |
у даробао...</p> <pb n="170" /> <p>Дело ово од особите је знатности, и било је за целу турску ц |
дне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике пристојности а уједно и одважности увредило |
а јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње организације земље, што ју је Милош преду |
а потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је подстакло овако уображење и улило |
друбивши Милошу главу.... и да пошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На овај предлог пристану н |
лас предсказао маломе пастиру, да место ово које је њему случај означио није за њега? — или је |
<pb n="25" /> — рекне он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је |
вори он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово писмо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, ко |
м примљене.{S} Бечке новине упознале су ово дело са песницима свију земаља.</p> </div> <pb n="1 |
на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима с |
.</head> <head>Милош и Милан.</head> <p>Ово неограничено и ово прерано чувство отачаствољубља п |
ло из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определења његова:</p> <p>1.{S} Устројење |
ки кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совјетници одобравали.{S} Он |
— и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца |
адара слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудноватије на свету, које кад чу |
талим гомилама, особиту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дош |
ом народа натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово неколико простих речи откриле су и на јавност су из |
рби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у ст |
ије имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престолно слово произвело живе приговоре тих дво |
свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског господара, кипила је крв у њему, севале су |
е пофалило није.</p> <p>Гледећи псето — овог неразлучног чувара свог, који је пред њим рањен по |
ема режењу дипломације.</p> <p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се б |
р доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, ком |
сти и невиђене слабоштине.{S} За човека овог, који после толико проливене крви и јуначких жртав |
ачки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом |
својих.</p> <p>Ништа није жалосније од овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише нар |
са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са обе стране |
ијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки начин к правици и човечанству |
рде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао |
ла их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> <pb n="85" |
ad> <head>Устав Србије.</head> <p>После овог изјаснења и званичног питања, отпочну се и званичн |
удија и ужасни осветник!“—</p> <p>После овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ај |
чбини на жртву приносе.</p> <p>За време овог десетогодишњег војевања и непрестаног проливања кр |
ошева жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовања, непрестанце с’ њима на бојишту |
обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који су одани били протународним |
оњао био ону велику важност, коју би из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде војни |
исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, које он није тражио нит ју је испрос |
едаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући от |
/> ће дипломатским сретствима принудити овог простака српског, да се Русији поклони.{S} Немогућ |
ројити олигархијску опозицију и оборити овог човека, који је доста незгодан правац заузео био, |
хмуда, који је са укоченим очима гледао овог србијанског простака, и видио се да је до крајност |
опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која поч |
м пиште»!!! —</p> <p>Заплашити карактер овог рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њи |
а, која се односе на патриархални живот овог првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, кој |
/p> <p>Ђорђево раме малакса при погледу овог призора.{S} Окамењен — са упртим и укоченим очима |
вама и зеленим гранама.{S} На подножију овог земљаног престола, један простор беше обграђен за |
-турског парламента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је могао нар |
и јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n="70" /> <p>На цв |
у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша |
над срцем свога мужа, употребљавала да овога на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све с |
он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште |
довно по један лебац удовици и сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, |
приповетку о «Краљевићу Марку,» како је овога клетва очина до тог срамног понижења довела, да ј |
и ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p> <p>Пре свега морамо о |
цити са себе ропске окове турске.{S} Из овога проистекоше све јаче завере и побуне у народу, до |
ри Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо дево |
диоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непријатељских покушаја, да Србе |
ши, употреби сву своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срб |
— „Деда! — неможе се опростити ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — одго |
се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин по |
или.{S} Старе народне песме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане, сад |
гов „Милан.“ Горди и напрасити карактер овога, није лако снашао окове ропства.{S} Частољубиве м |
великог уплива имадоше на ратоборни дух овога народа; показаше му прстом на небо, где је наград |
бе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из |
, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба |
жалостни поглед около себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошап |
рагу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S |
ем ране њихове.»</p> <p>Жене српске при овој народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S |
>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множи |
! — Ужасно је <pb n="54" /> помислити о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Ниј |
унутарњег и финанције сачињен.</p> <p>О овој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо речи |
но обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао би |
своје непријатеље побеђивао — пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска а |
и напослетку уређење уставно, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него |
које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували су неп |
аспаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег не |
своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,» св |
рачуне прегледати и народу јављати ји, оволика гомила неможе се сбог велики трошкова сваке год |
оји од столећа у ропству турском стоји, овом пространом и дубоком гробу, који гута све до света |
д што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а т |
била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из ко |
воју марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеком путу, долазило је просто дете у додир и са |
ла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до |
ника, којим је речи ове изговорио, даде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважн |
им својим ђенералним штабом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи ју |
стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степену власт има |
није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратима, која силовито отвори |
и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећ |
каурину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем обичају, може се судити неоцењива важност п |
нећих мисли и - непрестано поступање по овом красном основу управе земаљске можда је и основ би |
јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју починила и под предвођењ |
притворног простачења <pb n="183" /> у овом вешто израчунаном одговору, пута нашао ћутећки пре |
еца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за предметом своје |
тој земљи морало наново уређивати.{S} У овом делу унутрашњег уређења, Милош је уједанпут показа |
који су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу није <pb n="198" /> ништа народу свом саг |
лева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лукавство изневерило било и |
ило мени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите праведном захтеву његовом, ком не |
осланство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу игра, било је доцније |
еда, за једног најчудноватијег човека у овом столећу.</p> <p>Овим цифрастим говором Милош је би |
ности Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</p> <p>У самом Царигр |
, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда његових |
b n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> <p>„Његова молба се |
господар искрено одржати жели и само у овом погледу желило је његово величанство, вама лично д |
мном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са ј |
Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару војном, који је слабо уређен био |
сто нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им н |
непријатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош је показао највећу војничк |
њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бо |
е кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од самог претварања, пренемагања и бојазљивог пуз |
хмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачи |
рњену одржати, док седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» |
ки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои |
ије и то само за један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласкавом учтивошћу портином, Милош није |
вају у себи демагогичка начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна |
окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима |
та!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одговору саме простоте, које се је Милош за чудо |
бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме заробљеном народу куцало је једно родољубиво срце |
помислити о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код |
ве власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао зем |
заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међу жив |
и десетка од усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; |
Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у |
који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом кнезу: |
г разговора.{S} За <pb n="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком |
ицем на празник Васкресења Христова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за д |
се збива код других народа, поткрепљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде |
мљи својој материјалну независност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком |
и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу п |
омогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p> < |
дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жа |
ју саблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у п |
на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колик |
ите и силне Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима |
новост.{S} Омладина турска узносила је ову решителност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове |
тарешине српске, примиле су и освештале ову моралну снагу слабијег противу јачег; а два искрена |
једно извојевао народу и себи слободу и ову је земаљским законима народу осигурао.{S} Слава нек |
дним нападајем збуни.{S} Милош употреби ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих |
воје батерије запете држала, предупреди ову високу и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да |
затворити или насилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије и поверење нар |
одан био своме народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт |
а кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину о |
ећим ускликом очајања изрекоше заклетву ову, преко прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ћ |
он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе под њено по |
Уговори сад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за све |
да сва дела расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} Мало |
„дај да изложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу револуције, одрубивши Милошу главу.... и да |
тране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог раз |
ош — «кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је М |
о је одлазак његов у званичним новинама оглашен био, да се склони од жалости, коју је народ за |
ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и постао би изнова ро |
од на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете су његове по војнич |
одио далеко чувени паша видински Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљене су биле из самих |
бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мо |
рћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари Петроније певајући по обичају св |
знато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитат |
ници, а овде приспевши седоше сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окружне одређен |
ит и самовластан тешко је сносио икакво ограничење његове власти.{S} Милош је показао, да је у |
ма да је Милош самовољно дозволио неко ограничење и саме његове врховне власти; и по томе лако |
је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било; то показују она мудра уређења, која је он |
будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла, примила ме је |
ди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је ж |
тим и овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол године најправијим начином разрјез |
еби.</p> <pb n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено им |
није била више као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска могла п |
— говораше он — «једна велика породица, од које сваки члан мора поњати своје интересе и морадне |
а, које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали.</p> <p>Непрестано водећи бригу, как |
хмуд — „било је предметом љуте критике, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљ |
вету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у |
топрв од године дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија пос |
од мојих непријатеља и злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају себи моју врховн |
ад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од самог претварања, пренемагања и бојазљивог пузења, д |
ње пореза, који је већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> <p>«Један тренутак“ — р |
отачаства.“</p> <p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са после |
јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су заклон, непрестано вичу |
бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало <pb n="79" /> застану.{S} Бога |
отрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривено и нели |
и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати на штету обш |
димост.</p> <p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је |
ће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, д |
је судба његова зависила <pb n="114" /> од послушности према режењу дипломације.</p> <p>Из свег |
ави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања народа српског, зависила ј |
и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит икакав старјешин |
српских јунака покупити и штампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народни |
тали грађански и војнички чиновници.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног уз |
користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се |
те после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од но |
о благоволење — којег је он предметом — од стране његовог величанства императора свију Руса — п |
ије се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће |
његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорила је она са |
омагаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паша београдски, где је бил |
њихових народа жеља породити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те си |
да се народу даде времена, измирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више |
ног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су |
и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може пра |
ћи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о сво |
авилнији?»— одговорио:{S} Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а |
стојанству из сопствене побуде дао и да од послушности њихове, зависи будућа судба отачбине, и |
и да иде другој својој родбини: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске |
или и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морал |
лан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин у |
а, колико има народа, ни колико прихода од десетака и других струка; нит сам могао учинити нужн |
а Милошевог Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта свој |
ead> <p>Кнез Долгоруки видећи, да кнеза од Србије ничим застрашити није могао, да га приволе до |
</head> <p>Пљен народног престола кнеза од Србије Милоша — довршен је.{S} Питомац императорског |
чинивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, вис |
од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, народној скупштини на потврђење под |
и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим условом, да Србија порти годишњи дан |
и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљ |
једном рекао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико просторије, да би у себе |
су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт пре |
ако се мислило задобити јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Овом прет |
ланика овамо послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште |
љења и уважавања.</p> <p>Путовање кнеза од Србије, жуборило је непрестано по сви мести, кроз ко |
ти полугосподарства свога принуди кнеза од Србије: «да промене своја најновија уређења, која са |
виком Ура!!! — означавају долазак кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно одело |
мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После ових |
о било да доказују користи, које Србија од уплива руског имати може.</p> <p>Неки опет бољари ср |
вима гоњеним, била је јача и претежнија од важности оружја гонитељева, то су они добро знали! — |
кључено: „послати кнезу шест совјетника од стране умерене, који ће код њега израдити нека дозво |
е, овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука |
ни казанскога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, |
ти нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надежде своје.{S} Дрвеним само зи |
оћи са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пришапнула му сјајни санак будућности, прок |
противу јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједине се именом светог Јова |
апора мало одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће би |
е, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљеним и неприступним, те је он |
и <pb n="163" /> дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из и |
мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француске револуције, која је имала да це |
. по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавнијих епоха у српској историји.— Сад се већ о |
Дрвеним само зидом одељена и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели |
у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити |
његова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Стр |
илосница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијај |
вторити може оне знамените речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више доли само једног човека у Ц |
воме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и |
ражесну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb n="55" /> удаљена била.{S} У тој гомилици б |
био признат само за војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суг |
а спремна, да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је с |
ао се до самог смерног дворца господара од Србије и овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђор |
ежева признат био за врховног господара од Србије, Милош је наумио да неке поправке <pb n="111" |
м, једним словом праву намеру господара од Србије, само да отклони савршену покорност своју пре |
Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о |
24" /> <p>На знак један отворе се врата од колебе, неколико људи изведу једног очајног старца и |
ије.</p> <p>На једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог |
салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Т |
узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна д |
врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наставити своје војевање, а |
Но почем наши свештеници несмеду ништа од свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг |
Србијом опет завладали били, нови паша од Београда Солиман изда заповест, којом наређиваше: „д |
е!» клекне пред отца и замоли благослов од њега.... јатаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са |
нити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од каво су нам се дје |
том свршила:{S} Србија постала је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке, особито п |
о!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даљ |
Ето оваки су били основи устава српског од године 1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудно |
ити мораш што си убио Турчина... једног од наших мрских господара.{S} Слава и <pb n="15" /> хва |
остављена била после ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, д |
сване године плаћао, ослободио је народ од десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукав |
уговор какав направи, да утруђени народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од св |
ружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p |
е добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званич |
твом својим, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима њ |
је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико се год |
И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена била...{S} |
живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и њен |
стала, он је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако волит |
, била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су по |
и два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она је наск |
запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне растове Шумадије, пробијајући љу |
илош.</head> <p>Народ српски преотео је од Турака неки део своје земље и у народности својој на |
тити знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кнежева признат био за врховног господара од С |
певајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове би |
плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оно |
најважнија наука, <pb n="35" /> коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака |
у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су |
аство своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене свирепств |
и обичаје српске крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у |
пристану на превод цариградски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да |
е је била столица управе Турске, добије од султана налог, да страховитом ајдучком вођи потајно |
} Фебруара 1835 год.— кнез Милош добије од султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастиј |
а у то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар од Србије, |
свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов |
лих својих.</p> <p>Ништа није жалосније од овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише |
Милошу разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власти полугоспод |
небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори мирно де |
настави Ђорђе даље, окренув се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно |
ња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица јој издава |
ста, после ове велике народне скупштине од 16.{S} Фебруара 1835 год.— кнез Милош добије од султ |
не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да има других владара у земљи |
ити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипломације, ма да је он једном в |
еријално добро стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни под |
напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обр |
очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Тур |
ата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кар |
дужност њихову повратити можете, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне см |
у услугу своју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са оним н |
служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, војводе и војници пот |
непреодољивим препонама, провукли су се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању праве |
} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се храб |
месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеског и |
бојишту била је јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељел |
ици са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са обе стра |
које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевр |
ати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p> |
у и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуд |
својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље |
сто вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца после оца свога на престолу српском седио |
ени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби су мал |
тано сходно свог високог положаја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, погледе свију гл |
д, да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди сва постојећа званија, а међу тим ка |
> <head>XIV.</head> <head>Насљедни кнез од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Милош постао идо |
пустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ |
ош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где и |
уну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n |
жески престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </div> <pb n="110" /> < |
ког.</p> <p>Нестрпељивије и невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, п |
сиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле и од страха онемиле, читају у себи молитве, које се недад |
ро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> |
шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> гониће св |
ки кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе послу |
увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка |
» прихвати речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу њ |
е:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — н |
пили били у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} Они су, што се пр |
одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се је М |
ставити упутства, која само вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узви |
ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом и |
равитељства на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове с |
сваке сумње у образованости напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла им |
љи дали, јесте зајиста много слободнији од онога што га друге европске земље имају, а има и дру |
ноже препородити спавајући народ, који од столећа у ропству турском стоји, овом пространом и д |
буну.</p> <p>Неки тајанствени дух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доб |
што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ак |
!“</p> <p>На овај предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој велико |
ба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобијени крајева, а две прве точке остале су дос |
рукама, коју су доцније великаши српски од њега преотели — али великаши српски Милана и у гроб |
дице своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже |
жртвовао живот свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Треба бити поштени пр |
пишу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амнести |
ни сијателства титула дата није, па ни од самих његових подајника, које он нигда увредио није. |
окрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без |
ине осигура, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у буд |
између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за кне |
држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити једне самовољно п |
у себи моју врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — р |
це, који су били право и неправо гоњени од својих немилих господара.{S} Оптужени бегао је у ста |
да неки чланови владе моје, подговорени од мојих непријатеља и злим задахнути, од себе самог, м |
а, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи св |
узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од ум |
дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та |
чним новинама оглашен био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање К |
ну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову д |
и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство |
отерати стадо и истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била |
ет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки воштили: био би на |
же знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових великих и доброчинећ |
— «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, да извидите невоље и да видите, |
пада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који су најспособнији и најчеститији, и к |
аше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривен |
ваки начин треба ова потварања одбацити од њега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа |
то, да се одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, |
ерење високог уважења и благонаклоности од стране његовог величанства императора свију Руса». — |
<p>Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дошао, да буде учасник братске скупштин |
зине унутарње <pb n="5" /> неодвисности од својих старих господара, и напослетку уређење уставн |
ли се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је важности то место, нареди да се одмах на њи |
еди на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похит |
е, рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдари |
арити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им |
зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> К |
ерног дворца господара од Србије и овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на тр |
да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поста |
и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ј |
договору с капетанима и судовима данак од три талира за пол године по имању сваког брата да по |
условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300,000 турских пијастра плати, а дозволи да у Бео |
то као и остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом носио, |
<head>Милош</head> <p>Кнез Милош, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у По |
праведне српске ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала своје обвезе |
реврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари Петроније певајући по обичају |
за од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа, понашање му |
а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, које може свакоме влад |
ки опет бољари српски, повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и |
Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држа |
им јуначтвом или ванредним пожртвовањем од стране Срба.</p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је |
јединог Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, невера браћи својој бити, — побегли су |
ве те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те послали,»- рек |
тити се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним биткама добро застрашена била, и ко |
ра, који је сад постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерадосно по |
адава се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> |
а је матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставити, што пот |
сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога једи |
: садржава дивизионог ђенерала с платом од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са платом |
ве знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb |
али.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчбу неких сила супрот |
ас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства кнежевског збаца, да |
о и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских бораца као |
аша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе навукао убијством јан |
их гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су |
а глас ове радосне вести, народ занешен од радости ишао је к ниском обиталишту српског господар |
ти, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе |
ика одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето њ |
и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема н |
робао...</p> <pb n="170" /> <p>Дело ово од особите је знатности, и било је за целу турску царев |
ујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле извр |
>„Гаде један!“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> <pb n="91" |
p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> < |
судару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Ср |
државне, пошто је земљеделце ослободио од множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Нек |
<p>Неописана је то дивота видити, како од свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту т |
метим да прави владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, |
> <pb n="95" /> <p>«Нека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из по |
бијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљ |
већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. <pb n="205" /> година, потпише га у име оца свог |
ни само заборавите, то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као м |
и независите <pb n="185" /> једино само од порте, незаборавите, да је Русија довољно јака и да |
ужњима.</p> <p>Намесници — који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и |
----</p> <p>Овде је сад сљедовало једно од оних немилих призора, којем је немогуће пером израза |
/p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. године писано, из једног села окрж |
ово правитељство, постављено и уређено од једног простог сељака, који ни писати незна, то се з |
и није био совјетом закључен, но једино од попечитеља унутарњег и финанције сачињен.</p> <p>О о |
е лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те нехтедо |
у се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерн |
има, који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb |
евања и непрестаног проливања крви и то од 1796. — 1800. год. прост један војник, за ког се пре |
да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили непријате |
/p> <p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се н |
једног јутра попела на књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини вл |
јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је употребити јошт једино сретство, кој |
а књежевине своје, сећао се је господар од Србије; оних пријатних утисака, и оног меланхоличког |
{S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се, да умни развитат свога народа унап |
ултана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђен на месту високом које заузима, |
а слободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколиц |
, што је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и опра |
м те именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци |
{S} Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат од целог народа за врховну правитељствену главу.</p> <p |
не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb n="60" |
/p> <p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут, |
ступити у Србију заробљену, и први пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, који је на с |
ослужи:{S} Његова звезда почела је јошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све већма и |
о, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је у |
ве разговоре водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне песме, |
д свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12 година поверавао је двадесетогодишњи младић све с |
="155" /> које он у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчу |
та наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од Поцерја, најпоузданије војводе ајдучке, Станоје Глав |
их у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг у свој |
у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним војвод |
<pb n="96" /> Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне војводе |
било, лично изразити славе-пуном кнезу од Србије своја висока осећања, којима је он према њему |
глас: «на оружје!» — потресао је Србију од једног краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе |
p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога ст |
родитеља.{S} Но гостопримство Петронију од пријатеља указано, доводи ове у опасност и без да ње |
егао у Аустрију, да заклони главу своју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, |
а, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени великим губитко |
воме народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје ру |
главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу |
еде добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — у |
тресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од ових ратника |
апочне извршивати заповести, које су му од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече с |
змишљавао о предлозима онима који су му од дивана предложени били.{S} Руско посланство које се |
је ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p> <pb n="212" /> <p>Тугујући горко н |
ладара.{S} Милош тим делом добије круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони |
пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка, поврати му његово оружје, говорећи му ум |
које је истог вечера сретном господару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном уч |
ска, посланик је руски поднео господару од Србије: «уверење високог уважења и благонаклоности о |
важан нападај потребовао општу потпору од свих савезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Срб |
е ропства.{S} Частољубиве мисли њега су од свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12 година п |
, особито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас ме |
з Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријатељи примани били у села; се |
род остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени б |
јгоре било, нису добивале никакву плату од својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом |
да.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су под неограниченом влашћу с |
/> ударили, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођ |
олзу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога човека, кои ради од јутра до |
расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} В |
<pb n="39" /> Србијом владала, није их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она |
јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки с |
отражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примит |
тави он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» |
ћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор српски, застан |
одважности у себи.</p> <pb n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, пост |
забуне и очајања.</p> <pb n="13" /> <p>Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} |
ша, страшило раје.</p> <pb n="93" /> <p>Од толиких скоро неверојатних призора, који су узор срп |
и судбу — Србије.</p> <pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отиш |
од проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођ |
х, свима без разлике предложити.</p> <p>Од Крагујевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к р |
у на корист народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кнежева признат био за в |
као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био |
, окренув се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удов |
иначе, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње |
зати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку посла |
пролазило одвећ весело у светковинама, одавању и примању поклона савезнику Турске.{S} Но Милош |
достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне ла |
веду остатак топничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p |
еме.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једног од |
може одлазити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да то ради |
о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одв |
за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јак |
<p>«Отац!» — рече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду |
да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили с |
ђер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но једна слава н |
ане и неколико корака учинивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад ч |
љника, па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак одбијајући ову навалу од се |
етрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим |
искушења било је чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправде, к |
ији једну странку, која је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао бољарима сво |
тити, да Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и |
и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те |
собом испитамо и расправимо, пошто смо одани један другом и у најискренијем поверењу.»</p> <p> |
употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, п |
средине овог прогони палигоре, који су одани били протународним интересима и да их замене људи |
основа надати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи о |
а мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скр |
натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом |
а и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да треба заузета |
ма, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p> </div> <pb n="208" /> <div type="chapter" |
да утруђени народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних жртава |
чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи оним |
.{S} На сваки начин треба ова потварања одбацити од њега и ваља предпоставити, да Милош који је |
њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од п |
лази и да турске нападаје <pb n="61" /> одбија, па незнајући како да превласти совјета на пут с |
нским срцем одан био своме народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да њ |
Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, невера браћи својој бити, — побегли су у Аустр |
мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рањено |
ово оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима своји |
са запетом шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колико су српски редови прорешетани у тол |
има побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим |
крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица, која је з |
н између жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило није.</p> <p |
ош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S} А зато ни |
о је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приб |
своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да му је наметн |
во ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори мирно девојка, па истргнувши из кори |
им родољубљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважавајући та |
одну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је баш народ з |
годину живота свога навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да од све туг |
ражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди |
ад совјетницима младога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом з |
нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је одважна жена произвела, отвори сад изглед за победу неу |
ог искушења морају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су п |
м, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба детета загрле мајку своју, која је |
јич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одважно.</p> <p>— „Тешко мени жалосници! повиче обнезна |
> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десн |
» — одговори му овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме да |
и у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и п |
Србију.</p> <pb n="64" /> <p>Сад султан одважно пође да са големом Србију брзо прегази и покори |
младости засади у деци отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој отв |
ору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ пр |
{S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну одважност, коју перо није у стању описати.</p> <p>Сад с |
урску, стога је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом.{S} Приповедао му је о јунацима с |
оспоштине, грозне добродетељи, нечувене одважности и невиђене слабоштине.{S} За човека овог, ко |
ему једином могао си наћи пожртвовања и одважности за отачбину.</p> <p>Године 1812. и 1813. нис |
нда треба имати бар толико искрености и одважности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Н |
ело ово, велике пристојности а уједно и одважности увредило је и једног посланика, који је сљед |
Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <pb n="92" /> <p>Од оног дана, о |
је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, р |
на.{S} Има случајева, где се смелошћу и одважношћу већма користи човек него претераном опрезнош |
у челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана |
езина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да |
асти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике силе, које шире своја снажна |
то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорством свога вазала противу њих.. |
рам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналицу, као што |
саопштавано било.{S} Време је пролазило одвећ весело у светковинама, одавању и примању поклона |
о, опхођење просто а никад подло, често одвећ достојанствено.{S} Чело му је отворено, поглед ст |
а демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро прими |
дна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве |
љене биле јошт пре неколико година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад |
купе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на сва питања, која се на њега управљају, изла |
а простак српски <pb n="128" /> доскаче одговарањем својим ученим дипломатама и лукавством свој |
широко чело, замишљен и озбиљан поглед одговарао је потпуно његовом телесном саставу.{S} Био ј |
вараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотребленије, које би се у дј |
добреније.{S} И попечитељи и совјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће |
184" /> <p>Овај нешто подсмехом смешани одговор збуни мало отменог посланика.{S} Он је мислио, |
ред на султана, да неразуме овај прости одговор Милошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како данас |
е осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев горди дипломата разљути и почне другим |
е!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су |
и ужасни осветник!“—</p> <p>После овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучко |
љено било Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се бори |
кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S |
> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал због моје љутине нисам веш |
или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p> <pb n="95" /> <p>«Нека дакле некол |
</p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и о |
зима претстану.</p> <p>«Допустити што?» одговори Милош «допустити сваком захтеву партаје руско- |
г сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио |
е другог превластити.</p> <p>«Кнеже!» — одговори Султан са гласом врло ублаженим: «Устав, који |
Махмуд осети удар. —</p> <p>«Кнеже!» — одговори он живо - „ваша установлења имају у себи таков |
<p>«Дођите сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разј |
ам невешт и неумем земљом управљати!» — одговори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом |
животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба детета загрле мајку св |
у своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!» — одговори му овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На |
ди разумевају под престолним говором» — одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урад |
—</p> <p>«Предмет је овај врло важан» — одговори султан — «о њему није се могло радити преко др |
ога века, који изда своје отачаство!“ — одговори Милош заданут неком непоњатном силом. —</p> </ |
«Господине! ја неотимам ничију власт“ — одговори хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни о |
сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово писмо:< |
оружје!» повика народ.</p> <p>„Браћо!“ одговори Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите пр |
тац, ја сам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одважно.</p> <p>— „Тешко мени жалосници! |
екоје људе један човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са |
лош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њ |
ти, устане колики је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама м |
одсмевајућим се простачењем.</p> <p>Ови одговори донешени совјету доведу га у највећу забуну.{S |
т бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености доводити: скоро ћемо наступити |
е од насиља њихова сачувати и одбравити одговори мирно девојка, па истргнувши из корица нож, ко |
ателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то |
одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног благдана, виђали су га |
да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм св |
похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу пока |
е задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="161" /> < |
ош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене остају вазда жене, п |
Руса». —</p> <p>На које поклонење Милош одговори: «да он себи за највећу част држи, то изванред |
овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем величанству - - - - ви сте ми одузели и |
, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, који су му саветов |
који је од та два превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако волите да од порте зависите онда је б |
, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће из општег уверења и особитог |
ретном господару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом више н |
p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одговору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n= |
<pb n="183" /> у овом вешто израчунаном одговору, пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим |
теља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо прим |
буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> </div> <pb n="150" /> <div type="chapter" xm |
p>1.{S} Устројење министарства у четири оделења: унутарње, правосудно, финанциско и инострано.{ |
и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мо |
осио своје обично народно <pb n="50" /> одело, његову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховно |
арости, несме носити више народно своје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, с |
о добро расположен.{S} Лепо пак народно одело, даје овим учесталим гомилама, особиту дражест.</ |
— Милоша, који обучен у дивотно народно одело у средину <pb n="137" /> народа са женом и децом |
тању учинити, да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он |
ђе, прости Србијанац у своме простачком оделу, чињаше се да својом вољом над свима влада и запо |
ма да је био насликан у своме народном оделу, које до смрти своје нигда није оставио био.</p> |
ештеник величанственог изгледа у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на св |
ње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и растављена од сина свог, бдила је она неуморн |
одног свештенства нашао је у томе јаког одзива, њиховим <pb n="78" /> настојавањем и њиховом по |
анак Кара-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је |
ј драми српској, која је после у Србији одигравана:</p> <p>Почасно обновлење совјета било је ве |
у обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може |
иора, који се у Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњост |
ог, који је 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавнијих епоха у српској ис |
оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ова буде одма и извршена. < |
бојак били.</p> <p>После једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов пред |
а за другога, само да би јавну неправду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је ју |
су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, а умерени закони ред ствари успоставили.</p> |
од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривено и нелицемјерно писмено мњеније, јесте ли задо |
је ишао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која с |
ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је подстакло овако у |
, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело Милошево, ди |
ише на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би разјарени српски в |
лава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка, поврати му његово оружје, го |
које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог ниј |
Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новинама оглашен био, да се с |
</p> <p>Крајње је време наступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало свој |
показивали.{S} Народ је руљом у хајдуке одлазио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1879 |
у руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немој више з |
бригу, како би простоме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељс |
p> <p>Тане управљено у главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и |
: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели |
} Њега је поред храбрости своје особито одликовала бистроћа ума његова.</p> <pb n="47" /> <p>Ве |
</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали Милошев рад, само неки незад |
лош улио, султан га је почастио таковим одличијама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена |
свему договори учињени, порта прими са одличном пристојношћу захтјеве, које јој је Србија пред |
ног <pb n="112" /> уговора.{S} Милош по одличном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, да |
је међу њима само какови пролом спазио, одма је то на своју корист употребио, секао их је као р |
</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, ком је он мило |
ве одказао!» —</p> <p>Заповест ова буде одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужас |
ему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу п |
лада једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благо |
си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад робиња уста |
ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На |
а тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора какав вешт и н |
дања и свеопштег љубопитства, ово је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и смерног |
овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде војнички савет искупити и ово објави свима во |
а и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да |
устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то с |
о се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, |
оји је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна опколи, те |
припадају.“ — Ова откривења и лукавства одмах <pb n="195" /> су по народу расута била, а и прим |
није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она |
машила <pb n="115" /> била.{S} Милош је одмах спочетка владе своје потпомагао овај први извор б |
сећаје свог господара императора, почне одмах с почетка, ал издалека бројати све велике услуге, |
акве је важности то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, д |
> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали с |
и су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима поруче и заишту |
више војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде поискану поштену и |
доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах народну скупштину сазвати и поднесе јој на одобре |
нце под оружјем налазити се, није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са |
ечити рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг заробљене жене и старао се, да им се никак |
гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка, поврати му његово оруж |
«Како сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје подворење учинити кнезу Мијајлу |
тарешине, који уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују и благајном општ |
оју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са оним народима, ко |
он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео изучавати на изус |
их војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио не |
стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на сва питања, кој |
ми на <pb n="4" /> такова дела, која се односе на патриархални живот овог првобитног народа.{S} |
лучају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турском мојим полугоспо |
извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{ |
рене биле, те је почео поњати грађанске одношаје јавног права свога и стога је, видећи се слобо |
совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали Милошев рад, само неки незадовољници у совје |
p>Ово његово решење нису сви совјетници одобравали.{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи с |
ти; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрекавање својих попечитеља, М |
етници разсматрати и мени предлагати на одобреније.{S} И попечитељи и совјетници одговараће и к |
показати, то настави он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — Но његово |
</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је |
одну скупштину сазвати и поднесе јој на одобрење <pb n="127" /> Ферман, којим је порта даровала |
инити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред з |
ве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свиколици доста времена и мис |
на олтар народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После неко |
арод, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане |
мешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, па ко се у |
г часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо |
страшимо на сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, измеђ |
ати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош намери да код високе порте изра |
од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задовољавао као по |
у битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је један једини човек б |
бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p> < |
ћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело Милошево, дирнуло ј |
која је за коњанике и депутирце окружне одређена.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови, |
момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»< |
во и његове породице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове велике трошко |
зи, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одређено место дође, седне на столицу, око њега разни д |
Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора своје власти и да је готов у свако доба о |
тва окаљано било!“</p> <p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Курши |
јем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над совјетницима младога кнеза.{S} Он |
једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати престол ономе, кога народ зове својим оцем, то |
милосници, немогући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично су севале.</p> <p>Љу |
м вашу власт, коју мој господар искрено одржати жели и само у овом погледу желило је његово вел |
ви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" |
у је уверени будите све дотле неокрњену одржати, док седео будем на месту овом, које ми је наро |
дари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама приметити, да околн |
а бојном пољу после победе сваку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, |
јвећа кукавица оставља отачаство своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их |
демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за н |
="108" /> у прах ову грдобу револуције, одрубивши Милошу главу.... и да пошаљемо ово знамење су |
ка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере прег |
е по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и она |
које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи тру |
земаљским.{S} Народу српском ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски тру |
како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлад |
његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надежде своје.{S} Дрвен |
је и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити једне самовољно промјенити, без договор |
, да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог бранитела.< |
рим вашем величанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и |
мећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благородно дао.</p> <p>Сваки ј |
ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти |
са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, да се њ |
им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека зн |
е га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацајући свој жалостни поглед около себе.</p |
ије, но једно је само пред очима било — одупрети се сили тираније, те збацити са себе ропске ок |
ва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n="199" /> се височајшем оном закључку, да с |
ике српске немилице давили и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозн |
се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паша београдски, где је била столица управ |
анас, од које би може бити, сутра морао одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све др |
ма на ове нове доказе напред ступајућег одушевлења, противу овладе глупог сујевјерја, које је к |
раздори све већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад |
<pb n="154" /> уједно издаје храброст, одушевлење и сладост, но преко тог свега изражава оно и |
диле, подстакнуше сада у народу највеће одушевлење и радост које му је давало уверење да тако н |
тати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је речи ове изговорио, дад |
руги вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу с |
њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слаб |
ио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушевлењем —„да неки чланови владе моје, подговорени о |
магати!» —</p> <p>Са великим ускликом и одушевлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме |
језик преведене и код Немаца са великим одушевлењем примљене.{S} Бечке новине упознале су ово д |
такову песму отпевао Милош, у највећем одушевлењу занешен <pb n="32" /> повиче: „Та и ја једно |
прси непријатељу.{S} На оружје!!</p> <p>Одушевљен усклик предусрете речи ове.</p> <p>„На оружје |
>Непрестано уз престо сина свог стојећи одушевљена Љубица, која је дубоком проницавошћу у траг |
n="74" /> бије, он подпаљује ватреним и одушевљеним речма срца народна, за свето подузеће и веч |
ана, негда његових господара.{S} У оном одушевљеном полету, кад га је народ весело усклицима по |
це српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвеституру и право, ко |
у врвити гомиле, које су задахнуте биле одушевљењем.</p> <p>Свештеници, који великог уплива има |
гу црквеном и <pb n="75" /> са највећим одушевљењем благослови пред њим стојећи наоружани народ |
слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После неколико часова роди с |
сти судбу Србије.»</p> <p>Љубица дубоко ожалошћена речима овим баци дубоки и жалосни поглед на |
/p> <p>Милошево широко чело, замишљен и озбиљан поглед одговарао је потпуно његовом телесном са |
вом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Тур |
ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљно држање народа узнемирило је совјетнике.{S} У пр |
и отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљну бригу силама, које су признале полунезависиост |
помешана са неописаним узвиком Ура!!! — означавају долазак кнеза од Србије — Милоша, који обуче |
живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу српског оружја.{S} Малени простор ове књи |
то је у земљопису једва са малом тачком означена била, није нико знао, нити се ко бринуо да зна |
S} Његово смежурано лице са цртама јако означеним, показиваху решителност и храброст његову.</p |
његову слику, која беше са цртама јако означеним, погледа страховитог и високог чела, које га |
стиру, да место ово које је њему случај означио није за њега? — или је можда, занешен и усхићен |
Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њ |
ер би име моје вечитим срамом неверства окаљано било!“</p> <p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему |
ме малакса при погледу овог призора.{S} Окамењен — са упртим и укоченим очима гледао је он у зе |
дљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу несретника |
куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је заставама народње боје, цвећем и зеленим гра |
је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају |
не ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчек |
д 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању праведне српске ствари, Србија је ипак од свој |
одређено место дође, седне на столицу, око њега разни државници, који су за њим дошли.{S} Посл |
видити.{S} Она је под разним изговорима око границе путовала, да народу крстоносну војну против |
/p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац П |
његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ бил |
што су по неколико усташа на своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђ |
или тираније, те збацити са себе ропске окове турске.{S} Из овога проистекоше све јаче завере и |
расити карактер овога, није лако снашао окове ропства.{S} Частољубиве мисли њега су од свију ст |
Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем гово |
S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p>У унутрашњости Бугарске и брег |
, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бела као |
ети султан.</p> <p>Но Милош без икаквог околишења настави даље:</p> <p>„Ваше величанство! — у и |
пукао био, Махмуд сад престане износити околишење и лукавство политичко на узор човеку најлукав |
тим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њи |
Ја се видим принуђен вама приметити, да околне силе а нарочито пак покровитељствујућа сила Срби |
ка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине околне силе може бити жалише за губитком своје власти, |
отом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што то |
> <head>Сплетка страних сила.</head> <p>Околне силе нису биле позване да прегледе устав, који ј |
стима, по рогљевима улица, по зборовима около цркава и манастира, скупљао се је народ около гус |
ових како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краљевског брежуљка.</p> <p>Дванај |
дупре се, бацајући свој жалостни поглед около себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хо |
цркава и манастира, скупљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8" /> бесконачним песма |
својој ниској колеби; жене су лан преле около једног стола, над којим је тињао жижак, што је о |
на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га |
ђење преотме.</p> <p>Сместа искупише се около њега људи, који су народ на побуну и устанак наве |
к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окружне о |
јвећим гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> < |
и твоје дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који |
ти) <pb n="216" /> имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прора |
—</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш |
бра 1844. године писано, из једног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала с |
е.</p> <p>Она дивоте пуна равница, која окружава малу варош Крагујевац, била је опредељена за о |
Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; |
јако израженим, које су дуге црне власи окружавале, његово угрожателно чело, страховити поглед, |
књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен својим најглавнијим великодостојницима, на вели |
и што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет |
>А скупивши се сад овако торжествено, и окружен и опет членовима прељубезне моје фамилије, прео |
ити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да |
има је старешина био кнез.{S} Свако пак окружије имало је једног началника, који је са правитељ |
о и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца, била је у |
<p>6.{S} Земља цела подељена је на 17. окружја; већа окружја подчињена су начеонику <pb n="173 |
p> <p>Цела земља подељена је била на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај број на 17.{S} Н |
лободна Србија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n="136" /> Србина |
а цела подељена је на 17. окружја; већа окружја подчињена су начеонику <pb n="173" /> пуковнику |
и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривено и нелицемјерно п |
} Они су имали под собом једно или више окружја, признавајући над собом врховну власт Кара-Ђорђ |
pb n="60" /> било.{S} Ове совјетнике су окружја бирала, потврда избора ових била је у рукама Ка |
ограде, која је за коњанике и депутирце окружне одређена.{S} Ови су званично позвати, а то су к |
има нашим, членовима судова, капетанима окружним, главним кметовима народа Серпскога и вишим ду |
Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. године писано, из једног села окржја Краг |
ђује радине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на св |
.{S} Ако је свети пламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајав |
којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима својима подузећима поступао са ва |
мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једино |
«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је е |
начивању мира, није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне сву своју с |
ећ лако било да пронађу пута, устројити олигархијску опозицију и оборити овог човека, који је д |
чно народно <pb n="50" /> одело, његову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховног господара Ср |
јарости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> |
што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </div> <pb n="10" /> <div type="chapter" xm |
има његових родитеља, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да народ јед |
ио је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај позна |
већ предали душу своју <pb n="76" /> на олтар народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим о |
личанственог изгледа у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околиц |
бине!“—</p> <p>После ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и < |
, саједине се именом светог Јована пред олтарем божијим и назову се „побратими.“ Ово својевољно |
Множина воштаних свећа гору пред светим олтарем, те осветљавају победоносно оружије, заставе и |
се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, да осветничко оружје дотле <pb n="43" /> неће и |
бији верне обрасце обичаја из библије и Омира.</p> <pb n="29" /> <p>Старији син Милошев звао се |
целу турску царевину велика новост.{S} Омладина турска узносила је ову решителност Махмуда, пљ |
> <p>Оваким је духом задахнута била сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худ |
оследње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови боли почну |
авина Турска у Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи |
је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића: «који је од та два превода прав |
дије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повр |
и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољства, која савршено доз |
можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљује ватреним и одушевљеним речма срца народна, |
дине, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљао је своја напада |
црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њега био, јер у ње |
и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима својима подузећима поступао са важношћу и п |
у они што супрот воље његове закључили, он је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу |
овог пута хтео издајицама да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је то за по |
није на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да |
, гди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана уведен по постојећим обредима и тек |
оме, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пеш |
</p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у о |
<pb n="206" /> је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што ј |
ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори. |
дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренута |
кнежевског <pb n="172" /> представника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} М |
г нанесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадн |
је хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>Н |
ан остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог |
стопу за стопом борио — <pb n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског |
сао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власт |
непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и зап |
ва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће из општег уверењ |
век живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није д |
једу над совјетницима младога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совј |
што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је |
после ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор он |
дговор збуни мало отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским |
способан за довршење народног дела.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек у целој |
стране потпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њег |
у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драго |
еђу њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S |
н био, да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благо |
мо за војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суграђанима изгуб |
, као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорством свога вазала про |
дајника, које он нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај |
м по стази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитањ |
агања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се |
заштите на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p |
на унутарње уређење земље обраћати.{S} Он није хотео да земљом управља по начину „<foreign xml |
младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независности и слоб |
га љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у род |
а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> жељама нашима на путу, мисм |
рђево протекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки |
знесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је гд |
исине са осталим народима европским.{S} Он као глава народа свога имао је пред очима само интер |
шака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је л |
Милош није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему |
чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене свирепству разјарених победитеља |
ређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао народу и себи слободу |
јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p> <pb n="212" |
еоска деца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чу |
која су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти као подчасник, и т |
и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње канцеларијске, но и |
оца свога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу совјета, свештенства и апелације није м |
је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и д |
ара Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, |
де ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својом хладноћом дад |
о било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине |
другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде |
<p>Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржават |
вршену покорност своју према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове у |
а очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> пиштољ |
а је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Срби |
жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша |
та: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи до |
.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, |
и, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне |
а совјета и совјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који су најспос |
је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пр |
>Једва једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења велике силе, неможе и није у стању о |
евати, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између се |
тог, може ваше величанство увидити, да он не може никог другог интересовати, до нас саме.</p> |
једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, који би ње |
е подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности и |
ове, зависи будућа судба отачбине, и да он остављајући на престолу сина свог и супругу своју, к |
би подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћује |
p>На које поклонење Милош одговори: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благоволење |
де тако!....{S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати |
је сретство за измирити све“ — придода он са подсмевајућим се простачењем.</p> <p>Ови одговори |
частво, Слобода!“</p> <p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено че |
а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Но св |
тиву њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кри |
о, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близ |
а сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином с |
и, доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах народну скупштину сазвати и поднесе јој на одо |
о.{S} Добра она, која <pb n="131" /> је он као владар народу своме учинио, кад би овде исписива |
, како са престола силази онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење ужи |
се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош |
вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благ |
амовоље јевропске дипломације, ма да је он једном већ признао <pb n="124" /> полу господарство |
о срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три |
о прођоше неколико магновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb n="58" /> <p>Напосле |
сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» |
оје даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском достојанству из сопствене побу |
S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} |
едоке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, где почивају кости њего |
то показују она мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојев |
е непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предуср |
Србије своја висока осећања, којима је он према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ пр |
неки незадовољници у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су н |
и, то изванредно благоволење — којег је он предметом — од стране његовог величанства императора |
дости у грубом занимању пастира, где је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад д |
његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста |
ма Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb n=" |
на крају оних списа подписује, које је он спремао, да народ свој подигне на један степен висин |
стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио народној скупштини, која је по његовој запов |
е красног светског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, |
о и велике <pb n="48" /> услуге које је он отачбини својој првим даном побуне српске учинио, из |
и.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју и неја |
јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је задобиве |
људских удаљеним и неприступним, те је он ту често проводио читаве седмице, а често проживео ј |
а није требао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога |
м проста земљеделца задовољити, нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне |
...{S} Но својим наравним проницањем је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из ово |
е пута при искреном разговору, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често упл |
ог сараните поред оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ова буде |
Светлошћу науке и изображења требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно пр |
ремена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за 16. новембра 1835. |
уважавајући та предања народња, дао је он све старе преповетке и народне песме, које су славил |
— са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Т |
ободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, да |
жи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богат |
ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима својима, да ће народ самном бити и да ће |
залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «извор и узрок толикој |
Као млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских бораца као прост војник и ради пока |
/p> <p>Неколико тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је кл |
им собом, у једном магновењу схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Ш |
гледања и свеопштег љубопитства, ово је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и смер |
вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магно |
p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам ка |
туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, који су му саветовали да бежи — |
Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш во |
ста где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући из гласа |
> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и стар |
иких услуга отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша. |
ром покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Његова потајна моћ |
о је почивао на младој девојци, коју је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког ду |
ице, падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас вој |
десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним |
и извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да о |
ао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни госп |
рпског придобити за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Ми |
а у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим ј |
рса његова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином |
па ни од самих његових подајника, које он нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и од сам |
ће задобити из овог приближавања, које он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару |
беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сам |
високог поштовања, <pb n="155" /> које он у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно |
м овим душама, који се Богу моле казује он: „да живот српских жена није ништа друго до вечита ж |
звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег |
у руци својој непомично држао, подигне он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим ду |
и проклетог српског предводитеља; рекне он: „дај да изложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу р |
добро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у |
општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било |
у: </p> <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви независите <pb n="185" |
оме управљао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са природом људи и ствари. |
ито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце пад |
јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, где би г |
Русија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. —</p> <p>Н |
сопственог трошка, непрестано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које |
азвитат свога народа унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи сво |
ин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сак |
кама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег разговора.{S} За <pb n="7" |
ерењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христос |
рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за врем |
роду у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам в |
но — Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору |
еговом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, |
е бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу |
рећом, вешто удешеним плановима, отпоче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српско |
поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушевлењем —„да неки чланови владе моје, подгово |
утврдити.</p> <p>„Народ је“ — говораше он — «једна велика породица, од које сваки члан мора по |
p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје подворење учинити кнезу М |
реко искрених својих пријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који је |
здржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела |
.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим сељацима довољно чувен и рад |
и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са к |
свирепству разјарених победитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="6 |
ош није био у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после |
теља, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да народ један тако дуго мож |
, чега се у разговору придржавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се у |
ло Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу д |
ванредног јуначства на Ужици, постаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храбрости |
ов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами српс |
ећ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов ж |
тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвисио |
гу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу свој |
поверење спроћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p> <pb n="153 |
њему остави само назови власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парламента.</ |
ена на ову опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми с |
личило срчбу своју показати, то настави он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате |
светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спус |
е на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и он |
к нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих |
и <pb n="62" /> совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје инт |
сети удар. —</p> <p>«Кнеже!» — одговори он живо - „ваша установлења имају у себи такове основе, |
и неумем земљом управљати!» — одговори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветова |
г: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово писмо:</p> <quot |
он већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се |
ављен био на Султана, а затим проговори он гласом громким, које перо није у стању описати.</p> |
> настојавањем и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем на пра |
<p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, |
и.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан |
образованости напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарнико |
тренутак Милош је требао употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који |
има и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиг |
н је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је |
у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом самим; своју је задаћу |
ацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, ре |
а Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у |
род српски оно злоупотребити могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држи |
његово лукавство изневерило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из овог с |
— народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам |
делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Н |
те, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме |
у у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију |
је један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред |
правди пиштећег, народа створи, онда му он на углед ставља престол илити најужаснију смрт.</p> |
власт над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо |
аства његова истерало, удивљење.</p> <p>Он је заиста, тако радећи имао велика основа за своју п |
ти власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније бл |
са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, |
е тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне п |
вке довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим непријатељима расплодила.</p> |
и је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Србијанци, видила је |
е испуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу сваке своје личне опасности, са отважнош |
јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом прим |
цело време Милошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрош |
ла. —</p> <p>У тешком робовању турском, она је свако сретство, које јој је давало прилику да го |
постављати кнежеве, да земљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно |
рпске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом на страшноме месту постојати и |
ружје <pb n="201" /> противу нас узела; она мора сачувати онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се |
ош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе |
грала, примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, |
помажући устанак Бугара, <pb n="221" /> она излаже очитој пропасти судбу Србије.»</p> <p>Љубица |
онито стешњава јавну слободу народа.{S} Она га оптужује тајно, да сваким даном злоупотребљава в |
рена, поља осветом турском потрвена.{S} Она није могла дуго преживити два своја изгубљена чеда, |
ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенито, понудил |
а места, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно позориште изабрал |
овога на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заве |
арактер овог рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове пристајала, да се не меша н |
да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је м |
ни, њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима око границе путовала, да н |
нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика свог у Србију по |
ешке жалости за њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек пе |
постало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, |
њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.< |
Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толи |
ију видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао ј |
уравнате, за коначну народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута н |
и у свези сачињавају јевропску Турску — она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихо |
езависност, ипак су им бар оставили сва она места која су они отели и дозволили су им, да се он |
е потпомаже; свакако пак извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној |
да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власти полугосподарства свога при |
у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипломације, |
једна дужност да ју испуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам ра |
ца свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над совјетницима младога кнеза.{S} Он се од |
вих бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је |
неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отвор |
за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n="131" /> је он као владар народу своме |
халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излагала за другога, само да би ј |
ући другчије Милоша себи подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му |
јлове министре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад |
, није престајала њега уверавати; да је она задобила право на вечну његову неблагодарност, а то |
у велику отачастољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смут |
а у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је наручено било да доказују ко |
се отачбину.{S} Поткупљивањем добила је она већину присталица својих у совјету.{S} Они совјетни |
ена и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца ње |
а сабље турске.» Ове речи изговорила је она са највећом разјареношћу и чуством пуним осветољубљ |
невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, под којим је цео народ српски |
, која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи |
им, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Непрестано настојавајући да |
мо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабријих војника — видили |
гда десна рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем указала — велике су.{S} Сваки је живи |
њи Љубици пребацити оне побуне, које је она више пута потстицала на своју сопствену опасност, д |
ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистателном портом заклучила — савесно испуњава |
<p>Чувствена жестина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење — престане |
власти владаоцу остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејати, међ |
ни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћанства у |
јхрабријих војника — видили смо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са образо |
илоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој неза |
е тим њој право оно место означио, које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није прили |
<p>„Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, |
м.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“ —</p> <pb n="8 |
нем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељс |
шао....</p> <p>«Један тренутак“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете д |
" /> <p>Руке своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз ј |
чени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом м |
те смућеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече |
дар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је др |
устрашивог бранитела.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити |
одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерно у |
ва милосница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и М |
она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, би |
тка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он з |
још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у жи |
ог духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне тр |
тнајсту годину живота свога навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да од |
змакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, и ми |
ваки је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако, ка |
поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, које је само једној кње |
Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства д |
Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних |
и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би |
д си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, |
мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба детета загрле мајку своју, која |
ва потраживања њезина прибравши, створи она у Србији једну странку, која је Русији слепо одана |
свога!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она, да како Милан умре — ови људи на престол позову др |
и може.</p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону |
{S} Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем |
упрот паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, који |
авила, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара престола оца свога!“ — |
ора претерати, то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе |
и, зајиста је огромно било; то показују она мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он ј |
да сваки у њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, која окружава малу варош Крагу |
уздисајем испусти и душу своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се |
чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије |
на је: но простак српски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за само његово незн |
ужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{S} |
ри.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству буде |
чанство» — гласило је писмо — «сматраће онај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозв |
к чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb n="147" |
нокрвно гледао, како са престола силази онај, кога је он поставио, и који је за сво време његов |
/> противу нас узела; она мора сачувати онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу |
обуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, сумор |
ен број Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих уд |
гло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби повукао корист, из |
пређе били.... мој је узвишени господар онај: ком имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви |
да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрати има, |
била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво господарство совјета, и то совјета оног |
ди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90" /> <p |
кои би нам руководили државним дјелима онако; као што се руководе европејске државе.{S} Све ов |
имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По овим те |
оја ће сваки Србин уживати, пространо и онако описана и разграната, како ји само човечество пре |
допуштала, да овако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи |
који на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </div> |
илош Обреновић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје |
авнимо са осталим изображеним народима, онда ћемо видити, какву хвалу заслужује тај народ пред |
може признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искрености и одважности; да |
тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Прок |
ољи и неправди пиштећег, народа створи, онда му он на углед ставља престол илити најужаснију см |
казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић к |
ничарског аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у т |
роју и на главној скупштини састали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у п |
очајаваш о будућности твоје отачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да |
е, коју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб |
рио:{S} Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, |
раћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци |
од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p> <p> |
е давили и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати |
ници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да има дру |
у и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину |
ак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибири |
власти и подигне благостање народно, то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хи |
турском двору — било би непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дај |
са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових великих усл |
/p> <p>Сплетке међутим нису престајале, оне су све више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа. |
о некадањој слави и госпоштини својој, оне су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су диза |
{S} Пођите мученици слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо та |
е никакву плату од својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опус |
вновале за влашћу српског господара.{S} Оне су имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у он |
шење нису сви совјетници одобравали.{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јо |
рекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту с |
жди времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења морају се показати храбре и о |
који је био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину његову дознале преко својих посланика у |
свеске именом «<title>Даница</title>.» Оне су садржавале у себи прекрасне песме народне, које |
> <p>«Народ српски није довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасн |
верење расејати, међу тајним учесницима оне завере, која је Милоша до оставке довела, и без да |
о управо и одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скоч |
ука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви |
, који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n= |
ој прилици која им се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба |
а на дан пропасти Турске повторити може оне знамените речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више |
ало, и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до |
ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна сл |
вог првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасни |
играда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио |
Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које је она више пута потстицала на своју с |
основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која |
поздрављао, поглед је Милошев изражавао оне горде радости, ону утеху безкрајну; која у једном м |
утарње <pb n="222" /> ствари Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла. |
овјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који су најспособнији и најч |
породити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узн |
еже“ — настави Долгоруки са чувством — „оне беде, које су савети Енгленске и Францеске на несре |
не <pb n="71" /> пребледиле и од страха онемиле, читају у себи молитве, које се недаду овде опи |
ену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере прегледе, десетак свачи д |
n="36" /> њиова жеља посве обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би с |
.{S} Све је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду |
а. — Тела оба брата су у исту положена, они су заједно провели живот, заједно су супрот Турчина |
а свету, које кад чују научењаци света, они очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које је мог |
, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одрж |
и и управо да речем образ му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше виш |
коју су Турци голему цену ставили били, они су опет заузели били своја стара места, а житељи ра |
кад су заједничког непријатеља побили, они су се враћали својим кућама, те чинећи се свему нев |
а су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и д |
није хотела законитост њихову признати, они су апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски је народ та |
жавни чинимо даља расположенија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршива |
јено пута водили браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточници светога савеза.... |
неки део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују и благајном општинском.{S} Сваки плаћа |
у одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ б |
ору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели у заједници братској и по предходном дого |
ченом влашћу својих војвода стојали.{S} Они су имали под собом једно или више окружја, признава |
у ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријатељи примани били у с |
их војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n=" |
ину у вођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи |
и од ове задобили своју независност.{S} Они су, што се признати мора у посланству руском у Цари |
већину присталица својих у совјету.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачени бити, почну |
на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — |
естоко своје присталице притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До |
омози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего живи Турцима у руке п |
ен, те између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана |
ога власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљом управљати |
мртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њих |
ћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних ш |
свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији приписују успаљују највеће незадовољство у н |
ка српска са тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоценије иза њих, а та је |
а су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за во |
ари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да |
на била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је с дан |
и и кад су их војском опколели, заузеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одан |
у, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војн |
својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорил |
да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ |
и смутња <pb n="96" /> Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главн |
баре.{S} Овима опет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку око с |
дходном договору, нападали су и убијали они само Турке, којима су често отимали новце, које су |
/> гониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже |
а и апелације није могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за |
тиву узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало о |
вао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу <pb |
ом турске војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали с |
о несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет за |
се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове последње реч |
те гледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он је искупљао мо |
год су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно позориште изабрали, морала су све њи |
у им бар оставили сва она места која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде. |
европских сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију |
ја од важности оружја гонитељева, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој р |
се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад би с |
љи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а |
су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p |
ну.{S} Богати турски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи |
а и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима претстану.</p> <p>«Допустити ш |
мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости сво |
а одметнуо, час су опет пристајали и са оним народима, који су супрот паше устајали, а свуда их |
имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша п |
илити најужаснију смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за Француску годинама 1800 до 1811, просиј |
ше ничију власт признати, особито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} Т |
х јунака, почео само да говори у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста, |
ечатати <pb n="163" /> дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S |
н и својом хладноћом даде познати свима онима, који земљу испод његових ногу рију да у свему им |
српски дуго је размишљавао о предлозима онима који су му од дивана предложени били.{S} Руско по |
слободу, пошто се је напред удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа бил |
низности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, својим и |
Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском |
, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, који много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ |
помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, који су му саветовали да бежи — «спасти живот мо |
ћ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знати који нису овде, да приправни буду, да се на |
своје, сећао се је господар од Србије; оних пријатних утисака, и оног меланхоличког и ратоборн |
вор: «ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређења; која се дају народима као извесно право и |
у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> < |
извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарској побуни.</p> <p |
са српског престола, била би нова смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.</p> <p>После д |
ле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француске револуције, која је имала да цео с |
зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки воштили: био би најве |
знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb n= |
.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчбу неких сила супрот ње |
-</p> <p>Овде је сад сљедовало једно од оних немилих призора, којем је немогуће пером израза да |
ута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучи |
х мана.{S} Земља била је смирена, после оних великих ратних напора и великих војничких трудова, |
тницима мојим занимам о делу, тичући се оних наредаба <pb n="189" /> о којима ви говорите.{S} Н |
д без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устанка; поп |
да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подписује, које је он спремао, да народ свој |
ља чинити, кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој |
ово чувство годинама све већма ладнило, оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Ми |
страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељу и надежду з |
држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није из другог каквог престолног слова преписано, н |
ного народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, кој |
арска, превазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби својој било преда |
играду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски и |
друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и знат |
ересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу |
и сладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство, држања је обично хладног и т |
у жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило није.</p> <p>Гледећ |
ише јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени госпо |
од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже уметност, ступао је крепком |
е са неколико година назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> |
у се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држа |
оју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p>Бож |
ећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.</p> <p>Испуњујућ |
већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим |
де се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва ско |
анешени били страсним жељама својима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Русија имала ј |
ој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба |
величанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима |
ако снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искрености и |
не припада, како би дакле народ српски оно злоупотребити могао, што он сам по сили права свога |
м о том, како би најзгодније установили оно, што је најпрече, најнужније и најполезније нашем о |
рпска са тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драг |
их дела.» — Треба бити поштени признати оно, што је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас бра |
ћки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мисли његови заузима.{S} |
дуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су |
бо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благородно дао.</p> |
абинет руски неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у жетви испод |
е Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу |
а свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да за |
никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предс |
и дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} |
његову дознале преко својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог |
ахвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и мислити |
довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити је он обзир |
ни радини, који су долазили, да помогну оно место приредити, где ће се скупштина држати.{S} У с |
је он према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски ро |
м тихо и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може само злоупотребити, што коме не припада, ка |
де, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустраши |
38" /> турских, који су навикли били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час |
— Србије.</p> <pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори |
љиво господарство совјета, и то совјета оног раздорног, који је страним сплеткама оборио оца от |
да овог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» —</p> |
после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новод |
д Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка, поврати му његово оружје, говорећи му умиља |
ажности у себи.</p> <pb n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало |
бан за довршење народног дела.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек у целој Србији |
и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног последњег рата између Аустрије и Порте, у ком су ј |
имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима мира освећен. |
ар од Србије; оних пријатних утисака, и оног меланхоличког и ратоборног уживања маленог пастира |
стира.{S} Сећајући се свога детињства и оног уживања у народним песмама, које су њега задахнуле |
м се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Б |
како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краљевског брежуљка.</p> <p>Дванајсти са |
праве мисли народа <pb n="123" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има |
</p> <p>Научени људи говоре, да је глас оног страховитог виора, који се у Француској подигао би |
ке природе, које је најважније знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад г |
дали, јесте зајиста много слободнији од онога што га друге европске земље имају, а има и других |
а.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде |
, морали су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај се |
о се на то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле |
— неможе се опростити ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — одговори Мило |
ед њега рекоше:</p> <p>„Господару — ево онога, који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то уради |
у исвесну пропаст довести.{S} Искуство онога <pb n="159" /> што се збива код других народа, по |
ако је доцније било викати на самовласт онога, који је те законе земљи подарио и себи самом у н |
ја, који претходише оставки Милошевој и оној жалосној драми српској, која је после у Србији оди |
д су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата би |
трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски вој |
в и одупру <pb n="199" /> се височајшем оном закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући |
а...{S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову, за које је рекла, да носи собом |
усулмана, негда његових господара.{S} У оном одушевљеном полету, кад га је народ весело усклици |
јућа сила Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, који је угово |
а несретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и суди |
адалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди |
ти међу <pb n="140" /> нама.{S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сва |
од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да остави место р |
било је чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправде, које у ср |
претворити, а за које благодарност буди ономе, који се је жртвовао овим магновеним интересима, |
у се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је |
ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство |
о сретсво за сачувати и одржати престол ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми |
је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвн |
је Милошев изражавао оне горде радости, ону утеху безкрајну; која у једном магновењу човеку, на |
сказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако види; јер |
придржава.</p> <p>Пре свега морамо овде ону љутину споменути, којом је и сам руски министар уск |
ја на то теже, да <pb n="187" /> униште ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово величанс |
а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељу |
арод српски не ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четр |
изневерило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из овог случаја задобити мо |
ју турску, стога је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом.{S} Приповедао му је о јунаци |
о једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе попадају у пр |
ати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим |
етила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно |
ојевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај |
p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са сев |
предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толи |
ве, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слободу, јер ће о |
нију од пријатеља указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све ст |
више пута потстицала на своју сопствену опасност, да поврати Милоша јединог јоште, који је као |
пословима излази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош |
дана, она је противу сваке своје личне опасности, са отважношћу и постојанством преко сваке по |
аведном захтеву његовом, ком нећете без опасности противстати!“—</p> <p>-------</p> <p>Овде је |
рагоценог саучешћа, зараније дало о тој опасности известити?“ —</p> <p>«Предмет је овај врло ва |
ти да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака ка |
ово на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на свој |
отство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично народно <pb n="50" /> одело, |
ислима задубљен, примети <pb n="167" /> опет да Милош непомично гледи у њега, као да тим поглед |
народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви они људи, што су по неколико у |
ога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која је <pb n="39" /> Србијом в |
Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране сво |
же супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кроз прс |
дају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте пређе били.... мој |
точници светога савеза....{S} Турска је опет повратила своје старо господарство у Србији, а без |
за себе задобије, а Турска налазила је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом могл |
највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одгово |
упштини лишио Карађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за свога |
земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окр |
ак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред |
н мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да последњег часа држа |
отике, видило се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити |
ова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од с |
е у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и самог народа, који је скоро |
пломације.</p> <p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније |
, из Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног ст |
ити јих и растерати, а отето разбојиште опет преотети.</p> <p>Човек овај, који је врло бистар и |
потпоре, за предстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само |
се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књег |
уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош ј |
ем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради о |
и се сад овако торжествено, и окружен и опет членовима прељубезне моје фамилије, преосвјашчењеј |
егова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обра |
га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу н |
о се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и |
а хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет прекинути свој говор: «Јелице молим те узми твоју |
куша подићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу. |
Турцима на Морави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђи |
ицима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије |
унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних гр |
д уплива руског имати може.</p> <p>Неки опет бољари српски, повукли су канал од црног мора до с |
почело, турска војска халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенера |
т у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, |
оде опијене славом својом, а совјетници опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> |
едне речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише у притјажање робља свога, законито |
ћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турак |
е зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Мило |
<p>Кад су несретни Турци јадном Србијом опет завладали били, нови паша од Београда Солиман изда |
ао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} |
ривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну |
воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима послов |
ањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њене неумерености и добре воље, а ч |
урке из Србије изтерала и слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била |
му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и метне обоје на своју гл |
нили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи |
е, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb n="152 |
ду свију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се ј |
роз сто невоља рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српски |
одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену слободу.{S} Радосне и ве |
а под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио главом п |
Турци голему цену ставили били, они су опет заузели били своја стара места, а житељи равница о |
паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са оним народима, који су супрот паше |
рце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац |
последку остане без уважења.{S} Војводе опијене славом својом, а совјетници опет незадовољни, б |
сваки Србин уживати, пространо и онако описана и разграната, како ји само човечество предписуј |
упштини поднео, нема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим |
товао и својим земљацима књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише он — „ |
ају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихо |
и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на престо о |
гласом громким, које перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и предус |
чудну одважност, коју перо није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање на вр |
е, говори тај Француз, али у стању нису описати изражаје лица ове благородне жене и њезин звонк |
дањој слави и госпоштини својој, оне су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и ве |
лени простор ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом |
но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша |
дове затворени били и кад су их војском опколели, заузеше они сва села и утврђене вароши, те та |
вом букнуо и једног дана множина народа опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да |
х заповеди, да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Мо |
ци султанови са други високи чиновници, опколили су га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњ |
врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда његових господара |
и ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и сму |
одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај буде од |
га су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која је <pb n="39 |
а...{S} Раздор пониче на све стране.{S} Опозиција је задобила нове <pb n="63" /> потпоре, да у |
да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу војводама и <pb n="62" /> совјетом, ипак |
да пронађу пута, устројити олигархијску опозицију и оборити овог човека, који је доста незгодан |
ање приповеди, како јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала но |
овенством и свештенством нашим, долазим опоменути вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањс |
ажен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади. |
оборним.{S} Сами свеци у својим песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљену слободу своју |
ачаства, док се неби снага народна мало опоравила, која је већ двадесет петгодишњом борбом изну |
ласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p> <p>„Ш |
га, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} Има случајева, где се смелошћу и одважнош |
јатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p> <pb n="153" /> <p>Треба и на похвалу турс |
а!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Мо |
светљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари |
нике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити српски војници тог вечера спаваху по |
д мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешена!»< |
сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамо |
њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определења његова:</p> <p>1.{S} Устројење министарства |
је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је определио свештенству наплату, да може часно живити и н |
ног кућевног живота, те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и |
лица управе српске била је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у години је Милош обилазио села и |
т њен дошао, народ српски већ је напред опредељен био, да буде мост за случај каква непријатељс |
окружава малу варош Крагујевац, била је опредељена за ово велико празновање.{S} Јошт пре месец |
ом се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност владарска исто тако, као што |
дужност владарска исто тако, као што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали |
орђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржав |
ојност са собом доносила, да се ви мало опрезније према енглеском конзулу држите; ког пришаптав |
о, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје |
шћу већма користи човек него претераном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав |
ина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима. |
бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n="218" /> Ви сретно жив |
љутину.{S} Увреде њему нанешене умео је опростити, но за неправде другом учињене био је неумоли |
нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити ономе ни овога ни онога века, који изда своје |
е сувише штедио људе, који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен |
бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза М |
, независност управе њезине осигура, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити н |
Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова војска срп |
скан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да |
а као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса су |
амовласти.</p> <pb n="194" /> <p>За ове оптужбе које су бољари његови Русији доставили и за пос |
је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблагодарности према Русији, |
што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извешта |
гоњени од својих немилих господара.{S} Оптужени бегао је у стародревне шуме, где је налазио св |
а, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од самог претварања, прен |
тешњава јавну слободу народа.{S} Она га оптужује тајно, да сваким даном злоупотребљава власт, к |
но рат водиле о свом сопственом трошку, опустошавале су и пљачкале сва места, кроз која год су |
олема несрећа, <pb n="23" /> ово ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горск |
г узраста човек, држање му је војничко, опхођење просто а никад подло, често одвећ достојанстве |
случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели у заједници братској и по предх |
рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p> <p>Мало после ове с |
дна политичка жртва, која се као што је опште познато, једног јутра попела на књажевски престо |
ороду, жртва по нужди времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења морају се п |
на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељства остави слободно из |
амери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћанства у забуну доведе, син њез |
е своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S |
је толико одговорио султану: „да ће из општег уверења и особитог призрења према његовом велича |
личност много обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми см |
довољство у народу.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су по |
новлење совјета било је већ закључено у општем договору.{S} Но Русија, која је своје батерије з |
е свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна права, или права, која ће сваки Србин ужив |
не на оружје против својих угњетача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налаз |
чанству у свему попустити, што ће се са општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекне М |
{S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општине имаду право своја непокретна добра саме под зак |
а, била је управа предата кметовима или општинским старешинама, којима је старешина био кнез.{S |
ељство набавити и та им је под надзором општинских старешина за рад давао, не штедећи у томе <p |
и скупљају; они сами рукују и благајном општинском.{S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општ |
м ако је какав важан нападај потребовао општу потпору од свих савезника.</p> <p>У доцније доба, |
је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је |
а дела Милошевих установа.{S} Целокупна организација Србије, после савршеног мира, била је орга |
а Србије, после савршеног мира, била је организација оружања...{S} Уговори сад у Цариграду довр |
ва свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње организације земље, што ју је Милош предузео да изврши, |
сији, њему се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију му дају, а народ у ропств |
воју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио с |
љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, где почивају кости његових старих родите |
на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало <pb n="79" /> застану |
њу одлакшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељство набавити и та им је под надзором |
осподара Влашке и Молдаве, може правити оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај поступак јас |
цу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније употребити може.</p> <p>Да је Русиј |
као је једном Милош — «кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно оправдао.</ |
је све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена места по Срб |
коју <pb n="73" /> су до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на |
не! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, и ми би |
рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су под неогранич |
ле савршеног мира, била је организација оружања...{S} Уговори сад у Цариграду довршени, нису ов |
искрености и одважности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставоб |
тим олтарем, те осветљавају победоносно оружије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивот |
војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суграђанима изгубљену о |
равоверни Турчин није каурину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем обичају, може се судит |
ројатних призора, који су узор српскога оружја; немогу пропустити, а да неопишем овај догађај, |
у Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и благослов |
на дела јуначтва, означе победу српског оружја.{S} Малени простор ове књиге недопушта ми, да оп |
гоцену сабљу, и поред другог драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових |
заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружја положити, довле незадобијемо нашу слободу.»</p> |
, била је јача и претежнија од важности оружја гонитељева, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад |
, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по |
упе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} |
слите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се |
дусрете речи ове.</p> <p>„На оружје, на оружје!» повика народ.</p> <p>„Браћо!“ одговори Милош, |
смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{ |
мо наше јуначке прси непријатељу.{S} На оружје!!</p> <p>Одушевљен усклик предусрете речи ове.</ |
род српски — скочио је на све стране на оружје против својих угњетача.{S} Општи устанак, који с |
то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» —</p> <p>Народ је српски на све стра |
се Србијанци често бунили и устајали на оружје, несретна њихова родбина и нејач нашла је прибеж |
народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо |
На уговорени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из |
опски да сноси.{S} Страховити глас: «на оружје!» — потресао је Србију од једног краја до другог |
усклик предусрете речи ове.</p> <p>„На оружје, на оружје!» повика народ.</p> <p>„Браћо!“ одгов |
земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци супрот |
сином Исусом Христом заклели, да дотле оружје оставити неће, док не стресу са себе ропства лан |
а мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су остали дома, без обране ос |
анци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је др |
анпут Србија после толико година остави оружје.</p> <p>Ако услови углављеног мира и нису саврше |
и капу од оног момка, поврати му његово оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у м |
ез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја |
, рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201" /> противу нас узела; она мора сачув |
аситељем на самом олтару, да осветничко оружје дотле <pb n="43" /> неће из руку пустити, док не |
х епоха у српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но једно је само пред оч |
ош који је окружен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље поб |
у се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете су њ |
обеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбин |
а се на прагу црквеном човек један, под оружјем светлим, вијући заставу у руци својој, на којој |
ије заведе; но принуђен непрестанце под оружјем налазити се, није могао одмах уредити земљу.{S} |
n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости ско |
ратског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело |
м му предсказиваху непобедимост.</p> <p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народ |
било у свакоме друштву, његова нечувена освајања и скоро непоњатна неустрашивост и српско безпр |
ост земљи осигурали, ипак су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, а умерени закони р |
свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p> <p>Крагујевац даје нам изглед највеселији |
дног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви |
ите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђ |
е Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је |
човечно оставили и предали немилосрдној освети турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом |
удем, морам противу Турака војевати, да осветим моје Отачаство!“ —</p> <p>Јели какав унутарњи г |
:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, чију |
луге учинили и управо да речем образ му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом не |
<p>Жене српске при овој народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, |
утра лепо време буде, <pb n="135" /> да осветли народни празник.{S} У саму зору 16. — загрме то |
После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног села.</p> </div> <div |
из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош |
зцима.{S} Месец просијава кроз облаке и осветљава својим тавним и жалосним зрацима овај тужни п |
аних свећа гору пред светим олтарем, те осветљавају победоносно оружије, заставе и цвеће, које |
греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и оправљали.{S} |
својим жалосним зрацима у поноћно доба осветљаваше човека једног на гробљу вишевачком, који се |
а остати њихов неумитни судија и ужасни осветник!“—</p> <p>После овог одговора видеше Турци, да |
Христом Спаситељем на самом олтару, да осветничко оружје дотле <pb n="43" /> неће из руку пуст |
а највећом разјареношћу и чуством пуним осветољубља.</p> <pb n="81" /> <p>Брзо затим ухвати Мил |
ст: кућа њена попаљена и разорена, поља осветом турском потрвена.{S} Она није могла дуго прежив |
љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чу |
у као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих својих.</p> <p>Ништа није жалосније од |
невина крвца пролила, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики немир |
ајмног интереса, који је уговорима мира освећен.» — </p> <p>—„Ја се неопомињем“ — рекне Милош в |
о, мудре старешине српске, примиле су и освештале ову моралну снагу слабијег противу јачег; а д |
оказала му све крваве бојеве, непоњатна освојења и увенчала гордо његово чело круном?—</p> <p>Ј |
биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места, и спремају се да Србима г |
ош к палати султановој, на коњу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу украшеном, к |
лаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</ |
ушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд осети удар. —</p> <p>«Кнеже!» — одговори он живо - „ваш |
ницу наступајућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! б |
о вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора какав вешт и неустр |
јим полугосподарем!» —</p> <p>Долгоруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворно |
ожртвовања.{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом на стра |
чи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га је почастио та |
н негдашње независности српске и дубоке осећаје срамног робства, ког сада подносе.{S} У последњ |
ванредни посланик, за потврдити искрене осећаје свог господара императора, почне одмах с почетк |
осланик по тим речима и његове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев г |
ј млади човек и притисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да |
лаве-пуном кнезу од Србије своја висока осећања, којима је он према њему преиспуњен.“ —</p> <p> |
а била сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је о |
кип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње н |
рпску призна, независност управе њезине осигура, да опстанак Србије више ни од ког у питање ста |
мира и нису савршену независност земљи осигурали, ипак су бар невоље освајања и самовласт мача |
боду и ову је земаљским законима народу осигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милош |
а.{S} За предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет |
раз му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничију власт признат |
ед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> <p>Страховити догађаји, који би |
ка нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потребовао општу потпор |
ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тел |
кад какве уговоре мира са другим силама осим једне високе порте — правио...{S} И ја мислим да С |
за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћ |
јном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> < |
незнајући да има других владара у земљи осим њега, по праву насљедства, изда прокламацију на на |
угоме, нити ћемо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао и |
дно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, који би њега |
<p>„Народ српски не ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних |
а свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <pb n="115" /> била.{S} Милош је одмах споч |
јатељских покушаја, да Србе раздвојењем ослабе, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Срб |
ку војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени великим губитком, немогоше гонити их, већ ост |
закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он ј |
дили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством совјета и |
дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један хришћански народ; ова оба пука простака |
м, што га је порти сване године плаћао, ослободио је народ од десетка и других дација, које су |
ог и среће државне, пошто је земљеделце ослободио од множине дација, које су на њих наметуте би |
ао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе навукао уби |
ости и благослова, дочекају победиоце у ослобођеном Крагујевцу, чији становници такођер беху у |
ог стања, у ком је остављена била после ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је дал |
вителним исходима, којих сљедство беше: ослобођење отаџбине, признање њезине унутарње <pb n="5" |
от, а оставио је будућности избавлење и ослобођење отачаства, док се неби снага народна мало оп |
ody> <pb n="3" /> <head>Пастир краљ или Ослобођење Србије.</head> <head>Историјска приповетка.< |
у невредимом.{S} Махмуд прими и узакони ослобођење својих старих робова.</p> <p>Кад су о свему |
page"> <p>ПАСТИР КРАЉ</p> <p>или</p> <p>ОСЛОБОЂЕЊЕ СРБИЈЕ.</p> <p>Историјска приповетка.</p> <p |
ја тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година назад |
унак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно и искре |
ка.</p> <p>Мњење његово било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мир |
у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> <p>Страховити догађаји, који би и најјачи |
видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту |
је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке, особито пак нове државе, треба човек вр |
асном основу управе земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{ |
p>Он је заиста, тако радећи имао велика основа за своју политику, јер српска крв није била неис |
ода: да из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и признат |
несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у прис |
и право, ваше неповерење било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке бед |
- „ваша установлења имају у себи такове основе, које поткопавају власт владатељску, за коју сви |
обуњених Срба; умесно изводио је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за |
ања, која се на њега управљају, излазне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреб |
итељствено у Србији, које је уведено на основи по све слободомишљеној и уставној, па ако на ум |
ње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи устава српског од године 1837.</p> <p>Није ли ис |
ји да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу великих и пробитачних установа, којима је Милош |
- непрестано поступање по овом красном основу управе земаљске можда је и основ био што су Мило |
и и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривено и нелицемјерно писмено мњен |
првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасних пр |
чно доставити упутства, која само вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено је мом |
ао...</p> <pb n="170" /> <p>Дело ово од особите је знатности, и било је за целу турску царевину |
нила јуначки слободу свога отачаства, и особитим напором придржавала је народност своју, која с |
ине дана државом, а при оснивању сваке, особито пак нове државе, треба човек врло добро да пази |
м нехтедоше више ничију власт признати, особито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљ |
ој скупштини год:{S} 1825. предложио; а особито, кад ова дела која највећу важност имају и јако |
шћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито поверење задобио.</p> <p>Цела земља подељена је |
Срба.{S} Њега је поред храбрости своје особито одликовала бистроћа ума његова.</p> <pb n="47" |
рио султану: „да ће из општег уверења и особитог призрења према његовом величанству у свему поп |
е речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особитом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турц |
но одело, даје овим учесталим гомилама, особиту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарн |
/> <p>Слово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора владар |
е сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран био.{S} Материјално стањ |
мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку, но пошто је дело братовље |
се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један |
ивен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко с |
на гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити срп |
у опште да разним гранама правитељства остави слободно извршење дела својих, која им по уставу |
ном, у ком је стари Петроније требао да остави место рођења свога, обале потока, сведоке прве ж |
два једанпут Србија после толико година остави оружје.</p> <p>Ако услови углављеног мира и нису |
убио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш, да |
ће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да би он морао бити подлог |
куће, којој су топови само један рогаљ оставили.{S} Усред камена и разореног прибора кућевног |
ој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилосрдној освети турској.{S} Нису |
ну унутарњу независност, ипак су им бар оставили сва она места која су они отели и дозволили су |
ад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности избавлење и ослобођење отачаства, |
страну.{S} При свем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да д |
спорину радње канцеларијске, но ипак је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су какове с |
м оделу, које до смрти своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним местима, по рогљевима ули |
прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова ве |
ом најразумнија и најодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластијем као депутате своје, да |
Исусом Христом заклели, да дотле оружје оставити неће, док не стресу са себе ропства ланце и до |
х другова Карађорђевих, који није хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта |
дање уређење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд осети |
ломата...{S}180</p> <p>XXI.{S} Совјет и оставка Милошева...{S}190</p> <p>XXII.{S} Љубица и њени |
_C21"> <head>XXI.</head> <head>Совјет и оставка Милошева.</head> <p>Кнез Долгоруки видећи, да к |
рбије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. < |
чесницима оне завере, која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је расп |
тих несретних догађаја, који претходише оставки Милошевој и оној жалосној драми српској, која ј |
даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском достојанству из сопствене побуде |
вишење да захвали, као највећа кукавица оставља отачаство своје, одриче се чина, који му је од |
који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене свирепству разјарених победитеља.{S} И |
..{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака к |
, зависи будућа судба отачбине, и да он остављајући на престолу сина свог и супругу своју, који |
заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су били своје куће, и настанили су се са сток |
ући ви извршујућу власт у руке совјету, остављате себи кнежевско преимућство противити се свако |
супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и |
њивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена била после ослобођења њезиног од Турака.{S} О |
које су подривале сенку власти владаоцу остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно |
или своја стара места, а житељи равница остављени сами себи, подпали су поново под власт турску |
доватељ међу људе, који да су сами себи остављени били, много би се боље разумели.</p> <p>У сам |
унуцима јунака, вама избраним господо, остављено је да довршите дело ваших отаца.{S} Људи прол |
оди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног села.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и старости, |
као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да последњег ча |
е досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи труд њего |
роз један час кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — придод |
љато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њо |
.{S} Турака као посада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дун |
ви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, једа |
вим годинама детињства свог, није као и остала сеоска деца никаквог изображења имао.{S} Он је с |
ење — престане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа |
му је руска влада благоволећи савет, да остале дане своје проведе у миру и задовољству приватна |
м ићи, <pb n="139" /> него којим су све остале ишле, не може ни Србија установити се за годину |
новодобијени крајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали см |
пирала <pb n="177" /> испод руке Србе и остале хришћане, који подјармљени исламом стењу, да сам |
ирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сносити љутину и халовитост мужа сво |
клони и благодаран покаже, док међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, |
уче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а |
смелије и слободније постајаху, а које остали житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лукавству |
био један млад земљеделац просто као и остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, што је |
је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг п |
укротити....{S} За име Христово, бар ви остали будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да |
идела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb n="14" /> се ништа; мо |
ешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима својима п |
, кметови, војводе, првосвећеници и сви остали грађански и војнички чиновници.{S} Од ових како |
је и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо и м |
вршује овако: <pb n="122" /></p> <p>«Ми остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S |
ма, кад ће оружје другова мојих, што су остали дома, без обране остати изложени беснећем победи |
свој подигне на један степен висине са осталим народима европским.{S} Он као глава народа свог |
енијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договорите, пак да ми дате после мњениј |
је се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изображеним народима, онда ћемо видити, какву х |
ном своју малену кнежевину тако уредио, остало је том великом државнику, да даља далеко важнија |
ветији и најтврђи <pb n="28" /> савез — остало сродство пак долазило је у други ред.{S} Брат се |
војим суграђанима изгубљену отачбину; а остало им даде, најиме управу земаљску и законе народна |
већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише |
а поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост била |
је доцније душа свију преговора и није остало између обе ове странке равнодушно.{S} Једну стра |
вде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево пророчество се испунило.{S} Т |
но нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснула, која |
у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже, који је без душе овима у помоћ х |
јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом јуначком браћом својом.{S} Име његово расчуло с |
подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена иронија, не показује л |
посла у отправљању мојих дужности, а у осталом политика речених земаља можда се ни у каквом сл |
ћу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <pb |
а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и он |
ог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но Милош |
, спочетка је добро ишла, но напоследку остане без уважења.{S} Војводе опијене славом својом, а |
ки совјету српском заповест: „Ако Милош остане при намери својој, да таки најстаријег сина Мило |
смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га с |
у на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да дон |
И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштенародним добром; сав народ плаћа |
S} Небројено мноштво са једним војводом остану мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Ср |
</p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога. |
сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожрт |
торавана и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за с |
зо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи, сваки дан излази да види шта се и |
н добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро |
ни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог |
де. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати њихов неумитни судија и ужасни осветник!“—</p> < |
ам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба. |
нису могле без никаква успеха по народ остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стра |
а мојих, што су остали дома, без обране остати изложени беснећем победитељу.{S} С њима сам дели |
ни и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви с |
те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и одушевлење св |
е давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народа, сад с |
ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непријатела на ново победимо или да јуначки с |
Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз |
и сте поштени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} |
ликим губитком, немогоше гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци с |
вници немогу бити збачени без претходне осуде.{S} Напредовање њиово бива по реду и чину стареши |
тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољубивим.</p> <p>Све |
а. -</p> <p>Непрестано настојавајући да осујети сплетке, које су подривале сенку власти владаоц |
је благородне и племените намере његове осујетио, ма да је Милош самовољно дозволио неко ограни |
ко и некарактерише народ и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху под заставом попа |
е своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћ |
насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турчин потвр |
з гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом |
> <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевали.{S} Мати Љуб |
рат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу с |
вета ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У о |
а,» небојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорен |
и родитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старат |
правилима добре економије, коју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да отимат |
а кожним појасом.</p> <pb n="11" /> <p>«Отац!— благослови ме, а ти мати моли светог великомучен |
в у родитељу његовом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и |
рајње је време наступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало свој крупи гла |
и дркћућа наручја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе |
погледом, руке склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна сам |
до, остављено је да довршите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаство је бесмртно!{S} Срећн |
е похвале бранила јуначки слободу свога отачаства, и особитим напором придржавала је народност |
допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио сплетке, које оту |
рађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</ |
г, који је страним сплеткама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 1 |
ваки дан гута бранитеље нашег несретног отачаства.“</p> <p>За пет минута само, од како је млада |
његов разум и његово јуначтво са земље отачаства његова истерало, удивљење.</p> <p>Он је заист |
ио је будућности избавлење и ослобођење отачаства, док се неби снага народна мало опоравила, ко |
плетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог хр |
к српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био?</p> <p> |
и су Срби драгоценом крвљу својом земљу отачаства свога, само да би јој повратили изгубљену сло |
е скупштине, где ће се ток свију ствари отачаствених, свима без разлике предложити.</p> <p>Од К |
шите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаство је бесмртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута |
а захвали, као највећа кукавица оставља отачаство своје, одриче се чина, који му је од сабраће |
ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — одговори Милош заданут неком непоњатном с |
ротиву Турака војевати, да осветим моје Отачаство!“ —</p> <p>Јели какав унутарњи глас предсказа |
заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особитом живошћу викала је: |
биле белим словима написане ове речи: «Отачаство, Слобода!“</p> <p>«Браћо! повика он, лакша је |
ува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, и <pb n="213" / |
>Ово неограничено и ово прерано чувство отачаствољубља подрањивао је у Милошу брат његов „Милан |
име јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по запо |
е је, но ми због његових великих услуга отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И м |
/> неће из руку пустити, док неповрате отачаству своме изгубљену слободу и не сруше са себе ср |
нај, који је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и х |
оврати.{S} Народ је волео његову велику отачастољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и са |
послушности њихове, зависи будућа судба отачбине, и да он остављајући на престолу сина свог и с |
у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и постао би изнова роб — а народ, који би се и |
а, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, |
је о некој независности и слободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p> |
" /> ако ти очајаваш о будућности твоје отачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја |
су праве Српкиње, достојне кћери српске отачбине!“—</p> <p>После ових речи изађе из олтара, пре |
отимајући прогањао их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима, пред дућанима, где |
отства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде |
ну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његовом изкварили |
и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу није <pb n="198" / |
краткоћом својом пред очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <pb n="103" /> срда |
вакоме војнику српском, који за слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исеч |
убљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважавајући та предања |
ни својој, оне су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена они |
ору, очајним јуначтвом вољно живот свој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За време овог десетог |
велике <pb n="48" /> услуге које је он отачбини својој првим даном побуне српске учинио, изода |
м тим делом показали, да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили дело слободе? |
ивене крви и јуначких жртава, није умео отачбини својој да даде стално уређење, рекао је први Н |
} У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом на страшноме месту п |
гао си наћи пожртвовања и одважности за отачбину.</p> <p>Године 1812. и 1813. нису за Србију ни |
е речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови боли почну га муч |
у намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила је она већину пристал |
ле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну такову |
ог прворођеног сина Милана.... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сретсво за с |
и повратио својим суграђанима изгубљену отачбину; а остало им даде, најиме управу земаљску и за |
ходима, којих сљедство беше: ослобођење отаџбине, признање њезине унутарње <pb n="5" /> неодвис |
и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања народа српског, зависила је в |
противу сваке своје личне опасности, са отважношћу и постојанством преко сваке похвале бранила |
уначки на турски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њ |
} Свуда се и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце и до најмање колебе распросте.< |
ала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак један отворе се врата од колебе, неколико људи изведу једног |
старе мајке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне чов |
ово, где мало застаде.{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене полете унутра и падају на колена; |
рата, која су у Србији Русији непаметно отворена...{S} Раздор пониче на све стране.{S} Опозициј |
Велика црквена двокрилна врата широм су отворена и украшена највеличанственије.{S} Множина вошт |
сто одвећ достојанствено.{S} Чело му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> уједн |
прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и родитеље |
и, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљну бригу сил |
а чували оружани људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> <p>Величанс |
Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, где би голема турска сила могла његову |
забуна коју је одважна жена произвела, отвори сад изглед за победу неустрашивим борцима српски |
убе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p> |
риликом приближи вратима, која силовито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, |
да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други |
презно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, што су до тог доба не |
лан примио, и тако сами српски великаши отворише широм врата, да се Турска и Руска у српска уну |
бар оставили сва она места која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} |
воје хареме, а младиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђавати од народа тешке |
њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште опет преотети.</p> <p>Човек овај, који |
ену, и први пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове г |
јпрече, најнужније и најполезније нашем отечеству.{S} И рјешио сам тврдо: </p> <pb n="141" /> < |
зјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торжествено, |
Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и неустра |
p> <p>Јошт као владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов |
n="206" /> је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је о |
и њезини предводили, те стопу за стопом отимајући прогањао их је из своје миле отачбине.</p> <p |
су с почетка нападали само на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n=" |
убијали они само Турке, којима су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљал |
новио, и нећете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица с |
} Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо |
, да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петр |
г, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су се по цело |
<p>После једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљ |
а до тог срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонит |
дноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда пр |
дава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом с |
е већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> <p>«Један тренутак“ — рекне она младому |
т минута само, од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са последњим уздисајем испусти и |
када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била |
аву намеру господара од Србије, само да отклони савршену покорност своју према Русији?{S} Он ни |
а.</p> <p>Пошто су непријатељи Милошеви отклонили уплив јевропских сила у дела њихова, видили с |
тоносну војну противу Турака приповеда, откривала <pb n="220" /> им је сплетке, које су Милоша |
и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откривала је турска полиција нене потајне завере, које |
их, која им по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавства одмах <pb n="195" /> су по народу |
ти.» —</p> <p>Ово неколико простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <p |
ок, блед, љубка изгледа, понашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорит |
м то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог времена, које мислим да није далеко, гд |
то подсмехом смешани одговор збуни мало отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла |
кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу невољу, |
учја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одважно.</p> |
> <p>Једном — кад је једну такову песму отпевао Милош, у највећем одушевлењу занешен <pb n="32" |
етани у толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућени Турци, двапут јурну помамно на ш |
та неналазимо равног примера у јуначком отпору и жалоснијим посљедицама.{S} Човек, који је рад |
саном срећом, вешто удешеним плановима, отпоче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа |
Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио.{S} Сваки, |
, који су за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош и поздрави весело цео народ, кој |
осле овог изјаснења и званичног питања, отпочну се и званични преговори; но кнез српски дуго је |
! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужности, а у осталом политика речених |
,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, које је само једној књегињи св |
од овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењ |
стани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» з |
е у највећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач срп |
обедитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо |
а идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе |
жда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитељ |
дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најг |
које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно |
овјетнике противу кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу уд |
ша, јер је скроз провидио сплетке, које отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у |
м се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час јед |
о проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска могла покорити и под бич |
жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њега.... јатаган <pb n="27" |
поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам |
иметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби |
ше ове просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек о |
ане гордо пред великог господина Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> |
пском, који за слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о с |
тепена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тог |
на за њега говораше:{S} Чувара престола оца свога!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она, да како |
рно и неутешно над дели чувара престола оца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који с |
о Карађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — дове |
рђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је |
роб положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тр |
ву, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу нев |
ну народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на |
нез Милан није више од три месеца после оца свога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу |
<pb n="205" /> година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубо |
Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јад |
орног, који је страним сплеткама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно |
, за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала. |
за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да |
ојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла |
отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са збуње |
и престол ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да |
год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, об |
Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма |
ражења имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут п |
ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили д |
ету, које кад чују научењаци света, они очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло ц |
о, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се је једна битка крва |
изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућности твоје отачбине — онда задржи код |
во младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрет |
изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> <pb n="13" /> <p>Од ових очајника неби се |
у слободу.»</p> <p>Са највећим ускликом очајања изрекоше заклетву ову, преко прага црквеног пре |
догодило, то су браћа била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је духом задахнута била сва омла |
кдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом |
орцима српским, који се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је битка, у којо |
а јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све ј |
дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копље, па нескидајући очију |
браћу као непријатељ, вичући у највећем очајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да |
и очајања.</p> <pb n="13" /> <p>Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов ју |
о броју људства, већ по сталном напору, очајним јуначтвом вољно живот свој отачбини на жртву пр |
сопственом својом претераношћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја |
хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стој |
а? — с киме сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“ —</p> <pb n="87" /> <p>Милош |
од колебе, неколико људи изведу једног очајног старца и метну га иза коњаника, који се саже и |
поверење народа, то би била неразумност очевидна, које су унутарње <pb n="222" /> ствари Србије |
а на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умр |
е приближи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућен |
д на скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, што су до тог доба незнањем затворене биле, те је |
м ништа, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваља |
ницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које м |
; да нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио |
, који чудноватом краткоћом својом пред очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <p |
.{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико година, кад одврати |
о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за |
ући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично су севале.</p> <p>Љубица небуде послу |
ажности.{S} Људи, који нису никад смели очи своје на султана управити, дивили су се и чудили ње |
ела која највећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S |
ара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је св |
зе неко подугачко копље, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За |
све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љуп |
ебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке поједине развијао се цео род патње и немира |
има.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њ |
Он као глава народа свога имао је пред очима само интересе свог народа, знао је само за једну |
да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање |
у испуштало није, но једно је само пред очима било — одупрети се сили тираније, те збацити са с |
схођење према тиранима, у самим њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа Срба према браћ |
и сретни јунак српски Милош, зачуђеним очима турске светине, која је врвила путем пред њим и к |
о, положај Махмуда, који је са укоченим очима гледао овог србијанског простака, и видио се да ј |
ора.{S} Окамењен — са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом |
ики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар кра |
ад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изображеним народима, он |
«Краљевићу Марку,» како је овога клетва очина до тог срамног понижења довела, да је отишао у Ту |
ћа, <pb n="23" /> ово ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку п |
ости уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој |
а ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак одбијајући о |
<p>Несретна Србија дошла је била већ до очите своје материјалне пропасти, големо насиље и свакд |
ст мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излагала за другога, само да би јавну непр |
танак Бугара, <pb n="221" /> она излаже очитој пропасти судбу Србије.»</p> <p>Љубица дубоко ожа |
ати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и из |
, да при првој прилици која им се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S} |
кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну пр |
n="53" /> сам разабрао — те нехтедосте оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвал |
рага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да |
ећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштро посланика руског, истера му црвен на лице његово, |
ог наученост једнога није могла, просто оштроумље другог превластити.</p> <p>«Кнеже!» — одговор |
е свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које ј |
едитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је речи ове изго |
а турске нападаје <pb n="61" /> одбија, па незнајући како да превласти совјета на пут стане, до |
Симић, били су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, |
ати и одбравити одговори мирно девојка, па истргнувши из корица нож, који јој је у недри скриве |
и побили, долазили су обитаоци равница, па кад су заједничког непријатеља побили, они су се вра |
опадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му |
е врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашо |
једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао |
те европске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стеч |
тлости ни сијателства титула дата није, па ни од самих његових подајника, које он нигда увредио |
нећеш више војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде поискану пош |
Expeditio</foreign>“- неправице Турске, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовла |
већем очајању узе неко подугачко копље, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је као уко |
<p>„Знаш аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и нед |
заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их поз |
морала су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српск |
n="16" /> гониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже м |
о Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која је <pb n="39" /> Србијо |
и Христом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећем |
је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} |
нови по све слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, |
љу.{S} Доста је народа изгинуло самном, па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погин |
ом шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колико су српски редови прорешетани у толико буду |
никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратима, која силовито о |
ретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добро расположен.{S} Лепо па |
г љубопитства, ово је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држ |
дати, али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био з |
нит је по престолном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим фразама много народу обећава |
тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb |
е.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, који много |
ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви зак |
у би из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде војнички савет искупити и ово објави |
ријатељским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је |
рта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но |
штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано старао с |
и најдражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је заставама народње бо |
буђеним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толи |
оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb n="109" /> <p>После кратко |
ористи човек него претераном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из |
жите то од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p |
повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест |
="66" /> <p>Тамо су га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао је за собом пропаст целог нар |
ети, да порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, |
.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, |
је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успеш |
ote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим |
та отворена су.{S} Жене полете унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувају |
ла их где један за другим смртно рањени падају!</p> <p>После победе, која је њу тако скупо стал |
која највећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S} 18 |
ло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама д |
мој будите благословени! проговори мати падајући на колена благодарећи Богу што их је беде сачу |
указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb n="52" /> <p>„ |
моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у наручија своме младожењи.</p> <p>Јелице слатка д |
, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трно |
лепо псето његово, које самртно рањено паде пред ноге господареве.</p> <pb n="57" /> <p>То учи |
ове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења велике силе, неможе и ниј |
овори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу |
Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> < |
е последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почи |
“ одговори Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрестајте борити се |
об Турцима, са победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и ватр |
онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврд |
о.{S} Непријатељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже уметност, |
говор мира са портом закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње уређење земље обраћати.{S |
а у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари у Срб |
нове државе, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда |
оји га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим |
у нарав просвештени европејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама н |
код куће са осталим народом договорите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од |
ске, којој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити |
ја би се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на св |
и Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у |
идио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити овај призор, између ова два чове |
предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај одгово |
рака као посада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и С |
вету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог стр |
ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу |
и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. |
гледалац у промету трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се о |
стварала дружевно тело истока.{S} Старе пак присталице и фанатици турски били су дубоко разјаре |
Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном животу губио се, постао је |
на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рач |
пробитачним по правитељство наше, треће пак: исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао на но |
ако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и најв |
тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод устава давао им је повода |
могу.</p> <pb n="193" /> <p>Међу самим пак народом било је такођер незадовољника, но народ се |
исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетника и предсједника апелационог суда, једнак |
ог човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русија мора се упознати и угњездити код св |
и <pb n="28" /> савез — остало сродство пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом |
имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи са |
којима је старешина био кнез.{S} Свако пак окружије имало је једног началника, који је са прав |
ачи услов њихова договора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што с |
смерала, да угњетене потпомаже; свакако пак извесно је, да она није била без учешћа оних призор |
ко неизказано добро расположен.{S} Лепо пак народно одело, даје овим учесталим гомилама, особит |
државом, а при оснивању сваке, особито пак нове државе, треба човек врло добро да пази, да у ч |
оше више ничију власт признати, особито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били |
ма приметити, да околне силе а нарочито пак покровитељствујућа сила Србије, имаде право совјета |
мајку своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса |
="19" /> почели су нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откри |
су прогоњене, поједине турске ханове и паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци јед |
ружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и не |
к (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216" /> имала су посла да се окрену у ав |
вније дочекат; пролазио је кроз варош к палати султановој, на коњу источно оседланом, у кадиви, |
не са војеном гласбом, пуцњава топова и палење малих пушака, хорило се кроз неколико дана кроз |
о у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачас |
узнемирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама |
и совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који су одани били протународним интересима и |
а, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n="224" /> упути своје стопе на |
на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“ |
о изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта сине |
е синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са велики |
ја се дају народима као извесно право и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има св |
} За име Христово, бар ви остали будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да своју халовит |
препоручи твојој жени, да буде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и |
своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што није могао рану преболети, |
ет година своје непријатеље побеђивао — пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је |
машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него |
<p>Кара-Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} Аустрија под својим надзором држи с |
у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> <p>Страхов |
раћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је сплеткарењем својих великаша, а не зато што је н |
чекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутар |
да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад |
ега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му п |
биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому своме, у пород |
оду њину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“</p> |
морао бити подлога свога руско-турског парламента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео издајицам |
дговори Милош «допустити сваком захтеву партаје руско-турске која већином седи у совјету?“ —</p |
ој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, ш |
олели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних руку.</p> |
— рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудноват |
тво постало тако несносно, да је морало пасти под сопственом својом претераношћу.{S} Јаук очајн |
едни кнез Србије...{S}121</p> <p>XV.{S} Пастир краљ...{S}128</p> <p>XVI.{S} Слово краљево...{S} |
овај неуглађени и сурови изражај, стари пастир и јунак српски, стане гордо пред великог господи |
<pb n="2" /> <body> <pb n="3" /> <head>Пастир краљ или Ослобођење Србије.</head> <head>Историј |
="SRP18791_C15"> <head>XV.</head> <head>Пастир Краљ</head> <p>Срби су једва један пут већ поста |
1" /> <front> <div type="titlepage"> <p>ПАСТИР КРАЉ</p> <p>или</p> <p>ОСЛОБОЂЕЊЕ СРБИЈЕ.</p> <p |
поведали ил певали јуначка дела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама |
анхоличког и ратоборног уживања маленог пастира.{S} Сећајући се свога детињства и оног уживања |
ки престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </div> <pb n="110" /> <div |
бављао му је сладости у грубом занимању пастира, где је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад ј |
оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју |
и какав унутарњи глас предсказао маломе пастиру, да место ово које је њему случај означио није |
чима сваке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртв |
n="4" /> такова дела, која се односе на патриархални живот овог првобитног народа.{S} Виђаћемо |
ћу грозне и <pb n="152" /> ужасне смрти патријарха Цариградског.....{S} Но Милош није се нигда |
е она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију |
лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паша београдски, где је била столица управе Турске, доб |
зданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} Паша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку |
чију је војску предводио чувени Куршид паша, страшило раје.</p> <pb n="93" /> <p>Од толиких ск |
е тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим |
о, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»< |
за његово лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне каз |
а својим момцима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је П |
адном Србијом опет завладали били, нови паша од Београда Солиман изда заповест, којом наређиваш |
ичара и које је предводио далеко чувени паша видински Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљ |
г аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској в |
говоре било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наставити св |
тава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да с |
ници ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су |
ајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним штабом управлао је овом |
оградски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Царигр |
е предводио далеко чувени паша видински Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљене су биле из |
ада војника скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни дваде |
де да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је ск |
јали и са оним народима, који су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водил |
} Фебруара 1837. у Београду у присуству паше обнародован, који је као комесар блистателне порте |
цу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два превода који је бољи |
Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи овога, да сту |
адесет хиљада нових војника буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са |
и није могао.{S} Императорском агенту и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута, |
људи, час су услугу своју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали |
одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу |
бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића: «који је од та |
ени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош од |
робије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но бр |
, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намер |
проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем пева своје народне песме, вије грдне народне заставе, н |
је он водио стада своја где се веселио, певајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке |
сти дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потресао своју тиху пустињу, сен |
шак од огњишта седио је стари Петроније певајући по обичају своме уз гусле једну народну песму, |
" /> бесконачним песмама приповедали ил певали јуначка дела једнога пастира тако, да је народ у |
га часа само у страху и највећој тишини певане, сад се наједаред захоре из колеба, пољана и јав |
ор Куршидов српског предводитеља.{S} Но певерење поштена човека усколеба се.{S} Милоша, кад раз |
олемом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада војника скупе се под заставу Куршид паше |
страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> < |
е купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="7 |
јуначки народ <pb n="68" /> српски, као период невоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама се |
затим проговори он гласом громким, које перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош |
и поглед пуказује чудну одважност, коју перо није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго п |
оних немилих призора, којем је немогуће пером израза дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скр |
а створи и нареди да се из тих народних песама почну деца у школама учити читати, да тиме јошт |
знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb n="117" /> <p>Шатобријан рекао је |
асом ратоборним.{S} Сами свеци у својим песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљену слобо |
ога детињства и оног уживања у народним песмама, које су њега задахнуле жарким родољубљем тако, |
ара, који су у <pb n="8" /> бесконачним песмама приповедали ил певали јуначка дела једнога паст |
своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робов |
} Место жалосне успомене, које су негда песме такове <pb n="40" /> код слушалаца производиле, п |
е се веселио, певајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S |
у ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потресао своју тиху пустињу, сенке старе Србије, |
изгубљену слободу.{S} Радосне и веселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњава топова и пале |
Народ радосним срцем пева своје народне песме, вије грдне народне заставе, на којима су ставите |
игда нису чувени били.{S} Старе народне песме, које су до овога часа само у страху и највећој т |
ао је он све старе преповетке и народне песме, које су славиле дела српских јунака покупити и ш |
лна и тиха гласба свира дивотно народне песме и доводи слушаоце до највећег усхићења.</p> <p>Ул |
его је почео изучавати на изуст народне песме, које тиранија и турска власт уништити није могла |
e>.» Оне су садржавале у себи прекрасне песме народне, које су на скоро на немецки језик превед |
ли.</p> <p>Једном — кад је једну такову песму отпевао Милош, у највећем одушевлењу занешен <pb |
по обичају своме уз гусле једну народну песму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу слав |
двојењем ослабе, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја из би |
S} Бечке новине упознале су ово дело са песницима свију земаља.</p> </div> <pb n="121" /> <div |
е нашег несретног отачаства.“</p> <p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, јадни |
остала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. |
падани, и бивши Архијепископ београдски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, које су кн |
на мало опоравила, која је већ двадесет петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но страховита изну |
тих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је противу големе турске силе, |
о умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога навршила, и она се одважи |
он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb n= |
том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који је познат код нашег народа под именом К |
ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије.</p> <pb n= |
о.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петроград и Цариград, који обојим дворовима до <pb n="2 |
и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле ј |
, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p> |
алица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руски, ра |
<p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да остави место рођења свога, обале по |
з један ћошак од огњишта седио је стари Петроније певајући по обичају своме уз гусле једну наро |
равне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачувати глав |
“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацајући свој жалостни поглед окол |
га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са свога седишта, те испод сламњач |
нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су душа ових незадовољника, |
она земље, или високе порте» — а превод Петронијевића гласио је: «да се совјетници с бациш немо |
Јеличиних родитеља.{S} Но гостопримство Петронију од пријатеља указано, доводи ове у опасност и |
ве новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма паз |
тету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, грозне добродетељи, нечувене о |
св:{S} Трифунској скупштини дао читати, печатати и подјелити међу <pb n="140" /> нама.{S} У сло |
извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се разда онима од наше |
могао виши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом имали три т |
гу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурск |
орти годишњи данак од 1,300,000 турских пијастра плати, а дозволи да у Београду 10.000.{S} Тура |
писмо једно од 14. октобра 1844. године писано, из једног села окржја Крагујевачког; а и зато н |
дношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасходст |
ше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко |
у оно доба простака у Србији било, који писати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава једа |
ве способности великог владара слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудноват |
еђено од једног простог сељака, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> |
и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и |
уку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге саставио и и |
б, једнодушно, одкривено и нелицемјерно писмено мњеније, јесте ли задовољни с вишепоменутим мои |
отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. године писано, из једн |
/p> <p>Његово величанство» — гласило је писмо — «сматраће онај дан за најсретнији у животу свом |
он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово писмо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, које п |
з Милош добије од султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастијем слогу источног израза |
ло, који писати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава један сељак свога пријатеља о тадаш |
вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а |
ра, слуша све приметбе, одговара на сва питања, која се на њега управљају, излазне основе које |
ad> <p>После овог изјаснења и званичног питања, отпочну се и званични преговори; но кнез српски |
путација Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— |
/p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, н |
Боливара?» —</p> <p>На ово високомерно питање, које је истог вечера сретном господару од Србиј |
ра, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће назир |
кнеза од Србије Милоша — довршен је.{S} Питомац императорског кабинета Александер Кара-Ђорђевић |
-Ђорђевог Александра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у |
ао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје подворење учинити кн |
и — одговори он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово писмо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз |
а браћи својој, која под турским јармом пиште»!!! —</p> <p>Заплашити карактер овог рода, било ј |
једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећег, народа створи, онда му он на углед ставља пре |
зију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа савести |
е одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, |
века!» —</p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре |
57" /> <p>То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, улетила је у оном тр |
рен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну одб |
пред собом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те поч |
оде коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој |
треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу несретника одлети |
као робље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турск |
рђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</ |
се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, који много умствују. |
ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан |
е јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p> <pb |
мати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо ф |
а љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син њего |
шта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љутину.{S} Увр |
и.»</p> <p>„Немој тужити девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрли |
да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, и <pb n= |
ину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{ |
авањем и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем на празник Вас |
о искрених својих пријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који је то |
ене потајне завере, које су народ близу планина стојећи за устанак удешавале; — оваке непрестан |
и са неописаном срећом, вешто удешеним плановима, отпоче он свету борбу, којом уједно реши и с |
. д. по разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износи годишње:{S} 200.000 фор. у сребру.</p> <p> |
у сребру.</p> <p>9.{S} Архијепископска плата је 6000 Ф.—а Епископска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници |
о три талира за пол године за главу, да плати, велим, три талира за пол године, а да недаје виш |
г умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</ |
не кињи народ више са ситницама, већ да плати један једини данак по три талира за пол године за |
шњи данак од 1,300,000 турских пијастра плати, а дозволи да у Београду 10.000.{S} Турака као по |
само ономе услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је ч |
шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуд |
вог права губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</ |
воју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу |
опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио главом погрешку своју, што је из земље побегао и |
били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем п |
овницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb n="147" /> к |
остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом носио, и што је |
2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима.</p> <p>8.{S |
талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са платом 2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника са платом 2 |
рви ред: садржава дивизионог ђенерала с платом од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са |
ошт најгоре било, нису добивале никакву плату од својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле |
апредак обштенародним добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од |
разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; |
рукују и благајном општинском.{S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општине имаду право своја |
јесу ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа књазу и књажевској фамилији.</p> <p>Плаћа чиновни |
илији.</p> <p>Плаћа чиновницима.</p> <p>Плаћа архијереима.</p> <pb n="144" /> <p>Трошкови на др |
аћа књазу и књажевској фамилији.</p> <p>Плаћа чиновницима.</p> <p>Плаћа архијереима.</p> <pb n= |
им данком, што га је порти сване године плаћао, ослободио је народ од десетка и других дација, |
архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а |
љ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p> |
одну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога човека, кои ради од ју |
ио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робова о некадањој слави и госпоштини |
нио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео опоја |
највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је |
одиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица јој издавале су, да |
на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к |
а своји рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> <pb n="85" /> <p>Руке свој |
тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пред његов |
ће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb n="203" /> к |
у се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од кор |
ортои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака чинити, |
земљи.{S} Паша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и с |
а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједине се именом светог Јована пред олтарем |
јет, и ако је овај доцније благородне и племените намере његове осујетио, ма да је Милош самово |
S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем |
е, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити |
народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних жртава, ма да Срби |
} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -једа |
остор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишт |
тела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до о |
ом сопственом трошку, опустошавале су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Она |
>XXIV.</head> <head>Свршетак.</head> <p>Пљен народног престола кнеза од Србије Милоша — довршен |
ка узносила је ову решителност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег |
а је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Детињство Ђорђево протекло је у жалосно |
а има других владара у земљи осим њега, по праву насљедства, изда прокламацију на народ, да сту |
оставио био.</p> <p>На јавним местима, по рогљевима улица, по зборовима около цркава и манасти |
>На јавним местима, по рогљевима улица, по зборовима около цркава и манастира, скупљао се је на |
овника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износи годишње |
анак народа српског, који је 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавнијих е |
рске од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власти полугосподарства свога принуди кнеза од Србиј |
ело је највеће учешће код Мусулмана.{S} По народним обичајима никад правоверни Турчин није каур |
, колико је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n |
ије каурину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем обичају, може се судити неоцењива важнос |
-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко име спомињато |
н простак, који зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљ |
тходне осуде.{S} Напредовање њиово бива по реду и чину старешинства.{S} Свако село само себи би |
исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кне |
го до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане |
амовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљени |
кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сва |
ак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се |
нама.</p> <p>Трошкови на држање стража по границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада с |
чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривено и нелицемјерно писмено м |
ати.{S} Он није хотео да земљом управља по начину „<foreign xml:lang="LA">Expeditio</foreign>“- |
рко узданувши рече: «Тако протиче капља по капља крви српских синова.... тако ти ужасни бој сва |
купљати.{S} Овакви депутата народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је ов |
за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин к |
претерати, то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да |
располагати, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба |
р, докле год Турска сва укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукам |
роливала, нису могле без никаква успеха по народ остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на |
о са своји господари.{S} Чете су његове по војничком начину потпуно удешене биле, борци су стра |
има састаје, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљеним и неприступним |
не болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнез |
он говорио народној скупштини, која је по његовој заповести сазвата била: „да даде рачун народ |
квог престолног слова преписано, нит је по престолном шаблону израђено, па да се у њему којекак |
његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чин |
{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а |
Цариграду.</p> <p>Трошкови на агенције по другим земљама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се н |
ила Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их |
b n="19" /> почели су нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан от |
ољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце и до најма |
шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гла |
ен пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни го |
<pb n="174" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. —</p> < |
рци су страховити и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним јуначт |
овима данак од три талира за пол године по имању сваког брата да подјеле најправијим начином, к |
очинећих мисли и - непрестано поступање по овом красном основу управе земаљске можда је и основ |
рђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61" /> о |
свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево о |
> <pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, ова |
и брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран би |
ог народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по православној Русији, њему се са свију страна ласка.{ |
езадовољство у народу.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су |
тво.</p> <p>Весеље и слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт нар |
налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје |
ори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свакојаким видом показивали.{S} Народ је |
гајном општинском.{S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општине имаду право своја непокретна |
аничење и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, |
т десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n="148" /> данак.{S} |
S} Они су живели у заједници братској и по предходном договору, нападали су и убијали они само |
итаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p |
одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходство кнез Долгору |
ено у Србији, које је уведено на основи по све слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и |
посланику, који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију |
{S} Непоштено је што су уставобранитељи по целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, |
и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На ова |
tio</foreign>“- неправице Турске, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовластан т |
тачаство је бесмртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред враго |
ачејства биће дужност изнети и показати по истеченију једне године рачун како расхода тако и пр |
и недостатака; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања мо |
њишта седио је стари Петроније певајући по обичају своме уз гусле једну народну песму, која је |
ницама, већ да плати један једини данак по три талира за пол године за главу, да плати, велим, |
сији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје мерити.</p> <p> |
ски оно злоупотребити могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држим да им |
слободно извршење дела својих, која им по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавства одмах |
равијим начином по народ, а пробитачним по правитељство наше измирити.{S} Сву прошлу годину сов |
авијим начином по њега, а и пробитачним по правитељство наше, треће пак: исплатити дуг стари ар |
а народ најлакшим и најправијим начином по њега, а и пробитачним по правитељство наше, треће па |
е могле најлакшим и најправијим начином по народ, а пробитачним по правитељство наше измирити.{ |
маже уметност, ступао је крепком стопом по стази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се |
сакупљен био, он је пред султана уведен по постојећим обредима и тек што су све обичне церемони |
свога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу совјета, свештенства и апелације није мога |
с трубе војничке, који се је разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао је свима и свако |
стојећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њ |
хмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Ми |
за је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле савесно између себе добр |
а и злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају себи моју врховну власт, која је мен |
ила и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе |
авитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb n="194" /> <p>За ове |
ије пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са приро |
сни део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, који на њо |
кнеза од Србије, жуборило је непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута ре |
х: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удовици и сиротама овога човека!» —</p> |
стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне промене устан |
пско признала, да се сами могу слободно по својим законима уредити и сами себи старешине изабир |
и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњени |
победими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним јуначтвом вољно живот свој о |
лош хиљадама штампати и поделити народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, |
е, да народу веће право уступи, које му по уставу припада.</p> </div> <pb n="180" /> <div type= |
ења и лукавства одмах <pb n="195" /> су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од он |
бе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из н |
њу држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ београдски Пета |
ет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку око себе искупили, те |
ани били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, давали су <pb n="18" /> им рану и п |
мленог <pb n="112" /> уговора.{S} Милош по одличном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, |
воје куће обесити.</p> <pb n="51" /> <p>По извршеној пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове |
ижење и довршену пропаст ислама.</p> <p>По повратку своме из Цариграда, Милош је почео да у дел |
висност, неразумним противлењем.</p> <p>По свршетку једне године, ово је дело <pb n="171" /> св |
главом погрешку своју, што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, који су |
бе одбијао, невера браћи својој бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачи |
ађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, те |
придржавао.{S} Но колило је задобивена победа славном делу његовом помогла, толико му је велик |
и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз реч |
у њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља готова, и да су све стазе ур |
анства и уздања у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, |
агну горопадно на непријатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош је показа |
ени српски војници на бојном пољу после победе сваку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођи |
угим смртно рањени падају!</p> <p>После победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она корач |
је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничарске делије ишле |
и, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему турску војску, сваки је скоро дан обиље |
Овде ћемо остати да непријатела на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одгово |
лик живе радости и благослова, дочекају победиоце у ослобођеном Крагујевцу, чији становници так |
се један поред другог и враћају се као победиоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа |
лазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију страна почн |
а и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука страшилом турске |
које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жестоко своје присталице притискивати, а они |
оставља изложене свирепству разјарених победитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Рус |
ами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и од |
ма, без обране остати изложени беснећем победитељу.{S} С њима сам делио сретне дане, славу <pb |
с господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и |
, гомилајући истину на истину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута |
које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби |
је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</p> |
ору пред светим олтарем, те осветљавају победоносно оружије, заставе и цвеће, које је у средини |
а ти мати моли светог великомученика и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече чо |
на жена произвела, отвори сад изглед за победу неустрашивим борцима српским, који се бију са кр |
су небројено пута водили браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточници светога са |
смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу српског оружја.{S} Малени простор ове књиге недо |
бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова |
ом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука |
Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним војводом остан |
стина неко време одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци |
чезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег би Турци наметом ратним угњетавал |
ци за тридесет година своје непријатеље побеђивао — пао је у овој политичкој борби с главе на г |
ирепству разјарених победитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="66" |
видећи овако малени број Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих војника, што су им у |
пљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној |
их Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одан |
е застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од три хиљ |
Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби ју |
е изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се |
их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујевац, где |
ница, па кад су заједничког непријатеља побили, они су се враћали својим кућама, те чинећи се с |
на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, па кад су заједни |
је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослаб |
у се ненадно повратити, на њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште опет преотет |
неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, св |
вог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над совјетницима младога кнеза.{S} Он се одважи |
уди, који су материјално добро стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трош |
> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бог једног за другим Србији дао |
лу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту ј |
сто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле савесно између себе добро и зло, једнаке |
ована пред олтарем божијим и назову се „побратими.“ Ово својевољно саједињење добије заклетвом |
на кнежевском достојанству из сопствене побуде дао и да од послушности њихове, зависи будућа су |
ло позније немирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да довољно н |
но изводио је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре било је |
н излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, које се окупе у час |
тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, као сматрање људи и ствари ове |
ротиву Турака далеко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљ |
њен био духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појавила, нити се невина крвца пролила, ко |
а му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу |
, била су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где и у ком логор |
ао неки исполини изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бо |
ин не може Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које је она више пута потстицала на своју сопст |
Из овога проистекоше све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p> |
<p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг |
које је он отачбини својој првим даном побуне српске учинио, изодавна су му место већ обележил |
них призора Ниша у распаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то с |
асплодила.</p> <p>У последњој бугарској побуни, њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под |
ост поклона тих; што јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p> <pb n="170" /> <p>Дел |
о доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци противу у |
Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет при |
<p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким <pb n="37" /> |
о остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо |
м свога мужа, употребљавала да овога на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душ |
ше се около њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и који су под собом више чета н |
празник Васкресења Христова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чу |
а цветну недељу, да произведе устанак и побуну народа српског.</p> <p>Нестрпељивије и невољније |
е Лазаревића који је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb |
рбију прешао био, да покуша подићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, које |
устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{S} Код народног свештенства нашао је у томе јак |
ом показивати, који предсказиваху скору побуну.</p> <p>Неки тајанствени дух, који од запада у С |
забран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са неописаном срећом |
д свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова устанка |
потребама реда.</p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је |
начства на Ужици, постаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храбрости своје особит |
ога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све основе, које с |
ча из корице потргне, ако само неколико побуњених робова даде исећи, подужно се је напротив даљ |
а за најлукавијег и највештијег војводу побуњених Срба. </p> <p>Небројене жртве и толики бојеви |
ка; попалити и са земљом сравнити куће, поватати младе девојке за своје хареме, а младиће за св |
нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта људи разумевају под пр |
Србију новорођену, пређе, него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, чел |
а напајале.{S} Детету јошт од 12 година поверавао је двадесетогодишњи младић све своје намишљај |
, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене свирепству разјарени |
еног и полиције.{S} Министару финанције поверена је била и трговина, а министар правосуђа био ј |
би ми уливао више удивљења и савршеног поверења — него Милош; који уједно има безпримерно прон |
способнији и најчеститији, и који имају поверења у народу.</p> <p>5.{S} Чин министра председник |
жену, коју су браниле живе симпатије и поверење народа, то би била неразумност очевидна, које |
њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење праведно делила.</p> <pb n="209" /> <p>Но при |
поставио, и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио. |
ог сана узвисио, што му је неограничено поверење и истиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај чо |
дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење према Русији, верној савезници султана, и вас |
ужност, које му је налагало великодушно поверење спроћу свом старом пријатељу и он је све ово д |
уздањем, те је тиме код свакога особито поверење задобио.</p> <p>Цела земља подељена је била на |
цо старе наше мајке Србије, ступајте са поверењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде св |
мо одани један другом и у најискренијем поверењу.»</p> <p>Милош, који није веровати могао, да и |
.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери родитеља свога, једино добро које је јошт на све |
чита заточења!„ —</p> </quote> <p>Милош повери јединца свога Мијајла својој храброј жени, и сов |
дем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушевлење |
13, 1814, 1815, обиљежене су у светској повесници за јуначки народ <pb n="68" /> српски, као пе |
d> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} Онда с |
дали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато мо |
и: «Отачаство, Слобода!“</p> <p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо обо |
ечи ове.</p> <p>„На оружје, на оружје!» повика народ.</p> <p>„Браћо!“ одговори Милош, «ја ћу на |
јка са збуњеним погледом, руке склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе |
је била на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале су биле |
дважно.</p> <p>— „Тешко мени жалосници! повиче обнезнањена мати, те склопивши руке своје рече: |
који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте |
јвећем одушевлењу занешен <pb n="32" /> повиче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу |
> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину своме.</p> < |
ладајућом породицом.</p> <p>«Натраг!» — повиче горопадно храбра Љубица милосници, немогући већ |
места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ — повиче Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла н |
чита срамота нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим гнушањем Милош, гледећи укоченим око |
мљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена робињ |
м робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју сабл |
а у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза, који је већ утростручен био, од како ј |
ни и дволични превод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио река |
ла.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, да се |
асни вали кували су непогоду, која беше поводом тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једног дана, и |
ти устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој |
су се двадесет година јуначки борили за повратак изгубљене слободе...{S} Све је сад дозвољено б |
у стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су они |
е вашим министрима, нека штеде и нек се поврате <pb n="215" /> правилима добре економије, коју |
Милош одмах одкупи капу од оног момка, поврати му његово оружје, говорећи му умиљато: «Али тво |
Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили бра |
стицала на своју сопствену опасност, да поврати Милоша јединог јоште, који је као што је она ја |
ао што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој независност и слободу њену.</p> <p |
пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угњетене по |
ом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику отачастољубиву |
, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао |
ци светога савеза....{S} Турска је опет повратила своје старо господарство у Србији, а без да ј |
из Србије изтерала и слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била из тр |
м земљу отачаства свога, само да би јој повратили изгубљену слободу.{S} У историји света ненала |
у Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену слободу.{S} Радосне и веселе |
је, ваља да се са неколико година назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе |
ао што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се та |
ара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суграђанима изгубљену отачбину; а остал |
-— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, потегне с |
куну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију страна почну врвити гомиле, |
очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, побити јих и растерати, а от |
лењу, а овако их лако за дужност њихову повратити можете, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош |
слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где |
ње и довршену пропаст ислама.</p> <p>По повратку своме из Цариграда, Милош је почео да у дело и |
ји од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потребовао о |
и, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n="199" /> се височајшем он |
<p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино прибе |
ано је, свака <pb n="156" /> његова реч повторавана и мерена је: но простак српски остао је ваз |
чтивости, те са највећом њежношћу почне повторавати своје највеће уверење високог поштовања, <p |
ва све стазе, да на дан пропасти Турске повторити може оне знамените речи Бурбона од год:{S} 18 |
у га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао је за собом пропаст целог народа...{S} Несретни |
ио онај човек, који за добро земље неби повукао корист, из те несмотрености.</p> <p>Нов устав н |
и може.</p> <p>Неки опет бољари српски, повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да |
своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Мило |
буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту |
одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретство за изм |
то на земљи оборили, морали су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити |
исоки чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућно |
—повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову в |
од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, |
ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства окаља |
оропадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио заповед божију, која вели: не кради! — а крадљи |
о у Аустрију, да заклони главу своју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, он |
има је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>М |
ти никакве неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серче |
у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> <p>„Његова молба се испунила“ — придода |
дно су супрот Турчина војевали, заједно погинули, заједно нека и почивају у вечности.</p> <p>Ка |
а је тим погледом молила Бога за освету погинулих својих.</p> <p>Ништа није жалосније од овог т |
занац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његов |
раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад |
са приkлоњењем пуног достојанства даде поглавар Србије изванредном посланику познати, да је ау |
Милош је био признат само за војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио |
а је народ весело усклицима поздрављао, поглед је Милошев изражавао оне горде радости, ону утех |
достојанствено.{S} Чело му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> уједно издаје х |
p>Милош сад стане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој девојци, коју је |
евешт томе чинио.{S} Неколико тренутака поглед је његов непомично управљен био на Султана, а за |
} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског господара, кипила је крв у |
дан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну одважност, коју перо није у стању |
шћена речима овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје ин |
оније одупре се, бацајући свој жалостни поглед около себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на |
правилне црте лица, пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изг |
ле, његово угрожателно чело, страховити поглед, стрепећ покрет, гордељиви стас; Ђорђе, прости С |
за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Ба |
илошево широко чело, замишљен и озбиљан поглед одговарао је потпуно његовом телесном саставу.{S |
ку, која беше са цртама јако означеним, погледа страховитог и високог чела, које га је издавало |
едила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без да се је са свога места помакл |
ногама иштући благослова; за тим весело погледа напоље на гомилу војника, наду мајке Србије.{S} |
аву своју, пушио је из дуге луле, често погледајући веселу и дражесну гомилицу, што је неколико |
ешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb |
од Србије обратио је на своје заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији догађаји доказали |
елу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустила се на |
е речи.</p> <pb n="58" /> <p>Напослетку погледи на жену и децу своју, која јецајући од плача уз |
ком ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова |
м.»</p> <p>Несретна девојка са збуњеним погледом, руке склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и бр |
илош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те му смеш |
подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих својих.</p> <p |
а свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при погледу овог призора.{S} Окамењен — са упртим и укочени |
одар искрено одржати жели и само у овом погледу желило је његово величанство, вама лично достав |
непријатељем.</p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда |
тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србије, све једнако у замену својих добрих услу |
савршено дозвољавају обичаји источни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милосн |
стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала Д |
а речем образ му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничију вла |
сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и |
ници немогу бити с бачени, док неби што погрешили противу закона земље, или високе порте» — а п |
се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење догогило, |
је шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху саз |
кровитељство.{S} Ово му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И |
урски робови.{S} Ђорђе је платио главом погрешку своју, што је из земље побегао и невера својој |
а потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300 |
указа се на прагу црквеном човек један, под оружјем светлим, вијући заставу у руци својој, на к |
а, сносила је она мрско ропство турско, под којим је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај |
илан...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба под Кара-Ђорђем...{S}42</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе врхов |
у једни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турс |
6"> <head>VI.</head> <head>Устанак Срба под Кара-Ђорђем.</head> <p>Устанак народа српског, који |
, прихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био привезан за |
то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> покори Србију, каво би п |
ровић — који је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Биш |
револуције пао је у прах...{S} Аустрија под својим надзором држи српске војводе, који су неброј |
саучешћа Срба према браћи својој, која под турским јармом пиште»!!! —</p> <p>Заплашити каракте |
овима старе Маћедоније, која је стајала под управом Јаничара и које је предводио далеко чувени |
ротиву њих....{S} Но Турска се налазила под теретом заштите Руске, којој је султан лично обвеза |
ала је народност своју, која се крунила под политичним ударцима, који су из помрчине задавани, |
било, није јер је народ тај више година под турским ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у |
непослушно робље, које је турска батина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна једина сила хришћан |
рбијанци, видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначк |
порту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља |
у своје интересе увуче, подложивши себе под њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа погр |
одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског предводитеља.{S} Но певерење |
<p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредеље |
а рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима око границе путовала, да народу к |
уђа за земљедељство набавити и та им је под надзором општинских старешина за рад давао, не штед |
чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <pb n="177" /> испод руке |
имаду право своја непокретна добра саме под закуп давати, лична слобода свију грађана проглашен |
ти можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Н |
ори.{S} Педесет хиљада војника скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на су |
и као ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под кметовима, капетанима и судовима, судови вод државн |
Србије заведе; но принуђен непрестанце под оружјем налазити се, није могао одмах уредити земљу |
у стању учинити, да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче |
њазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрестаном договору са совјетом.{S} Ов |
ом новом ал страховитом боју починила и под предвођењем Милошевим Турке из Србије изтерала и сл |
, коју би власт турска могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати |
т <pb n="223" /> покори Србију, каво би под гвозденим прутом друге српске народе придржавати мо |
ззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</p> <p>После ових речи |
ност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Турском, да би |
својих војвода стојали.{S} Они су имали под собом једно или више окружја, признавајући над собо |
уства сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушко посредова |
стало тако несносно, да је морало пасти под сопственом својом претераношћу.{S} Јаук очајнички д |
глас војничке трубе; знак да се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p |
, да приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за |
шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевали.{S} Мати Љубичина видила |
<pb n="133" /> Милош ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p> |
остављени сами себи, подпали су поново под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за уста |
а, судови вод државним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законо |
ш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем |
их чувају, докле се год они борили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису |
</p> <p>—„Ја незнам шта људи разумевају под престолним говором» — одговори Милош лукаво „ја нез |
редложила: да призна независност њезину под полу господарством <pb n="125" /> турским и Милоша |
а ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставити, што потпомажући устанак Бугара, <pb |
ужану чету од мање више момака, који су под неограниченом влашћу својих војвода стојали.{S} Они |
од на побуну и устанак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обренови |
стити српски војници тог вечера спаваху под заузетим турским шаторима.</p> </div> <pb n="97" /> |
; отац и четири брата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају |
итула дата није, па ни од самих његових подајника, које он нигда увредио није.{S} Он је несретн |
амовласт онога, који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као вр |
асљедним кнезом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерадосно поздрављао, као <pb n="126 |
д» — пише он — „одмах сан похитао своје подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош |
ушевлењем —„да неки чланови владе моје, подговорени од мојих непријатеља и злим задахнути, од с |
Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим савето |
р је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Мило |
ином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена је на 17. окружја; већа окружја подчињена су н |
ито поверење задобио.</p> <p>Цела земља подељена је била на 12 окружја, доцније је Милош повиси |
овнику.</p> <p>7.{S} Званичници државни подељени су у 11. класа.{S} Први ред: садржава дивизион |
ево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рањено паде пред |
Сваки, који је год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Св |
ко уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари |
страховитог виора, који се у Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до сам |
правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи његови неправо из |
евића који је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb n="83" |
ма на Морави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; |
ога часа у руци својој непомично држао, подигне он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним |
за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n="64" /> <p> |
д Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила |
је на то смерало; да преобрази власти и подигне благостање народно, то онда видити морамо, како |
м и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>Српска аристокрација, која је већ била |
атеријално стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и |
а на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} |
сује, које је он спремао, да народ свој подигне на један степен висине са осталим народима евро |
помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару војном, који је |
скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који је украшен био зас |
рског кабинета Александер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза |
!“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред страховита вика: «Доле са совјетом! |
мље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и самог народа, који |
ао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу војводама и <pb n="62" /> совјето |
p> <p>Милош се приближи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красн |
> <p>„Куда? — с киме сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“ —</p> <pb n="87" /> |
ато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне |
Ни једна једина сила хришћанска нехтеде подићи гласа свога за ове мученике христове.{S} Русија |
ропом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n="129" /> <p>Ако испитамо уређење |
испод руке Србе и остале хришћане, који подјармљени исламом стењу, да само прилику добије, иста |
ћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа изгинуло с |
за пол године по имању сваког брата да подјеле најправијим начином, како ми неби сиротиња дола |
унској скупштини дао читати, печатати и подјелити међу <pb n="140" /> нама.{S} У слову оном изј |
на које ће се све струке дјела народни подјелити и више државни совјета; попечитељи ће ји пред |
бама, давали су <pb n="18" /> им рану и подказивали су им намере турске, а кад што су им и у по |
бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити светл |
арод позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о р |
му је војничко, опхођење просто а никад подло, често одвећ достојанствено.{S} Чело му је отворе |
мо назови власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парламента.</p> <p>Да је Ми |
ом престолу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу |
, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе под њено покровитељство.{S} Ово му је б |
сти и одважности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставобранитељи |
валити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што |
p> <p>Потребе, које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа к |
могу наступити.</p> <p>Све ове потребе подмиривали смо ми досад различним и млогостручним прих |
ог данка неће моћи сви трошкови државни подмирити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се с |
ставља, народној скупштини на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски кабинет држао |
после свога доласка, посланик је руски поднео господару од Србије: «уверење високог уважења и |
тају томе, ког сам ја великој скупштини поднео, нема ништа друго; но је описано стање, у ком се |
извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај п |
де он одмах народну скупштину сазвати и поднесе јој на одобрење <pb n="127" /> Ферман, којим је |
био заставама и зеленим гранама.{S} На подножију овог земљаног престола, један простор беше об |
да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољубивим.</p> <p>Све војводе српске, које |
убоке осећаје срамног робства, ког сада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из зе |
е и невоље тога народа дознати, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами в |
прибежиште од свију беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, само никог није бало, |
у Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у |
, а житељи равница остављени сами себи, подпали су поново под власт турску.</p> <p>Но поред све |
но више да бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљује ватреним и одушевљеним речма срца народна, за |
да се руски конзул на крају оних списа подписује, које је он спремао, да народ свој подигне на |
астане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза, који је већ утростручен био, о |
Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, која је имала лицем <pb n="89" /> н |
бодније постајаху, а које остали житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од нападаја |
гранама правитељства седила и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих нес |
n="173" /> пуковнику, а мања начеонику подпуковнику.</p> <p>7.{S} Званичници државни подељени |
го да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике силе, |
но и ово прерано чувство отачаствољубља подрањивао је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напр |
ити над собом тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом.{S} Припо |
љубивих људи, који врховну власт његову подривају, заштите на другом ком месту потражи.{S} Он с |
еђутим нису престајале, оне су све више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је мор |
стојавајући да осујети сплетке, које су подривале сенку власти владаоцу остављене, борила се је |
м ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи препи |
српско безпримерно јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет сваки |
ији у делу српске независности учинила; подсећао је Милоша на живе <pb n="181" /> услуге, које |
етство за измирити све“ — придода он са подсмевајућим се простачењем.</p> <p>Ови одговори донеш |
но!» —</p> <pb n="184" /> <p>Овај нешто подсмехом смешани одговор збуни мало отменог посланика. |
p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву не |
требљавала да овога на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога по |
pb n="40" /> код слушалаца производиле, подстакнуше сада у народу највеће одушевлење и радост к |
осе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копље, па нескидајући очију са мужа и сина, с |
ави ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштро посланика руског, истера му црвен на лице |
о неколико побуњених робова даде исећи, подужно се је напротив даље него што је ико и мислити м |
душевљеним речма срца народна, за свето подузеће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Неколико т |
тргнули и оладнили, он је свима својима подузећима поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме |
су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу није <pb n="198" /> ништа народу свом сагрешио |
лела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <pb n="177" /> испод руке Србе и остале хриш |
ко не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а ле |
да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гроша из с |
мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А |
н је тамо служио у једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у воје |
клони.{S} Немогући другчије Милоша себи подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме сл |
одељена је на 17. окружја; већа окружја подчињена су начеонику <pb n="173" /> пуковнику, а мања |
Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост |
а и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова неп |
/p> <pb n="64" /> <p>Сад султан одважно пође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Пед |
вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу |
ући се са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај н |
е на земљи!{S} Пођите мученици слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, н |
хова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мученици слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу |
како да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у |
е на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима његових родитеља, њег |
уно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти с |
ајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које је справљао.{S} Ако би |
т народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности за отачбину.</p> <p>Године 181 |
емира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за о |
оју показао ванредно јунаштво и највеће пожртвовање, а редовима непријатељским задавао је страх |
о је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да |
ежен био каквим јуначтвом или ванредним пожртвовањем од стране Срба.</p> <p>«Народ је непобедим |
ке за срећу материјалну; треба да народ позва своје дужности, да може знати, шта власт има с пр |
х сила.</head> <p>Околне силе нису биле позване да прегледе устав, који је био у Београду обнар |
је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважавајући та предања народња, дао је |
>Српски је народ такођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас |
на захтевање једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> </div> <pb |
евао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности или да ви |
ајицама да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> < |
Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни противити није смео.{S} Сад је требало <pb n |
це окружне одређена.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, првосвећени |
} После кратке отпочивке устане Милош и поздрави весело цео народ, који му веселим гласом са: « |
чије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенито, понудила ме је шт |
137" /> народа са женом и децом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одређено место дође |
олету, кад га је народ весело усклицима поздрављао, поглед је Милошев изражавао оне горде радос |
Весело је подвикивао и њега прерадосно поздрављао, као <pb n="126" /> да је тим поздравом потв |
оздрављао, као <pb n="126" /> да је тим поздравом потврдити хотео, његово помазање на кнежеско |
во!» —</p> <p>Овај родољубиви и ватрени позив, који чудноватом краткоћом својом пред очи ставља |
трекавању има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Но својим наравним проницањем ј |
у најкитњастијем слогу источног израза позива, до дође у Цариград.</p> <p>Његово величанство» |
изведен, био је задахнут величином свог позива, и способан за довршење народног дела.{S} Он је |
Русији, верној савезници султана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е т |
ступао је крепком стопом по стази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено |
{S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њихових карактера, а највећи противни |
да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, б |
проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, које је најважније знање за о |
де испричан; који <pb n="211" /> год је познавао халовитост Милошеву, тај је морао стрепити за |
је по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарности, ко |
знају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је |
е јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци ја |
а се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову, |
свим равнодушан и својом хладноћом даде познати свима онима, који земљу испод његових ногу рију |
е поглавар Србије изванредном посланику познати, да је аудијенција већ свршена.</p> </div> <pb |
ве међу супрузима догађало, то нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у да |
литичка жртва, која се као што је опште познато, једног јутра попела на књажевски престо од Срб |
n="191" /> њихово име, које је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милош |
радити може на започетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S |
м за сваки покушај свој као оруђе своје позније употребити може.</p> <p>Да је Русија управ лице |
пролазила прва младост Ђорђева.{S} Мало позније немирни и слободни дух његов побуди га да почне |
и догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и приврженика у |
била, него је и саму политичку борбу у позније доба сама водила — шта више мерила се са портом |
пут да докажу да немају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао с |
и у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb n="107" /> да дође у турски стан, да |
у пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се н |
релагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суд |
са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и М |
анство заповедило мени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите праведном захтеву њ |
сами собом намесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; нез |
а како Милан умре — ови људи на престол позову другог сина Милошевог Мијајла, који је увек живи |
} Она места, која су они за своје ратно позориште изабрали, морала су све њихове самовољне наме |
стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање страних сила прерађен — сравнио са пројектом |
си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде поискану поштену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нато нас |
ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није из другог каквог п |
ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појавила, нити се невина крвца пролила, која би народ н |
бленије, које би се у дјелима народнима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт једанпут прегледа |
овој израз гордељиви. —</p> <p>Такав се појавио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђеним |
средини ових грозних и ужасних призора појавише.{S} Но ови призори при свој својој страхоти ип |
ва места, која је кнез српски пролазио, појављивали су се ови исти призори.{S} Милош није се пл |
су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је |
вога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне г |
пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p> <pb n="11" /> <p>«Отац!— благослови ме, а |
ању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учин |
ске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине турске ханове и паланке попалише усташи, из да |
метом своје љубави.{S} Пред очима сваке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго и пре |
било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико се год чине да су неверојатне; јесу |
нам у сред страховитог разбојишта сине појетички образ Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за упоз |
свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако разливају.</p |
} Ил је можда при трајућој <pb n="9" /> појетичкој и светлозорној ноћи са истока слатка која др |
без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног благдана, виђали су га где као мало де |
да се народу заото поклони и благодаран покаже, док међу тим остале суседне силе нису тако мисл |
> седише употребе ово на корист његову, покажу противницима грожњу народа и предложе помирење.{ |
ви ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала |
апоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаси |
народа!“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред страховита вика: «Доле са со |
тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да треба заузета села и вароши грађанск |
{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о отачбини својој, и да су са |
ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику вештину у вођењу рата и управи народној |
српских бораца као прост војник и ради показаног ванредног јуначства на Ужици, постаде и он во |
вугде се храбар и одважан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је баш народ за предводитеља ове вој |
је намере.{S} Но овај поступак јасно је показао; да Милош неће за живот главе своје, да се одре |
p> <p>У овом исполинском боју, Милош је показао највећу војничку вештину.{S} Ово није била зане |
о ограничење његове власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло до |
да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пр |
убицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степену власт има над самим собо |
унутрашњег уређења, Милош је уједанпут показао чудновату вештину.</p> <p>Заповедајућа власт, к |
је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајност |
ане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће пожртвовање, а редо |
{S} Оне у дане пуног искушења морају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим |
теља казначејства биће дужност изнети и показати по истеченију једне године рачун како расхода |
и је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb n="163" /> д |
ија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. —</p> <p>На о |
лошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, којим би могли изказати то признање |
о почем њему није приличило срчбу своју показати, то настави он даље са гласом одобрења.</p> <p |
имадоше на ратоборни дух овога народа; показаше му прстом на небо, где је награда за њихово св |
о су се по целој земљи свакојаким видом показивали.{S} Народ је руљом у хајдуке одлазио.</p> </ |
о.» — Тако се учтиво према народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово ово.</ |
Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, који предсказиваху скору побуну.</p> <p>Нек |
межурано лице са цртама јако означеним, показиваху решителност и храброст његову.</p> <p>Свеште |
ом ова непоњатна и скривена иронија, не показује ли зар једним махом, једним словом праву намер |
а да неопишем овај догађај, који јасно показује каква је била то војна и који довољно карактер |
гом учињене био је неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p> <p>Једне пријатне вечери, |
да изврши, зајиста је огромно било; то показују она мудра уређења, која је он земљи својој дао |
и је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су народи в |
њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплетке међутим |
то чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И з |
/> да вас ту сакрију? — Натраг тамо!» —показујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, |
ичају, може се судити неоцењива важност поклона тих; што јих је султан свом побунившем се робу |
ма никад правоверни Турчин није каурину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем обичају, мож |
есело у светковинама, одавању и примању поклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе |
е јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произвело је највеће учешће код Мусулмана.{S} |
мператора свију Руса». —</p> <p>На које поклонење Милош одговори: «да он себи за највећу част д |
ити овог простака српског, да се Русији поклони.{S} Немогући другчије Милоша себи подчинити, са |
ам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је читав сат, и у |
а, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаже, док међу тим остале суседн |
и су дубоко разјарени, гледајући у овим поклонима своје понижење и довршену пропаст ислама.</p> |
виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоценог ору |
може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србиј |
ва благородна душа, морала се више пута поклонити увредама, које су нанешене биле њеном супружн |
могао, да га приволе дошаптавању руском поклонити се; намери другим начином и сретством, да упл |
м пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда његових господара.{S} У оном |
агородна жена ова, није могла преживити покор тај, понижење Србије. — Жалост ју је убила.</p> < |
емо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме давати ос |
учини.{S} Као награду — за његово лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће бити о |
а то, да под своју власт <pb n="223" /> покори Србију, каво би под гвозденим прутом друге српск |
у да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш, да су они и та |
их жена, није се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, ниј |
одом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а повр |
ође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада војника скупе се под заставу |
олитички уважавати.{S} Његовим примером покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива ко |
од отуђивао, коју би власт турска могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада љу |
ај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош |
: «да се ником другоме до једном Милошу покорити неће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт у совје |
оде од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима његових родитеља, њега је као тешко о |
задатак да изврши: да Милоша склони на покорност спрам Русије, да народу веће право уступи, ко |
ла.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и донешеним законима прибавила, а те |
ара од Србије, само да отклони савршену покорност своју према Русији?{S} Он није марио, што ће |
и била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи ње |
племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне он |
ре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабријих војника — видили смо како је она по |
ателно чело, страховити поглед, стрепећ покрет, гордељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме |
ух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне растове Шумадије, пр |
стила се на рамена, бела као снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S} Његово смежуран |
репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину. |
то дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху непобедимост.</p> <p |
ученике христове.{S} Русија није се као покровитељка ставила у средину између мучитеља и жртава |
нтересе увуче, подложивши себе под њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа погрешка, кој |
риметити, да околне силе а нарочито пак покровитељствујућа сила Србије, имаде право совјета у о |
ме, које су славиле дела српских јунака покупити и штампати.{S} Од њих читава дела створи и нар |
да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну у народу; други опет да изнес |
свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да |
а њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније употребити може.</ |
и овога часа поред свију непријатељских покушаја, да Србе раздвојењем ослабе, у сред 19. века — |
а главу, да плати, велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни д |
рена сума свега данка, од три талира за пол године најправијим начином разрјезала на народ, как |
анима и судовима данак од три талира за пол године по имању сваког брата да подјеле најправијим |
ати један једини данак по три талира за пол године за главу, да плати, велим, три талира за пол |
су три талира данка с главе на главу за пол године најумјеренији данак, кои се може ударити на |
да ће са поменута три талира данка, на пол године измирити све земаљске потребе; кад разсуди, |
му ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p> <p>Милош |
едсказао.</p> <p>У својој нади, коју је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страховито |
ј тајности спремљено.{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, |
а вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на |
од заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи Љубице |
не клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благоволећи савет, да о |
.{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене полете унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави |
егових господара.{S} У оном одушевљеном полету, кад га је народ весело усклицима поздрављао, по |
ама, која би се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељств |
р је скроз провидио сплетке, које отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку р |
твом и храброшћу постали на ново народ, политика није хотела законитост њихову признати, они су |
, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, јер ства |
отправљању мојих дужности, а у осталом политика речених земаља можда се ни у каквом случају не |
тако радећи имао велика основа за своју политику, јер српска крв није била неисцрпима.{S} Ове б |
че...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно гледао, како са прес |
ш, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политичар и искусни законодавац, човек у ком су се све |
вао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, која се као што је опште познато, једн |
рба ајдука почела на себе узимати прави политички карактер, јер на многи мести где су се ајдуци |
и човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички уважавати.{S} Његовим примером покорили се и |
бни постану дела, која ће једном њихово политичко биће утврдити.</p> <p>„Народ је“ — говораше о |
престане износити околишење и лукавство политичко на узор човеку најлукавијем и најпроницавајућ |
е непријатеље побеђивао — пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска аристо |
к више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позније доба сама водила — шта више м |
је народност своју, која се крунила под политичним ударцима, који су из помрчине задавани, и то |
да Милоша немогу лако на клизаву стазу политичног дивана навести, ваљало је самом султану да з |
супарником тако исто страшним у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од |
p> <p>С дана на дан откривала је турска полиција нене потајне завере, које су народ близу плани |
бављао је и дужности министра војеног и полиције.{S} Министару финанције поверена је била и трг |
а чудо <pb n="164" /> придржавати умео, положај Махмуда, који је са укоченим очима гледао овог |
вари, врло је добро увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, к |
ржећи се непрестано сходно свог високог положаја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, п |
рбима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега п |
буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они су заједно провели живот, заједно су супр |
о: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружја положити, довле незадобијемо нашу слободу.»</p> <p>Са н |
и — али великаши српски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала — нед |
је он једном већ признао <pb n="124" /> полу господарство турско.</p> <p>Тешки и дуги преговори |
ожила: да призна независност њезину под полу господарством <pb n="125" /> турским и Милоша да п |
ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби |
, да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> < |
, знао је само за једну Турску, која је полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она из |
ја с ниским, до са једном Турском мојим полугосподарем!» —</p> <p>Долгоруки осетио је врло добр |
тражи, да она <pb n="166" /> по власти полугосподарства свога принуди кнеза од Србије: «да про |
иткама добро застрашена била, и која би полугосподарство српско признала, да се сами могу слобо |
> <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га |
јке Србије, ступајте са поверењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спуст |
озбиљну бригу силама, које су признале полунезависиост Србије.»-—</p> <p>Овај је израз Милоша |
у Ферман донео, у ком је порта признала полунезависност Србије.</p> <p>На глас ове радосне вест |
пропаст: кућа њена попаљена и разорена, поља осветом турском потрвена.{S} Она није могла дуго п |
але потока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, где почив |
ређе него што се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоце |
х је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо |
сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше в |
е успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда |
су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је две миље одавде у |
ане, сад се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалосне успомене, које |
ују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срб |
састаје, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљеним и неприступним, т |
село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је |
{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године |
авети Енгленске и Францеске на несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглес |
ају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стражу на улазцима.{S} Месец просијава к |
p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Он |
вног унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико н |
ружани људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> <p>Величанствена је и |
чну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њо |
политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград, <pb n |
једним војводом остану мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих коња и мн |
д би разјарени српски војници на бојном пољу после победе сваку штедњу одрицали, викао би им Ми |
ну неправду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара ни |
несе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски в |
вог изображења имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а |
Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и одушевлењем п |
раћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, који су |
е тим поздравом потврдити хотео, његово помазање на кнежеско достојанство.</p> <p>Весеље и слав |
достојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ — повиче Турчин у најве |
ором овим разљућени Турци, двапут јурну помамно на шанац српски, без да су Србима што наудити м |
ају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка, на пол године измирити све з |
то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере прегледе, десетак свачи да сравне, и у |
кој.{S} Звона, топови и војничка гласба помешана са неописаним узвиком Ура!!! — означавају дола |
е, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал свакојако пак |
у противницима грожњу народа и предложе помирење.{S} У тајној једној сједници совјета буде закљ |
на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за не |
то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне |
м тоном говорити кнезу Милошу: </p> <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он са запетом гордошћу — „д |
ова пресуда! — Ужасно је <pb n="54" /> помислити о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човеч |
код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше |
пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење преотме.</p> <p>Сместа искупи |
м заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену слободу.{ |
задобивена победа славном делу његовом помогла, толико му је великодушије у бојевима код самих |
јством јаничарског аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и висок |
добровољни радини, који су долазили, да помогну оно место приредити, где ће се скупштина држати |
придода она са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су в |
римише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они с |
и их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но |
о при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да састави |
војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију ст |
у им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до пролећа |
ц“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален број Ср |
ђи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и |
се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на |
екати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће дру |
а за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху непоб |
е на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у |
ући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око ку |
ити своје војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступ |
на вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом |
победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жало |
ању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> < |
ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, својим искуством, а ми изврш |
да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћу речених радина уздигнута је била земља свуд у на |
бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за руком, да нам и |
ораше:{S} Чувара престола оца свога!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она, да како Милан умре — |
ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“—</ |
ном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се |
оруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног простачења <pb n="183" /> у овом |
ипломатама и лукавством својим, са свим помрачава дипломатску вештину, својих супарника.</p> </ |
ила под политичним ударцима, који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то |
ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, војводе и војници потраже у лакоме сну пот |
ске изабрао.</p> <p>Редом обилазећи све понамештане страже, дође и до једне разваљене куће, кој |
цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха гласба свира дивотно наро |
во: устроити сваку струку дјела народни понаособ и узаконити ји; друго: расположити данак на на |
18. година, висок, блед, љубка изгледа, понашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо фр |
е и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, стада са мла |
Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су пред овом |
мошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђор |
ко је овога клетва очина до тог срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но |
на ова, није могла преживити покор тај, понижење Србије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год |
арени, гледајући у овим поклонима своје понижење и довршену пропаст ислама.</p> <p>По повратку |
цу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који м |
оверну и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је |
Русији непаметно отворена...{S} Раздор пониче на све стране.{S} Опозиција је задобила нове <pb |
у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb n="152" /> |
ањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> <p>Страховити догађаји, |
и седити и писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико др |
равница остављени сами себи, подпали су поново под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве |
да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и кр |
владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином при упр |
леди месец са својим жалосним зрацима у поноћно доба осветљаваше човека једног на гробљу вишева |
високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Ка |
е поздравила веома умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ј |
призор, између ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост је |
изванредни човек тога доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагало великодушно поверење |
лукавство изневерило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из овог случаја з |
елика породица, од које сваки члан мора поњати своје интересе и морадне исправке за срећу матер |
знао је праве услове народности српске поњати.</p> <p>Пре свега морало је материјално стање Ср |
као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да народ један тако дуго може трпити над с |
ба незнањем затворене биле, те је почео поњати грађанске одношаје јавног права свога и стога је |
оглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег |
<p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо |
таноје Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране |
бом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота дево |
осио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, ком је он |
кроз плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, ј |
ри брата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну |
буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом |
не војводе и више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки де |
але сви из пушака, горде турске заставе попадају у прашину, топови крче редове, ступка своје ра |
у се борили у редовима српског устанка; попалити и са земљом сравнити куће, поватати младе дево |
оњене, поједине турске ханове и паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци једно место |
дила је своју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, поља осветом турском потрвена.{S} |
свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недостојан са твог г |
као што је опште познато, једног јутра попела на књажевски престо од Србије, да на вечер у гро |
а за слободу српску и јуначтвом својим, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{ |
пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом јуначком браћом својом.{S} |
она после, кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на страни његовој седити; а то |
у, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства биће дужност изнети и показати |
ије био совјетом закључен, но једино од попечитеља унутарњег и финанције сачињен.</p> <p>О овој |
себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народни подје |
обравао.</p> <p>На потстрекавање својих попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке досп |
родни подјелити и више државни совјета; попечитељи ће ји предработати, совјетници разсматрати и |
и и мени предлагати на одобреније.{S} И попечитељи и совјетници одговараће и књазу и народу за |
н, то ево предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои назнач |
ци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те |
лошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад |
ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у |
ијама какви недостатака; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нису ми н |
дара од Србије, Милош је наумио да неке поправке <pb n="111" /> за друштвено стање Србије завед |
крепком стопом по стази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази |
ади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, |
опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, ипак су се они као |
редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућени Турци, двапут јурну |
на Турска у Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S |
опу за стопом борио — <pb n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског при |
вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите праведном захтеву његовом, ком нећете без опа |
од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од Србије оти |
зрења према његовом величанству у свему попустити, што ће се са општим благом земље слагати.“ — |
лични људи, што у једном магновењу мало попустише, сад се наново уреде, нагну горопадно на непр |
њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење — престане сад, кад је њена смел |
Љубица направи мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што их је јо |
гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непријатељских покушаја, да Србе раздвојење |
он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храбрости своје особито одликовала бистроћа ума њ |
својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срам |
ведам, да овог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» |
S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоценог оружја, добио је јошт и два топ |
е имају цјели, у бојевима бију се један поред другог и враћају се као победиоци — или гину заје |
и су поново под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, што ј |
и на држање војске внутрење ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стража по |
и благајном општинском.{S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општине имаду право своја непок |
нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није цр |
ша, да штедњом набавимо јавној благајни порез, који је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је опр |
агновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза, који је већ утростручен био, од како је Милош о |
бира старешине, који уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују и благајн |
ог уређења може код њихових народа жеља породити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби |
Народ је“ — говораше он — «једна велика породица, од које сваки члан мора поњати своје интересе |
ead> <p>Једног зимског вечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су л |
зрећи, да се са престола српског уклони породица Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог Алекса |
—</p> <p>За издржавање кнежево и његове породице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф. — из об |
начинила је велику забуну.{S} Искључење породице Обреновића са српског престола, била би нова с |
које је задобио... и да личност своју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег б |
едне пријатне вечери, седио је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом брежуљку, који је ра |
се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретство за измирити све“ — придода он |
те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p> <p>«Натраг!» — повиче горопадно храбра Љ |
било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном животу губио се, постао је — кукавица.</p> < |
није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште користи. |
и да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{ |
/p> <p>Кад су о свему договори учињени, порта прими са одличном пристојношћу захтјеве, које јој |
7" /> што није могао рану преболети, да порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, ј |
, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ра |
добрење <pb n="127" /> Ферман, којим је порта даровала њему достојанство владара.{S} Милош тим |
послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунезависност Србије.</p> <p>На глас о |
ском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n=" |
бије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Ми |
ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник о |
х у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милош |
ра сачувати онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ п |
непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него шт |
лнији?»— одговорио:{S} Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а ак |
позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да има других владара у земљи оси |
шу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амнестију |
он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства кнежевског збаца, да се |
езависите <pb n="185" /> једино само од порте, незаборавите, да је Русија довољно јака и да има |
ети.{S} Зато Милош намери да код високе порте изради, да ова законитост српску призна, независн |
ациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспора |
мира са другим силама осим једне високе порте — правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре, |
решили противу закона земље, или високе порте» — а превод Петронијевића гласио је: «да се совје |
одован, који је као комесар блистателне порте, народу исти растумачивао, и народ га је после на |
е оног последњег рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учини |
ања народа српског, зависила је верност порте у извршавању примленог <pb n="112" /> уговора.{S} |
т за случај каква непријатељства између порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова по |
а од Србије, под тим условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300,000 турских пијастра плати |
сме.</p> <p>Годишњим данком, што га је порти сване године плаћао, ослободио је народ од десетк |
p> <p>Овом претерано-ласкавом учтивошћу портином, Милош није ни најмање био изненађен.{S} Он је |
е промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће |
мљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње |
знала, да Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити, — но није хтела никако допустити, |
оба сама водила — шта више мерила се са портом и исполином севера — са великом Русијом.</p> <p> |
те уговоре, које је она са блистателном портом заклучила — савесно испуњава.“ —</p> <pb n="162" |
људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је топрв од године да |
ебало уставној Србији, док је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај об |
е пропадне и измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под видом успост |
е би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога |
одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предад |
оли да у Београду 10.000.{S} Турака као посада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изуз |
са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти као подч |
ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у |
а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинила, они би се оба тада топили у радости с |
су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супрузима догађало, то нам није познато.{S} |
ику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изображења требао је он |
ихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!» — о |
ша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако исто страшним у кошкању по |
осланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским простаком.{S} Сад му поче з |
по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужности, а у осталом политика |
нежевој палати) <pb n="216" /> имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву к |
д себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетраж |
лоша.{S} Један час после свога доласка, посланик је руски поднео господару од Србије: «уверење |
према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје мерити |
/p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече посланик — „достављено да народ српски жели и иште слоб |
в даје — ускраћује.</p> <p>Императорски посланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да |
Руса — примити.</p> <p>Затим изванредни посланик, за потврдити искрене осећаје свог господара и |
„Но, мој кнеже!“ живо рекне лакомислени посланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите бе |
и гласом више наравним:</p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник забо |
сија за добро нашла свога императорског посланика овамо послати: “да приведе кнеза од Србије на |
једно и одважности увредило је и једног посланика, који је сљедећим речима изразио своје незадо |
авство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, који <pb n="179" /> ће |
ехом смешани одговор збуни мало отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са ј |
скрштеним рукама гледао је подуго оштро посланика руског, истера му црвен на лице његово, и пош |
су садржину његову дознале преко својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва бил |
сторије, да би у себе примити могао све посланике народне; то је <pb n="133" /> Милош ту скупшт |
један простор беше обграђен за народне посланике, који долазе и на коњу, да учествују при таки |
анства даде поглавар Србије изванредном посланику познати, да је аудијенција већ свршена.</p> < |
и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију види по народу путов |
упштина.{S} Ово је био други красни део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стаз |
му од дивана предложени били.{S} Руско посланство које се с почетка чинило да у овом послу сам |
ност.{S} Они су, што се признати мора у посланству руском у Цариграду имали велику потпору.{S} |
у украшеном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновни |
би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n="70" /> <p>На цвети 1815. год. искупи |
д српски, кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала |
нисам никаквог другог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим интереси |
ица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину долазити, рачуне пр |
емље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили непријатеља неуст |
екне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, да извидите невоље и да |
ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — <pb n="46" /> могли свагда кад г |
нових војника буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо го |
шла свога императорског посланика овамо послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу в |
едној сједници совјета буде закључено: „послати кнезу шест совјетника од стране умерене, који ћ |
својих мана.{S} Земља била је смирена, после оних великих ратних напора и великих војничких тр |
ad>Милош и Махмуд.</head> <p>И зајиста, после ове велике народне скупштине од 16.{S} Фебруара 1 |
нова.{S} Целокупна организација Србије, после савршеног мира, била је организација оружања...{S |
, као сматрање људи и ствари ове земље, после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се |
ивота, а народ је српски <pb n="226" /> после 27. година на својој свето—Андрејској скупштини л |
колико је могуће мање слободе даде.{S} После дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом |
зни државници, који су за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош и поздрави весело ц |
урака узплашим, шта ће други чинити?» — После ових речи заповеди, да се војска на Турке крене, |
те ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државному уставу, заклетву, изберите међ |
видити могао, да је прва брига Милошева после учињеног примирја била та, да земљу у унутарности |
достојанство своме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако све |
е где слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црн |
истока.</head> <p>Једва једанпут Србија после толико година остави оружје.</p> <p>Ако услови уг |
ог њеног стања, у ком је остављена била после ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да |
бријих војника — видили смо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са образом мо |
> <p>Кнез Милан није више од три месеца после оца свога на престолу српском седио.{S} Он по зак |
долом српскога народа, и зашто је народ после толико година једним гласом захтевао, да се Милош |
рђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n |
народу исти растумачивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетре |
и оној жалосној драми српској, која је после у Србији одигравана:</p> <p>Почасно обновлење сов |
алим народом договорите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до са |
инимо даља расположенија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} |
ене слабоштине.{S} За човека овог, који после толико проливене крви и јуначких жртава, није уме |
е народно добро урађено!“— </p> <p>Мало после ове скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош |
звали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколико изгубљених битака примети турска власт, |
лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка, посланик је руски поднео господару |
разјарени српски војници на бојном пољу после победе сваку штедњу одрицали, викао би им Милош: |
и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, н |
ни мени самом!“ —</p> <pb n="109" /> <p>После кратког времена буде углављен мир, ово неочекиван |
I.</head> <head>Устав Србије.</head> <p>После овог изјаснења и званичног питања, отпочну се и з |
за другим смртно рањени падају!</p> <p>После победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она |
у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, о |
презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног последњег рата између Аустрије и Порте, у ко |
т недовршених заплета на истоку.</p> <p>После дужег саветовања пошаље кабинет руски совјету срп |
а вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жало |
са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни |
остојне кћери српске отачбине!“—</p> <p>После ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и ст |
итни судија и ужасни осветник!“—</p> <p>После овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог в |
под њеним развалинама пропали.“</p> <p>После ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мисл |
ању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и |
и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове последње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину |
е могуће залечи ране народу, које му је последње ратовање задало било.</p> <p>Столица управе ср |
а, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње страже турске допрати, где растајући се шњиме |
срамног робства, ког сада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стр |
аје опет међу својим народом.</p> <p>Да последњег часа држање његово било је пуно достојанства |
м султан у Цариграду.</p> <p>После оног последњег рата између Аустрије и Порте, у ком су јанича |
се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару војном, који је слабо уређен био од кн |
лош и Мијајло...{S}208</p> <p>XXIII.{S} Последњи чин у драми Српској...{S}219</p> <p>XXIV.{S} С |
мога тела и непрестајте борити се докле последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је |
од за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одго |
ајте борити се докле последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, ког |
RP18791_C23"> <head>XXIII.</head> <head>Последњи чин у драми српској.</head> <p>Непрестано уз п |
млада девојка отишла, јадни рањеник са последњим уздисајем испусти и душу своју.</p> <p>Она вр |
ојим непријатељима расплодила.</p> <p>У последњој бугарској побуни, њена рука могла се свуда ви |
о, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да ј |
инећи се свему невешти, радили су своје послове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди падиша, да |
нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, који су требали предложени бити главној скуп |
а влада, која је тако славна, при неким пословима излази на штету, која је пуна опасности за ва |
ти, како од свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш |
одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот |
ство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу игра, било је доцније душа |
ати — мирно се радити може на започетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету ко |
b n="134" /> младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, ко |
камен потстицања противу правитељства — послужи му за потпору.{S} Сујету и частољубива потражив |
т хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт од 1800. год. |
у имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим сељацима довољно |
е оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и |
еобично су севале.</p> <p>Љубица небуде послушана.</p> <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у по |
ра Влашке и Молдаве, може правити оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај поступак јасно је |
земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а једва н |
алио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>Послушност законима и такови ред је у земљи брзо прозве |
судба његова зависила <pb n="114" /> од послушности према режењу дипломације.</p> <p>Из свега о |
јанству из сопствене побуде дао и да од послушности њихове, зависи будућа судба отачбине, и да |
примера у јуначком отпору и жалоснијим посљедицама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањ |
врло мирног и смерног.{S} Његово држање посматрано је, свака <pb n="156" /> његова реч повторав |
тив Турчину.</p> <p>Неколико тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српс |
{S} Магновење за преговоре било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен, ниј |
играду или у каквој другој држави своје посреднике, чија важност јако претеже на мерилу њихове |
p> <p>У својој нади, коју је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страховито превари.{S |
еном: кнеза Мијајла владати, њено мушко посредовање више је пута збунило Мијајлове министре.</p |
воље, а често стављало се у средину као посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављени |
могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством совјета изрећи, да се са престола српског у |
ног чувара свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о з |
гу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велику цену на његову главу, кућу му са землом |
иховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство његово.</p> <p>Крајњ |
промене устанка српског, који је робове поставио у ред слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и г |
ом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових великих услуга отач |
ако са престола силази онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење уживао |
> <pb n="142" /> <p>2.{S} Рјешио сам се поставити совјет државни првом и највишом властју до се |
она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте пређе били.... мој је у |
д: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, народној скупштини на потврђење поднео.{S} До |
ите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да земљом владају, она је и сувише |
дер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњетењ |
шт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и уређено од једног простог сељака, који ни |
показаног ванредног јуначства на Ужици, постаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред |
с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а које остали житељи подпомагаху.{S} Сад се |
ам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је топрв од године дана државом, а при оснивању |
онтроле извршујем. — Наше установе нису постале другчије, доли сретством моје једине воље, а ја |
смо сада топрв од године дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} С |
Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио главом погреш |
љ</head> <p>Срби су једва један пут већ постали сами своји господари, и Милош напредује са дело |
твеним: «Грци су јуначством и храброшћу постали на ново народ, политика није хотела законитост |
а, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само |
ло магновење, у ком је турско тиранство постало тако несносно, да је морало пасти под сопствено |
а између порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова дого |
е, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљао је своја нападања |
ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својом хладноћом даде п |
и, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто члан |
им бити; да сви грађани његови способни постану дела, која ће једном њихово политичко биће утвр |
му своме, у породичном животу губио се, постао је — кукавица.</p> </div> <pb n="59" /> <div typ |
а.{S} Никад побеђен а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука страшилом турске војске.{S} |
италишту српског господара, који је сад постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је подвики |
би оглашен био за издајника отачбине и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потру |
сто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </div> <pb n="110" /> <div type="chapter" x |
бије.</head> <p>Сад знамо како је Милош постао идолом српскога народа, и зашто је народ после т |
<pb n="120" /> <p>Милош заповеди, да се постарају и за дела елементарна, сходна за наставу и об |
у ништа од свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је без подушиј |
и Србија установити се за годину дана и постати државом, којој ништа већ неостаје желити.{S} На |
е се она истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо |
n="212" /> <p>Тугујући горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љу |
вне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитање <pb n="118" /> нејаке |
овека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русија мора се упознати и угњездити код свију |
а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво и даде генералну амнестију свима |
угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то је Милош за чудо п |
икаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево постојано великодушије њему је код својих задобило уваж |
роз и скроз десетковали, без да су њено постојанство заморили,. наилазимо ми на <pb n="4" /> та |
своје личне опасности, са отважношћу и постојанством преко сваке похвале бранила јуначки слобо |
међу Турчина и Србина срдачна наклоност постојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклон |
знаде даном приликом на страшноме месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош |
.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како данас постоје имају у себи много демагогички стихија?»</p> <p |
ао наследни кнез од Србије, потврди сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди |
упљен био, он је пред султана уведен по постојећим обредима и тек што су све обичне церемоније |
рилику и сами видити, како Турци грозно поступају према томе кукавном народу.{S} Ви сигурно нис |
ђе послушно за своје намере.{S} Но овај поступак јасно је показао; да Милош неће за живот главе |
су бољари његови Русији доставили и за поступање ове противу њему — Милош преко искрених своји |
ких и доброчинећих мисли и - непрестано поступање по овом красном основу управе земаљске можда |
ладнили, он је свима својима подузећима поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме код сваког |
ље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — Но његово величанство мој најмилости |
рдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке завичаја, неразумну упорност простог света, ко |
едао милоснице...</p> <p>Љубица је овим поступком мужа свога дубоко увређена била; ћутећи сноси |
се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, које је на то см |
ћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, прорицања старих људи испу |
ше за губитком своје власти, које су из потаје ревновале за влашћу српског господара.{S} Оне су |
елика уплива код народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и |
а дан откривала је турска полиција нене потајне завере, које су народ близу планина стојећи за |
ана налог, да страховитом ајдучком вођи потајно сјајна предложења учини.{S} Као награду — за ње |
а изазвали.{S} На сваки начин треба ова потварања одбацити од њега и ваља предпоставити, да Мил |
о.{S} Ове совјетнике су окружја бирала, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но |
а званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво и даде генералну амнес |
на престо као наследни кнез од Србије, потврди сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу д |
твом <pb n="125" /> турским и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим условом, |
е кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочека |
за живота свога власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљ |
и.</p> <p>Затим изванредни посланик, за потврдити искрене осећаје свог господара императора, по |
во већином гласова закључено, кнез мора потврдити.</p> <p>3.{S} Успостава апелационог суда: ова |
ни у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да служе, за подн |
као <pb n="126" /> да је тим поздравом потврдити хотео, његово помазање на кнежеско достојанст |
еза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од су |
ше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу, да они ни од |
абри и јуначни господар од Србије, буде потврђен на месту високом које заузима, и придода: да и |
уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре о |
себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза не п |
ст предао, — Турчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљом управљати и влада |
Србије поставља, народној скупштини на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски каб |
и, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да има других владар |
не громогласно викати:</p> <p>„Куда сте потегли несретни синови, гди вам је град да се у њега с |
ећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе |
ите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели баши гово |
>«Сузе, може бити прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се н |
слављење није власт наређивала, већ је потекло из слободне воље самога народа, који је прве св |
рце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју ј |
али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у К |
1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени били и кад су их војско |
овлења имају у себи такове основе, које поткопавају власт владатељску, за коју сви владари стар |
шид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb n="152" /> ужасне смрт |
159" /> што се збива код других народа, поткрепљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче |
а је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила је она већину присталица својих у |
о крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <pb n="101" /> Двадесет хиљада нових војника |
бао да остави место рођења свога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је он св |
е, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу разб |
се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, шт |
са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, прорицања старих људи испуњавају се. — </ |
ни и у најужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно |
ите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са достојан |
дите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим министрима, нека штеде |
излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Ср |
в Мијајло од 16. <pb n="205" /> година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ |
а, која је кроз толико година са стране потпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се од |
{S} Милош је одмах спочетка владе своје потпомагао овај први извор благостања људског и среће д |
ин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобра |
да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако пак извесно је, да она није била без |
вега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже уметност, ступао је крепком стопом по стази с |
инуђен бити, њу под затвор ставити, што потпомажући устанак Бугара, <pb n="221" /> она излаже о |
позиција је задобила нове <pb n="63" /> потпоре, да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је |
илоша удешена била јако разграната и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи ни |
то је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <pb n="177" /> испод руке Србе и ост |
војводе и војници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опет с почетка з |
им <pb n="78" /> настојавањем и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне на његов гл |
ња противу правитељства — послужи му за потпору.{S} Сујету и частољубива потраживања њезина при |
ланству руском у Цариграду имали велику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је |
је какав важан нападај потребовао општу потпору од свих савезника.</p> <p>У доцније доба, кад с |
овај други изванредни човек тога доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагало великодуш |
Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> <p>Раз |
замишљен и озбиљан поглед одговарао је потпуно његовом телесном саставу.{S} Био је нестрпељив |
ад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турска у Србији за |
је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори |
ицу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турци |
у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» ре |
.{S} Чете су његове по војничком начину потпуно удешене биле, борци су страховити и непобедими, |
овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу независност, ипак су им бар ост |
убом занимању пастира, где је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, |
стародревне шуме, где је налазио своју потпуну слободу, пошто се је напред удружио са онима ко |
о страже понамештају, војводе и војници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу битку, кој |
чајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи своје рођене... донела их је сама на своји раме |
за слободом, водила га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он во |
и је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезино |
подривају, заштите на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвн |
крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај само ме |
му за потпору.{S} Сујету и частољубива потраживања њезина прибравши, створи она у Србији једну |
паљена и разорена, поља осветом турском потрвена.{S} Она није могла дуго преживити два своја из |
брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побуњених робова даде исећи, |
оја се судара са сплеткама изображења и потребама реда.</p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба, |
само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили непријатеља неустрашимо на сусрет изађу |
и, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове потребе подмиривали смо ми досад различним и млогоструч |
изнашли какво средство, коим би се све потребе народне могле најлакшим и најправијим начином п |
ка, на пол године измирити све земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и пла |
рјеч данак расположити на народ.</p> <p>Потребе, које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p |
роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења мор |
омоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да ћ |
а ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима п |
срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале су стотине година, докле су се овако устано |
раћали, осим ако је какав важан нападај потребовао општу потпору од свих савезника.</p> <p>У до |
ара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb n="6" /> ал који при |
оси.{S} Страховити глас: «на оружје!» — потресао је Србију од једног краја до другога.{S} На уг |
ред њега, кад је певајући јуначке песме потресао своју тиху пустињу, сенке старе Србије, негда |
подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки |
.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости потресаху прса његова.{S} Неколико већ пута устаје он и |
цање несретне девојке, срце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, падајући |
изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој господар, из |
дост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство, држања је обично хладног и тихог, |
ацити оне побуне, које је она више пута потстицала на своју сопствену опасност, да поврати Мило |
а аристокрација, која је већ била камен потстицања противу правитељства — послужи му за потпору |
аб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрекавање својих попечитеља, Мијајло је већ био до |
ему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова позива да з |
приликом могла совјетнике противу кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе |
задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме руском или турском двору — било би непаме |
пешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наставити своје војевање, а да непо |
тки, у сваким мањим сударима беху Турци потучени.{S} Власти турске из села и вароши брзо су про |
ојима подузећима поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито поверење задо |
трану одбила оно раме, које никад донде пофалило није.</p> <p>Гледећи псето — овог неразлучног |
отважношћу и постојанством преко сваке похвале бранила јуначки слободу свога отачаства, и особ |
свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но почем наши свештеници несмеду ништа |
авдао.</p> <pb n="153" /> <p>Треба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски целим п |
ом цивилизације издрживошћу, која сваку похвалу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не привлач |
ољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Милошу: |
зајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их реч |
приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати |
дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад с |
опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„ |
наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од Поцерја, најпоузданије војводе ајдучке, Станоје Главаш, |
ђен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Те |
“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> < |
ја је после у Србији одигравана:</p> <p>Почасно обновлење совјета било је већ закључено у опште |
е и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Но својим нара |
ки мердевина, које су именом „басамака“ почаствоване и неколико корака учинивши, дођем у одаје |
ши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други |
аја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличијама, каква до тог доба у Турско |
а мори и упропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је |
зтурена и стојећи гологлав овако народу поче говорити: -</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
са једним српским простаком.{S} Сад му поче замерати што га види тако вештог и способног и пре |
га лоша срећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутрашњи разд |
ти турска власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави политички карактер, јер на |
њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1 |
и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у својим |
ку касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> почели су нападати на Турке по паланкама и самим градов |
други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је |
се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разговоре водити, који до данас јошт од њ |
ство се испунило.{S} Тек што је свитати почело, турска војска халакајући удари опет на Србе.{S} |
се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колик |
кву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но почем наши свештеници несмеду ништа од свог права губит |
е је била и столица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Мил |
које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није приличило срчбу своју показати, то наст |
анешен и усхићен славом српских јунака, почео само да говори у народу оним језиком, који је до |
асвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотове делити, т |
тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати грађанске одношаје јавног права свога и ст |
Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме до |
у је за одмор служио пропуштао, него је почео изучавати на изуст народне песме, које тиранија и |
и му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом |
о повратку своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цар |
за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова војска српска није била више |
ући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је |
предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разговоре водити, који до дана |
и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где и у к |
р других способнијих људи за та места с почетка није било; но Милош искуством научен, знао је с |
ца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је с |
ње кнежево и његове породице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове велик |
ени били.{S} Руско посланство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу иг |
г младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцније великаши |
е, за предстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је једа |
и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике, отимали кад и кад цар |
најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; |
вог господара императора, почне одмах с почетка, ал издалека бројати све велике услуге, које је |
а обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу ко |
доведоше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, кој |
је он својим знојем оросио, земље, где почивају кости његових старих родитеља и миле дружине — |
евали, заједно погинули, заједно нека и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свр |
то да премишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој девојци, коју је он замишљено гледао. |
унака, у овом новом ал страховитом боју починила и под предвођењем Милошевим Турке из Србије из |
г стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србиј |
во је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт, размислите се!“</p |
пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, |
рене осећаје свог господара императора, почне одмах с почетка, ал издалека бројати све велике у |
мирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца за ту р |
из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно викати:</p> <p>„Куда сте потегли неср |
и својој непомично држао, подигне он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим душама, |
говор Милошев горди дипломата разљути и почне другим ал заповедајућим тоном говорити кнезу Мило |
љене учтивости, те са највећом њежношћу почне повторавати своје највеће уверење високог поштова |
тници, који видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и о |
и и нареди да се из тих народних песама почну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране |
атраг повратити.{S} Сад са свију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте биле одушевљењем |
урци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на ко |
чбину своју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и с |
ово име, које је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милошевом грејао се |
а истоку.</p> <p>После дужег саветовања пошаље кабинет руски совјету српском заповест: „Ако Мил |
судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лука |
сто, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{ |
народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петроград и Цариград, који обојим дв |
онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —</p> |
ши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, који <pb n="179" /> ће дипломатским сретствима |
луције, одрубивши Милошу главу.... и да пошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На овај предлог п |
ше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кар |
д зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ак |
а је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена била...{S} Благородна жена ова, није могла пр |
рали; дотле се је Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закун |
ов српског предводитеља.{S} Но певерење поштена човека усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о |
вршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена сабљ |
асних и родољубивих дела.» — Треба бити поштени признати оно, што је један совјетник јавно река |
била.</p> <p>Докле год буде родољубивих поштених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за |
м рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот бр |
слободан!„ —</p> <p>Алија даде поискану поштену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нато настави Мило |
аћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили: да Милоша немо |
вор благостања људског и среће државне, пошто је земљеделце ослободио од множине дација, које с |
кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто смо одани један другом и у најискренијем поверењу |
, где је налазио своју потпуну слободу, пошто се је напред удружио са онима које је раван случа |
платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, војводе и во |
није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао је п |
ског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као |
и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби своје пр |
азњен, осрамоти једну младу девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о |
и, у којој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су непријатељи Милошеви отклонили уплив јевропски |
вторавати своје највеће уверење високог поштовања, <pb n="155" /> које он у грудима својима већ |
е њему је код својих задобило уважење и поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово ј |
га је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држали су га за |
!» — рече султан Милошу — «најискренији поштовачи ваших ретких заслуга, <pb n="158" /> видеше с |
ће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу заменути за барут и олово! |
ројена права и дужности књаза Србскога, права и дужности власти наши и права и дужности сваког |
оте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био |
з њега ће те видити, да су општенародна права, или права, која ће сваки Србин уживати, простран |
став Србски, у ком би стојала избројена права и дужности књаза Србскога, права и дужности власт |
ући — «ви дозвољавате народу прекомерна права.{S} Ваш устав даје му једном речију велики просто |
м наши свештеници несмеду ништа од свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег бр |
почео поњати грађанске одношаје јавног права свога и стога је, видећи се слободним у својој ку |
рбскога, права и дужности власти наши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће |
ни чиновник ни трговац, нити ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нит |
е видити, да су општенародна права, или права, која ће сваки Србин уживати, пространо и онако о |
злоупотребити могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држим да им се допа |
и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као в |
ити овог човека, који је доста незгодан правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове |
нез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> </div> <pb n="150" /> <div type="ch |
ћи:</p> <pb n="52" /> <p>„Правду Ђорђе, правду дај за нас сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Бо |
на колена вичући:</p> <pb n="52" /> <p>„Правду Ђорђе, правду дај за нас сироте!»....</p> <p>«Ус |
о земљом управљати, а тако исто знао је праве услове народности српске поњати.</p> <p>Пре свега |
речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123" /> и то оног народа, за |
јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери српске отачбине!“—</p> <p |
33. године.{S} Но при свем том оклевању праведне српске ствари, Србија је ипак од своје стране |
пресуђивао, које су по његовом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је |
г, с киме је зајиста уважење и поверење праведно делила.</p> <pb n="209" /> <p>Но при свем том, |
ито позовем, да у овом смислу попустите праведном захтеву његовом, ком нећете без опасности про |
био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном ма |
роду обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, које може |
{S} Девојка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гор |
на њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{ |
ова борба ајдука почела на себе узимати прави политички карактер, јер на многи мести где су се |
от Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа пр |
до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами српски великаши отворише ш |
је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су заклон, непрестано вичући; «удри за крст час |
а штеде и нек се поврате <pb n="215" /> правилима добре економије, коју је ваш отац установио, |
рдост њезина тела, дуге црне трепавице, правилне црте лица, пријатан и умиљати поглед, стас вис |
тање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако волите да од порте зави |
рављао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са природом људи и ствари.{S} Об |
другим силама осим једне високе порте — правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је |
лош који је био духа свободоумног, није правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи |
а аристокрација, која је у свим гранама правитељства седила и налазила подпоре и заштите у Руси |
лободу даде и у опште да разним гранама правитељства остави слободно извршење дела својих, која |
ст, која је уставом дана разним гранама правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочеп |
6. новембра 1835. где је била и столица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији имаде значај |
«да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, да извидите невоље и да видите, как |
у, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога човека, кои ради од јутра до мр |
признати се мора, да се благодјејаније правитељства представничког у Србији има једино Милошу |
pb n="148" /> данак.{S} Но моје дјело и правитељства није више располагати, колико данка на ког |
унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства српског за првих дана владе Милошеве, који |
ја је већ била камен потстицања противу правитељства — послужи му за потпору.{S} Сујету и часто |
<pb n="129" /> <p>Ако испитамо уређење правитељствено у Србији, које је уведено на основи по с |
асно изабрат од целог народа за врховну правитељствену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт и неуме |
анком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му |
право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит икакав старјешина, ни чиновник н |
а ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и уређено од једног простог се |
ијим начином по народ, а пробитачним по правитељство наше измирити.{S} Сву прошлу годину совјет |
јим начином по њега, а и пробитачним по правитељство наше, треће пак: исплатити дуг стари архиј |
е имало је једног началника, који је са правитељством дописивао и ког је именовање Милош сам се |
а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb n="147" /> кад све то велим, на |
и више ни кулука чиновницима, веће само Правитељству на зданијама, која би се градила за обштен |
о и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај пост |
чувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више са |
е код овог човека ванредни неки начин к правици и човечанству, доносио све страховите и ужасне |
ановленијама, чини ми се, биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем скопчано.{S} Народ сто |
обећање моје, да ћу установити внутрење правленије, прелазим сада на другу важну точку љањског |
твено; беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћем |
јала њега уверавати; да је она задобила право на вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p |
сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наш |
е сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју малену кнежев |
к покровитељствујућа сила Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интерес |
огом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп |
покорност спрам Русије, да народу веће право уступи, које му по уставу припада.</p> </div> <pb |
љеном магновењу, сам узме инвеституру и право, које му није могао нико други, доли један народ |
мити дело за свршено, задржавајући себи право, да при првој прилици која им се даде, очупају св |
о!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је истина основано, али је |
ично Србијанци из равнице, који су били право и неправо гоњени од својих немилих господара.{S} |
и тако мали људи морају сто пута имати право, тек једанпут да докажу да немају право.</p> <p>У |
о ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мисли његови заузим |
ђења; која се дају народима као извесно право и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ства |
а порез по своме имању, а општине имаду право своја непокретна добра саме под закуп давати, лич |
право, тек једанпут да докажу да немају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевин |
воју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одгово |
сулмана.{S} По народним обичајима никад правоверни Турчин није каурину поклона у оружију давао. |
вима нашим предписати, да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи |
ужности, да може знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових велики |
народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по православној Русији, њему се са свију страна ласка.{S} |
инистарства у четири оделења: унутарње, правосудно, финанциско и инострано.{S} Министар иностра |
поверена је била и трговина, а министар правосуђа био је уједно и министар просвете.</p> <p>2.{ |
зује ли зар једним махом, једним словом праву намеру господара од Србије, само да отклони саврш |
, које су нанешене биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био |
ао изговорити и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи |
ма других владара у земљи осим њега, по праву насљедства, изда прокламацију на народ, да ступа |
рети!» — и устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из р |
са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на пољу |
ом очајања изрекоше заклетву ову, преко прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само к |
једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог, који је имао |
ко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано наоружане биле |
из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> са највећим одушевљењем |
и на молитву.{S} Наједанпут указа се на прагу црквеном човек један, под оружјем светлим, вијући |
и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресења Христова.{S} Ову је побуну сада сам |
љивао је свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p> <p>Крагујевац даје нам изглед најв |
буде, <pb n="135" /> да осветли народни празник.{S} У саму зору 16. — загрме топови и умилни гл |
јевац, била је опредељена за ово велико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова ску |
вог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, који на њој кнежески престо нађе, и |
е он: „дај да изложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу револуције, одрубивши Милошу главу.... |
е народа узнемирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се своји |
Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} Аустрија под својим надзором држи српске вој |
пушака, горде турске заставе попадају у прашину, топови крче редове, ступка своје ради, а у ист |
авде мало час видити.{S} Увек присеби — праштајући се са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбо |
потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p> <p>«З |
са највећим задовољством извршивао.{S} Прва и најважнија наука, <pb n="35" /> коју је од брата |
роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва младост Ђорђева.{S} Мало позније немирни и слободн |
о.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после учињеног примирја била та, да |
прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Срб |
јерејски од новодобијени крајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сад |
у руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb n="45" |
из слободне воље самога народа, који је прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој у |
сто рођења свога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем орос |
да.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора појавише. |
рко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице, |
а те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снис |
редседника и четири члана.</p> <p>4.{S} Први избор министара, председника совјета и совјетника |
ици државни подељени су у 11. класа.{S} Први ред: садржава дивизионог ђенерала с платом од 3000 |
гађаху пролазили су једни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су |
воји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колико су српски редови |
Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> <p>„Његова м |
нису овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци шт |
пуњавају се. — </p> <pb n="44" /> <p>На први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он |
но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ |
сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ов |
м логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у женск |
овратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Т |
својој да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове знамените речи: « |
и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при св |
м кораком ступити у Србију заробљену, и први пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, кој |
ах спочетка владе своје потпомагао овај први извор благостања људског и среће државне, пошто је |
узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{ |
а Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p |
ви крв, која силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни п |
8" /> услуге које је он отачбини својој првим даном побуне српске учинио, изодавна су му место |
Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb n="48" |
ти могу.</p> <pb n="30" /> <p>Милош — у првим годинама детињства свог, није као и остала сеоска |
ка противу даија, Милан се налазио међу првим борцима за слободу српску и јуначтвом својим, поп |
а духом и радом правитељства српског за првих дана владе Милошеве, који је довољан; да нам Мило |
за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, војводе и војници потраже у ла |
ву оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дјела народни понаособ и уз |
и <pb n="138" /> скупити веће скупштине прво зато, што је превелика суша била, због које ни вод |
то мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферм |
угом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пон |
ја се односе на патриархални живот овог првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се |
већ двадесет година војевао у редовима првог устанка српског.{S} Старост је изнурила снагу њег |
гова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсн |
вршено, задржавајући себи право, да при првој прилици која им се даде, очупају све оне користи, |
Рјешио сам се поставити совјет државни првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити |
е те као своје дете примити и држати; у првом примирију, којег с Турцима углавили будемо — ето |
<p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим отачбину нашу.{S} |
ати, а то су кнезови, кметови, војводе, првосвећеници и сви остали грађански и војнички чиновни |
а ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201" /> противу н |
набавимо јавној благајни порез, који је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је определио свештенс |
800. год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио |
, а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледа |
о проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже |
је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, изда |
а своје време...{S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама п |
ожда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница божија, за учињену неверу бра |
што наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S |
емно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званичним н |
ељена за ово велико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, с |
учења несретног народа, изтргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну |
о знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наре |
е су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико година, кад одвратити га хтедоше, да у ста |
се овога начела верно придржава.</p> <p>Пре свега морамо овде ону љутину споменути, којом је и |
услове народности српске поњати.</p> <p>Пре свега морало је материјално стање Србије у језгри с |
нов био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних |
и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које је она више пута потстицала |
беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те н |
очуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од погибије |
виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле и од страха онемиле, читају у себи молитве, |
је — <pb n="207" /> што није могао рану преболети, да порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на |
за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш; <pb n="134" /> младо и старо надмећ |
и голема насиља и изнуђења јаничарска, превазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова |
јету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме |
довање Русије, Кара-Ђорђе се страховито превари.{S} Човек, који знаде за све невоље, што су се |
ти; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељем, ми се морам |
својом савити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног п |
тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која би се изродити могла.{S} У тајном кабинет |
изације издрживошћу, која сваку похвалу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа |
одне, које су на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са великим одушевлењем примљене. |
порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који |
купити веће скупштине прво зато, што је превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо им |
так, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које је справљао.{S} Ако би тако било |
нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су видили, да |
увише крви проливено!“ — Милош је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је непријатељу од |
жа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих |
n="61" /> одбија, па незнајући како да превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да пр |
ога није могла, просто оштроумље другог превластити.</p> <p>«Кнеже!» — одговори Султан са гласо |
иву закона земље, или високе порте» — а превод Петронијевића гласио је: «да се совјетници с бац |
и што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и ње |
еду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша к |
амог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами српски великаши |
је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако волите да од по |
усуф-паше, да извиде разлику између два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф- |
вода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници немогу би |
од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта сед |
одважно пође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада војника скупе се по |
им да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно гледао, како са престола силази она |
дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, морало једним кораком ступити у Србију заро |
ји, на сваку скупштину долазити, рачуне прегледати и народу јављати ји, оволика гомила неможе с |
о.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански и кривични закона, кои |
ad> <p>Околне силе нису биле позване да прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{S} |
кметова, они треба да поменуте тевтере прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору с капет |
то дивота видити, како од свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пре |
улогу игра, било је доцније душа свију преговора и није остало између обе ове странке равнодуш |
га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пу |
рђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош намери да код високе |
да прима и враћа удворности или да види преговоре о обичним стварима, које су се могле из канце |
лонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турском која је већ толи |
>Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју незав |
воју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводио |
.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb n |
осподарство турско.</p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, засути су били т |
званичног питања, отпочну се и званични преговори; но кнез српски дуго је размишљавао о предлоз |
ле отачбине.</p> <p>У великим варошима, пред дућанима, где се обично ликови свих славних људи п |
био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Србијанци, видила је где два њезина к |
вога коња, пролети уз редове заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима за |
је зебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке поједине развијао се цео род патње и н |
г му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновници а телохранио |
и и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове њ |
о проницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја к |
вољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је он гов |
ћу гомилу нејачи српске, што је клечала пред његовим ногама иштући благослова; за тим весело по |
емена, саједине се именом светог Јована пред олтарем божијим и назову се „побратими.“ Ово своје |
опа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„Господару — ево онога, који т |
ђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом реч |
и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој из |
видити, какву хвалу заслужује тај народ пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и |
, сирота једна жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb n="52" /> <p>„Правд |
псето његово, које самртно рањено паде пред ноге господареве.</p> <pb n="57" /> <p>То учини Је |
стане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем, те са гласом највећег презрења |
— овог неразлучног чувара свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе ср |
ад свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, |
је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана уведен по постојећим обредима и тек што су |
м.{S} Он као глава народа свога имао је пред очима само интересе свог народа, знао је само за ј |
е церемоније прешле, Махмуд сад развије пред својим вазалом, сву кокетерију измишљене учтивости |
а знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љубица између свију с |
е: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим |
ламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у р |
и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све при |
ег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њега.... јатаган <pb n= |
бовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изображеним н |
ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући |
птице.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њега човека неког, коме су два снопа жита о врату |
родној.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског пре |
кове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и уж |
" /> са највећим одушевљењем благослови пред њим стојећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Ва |
ећ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потресао своју |
, да ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те с |
потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно викати:</p> <p>„ |
ма турске светине, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулма |
позив, који чудноватом краткоћом својом пред очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невољ |
агом камењу украшеном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турс |
с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи рас |
ина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, какав је на поиск |
тари пастир и јунак српски, стане гордо пред великог господина Руса и охоло рече му са изразом |
з руку испуштало није, но једно је само пред очима било — одупрети се сили тираније, те збацити |
ле трње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка, |
а Турци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n= |
Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред поб |
твеније.{S} Множина воштаних свећа гору пред светим олтарем, те осветљавају победоносно оружије |
и могла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n="73" /> с |
аца и најљуће јаничарске делије ишле су пред турском војском, носећи турски барјак. —</p> <p>Ср |
љаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова имена вечито се славе на з |
вила људских, који клањаху и метанисаху пред гњилим домаћим непријатељем.</p> <p>Милош је у сва |
авали.{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико година, кад од |
ац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред страховита вика |
и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе ј |
/p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да |
у војничким стварима над целом Србијом преда.</p> </div> <pb n="49" /> <div type="chapter" xml |
игне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — |
заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите!» — о |
логу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год о |
авео, да рад своје слабости и старости, предаје кнежевско достојанство своме сину Милану, а ми |
м временом трпљења свакоме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су поче |
а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилосрдној освети турској.{S} Нису ди зар ти |
душевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n="76" /> на олтар народне слобо |
стадо робова, које се судби својој било предало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Стра |
ам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, који |
е своје позвао, ценећи и уважавајући та предања народња, дао је он све старе преповетке и народ |
лоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју и нејаку челад њи |
вих очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну одважнос |
оме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђења тог, као |
роши, до најмањег сеоца, била је управа предата кметовима или општинским старешинама, којима је |
е ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног с |
војим и наравном проницавошћу давно већ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године |
> <p>Трошкови на случаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове потреб |
ле, коју су најславнији ђенерали њезини предводили, те стопу за стопом отимајући прогањао их је |
стајала под управом Јаничара и које је предводио далеко чувени паша видински Пашван Оглу, ове |
јала 45 милијона душа, и чију је војску предводио чувени Куршид паша, страшило раје.</p> <pb n= |
ли рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је |
орђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљао је своја нападања тако вешто и н |
" /> показао.{S} Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> <p>Редом обилазећи |
еди да уведе под шатор Куршидов српског предводитеља.{S} Но певерење поштена човека усколеба се |
имамо у нашој власти проклетог српског предводитеља; рекне он: „дај да изложимо <pb n="108" /> |
међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење преотме.</p> <p>Сместа искупише се около њег |
овом ал страховитом боју починила и под предвођењем Милошевим Турке из Србије изтерала и слобод |
чију власт признати, особито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су |
работати, совјетници разсматрати и мени предлагати на одобреније.{S} И попечитељи и совјетници |
располагање.</p> <p>Све ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније |
сиромашнији Србин био задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењ |
мо ово знамење султану!“</p> <p>На овај предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија, који је |
рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и о |
ву, покажу противницима грожњу народа и предложе помирење.{S} У тајној једној сједници совјета |
о предлозима онима који су му од дивана предложени били.{S} Руско посланство које се с почетка |
ити са свима пословима, који су требали предложени бити главној скупштини.{S} Нисмо могли до са |
сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и код куће са осталим |
траховитом ајдучком вођи потајно сјајна предложења учини.{S} Као награду — за његово лично поко |
истојношћу захтјеве, које јој је Србија предложила: да призна независност њезину под полу госпо |
Милош народној скупштини год:{S} 1825. предложио; а особито, кад ова дела која највећу важност |
ели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти прок |
ствари отачаствених, свима без разлике предложити.</p> <p>Од Крагујевца, кога ови сељаци брзо |
међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима претстану.</p> <p>«Допустити што?» одговори |
и; но кнез српски дуго је размишљавао о предлозима онима који су му од дивана предложени били.{ |
неза Милоша и Мијајла престола лишиле — предмет је данас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из |
дсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег разговора.{S} За <pb n="7" /> Србиј |
ши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопштег љубопитства, ово је он одма |
о о тој опасности известити?“ —</p> <p>«Предмет је овај врло важан» — одговори султан — «о њему |
овом светом тренутку свака је зебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке поједине ра |
у говорили» — настави Махмуд — „било је предметом љуте критике, од стране тих сила.» —</p> <p>„ |
то изванредно благоволење — којег је он предметом — од стране његовог величанства императора св |
јеним крајевима Сербије.{S} У слову том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим пред |
а сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране правога, а кривоме да суде |
а и разграната, како ји само човечество предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Срб |
а ова потварања одбацити од њега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа свободоумног, |
више државни совјета; попечитељи ће ји предработати, совјетници разсматрати и мени предлагати |
вих старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе так |
ана.</p> <p>4.{S} Први избор министара, председника совјета и совјетника припада кнезу, а он мо |
ења у народу.</p> <p>5.{S} Чин министра председника, један је исти са чином дивизијоног ђенерал |
ва апелационог суда: овај се састоји из председника и четири члана.</p> <p>4.{S} Први избор мин |
постава савјета из 16. чланова и једног предсједника, решење његово већином гласова закључено, |
изијоног ђенерала; чин пак совјетника и предсједника апелационог суда, једнак је са чином пуков |
/p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну |
и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је полагао на по |
тво!“ —</p> <p>Јели какав унутарњи глас предсказао маломе пастиру, да место ово које је њему сл |
наци неки међу народом показивати, који предсказиваху скору побуну.</p> <p>Неки тајанствени дух |
у у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху непобедимост.</p> <p>Осам дана прошло је |
замолио и таки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огро |
но и дужности кнежевског <pb n="172" /> представника; он је у исто доба био и његов кабинетски |
мора, да се благодјејаније правитељства представничког у Србији има једино Милошу захвалити, а |
ојници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпоч |
вијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу српске |
шње организације земље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било; то показуј |
, која је своје батерије запете држала, предупреди ову високу и спасоносну намеру, која је ишла |
д собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не пост |
/p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и предусретајем овим већма збуњен, него да бих могао да о |
зио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никада надао толик |
{S} На оружје!!</p> <p>Одушевљен усклик предусрете речи ове.</p> <p>„На оружје, на оружје!» пов |
т народа, која обично као гробна тишина предходи свакој бури што наскоро долази, кад народ нами |
Они су живели у заједници братској и по предходном договору, нападали су и убијали они само Тур |
прођемо кроз све редове њихова устанка, пређе, него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам п |
/p> <p>После ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75 |
его што се упутимо у Србију новорођену, пређе, него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је |
Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођењ |
мљи својој мудре законе и установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледал |
же опет поставити на оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени господар онај: ком имате |
се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да претњу сво |
ро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све ре |
ј слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређе, |
међу живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе него што се, војска српска са тога поља кренула, |
а...{S} Благородна жена ова, није могла преживити покор тај, понижење Србије. — Жалост ју је уб |
урском потрвена.{S} Она није могла дуго преживити два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешк |
о њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног посл |
ротив до тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео |
што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" /> удари |
војој изгубљену слободу.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а у ок |
и су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој с |
иђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу |
{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима по |
просијачише, да им се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који ник |
војим господарем, те са гласом највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом |
рди младић развлачећи усне своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пр |
сци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те посл |
ољарима својима никаквих личних сталних преимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, |
руке совјету, остављате себи кнежевско преимућство противити се сваком њиховом протузаконитом |
висока осећања, којима је он према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад је н |
ан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударит |
дука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет прекинути свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч н |
обичаје српске крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у том |
жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући |
ускликом очајања изрекоше заклетву ову, преко прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се |
ике силе, које шире своја снажна рамена преко толиких милијона разна народа — имају јошт времен |
>После ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> с |
ован.{S} Оне су садржину његову дознале преко својих посланика у оно исто доба, кад и они, који |
ш, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрестајте борити се докле последњи |
и што га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро знал |
дијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо |
и султан — «о њему није се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже |
пасности, са отважношћу и постојанством преко сваке похвале бранила јуначки слободу свога отача |
дити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намер |
даје храброст, одушевлење и сладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство, држ |
љском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да с |
и за поступање ове противу њему — Милош преко искрених својих пријатеља дозна, и он плане гњево |
о нагледао, који је уз прозор један као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„ |
у уздржавајући — «ви дозвољавате народу прекомерна права.{S} Ваш устав даје му једном речију ве |
истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо да видим |
ница</title>.» Оне су садржавале у себи прекрасне песме народне, које су на скоро на немецки је |
мену његовом носио, и што је између два прекрштена мача као крст изгледао, говорио ти је, да је |
и и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њег |
никаквих личних сталних преимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога |
коше заклетву ову, преко прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци на |
, да ћу установити внутрење правленије, прелазим сада на другу важну точку љањског мог слова, к |
ева у својој ниској колеби; жене су лан преле около једног стола, над којим је тињао жижак, што |
одни својствености, ове му треба најпре прелити у нарав просвештени европејски држава, пак да с |
ј!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтв |
торжествено, и окружен и опет членовима прељубезне моје фамилије, преосвјашчењејшом господом ар |
мање значити, него јавна саучешћа Срба према браћи својој, која под турским јармом пиште»!!! — |
е из општег уверења и особитог призрења према његовом величанству у свему попустити, што ће се |
ољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти |
бавешћује, Србија зајиста велике обвезе према Русији имала; а што се признања тиче, ког је Мило |
собом доносила, да се ви мало опрезније према енглеском конзулу држите; ког пришаптавања немогу |
воме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њиховим очима мање значити, нег |
вас запросим за ваше савршено поверење према Русији, верној савезници султана, и вас позивам, |
птужен буде, због тешке неблагодарности према Русији, која је мислила или боље рећи, није прест |
зависила <pb n="114" /> од послушности према режењу дипломације.</p> <p>Из свега овог даје се |
ојих пријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију |
бије своја висока осећања, којима је он према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошл |
ња и бојазљивог пузења, држање Милошево према султану било је пуно важности.{S} Људи, који нису |
амесник народа радио.» — Тако се учтиво према народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је у свету з |
ами видити, како Турци грозно поступају према томе кукавном народу.{S} Ви сигурно нисте могли з |
амо да отклони савршену покорност своју према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим |
b n="87" /> <p>Милош сад стане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој дев |
} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор премногих изванредних дагађаја, којима се човек дивити |
S} При двору овом, од самог претварања, пренемагања и бојазљивог пузења, држање Милошево према |
законодавац врло добро знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb n="117" /> |
но и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и подигне благостање народно, то онда |
арод овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац врло добро знао, да |
закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на з |
пет членовима прељубезне моје фамилије, преосвјашчењејшом господом архијереима нашим, членовима |
положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тражил |
коју су доцније великаши српски од њега преотели — али великаши српски Милана и у гроб положише |
а-Ђорђе и Милош.</head> <p>Народ српски преотео је од Турака неки део своје земље и у народност |
их и растерати, а отето разбојиште опет преотети.</p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разб |
ством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S} У овом делу |
шла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој својој строгости сузбити није могао.{ |
нитко није ни помишљао да му предвођење преотме.</p> <p>Сместа искупише се около њега људи, кој |
пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но колико бриге труда и стрпе |
није из другог каквог престолног слова преписано, нит је по престолном шаблону израђено, па да |
издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеског и Аустријског, а мора се |
та предања народња, дао је он све старе преповетке и народне песме, које су славиле дела српски |
, засути су били ти скоро непреодољивим препонама, провукли су се од 1829—1833. године.{S} Но п |
и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кне |
не су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро о |
е довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити спавајући народ, који од столећа у ропству |
р довршио, рече му овај:</p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да буде у будуће паметнија!“ —</ |
о ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, но напоследку остан |
а, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то до |
Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерадосно поздрављао, као <pb n="126" /> да је тим поз |
ав, какав је на поискавање страних сила прерађен — сравнио са пројектом, ког је Милош народној |
Милан.</head> <p>Ово неограничено и ово прерано чувство отачаствољубља подрањивао је у Милошу б |
дим направила се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одговору саме простот |
ји, која је мислила или боље рећи, није престајала њега уверавати; да је она задобила право на |
воје момке.</p> <p>Сплетке међутим нису престајале, оне су све више подривале извршителну власт |
тање <pb n="118" /> нејаке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови способни п |
азсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде прави |
ила моћ за ово поражавајуће магновење — престане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а |
ти.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане износити околишење и лукавство политичко на уз |
цу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и во |
изда прокламацију на народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди сва постоје |
како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на страни његовој седити |
неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи ко |
драми српској.</head> <p>Непрестано уз престо сина свог стојећи одушевљена Љубица, која је дуб |
знато, једног јутра попела на књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је је |
ратити човека тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом п |
>Страховити догађаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за собом повући и об |
рода створи, онда му он на углед ставља престол илити најужаснију смрт.</p> <p>Управ у оним зна |
и она, да како Милан умре — ови људи на престол позову другог сина Милошевог Мијајла, који је у |
евечанско сретсво за сачувати и одржати престол ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милош |
то—Андрејској скупштини лишио Карађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску |
сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле — предмет је данас народне клетве.</p> |
као што она за њега говораше:{S} Чувара престола оца свога!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она |
она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојал |
у, посретством совјета изрећи, да се са престола српског уклони породица Обреновића, у корист с |
ста прегача, ладнокрвно гледао, како са престола силази онај, кога је он поставио, и који је за |
а прокрче себи пута до самог кнежевског престола — да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам не |
скључење породице Обреновића са српског престола, била би нова смеша оних јошт недовршених запл |
гранама.{S} На подножију овог земљаног престола, један простор беше обграђен за народне послан |
<head>Свршетак.</head> <p>Пљен народног престола кнеза од Србије Милоша — довршен је.{S} Питома |
званичне ништоће, из које се сва скоро престолна слова састоје.</p> <pb n="132" /> <p>Слово кн |
<p>—„Ја незнам шта људи разумевају под престолним говором» — одговори Милош лукаво „ја незнам |
о вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престолно слово произвело живе приговоре тих дворова, у |
пуњава.“ —</p> <pb n="162" /> <p>„Слово престолно, које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. н |
ладарског.{S} Оно није из другог каквог престолног слова преписано, нит је по престолном шаблон |
S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову, за које је рекла, да носи собом устан |
г престолног слова преписано, нит је по престолном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим |
е више од три месеца после оца свога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу совјета, све |
судба отачбине, и да он остављајући на престолу сина свог и супругу своју, који су њима исто т |
вају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима, у са |
будем <pb n="203" /> кип на књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, |
одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужасно је <pb n="54" /> помислити о овој нер |
били његови чувари и извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја |
анству, доносио све страховите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе страсти биле |
сити.</p> <pb n="51" /> <p>По извршеној пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар н |
сти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, који много умствују.{S} Ја вам то |
путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу праведне биле.</ |
оптуживао.{S} При двору овом, од самог претварања, пренемагања и бојазљивог пузења, држање Мил |
питства, ово је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање по |
које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди ономе, који се |
ави своје посреднике, чија важност јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Мол |
штита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од важности оружја гонитељева, то су они доб |
нашег простога народа, љубав братска је претерала све границе фанатизма. — Име брата јесте најс |
то само за један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласкавом учтивошћу портином, Милош није ни на |
у и одважношћу већма користи човек него претераном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу ж |
ок се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Претераном тиранијом турском нагоњени народ српски — ск |
а је морало пасти под сопственом својом претераношћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и зах |
ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако види; јер она по Турској тако |
меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да претњу своју у д |
претили, нису се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затворити или насилно из з |
е устручавао, да народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он |
.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића: «који је од та два п |
измире.</p> <p>Они му са тим предлозима претстану.</p> <p>«Допустити што?» одговори Милош «допу |
/p> <p>Ево тих несретних догађаја, који претходише оставки Милошевој и оној жалосној драми српс |
p> <p>Чиновници немогу бити збачени без претходне осуде.{S} Напредовање њиово бива по реду и чи |
зрачунаном одговору, пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, |
човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од к |
била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка |
{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну у народу; друг |
дима и тек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије пред својим вазалом, сву кок |
ем; да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима излази на штету, која је пуна опасн |
ње слободе даде.{S} После дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb n="169" |
, да његову власт у своје руке преотме, при свој својој строгости сузбити није могао.{S} Импера |
ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одговору саме простоте, које се је Милош за ч |
м се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кне |
он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од самог претварања, пренемагања и боја |
ти, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је народ оставио пушку, а латио се м |
и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, кој |
ер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш нач |
тала је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке, особито пак нове државе, треба чове |
за свршено, задржавајући себи право, да при првој прилици која им се даде, очупају све оне кори |
гне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и горопадно из |
не и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трајућој <pb n="9" /> појетичкој и светлозорној ноћ |
м крвљу њиховом купљена била.{S} Русија при утаначивању мира, није са Турском ништа за олакшање |
мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при погледу овог призора.{S} Окамењен — са упртим и уко |
рије у канцеларију шиљати.{S} Више пута при искреном разговору, којим је он удостојен био, Махм |
су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће пож |
вој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао велики уплив код совјетни |
оклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он |
езујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске при овој народној борби осветлаше образ и себи и својим |
ету српском заповест: „Ако Милош остане при намери својој, да таки најстаријег сина Милошевог М |
сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско т |
мљу где год стану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петров |
них призора појавише.{S} Но ови призори при свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, |
ту сакрију? — Натраг тамо!» —показујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене |
лазила, њему мудрошћу и чудном вештином при управи тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, |
вукли су се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању праведне српске ствари, Србија је |
S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он и |
аведно делила.</p> <pb n="209" /> <p>Но при свем том, ова благородна душа, морала се више пута |
ке, који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћу речених радина уздигну |
е је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да п |
окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоц |
иву реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио, као да ни |
покорност властима и донешеним законима прибавила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о то |
чено поверење и истиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обреновић</hi> |
ј регименти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке које |
је остали житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паша б |
есретна њихова родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца ос |
рђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразуме |
и, смрт на бојишту била је јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које подносише.{S} С |
тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, које он није тражио нит ју је испросио; к |
жасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се приближи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене |
га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратима, која силовито отвори....</p> <p>У тај |
ојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у |
љ оставили.{S} Усред камена и разореног прибора кућевног леже два мртва тела.{S} Бадава се једн |
Сујету и частољубива потраживања њезина прибравши, створи она у Србији једну странку, која је Р |
дане своје проведе у миру и задовољству приватна живота, а народ је српски <pb n="226" /> после |
ераторског посланика овамо послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу д |
д смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затворити или насилно из земље прогнати ову же |
ђу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велику цену на његову главу, |
руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна |
гој својој родбини: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске при овој на |
превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, као сма |
бије ничим застрашити није могао, да га приволе дошаптавању руском поклонити се; намери другим |
стало и требало уставној Србији, док је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да се угов |
га управљају, излазне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и |
уршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњ |
зније доба имао много својих штоваоца и приврженика у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке |
>«Ово је престолно слово произвело живе приговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, |
одом остану мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана |
веже се да ће саизволење народа српског придобити за промене, што јих је он са Турском већ утан |
нека буде тако!....{S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе |
мо јошт једна дужност да ју испуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ис |
» —</p> <p>„Његова молба се испунила“ — придода старац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех с |
ицом; то је сретство за измирити све“ — придода он са подсмевајућим се простачењем.</p> <p>Ови |
тврђен на месту високом које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа нада |
с другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p> <p>Пре свега морамо овде ону љутину спом |
, који неће лако нове наредбе да прима, придржавајући се свагда свог старог обичаја, хотели би |
оду свога отачаства, и особитим напором придржавала је народност своју, која се крунила под пол |
мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је задобивена победа славном д |
које се је Милош за чудо <pb n="164" /> придржавати умео, положај Махмуда, који је са укоченим |
од гвозденим прутом друге српске народе придржавати могла.</p> <p>Ни један честит и свестан Срб |
већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати има и он је био у стању издржати сва испити |
се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb n="45" /> видило на гори Ивановској 500 |
д са оне стране Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа |
јеве, које јој је Србија предложила: да призна независност њезину под полу господарством <pb n= |
порте изради, да ова законитост српску призна, независност управе њезине осигура, да опстанак |
имали под собом једно или више окружја, признавајући над собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За |
, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунезависност Србије.</p> <p>На глас ове рад |
била, и која би полугосподарство српско признала, да се сами могу слободно по својим законима у |
е, задаје озбиљну бригу силама, које су признале полунезависиост Србије.»-—</p> <p>Овај је изра |
ике обвезе према Русији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству Цар |
јих сљедство беше: ослобођење отаџбине, признање њезине унутарње <pb n="5" /> неодвисности од с |
ти сретство, којим би могли изказати то признање ваше, које дугујете императору целе Русије, ва |
ске дипломације, ма да је он једном већ признао <pb n="124" /> полу господарство турско.</p> <p |
>Од 1813. год. како је од свију кнежева признат био за врховног господара од Србије, Милош је н |
се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за војничког поглавара од Србије.{S} Он је |
адати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори М |
<p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар |
ли своју независност.{S} Они су, што се признати мора у посланству руском у Цариграду имали вел |
>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније правитељства пре |
родољубивих дела.» — Треба бити поштени признати оно, што је један совјетник јавно рекао: „Ништ |
а над собом нехтедоше више ничију власт признати, особито пак у оним пределима, који су од Цари |
политика није хотела законитост њихову признати, они су апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски ј |
је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предскази |
им тавним и жалосним зрацима овај тужни призор.</p> <p>Свештеник величанственог изгледа у свето |
а је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> <pb n="13" /> <p>Од о |
раци осветлили су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се приближи, женскиња главу подиже |
зи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жалосни призор за мење времена се је збио, него што је овде исп |
тане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно |
зненађен, — пак ћемо лако схватити овај призор, између ова два човека, који се поњају а без да |
p>Ђорђево раме малакса при погледу овог призора.{S} Окамењен — са упртим и укоченим очима гледа |
<p>Ништа није жалосније од овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише народ и дела ср |
ед ужасних и грозних догађаја и крвавих призора, који су несретну Србију скроз и скроз десетков |
је сад сљедовало једно од оних немилих призора, којем је немогуће пером израза дати.</p> <p>Ми |
но је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у |
е прве у средини ових грозних и ужасних призора појавише.{S} Но ови призори при свој својој стр |
93" /> <p>Од толиких скоро неверојатних призора, који су узор српскога оружја; немогу пропустит |
х и ужасних призора појавише.{S} Но ови призори при свој својој страхоти ипак су пуни чара поје |
да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свакојаким видом пок |
ки пролазио, појављивали су се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који |
којим је речи ове изговорио, даде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и |
м, у једном магновењу схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се п |
ну: „да ће из општег уверења и особитог призрења према његовом величанству у свему попустити, ш |
остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за само његово незнање красног светског обхо |
уге црне трепавице, правилне црте лица, пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; све то с |
вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показа |
ји господар јесте једини и најискренији пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем њего |
У писму том извештава један сељак свога пријатеља о тадашњим догађајима и завршује овако: <pb n |
у слабијег противу јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједине се именом с |
у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су |
итеља.{S} Но гостопримство Петронију од пријатеља указано, доводи ове у опасност и без да њега |
ара престола оца свога!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она, да како Милан умре — ови људи на п |
тиву њему — Милош преко искрених својих пријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном |
код самих непријатељских војвода многе пријатеље стекло.{S} Док су Турци заробљенике и рањеник |
ри неколико речи, загрди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — |
о не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу обзнанити: «да је он |
гоме до једном Милошу покорити неће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт у совјету <pb n="202" /> |
ебити, но он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелага |
шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријатељи примани били у села; сељаци сакривали су их п |
о одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима својима, да ће народ самном бити и да ће уз |
и смисао речи његових, те му смешећи се пријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један је Алах велики |
дугујете императору целе Русије, вашем пријатељу и закрилнику целе Србије, кад би само учинили |
великодушно поверење спроћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p |
учинили једну услугу, која би њему врло пријатна била.»</p> <pb n="182" /> <p>«Његово величанст |
о показује сљедећи случај:</p> <p>Једне пријатне вечери, седио је Ђорђе са породицом својом на |
е, сећао се је господар од Србије; оних пријатних утисака, и оног меланхоличког и ратоборног уж |
останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро из |
S} Сваки гледа сретство и начин како да прикрије своје богатство, <pb n="65" /> које је задобио |
вором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чин |
његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг тргну |
д тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних жртава, ма да Србији није |
ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођењ |
а устанак удешавале; — оваке непрестане прилике и кретања народа обелодањивала су, да је завера |
илоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натр |
био а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратима, која силовито отвори....</p> |
пити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степену власт има над с |
ет интересе своје у томе, што је сваком приликом могла совјетнике противу кнеза потстрекавати и |
осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом на страшноме месту постојати и умрети за њу.</ |
нешто значи, као што је то Милош једном приликом министру руском Рикману рекао.</p> <p>Код оба |
замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што |
да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно поступају прем |
а је свако сретство, које јој је давало прилику да господари над срцем свога мужа, употребљавал |
који подјармљени исламом стењу, да само прилику добије, истакнути се за њихову заштитницу, да и |
, задржавајући себи право, да при првој прилици која им се даде, очупају све оне користи, што о |
и његови заузима.{S} Но почем њему није приличило срчбу своју показати, то настави он даље са г |
е знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности или да види преговоре о обични |
г света, који неће лако нове наредбе да прима, придржавајући се свагда свог старог обичаја, хот |
Они су од својих земљака као пријатељи примани били у села; сељаци сакривали су их по својим к |
одвећ весело у светковинама, одавању и примању поклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при св |
овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на ње |
да рећи: да је јунак српски целим путем примао, најсјајније сведочбе удивљења и уважавања.</p> |
о да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су |
благодари.{S} Цркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре |
невоље, <pb n="103" /> срдачно војници приме.{S} Са свију страна као из једног грла заори се У |
да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Милош се није устручавао, да нар |
.{S} У историји света неналазимо равног примера у јуначком отпору и жалоснијим посљедицама.{S} |
— морао политички уважавати.{S} Његовим примером покорили се и други Турцима, јер је он велика |
</foreign>“- неправице Турске, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовластан тешк |
које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на сва питања, која се на њега управ |
руку своју на чело, у мислима задубљен, примети <pb n="167" /> опет да Милош непомично гледи у |
да расправљамо ништа са тим силама?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одгов |
немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети султан.</p> <p>Но Милош без икаквог околишења н |
аскоро после неколико изгубљених битака примети турска власт, да је ова борба ајдука почела на |
које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се |
азговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није био далеко од нас.</p> |
оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и |
и свеопштег љубопитства, ово је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S} |
има одрже.{S} Ја се видим принуђен вама приметити, да околне силе а нарочито пак покровитељству |
штенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога човека, кои ради |
>Кад су о свему договори учињени, порта прими са одличном пристојношћу захтјеве, које јој је Ср |
нити је за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узакони ослобођење својих старих робова.</p> <p |
ромну улогу у ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја |
леко разгранао, мудре старешине српске, примиле су и освештале ову моралну снагу слабијег проти |
да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами српски великаши отворише широм врат |
ао своје дете примити и држати; у првом примирију, којег с Турцима углавили будемо — ето ме к в |
а је прва брига Милошева после учињеног примирја била та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ов |
<p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њихова господара.{S |
вог величанства императора свију Руса — примити.</p> <p>Затим изванредни посланик, за потврдити |
у себи толико просторије, да би у себе примити могао све посланике народне; то је <pb n="133" |
езиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом примирију, којег с Турцима уг |
каћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући себи право, да пр |
у.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао је за собом пропа |
у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па |
зависила је верност порте у извршавању примленог <pb n="112" /> уговора.{S} Милош по одличном |
="195" /> су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сно |
ене и код Немаца са великим одушевлењем примљене.{S} Бечке новине упознале су ово дело са песни |
разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он нех |
турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош |
, за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престолно слово произвело живе |
твом вољно живот свој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За време овог десетогодишњег војевања и |
66" /> по власти полугосподарства свога принуди кнеза од Србије: «да промене своја најновија ур |
="220" /> им је сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и које су одузел |
b n="179" /> ће дипломатским сретствима принудити овог простака српског, да се Русији поклони.{ |
испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под ви |
и својој казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставити, што потпомажући у |
у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама приметити, да околне силе а нарочито пак |
/> за друштвено стање Србије заведе; но принуђен непрестанце под оружјем налазити се, није мога |
ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови |
стара, председника совјета и совјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника |
се може само злоупотребити, што коме не припада, како би дакле народ српски оно злоупотребити м |
ду веће право уступи, које му по уставу припада.</p> </div> <pb n="180" /> <div type="chapter" |
извршење дела својих, која им по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавства одмах <pb n="19 |
јевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскор |
ле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај са |
има несносимо.{S} Мере, које они Србији приписују успаљују највеће незадовољство у народу.{S} Љ |
народу крстоносну војну противу Турака приповеда, откривала <pb n="220" /> им је сплетке, које |
и су у <pb n="8" /> бесконачним песмама приповедали ил певали јуначка дела једнога пастира тако |
у Милошу ону одважност за слободом.{S} Приповедао му је о јунацима српским.{S} Често му је гов |
м оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је |
е могла.{S} Једном, кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, једну лепу јуначку приповетк |
>Јадна ова сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео опојати и саранити |
обођење Србије.</head> <head>Историјска приповетка.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18791 |
<p>ОСЛОБОЂЕЊЕ СРБИЈЕ.</p> <p>Историјска приповетка.</p> <p>Написао К. Б.</p> <p>Власник и издав |
едаше му деда његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу Марку,» како је овога клетва оч |
ећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му де |
и неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p> <pb n="165" /> <p>«Србија је много сла |
јте јошт онима знати који нису овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{ |
, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, који су требали пред |
сти верно и тачно саопштене.</p> <p>Све припреме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, ж |
који су долазили, да помогну оно место приредити, где ће се скупштина држати.{S} У сред равниц |
том разборит и вешт у познавању љутске природе, које је најважније знање за онога, ком је суђе |
озна се он са правим начином живота, са природом људи и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а п |
задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају себи моју врховну власт, која је мени од нар |
мо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби — праштајући се са својим мужем рече му:</p> <p |
брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде, која је за коњанике |
био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је често н |
а.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен био, он је пр |
емогуће.{S} Она није на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој п |
што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са оним народима, који су супрот паше уста |
.{S} Поткупљивањем добила је она већину присталица својих у совјету.{S} Они совјетници, који ви |
ла у недри самог сената неколико својих присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду |
о, где ће рука победитеља жестоко своје присталице притискивати, а они ће тада сами доћи и траж |
рала дружевно тело истока.{S} Старе пак присталице и фанатици турски били су дубоко разјарени, |
бина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, затаје од Милоша изказ |
намење султану!“</p> <p>На овај предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао жив |
као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb n="80" /> пока |
копревасходство наћи без сумње да је то пристојно!» —</p> <pb n="184" /> <p>Овај нешто подсмехо |
о би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезније |
у тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике пристојности а уједно и одважности увредило је и једног |
говори учињени, порта прими са одличном пристојношћу захтјеве, које јој је Србија предложила: д |
ли чувара престола оца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који су мислили под именом: |
у <pb n="210" /> скупштину, где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p> <p>У свиту о |
о је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у присуству паше обнародован, који је као комесар блистат |
је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног простачења <pb n="183" /> у овом вешто израч |
од којим је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин као тешко |
ука победитеља жестоко своје присталице притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас |
ше и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву |
а моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p> <p |
амере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гор |
ворила.{S} Турци опет на увек ступише у притјажање робља свога, законитост је турска сад на сре |
у од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до |
ним жртвама за пуних четрдесет година,» прихвати речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад |
покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо истина неко време |
p> <p>Са великим ускликом и одушевлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки влас |
допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд осети удар. —</p> <p>«Кнеже!» — о |
једне године рачун како расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштини. |
ти рачуна, колико има народа, ни колико прихода од десетака и других струка; нит сам могао учин |
смо ми досад различним и млогостручним приходима земаљским.{S} Народу српском ваља ји и одсада |
ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљно држање народ |
а слатка која дражесна вила од Шумадије пришапнула му сјајни санак будућности, проказала му све |
ије према енглеском конзулу држите; ког пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»</p> |
аћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног достојанства даде поглавар Србије изв |
д неког доба стољетне растове Шумадије, пробијајући љуто сва српска срца.{S} И сами старци, кој |
з шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му |
Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: |
ђу њима било је и самих незадовољника и пробисветова <pb n="38" /> турских, који су навикли бил |
акшим и најправијим начином по народ, а пробитачним по правитељство наше измирити.{S} Сву прошл |
кшим и најправијим начином по њега, а и пробитачним по правитељство наше, треће пак: исплатити |
има.</p> <p>У једноме основу великих и пробитачних установа, којима је Милош браћу своју обрад |
ављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S |
д плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грле |
благоволећи савет, да остале дане своје проведе у миру и задовољству приватна живота, а народ ј |
рата су у исту положена, они су заједно провели живот, заједно су супрот Турчина војевали, заје |
равна дела отачаства меша, јер је скроз провидио сплетке, које отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђ |
{S} Но својим наравним проницањем је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из овог п |
бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се је једна |
љеним и неприступним, те је он ту често проводио читаве седмице, а често проживео је ту и по чи |
били ти скоро непреодољивим препонама, провукли су се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том |
редводили, те стопу за стопом отимајући прогањао их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим |
насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> |
ијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез М |
куп давати, лична слобода свију грађана проглашена је, сопственост њихова неприкосновена <pb n= |
сретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>« |
ек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчи |
приведу: затворити или насилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије и пов |
p>«О спаситељу мој будите благословени! проговори мати падајући на колена благодарећи Богу што |
е време наступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало свој крупи глас — „за |
ама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде т |
омично управљен био на Султана, а затим проговори он гласом громким, које перо није у стању опи |
у га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби своје пријатељ |
држава хришћанска и једне речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише у притјажање |
анство своме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и з |
устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који су одани били протународним инте |
Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине турске ханове и паланке попалише ус |
м у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеком путу, долазило је прост |
где се обично ликови свих славних људи продаваху, гомилама врвио је свет, да види његову слику |
ину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“</p> <p>П |
ам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац |
>Но пређе, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова устанка, пређе, него што |
ку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ |
се са својом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше неколико магновења, без да је он прословио и је |
често проводио читаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући св |
у му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколи |
т законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са |
и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован стајао, рече му са свим тихо |
и.{S} Све куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је заставама народње боје, цвећем и зе |
ицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да произведе устанак и побуну народа српског.</p> <p>Нестр |
лош, који је делом за војеног диктатора произведен, био је задахнут величином свог позива, и сп |
Ненадна ова забуна коју је одважна жена произвела, отвори сад изглед за победу неустрашивим бор |
два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произвело је највеће учешће код Мусулмана.{S} По народн |
принети.</p> <p>«Ово је престолно слово произвело живе приговоре тих дворова, усљед којих сам ј |
есме такове <pb n="40" /> код слушалаца производиле, подстакнуше сада у народу највеће одушевле |
упају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу |
а себе ропске окове турске.{S} Из овога проистекоше све јаче завере и побуне у народу, док се н |
: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не ч |
вање страних сила прерађен — сравнио са пројектом, ког је Милош народној скупштини год:{S} 1825 |
глупог сујевјерја, које је као морална проказа растварала дружевно тело истока.{S} Старе пак п |
пришапнула му сјајни санак будућности, проказала му све крваве бојеве, непоњатна освојења и ув |
љи осим њега, по праву насљедства, изда прокламацију на народ, да ступа на престо као наследни |
натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» ре |
икакве заштите дошао у логор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он ј |
може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> гониће сваког који мене љу |
, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирити неће....{S} Идите сад славна де |
су са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од ових ратника иза |
овјету своме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српског предводитеља; рекне он: „дај да излож |
ад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њему нанешене умео ј |
су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског престола — да на |
дала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати, или да је ј |
видићемо; правитељство наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а поп |
е да довршите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаство је бесмртно!{S} Срећни, срећни по хи |
<p>Од Крагујевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви |
р тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва младост Ђорђева.{S} Мало позније немирни |
и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно поз |
ји, који се на српском бојишту догађаху пролазили су једни за другим.{S} Први устанак Срба под |
што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило одвећ весело у светковинама, одавању и примањ |
граду био је Милош најславније дочекат; пролазио је кроз варош к палати султановој, на коњу ист |
о и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављивали су се ови исти призори.{S} Милош |
епрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предусрета |
ти кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне болнице, школу и ап |
ојника заставу, ободе нагло свога коња, пролети уз редове заплашене, пред собом гонећи их натра |
итицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан напад |
бојеви у којима се крв народа немилице проливала, нису могле без никаква успеха по народ остат |
г десетогодишњег војевања и непрестаног проливања крви и то од 1796. — 1800. год. прост један в |
ре и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Претераном тиранијом турском наг |
е.{S} За човека овог, који после толико проливене крви и јуначких жртава, није умео отачбини св |
ите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао превијати и лечити рањеник |
на нигде појавила, нити се невина крвца пролила, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо се са |
грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити....{ |
жас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је то на своју корист употребио, се |
српске крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што |
ства свога принуди кнеза од Србије: «да промене своја најновија уређења, која садржавају у себи |
саизволење народа српског придобити за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p> |
ћати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p> <pb n |
стољећа назад обрнути, да проучи разне промене устанка српског, који је робове поставио у ред |
да, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} |
њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промету трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, |
несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини једног заробљеног, у невољи и |
његове одступити, нити једне самовољно промјенити, без договора и согласија свију нас и свега |
редлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког о |
зано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије истисн |
аши београдском сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигархијску опозицију и оборит |
тановљена.</p> <p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега пажњу и |
него Милош; који уједно има безпримерно проницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао ни |
јећи одушевљена Љубица, која је дубоком проницавошћу у траг улазила свима сплеткама и намерама |
, што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу давно већ предвидила, хоће да се испуни.{S |
риродом људи и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске |
ива да захвали...{S} Но својим наравним проницањем је он провидио исто тако и корист, коју ће з |
тко обхођење, челичан карактер и дубоко проничући дух украшавао, који је у једно и исто доба би |
година сејато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити порту да се и она |
неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и пре |
а је владавина Турска у Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у |
се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</p> <p>После ових речи метне Махмуд руку свој |
је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је |
} Пад једног човека повукао је за собом пропаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по п |
све стазе уравнате, за коначну народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој ов |
вим поклонима своје понижење и довршену пропаст ислама.</p> <p>По повратку своме из Цариграда, |
ласти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} Искуство онога <pb n="159" /> што с |
S} Мати Љубичина видила је своју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, поља осветом ту |
p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи п |
је била већ до очите своје материјалне пропасти, големо насиље и свакдашње неправде, доведоше |
угара, <pb n="221" /> она излаже очитој пропасти судбу Србије.»</p> <p>Љубица дубоко ожалошћена |
сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске повторити може оне знамените речи Бурбо |
а, који су узор српскога оружја; немогу пропустити, а да неопишем овај догађај, који јасно пока |
анцуског научењака, који је кроз Србију пропутовао и својим земљацима књегињу Љубицу описао.</p |
ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео изучавати на изуст народне пес |
влији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на два стражара, код |
е одбијен, па у колико су српски редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором о |
пушчанога потавнило, крв потоком тече, прорицања старих људи испуњавају се. — </p> <pb n="44" |
ишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево пророчество се испунило.{S} Тек што је свитати почело, |
стар правосуђа био је уједно и министар просвете.</p> <p>2.{S} Успостава савјета из 16. чланова |
ти, ове му треба најпре прелити у нарав просвештени европејски држава, пак да ступи у ред њин, |
, чувајући стражу на улазцима.{S} Месец просијава кроз облаке и осветљава својим тавним и жалос |
ним за Француску годинама 1800 до 1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто |
и су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим и презреним дозвол |
земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било, није ј |
е могуће било у крвожедног Турцина мира просјачити.</p> <pb n="105" /> <p>Усљед једне битке на |
ао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег пр |
рођоше неколико магновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb n="58" /> <p>Напослетку |
оливања крви и то од 1796. — 1800. год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначт |
тупао је он у редове српских бораца као прост војник и ради показаног ванредног јуначства на Уж |
са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања |
није га могао <pb n="31" /> са животом проста земљеделца задовољити, нити је он марио више, за |
<p>Ова војска српска није била више као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би |
тке страних сила...{S}175</p> <p>XX.{S} Простак и дипломата...{S}180</p> <p>XXI.{S} Совјет и ос |
ћемо наступити неке разговоре, у којима простак српски <pb n="128" /> доскаче одговарањем своји |
мерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у |
аз гордељиви. —</p> <p>Такав се појавио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђеним очима ту |
његова реч повторавана и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти, знао је улити |
="SRP18791_C20"> <head>XX.</head> <head>Простак и дипломата.</head> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј |
мовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и мислити знаваху.{ |
де један хришћански народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак су показа |
дипломатским сретствима принудити овог простака српског, да се Русији поклони.{S} Немогући дру |
укоченим очима гледао овог србијанског простака, и видио се да је до крајности изненађен, — па |
а врло лака посла има са једним српским простаком.{S} Сад му поче замерати што га види тако веш |
жност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо, |
бро, да је Милош помоћу свог притворног простачења <pb n="183" /> у овом вешто израчунаном одго |
и све“ — придода он са подсмевајућим се простачењем.</p> <p>Ови одговори донешени совјету довед |
и стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме простачком оделу, чињаше се да својом вољом над свима в |
то војна и који довољно карактерише ове просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог |
о је чудновато расматрање једне са свим просте и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама |
стрепећ покрет, гордељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме простачком оделу, чињаше се да |
власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, |
е последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености доводити: скоро ће |
ет био ред на султана, да неразуме овај прости одговор Милошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како |
ћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јун |
егова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} У месту његовом Тополи гд |
тка добро послужи, и он беше међ својим простим сељацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он ј |
ињарски трговац, са неколико тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст го |
рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио б |
раг дозват бити.» —</p> <p>Ово неколико простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве ми |
и код ког наученост једнога није могла, просто оштроумље другог превластити.</p> <p>«Кнеже!» — |
p> <p>На овом далеком путу, долазило је просто дете у додир и са становницима варошким, виђало |
човек, држање му је војничко, опхођење просто а никад подло, често одвећ достојанствено.{S} Че |
т година,» прихвати речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и |
некуца, то је био један млад земљеделац просто као и остали војници обучен.{S} Знак од белог пл |
га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио |
тељство, постављено и уређено од једног простог сељака, који ни писати незна, то се зајиста див |
е поступке завичаја, неразумну упорност простог света, који неће лако нове наредбе да прима, пр |
звисио у народу своме.</p> <p>Код нашег простога народа, љубав братска је претерала све границе |
/p> <p>Непрестано водећи бригу, како би простоме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошкове д |
Ваш устав даје му једном речију велики простор слободе?“ —</p> <pb n="160" /> <p>„Народ српски |
ао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћал |
означе победу српског оружја.{S} Малени простор ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка д |
подножију овог земљаног престола, један простор беше обграђен за народне посланике, који долазе |
ног кнеза од Србије, нема у себи толико просторије, да би у себе примити могао све посланике на |
мо ми сад себи, при овоме одговору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n="164" /> придр |
или права, која ће сваки Србин уживати, пространо и онако описана и разграната, како ји само чо |
д столећа у ропству турском стоји, овом пространом и дубоком гробу, који гута све до света разу |
, које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша просуте. </p> </div> <pb n="175" /> <div type="chapter" |
војводе ајдучке, Станоје Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио н |
укама пљескао.</p> <p>Детињство Ђорђево протекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забав |
ше овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И он |
аше мајке Србије, ступајте са поверењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове |
ма све већма ладнило, оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Милош презиме свога |
ски — скочио је на све стране на оружје против својих угњетача.{S} Општи устанак, који се до са |
народна, за свето подузеће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Неколико тренутака, посматрао је |
само заповест шаље, којој се позвати ни противити није смео.{S} Сад је требало <pb n="151" /> д |
у, остављате себи кнежевско преимућство противити се сваком њиховом протузаконитом иступлењу, а |
течену унутарњу независност, неразумним противлењем.</p> <p>По свршетку једне године, ово је де |
лац људи и њихових карактера, а највећи противник улизица и ништавила људских, који клањаху и м |
е употребе ово на корист његову, покажу противницима грожњу народа и предложе помирење.{S} У та |
пили у радости својој, но ако би се што противно догодило, то су браћа била снуждена до очајања |
би тим начином избегли увек непријатне противности.“ —</p> <p>«Господине! ја неотимам ничију в |
хтеву његовом, ком нећете без опасности противстати!“—</p> <p>-------</p> <p>Овде је сад сљедов |
ве доказе напред ступајућег одушевлења, противу овладе глупог сујевјерја, које је као морална п |
го што бих наново оружје <pb n="201" /> противу нас узела; она мора сачувати онај стара спомен. |
јета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих људи, који врховну власт њего |
е средине, он знаде да народ није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра он свога нај |
ота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда |
мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се налазио међу првим борцима за с |
већ задовољан са упорством свога вазала противу њих....{S} Но Турска се налазила под теретом за |
ција, која је већ била камен потстицања противу правитељства — послужи му за потпору.{S} Сујету |
а народа обелодањивала су, да је завера противу Турака далеко разграњена и да је побуна народна |
и освештале ову моралну снагу слабијег противу јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и |
ови Русији доставили и за поступање ове противу њему — Милош преко искрених својих пријатеља до |
и.{S} За пуне четир године дана, она је противу сваке своје личне опасности, са отважношћу и по |
ио, за пуних петнајст година ратовао је противу големе турске силе, коју су најславнији ђенерал |
што је сваком приликом могла совјетнике противу кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати. |
еч, као што смо видици, народ је српски противу Турака листом устао.</p> <p>Рат се започео на ж |
окрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и |
у бити с бачени, док неби што погрешили противу закона земље, или високе порте» — а превод Петр |
о.</p> <p>У битки једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба |
„Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака војевати, да осветим моје Отачаство!“ —< |
авно рекао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што је до |
ласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на руци био и све би од |
це путовала, да народу крстоносну војну противу Турака приповеда, откривала <pb n="220" /> им ј |
<p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако протиче капља по капља крви српских синова.... тако ти |
преимућство противити се сваком њиховом протузаконитом иступлењу, а овако их лако за дужност њи |
ог прогони палигоре, који су одани били протународним интересима и да их замене људима, који су |
су дупком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем пева своје народ |
највећа погрешка, која му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђо |
такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети султан.</p> <p>Но Милош без икак |
а на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне промене устанка српског, који је робове по |
и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су |
а будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Ау |
и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот и |
земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге једно дрво, ко |
ошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо |
казиваху непобедимост.</p> <p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао. |
преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ног |
скупштину после Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо могли <pb n="138" /> скуп |
м по правитељство наше измирити.{S} Сву прошлу годину совјетовали смо се о том <pb n="145" /> и |
> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у договору |
као снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S} Његово смежурано лице са цртама јако оз |
тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на место своје |
и уздаси тешке туге и жалости потресаху прса његова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада |
јошт једанпут, да изложимо наше јуначке прси непријатељу.{S} На оружје!!</p> <p>Одушевљен ускли |
о тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супр |
ратоборни дух овога народа; показаше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те |
и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити српски војници |
ад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до з |
</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и св |
/> покори Србију, каво би под гвозденим прутом друге српске народе придржавати могла.</p> <p>Ни |
кад донде пофалило није.</p> <p>Гледећи псето — овог неразлучног чувара свог, који је пред њим |
аца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како т |
стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рањено паде пред ноге господ |
ке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твојим господа |
међу матере и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њега човека |
ог претварања, пренемагања и бојазљивог пузења, држање Милошево према султану било је пуно важн |
слободе један хришћански народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак су п |
у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну одважност, коју перо није у стању описат |
ли колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане износити околишење и лук |
ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи са |
ра са платом 2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима |
ка апелационог суда, једнак је са чином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена је на 17. о |
а подчињена су начеонику <pb n="173" /> пуковнику, а мања начеонику подпуковнику.</p> <p>7.{S} |
ољна била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> <pb n="13" /> <p>Од ових очај |
илош са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, |
еким пословима излази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане |
њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, која окружава малу варош Крагујевац, била |
ећ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу сваке своје личн |
јвећег усхићења.</p> <p>Улице су дупком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ ра |
ризори при свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако раз |
она са највећом разјареношћу и чуством пуним осветољубља.</p> <pb n="81" /> <p>Брзо затим ухва |
а простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је противу големе турске |
коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет година,» прихвати речима Милош сасвим п |
/head> <head>Кара-Ђорђе.</head> <p>Кроз пуних четрдесет година заливали су Срби драгоценом крвљ |
ли буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под застав |
ји се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку |
да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, |
Да последњег часа држање његово било је пуно достојанства и благородства.{S} Кад <pb n="206" /> |
, држање Милошево према султану било је пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели очи своје |
ајодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb n= |
и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења морају се показати храбре и одважне, као |
м конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног достојанства даде поглавар Србије изванредном пос |
им речима изразио своје незадовољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за |
му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кнезу од Србије своја висока осећања, којима је о |
У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, који су б |
жи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече |
олима чезња за слободом, водила га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{S} Та |
ајући јуначке песме потресао своју тиху пустињу, сенке старе Србије, негда слободне и ратоборне |
оружје дотле <pb n="43" /> неће из руку пустити, док неповрате отачаству своме изгубљену слобод |
асова роди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног села.</p> </div> <div type="chapter" |
незнајући како да превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубив |
а надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати, или да |
на за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ове је |
ору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у женској ду |
имо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци |
аком ступити у Србију заробљену, и први пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, који је |
то броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до у |
стир Краљ</head> <p>Срби су једва један пут већ постали сами своји господари, и Милош напредује |
е било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла |
" /> у овом вешто израчунаном одговору, пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право |
е у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу |
ши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне. |
ког парламента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је могао народ по |
владати, њено мушко посредовање више је пута збунило Мијајлове министре.</p> <p>Једног јутра уђ |
ину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излагала за другога, само да |
нцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више пута при искреном разговору, којим је он удостојен био, |
ести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја с |
љу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао |
пребацити оне побуне, које је она више пута потстицала на своју сопствену опасност, да поврати |
о је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наставити своје војева |
ом, ова благородна душа, морала се више пута поклонити увредама, које су нанешене биле њеном су |
} Она је не само као и други човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позн |
ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нем |
е препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског престола — да на овај седну.{S |
и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђев |
неверио народно дело, за које је толико пута био жртвовао живот свој, који се сав светли од кра |
држи српске војводе, који су небројено пута водили браћу своју на победу; они су у ствари само |
е жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек једанпут да докажу да немају прав |
потресаху прса његова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ |
е бесмртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним |
радском сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигархијску опозицију и оборити овог ч |
им очима турске светине, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења м |
г народа рећи: да је јунак српски целим путем примао, најсјајније сведочбе удивљења и уважавања |
S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђе |
над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао с |
на је под разним изговорима око границе путовала, да народу крстоносну војну противу Турака при |
е сведочбе удивљења и уважавања.</p> <p>Путовање кнеза од Србије, жуборило је непрестано по сви |
који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије. |
стајао <pb n="197" /> жељама нашима на путу, мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки искре |
ао што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Непрестано настојавајући да осујети |
за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су |
мо боље прода. —</p> <p>На овом далеком путу, долазило је просто дете у додир и са становницима |
, само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, кој |
је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми н |
наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бо |
“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а не на |
еселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњава топова и палење малих пушака, хорило се кроз не |
гновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију |
кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуц |
проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе попадају у прашину, топови |
е. — </p> <pb n="44" /> <p>На први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тр |
гласбом, пуцњава топова и палење малих пушака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и |
, држећи усправљеном руком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледајући веселу и драже |
барјак. —</p> <p>Србијанци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{ |
да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу |
вио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију н |
год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклел |
ење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд осети удар. —< |
{S} При свем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, до |
закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би р |
она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена била...{S} Благоро |
милице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, прорицања старих |
ровнине ни десетка од усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошниц |
о се је напред удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} |
сташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрс |
јничке, који се је разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; да је |
чествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, која окружава малу варош Крагујевац, била је о |
аузели били своја стара места, а житељи равница остављени сами себи, подпали су поново под влас |
ци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, па кад су заједничког непријатеља побили, они |
, где ће се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који је укр |
ке пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, који су били право и неправо гоњени од својих |
се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевљено |
кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде, која |
ужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После једне годин |
слободу.{S} У историји света неналазимо равног примера у јуначком отпору и жалоснијим посљедица |
у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својом хладноћом даде познати свима онима, |
ра и није остало између обе ове странке равнодушно.{S} Једну странку је гањало да иште и захтев |
е, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и старости, предаје кнежевско достој |
је под надзором општинских старешина за рад давао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па |
ризори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству |
ђеви одликовали су и одобравали Милошев рад, само неки незадовољници у совјету, којима је он до |
лоснијим посљедицама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на је |
м лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши с |
слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дјела народни понаособ |
, да народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, |
оша ту није било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са |
аћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео м |
то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често занешени били страсним жељама св |
вимо јавној благајни порез, који је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је определио свештенству |
ло, удивљење.</p> <p>Он је заиста, тако радећи имао велика основа за своју политику, јер српска |
вјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово о |
морам, да нисам никаквог другог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопствен |
ашину, топови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и уд |
ачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</ |
> <p>Трошкови на држање војске внутрење ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држањ |
то више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, ка |
ће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи, |
аки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, које се окупе |
едове српских бораца као прост војник и ради показаног ванредног јуначства на Ужици, постаде и |
од правитељства на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мост |
теже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и |
јим кућама, те чинећи се свему невешти, радили су своје послове.</p> <p>Једва једаред увиде и г |
били страсним жељама својима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Русија имала је без < |
<p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слобод |
дну своју личност много обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима |
ри таким скупштинама.{S} Помоћу речених радина уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду а |
да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, |
{S} Са свих страна врвили су добровољни радини, који су долазили, да помогну оно место приредит |
ачун народу, што је као намесник народа радио.» — Тако се учтиво према народу Милош показивао.< |
љака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута л |
ђутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судом народ |
у, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнуш |
ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; н |
у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србије, све једнако у |
тави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу.</p> <p>Познато нам је ш |
одговори султан — «о њему није се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сам |
ним жељама својима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Русија имала је без <pb n="196" |
да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде ра |
моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Про |
мој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али господару! — овај други сноп укра |
тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње канцеларијске, но ипак је оставио намештеним суди |
ма трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и |
једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да поврате з |
својим простим сељацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. |
у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милоснице...</p> <p>Љубица је овим поступко |
ина обдржавана, сва су се оближња места радовала састанку њезином.{S} Са свих страна врвили су |
ати са унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства српског за првих дана владе Милошеве |
т повратили своју изгубљену слободу.{S} Радосне и веселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњ |
унезависност Србије.</p> <p>На глас ове радосне вести, народ занешен од радости ишао је к ниско |
тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем пева своје народне песме, вије грдне нар |
нуше сада у народу највеће одушевлење и радост које му је давало уверење да тако неможе за дуго |
егунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби? пов |
лас ове радосне вести, народ занешен од радости ишао је к ниском обиталишту српског господара, |
ана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и благослова, дочекају победиоце у ослобођеном |
, поглед је Милошев изражавао оне горде радости, ону утеху безкрајну; која у једном магновењу ч |
ној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон |
обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би се што противно догодило, то |
народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању вла |
ом земаљским обвезан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Милош се ни |
е с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године ишао је |
код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Ту |
лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те нехтедосте оштетити свету нашу матер цркв |
му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Си |
ту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби |
памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта сине појетички образ Љубице — жене Милошеве. |
апасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште опет преотети.</p> <p>Човек овај, који је вр |
p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је био |
.{S} Обдарен духом проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, које је нај |
е, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</p> <p>После ових речи метне Махм |
све понамештане страже, дође и до једне разваљене куће, којој су топови само један рогаљ остави |
је љубави.{S} Пред очима сваке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљед |
ве обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије пред својим вазалом, сву кокетерију измишљене у |
S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада својих бора |
и господар од Србије старао се, да умни развитат свога народа унапреди, морао се он непретано ј |
а твоја?{S} Зато! рече јој горди младић развлачећи усне своје смејом презрења: «јер тамо је роб |
е кад сам га чуо француски говорити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да пр |
рекне Махмуд, завршујући овај знаменити разговор: «ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређе |
сљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта људи |
и! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> <p>«Милоше препоруч |
мео — она ми се љупко поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и р |
артанце, те он беше предмет свакидашњег разговора.{S} За <pb n="7" /> Србију, ову малу земљу шт |
тена човека усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње страже турске |
жијој; но ипак почесто су почели такове разговоре водити, који до данас јошт од њих нигда нису |
сти доводити: скоро ћемо наступити неке разговоре, у којима простак српски <pb n="128" /> доска |
/> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено.</p> <p |
свиколици доста времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непре |
ређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао ни |
арију шиљати.{S} Више пута при искреном разговору, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећ |
.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати има и он је био у стању издржати |
савез јединства и слоге братске далеко разгранао, мудре старешине српске, примиле су и освешта |
ин уживати, пространо и онако описана и разграната, како ји само човечество предписује; у њима |
која је супрот Милоша удешена била јако разграната и да потпоре своје налази у Русији и Турској |
су, да је завера противу Турака далеко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред |
м ја печатати <pb n="163" /> дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на скупштини |
нокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој св |
свију непријатељских покушаја, да Србе раздвојењем ослабе, у сред 19. века — може песник наћи |
осила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни |
Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независности српске и дубоке ос |
Србији Русији непаметно отворена...{S} Раздор пониче на све стране.{S} Опозиција је задобила н |
ошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, |
господарство совјета, и то совјета оног раздорног, који је страним сплеткама оборио оца отачаст |
> потпоре, да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Ту |
рајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало. |
} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робова о некадањој слави и госпоштини својо |
} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавно рече: «да се ником д |
Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкоп |
ез одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би разјарени српски војници на бојном пољу после победе св |
талице и фанатици турски били су дубоко разјарени, гледајући у овим поклонима своје понижење и |
н.{S} Он их оставља изложене свирепству разјарених победитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а оту |
лека велики немир — бурна <pb n="41" /> разјареност народа, која обично као гробна тишина предх |
Ове речи изговорила је она са највећом разјареношћу и чуством пуним осветољубља.</p> <pb n="81 |
дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који м |
као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, оп |
умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао је св |
јетичког, што сладост и грозу наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика по |
аређиваше: „да ниједна жена српска, без разлике стања и старости, несме носити више народно сво |
ок свију ствари отачаствених, свима без разлике предложити.</p> <p>Од Крагујевца, кога ови сеља |
имића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два превода који је бољи.{S} Но кад је т |
ве ове потребе подмиривали смо ми досад различним и млогостручним приходима земаљским.{S} Народ |
обио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лукавст |
и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> пиштољем на мене, а ја вид |
на овај одговор Милошев горди дипломата разљути и почне другим ал заповедајућим тоном говорити |
о буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућени Турци, двапут јурну помамно на шанац српски, |
и и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог времена, к |
је почињемо и тражимо слободу или смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на оружје, за |
нични преговори; но кнез српски дуго је размишљавао о предлозима онима који су му од дивана пре |
ату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружј |
љем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка о |
ја снажна рамена преко толиких милијона разна народа — имају јошт времена бринути се, шта се и |
дно по стољећа назад обрнути, да проучи разне промене устанка српског, који је робове поставио |
оја се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко име спомињато је било у свак |
што су уставобранитељи по целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио |
место дође, седне на столицу, око њега разни државници, који су за њим дошли.{S} После кратке |
на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изрече |
а народу већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељства остави слободно извршење де |
употребљава власт, која је уставом дана разним гранама правитељства, и да на то смера да се мал |
ка могла се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима око границе путовала, да народу крсто |
ју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, поља осветом турском потрвена.{S} Она није мо |
један рогаљ оставили.{S} Усред камена и разореног прибора кућевног леже два мртва тела.{S} Бада |
ика са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износи годишње:{S |
алира за пол године најправијим начином разрјезала на народ, како би и најимућнији тако и најси |
печитељи ће ји предработати, совјетници разсматрати и мени предлагати на одобреније.{S} И попеч |
ске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, а да |
дине измирити све земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејс |
и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће дават |
једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благос |
и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка, на п |
"147" /> кад све то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три тали |
слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе |
поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са земље отачаства његова истер |
било.{S} У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућност, који карактеришу сва дела |
који гута све до света разума — све да разума једног народа и до његовог достојанства и уздања |
и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да разума једног народа и до његовог досто |
и поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта људи разумевају под престолним говором» — одговори Милош лук |
оме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао земљом управљати, а тако исто знао је праве у |
и себи остављени били, много би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није р |
т! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту би |
з мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> <p>Разговор на |
е свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједн |
човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога није могла, просто |
ења најпростија, најтачнија даду Милошу разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <p |
ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а |
ког узрока!“...</p> <p>— „Не господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— уп |
њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарск |
7" /> <p>Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори |
предводио чувени Куршид паша, страшило раје.</p> <pb n="93" /> <p>Од толиких скоро неверојатни |
ад мртви њихових безбожних руку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, |
уморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего ж |
отле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне |
а на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при погледу овог призора.{S} Окамењен — са |
тве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило није.</p> <p>Гледећи пс |
етити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није, и лаган |
околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бела као снег брада покривала му је јуначка прс |
да велике силе, које шире своја снажна рамена преко толиких милијона разна народа — имају јошт |
е од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако |
је рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима |
Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом носио, и што је између два прекрштена ма |
д њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су овај |
у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље и одважност. |
е он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му је последње ратовање задало било.< |
родбини: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске при овој народној борб |
ће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ра |
у <pb n="84" /> логоре кроз сто невоља рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу с |
у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи својој, која су у ра |
овуче га до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, |
им колебама, давали су <pb n="18" /> им рану и подказивали су им намере турске, а кад што су им |
Пао је — <pb n="207" /> што није могао рану преболети, да порта совјетницима суди.{S} Тај пад |
отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и ла |
разлучног чувара свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито трес |
, гледала их где један за другим смртно рањени падају!</p> <p>После победе, која је њу тако ску |
од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са последњим уздисајем испусти и душу своју.</p |
поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове из детинства |
својих леђи износили су са сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме заробљеном народу |
е стекло.{S} Док су Турци заробљенике и рањенике српске немилице давили и убијали, а одустајали |
о!“ — Милош је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг заробљен |
подеси лепо псето његово, које самртно рањено паде пред ноге господареве.</p> <pb n="57" /> <p |
а и вешто је умела међусобно неповерење расејати, међу тајним учесницима оне завере, која је Ми |
мећу Србима сваким <pb n="37" /> даном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала |
не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, као сматрање људи и ствари ове земље, после |
ски.</head> <p>Заиста врло је чудновато расматрање једне са свим просте и неукроћене нарави, ко |
ије била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у |
, који су се свемогућим Богом и његовим распетим сином Исусом Христом заклели, да дотле оружје |
га спасти могу; јер Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да с |
Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје носити могао, |
она је распру међу својим непријатељима расплодила.</p> <p>У последњој бугарској побуни, њена р |
и сиротиња долазила и тужила на неправо располагање.</p> <p>Све ове моје рјечи предлажем вам бр |
} По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n="148" /> данак.{S} Но моје дјело и пр |
Но моје дјело и правитељства није више располагати, колико данка на ког брата по имену да дође |
је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. —</p> <p>За издржавање |
осподара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из |
ашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, |
живио, па је зато тако неизказано добро расположен.{S} Лепо пак народно одело, даје овим учеста |
вјет <pb n="149" /> државни чинимо даља расположенија с њима; они ће после доћи у народ и казат |
народни понаособ и узаконити ји; друго: расположити данак на народ најлакшим и најправијим начи |
њског мог слова, како ћемо сирјеч данак расположити на народ.</p> <p>Потребе, које народ Српски |
, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто смо одани један другом и у најискрени |
, где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна |
не тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — примети Милош смеше |
</p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дан |
ре и обучавање деце и до најмање колебе распросте.</p> <pb n="120" /> <p>Милош заповеди, да се |
ела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим непријатељима расплодила.</p> <p>У п |
се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> жељама нашима |
а је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужити се; но да |
своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неутеш |
би збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, реч |
до последње страже турске допрати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми и |
сујевјерја, које је као морална проказа растварала дружевно тело истока.{S} Старе пак присталиц |
није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смелије |
повратити, на њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште опет преотети.</p> <p>Чов |
еше, покретао је од неког доба стољетне растове Шумадије, пробијајући љуто сва српска срца.{S} |
јом на једном зеленом брежуљку, који је растовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерног |
комесар блистателне порте, народу исти растумачивао, и народ га је после на сва весеља своја з |
ом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> |
вства одмах <pb n="195" /> су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, к |
и по истеченију једне године рачун како расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и наро |
м јуначком браћом својом.{S} Име његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} |
од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, |
ер беху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без |
или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо сл |
а Љубица...{S}76</p> <p>XI.{S} Љубица и Рат...{S}88</p> <p>XII.{S} Битка исполина...{S}97</p> < |
1_C11"> <head>XI.</head> <head>Љубица и рат.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српском бојиш |
евоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би |
, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у |
у од својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опустошавале су и |
ски противу Турака листом устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтв |
и се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео |
Цариграду.</p> <p>После оног последњег рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару св |
/p> <p>Заповедајућа власт, која је због рата установљена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је |
пак су показали велику вештину у вођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из |
матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног сина |
I.</head> <head>Љубица и рат.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српском бојишту догађаху про |
летих Турака неослободе.</p> <p>Од ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуње |
побеђени народ, којег би Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан као непослушно робље, к |
један једини био између свију вејвода и ратних другова Карађорђевих, који није хотео оставити з |
мља била је смирена, после оних великих ратних напора и великих војничких трудова, сљедили су и |
иле.{S} Она места, која су они за своје ратно позориште изабрали, морала су све њихове самовољн |
ам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом С |
је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубиви владар, који земљи својој мудре |
у, сенке старе Србије, негда слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трајућој <pb n=" |
штеници, који великог уплива имадоше на ратоборни дух овога народа; показаше му прстом на небо, |
ног народа, сад су почеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у својим песмама опомињу наро |
ијатних утисака, и оног меланхоличког и ратоборног уживања маленог пастира.{S} Сећајући се свог |
ица, која је за сво време овог страшног ратовања, непрестанце с’ њима на бојишту била, видећи г |
сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног турског робовања, земљеделство било |
српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појавила, нити с |
залечи ране народу, које му је последње ратовање задало било.</p> <p>Столица управе српске била |
је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је противу големе турске силе, коју су најславн |
а, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску по |
еговој заповести сазвата била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа радио.» — Тако |
и и показати по истеченију једне године рачун како расхода тако и прихода земаљски и мени и сов |
ске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заве |
упштини.{S} Нисмо могли до сад схватити рачуна, колико има народа, ни колико прихода од десетак |
маљским обвезан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Милош се није ус |
богом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим интересим |
ди су се васпитавали.{S} Кабинет руски, рачунајући на <pb n="191" /> њихово име, које је у наро |
еља своји, на сваку скупштину долазити, рачуне прегледати и народу јављати ји, оволика гомила н |
достојанство.</p> <p>Весеље и слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није |
убитком своје власти, које су из потаје ревновале за влашћу српског господара.{S} Оне су имале |
год.</head> <p>Кара-Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} Аустрија под својим надз |
рпски био једна од оних грана Француске револуције, која је имала да цео свет обиђе.</p> </div> |
ложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу револуције, одрубивши Милошу главу.... и да пошаљемо ов |
који је могао владати и обуздати српску револуцију и учинити је за турску невредимом.{S} Махмуд |
ки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину |
своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а ј |
год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и донешен |
. —</p> <p>Послушност законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по |
ржавни подељени су у 11. класа.{S} Први ред: садржава дивизионог ђенерала с платом од 3000 тали |
ерала с платом од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са платом 2500 талира.{S} Трећи ред |
остало сродство пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, |
овласт мача одклонили, а умерени закони ред ствари успоставили.</p> <p>Милош, који је делом за |
-мајора са платом 2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разр |
орист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одговор Милошев |
штени европејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико в |
анка српског, који је робове поставио у ред слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних дога |
ара са сплеткама изображења и потребама реда.</p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба, остао је К |
то са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова устанка, пређе, него што изађемо на крвав |
заставе попадају у прашину, топови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српск |
аву, ободе нагло свога коња, пролети уз редове заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећи у |
млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских бораца као прост војник и ради показаног |
дај буде одбијен, па у колико су српски редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени.{S} От |
редно јунаштво и највеће пожртвовање, а редовима непријатељским задавао је страх и ужас.{S} Па |
опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале супрот Турака, и на својих ле |
, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устанка; попалити и са земљом сравнити |
к је овај већ двадесет година војевао у редовима првог устанка српског.{S} Старост је изнурила |
гујевцу, чији становници такођер беху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски ц |
ка својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удовици и сиротама овога човека! |
предводитеља ове војске изабрао.</p> <p>Редом обилазећи све понамештане страже, дође и до једне |
дне осуде.{S} Напредовање њиово бива по реду и чину старешинства.{S} Свако село само себи бира |
ила <pb n="114" /> од послушности према режењу дипломације.</p> <p>Из свега овог даје се опет в |
о речи, загрди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети |
отачбини својој да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове знаменит |
во без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, који га савето |
начио.</p> <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознаје |
<p>— «Кажи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака |
делити народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно до |
ане Срба.</p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је једном Милош — «кад срце десницу оружа!» —</p> |
Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима својима, да ће народ самном бит |
кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не |
> <pb n="51" /> <p>По извршеној пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми |
а, као што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи |
зидао.</p> <pb n="117" /> <p>Шатобријан рекао је начином њему својственим: «Грци су јуначством |
о.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с баче |
знати оно, што је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза Милоша |
једном приликом министру руском Рикману рекао.</p> <p>Код оба двора намера Милошева начинила је |
ски о оном престолном слову, за које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S} Но сад ће |
ног јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој независност и |
<p>«Јелице, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећај |
власти проклетог српског предводитеља; рекне он: „дај да изложимо <pb n="108" /> у прах ову гр |
лагом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекне Махмуд, завршујући овај знаменити разговор: «ви н |
.</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величан |
ило и добро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је ле |
гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“ —</p> <p |
"165" /> <p>«Србија је много слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој |
дило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерењ |
ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од пра |
ош отишао....</p> <p>«Један тренутак“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хо |
већен.» — </p> <p>—„Ја се неопомињем“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уг |
раћи нашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме |
Милошу: </p> <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви независите <pb n= |
оветку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ |
удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извр |
n="85" /> <p>Руке своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати! — Дан свиће, а |
уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне лакомислени посланик — „није о томе говора, ви се |
приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и је |
—</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201 |
ј други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одређени |
врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„Господару — ево онога, који ти жито кра |
а војводама, на које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот гл |
бећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, које може сваком |
своју корист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} Сво |
здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p> </div> <pb n="208" /> <d |
Милошу — «најискренији поштовачи ваших ретких заслуга, <pb n="158" /> видеше са сажалењем; да |
во према народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по се |
/> <p>Треба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски целим путем примао, најсјајниј |
ребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљну бриг |
према Русији, која је мислила или боље рећи, није престајала њега уверавати; да је она задобил |
S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправ |
ажно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсове |
и исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи от |
рошћу и чудном вештином при управи тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, које је она дел |
али су непогоду, која беше поводом тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњ |
магогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — наста |
p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради овамо |
} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, з |
да.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацајући св |
матрано је, свака <pb n="156" /> његова реч повторавана и мерена је: но простак српски остао је |
аљано било!“</p> <p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов ср |
мо у Србију новорођену, пређе, него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, |
га једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и |
са великом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски противу Турака |
ји често уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговор |
свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја |
твоју <pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје, па си од |
p>Алија даде поискану поштену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за |
растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом.</p> < |
го у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди младић развлачећи усне своје смејом през |
дожењи.</p> <p>Јелице слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може посл |
да враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом.</p> <p>— „Неприма |
реклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући млада девојка.</p> <p>«Јелице... кад теби |
оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве |
ом.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђ |
е се Милош вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у пом |
сца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине |
је уз прозор један као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — наро |
е ага са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да |
дбе донесем живот жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет прекинути свој говор: |
ни жено — Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову о |
ој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалос |
и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на пом |
трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече султан Милошу — «најискренији поштовачи ваших ретк |
екојих српских жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун в |
м ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, |
ељу његовом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што б |
p>«Рад бих са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ |
није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и предусретајем овим већма збуњен, |
.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече посланик — „достављено да народ српски жели и иште |
<p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле |
и.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у |
подарем, те са гласом највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом м |
незнањена мати, те склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“ |
турске допрати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот |
Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити!» |
лови пред њим стојећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним г |
отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело |
оја затвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу бр |
и његових, те му смешећи се пријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један је Алах велики... </p> <p> |
ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твојим |
а, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» к |
вни подмирити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом |
с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако протиче капља по капља крви српских синова. |
присеби — праштајући се са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се |
олера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, д |
{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је већ све |
, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашни |
рдо пред великог господина Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Г |
арод разилазећи се својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до једном Милошу покорити не |
и на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супр |
а, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... |
ћем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и ол |
своме велике услуге учинили и управо да речем образ му осветлали, они се тако погорде и осиле, |
уци.</head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци из рав |
цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb n="100" /> Турке између две |
њу мојих дужности, а у осталом политика речених земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас |
ствују при таким скупштинама.{S} Помоћу речених радина уздигнута је била земља свуд у наоколо, |
е кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема ника |
шу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем свету, који би м |
евлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, како у грађанским |
ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и чује где слуга њег |
еговом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорила је она са највећом разјареношћу и чуств |
пу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већ |
у мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предм |
е довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Ми |
свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлази |
признателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, как |
ојој су биле белим словима написане ове речи: «Отачаство, Слобода!“</p> <p>«Браћо! повика он, л |
, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио заповед божију, која вели: |
суди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам ж |
глас и одушевлење свештеника, којим је речи ове изговорио, даде овом призору сасвим други вид |
ма својима заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особитом живошћу |
нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нису опи |
ставе, на којима су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава окружја |
једна једина држава хришћанска и једне речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише |
н ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног благдана, виђали |
гновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb n="58" /> <p>Напослетку погледи на жену и |
пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, го |
аши господари!» ...</p> <p>Ове последње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју ви |
ас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци о |
је!!</p> <p>Одушевљен усклик предусрете речи ове.</p> <p>„На оружје, на оружје!» повика народ.< |
олеон у Бечу 1809. године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потреса |
сти Турске повторити може оне знамените речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више доли само једн |
изе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без д |
о да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пријатељски рече:</p> <p |
да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве влад |
који се саже и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала |
ву - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја из |
атој жени, вредно ће бити, да споменемо речи једног Француског научењака, који је кроз Србију п |
шим, шта ће други чинити?» — После ових речи заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући с |
јак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, |
ри српске отачбине!“—</p> <p>После ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на праг |
развалинама пропали.“</p> <p>После ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубље |
ат бити.» —</p> <p>Ово неколико простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли наро |
ерна права.{S} Ваш устав даје му једном речију велики простор слободе?“ —</p> <pb n="160" /> <p |
рбије.»</p> <p>Љубица дубоко ожалошћена речима овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.< |
ма за пуних четрдесет година,» прихвати речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја п |
} Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се |
је и једног посланика, који је сљедећим речима изразио своје незадовољство у пуној скупштини: « |
а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу несре |
је, он подпаљује ватреним и одушевљеним речма срца народна, за свето подузеће и вечити бој прот |
Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> <p>Жив |
Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени |
а из 16. чланова и једног предсједника, решење његово већином гласова закључено, кнез мора потв |
и, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совјетници одобравали.{S} Оне исте сумњ |
и нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Р |
за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, који |
те, за коначну народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћ |
корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису |
Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекал |
ма, отпоче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваки |
о што су наметнути сами собом намесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење |
призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије.</p> <pb n="17" /> <p> |
</p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу |
ост.{S} Омладина турска узносила је ову решителност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове док |
це са цртама јако означеним, показиваху решителност и храброст његову.</p> <p>Свештеник је овај |
у се многе ствари објаснити и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде |
воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао сво |
ма онима, који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—< |
о Милош једном приликом министру руском Рикману рекао.</p> <p>Код оба двора намера Милошева нач |
еправо располагање.</p> <p>Све ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрј |
ега народа.</p> <pb n="142" /> <p>2.{S} Рјешио сам се поставити совјет државни првом и највишом |
је и најполезније нашем отечеству.{S} И рјешио сам тврдо: </p> <pb n="141" /> <p>1.{S} Сачинити |
а издајника отачбине и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да остане у |
сне своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва младост Ђо |
он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац врло до |
већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога |
поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независности и слободи своје от |
еља и миле дружине — седамдесетогодишњи роб нехтеде тако скупе слободе — сузе облише му његово |
моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред св |
већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неус |
ости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> <p> |
инити, да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он сав поц |
лаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, |
скост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мо |
Турци опет на увек ступише у притјажање робља свога, законитост је турска сад на среди.</p> <p> |
и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њихова господара.{S} Са једне и друге стране за |
деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, пот |
угњетавали; већ је држан као непослушно робље, које је турска батина под ланац доводила.</p> <p |
а су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби својој било предало, није могло д |
нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</p> <p>У самом Цариграду био је Милош најсла |
биле су тако да кажем: плач раздражених робова о некадањој слави и госпоштини својој, оне су оп |
це потргне, ако само неколико побуњених робова даде исећи, подужно се је напротив даље него што |
рими и узакони ослобођење својих старих робова.</p> <p>Кад су о свему договори учињени, порта п |
људи и ствари ове земље, после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим оч |
оз све време ратовања и ужасног турског робовања, земљеделство било је са свим занемарено и зем |
и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жестока и голема насиља и изнуђења јаничарс |
еза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању турском, она је свако сретство, које јој је да |
разне промене устанка српског, који је робове поставио у ред слободних људи.</p> <p>Усред ужас |
ушен је.{S} Срби су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио главом погрешку своју, што ј |
ак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима |
истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање |
исности српске и дубоке осећаје срамног робства, ког сада подносе.{S} У последње доба, где су с |
х; што јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p> <pb n="170" /> <p>Дело ово од особи |
а, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међу једноверну и ј |
ваљене куће, којој су топови само један рогаљ оставили.{S} Усред камена и разореног прибора кућ |
тавио био.</p> <p>На јавним местима, по рогљевима улица, по зборовима около цркава и манастира, |
умесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христос господ војује с |
, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри с |
ед очима сваке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних по |
те»!!! —</p> <p>Заплашити карактер овог рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове |
имућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у |
и и устајали на оружје, несретна њихова родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдук |
а, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</ |
м у бој! —</p> <p>После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног сел |
ви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од по |
рђе сад намисли да страној земљи повери родитеља свога, једино добро које је јошт на свету имао |
жече.{S} Дуга покорност Турцима његових родитеља, њега је као тешко олово тиштала и он није мог |
ти главу своју, склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но гостопримство Петронију од пријатеља ук |
у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћу |
емље, где почивају кости његових старих родитеља и миле дружине — седамдесетогодишњи роб нехтед |
но лице, кад је праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збого |
у угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његовом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече он оз |
а падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и ватрени позив, који чудноватом краткоћом с |
лост ју је убила.</p> <p>Докле год буде родољубивих поштених Срца у Србији куцало, име Милоша и |
т свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Треба бити поштени признати оно, ш |
овоме заробљеном народу куцало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот |
песмама, које су њега задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине с |
х жена није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште к |
код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих и сиром |
</head> <p>Кнез Милош, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} О |
тве и умируће војнике, да потражи своје рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, где о |
е људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независности и слободи с |
стари Петроније требао да остави место рођења свога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, |
ти се сили тираније, те збацити са себе ропске окове турске.{S} Из овога проистекоше све јаче з |
јој било предало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Страховити глас: «на оружје!» — пот |
м Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један хришћански народ; ова оба пука п |
<p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да |
је оставити неће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неослобод |
карактер овога, није лако снашао окове ропства.{S} Частољубиве мисли њега су од свију страна н |
олазиле, да благодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одад |
руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p |
и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, под којим је цео народ српски стењао.{S |
победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и ватрени позив, кој |
оју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати к |
ер је народ тај више година под турским ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој зе |
дити спавајући народ, који од столећа у ропству турском стоји, овом пространом и дубоком гробу, |
украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, мож |
је је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, |
дело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се |
ћете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађуј |
м, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима његових род |
, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин узви |
> <p>У последњој бугарској побуни, њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним изгово |
тином при управи тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем указала |
ена, које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жестоко своје присталице притискивати, |
се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, |
тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Детињство Ђорђево протекло је у |
је ову решителност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег одушевлења, |
главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p> |
и на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке трубе; |
ај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцније великаши српски од њега преотел |
и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања народа с |
умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и јуначку |
<p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштро посланика руског, истера |
шло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господ |
ећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, који нас је у |
оја је због рата установљена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од |
а бирала, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кар |
, пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима заставу, на којој су стојале речи ове: « |
рио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. године писано, |
м влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим да |
за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама прим |
} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се.< |
>Несретна девојка са збуњеним погледом, руке склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... св |
потпоре подупирала <pb n="177" /> испод руке Србе и остале хришћане, који подјармљени исламом с |
десет година сејато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити порту да се |
је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој својој строгости сузбити није мо |
! повиче обнезнањена мати, те склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на |
коне земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113" /> зем |
киме сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“ —</p> <pb n="87" /> <p>Милош сад ст |
ече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њег |
су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних руку |
доше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је драгоценом |
— па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — ре |
ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су ос |
одару! — давајући ви извршујућу власт у руке совјету, остављате себи кнежевско преимућство прот |
али људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко |
ати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: остаће |
и нариче над њима.</p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле |
дили државним дјелима онако; као што се руководе европејске државе.{S} Све ово закоснило је дос |
а нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државним дјелима онако; као што се руководе |
кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци виде |
Помоћу страних сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га |
, да неће моћи овај челични карактер за руком својом савити, који није нагињао ни за превару ни |
ет нико други него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплетке међутим нису прест |
верења свог, него што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и о |
ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два |
е је лежао на трави, држећи усправљеном руком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледа |
ју? — Натраг тамо!» —показујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! |
дно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајућ |
="81" /> <p>Брзо затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану на |
ихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег |
и.“</p> <p>После ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, примети <pb n=" |
е.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника заставу, ободе нагло свога коња, п |
српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но једно је само пред очима било — |
ичко оружје дотле <pb n="43" /> неће из руку пустити, док неповрате отачаству своме изгубљену с |
у се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у полити |
ци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се кол |
де, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло уп |
овљенија која сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи пос |
уди, што су по неколико усташа на своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се |
} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по на |
p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже |
ахмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопштег љ |
екоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се з |
ри јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље |
да допадну сад мртви њихових безбожних руку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у ис |
пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују и благајном општинском.{S} Сваки плаћа порез по |
вакојаким видом показивали.{S} Народ је руљом у хајдуке одлазио.</p> </div> <div type="chapter" |
>Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну одв |
ски, стане гордо пред великог господина Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати не |
не његовог величанства императора свију Руса — примити.</p> <p>Затим изванредни посланик, за по |
не његовог величанства императора свију Руса». —</p> <p>На које поклонење Милош одговори: «да о |
илош сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да га исп |
особног и преко свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро знала, да Србија имаде свог интере |
агоценом крвљу њиховом купљена била.{S} Русија при утаначивању мира, није са Турском ништа за о |
ласа свога за ове мученике христове.{S} Русија није се као покровитељка ставила у средину измеђ |
почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртвовала сталност свог |
но су радили што радити нису морали.{S} Русија имала је без <pb n="196" /> сваке сумње велики и |
узима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће се он показати ода |
дино само од порте, незаборавите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да зем |
е позније употребити може.</p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказана снага, која ће Т |
прав било стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорског посланика ова |
на живе <pb n="181" /> услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султана |
лека бројати све велике услуге, које је Русија 1833. год. Србији у делу српске независности учи |
граду имали велику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што |
ариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русија мора се упознати и угњездити код свију народа, к |
обом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се он |
име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико св |
већ закључено у општем договору.{S} Но Русија, која је своје батерије запете држала, предупред |
замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расп |
слободоумна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавн |
ри другим начином и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>Српска аристокрација, к |
а пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Ру |
трашњем раздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише |
ање ваше, које дугујете императору целе Русије, вашем пријатељу и закрилнику целе Србије, кад б |
своју војску супрот страховите и силне Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда м |
ој нади, коју је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страховито превари.{S} Човек, кој |
чај каква непријатељства између порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и |
ши: да Милоша склони на покорност спрам Русије, да народу веће право уступи, које му по уставу |
имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она |
ује, Србија зајиста велике обвезе према Русији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам |
апросим за ваше савршено поверење према Русији, верној савезници султана, и вас позивам, да се |
буде, због тешке неблагодарности према Русији, која је мислила или боље рећи, није престајала |
ријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију види |
отклони савршену покорност своју према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима |
ори она у Србији једну странку, која је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао |
принудити овог простака српског, да се Русији поклони.{S} Немогући другчије Милоша себи подчин |
ц и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубиц |
<p>За ове оптужбе које су бољари његови Русији доставили и за поступање ове противу њему — Мило |
то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отворена...{S} Раздор пониче на све ст |
Несретни Ђорђе слави се по православној Русији, њему се са свију страна ласка.{S} Ордени га укр |
дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како Русији буде дока |
Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да неће моћи овај челични каракте |
а седила и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, кој |
разграната и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, |
портом и исполином севера — са великом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо видици, на |
путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи с |
овјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа |
доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством совјета изрећи, да се са п |
аном одговору, пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које о |
ију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарности, коју јој ду |
S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо примици.{S |
о је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово ј |
обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче први раздвој између Кара-Ђор |
д је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благоволећи савет, да остале дане своје про |
ши отворише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p> |
Турска се налазила под теретом заштите Руске, којој је султан лично обвезан био, пак је с тога |
ан час после свога доласка, посланик је руски поднео господару од Србије: «уверење високог уваж |
ље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подписује, које је он |
д Махмуда...{S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову, за које је рекла, да нос |
де ону љутину споменути, којом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош фер |
а Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Рус |
раду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руски, рачунајући на <pb n="191" /> њихово име, које је |
се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет |
p>После дужег саветовања пошаље кабинет руски совјету српском заповест: „Ако Милош остане при н |
S} На огњишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим званијама |
еша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или у каквој другој држави сво |
ку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу војводама и <pb n="62" /> |
м! — доле са издајицама: <pb n="200" /> руско-турским!....{S} Смрт издајицама!!!...{S} Овај тре |
оји су му од дивана предложени били.{S} Руско посланство које се с почетка чинило да у овом пос |
т, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парламента.</p> <p>Да је Милош овог пута |
Милош «допустити сваком захтеву партаје руско-турске која већином седи у совјету?“ —</p> <p>«Го |
доказују користи, које Србија од уплива руског имати може.</p> <p>Неки опет бољари српски, пову |
рукама гледао је подуго оштро посланика руског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се д |
ен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних |
рали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле. |
а се Милош у томе случају потужи самоме руском или турском двору — било би непаметно; јер онда |
и су, што се признати мора у посланству руском у Цариграду имали велику потпору.{S} Ово није Ру |
и није могао, да га приволе дошаптавању руском поклонити се; намери другим начином и сретством, |
то је то Милош једном приликом министру руском Рикману рекао.</p> <p>Код оба двора намера Милош |
од се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је нар |
што противу њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске ти |
не се на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоци ње |
ори врата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиш |
реварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да буд |
/p> <p>Србијанци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На дани |
ики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне он, и почне говори |
окружен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље побеђивао — п |
о народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете су његове по в |
ти морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и постао |
му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у |
оглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суграђанима изгубљену отачбину; а |
је носити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом |
, под оружјем светлим, вијући заставу у руци својој, на којој су биле белим словима написане ов |
слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђ |
ођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пута д |
рошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога госп |
авана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење праведно делила.</ |
о за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну сл |
е, славу <pb n="77" /> и драгу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима п |
остати изложени беснећем победитељу.{S} С њима сам делио сретне дане, славу <pb n="77" /> и дра |
ј Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу с |
храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери ср |
елику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом |
тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турском мојим полугосподарем!» — |
9" /> државни чинимо даља расположенија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде |
свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године најумјеренији данак, кои |
Први ред: садржава дивизионог ђенерала с платом од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора с |
и људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је топрв од године |
дужности, да може знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових вели |
јер других способнијих људи за та места с почетка није било; но Милош искуством научен, знао је |
мити и држати; у првом примирију, којег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p |
најодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb |
оше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу ра |
, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци |
личних сталних преимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русиј |
наци борили супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из големе турске царевине |
еме Милошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чу |
јој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Ле |
аким <pb n="37" /> даном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна стихија |
, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао народу и себи слободу и ову |
деца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је |
вање кнежево и његове породице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове вел |
ив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарно |
себи старешине изабирати.{S} Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаств |
побити и растерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а кој |
ти пред вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи о |
испод сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочеп |
. кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч нат |
ожени били.{S} Руско посланство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу |
арити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство |
а наклоност постојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уре |
он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал збо |
еме овог страшног ратовања, непрестанце с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши при |
изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа изг |
вишепоменутим моим установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и ка |
реимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала |
еђивао — пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, која је |
детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако прот |
нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обр |
рно писмено мњеније, јесте ли задовољни с вишепоменутим моим установљенијама а и с мњенијем мои |
у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, док неби што погрешили противу закона земље, |
ронијевића гласио је: «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су |
ли Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку |
н и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од то |
знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће в |
Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи нестане га.</p> <p>О |
сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> </quote> |
ђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, који су му саветовали да бежи — «с |
мог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцније велика |
у срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независности |
утљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на |
— рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> |
оре, за предстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је је |
, десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак од три талира за пол годи |
Њему одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на н |
шт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике, отимали кад и кад ц |
нежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом по |
и најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснив |
свог господара императора, почне одмах с почетка, ал издалека бројати све велике услуге, које |
отпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет п |
е, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће ост |
по паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откривала је турска полиција нене потајне |
прати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја т |
, као надлежан и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош |
ала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</ |
оз толико година са стране потпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извр |
се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде друг |
упозна се он са правим начином живота, са природом људи и ствари.{S} Обдарен духом проницања, |
преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке з |
стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства српског за првих дана вла |
S} Но угњетење власти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији п |
ају нужде у преговоре мира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним битк |
је противу сваке своје личне опасности, са отважношћу и постојанством преко сваке похвале брани |
поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, својим искуством, а ми извршујемо ту |
ученим дипломатама и лукавством својим, са свим помрачава дипломатску вештину, својих супарника |
вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако израженим, које су дуге црне власи окруж |
сле, кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на страни његовој седити; а то јошт ни |
а је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран био.{S} Материјално с |
вог Милана и свагда је заповест његову, са највећим задовољством извршивао.{S} Прва и најважниј |
ме занимао.{S} Један свињарски трговац, са неколико тек хиљада простих људи као што је и сам би |
дом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са животом проста земљеделца задовољити, нити је он мар |
стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> са највећим одушевљењем благослови пред њим стојећи нао |
ђа, између робља и њихова господара.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Не |
pb n="103" /> срдачно војници приме.{S} Са свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура |
жња места радовала састанку њезином.{S} Са свих страна врвили су добровољни радини, који су дол |
ерила се са портом и исполином севера — са великом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо |
при погледу овог призора.{S} Окамењен — са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи |
сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и в |
стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и самог наро |
Милош који је окружен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље |
ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена била, није нико знао, нити се |
други високи чиновници, опколили су га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраста чове |
у они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> <p> |
омоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да п |
ња рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но |
n="64" /> <p>Сад султан одважно пође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљ |
послати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове |
које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилане.</p> <p>Трошков |
бом само оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом сви |
о одело у средину <pb n="137" /> народа са женом и децом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Ка |
па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Ал |
ом 2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима.</p> <p>8 |
браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са збуњеним погледом, руке склопи и повика:</p> <p>„Ота |
/> <p>Пређе него што се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало на |
уредити, која би уједно саједињена била са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рука |
је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако исто страшним у кошкању политичном, |
S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским простаком.{S} Сад му поче замерати шт |
јити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам о делу, тичући се оних нар |
вона, топови и војничка гласба помешана са неописаним узвиком Ура!!! — означавају долазак кнеза |
се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb |
ама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа на |
завера ова, која је кроз толико година са стране потпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то |
а дужност да ју испуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку з |
бље турске.» Ове речи изговорила је она са највећом разјареношћу и чуством пуним осветољубља.</ |
ислим да Србија те уговоре, које је она са блистателном портом заклучила — савесно испуњава.“ — |
Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, кој |
сте и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама изображења и потребама реда.</p> <p>Као вр |
риволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све основ |
им „— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим једне високе порте — правио...{S} |
земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу своју већма на унута |
00 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са платом 2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника са плато |
ро знала, да Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити, — но није хтела никако допусти |
> <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И су |
абуну.{S} Искључење породице Обреновића са српског престола, била би нова смеша оних јошт недов |
на немецки језик преведене и код Немаца са великим одушевлењем примљене.{S} Бечке новине упозна |
удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним штабом управлао је овом битк |
умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша сакрио би |
ш смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретство за измирити све“ — п |
као победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте |
п Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет придружише се и с |
незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наш |
српски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, |
неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им мор |
и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са зб |
>«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ј |
p>Једне пријатне вечери, седио је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом брежуљку, који је |
да изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определења ње |
основена <pb n="174" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. |
н уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског |
е је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у |
свога погледа удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ — повиче |
државати умео, положај Махмуда, који је са укоченим очима гледао овог србијанског простака, и в |
жије имало је једног началника, који је са правитељством дописивао и ког је именовање Милош сам |
се, изузимајући јединог Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, невера браћи својој бит |
редсједника апелационог суда, једнак је са чином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена је |
о ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је воду н |
и господару! — овај други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо |
је стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље |
не зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, пр |
турског робовања, земљеделство било је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <p |
водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно |
ир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на по |
е! рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам и |
а.{S} Русија при утаначивању мира, није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад |
сами своји господари, и Милош напредује са делом цивилизације издрживошћу, која сваку похвалу п |
а српског.{S} Но угњетење власти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које о |
аховита вика: «Доле са совјетом! — доле са издајицама: <pb n="200" /> руско-турским!....{S} Смр |
иже се наједаред страховита вика: «Доле са совјетом! — доле са издајицама: <pb n="200" /> руско |
рчбу своју показати, то настави он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — |
м донесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде уклон |
послушала!“ —</p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господаре |
боду.{S} Радосне и веселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњава топова и палење малих пушак |
иста врло је чудновато расматрање једне са свим просте и неукроћене нарави, која се судара са с |
род свој подигне на један степен висине са осталим народима европским.{S} Он као глава народа с |
и слободни дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу и |
би под Милошем ступили били у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} |
а Србија његова није тако снажна, да се са две знамените европске силе у коштац уватити ноже, п |
рску, посретством совјета изрећи, да се са престола српског уклони породица Обреновића, у корис |
е часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данком, што |
гу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година назад повратимо на оно доба, кад је |
е доба сама водила — шта више мерила се са портом и исполином севера — са великом Русијом.</p> |
да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћа |
«Ми остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио |
еличанству у свему попустити, што ће се са општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекн |
его ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, и |
, одкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је |
м очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше неколико м |
видити.{S} Увек присеби — праштајући се са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у т |
се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се пре |
је год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се зак |
лави се по православној Русији, њему се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију |
и су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану |
Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су |
рући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и |
сву кокетерију измишљене учтивости, те са највећом њежношћу почне повторавати своје највеће ув |
ижно и стаде пред својим господарем, те са гласом највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш |
децо старе наше мајке Србије, ступајте са поверењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде |
живају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка, на пол године измирити св |
ложенијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договорите, пак да ми дате после мње |
а прса његова.{S} Његово смежурано лице са цртама јако означеним, показиваху решителност и храб |
амота нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у дед |
огинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи |
е свет, да види његову слику, која беше са цртама јако означеним, погледа страховитог и високог |
х ретких заслуга, <pb n="158" /> видеше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при н |
до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један једини данак по три та |
тар народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После неколико ч |
ству своме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жестока и голе |
е помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице |
атаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од |
справи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољ |
, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете с |
јале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особитом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Т |
/p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> |
вог боја све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог бо |
тана одметнуо, час су опет пристајали и са оним народима, који су супрот паше устајали, а свуда |
у редовима српског устанка; попалити и са земљом сравнити куће, поватати младе девојке за свој |
ло речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p> |
вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са неописаном срећом, вешто удешеним плановима, отпоче |
путу, долазило је просто дете у додир и са становницима варошким, виђало је обичаје и живовање |
е наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног достојанства даде поглавар Србије |
2" /> <p>«Његово величанство, видило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са собом |
се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему турску војску, сваки |
ицу, која је на њега управљена, настави са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине да то п |
рски чиновници а телохраниоци султанови са други високи чиновници, опколили су га са свију стра |
а саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу |
с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p> <p>«Натраг!» — повиче горо |
ње! — видите кнеже“ — настави Долгоруки са чувством — „оне беде, које су савети Енгленске и Фра |
Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у ко |
у о свему договори учињени, порта прими са одличном пристојношћу захтјеве, које јој је Србија п |
о побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отач |
ојника буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде |
ичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства |
и.{S} Милош употреби ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Ту |
опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, који су требали предложени бити гла |
једним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрн |
се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док |
— одупрети се сили тираније, те збацити са себе ропске окове турске.{S} Из овога проистекоше св |
Чин министра председника, један је исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетника и пре |
она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, које је само једној књегињи својствено |
n="9" /> појетичкој и светлозорној ноћи са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пришапн |
деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После једне године, одкак |
е јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све ос |
уца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са свога седишта, те испод сламњаче извуче своју шару, |
p>«Да зараним моју!» — одговори му овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну ру |
далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрати има, са ко |
Војници, који су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} За Мило |
човека састоји се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удивителним исходима, којих |
као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и највешти |
је млада девојка отишла, јадни рањеник са последњим уздисајем испусти и душу своју.</p> <p>Она |
олики је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао б |
есело цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало сти |
у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како |
ти бездушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног среброљубља да носиш име христово на себ |
штао није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорством свога вазала противу њих....{S} Но Турска |
тити.</p> <p>«Кнеже!» — одговори Султан са гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој зем |
лошем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица |
сретство за измирити све“ — придода он са подсмевајућим се простачењем.</p> <p>Ови одговори до |
ког придобити за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Милош |
</p> <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви независите <pb n="185" /> |
управљао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са природом људи и ствари.{S} |
један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакриј |
верио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушевлењем —„да неки чланови владе моје, подговорен |
неумем земљом управљати!» — одговори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати! |
већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се мо |
ге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете су његове по војничком начи |
он је свима својима подузећима поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито |
прот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој з |
, које је његов разум и његово јуначтво са земље отачаства његова истерало, удивљење.</p> <p>Он |
од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним војводом остану мртви на бојном пољу, и том п |
Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турском мојим полугосподарем!» —</p> <p>Долго |
уну слободу, пошто се је напред удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа |
понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, своји |
скавање страних сила прерађен — сравнио са пројектом, ког је Милош народној скупштини год:{S} 1 |
честа прегача, ладнокрвно гледао, како са престола силази онај, кога је он поставио, и који је |
уди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволичн |
е.{S} Бечке новине упознале су ово дело са песницима свију земаља.</p> </div> <pb n="121" /> <d |
ст имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милош |
које се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изображеним народима, онда ћемо видити, какв |
нике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> почели су нападати на Турке |
зама обливао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћ |
боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{ |
арод свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова уста |
бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n="224" /> упути своје |
арода, бојећи се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више |
је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног |
ара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац, са неколик |
вољством кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезније према енглес |
на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју зе |
оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да |
ије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} У месту његовом |
{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њ |
страшивим борцима српским, који се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је би |
о подугачко копље, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За некол |
озор један као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од |
великог господина Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Господине |
е да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима претстану.</p> <p>«Допустити што?» од |
ве велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петр |
ином; али је Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му |
аз под законом и у непрестаном договору са совјетом.{S} Овим установљенијем укратиће се, чини м |
адио и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о том, како би најзгодније установили |
по народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању |
от Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме за |
тле оружје оставити неће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака н |
ојске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и ос |
ки барјак. —</p> <p>Србијанци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговор |
ије било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим го |
ок је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје |
срећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са својим жалосним зрацима у поноћно доба осветљаваше ч |
едног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опе |
ји пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао, |
Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</p> <p>«Си |
.“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме |
Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен своји |
аг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже, који је без душе овима у помо |
ње. —</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопр |
жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — « |
неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености доводити: скоро |
јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са слав |
овле незадобијемо нашу слободу.»</p> <p>Са највећим ускликом очајања изрекоше заклетву ову, пре |
н, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и одушевлењем прихвати народ ове Ка |
году, која беше поводом тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Мило |
ав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму е |
ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати се натраг у корице.. |
ости и преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристој |
т изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорила је она са највећом р |
:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је |
S} Затим стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: |
се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и ко |
су била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоценог оружја, добио је јошт |
во своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене свирепству р |
добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељ |
остану у напредак обштенародним добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати |
икако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, па |
о пута био жртвовао живот свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Треба бити |
ије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</ |
рђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но колико бр |
одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с |
сте најсветији и најтврђи <pb n="28" /> савез — остало сродство пак долазило је у други ред.{S} |
заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске далеко разгранао, мудре |
у у ствари самој били заточници светога савеза....{S} Турска је опет повратила своје старо госп |
ја, најтачнија даду Милошу разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166" /> |
ападај потребовао општу потпору од свих савезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србијанци ч |
светковинама, одавању и примању поклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозре |
савршено поверење према Русији, верној савезници султана, и вас позивам, да се дате водити њен |
та да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртвовала сталност свога народа, бојећи |
Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити, — но није хтела никако допустити, да Србиј |
она са блистателном портом заклучила — савесно испуњава.“ —</p> <pb n="162" /> <p>„Слово прест |
сродство по крви.</p> <p>Побратими деле савесно између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у |
ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала своје обвезе, и све што је г |
шао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха |
p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница |
ти могао.{S} Па зато одма даде војнички савет искупити и ово објави свима војводама, на које му |
буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош б |
зио, дала му је руска влада благоволећи савет, да остале дане своје проведе у миру и задовољств |
горуки са чувством — „оне беде, које су савети Енгленске и Францеске на несретну Пољску навукле |
и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане |
о је он с негодовањем онима, који су му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена мој |
х заплета на истоку.</p> <p>После дужег саветовања пошаље кабинет руски совјету српском заповес |
вим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал због моје љ |
он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у тол |
а онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, својим искуством, а ми извршујемо ту власт у д |
епљена места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и |
и овај челични карактер за руком својом савити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S |
нистар просвете.</p> <p>2.{S} Успостава савјета из 16. чланова и једног предсједника, решење ње |
и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдек |
је себи дозволио нека задовољства, која савршено дозвољавају обичаји источни у погледу људи...{ |
ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење према Русији, верној савезници султан |
S} Целокупна организација Србије, после савршеног мира, била је организација оружања...{S} Угов |
вету, који би ми уливао више удивљења и савршеног поверења — него Милош; који уједно има безпри |
наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Земља била је |
ру господара од Србије, само да отклони савршену покорност своју према Русији?{S} Он није марио |
p> <p>Ако услови углављеног мира и нису савршену независност земљи осигурали, ипак су бар невољ |
у није <pb n="198" /> ништа народу свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише штедио људе, к |
нила“ — придода старац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека м |
Гусле и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у |
хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb |
само у страху и највећој тишини певане, сад се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних мест |
рече јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју |
што у једном магновењу мало попустише, сад се наново уреде, нагну горопадно на непријатеља и о |
брољубља да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим |
а слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали |
емогући другчије Милоша себи подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју |
т мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни м |
но, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост нар |
ија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће пр |
вај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само |
ји вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> |
рна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S |
и схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили: да Милоша |
само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију страна почну врвити гомиле, које су задахн |
сла има са једним српским простаком.{S} Сад му поче замерати што га види тако вештог и способно |
старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на |
бар и одважан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао. |
ј се позвати ни противити није смео.{S} Сад је требало <pb n="151" /> други начин узети, ако се |
, овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код |
се, није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао |
коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблаг |
у, а које остали житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} |
о оно, које је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће прин |
најглавнијих епоха у српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но једно је с |
правити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако |
умна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавну слобо |
ажање робља свога, законитост је турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што |
о.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n="148" /> данак.{S} Но моје дјело |
крај, видићемо; правитељство наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не |
ишта за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n="64" /> |
а њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит икакав старјешина, |
су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије пред својим вазалом, сву кокетерију измишље |
чинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане износити околишење и лукавство политичко н |
д оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони |
распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери родитеља свога, јед |
повратак изгубљене слободе...{S} Све је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одгово |
встати!“—</p> <p>-------</p> <p>Овде је сад сљедовало једно од оних немилих призора, којем је н |
м обиталишту српског господара, који је сад постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је под |
у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у ж |
а ово поражавајуће магновење — престане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а њено одуш |
ди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својом хладноћом даде познати с |
о ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, к |
им ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S} У ово |
огор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету свом |
вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торжествено, и окружен и опет членовима прељу |
ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затв |
ко високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је буд |
оклети Турци завирити неће....{S} Идите сад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте са по |
и и упропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о нек |
са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране |
еку најлукавијем и најпроницавајућем, и сад објашњења најпростија, најтачнија даду Милошу разум |
други красни део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, к |
знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над совјетницима младога кнеза.{S |
у мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година јуначки бо |
окле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не може в |
ад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су |
се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одговору саме простоте, које се је |
е и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то |
а је организација оружања...{S} Уговори сад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињали... в |
коју је одважна жена произвела, отвори сад изглед за победу неустрашивим борцима српским, који |
аховите и силне Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Ср |
рби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој |
у се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти |
ни поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја печатати |
Императорском агенту и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигарх |
ва и правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег би Турци н |
угњетача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, |
ти главној скупштини.{S} Нисмо могли до сад схватити рачуна, колико има народа, ни колико прихо |
носи собом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ћ |
е могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велику цену на његову главу, кућу му са зем |
сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ства |
чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то је |
говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> поште |
о живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних руку.</p> <p>Рака буде гото |
који видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру |
лу своме.“ —</p> <pb n="87" /> <p>Милош сад стане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је по |
ју силу на Србију.</p> <pb n="64" /> <p>Сад султан одважно пође да са големом Србију брзо прега |
head>Слово Милошево на углед.</head> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на гл |
head>Насљедни кнез од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Милош постао идолом српскога народа, |
ни, на највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости |
оши, те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да треба заузета села и вароши г |
једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толик |
коју перо није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Мор |
његове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев горди дипломата разљути |
оју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке трубе; знак да се војници п |
одма моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пре |
а, који је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, ко |
....{S} Он је предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српског предводитеља |
речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на л |
p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима напад |
е и дубоке осећаје срамног робства, ког сада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као |
молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“ |
код слушалаца производиле, подстакнуше сада у народу највеће одушевлење и радост које му је да |
је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пре |
жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у нај |
о једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј |
становити внутрење правленије, прелазим сада на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо |
и ужасно светили несретним Србима, као сада.</p> <p>Године 1813, 1814, 1815, обиљежене су у св |
ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобијени краје |
стале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свиколици доста времена и мислити се и |
овори у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један |
пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војс |
м желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од каво су |
к Васкресења Христова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она |
што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држим да им се допада, кад оставише пушк |
иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — |
и подељени су у 11. класа.{S} Први ред: садржава дивизионог ђенерала с платом од 3000 талира.{S |
а промене своја најновија уређења, која садржавају у себи демагогичка начела.“</p> <p>Овом обја |
именом «<title>Даница</title>.» Оне су садржавале у себи прекрасне песме народне, које су на с |
b n="227" /> <div type="liminal"> <head>САДРЖАЈ.</head> <p>I.{S} Kара-Ђорђе...{S}3</p> <p>II.{S |
е био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину његову дознале преко својих посланика у оно ис |
етких заслуга, <pb n="158" /> видеше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при неки |
старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби с |
ивши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јо |
тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за 16. нове |
скупштини, која је по његовој заповести сазвата била: „да даде рачун народу, што је као намесни |
} Стога даде он одмах народну скупштину сазвати и поднесе јој на одобрење <pb n="127" /> Ферман |
нали изображена Јевропа имати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «ни |
, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа имати доста, да сазна и чује |
оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хот |
n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског придобити за промене, што јих |
рена пријатеља од туђег дома и племена, саједине се именом светог Јована пред олтарем божијим и |
ароши грађански уредити, која би уједно саједињена била са војничком влашћу, јер је сва власт, |
и назову се „побратими.“ Ово својевољно саједињење добије заклетвом светињу неповредиву и свеза |
о пријатељи примани били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, давали су <pb n="18 |
заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му |
кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Натраг тамо!» —показујући при том руком на в |
јим момцима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, |
ни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу |
в двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана уведен по постојећим о |
повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год |
нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе |
није хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвеституру и право, које му није могао нико д |
о јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те нехтедосте оштетити свету нашу матер |
ојска халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним штабом управ |
о би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод устава давао им је по |
/p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> |
ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно те |
о којима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и из |
аде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да о |
м вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупив |
ди.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здра |
м“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим је |
е је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хришћан |
навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, |
» — одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} |
сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај изв |
кресења Христова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се д |
ако описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милиј |
асвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, којим би могл |
наручја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одважно. |
ар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити до т |
ању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају |
ије се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо |
о што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим гос |
немирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке |
вом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све |
ну правитељствену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљати!» — одговори он са |
сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго врем |
уга Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен |
леткама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. годи |
хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки мер |
и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у |
народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има |
м осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те |
е перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и предусретајем овим већма з |
Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p> |
поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешен |
коснило је досад установљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврд |
могао учинити нужних установљенија која сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од |
кивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» |
изложени беснећем победитељу.{S} С њима сам делио сретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу слоб |
ше величанство! — у извештају томе, ког сам ја великој скупштини поднео, нема ништа друго; но ј |
да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, ш |
ко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне |
подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне болн |
нашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорити.{S} Разговор наш био је к |
им смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» в |
едбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, шт |
илош, ова два велика поборника, које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из |
ије правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи његови неправ |
е ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет година, |
ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву |
опоменути вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао чита |
и на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и о |
ски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него |
о овде ону љутину споменути, којом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош |
ко тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је противу го |
лац у промету трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са п |
оме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног последњег рат |
ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су види |
сад тај извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се разда онима о |
и кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} Ова јуна |
знова потрудио, да остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја |
у, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мо |
стни поглед около себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута о |
одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Млад |
расног светског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од |
и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами српски |
српски оно злоупотребити могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држим д |
ма народнима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански и к |
други другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никако немогу испливати у том, већ да се сав да |
="140" /> нама.{S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дје |
има Сербије.{S} У слову том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и |
.{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне болнице, школу и апсану, које су св |
новењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тих |
ода.</p> <pb n="142" /> <p>2.{S} Рјешио сам се поставити совјет државни првом и највишом властј |
јполезније нашем отечеству.{S} И рјешио сам тврдо: </p> <pb n="141" /> <p>1.{S} Сачинити и изда |
има књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао сво |
S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дјела народни понао |
» — одговори Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са с |
баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено по |
рно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним мој |
ет за једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизности — «зато сам ју ј |
к него претераном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турс |
рихода од десетака и других струка; нит сам могао учинити нужних установљенија која сам желио у |
о дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина |
живе приговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.» |
а; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, то цели |
твом дописивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужас |
е и саму политичку борбу у позније доба сама водила — шта више мерила се са портом и исполином |
су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити девој |
да потражи своје рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче и н |
евоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово с |
а находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност владарска исто тако, као што то опредјељуј |
иља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошл |
еру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица, која је за сво време ово |
ерно јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег разговор |
тине имаду право своја непокретна добра саме под закуп давати, лична слобода свију грађана прог |
оји као неки исполини изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато |
ош самовољно дозволио неко ограничење и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније б |
уци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун с |
одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, |
може никог другог интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уређења интересују и дру |
ставимо ми сад себи, при овоме одговору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n="164" /> |
угари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нис |
су почеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у својим песмама опомињу народ, да незаборав |
других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто смо о |
присталице притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваљ |
чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали |
полугосподарство српско признала, да се сами могу слободно по својим законима уредити и сами се |
оложе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>Н |
пробијајући љуто сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпљења свакоме |
да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договорит |
у слободно по својим законима уредити и сами себи старешине изабирати.{S} Милош није с тога доп |
.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно поступају према томе кук |
али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа имати доста, д |
<p>Срби су једва један пут већ постали сами своји господари, и Милош напредује са делом цивили |
стара места, а житељи равница остављени сами себи, подпали су поново под власт турску.</p> <p>Н |
и део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују и благајном општинском.{S} Сваки плаћа поре |
рпску доћи неможе, као што су наметнути сами собом намесници решили, док га не позову, и то тек |
показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне |
тај превод као правилан примио, и тако сами српски великаши отворише широм врата, да се Турска |
отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за војничког п |
су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том до |
као посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављени били, много би се боље разумели.</p |
ке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «извор |
бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, зата |
ао, да у највишем степену власт има над самим собом, у једном магновењу схватао је он сва призр |
ели су нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откривала је турс |
освети турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о отачбини св |
.{S} Но он имаде велику власт над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те зато о |
а ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа С |
аном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна стихија дивље необузданости; |
мешати могу.</p> <pb n="193" /> <p>Међу самим пак народом било је такођер незадовољника, но нар |
сијателства титула дата није, па ни од самих његових подајника, које он нигда увредио није.{S} |
олико му је великодушије у бојевима код самих непријатељских војвода многе пријатеље стекло.{S} |
чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и с |
ли грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и пробисветова <pb n="38" /> турски |
је он пријатељима својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом бо |
ићу невољу.{S} Доста је народа изгинуло самном, па неће бити никакве неправде ако и ја са народ |
ном крвљу својом земљу отачаства свога, само да би јој повратили изгубљену слободу.{S} У истори |
себе очитој смрти излагала за другога, само да би јавну неправду одклонила.</p> <p>На бојном п |
њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а |
дини је Милош обилазио села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и |
одликовали су и одобравали Милошев рад, само неки незадовољници у совјету, којима је он дозволи |
ловом праву намеру господара од Србије, само да отклони савршену покорност своју према Русији?{ |
људи, где кроз неколико дана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ки |
илош, «све је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знати који нису овде, да приправн |
, које подносише.{S} Сви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би им во |
, радо су стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт |
варало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си на |
а их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, који им највише плати, ма тај и |
ане, који подјармљени исламом стењу, да само прилику добије, истакнути се за њихову заштитницу, |
ше од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни противити није |
онај исти, знао је улити призрење и за само његово незнање красног светског обхођаја, за које |
во, вама лично доставити упутства, која само вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — доне |
је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је то на своју корист у |
о глава народа свога имао је пред очима само интересе свог народа, знао је само за једну Турску |
ре народне песме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане, сад се наједаре |
ретног отачаства.“</p> <p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са |
ано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може само злоупотребити, што коме не припада, како би дакле |
а и совјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који су најспособнији и |
она ме отпусти са величанством, које је само једној књегињи својствено.</p> </div> <pb n="219" |
!! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која |
чима само интересе свог народа, знао је само за једну Турску, која је полугосподар над њим била |
чаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промету трговачком, доцније пак и сам ј |
ђало, то нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког искуш |
жје из руку испуштало није, но једно је само пред очима било — одупрети се сили тираније, те зб |
суморном ћутљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, |
су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, |
ан час кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — придода она с |
њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, него је и |
веног прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију ст |
би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики немир — бурна <pb n="41" /> разја |
е чини више ни кулука чиновницима, веће само Правитељству на зданијама, која би се градила за о |
ње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег би Турци наметом ратним угње |
оју мој господар искрено одржати жели и само у овом погледу желило је његово величанство, вама |
јатељу и закрилнику целе Србије, кад би само учинили једну услугу, која би њему врло пријатна б |
ти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да би он морао бити подлога свога |
о једне разваљене куће, којој су топови само један рогаљ оставили.{S} Усред камена и разореног |
о и онако описана и разграната, како ји само човечество предписује; у њима ће те наћи, да је ли |
ђ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са К |
урбона од год:{S} 1814, «Нема више доли само једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак по |
о:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова |
одарити....{S} Ако пак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи само од његове воље, да |
ном договору, нападали су и убијали они само Турке, којима су често отимали новце, које су ови |
истини само заборавите, то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо |
е више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, |
али разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без |
е је Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће ви |
ове последње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и растављена од сина свог, бдила је |
ру ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, стада са млади пастири иш |
ственог трошка, непрестано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му |
и усхићен славом српских јунака, почео само да говори у народу оним језиком, који је до сада н |
и, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побуњених робова даде исећи, подужно се ј |
ати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет |
будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу заменути за барут и о |
реду и чину старешинства.{S} Свако село само себи бира старешине, који уједно и неки део пореза |
„да ви независите <pb n="185" /> једино само од порте, незаборавите, да је Русија довољно јака |
задобити јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласкавом |
старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да в |
амо сами уреде.{S} Милош је био признат само за војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружије |
оје се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу игра, било је доцније душа свију |
етка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је један једини човек будан, и на ногу он бдије на |
има сужњима.</p> <p>Намесници — који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацуј |
побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили |
уређења интересују и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочит |
по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, који је те законе земљи подарио и себи |
сигурали, ипак су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, а умерени закони ред ствари у |
примеру Карађорђа, који као напрасит и самовластан тешко је сносио икакво ограничење његове вл |
а на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb n="194" /> <p>За ове оптужбе које с |
установљенијем укратиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — М |
еобузданости; та је била необузданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} Паша београдски исто се т |
неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипломације, ма да је он једном већ |
у власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво господарство совј |
озориште изабрали, морала су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чини |
вачког; а и зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Ср |
едне черте његове одступити, нити једне самовољно промјенити, без договора и согласија свију на |
намере његове осујетио, ма да је Милош самовољно дозволио неко ограничење и саме његове врховн |
, затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као пра |
лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од самог претварања, пренемагања и бојазљивог пузења, држа |
.</p> <p>Нестрпељивије и невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, под |
едио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка вла |
х непријатеља и злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају себи моју врховну власт, |
им подиже се опет и материјално стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био |
ћи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано старао се он с |
г тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико својих присталица.{S} Синови Кара |
е из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског престола — да на овај седну.{S} Њи дво |
астовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца господара од Србије и овај од севе |
ђивала, већ је потекло из слободне воље самога народа, који је прве своје кораке цркви светој у |
били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p>У унутрашњости Бугарске |
браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточници светога савеза....{S} Турска је оп |
Сви су се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, да осветничко оружје дотле <pb n="43" /> |
зу политичног дивана навести, ваљало је самом султану да започне извршивати заповести, које су |
који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb |
о, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb n="109" /> <p>После кратког времена б |
тргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се је |
бин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установленијама, чини ми се |
ли, много би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се |
м сиромашном народу робова!» —</p> <p>У самом Цариграду био је Милош најславније дочекат; прола |
е.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме руском или турском двору — било би непаметно; је |
браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p> <p>„Нем |
етињство Ђорђево протекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човек |
у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе навукао убијством јанича |
одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рањено паде пред ноге господареве.</p> <pb n="5 |
човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позније доба сама водила — шта в |
и.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његовом изкварили.</p> <p>«О |
35" /> да осветли народни празник.{S} У саму зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе војни |
мо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити девојко, н |
чину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу |
сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} К |
у главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што му је неограничено поверење и истинит |
а вила од Шумадије пришапнула му сјајни санак будућности, проказала му све крваве бојеве, непоњ |
да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле извршујем. — |
ад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независности и слободи своје отачбине |
код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило одвећ весело у |
су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</p> <p>Све припреме су готове биле 15. јошт |
и мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом св |
вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, ком је он милост молитве |
еди, како јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да пл |
p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да |
е удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својом хладноћом даде познати свима |
равлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничарске дели |
на ову опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само |
е речи ове изговорио, даде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевл |
етрдесет година,» прихвати речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу с |
ће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратима, која |
уг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на м |
обио, он ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који су |
меница и речник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Ка |
и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће се све струк |
ени паша видински Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука или грчк |
д одговарао је потпуно његовом телесном саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познава |
су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима од обитал |
у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дан |
чног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласкавом учтивошћу порт |
авана, сва су се оближња места радовала састанку њезином.{S} Са свих страна врвили су добровољн |
е, из које се сва скоро престолна слова састоје.</p> <pb n="132" /> <p>Слово кнеза Милоша има у |
била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре бил |
и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима својим чудесим |
{S} Успостава апелационог суда: овај се састоји из председника и четири члана.</p> <p>4.{S} Прв |
е говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро п |
. —</p> <p>Разговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хриш |
ом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши |
њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа Срба према браћи својој, која под турским јарм |
њава толиким сведочбама свог драгоценог саучешћа, зараније дало о тој опасности известити?“ —</ |
г краљевског брежуљка.</p> <p>Дванајсти сахат избија на кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и |
бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку малак |
сам тврдо: </p> <pb n="141" /> <p>1.{S} Сачинити и издати устав Србски, у ком би стојала изброј |
гњездити код свију народа, који у свези сачињавају јевропску Турску — она мора њи навикнути, да |
ино од попечитеља унутарњег и финанције сачињен.</p> <p>О овој чудноватој жени, вредно ће бити, |
д савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдекојих српских жена.</p> <p>„Љубице!» — |
да будем подлога сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, који су се да |
колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој |
не Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори мирно девојка, па истргну |
троније дође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних родитеља. |
{S} Ако има једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати престол ономе, кога народ зове своји |
n="201" /> противу нас узела; она мора сачувати онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора поко |
да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од н |
ду јављати ји, оволика гомила неможе се сбог велики трошкова сваке године овако скупљати.{S} Ов |
е са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мен |
на браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао читати, печатати и подј |
, него што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња места радовала састанку њезином.{S} С |
.000.{S} Турака као посада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу |
скупштину, где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била |
могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Д |
.</p> <p>Оваким је духом задахнута била сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову |
одмора, слуша све приметбе, одговара на сва питања, која се на њега управљају, излазне основе к |
идеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n=" |
ти растумачивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вид |
дињена била са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслу |
еном трошку, опустошавале су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, ко |
оји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна слова састоје.</p> <pb n="132" /> < |
оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављивали су |
ју да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари у |
и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, |
установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, морало једним кораком |
то као наследни кнез од Србије, потврди сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, пот |
њу независност, ипак су им бар оставили сва она места која су они отели и дозволили су им, да с |
низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места, и спремају се да Србима грозно зај |
кад су их војском опколели, заузеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше. |
жавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико о |
остор ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом |
собом, у једном магновењу схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта |
етне растове Шумадије, пробијајући љуто сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим вре |
н, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове и |
и обзира на будућност, који карактеришу сва дела Милошевих установа.{S} Целокупна организација |
се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ |
аија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил о |
ма влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука страшилом |
тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и гороп |
нове наредбе да прима, придржавајући се свагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље |
рцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест његову, са највећим задовољством изв |
лати из Цариграда — <pb n="46" /> могли свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео нар |
и чудном вештином при управи тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, које је она делу нар |
че, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p |
p> <p>Затим окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чувар |
ди своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња за слободом, во |
це молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг |
сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{ |
, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу |
мерног.{S} Његово држање посматрано је, свака <pb n="156" /> његова реч повторавана и мерена је |
у куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, с |
и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> |
и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидати п |
ити више народно своје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, |
цеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима |
о на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако пак извесно је, да она није била без учешћа они |
ши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је |
тав овај нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово с |
е материјалне пропасти, големо насиље и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</p> |
.{S} Русија имала је без <pb n="196" /> сваке сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, |
а гомила неможе се сбог велики трошкова сваке године овако скупљати.{S} Овакви депутата народни |
а предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго |
но, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} Има случајева, |
а у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образованости напреднији од Милоша, но он |
е и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, наро |
ност, ступао је крепком стопом по стази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ пос |
ти, са отважношћу и постојанством преко сваке похвале бранила јуначки слободу свога отачаства, |
пуне четир године дана, она је противу сваке своје личне опасности, са отважношћу и постојанст |
од године дана државом, а при оснивању сваке, особито пак нове државе, треба човек врло добро |
илош, који је увек остао човек народњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђуј |
м снагом победили голему турску војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ва |
и ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин како да прикрије своје бог |
тановљена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, к |
задахнута била сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} С |
сами рукују и благајном општинском.{S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општине имаду право |
— сал се по целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје носити могао, подигао се са п |
о овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен н |
а делу народњем указала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је од наро |
тои назначено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка дав |
ранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапни |
ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна ра |
Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Т |
ти се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти ка |
и се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније употребити м |
неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова потварања одбацити од њега и ваља |
ви ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем с |
осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Уст |
личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом уставу |
до другога и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p |
ше он — «једна велика породица, од које сваки члан мора поњати своје интересе и морадне исправк |
општенародна права, или права, која ће сваки Србин уживати, пространо и онако описана и разгра |
е правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом з |
хова неприкосновена <pb n="174" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук |
и српских синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног отачаства.“</p |
зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рук |
а и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа |
ме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удовици и сиротама ово |
што му је истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после |
елој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p |
с на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег разговора.{S} За <pb n="7" /> Србију, ову м |
ду народа.{S} Она га оптужује тајно, да сваким даном злоупотребљава власт, која је уставом дана |
ом и побуном народа, што је мећу Србима сваким <pb n="37" /> даном расла, ипак је с друге стран |
бу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим сударима беху Турци потучени.{S} Власти ту |
во бива по реду и чину старешинства.{S} Свако село само себи бира старешине, који уједно и неки |
инама, којима је старешина био кнез.{S} Свако пак окружије имало је једног началника, који је с |
народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народнима |
p> <p>У тешком робовању турском, она је свако сретство, које јој је давало прилику да господари |
ону страну Босфора претерати, то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изр |
ече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да м |
д очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <pb n="103" /> срдачно војници приме.{S} |
јеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривено и нелицем |
главе, у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који |
{S} Проклети Турци <pb n="16" /> гониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мени напад |
о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не господине, разумите ме, |
дужности власти наши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се свима.{S} |
исује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин господар од |
ак од три талира за пол године по имању сваког брата да подјеле најправијим начином, како ми не |
г је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n="136" /> Србина читаш, да се за сретна држ |
кулук да прими плаћу од правитељства на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и |
са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито поверење задобио.</p> <p>Цела земља под |
ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим уст |
која обично као гробна тишина предходи свакој бури што наскоро долази, кад народ намисли свети |
уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца, била је управа предат |
једно реши и судбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим сударима беху Турци потуче |
те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Хр |
ваки призори често су се по целој земљи свакојаким видом показивали.{S} Народ је руљом у хајдук |
раведан, добар и љутит а увек занешен — свакојако дакле изванредан.</p> <p>Некад су га виђали љ |
мирења и јачи услов њихова договора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет |
руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам вам кне |
а је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом могла совјетнике противу кнеза потстрек |
себи кнежевско преимућство противити се сваком њиховом протузаконитом иступлењу, а овако их лак |
аљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће пожртво |
пустити што?» одговори Милош «допустити сваком захтеву партаје руско-турске која већином седи у |
он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца, би |
а лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међ |
домаћим непријатељем.</p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и |
арци, који су се дугим временом трпљења свакоме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но |
истине, без икаквог шеврдања, које може свакоме владару, који је уставом земаљским обвезан, да |
равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p> <p>Крагујев |
рлих на бојишту наших другова, налазе у свакоме војнику српском, који за слободу отачбине војуј |
Његово јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, његова нечувена освајања и скоро непоњ |
у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n="76 |
са делом цивилизације издрживошћу, која сваку похвалу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не п |
ши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину долазити, рачуне прегледати и народу ја |
ски војници на бојном пољу после победе сваку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођите се б |
ласти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} С |
сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дјела народни понаособ и узаконити ји; дру |
изнуђења јаничарска, превазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби св |
/p> <p>Годишњим данком, што га је порти сване године плаћао, ослободио је народ од десетка и др |
а да поменуте тевтере прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и судовима д |
ра све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше висо |
3" /> ово ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли н |
дити и <pb n="178" /> у погледу Србије, све једнако у замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Ру |
ерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а које остали житељ |
н и умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, |
или за повратак изгубљене слободе...{S} Све је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без |
о што се руководе европејске државе.{S} Све ово закоснило је досад установљенија, за која сам в |
изглед највеселији и најдражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је з |
ако се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено. |
д турским ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S |
на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале су стотине година, док |
гробу, који гута све до света разума — све да разума једног народа и до његовог достојанства и |
и-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одла |
Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске повторити може оне |
добро знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb n="117" /> <p>Шатобријан ре |
т своју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p |
ховито превари.{S} Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, мо |
тац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за |
узвишени господар онај: ком имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само за |
ом народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; |
помињали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за до |
ране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки бо |
тога народа, љубав братска је претерала све границе фанатизма. — Име брата јесте најсветији и н |
ста на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> |
двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је доцније на против до тог степ |
{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени били и кад с |
ом нагоњени народ српски — скочио је на све стране на оружје против својих угњетача.{S} Општи у |
доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, п |
паметно отворена...{S} Раздор пониче на све стране.{S} Опозиција је задобила нове <pb n="63" /> |
огу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ст |
време је!» —</p> <p>Народ је српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није |
и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад н |
о Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да пр |
на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том трену |
ира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Детињство Ђорђево протекло ј |
вога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је и |
свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писат |
м пространом и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да разума једног народа и до |
иле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на сва питања, која се на њега у |
полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом |
правитељству чинио; <pb n="147" /> кад све то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће сва |
оново под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу |
а иде другој својој родбини: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске пр |
ње спроћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p> <pb n="153" /> < |
о опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како најбољ |
и, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није |
ити; јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле |
вет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се н |
а страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане владавине, он |
њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово д |
ја у једном магновењу човеку, награђује све труде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султано |
одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слабо <pb n="86" /> јестаство младе Љубице к |
ити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народни подјелити и више државни совје |
би л изнашли какво средство, коим би се све потребе народне могле најлакшим и најправијим начин |
искусни законодавац, човек у ком су се све способности великог владара слиле ни писати није зн |
једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати, док седео будем на месту о |
е окове турске.{S} Из овога проистекоше све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и пр |
обуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, која ј |
умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> < |
го што са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова устанка, пређе, него што изађемо на к |
ање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног турског робовања, земљедел |
есно и верно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред |
тренутак“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатељ |
Турска сва укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} |
у њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се н |
ваца и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> < |
ата и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог |
800. год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је |
не одмах с почетка, ал издалека бројати све велике услуге, које је Русија 1833. год. Србији у д |
м породицом; то је сретство за измирити све“ — придода он са подсмевајућим се простачењем.</p> |
ри талира данка, на пол године измирити све земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талир |
војске изабрао.</p> <p>Редом обилазећи све понамештане страже, дође и до једне разваљене куће, |
да» — говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има пра |
ажавајући та предања народња, дао је он све старе преповетке и народне песме, које су славиле д |
ом побуњених Срба; умесно изводио је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновењ |
просторије, да би у себе примити могао све посланике народне; то је <pb n="133" /> Милош ту ск |
е шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљеним и непристу |
начин к правици и човечанству, доносио све страховите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитост и осве |
у Србији, које је уведено на основи по све слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то |
е жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да |
настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих уг |
городства.{S} Кад <pb n="206" /> је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једн |
p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је |
на поверавао је двадесетогодишњи младић све своје намишљаје.</p> <p>Милошево широко чело, замиш |
првој прилици која им се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог д |
у сјајни санак будућности, проказала му све крваве бојеве, непоњатна освојења и увенчала гордо |
еда њезиних непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст — она се |
оје ратно позориште изабрали, морала су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им |
ојарне болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело |
Сплетке међутим нису престајале, оне су све више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђор |
рагом ићи, <pb n="139" /> него којим су све остале ишле, не може ни Србија установити се за год |
ден по постојећим обредима и тек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије пред с |
енкости верно и тачно саопштене.</p> <p>Све припреме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старц |
и тужила на неправо располагање.</p> <p>Све ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на |
редвидити, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове потребе подмиривали смо ми досад различним и мл |
служе, за подножје частољубивим.</p> <p>Све војводе српске, које се користише добивеним биткама |
за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима |
лази.{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој б |
уло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та <p |
га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро знала, да |
Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол године најправијим на |
ост, одушевлење и сладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство, држања је оби |
оникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже умет |
грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница божија, за учињену неверу браћи с |
вога начела верно придржава.</p> <p>Пре свега морамо овде ону љутину споменути, којом је и сам |
ве народности српске поњати.</p> <p>Пре свега морало је материјално стање Србије у језгри својо |
е Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да с |
се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супрот |
сти према режењу дипломације.</p> <p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, д |
и, без договора и согласија свију нас и свега народа.</p> <pb n="142" /> <p>2.{S} Рјешио сам се |
Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање несретне |
стави место рођења свога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је он својим зно |
е величанчтво, које ме испуњава толиким сведочбама свог драгоценог саучешћа, зараније дало о то |
српски целим путем примао, најсјајније сведочбе удивљења и уважавања.</p> <p>Путовање кнеза од |
упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиран |
а од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким |
добије заклетвом светињу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> |
ти и угњездити код свију народа, који у свези сачињавају јевропску Турску — она мора њи навикну |
ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотик |
где год стану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — |
и су се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању праведне српске ствари, Србија је ипа |
но делила.</p> <pb n="209" /> <p>Но при свем том, ова благородна душа, морала се више пута покл |
— Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношај |
новској 500 наоружаних људи, који су се свемогућим Богом и његовим распетим сином Исусом Христо |
се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, радили су своје послове.</p> <p>Једва је |
на савезнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он ниј |
урци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак |
о села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствар |
е својих старих робова.</p> <p>Кад су о свему договори учињени, порта прими са одличном пристој |
који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Так |
је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом с |
ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Зе |
ог призрења према његовом величанству у свему попустити, што ће се са општим благом земље слага |
.</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопштег љубопитства, ово је он одма приметио, па се п |
жевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске именом «<title>Даница</title>.» Оне су садржавал |
ржавати могла.</p> <p>Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне побу |
ило; но Милош искуством научен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успос |
и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге састави |
авних људи продаваху, гомилама врвио је свет, да види његову слику, која беше са цртама јако оз |
за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац, са не |
не наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S |
нцуске револуције, која је имала да цео свет обиђе.</p> </div> <pb n="42" /> <div type="chapter |
свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш; <pb n="13 |
рат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге б |
е издавало као да је био господар целог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, ко |
»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог ми |
ке завичаја, неразумну упорност простог света, који неће лако нове наредбе да прима, придржавај |
ратили изгубљену слободу.{S} У историји света неналазимо равног примера у јуначком отпору и жал |
атије на свету, које кад чују научењаци света, они очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које |
раном и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да разума једног народа и до његовог |
ониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, ка |
ајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, и |
спремљено.{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и ста |
ису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несретним Србима, као сада.</p> <p>Године 1813, |
је.{S} Множина воштаних свећа гору пред светим олтарем, те осветљавају победоносно оружије, зас |
ак српски Милош, зачуђеним очима турске светине, која је врвила путем пред њим и ког у овом час |
својевољно саједињење добије заклетвом светињу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и |
и што наскоро долази, кад народ намисли светити се силеџијама својим.{S} У такој грозничавој ти |
о.{S} Време је пролазило одвећ весело у светковинама, одавању и примању поклона савезнику Турск |
та био жртвовао живот свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Треба бити пош |
прагу црквеном човек један, под оружјем светлим, вијући заставу у руци својој, на којој су биле |
при трајућој <pb n="9" /> појетичкој и светлозорној ноћи са истока слатка која дражесна вила о |
коме за сво време његовог живота, нити светлости ни сијателства титула дата није, па ни од сам |
алеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изображења требао је он јоште да наро |
им и одушевљеним речма срца народна, за свето подузеће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Неко |
у и властима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије и да |
b n="226" /> после 27. година на својој свето—Андрејској скупштини лишио Карађорђа престола, те |
рстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља |
в овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове о |
p>«Отац!— благослови ме, а ти мати моли светог великомученика и победоносца Ђорђа, да ми бегунц |
уђег дома и племена, саједине се именом светог Јована пред олтарем божијим и назову се „побрати |
у; они су у ствари самој били заточници светога савеза....{S} Турска је опет повратила своје ст |
народа, који је прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној ми |
њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за предметом своје љубав |
д установљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему |
> <p>Свештеник величанственог изгледа у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца поглед |
изрење и за само његово незнање красног светског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво |
Године 1813, 1814, 1815, обиљежене су у светској повесници за јуначки народ <pb n="68" /> српск |
<p>Ово је зајиста што најчудноватије на свету, које кад чују научењаци света, они очајавати мог |
еља свога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он |
> сам разабрао — те нехтедосте оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} |
речи; „Ја непознајем човека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и савршеног пове |
све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из које је |
ава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко име спомињато је било |
њоме владати и важност земљи у страном свету задобити и њу на корист народа упутити знао.</p> |
ом, вешто удешеним плановима, отпоче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{ |
ростак, који зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању |
роду Милош показивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и |
тано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева ж |
највеличанственије.{S} Множина воштаних свећа гору пред светим олтарем, те осветљавају победоно |
ше Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно говорише, да је земан д |
очеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у својим песмама опомињу народ, да незаборави на |
осним зрацима овај тужни призор.</p> <p>Свештеник величанственог изгледа у светом оделу код олт |
у решителност и храброст његову.</p> <p>Свештеник је овај већ двадесет година војевао у редовим |
> <p>Место и доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је речи ове изговорио, даде овом приз |
је заиста похвално!...{S} Но почем наши свештеници несмеду ништа од свог права губити; ето ја с |
е су задахнуте биле одушевљењем.</p> <p>Свештеници, који великог уплива имадоше на ратоборни ду |
ском седио.{S} Он по закључењу совјета, свештенства и апелације није могао кнежевати, јер они у |
ави за умишљену побуну.{S} Код народног свештенства нашао је у томе јаког одзива, њиховим <pb n |
народа Серпскога и вишим духовенством и свештенством нашим, долазим опоменути вас љубезна браћо |
енике тиштао.</p> <p>Затим је определио свештенству наплату, да може часно живити и није дозвољ |
ву ову, преко прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг поврат |
има!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште је |
повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцит |
="76" /> на олтар народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>По |
пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, д |
свију беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих пред |
важност и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n="76" /> на олтар на |
јсци, тако да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и |
престола оца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Миј |
деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови способни постану дела, која ће једно |
ати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «нису жене, или да су бар све |
ком двору — било би непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} |
е речи проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе попадају у прашину, |
вакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па да |
њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државному уставу, з |
до другога.{S} На уговорени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и |
сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окруж |
Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку о |
но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима своји |
зови, кметови, војводе, првосвећеници и сви остали грађански и војнички чиновници.{S} Од ових к |
ставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, |
ијатела на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p> <pb n="95 |
се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни подмирити, но Милош им ублажавајућ |
браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, један другому, књаз властима и народу и народ књаз |
е: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је истина основан |
за од Србије, жуборило је непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао |
јевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде |
поткопавају власт владатељску, за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S |
ово објави свима војводама, на које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да |
град иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совјетници одобравали.{S} Оне исте сумње које су Ми |
е војује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и по |
ра саме под закуп давати, лична слобода свију грађана проглашена је, сопственост њихова неприко |
но промјенити, без договора и согласија свију нас и свега народа.</p> <pb n="142" /> <p>2.{S} Р |
овине упознале су ово дело са песницима свију земаља.</p> </div> <pb n="121" /> <div type="chap |
д стране његовог величанства императора свију Руса — примити.</p> <p>Затим изванредни посланик, |
д стране његовог величанства императора свију Руса». —</p> <p>На које поклонење Милош одговори: |
n="103" /> срдачно војници приме.{S} Са свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — |
уги високи чиновници, опколили су га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраста човек, |
о победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте бил |
и се по православној Русији, њему се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију му |
ке нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и остав |
гредно улогу игра, било је доцније душа свију преговора и није остало између обе ове странке ра |
заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непријатељских покушаја, да Србе раздвојењем осла |
и знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кнежева признат био за врховног господара од Срби |
ишту била је јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели р |
>Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дошао, да буде учасник братске скупштине, |
гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су га |
>Неописана је то дивота видити, како од свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту толи |
опства.{S} Частољубиве мисли њега су од свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12 година пове |
итао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор српски, застане т |
Русија мора се упознати и угњездити код свију народа, који у свези сачињавају јевропску Турску |
је обратио је на своје заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији догађаји доказали су, да ј |
грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и |
м укратиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да |
часник братске скупштине, где ће се ток свију ствари отачаствених, свима без разлике предложити |
/p> <p>Српски је народ такођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворн |
аћи био.{S} Војници, који су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови |
чина изаћи.</p> <p>Једина Љубица између свију српских жена, није се хтела тој заповести да поко |
p>Милош је јошт један једини био између свију вејвода и ратних другова Карађорђевих, који није |
г је Милош сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да |
ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са својим жалосним зр |
м призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су |
имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо |
еиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свиколици доста времена и мислити се и разговорити и о |
а.{S} У високим званијама у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је нару |
толико година са стране потпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршуј |
Но угњетење власти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији прип |
ним дипломатама и лукавством својим, са свим помрачава дипломатску вештину, својих супарника.</ |
ужност да ју испуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њ |
га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, које ј |
ашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја п |
живао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског гос |
е у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у ње |
рског робовања, земљеделство било је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <pb n |
ити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно су |
слушала!“ —</p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем, |
а врло је чудновато расматрање једне са свим просте и неукроћене нарави, која се судара са спле |
Да зараним моју!» — одговори му овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком |
ем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је |
мем земљом управљати!» — одговори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — |
напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може |
р један као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од ме |
м; али је Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Мах |
—</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопрево |
идимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарен |
том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и код к |
љати.{S} Овакви депутата народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај |
јер је српска аристокрација, која је у свим гранама правитељства седила и налазила подпоре и з |
де ће се ток свију ствари отачаствених, свима без разлике предложити.</p> <p>Од Крагујевца, ког |
је дубоком проницавошћу у траг улазила свима сплеткама и намерама непријатељским, и као што се |
је.{S} У слову том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сами међ |
т, што нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, који су требали предложени бити главно |
века састоји се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удивителним исходима, којих сље |
ао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од важности ор |
ини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то |
ом оделу, чињаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда побед |
остали натраг тргнули и оладнили, он је свима својима подузећима поступао са важношћу и поуздањ |
граду, равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p> <p> |
Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна прав |
де војнички савет искупити и ово објави свима војводама, на које му сви једногласно рекоше: да |
нодушан и својом хладноћом даде познати свима онима, који земљу испод његових ногу рију да у св |
чтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је задобивена по |
намесничтво и даде генералну амнестију свима сужњима.</p> <p>Намесници — који су само од њега |
лободни дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао |
, цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац, са неколико тек хиљада простих људи |
но понамештано.{S} Умилна и тиха гласба свира дивотно народне песме и доводи слушаоце до највећ |
раће поверен.{S} Он их оставља изложене свирепству разјарених победитеља.{S} И он побеже у Ауст |
е у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта више, кад до |
пророчество се испунило.{S} Тек што је свитати почело, турска војска халакајући удари опет на |
сница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, |
тири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до брегова чували оружани |
у народа сва дела расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} |
она: „Моје сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остај |
места радовала састанку њезином.{S} Са свих страна врвили су добровољни радини, који су долази |
, излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n="9 |
жан нападај потребовао општу потпору од свих савезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србија |
високом које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће се |
ма, пред дућанима, где се обично ликови свих славних људи продаваху, гомилама врвио је свет, да |
е преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати |
не а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале су стотине година, докле су се овако |
ћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.</p> <p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу уст |
ма пак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовања, непрестанце с’ њима н |
онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није у нар |
ог званичног акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити светлости ни сијателства |
редпоставити, да Милош који је био духа свободоумног, није правио завере, да дело ово, које је |
естола, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</p> </div> |
је су Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и не |
раћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан |
> <p>Милош — у првим годинама детињства свог, није као и остала сеоска деца никаквог изображења |
редбе да прима, придржавајући се свагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане |
атим се врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која ј |
ећ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при погледу овог приз |
е жене сносити љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излагала з |
ло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски није дово |
Она се сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, који <pb n="179" /> ће дипломатск |
полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим се вра |
во, које ме испуњава толиким сведочбама свог драгоценог саучешћа, зараније дало о тој опасности |
е само за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења, увек благородно срце код своје Љу |
им баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече м |
само зидом одељена и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара |
p>Тугујући горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заборави |
од оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p> <p> |
ој.</head> <p>Непрестано уз престо сина свог стојећи одушевљена Љубица, која је дубоком проница |
/p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише |
е, и да он остављајући на престолу сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он |
љити, нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душ |
ликаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош |
шана.</p> <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и с |
Гледећи псето — овог неразлучног чувара свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, |
а наука, <pb n="35" /> коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито |
аком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест његову, са највећим за |
у ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над со |
арода.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на јед |
n="205" /> година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки п |
оме <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано старао се он само, д |
почем наши свештеници несмеду ништа од свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг наш |
лободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколици з |
ја је врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити, — но није хтела |
посланик, за потврдити искрене осећаје свог господара императора, почне одмах с почетка, ал из |
свога имао је пред очима само интересе свог народа, знао је само за једну Турску, која је полу |
народа, изтргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину определ |
“ —</p> <p>Сад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајућ |
у сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти о |
а произведен, био је задахнут величином свог позива, и способан за довршење народног дела.{S} О |
ању.</p> <p>Држећи се непрестано сходно свог високог положаја, кнез од Србије обратио је на сво |
сетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног простачења <pb n="183" /> у овом вешто |
поњати грађанске одношаје јавног права свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хва |
требити могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држим да им се допада, ка |
народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње организације земље |
драгоценом крвљу својом земљу отачаства свога, само да би јој повратили изгубљену слободу.{S} У |
b n="166" /> по власти полугосподарства свога принуди кнеза од Србије: «да промене своја најнов |
и власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парламента.</p> <p>Да је Милош овог |
одима европским.{S} Он као глава народа свога имао је пред очима само интересе свог народа, зна |
..</p> <p>Љубица је овим поступком мужа свога дубоко увређена била; ћутећи сносила је увреде те |
ша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</p> </div> </body> <back> <pb n="2 |
у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорског посланика овамо послати: “да привед |
опет на увек ступише у притјажање робља свога, законитост је турска сад на среди.</p> <p>И заји |
амисли да страној земљи повери родитеља свога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три |
луге, које је он првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb n="48" /> услуге које је он о |
Петроније требао да остави место рођења свога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, поља, |
га погледа удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ — повиче Ту |
.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са свога седишта, те испод сламњаче извуче своју шару, ста |
на сила хришћанска нехтеде подићи гласа свога за ове мученике христове.{S} Русија није се као п |
од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђ |
а Љубица је тек петнајсту годину живота свога навршила, и она се одважи да иде другој својој ро |
а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мого....{S |
—</p> </quote> <p>Милош повери јединца свога Мијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи |
а њега говораше:{S} Чувара престола оца свога!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она, да како Мил |
Милан није више од три месеца после оца свога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу сов |
не.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, која је имала лицем <pb n="89 |
тајала три ајдука спремна, да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу |
ама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи располаж |
а је седила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без да се је са свога места |
него доћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка, посланик је руски поднео господару од Ср |
презиме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти с |
тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се |
уживања маленог пастира.{S} Сећајући се свога детињства и оног уживања у народним песмама, које |
рије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до једног ча |
у.{S} У писму том извештава један сељак свога пријатеља о тадашњим догађајима и завршује овако: |
е давало прилику да господари над срцем свога мужа, употребљавала да овога на побуну и устанак |
Он је био одвећ задовољан са упорством свога вазала противу њих....{S} Но Турска се налазила п |
у њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривиц |
своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, ј |
ку бежећег војника заставу, ободе нагло свога коња, пролети уз редове заплашене, пред собом гон |
р од Србије старао се, да умни развитат свога народа унапреди, морао се он непретано јошт и о т |
а је савезу Ђорђевом жртвовала сталност свога народа, бојећи се Наполеона, направи мир са Турск |
о сваке похвале бранила јуначки слободу свога отачаства, и особитим напором придржавала је наро |
оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, с |
убица милосници, немогући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично су севале.</p> |
народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па |
подписује, које је он спремао, да народ свој подигне на један степен висине са осталим народима |
уле жарким родољубљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважава |
његову власт у своје руке преотме, при свој својој строгости сузбити није могао.{S} Императорс |
између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао велики уплив код совјетника.< |
призора појавише.{S} Но ови призори при свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, што |
Ђорђе.{S} Затим настави опет прекинути свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нем |
Но старац Петроније одупре се, бацајући свој жалостни поглед около себе.</p> <p>«На овој сам зе |
заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније употребити може.</p> <p>Да |
бом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне гром |
а потрудио, да остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам |
знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> <p>«Милоше пре |
астојавањем и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем на празни |
тац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало свој крупи глас — „заклињем те именом моје блажене мајк |
му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он |
{S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену с |
које је толико пута био жртвовао живот свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела. |
овјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодушију Милошевом захвалити, устане колики је |
м напору, очајним јуначтвом вољно живот свој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За време овог де |
узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти безду |
узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности избав |
м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро |
учући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на |
тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, |
. «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p |
а.{S} Она није могла дуго преживити два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њ |
ва жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући из гласа јуначке песме, |
ци одговараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотребленије, које би |
ивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида изгубити, |
ебу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно говорише, да је земан дошо да се воје |
бегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљени |
постане њихов предводитељ и управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци од |
но изразити славе-пуном кнезу од Србије своја висока осећања, којима је он према њему преиспуње |
га принуди кнеза од Србије: «да промене своја најновија уређења, која садржавају у себи демагог |
ећ чудновато, да велике силе, које шире своја снажна рамена преко толиких милијона разна народа |
ставили били, они су опет заузели били своја стара места, а житељи равница остављени сами себи |
з по своме имању, а општине имаду право своја непокретна добра саме под закуп давати, лична сло |
м њиховим лешинама поља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се |
и неможеш.{S} Народ радосним срцем пева своје народне песме, вије грдне народне заставе, на кој |
срећу материјалну; треба да народ позва своје дужности, да може знати, шта власт има с правом и |
ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — одговори Милош заданут неком непоња |
равнити куће, поватати младе девојке за своје хареме, а младиће за своју војску, отерати стадо |
оме доли једном народу своме имађаше за своје узвишење да захвали, као највећа кукавица оставља |
пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно позориште изабрали, морала су све њихове са |
Молдаве, може правити оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај поступак јасно је показао; да |
у у прашину, топови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шум |
своје стране савесно и верно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунил |
савеза....{S} Турска је опет повратила своје старо господарство у Србији, а без да је и једна |
да.{S} Знајте дакле, да свака ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидати пре, него што се |
о разјарени, гледајући у овим поклонима своје понижење и довршену пропаст ислама.</p> <p>По пов |
положаја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији дог |
идио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, |
руги него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплетке међутим нису престајале, он |
а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље побеђивао — пао је у овој политичкој |
живот главе своје, да се одрече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку ти |
и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и највештијег |
ево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb n="51" /> <p>По извршеној п |
место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош ни |
то је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и старости, предаје кнежевско достојанст |
ачки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су заклон, непрестано вичући; |
ајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове биле |
аведне српске ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала своје обвезе, и |
рког искушења, увек благородно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> < |
е показао; да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора своје власти и да је готов у |
ободне воље самога народа, који је прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указан |
на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p> |
оверавао је двадесетогодишњи младић све своје намишљаје.</p> <p>Милошево широко чело, замишљен |
вера био, већ за велике труде и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је — <pb n=" |
била.{S} Милош је одмах спочетка владе своје потпомагао овај први извор благостања људског и с |
ти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христос господ вој |
одступала од њега, ове последње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и растављена од си |
их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније употребити може.</p> <p>Да је Русија упра |
општем договору.{S} Но Русија, која је своје батерије запете држала, предупреди ову високу и с |
на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је са |
гледа сретство и начин како да прикрије своје богатство, <pb n="65" /> које је задобио... и да |
четир године дана, она је противу сваке своје личне опасности, са отважношћу и постојанством пр |
ђи износили су са сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме заробљеном народу куцало је |
његове закључили, он је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, |
иче обнезнањена мати, те склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете |
иче над њима.</p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле прес |
ирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на |
кад је праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, |
влада благоволећи савет, да остале дане своје проведе у миру и задовољству приватна живота, а н |
о, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважавајући та предања народња, |
озније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао се је господар од Србије; оних пријатних у |
! рече јој горди младић развлачећи усне своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!»</p> |
ешена била јако разграната и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинил |
ије, а Турска налазила је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом могла совјетнике п |
те ји овде с пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb n="149" /> државни чинимо даљ |
ретна Србија дошла је била већ до очите своје материјалне пропасти, големо насиље и свакдашње н |
ашима млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала их где један за другим смртно рањ |
кама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсц |
ад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. — </p> <p>Једног дана догоди се д |
ска, жене, деца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собо |
браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци м |
адобио... и да личност своју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од |
итисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени д |
ојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са с |
у за стопом отимајући прогањао их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима, пред ду |
роговори неколико речи, загрди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јели |
у Цариграду или у каквој другој држави своје посреднике, чија важност јако претеже на мерилу њ |
сањао је о некој независности и слободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</ |
роз мртве и умируће војнике, да потражи своје рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, |
; старци, жене и деца остављали су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда |
са највећом њежношћу почне повторавати своје највеће уверење високог поштовања, <pb n="155" /> |
ородица, од које сваки члан мора поњати своје интересе и морадне исправке за срећу материјалну; |
а од Срба потучен, није могао наставити своје војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда |
ео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име он прослав |
н у своме народном оделу, које до смрти своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним местима, |
уњених Срба.{S} Њега је поред храбрости своје особито одликовала бистроћа ума његова.</p> <pb n |
пало, горда Љубица <pb n="224" /> упути своје стопе на границу аустријску, без да је у Београд |
паситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за осве |
сти.{S} Људи, који нису никад смели очи своје на султана управити, дивили су се и чудили његово |
колне силе може бити жалише за губитком своје власти, које су из потаје ревновале за влашћу срп |
ом тренутку свака је зебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке поједине развијао се |
ш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом примирију, којег с |
Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз |
као највећа кукавица оставља отачаство своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S |
од српски преотео је од Турака неки део своје земље и у народности својој на ново је просинуо.{ |
ланика, који је сљедећим речима изразио своје незадовољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт |
водио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, што су до тог доба незнањем з |
је у највећој срећи био, опет је носио своје обично народно <pb n="50" /> одело, његову олињен |
далеко, где ће рука победитеља жестоко своје присталице притискивати, а они ће тада сами доћи |
а и старости, несме носити више народно своје одело, већ да се свака има обући у старо руво роб |
јте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не |
рници својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрал |
8" /> Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском с |
, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој својој строгости сузбити н |
ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе под њено покровит |
ада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска ра |
, те чинећи се свему невешти, радили су своје послове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди падиш |
тва да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до о |
ем божијим и назову се „побратими.“ Ово својевољно саједињење добије заклетвом светињу неповред |
епутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину долазити, рачуне прегледати и |
жи своје рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче на |
S} Милош употреби ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке |
подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете су његове по војничком начину |
воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу |
гичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног |
емогоше гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој |
кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен својим најглавнијим великодостојн |
рби су једва један пут већ постали сами своји господари, и Милош напредује са делом цивилизациј |
а Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Србијанци, видила је где два њезина коња под њом |
дњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености доводити: скоро ћемо наст |
тачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је нај |
аре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај б |
S} Чувара престола оца свога!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она, да како Милан умре — ови људ |
који ми могу помоћи, са својим саветом, својим искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, н |
Месец просијава кроз облаке и осветљава својим тавним и жалосним зрацима овај тужни призор.</p> |
кад народ намисли светити се силеџијама својим.{S} У такој грозничавој тишини дошла је била већ |
астоји се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удивителним исходима, којих сљедство |
делио са онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, својим искуством, а ми извршујемо ту вл |
као и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша сакрио био, |
ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтр |
ити.{S} Увек присеби — праштајући се са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђи |
ћу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са својим жалосним зрацима у поноћно доба осветљаваше чове |
са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем, те са гласом највећег презрења рече |
емоније прешле, Махмуд сад развије пред својим вазалом, сву кокетерију измишљене учтивости, те |
луције пао је у прах...{S} Аустрија под својим надзором држи српске војводе, који су небројено |
а спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим сељацима довољно чувен и радо виђен.{S} |
одржати престол ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијај |
ли, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до једн |
ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом јуначком браћом свој |
ењака, који је кроз Србију пропутовао и својим земљацима књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како са |
г непријатеља побили, они су се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, радили су св |
е по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран био.{S} Материјално стање земље брзо се |
пски <pb n="128" /> доскаче одговарањем својим ученим дипломатама и лукавством својим, са свим |
ет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним штабом управлао је овом битком, у нам |
својим ученим дипломатама и лукавством својим, са свим помрачава дипломатску вештину, својих с |
м борцима за слободу српску и јуначтвом својим, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и |
х.</p> <p>Милош који је окружен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје не |
а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</ |
.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу давно већ предвидила, хо |
м Љубицом и млади своји синови, окружен својим најглавнијим великодостојницима, на велику годиш |
ке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, где почивају кости његових |
бије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суграђанима изгубљену отачбину; а остало им даде |
ст султанова позива да захвали...{S} Но својим наравним проницањем је он провидио исто тако и к |
о признала, да се сами могу слободно по својим законима уредити и сами себи старешине изабирати |
били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, давали су <pb n="18" /> им рану и подк |
дити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у својим песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљен |
падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке |
оша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцније великаши српски од њега |
Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања н |
раги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да последњег часа држање његово |
а се шњима завадила, она је распру међу својим непријатељима расплодила.</p> <p>У последњој буг |
собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаст |
сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама приметити, |
су често занешени били страсним жељама својима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Рус |
натраг тргнули и оладнили, он је свима својима подузећима поступао са важношћу и поуздањем, те |
овања, <pb n="155" /> које он у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за |
> <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојат |
јер кнез Милош није дозвољавао бољарима својима никаквих личних сталних преимућства, да прелазе |
народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, но |
са свим помрачава дипломатску вештину, својих супарника.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
или, а Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на супрот ставити могоше.{S} Уздајући се |
орђе даље, окренув се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по један л |
витељства остави слободно извршење дела својих, која им по уставу припадају.“ — Ова откривења и |
ма српским војевале супрот Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике своје. |
Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди |
љивањем добила је она већину присталица својих у совјету.{S} Они совјетници, који видеше да ће |
кочио је на све стране на оружје против својих угњетача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шум |
ра мало одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће било |
који су били право и неправо гоњени од својих немилих господара.{S} Оптужени бегао је у старод |
е унутарње <pb n="5" /> неодвисности од својих старих господара, и напослетку уређење уставно, |
еограда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријатељи примани били у села; сељац |
ре било, нису добивале никакву плату од својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом со |
шево постојано великодушије њему је код својих задобило уважење и поштовање, а код Турака, које |
није одобравао.</p> <p>На потстрекавање својих попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тач |
м.{S} Махмуд прими и узакони ослобођење својих старих робова.</p> <p>Кад су о свему договори уч |
де су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош д |
не као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n="218" /> Ви сретно живите у вашо |
ба, на ново побесне, гордећи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе |
—</p> <p>Кнез Милош пао је сплеткарењем својих великаша, а не зато што је народу свом невера би |
у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после оних велик |
да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и приврженика у Цариграду.</p> <p>Махму |
S} Оне су садржину његову дознале преко својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жр |
о бројала у недри самог сената неколико својих присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Пет |
гао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спаситељем |
нима калити срце своје за несрећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са својим жалосним зрацима |
анцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби ј |
у погледу Србије, све једнако у замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милош |
омака, који су под неограниченом влашћу својих војвода стојали.{S} Они су имали под собом једно |
огледом молила Бога за освету погинулих својих.</p> <p>Ништа није жалосније од овог тужног приз |
ове противу њему — Милош преко искрених својих пријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији |
> <p>Милош повери јединца свога Мијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног |
пски <pb n="226" /> после 27. година на својој свето—Андрејској скупштини лишио Карађорђа прест |
своју, што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, који су за слободу свију |
} Оно мирно стадо робова, које се судби својој било предало, није могло дуже јарам ропски да сн |
от свој на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су они презирали.{S} |
јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну независност и да ову истргне из сумњ |
тоборац и мирољубиви владар, који земљи својој мудре законе и установе даде пређе дакле, него ш |
јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој независност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ ви |
ују она мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао народу |
pb n="48" /> услуге које је он отачбини својој првим даном побуне српске учинио, изодавна су му |
ом показали, да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили дело слободе?</p> <p>И |
и и јуначких жртава, није умео отачбини својој да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у |
х робова о некадањој слави и госпоштини својој, оне су описивале бившу срећу отачбине, а у небо |
ло је материјално стање Србије у језгри својој војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовал |
заповест: „Ако Милош остане при намери својој, да таки најстаријег сина Милошевог Милана, за н |
о те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу |
ла, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би се што противно догодило, то су браћа |
постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заборавила, да има јошт једног сина |
ака неки део своје земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уре |
сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, н |
и, него јавна саучешћа Срба према браћи својој, која под турским јармом пиште»!!! —</p> <p>Запл |
годовањем од себе одбијао, невера браћи својој бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег |
воља рану носили мужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p |
су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве о |
десница божија, за учињену неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као какав крив |
у и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прост |
е једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и старости, предаје |
седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог |
рвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне он, и почне говорити:</ |
оружјем светлим, вијући заставу у руци својој, на којој су биле белим словима написане ове реч |
ву власт у своје руке преотме, при свој својој строгости сузбити није могао.{S} Императорском а |
у Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао велики уплив код совјетника.</p> < |
ра појавише.{S} Но ови призори при свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, што сладо |
навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да од све туге привезујем ране њих |
ов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновн |
пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говор |
b n="174" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. —</p> <p>З |
ечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле около једног ст |
који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад |
свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>П |
Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди је обично обедовао. |
Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је полагао на посредовање Русије, Кар |
у своме простачком оделу, чињаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђ |
и за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је воду на в |
чима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше неколико магн |
.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својом хладноћом даде познати свима онима, који земљу и |
без уважења.{S} Војводе опијене славом својом, а совјетници опет незадовољни, брзо се сложе су |
еће моћи овај челични карактер за руком својом савити, који није нагињао ни за превару ни лукав |
осно, да је морало пасти под сопственом својом претераношћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба |
на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са збуњеним погледом, |
о и узвисио над осталом јуначком браћом својом.{S} Име његово расчуло се у народу српском као и |
атрени позив, који чудноватом краткоћом својом пред очи ставља судбу отачбине и толике за свако |
тне вечери, седио је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом брежуљку, који је растовом гор |
одина заливали су Срби драгоценом крвљу својом земљу отачаства свога, само да би јој повратили |
тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечит |
/> <p>Шатобријан рекао је начином њему својственим: «Грци су јуначством и храброшћу постали на |
личанством, које је само једној књегињи својствено.</p> </div> <pb n="219" /> <div type="chapte |
елити.{S} Народ српски има више народни својствености, ове му треба најпре прелити у нарав прос |
ружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произвело је највеће учешће код |
он имаде велику власт над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори |
шао је са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеком п |
метни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирна - |
иста, тако радећи имао велика основа за своју политику, јер српска крв није била неисцрпима.{S} |
е девојке за своје хареме, а младиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђавати о |
не, које је она више пута потстицала на своју сопствену опасност, да поврати Милоша јединог још |
они људи, што су по неколико усташа на своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, |
ара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бе |
дан српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао |
не и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу |
амо какови пролом спазио, одма је то на своју корист употребио, секао их је као репу и мртвим њ |
ова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно |
од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> покори Србију, каво би под г |
де војевали.{S} Мати Љубичина видила је своју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, по |
агазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је драгоценом крвљу њиховом купљена |
свога седишта, те испод сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су |
е он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и л |
у 1812. год. Турчин кад није морао више своју војску супрот страховите и силне Русије обраћати, |
оворе са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} Они су, што се признати мора у по |
што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену слободу.{S} Радосне и веселе песме смеш |
па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу независност, неразумним пр |
еби, плакао је као мало дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њему нанешене умео је опростити |
има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју малену кнежевину тако уредио, остало је том велик |
и суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушнос |
кад је певајући јуначке песме потресао своју тиху пустињу, сенке старе Србије, негда слободне |
о је у стародревне шуме, где је налазио своју потпуну слободу, пошто се је напред удружио са он |
лош видећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред беже |
обитим напором придржавала је народност своју, која се крунила под политичним ударцима, који су |
ије, само да отклони савршену покорност своју према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик п |
"65" /> које је задобио... и да личност своју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од |
ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и |
да и до његовог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чи |
.{S} Но почем њему није приличило срчбу своју показати, то настави он даље са гласом одобрења.< |
е пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили |
д у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но гостопри |
а трави, држећи усправљеном руком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледајући веселу |
Срба уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n="64" /> <p>Сад султан о |
дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира |
асне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада |
трашити и чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, |
епону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снаж |
више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час |
вљајући на престолу сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, а |
амена од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мого....{S} Ова голема несрећа, < |
евим Турке из Србије изтерала и слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана |
род, да незаборави на изгубљену слободу своју.{S} Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и све |
народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n="131" /> је он ка |
одважно.</p> <p>Оба детета загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа |
одине прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка њег |
p> <p>После ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, примети <pb n="167" |
ови.{S} Ђорђе је платио главом погрешку своју, што је из земље побегао и невера својој браћи би |
кори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} |
је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да |
....{S} Но Милош није се нигда на једну своју личност много обазиро, кад се радило о општем бла |
шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим дрскост |
рнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} О |
<p>„Кнеже?“ — настави Махмуд — жестину своју уздржавајући — «ви дозвољавате народу прекомерна |
ио јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико |
мира са портом закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње уређење земље обраћати.{S} Он н |
и, нису се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затворити или насилно из земље пр |
одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале су стотине г |
право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба детета загрл |
; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале супрот Турака, и н |
који није хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио |
де, који су небројено пута водили браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточници с |
Турцима предао, да закрили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не од |
итачних установа, којима је Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он |
еш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!» — одговори му овај |
/> <p>Напослетку погледи на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно се грлише и као |
к са последњим уздисајем испусти и душу своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може још коме |
сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n="76" /> на олтар народне слободе!!!{S} Сви |
ћ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и |
ија даде поискану поштену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за мојо |
тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без |
="112" /> уговора.{S} Милош по одличном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов |
важност поклона тих; што јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p> <pb n="170" /> < |
тарешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опустошавале су и пљачкале сва |
одаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им |
дузећу није <pb n="198" /> ништа народу свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише штедио љу |
војих великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, к |
јој небудем на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да |
атраће онај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе- |
.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање |
је налагало великодушно поверење спроћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно |
.“</p> <p>Младо девојче паде у наручија своме младожењи.</p> <p>Јелице слатка душо моја, рече ј |
е поводом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на т |
де презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, да се |
уставом земаљским обвезан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Милош |
тарости, предаје кнежевско достојанство своме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета — |
ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, која |
ном општинском.{S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општине имаду право своја непокретна доб |
ђа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписи |
аша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у |
удећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, које је на |
ар целог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, које до смрти своје нигда није ос |
рдељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме простачком оделу, чињаше се да својом вољом над с |
з руку пустити, док неповрате отачаству своме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам |
е труде и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што није могао |
а-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађаше за своје узвишење да захвали, као највећа |
ти, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћује.</p> <p>И |
<pb n="131" /> је он као владар народу своме учинио, кад би овде исписивати хтели; морали би ч |
је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег простога народа, љубав братска |
је стари Петроније певајући по обичају своме уз гусле једну народну песму, која је узносила и |
шену пропаст ислама.</p> <p>По повратку своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне |
рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“ —</p> <pb n="87" /> <p>Милош сад стане нешто да |
у сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је у |
ара није било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном животу губио се, постао је — кукави |
иче старац, ширећи дркћућа наручја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина једно |
устрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учинили и управо да речем образ му |
p>Куршид је баш војнички савет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве зашти |
у главу....{S} Он је предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српског пред |
ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није |
ња имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко |
Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу као непријатељ |
буђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио |
власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо ферман |
није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци, али све те |
ио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за 16 |
тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> <p>Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да |
осланику познати, да је аудијенција већ свршена.</p> </div> <pb n="190" /> <div type="chapter" |
едне године, ово је дело <pb n="171" /> свршено било.{S} У овим делима налази се духа, разума и |
силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући себи право, да при првој прилици |
пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се неће |
драми Српској...{S}219</p> <p>XXIV.{S} Свршетак...{S}225</p> </div> </back> </text> </TEI> |
SRP18791_C24"> <head>XXIV.</head> <head>Свршетак.</head> <p>Пљен народног престола кнеза од Срб |
ност, неразумним противлењем.</p> <p>По свршетку једне године, ово је дело <pb n="171" /> сврше |
овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколи |
евлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слабо <pb n="86" /> јестаство младе Љубице клоне |
еба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње страже турске допрати, где рас |
осле доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депутати ваши, |
но чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњеним Србима |
стали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је топрв од године дана држа |
је жртвовао овим магновеним интересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пр |
ечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љубица направи мали знак крста на зиду, поред |
Махмуд сад развије пред својим вазалом, сву кокетерију измишљене учтивости, те са највећом њежн |
ачним по правитељство наше измирити.{S} Сву прошлу годину совјетовали смо се о том <pb n="145" |
.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у догов |
шање Срба уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n="64" /> <p>Сад султ |
убе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити српски војници тог вече |
и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре |
л ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хи |
к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам се |
Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</p> <p> |
д 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb n="80" /> показао.{S} Са |
њем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христос гос |
речених радина уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људ |
и у деци отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој отворе и обучавањ |
родима, који су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да само ономе |
уже им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, војводе и војници потраж |
ој бугарској побуни, њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима око грани |
али продужи она,» небојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на |
повређен устав и одупру <pb n="199" /> се височајшем оном закључку, да се совјет обнови.“ — Се |
{S} Но певерење поштена човека усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до пос |
м боју погинем!» —</p> <p>„Његова молба се испунила“ — придода старац. «Марко је тешко сагрешио |
кућевног леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави |
акођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но једна слав |
ера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован |
Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати има и он је био у стању издр |
здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> < |
pb n="123" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме ос |
орали би читаве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива. |
објаснити и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово њего |
вог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налаз |
је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен смат |
није на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, н |
би полугосподарство српско признала, да се сами могу слободно по својим законима уредити и сами |
би и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезније према енглеском конзулу држите; ко |
лову том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и |
, да Србија његова није тако снажна, да се са две знамените европске силе у коштац уватити ноже |
е моме узвишеном господару до знања, да се неки високи достојници вашег сијателства туже на ваш |
.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни |
е опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније правитељства представничког у Србији |
рпски великаши отворише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешат |
ме са достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо ре |
има принудити овог простака српског, да се Русији поклони.{S} Немогући другчије Милоша себи под |
извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да би он морао бит |
емљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њихових народа жеља породи |
да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора своје власти и да је готов у свако доб |
е оцу Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштуј |
чинити?» — После ових речи заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне |
ма у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор српск |
p> <pb n="120" /> <p>Милош заповеди, да се постарају и за дела елементарна, сходна за наставу и |
а и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека П |
ласт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе у |
Турску, посретством совјета изрећи, да се са престола српског уклони породица Обреновића, у ко |
ечито трајати, морало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени народ од тешка нап |
рвност у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што му је неограничен |
начну народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S |
ој савезници султана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим |
која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за |
pb n="107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примље |
може часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данком, |
олико година једним гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео њего |
сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на скупшти |
рати.{S} Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз |
ов у званичним новинама оглашен био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p |
незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ов |
рохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што |
зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине окол |
а, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, да с |
ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у |
а порту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајист |
и који нису овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и ста |
е бугарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да у |
199" /> се височајшем оном закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Ту |
шу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девој |
црте смућеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач р |
сваког <pb n="136" /> Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је за |
и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, један другому, књаз властима и народу |
у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га од једнога дана до |
бар толико искрености и одважности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што |
Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам |
то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме руском или турско |
дити са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p |
<p>Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне с |
ојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељем, ми се мо |
ове демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи з |
алати) <pb n="216" /> имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму пр |
улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година назад повратимо на оно доба, кад |
а је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он |
е по престолном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим фразама много народу обећава а ниш |
анама правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb n="194" /> < |
м посљедицама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по |
гли несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене |
подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао |
јке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петрониј |
жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подписује, које је |
е он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре било је врло поспешн |
њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима пр |
материјално добро стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни |
ницавошћу давно већ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу |
вео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао ов |
у стању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ћ |
ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога није могла |
а је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим непријатељ |
га је свога погледа удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ — |
ити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један |
са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љ |
и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите!» |
д какве је важности то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића |
} Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну деца у школама учити чи |
почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} После |
робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју |
сподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је |
на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике |
Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле ор |
се зачује глас војничке трубе; знак да се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да пол |
има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, |
у, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима |
е у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу војводама и <pb |
ке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитање <pb n="118" |
вало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он |
, колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако |
е круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаже, док међу т |
неустрашивог бранитела.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрч |
во.</p> <p>Крајње је време наступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало св |
била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили побед |
Милош обилазио села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и |
-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61" / |
оја јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</ |
а никако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, |
носити више народно своје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о вра |
рим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p |
е и измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, |
— а превод Петронијевића гласио је: «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код висок |
азећи се својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до једном Милошу покорити неће!» — При |
ојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, |
путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није о |
у осталом политика речених земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати |
шени, нису ову тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био |
ци отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце |
зађе.</p> <p>Млада једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мо |
ј цркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на прагу црквеном човек један, под оружјем светлим, |
/p> <p>— „Не господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у |
"203" /> кип на књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у |
се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама приметити, да околне силе а наро |
меду ништа од свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је без поду |
Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Турака, међер |
уговорима мира освећен.» — </p> <p>—„Ја се неопомињем“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да сам |
Сад се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паша београдски, где је била столица уп |
просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово |
Милан — ова јадна политичка жртва, која се као што је опште познато, једног јутра попела на кња |
мо ми на <pb n="4" /> такова дела, која се односе на патриархални живот овог првобитног народа. |
приметбе, одговара на сва питања, која се на њега управљају, излазне основе које су га приволе |
шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош употреби ову |
а свим просте и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама изображења и потребама реда.</p> |
ом придржавала је народност своју, која се крунила под политичним ударцима, који су из помрчине |
ени наћи непријатеља оних уређења; која се дају народима као извесно право и паметна слобода.{S |
ога вазала противу њих....{S} Но Турска се налазила под теретом заштите Руске, којој је султан |
и свем том, ова благородна душа, морала се више пута поклонити увредама, које су нанешене биле |
едњој бугарској побуни, њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима око гр |
расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одв |
амо и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при о |
виђењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску |
није доба сама водила — шта више мерила се са портом и исполином севера — са великом Русијом.</ |
сенку власти владаоцу остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејат |
своју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бела као снег брада покривала му је јунач |
премногих изванредних дагађаја, којима се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека |
даде.{S} После дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb n="169" /> он попу |
ебројене жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице проливала, нису могле без никакв |
<p>Овај жалосни призор за мење времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" |
е у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошев |
е њоме управљао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са природом људи и ства |
а своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, не |
ињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље |
ина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> |
внате, за коначну народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на по |
сту годину живота свога навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да од све |
убопитства, ово је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање |
конзула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем |
</p> <p>Да ово пак постигне Русија мора се упознати и угњездити код свију народа, који у свези |
увати онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихват |
да — имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> |
Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу ко |
а што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, |
очетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и |
к народњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, |
оја су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супрузима догађало, то нам није познато.{ |
руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ у |
ена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису до |
његовој израз гордељиви. —</p> <p>Такав се појавио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђен |
га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу |
ише Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова војска |
p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки д |
ли, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на мес |
и чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопад |
едном кад га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти в |
— 1800. год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвис |
</p> <pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, |
ика — видили смо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на стра |
искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb n="45" /> видило на г |
аст уништити није могла.{S} Једном, кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, једну лепу ј |
сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се б |
једну своју личност много обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њ |
ловито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце |
а клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору заповест диже, настави |
но одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слабо <pb n="86" /> јестаство младе Љубиц |
е порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење догогило, <pb n="192" /> и кад |
ао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затво |
а живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред страхо |
е... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч |
инуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме |
асом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици тр |
пчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да |
интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, |
нека и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љубица направи мали знак к |
ке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, где б |
у страху и највећој тишини певане, сад се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S |
у једном магновењу мало попустише, сад се наново уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет |
ац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глав |
које остали житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паш |
лавнијих епоха у српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но једно је само |
те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да треба заузета села и вароши грађа |
у перо није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ј |
ове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев горди дипломата разљути и по |
је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке трубе; знак да се војници под з |
но да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет л |
јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару |
било је такођер незадовољника, но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску |
S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини |
раву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је |
је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рање |
рским ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S} У |
ац!» — рече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја |
— била оправдана.{S} Има случајева, где се смелошћу и одважношћу већма користи човек него прете |
>У великим варошима, пред дућанима, где се обично ликови свих славних људи продаваху, гомилама |
у нема никакве владарске надутости, где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне |
ша.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући из гласа јуначке песме, што је од |
емљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран |
нце с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и |
ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, |
дина, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је |
е дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе |
лагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страховито превари.{S} Човек, који знаде за све нево |
се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p |
ио — <pb n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског придобити за промене |
кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред страховита вика: «Доле са совјетом! — доле |
о се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и самог народа, који је ско |
давао.{S} По овом даклем обичају, може се судити неоцењива важност поклона тих; што јих је сул |
а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити ономе ни овога ни онога века, који изда св |
ароду јављати ји, оволика гомила неможе се сбог велики трошкова сваке године овако скупљати.{S} |
<p>«Ми остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поста |
дипломације.</p> <p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејан |
Љубица између свију српских жена, није се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад ј |
а ове мученике христове.{S} Русија није се као покровитељка ставила у средину између мучитеља и |
важан» — одговори султан — «о њему није се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, |
и су се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од |
арха Цариградског.....{S} Но Милош није се нигда на једну своју личност много обазиро, кад се р |
паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном |
ји су материјално добро стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови др |
у меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби својој било предало, није могло дуже јарам роп |
арода.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора појави |
није довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у рук |
ха онемиле, читају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бо |
убивим.</p> <p>Све војводе српске, које се користише добивеним биткама и обогатише се, изузимај |
обуђује радине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на |
при овоме одговору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n="164" /> придржавати умео, по |
робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изображени |
ара, и напослетку уређење уставно, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, |
окрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је за |
о удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ в |
а више као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска могла покорити |
а су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216" /> имала су п |
астоји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна слова састоје.</p> <pb n="132" / |
едложени били.{S} Руско посланство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно уло |
се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд осети удар. —</p> <p>«Кнеже!» |
ле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу.</p> |
их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни |
и грозна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да |
хвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, како у грађанским тако и у в |
м претераношћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до друго |
еру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили би |
дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који су ује |
атеља од туђег дома и племена, саједине се именом светог Јована пред олтарем божијим и назову с |
ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њихових н |
покори.{S} Педесет хиљада војника скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на |
> <pb n="24" /> <p>На знак један отворе се врата од колебе, неколико људи изведу једног очајног |
мајке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стас |
реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацајући свој жалостни поглед около себе.</p> <p>«Н |
ену неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни ве |
ше напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош |
од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са остал |
место мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ф |
у одрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише |
и тражимо слободу или смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на оружје, затресоше се |
ка Русија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. —</p> < |
црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију |
се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерн |
буде учасник братске скупштине, где ће се ток свију ствари отачаствених, свима без разлике пре |
да помогну оно место приредити, где ће се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут је |
тавити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народни подјелити и више државни со |
љенијама какви недостатака; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нису м |
ad> <p>У овим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снаг |
у се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране правога, |
уцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </div> <pb n="225" /> <div type="chap |
м величанству у свему попустити, што ће се са општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» р |
ш; <pb n="134" /> младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Мило |
вјетом.{S} Овим установљенијем укратиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и сваког |
ановници такођер беху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо д |
! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју |
укавица оставља отачаство своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их остављ |
у чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше |
ра Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред со |
ијанац у своме простачком оделу, чињаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад |
ше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, који предс |
ране Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју р |
двођење преотме.</p> <p>Сместа искупише се около њега људи, који су народ на побуну и устанак н |
користише добивеним биткама и обогатише се, изузимајући јединог Милоша, који је са негодовањем |
Гласом, на оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, |
братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске далеко р |
јету и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три т |
само Правитељству на зданијама, која би се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да |
испросио; као и немање превару, која би се изродити могла.{S} У тајном кабинету султановом могл |
а би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго устава, како би тим начином избегли ув |
ца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинила, они би |
ће и за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народнима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и |
постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој го |
/> њиова жеља посве обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би се што п |
е, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n="218" /> |
неби л изнашли какво средство, коим би се све потребе народне могле најлакшим и најправијим на |
а су сами себи остављени били, много би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о че |
тада топили у радости својој, но ако би се што противно догодило, то су браћа била снуждена до |
<pb n="13" /> <p>Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед п |
лени посланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не г |
целог народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по православној Русији, њему се са свију страна ласк |
у тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и г |
ву, преко прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити. |
јер онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равноду |
наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p> <p>Пре свега морам |
кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затвор |
мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с |
ослове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена би |
излазила. — </p> <p>Једног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Мило |
ој! —</p> <p>После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног села.</p |
есоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столов |
> свршено било.{S} У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућност, који карактеришу |
ошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана |
је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је |
вај призор, између ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост |
ог старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуб |
<p>Сиротим и жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „да живот српских жена није ниш |
да је глас оног страховитог виора, који се у Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и |
пови и умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао |
а за које благодарност буди ономе, који се је жртвовао овим магновеним интересима, свршило се а |
мученици слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у |
пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но о |
n="100" /> Турке између две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна кој |
е незадовољство у народу.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно |
а и рат.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српском бојишту догађаху пролазили су једни за др |
лико пута био жртвовао живот свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Треба б |
својих угњетача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отп |
беду неустрашивим борцима српским, који се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата траја |
овека једног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздас |
ољом и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да |
на Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на |
и мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удив |
овници.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краљевског брежуљка.< |
ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељс |
у логор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету с |
пет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је важнос |
уважавати.{S} Његовим примером покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа |
су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског сматрали, ма да је |
ачна наклоност постојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — |
и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што вид |
мо.{S} Место са једним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозво |
} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме |
ила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је читав |
</p> <p>Оваким установленијама, чини ми се, биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем скоп |
вим установљенијем укратиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. |
, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час |
ге управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пре |
ља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb n="203" /> кип на књажевском |
љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачуват |
управо да речем образ му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ни |
ма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, |
вољу, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но гостопримство Петрониј |
небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући млада девојка.</p> <p>«Јелице.. |
слањајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Са |
емљама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити.</p> <p>Све |
ба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејм |
за пол године најумјеренији данак, кои се може ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с дан |
анство.</p> <p>Весеље и слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт |
а свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магнов |
опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши |
ук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета |
опивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се вр |
време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једног |
ш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p |
х тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу њ |
овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније правитељства представничк |
.{S} Сабља агина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, к |
есми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов |
кој, одкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он |
едно је само пред очима било — одупрети се сили тираније, те збацити са себе ропске окове турск |
те себи кнежевско преимућство противити се сваком њиховом протузаконитом иступлењу, а овако их |
тале ишле, не може ни Србија установити се за годину дана и постати државом, којој ништа већ не |
брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време |
авде и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али господару! — овај други |
сти, могли су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ б |
инуђен непрестанце под оружјем налазити се, није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ |
и смо свиколици доста времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим |
ошт се није побуна нигде појавила, нити се невина крвца пролила, која би народ на освету изазва |
, где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва |
ком означена била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за К |
.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа н |
га приволе дошаптавању руском поклонити се; намери другим начином и сретством, да уплив Русије |
p>Мњење његово било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустит |
те преко мога тела и непрестајте борити се докле последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S |
скоро долази, кад народ намисли светити се силеџијама својим.{S} У такој грозничавој тишини дош |
случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним |
зна народа — имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа |
тењу, да само прилику добије, истакнути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај сво |
ка ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата о |
их изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n |
е јавног права свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Мил |
ени број Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} |
ити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело о |
/p> <p>„Од кога?» — запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — настави Долг |
и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрестано сходно свог високог положаја, кнез од Срб |
пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до ј |
жртвовала сталност свога народа, бојећи се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812. год. |
су се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, радили су своје послове.</p> <p>Једва |
еним очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше неколик |
аког који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ов |
<p>Милош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт с |
кукавне Србије, рече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његовом потек |
тнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене |
вати смисао речи његових, те му смешећи се пријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један је Алах вел |
у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је |
на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело |
са тим силама?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лу |
ко нове наредбе да прима, придржавајући се свагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и д |
а на супрот ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} |
а се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина изврш |
себе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством совјета изрећи, да с |
ње страже турске допрати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио јед |
ас видити.{S} Увек присеби — праштајући се са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше |
му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац |
међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном животу губио се, постао |
ог уживања маленог пастира.{S} Сећајући се свога детињства и оног уживања у народним песмама, к |
да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се |
метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и |
оветницима мојим занимам о делу, тичући се оних наредаба <pb n="189" /> о којима ви говорите.{S |
и се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n |
садањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> <p>Страховити догађај |
нападну јуначки на турски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Вра |
ви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је М |
им Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји оп |
и у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торжествено, и окружен и опет членовима пр |
пусти и душу своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је |
ли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радиче |
>3.{S} Успостава апелационог суда: овај се састоји из председника и четири члана.</p> <p>4.{S} |
онећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ај |
д да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи ра |
ака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прекине, |
неустрашимо на сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, из |
<p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим |
из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни противити није смео.{S} Сад је требало <p |
е, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су непријатељи Милош |
е рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипроват |
дите вашим министрима, нека штеде и нек се поврате <pb n="215" /> правилима добре економије, ко |
и избавлење и ослобођење отачаства, док се неби снага народна мало опоравила, која је већ дваде |
: «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Т |
све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Претераном тираниј |
у главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању у |
ку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су |
ју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год ору |
шом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца |
ког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна п |
е то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с глав |
одара.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога |
устио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> жељама |
дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је топрв о |
хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају сво |
о брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господа |
милуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг |
</p> <pb n="142" /> <p>2.{S} Рјешио сам се поставити совјет државни првом и највишом властју до |
го претераном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, |
недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Турци гроз |
ље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је м |
тих; што јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p> <pb n="170" /> <p>Дело ово од ос |
атраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево постојано в |
е код тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> <p>И |
у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт т |
ога ужива? — Садање уређење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» |
еби право, да при првој прилици која им се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих прои |
ви људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често занешени бил |
ли, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се |
и је Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд г |
еда, понашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорити.{S} Разговор наш б |
ац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи д |
бити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определења његова:</ |
јко моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку своји |
спе га у прса супарници својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p |
рити све“ — придода он са подсмевајућим се простачењем.</p> <p>Ови одговори донешени совјету до |
рдили били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Д |
одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратима, која силовито отвори....< |
за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом јуначком браћом с |
гри својој војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништа друго бити м |
ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама |
а-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се налазио међу првим борцима за слободу српску и јунач |
отој кнежевини догађа.» —</p> <p>Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и |
рнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака |
потражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и запове |
у над совјетницима младога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјето |
тите на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p> < |
он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и друг |
чи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> пиштољем |
да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказ |
нутак Милош је требао употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који су |
народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а п |
ако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне поча |
b n="29" /> <p>Старији син Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, ко |
је народ такођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но |
гла његову малу чету застрашити и чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На |
оји је год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се |
ка начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разг |
рбију...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим |
.{S} Пред очима сваке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужа |
овима около цркава и манастира, скупљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8" /> беско |
кад је сретни господар од Србије старао се, да умни развитат свога народа унапреди, морао се он |
љу одмах натраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево п |
ог сопственог трошка, непрестано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, к |
ао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему |
и развитат свога народа унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи |
и је растовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца господара од Србије и овај о |
за сретних дана књежевине своје, сећао се је господар од Србије; оних пријатних утисака, и оно |
е остало!“—</p> <p>Милошево пророчество се испунило.{S} Тек што је свитати почело, турска војск |
лободу српску и јуначтвом својим, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуг |
се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац, са |
ом, а совјетници опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није |
ан био.{S} Материјално стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материј |
дмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњ |
к дому своме, у породичном животу губио се, постао је — кукавица.</p> </div> <pb n="59" /> <div |
едао овог србијанског простака, и видио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схвати |
Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово н |
довољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србији уводите |
="70" /> <p>На цвети 1815. год. искупио се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Нај |
м, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет неоста |
али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за изда |
за дужност њихову повратити можете, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне |
о <pb n="151" /> други начин узети, ако се мислило задобити јуначног кнеза од Србије и то само |
љ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После |
— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви не |
/p> <p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, в |
у — она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, |
сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, које се ок |
и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допушт |
а са својим момцима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то ј |
о је као намесник народа радио.» — Тако се учтиво према народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је |
а своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb |
у драго.</p> <p>Ове појединости, колико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, |
ерености и добре воље, а често стављало се у средину као посредоватељ међу људе, који да су сам |
ставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке |
е и захтева много; на другу опет тужило се због њене неумерености и добре воље, а често стављал |
а били устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер с |
ва топова и палење малих пушака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске. |
вао овим магновеним интересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље |
а видити, како од свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати н |
ом браћом својом.{S} Име његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад |
но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо јавно |
ори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал |
састали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но |
главној скупштини састали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем бр |
и.{S} Сву прошлу годину совјетовали смо се о том <pb n="145" /> и совјетовали и једни били смо |
p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л изнашли какво средство, коим би се све |
</head> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} О |
ко побуњених робова даде исећи, подужно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} |
своју, која јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну |
хо и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може само злоупотребити, што коме не припада, како б |
еостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу.</p> <p>Познато нам ј |
ростог сељака, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи с |
рио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се дес |
порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњ |
од овог боја све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку т |
ед врагом страшним, њихова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мученици слободе, пођите!{ |
ничара у земљи.{S} Паша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи пр |
лоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није из |
обили своју независност.{S} Они су, што се признати мора у посланству руском у Цариграду имали |
Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима мира |
и.{S} Искуство онога <pb n="159" /> што се збива код других народа, поткрепљава ову бригу нашу. |
му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у |
велике обвезе према Русији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству |
тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати морам, д |
с су услугу своју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са они |
оводили државним дјелима онако; као што се руководе европејске државе.{S} Све ово закоснило је |
ма и намерама непријатељским, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Не |
и брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређе, него што реч пов |
..{S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</p> < |
ма.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе него што се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они оно |
ишта не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</ |
крепљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче |
је налазио своју потпуну слободу, пошто се је напред удружио са онима које је раван случај у го |
ли, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, војводе и војници |
оја би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики немир — бурна <pb n="41" /> ра |
лаве не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом |
задовољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> < |
суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, него вољом његових велика |
противу Турака листом устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, о |
во пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се о |
ане испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појавила, нити се невина крвца про |
ог Јована пред олтарем божијим и назову се „побратими.“ Ово својевољно саједињење добије заклет |
сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се |
он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, побити јих и раст |
се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се |
као што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, |
тече, прорицања старих људи испуњавају се. — </p> <pb n="44" /> <p>На први глас пушака — ево и |
својили сва изгубљена места, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце св |
ладатељску, за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђ |
ти.{S} Оне у дане пуног искушења морају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с т |
ма бију се један поред другог и враћају се као победиоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овог |
о, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поред другог и враћају се као победиоци — или |
правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога вид |
авао као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војеват |
кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb n= |
пу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђо |
ави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег д |
е слави се по православној Русији, њему се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пенз |
/p> <p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског предвод |
очетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има о |
г изјаснења и званичног питања, отпочну се и званични преговори; но кнез српски дуго је размишљ |
аки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом б |
што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња места радовала састанку њезином.{S} Са свих |
авезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на оружје, несретн |
у, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од свој |
ада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиов |
» сви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од |
одишњу <pb n="210" /> скупштину, где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p> <p>У св |
вде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначк |
чки карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, |
и преговоре о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више п |
ас кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p> <pb n="165" /> <p>«Срб |
} У тајном кабинету султановом могле су се многе ствари објаснити и на корист решити; те стога |
потребовале су стотине година, докле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а установља |
у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, да освет |
ако да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица |
а оца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла вл |
ра-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руски, рачунајући на <pb n=" |
раћу и слободу њину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране со |
Ивановској 500 наоружаних људи, који су се свемогућим Богом и његовим распетим сином Исусом Хри |
српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпљења свакоме злу навикли, предали |
сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устанка; попалити и са зем |
је кнез српски пролазио, појављивали су се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за ра |
оведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} |
трпљења свакоме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове р |
чи своје на султана управити, дивили су се и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрестано |
љали су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља ра |
ро непреодољивим препонама, провукли су се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању пр |
у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па |
заједничког непријатеља побили, они су се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, р |
аши грађански и кривични закона, кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим |
авана била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је с |
р и искусни законодавац, човек у ком су се све способности великог владара слиле ни писати није |
о гори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свакојаким видом показивали.{S} Народ |
Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: д |
ло је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година јуначки борили за повратак изгубљене |
биткама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несретним С |
, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: з |
моћ притицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан |
агда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци ог |
ађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде |
езирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени |
огом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас с |
з стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо ре |
ше“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретство за |
магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се би |
зу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које |
и је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца |
је и код њихових старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он је своје н |
емогуће пером израза дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго о |
а даје, за пример служити.</p> <p>Милош се није устручавао, да народу изнесе на јавни претрес ц |
тако високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је |
ј ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се приближи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црв |
осланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не господи |
за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, затаје од Милоша |
отиву кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на јед |
ваке сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, а Турска налазила је опет интересе своје |
власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави политички карактер, јер на многи мес |
а, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију |
ослобођен од самртне казни, коју је на себе навукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ово није |
су биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар о |
овитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излагала за другога, само да би јавну |
у своме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жестока и голема |
дупрети се сили тираније, те збацити са себе ропске окове турске.{S} Из овога проистекоше све ј |
оружје оставити неће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неос |
ј.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског престола |
мојих непријатеља и злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају себи моју врховну в |
S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, |
рихвати речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу њего |
диног Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, невера браћи својој бити, — побегли су у |
те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те послали,»- рекао |
е народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке |
ћности твоје отачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама зај |
тај народ пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n="129" |
тво, које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни с |
пских сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Т |
уводите“ — настави султан — „лишавајући себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст д |
ову у своје интересе увуче, подложивши себе под њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа |
рв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити....{S} За име Христово, бар ви остали буд |
ог светског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од сам |
вим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде г |
јет државни првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на ко |
су по неколико усташа на своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе ус |
се, бацајући свој жалостни поглед около себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и д |
нема у себи толико просторије, да би у себе примити могао све посланике народне; то је <pb n=" |
{S} Цркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре а за изба |
јошт није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле |
и.</p> <p>Побратими деле савесно између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију |
а турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, грозне добродетељи, |
ог среброљубља да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво!“ —</p> <p> |
ји поклони.{S} Немогући другчије Милоша себи подчинити, сад она обрне лист као да он народу сво |
ика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одговору саме простоте, које се је Мило |
собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, |
одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољства, која савршено дозвољава |
једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке |
ршујућу власт у руке совјету, остављате себи кнежевско преимућство противити се сваком њиховом |
ли све препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског престола — да на овај сед |
и овој народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону б |
нога, који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд |
је с народом заједно извојевао народу и себи слободу и ову је земаљским законима народу осигура |
бодно по својим законима уредити и сами себи старешине изабирати.{S} Милош није с тога допуштао |
места, а житељи равница остављени сами себи, подпали су поново под власт турску.</p> <p>Но пор |
посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављени били, много би се боље разумели.</p> <p> |
иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти |
о примити дело за свршено, задржавајући себи право, да при првој прилици која им се даде, очупа |
био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љутину.{ |
похвалу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, |
дописивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног |
а које поклонење Милош одговори: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благоволење — |
а дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Т |
и чину старешинства.{S} Свако село само себи бира старешине, који уједно и неки део пореза одме |
ету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од р |
ворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико просторије, да би у себе примити могао све |
n="132" /> <p>Слово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говор |
le>Даница</title>.» Оне су садржавале у себи прекрасне песме народне, које су на скоро на немец |
{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на |
сталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <pb n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју |
ја најновија уређења, која садржавају у себи демагогичка начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао с |
ори он живо - „ваша установлења имају у себи такове основе, које поткопавају власт владатељску, |
редбе кнеже, како данас постоје имају у себи много демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то ре |
ребледиле и од страха онемиле, читају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи |
од себе самог, мало по мало присвајају себи моју врховну власт, која је мени од народа дата.» |
ави се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{ |
мрског господара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, |
ј одржати.{S} Црне очи њене необично су севале.</p> <p>Љубица небуде послушана.</p> <p>Хитра ка |
та више мерила се са портом и исполином севера — са великом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, ка |
ог дворца господара од Србије и овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави |
и са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У |
егових старих родитеља и миле дружине — седамдесетогодишњи роб нехтеде тако скупе слободе — суз |
ајвећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала! |
будите све дотле неокрњену одржати, док седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио |
хтеву партаје руско-турске која већином седи у совјету?“ —</p> <p>«Господару! — давајући ви изв |
ја, која је у свим гранама правитељства седила и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.< |
ничари.</head> <p>Једног зимског вечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; |
и— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удосто |
својих присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабин |
и случај:</p> <p>Једне пријатне вечери, седио је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом бр |
заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој |
оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари Петроније певајући по обичају своме уз г |
еца после оца свога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу совјета, свештенства и апелац |
е блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Турци поново на Србију |
пео, са образом могла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве |
еви, који јошт у совјету <pb n="202" /> седише употребе ово на корист његову, покажу противници |
<p>Старац Петроније брзо скочи са свога седишта, те испод сламњаче извуче своју шару, стане с њ |
вог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим |
пним, те је он ту често проводио читаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана, |
усрдно.{S} Како на одређено место дође, седне на столицу, око њега разни државници, који су за |
е себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртвовала ста |
, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да ст |
самог кнежевског престола — да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор премног |
азе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде, која је за коњанике и депутирц |
ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мого....{S} Ова голема несре |
а своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и пос |
да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — О |
, одма је то на своју корист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је |
су их војском опколели, заузеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> |
Сад се показала нужда, да треба заузета села и вароши грађански уредити, која би уједно саједињ |
октобра 1844. године писано, из једног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захв |
нце и осветли страшни пустош остављеног села.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18791_C |
ака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове села међу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и го |
еху Турци потучени.{S} Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине турске ханове |
бија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n="136" /> Србина читаш, да |
бити, нити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди на |
упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак један отворе |
та; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, наши ће суседи дознати з |
а.{S} Двапут у години је Милош обилазио села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том |
их земљака као пријатељи примани били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, давали |
p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, ал |
а по реду и чину старешинства.{S} Свако село само себи бира старешине, који уједно и неки део п |
ном Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њега |
знаваху.{S} У писму том извештава један сељак свога пријатеља о тадашњим догађајима и завршује |
ли за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу, |
постављено и уређено од једног простог сељака, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чу |
љака као пријатељи примани били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, давали су <p |
дложити.</p> <p>Од Крагујевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши |
о послужи, и он беше међ својим простим сељацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатс |
евелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли |
оном закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјасни се, да ј |
нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петроград и Цариград, кој |
и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико својих присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа |
е матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставити, што потпом |
, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово сад ни |
ачке песме потресао своју тиху пустињу, сенке старе Србије, негда слободне и ратоборне излазиле |
— ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу |
и да осујети сплетке, које су подривале сенку власти владаоцу остављене, борила се је она и веш |
е пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђо |
описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна |
инама детињства свог, није као и остала сеоска деца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетк |
села међу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак |
госиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да |
сика, ишла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} У месту његовом Тополи где је жив |
окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца, била је управа предата кметовима или општинским |
је лежао на новопридобијеним крајевима Сербије.{S} У слову том предоставио сам вама свима, да |
нима окружним, главним кметовима народа Серпскога и вишим духовенством и свештенством нашим, до |
пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг д |
кати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у сваком |
његов, који је, стојећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева, |
њали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за добро |
аписати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима |
ратоборног уживања маленог пастира.{S} Сећајући се свога детињства и оног уживања у народним п |
доба а за сретних дана књежевине своје, сећао се је господар од Србије; оних пријатних утисака, |
Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редо |
да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад робиња у |
че Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју запове |
и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћу |
ћеш више војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде поискану поштен |
...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички уважавати.{S} Њего |
и Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb |
, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад |
Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног среброљубља да носиш име х |
и се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сад |
..{S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> < |
навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Ту |
и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио заповед божију, која вели: не кради! — а кра |
је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити, да моје слободно срце под оделом ро |
тао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности за отачбину.</p> <p>Го |
огнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једног од наших мрских господара.{S} |
а, који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. « |
си само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На ова |
бији налазио, са особом и имањем својим сигуран био.{S} Материјално стање земље брзо се у Србиј |
ежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.</p> <p>— Јад |
о види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске |
упају према томе кукавном народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа до |
ања, да се неки високи достојници вашег сијателства туже на ваша насиља, која на то теже, да <p |
време његовог живота, нити светлости ни сијателства титула дата није, па ни од самих његових по |
у отворену битку, где би голема турска сила могла његову малу чету застрашити и чувао се Турци |
ачнија даду Милошу разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власт |
ланац доводила.</p> <p>Ни једна једина сила хришћанска нехтеде подићи гласа свога за ове мучен |
силе а нарочито пак покровитељствујућа сила Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче он |
них главних порока, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова |
ељи Милошеви отклонили уплив јевропских сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима д |
<head>XIX.</head> <head>Сплетка страних сила.</head> <p>Околне силе нису биле позване да прегле |
по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ |
..{S}168</p> <p>XIX.{S} Сплетке страних сила...{S}175</p> <p>XX.{S} Простак и дипломата...{S}18 |
в такав, какав је на поискавање страних сила прерађен — сравнио са пројектом, ког је Милош наро |
е предметом љуте критике, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са т |
ча, ладнокрвно гледао, како са престола силази онај, кога је он поставио, и који је за сво врем |
и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p |
ам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим једне високе порте — правио...{S} И ја мисл |
о ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И султан, б |
ваш начин управе, задаје озбиљну бригу силама, које су признале полунезависиост Србије.»-—</p> |
> <p>На цвети 1815. год. искупио се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједанпут |
аша унутарња уређења интересују и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој зем |
.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике силе, које шире своја снажна рамена преко толиких милиј |
ди падиша, да он без употребљења велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и р |
снажна, да се са две знамените европске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на ко |
година ратовао је противу големе турске силе, коју су најславнији ђенерали њезини предводили, т |
после ове скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање |
ран покаже, док међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике пристој |
идим принуђен вама приметити, да околне силе а нарочито пак покровитељствујућа сила Србије, има |
а у Србији заведе.</p> <p>Једине околне силе може бити жалише за губитком своје власти, које су |
насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Мил |
>Сплетка страних сила.</head> <p>Околне силе нису биле позване да прегледе устав, који је био у |
ји су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223 |
непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њихових наро |
у, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, |
да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржав |
ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из г |
српски често је био несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљ |
ро долази, кад народ намисли светити се силеџијама својим.{S} У такој грозничавој тишини дошла |
д Бога послати, да у таковим потребама, сили непријатеља неустрашимо на сусрет изађу.</p> <p>Бо |
о је само пред очима било — одупрети се сили тираније, те збацити са себе ропске окове турске.{ |
везан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Ма |
оно злоупотребити могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држим да им се |
их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу |
т побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе |
о више своју војску супрот страховите и силне Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и |
т и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, |
једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили |
главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица јој издавале |
ахмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву |
овом се приликом приближи вратима, која силовито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врат |
одговори Милош заданут неком непоњатном силом. —</p> </div> <pb n="34" /> <div type="chapter" x |
исли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе под ње |
ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја |
тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p> <p>Пре с |
уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n="64" /> <p>Сад султан одважно |
ме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Н |
тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су душа ових незадовољника, па ма да је Мил |
дну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између |
а Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— одгово |
прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије и поверење народа, то би била неразумност оче |
епријатеља хришћанства у забуну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомаг |
акт његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. <pb n="205" /> година, потпише |
ете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи између матере и сестре, стр |
е и Омира.</p> <pb n="29" /> <p>Старији син Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна по |
ма овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ р |
при намери својој, да таки најстаријег сина Милошевог Милана, за насљеднога кнеза од Србије у |
мре — ови људи на престол позову другог сина Милошевог Мијајла, који је увек живио обожаван у с |
паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да т |
е Љубица заборавила, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара престола |
Мата његова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> < |
зе, које падају на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једн |
че извуче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке к |
еним само зидом одељена и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чу |
ажи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и |
и твоје отачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно |
о копље, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико магнов |
/> <p>Тугујући горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заб |
кој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p |
српској.</head> <p>Непрестано уз престо сина свог стојећи одушевљена Љубица, која је дубоком пр |
ог уклони породица Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски питома |
тре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да по |
ачбине, и да он остављајући на престолу сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као |
својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је св |
, кад нам у сред страховитог разбојишта сине појетички образ Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за |
рости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши го |
времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече стар |
у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручј |
д улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде |
«Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш м |
ако протиче капља по капља крви српских синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље |
г сената неколико својих присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се вас |
Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен својим најглавнијим великодостојницима, |
> <head>XXII.</head> <head>Љубица, њени синови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листови |
...{S}190</p> <p>XXII.{S} Љубица и њени синови Милош и Мијајло...{S}208</p> <p>XXIII.{S} Послед |
кати:</p> <p>„Куда сте потегли несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — |
се свемогућим Богом и његовим распетим сином Исусом Христом заклели, да дотле оружје оставити |
? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина |
и, предаје кнежевско достојанство своме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо |
тај више година под турским ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало |
ажну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак расположити на народ.</p> <p>Потребе, које |
мрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта је могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити, кад је био ос |
тивошћу и гласом више наравним:</p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јад |
вог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» —</p> <p>З |
/p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — наст |
770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном |
јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Те |
Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</p> <p>У самом Цариграду б |
<p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред њега на коле |
а изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сирота девојка,» уздане Милош гледећи за њом.</p> <p>Жа |
се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу |
? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем ж |
и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сирота девојка,» уздане Милош гледећи за |
ки дан редовно по један лебац удовици и сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза појас |
/> <p>„Правду Ђорђе, правду дај за нас сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се једном ваља |
о, подигне он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим душама, који се Богу моле казуј |
дјеле најправијим начином, како ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо располагање.</p> |
о водећи бригу, како би простоме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за |
шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како јој попа н |
То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговори Милош у |
бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p>Султан се није мога |
усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле д |
другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један једини данак по три талир |
а три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад |
г, да страховитом ајдучком вођи потајно сјајна предложења учини.{S} Као награду — за његово лич |
врдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, ова |
дражесна вила од Шумадије пришапнула му сјајни санак будућности, проказала му све крваве бојеве |
оја дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под |
и предложе помирење.{S} У тајној једној сједници совјета буде закључено: „послати кнезу шест со |
ега.... јатаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван |
већу невољу, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но гостопримство П |
мао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност спрам Русије, да народу веће право |
у званичним новинама оглашен био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Вл |
било споразумети се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једн |
етна девојка са збуњеним погледом, руке склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су |
жалосници! повиче обнезнањена мати, те склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим сми |
утрење правленије најбоље, и као ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под кметовима, капетанима и |
ацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{ |
Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </div> <pb |
своји одговори до усхићености доводити: скоро ћемо наступити неке разговоре, у којима простак с |
из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна слова састоје.</p> <pb n="132" /> <p>Сл |
.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да са |
ро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, што су до тог д |
ности напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако ис |
еби прекрасне песме народне, које су на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са велики |
аћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави |
теријално стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унут |
победили голему турску војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредним п |
оме друштву, његова нечувена освајања и скоро непоњатна неустрашивост и српско безпримерно јуна |
у у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодољивим препонама, провукли су се од 1829—1 |
о раје.</p> <pb n="93" /> <p>Од толиких скоро неверојатних призора, који су узор српскога оружј |
ајрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео, у |
на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петроград и Цариград, који обојим дворовима |
народом показивати, који предсказиваху скору побуну.</p> <p>Неки тајанствени дух, који од запа |
а: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка противу |
твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан |
ци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <d |
рати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са свога седишта, те испод сламњаче извуче своју |
у жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред ч |
ранијом турском нагоњени народ српски — скочио је на све стране на оружје против својих угњетач |
увши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у р |
тини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена иронија, не показује ли зар једним махом, једн |
ше и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Је |
навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини |
о у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио сплетке, које отуда полити могу.</p> <p> |
{S} Јецање несретне девојке, срце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, пад |
ризора, који су несретну Србију скроз и скроз десетковали, без да су њено постојанство заморили |
рвавих призора, који су несретну Србију скроз и скроз десетковали, без да су њено постојанство |
дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштро посланика руско |
љати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, која ј |
ази и покори.{S} Педесет хиљада војника скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да |
е — седамдесетогодишњи роб нехтеде тако скупе слободе — сузе облише му његово старо лице. </p> |
S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државному уставу, заклетву, изб |
е, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у |
тврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торжествено, и окружен и опет чле |
та и јесени, нисмо могли <pb n="138" /> скупити веће скупштине прво зато, што је превелика суша |
е о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати |
и уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују и благајном општинском.{S} Св |
по зборовима около цркава и манастира, скупљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8" |
сбог велики трошкова сваке године овако скупљати.{S} Овакви депутата народни има по свим држава |
урски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се о |
у!</p> <p>После победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и умиру |
виколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да |
S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња места радовала |
најиме управу земаљску и законе народна скупштина.{S} Ово је био други красни део посланства Ми |
помогну оно место приредити, где ће се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут је био |
олазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћу речених радина уздигнута је била |
добро урађено!“— </p> <p>Мало после ове скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош буде позв |
у страна дошао, да буде учасник братске скупштине, где ће се ток свију ствари отачаствених, сви |
<p>И зајиста, после ове велике народне скупштине од 16.{S} Фебруара 1835 год.— кнез Милош доби |
нисмо могли <pb n="138" /> скупити веће скупштине прво зато, што је превелика суша била, због к |
онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше величанст |
— у извештају томе, ког сам ја великој скупштини поднео, нема ништа друго; но је описано стање |
њу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај |
е 27. година на својој свето—Андрејској скупштини лишио Карађорђа престола, те је опет Милоша о |
је сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао читати, печатати и подјелити међу <pb n=" |
ако смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђ |
који су требали предложени бити главној скупштини.{S} Нисмо могли до сад схватити рачуна, колик |
дног кнеза од Србије поставља, народној скупштини на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам имп |
да земаљски и мени и совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена су |
во» његово, које је он говорио народној скупштини, која је по његовој заповести сазвата била: „ |
нио са пројектом, ког је Милош народној скупштини год:{S} 1825. предложио; а особито, кад ова д |
има изразио своје незадовољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за какво |
" /> <p>„Слово престолно, које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили» — настави |
ицима, на велику годишњу <pb n="210" /> скупштину, где су се у присуству народа сва дела распра |
и ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину долазити, рачуне прегледати и народу јављати |
ави.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за 16. новембра 1835. где је бил |
од дати.{S} Стога даде он одмах народну скупштину сазвати и поднесе јој на одобрење <pb n="127" |
е би траве и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и |
народне; то је <pb n="133" /> Милош ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њој учеств |
без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредељен би |
, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродуша |
но ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрекавање |
</p> <pb n="165" /> <p>«Србија је много слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти м |
римиле су и освештале ову моралну снагу слабијег противу јачег; а два искрена пријатеља од туђе |
без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слабо <pb n="86" /> јестаство младе Љубице клоне и у му |
у овом последњем судару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пре |
он у оставци својој навео, да рад своје слабости и старости, предаје кнежевско достојанство сво |
одетељи, нечувене одважности и невиђене слабоштине.{S} За човека овог, који после толико пролив |
.. једног од наших мрских господара.{S} Слава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко де |
земаљским законима народу осигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је |
800 до 1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела |
, на овај благотворни глас.{S} Но једна слава није довољна, нити је тако снажна, да ноже препор |
арод такођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но једн |
сности и слободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња з |
; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </div> <pb n |
врагом страшним, њихова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мученици слободе, пођите!{S} |
ом би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кнезу од Србије своја висока осећања, којим |
опаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по православној Русији, њему се са свију стран |
ем: плач раздражених робова о некадањој слави и госпоштини својој, оне су описивале бившу срећу |
у отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који су за веру и отачбину и |
аре преповетке и народне песме, које су славиле дела српских јунака покупити и штампати.{S} Од |
шири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт наређивала, већ је потекло из слобо |
кнежеско достојанство.</p> <p>Весеље и слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слав |
ти Турци завирити неће....{S} Идите сад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте са повере |
сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима излази на штету, која је пу |
ред дућанима, где се обично ликови свих славних људи продаваху, гомилама врвио је свет, да види |
авао.{S} Но колило је задобивена победа славном делу његовом помогла, толико му је великодушије |
тане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих људи, који врховну власт његову подривају, |
ног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n="224" /> упути своје ст |
остане без уважења.{S} Војводе опијене славом својом, а совјетници опет незадовољни, брзо се с |
њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српских јунака, почео само да говори у народу он |
итељу.{S} С њима сам делио сретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу слободу, с њима изгледаћу у |
ст њихову признати, они су апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски је народ такођер на славу свију |
у.“ —</p> <p>Српски је народ такођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај благ |
беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које је справљао.{S} |
је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се |
стити, што ће се са општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекне Махмуд, завршујући ов |
/> уједно издаје храброст, одушевлење и сладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лу |
ахоти ипак су пуни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе |
толими нагон за слободом набављао му је сладости у грубом занимању пастира, где је он уживао по |
е брзо скочи са свога седишта, те испод сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред сина, ост |
ница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и при |
ојетичкој и светлозорној ноћи са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пришапнула му сја |
наручија своме младожењи.</p> <p>Јелице слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта рад |
реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, челичан карактер и дубоко проничући ду |
у Србији једну странку, која је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао бољари |
допустити, да Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчи |
гомилама врвио је свет, да види његову слику, која беше са цртама јако означеним, погледа стра |
м су се све способности великог владара слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што на |
арод мало стишао, стане Милош на једној слици трибине, која је напред мало изтурена и стојећи г |
на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</ |
којој су стојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особитом живошћу викала је: „Браћо! хај |
словима написане ове речи: «Отачаство, Слобода!“</p> <p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ро |
ју народима као извесно право и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има своје врем |
етна добра саме под закуп давати, лична слобода свију грађана проглашена је, сопственост њихова |
! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај род |
своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва младост Ђорђев |
војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде поискану поштену и јунач |
шу своју <pb n="76" /> на олтар народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бо |
на јуначки борили за повратак изгубљене слободе...{S} Све је сад дозвољено било Турцима, они су |
о ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} После дугих дебата, при којима се Мило |
дамдесетогодишњи роб нехтеде тако скупе слободе — сузе облише му његово старо лице. </p> <p>— „ |
и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме стар |
презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, |
о се славе на земљи!{S} Пођите мученици слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађ |
нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевали.{S} Мати Љубичина видила је своју крај |
кле се год они борили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац |
и својој, и да су сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, |
ав даје му једном речију велики простор слободе?“ —</p> <pb n="160" /> <p>„Народ српски не ужив |
роб! — сањао је о некој независности и слободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња |
ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p |
на којима су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава окружја и села |
тиху пустињу, сенке старе Србије, негда слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трају |
ије власт наређивала, већ је потекло из слободне воље самога народа, који је прве своје кораке |
пски стењао.{S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је душу |
дост Ђорђева.{S} Мало позније немирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињама тргова |
21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а које остали житељи подпомагаху. |
и вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији од онога што га друге европске земље имају, |
авног права свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша |
српског, који је робове поставио у ред слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних догађаја |
е Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p> <pb n="193" /> <p>Међу самим |
ластан нити си у стању учинити, да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде ј |
ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „траж |
е да разним гранама правитељства остави слободно извршење дела својих, која им по уставу припад |
раним моју!» — одговори му овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђ |
арство српско признала, да се сами могу слободно по својим законима уредити и сами себи стареши |
Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико просториј |
ослетку уређење уставно, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што с |
гдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња за слободом, водила га је у пустињу да потражи места где н |
ило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је свак |
рзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са животом |
ка.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слободом набављао му је сладости у грубом занимању паст |
је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом.{S} Приповедао му је о јунацима српским.{S} Че |
рбији, које је уведено на основи по све слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узме |
теља и постаће прекомерно у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Русија сад нађе |
Милан се налазио међу првим борцима за слободу српску и јуначтвом својим, попео се на степен в |
лазе у свакоме војнику српском, који за слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>« |
војој браћи био.{S} Војници, који су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет турск |
д она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћује.</p> <p>Императ |
„достављено да народ српски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n="188" /> управе, и |
другог никог више нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја таји |
ем Милошевим Турке из Србије изтерала и слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска по |
о да поврати земљи својој независност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа ње |
сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, који су се дали за паре продат |
е: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешко |
народом заједно извојевао народу и себи слободу и ову је земаљским законима народу осигурао.{S} |
вом преко сваке похвале бранила јуначки слободу свога отачаства, и особитим напором придржавала |
а, кога у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом, на ору |
ретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и |
160" /> <p>„Народ српски не ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама |
и и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је драгоценом крвљу њиховом купљена била. |
да кнез Милош незаконито стешњава јавну слободу народа.{S} Она га оптужује тајно, да сваким дан |
омињу народ, да незаборави на изгубљену слободу своју.{S} Више Србије на небу ведроме, вргоше в |
док неповрате отачаству своме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовањ |
ога, само да би јој повратили изгубљену слободу.{S} У историји света неналазимо равног примера |
само да поврате земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио ж |
о, те су опет повратили своју изгубљену слободу.{S} Радосне и веселе песме смешане са војеном г |
имању пастира, где је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на погле |
евне шуме, где је налазио своју потпуну слободу, пошто се је напред удружио са онима које је ра |
о опасно дати народу у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло употребити, а при т |
е кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељства о |
ружја положити, довле незадобијемо нашу слободу.»</p> <p>Са највећим ускликом очајања изрекоше |
м, долазим опоменути вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупшти |
ништоће, из које се сва скоро престолна слова састоје.</p> <pb n="132" /> <p>Слово кнеза Милоша |
м сада на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак расположити на народ.</p> |
S} Оно није из другог каквог престолног слова преписано, нит је по престолном шаблону израђено, |
у у руци својој, на којој су биле белим словима написане ове речи: «Отачаство, Слобода!“</p> <p |
{S} Пастир краљ...{S}128</p> <p>XVI.{S} Слово краљево...{S}137</p> <p>XVII.{S} Милош и Махмуд.. |
а се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнет |
азивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћ |
да то принети.</p> <p>«Ово је престолно слово произвело живе приговоре тих дворова, усљед којих |
"SRP18791_C16"> <head>XVI.</head> <head>Слово Милошево на углед.</head> <p>Сад је година дана, |
на слова састоје.</p> <pb n="132" /> <p>Слово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што с |
ародног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио народној скупштини, к |
сно испуњава.“ —</p> <pb n="162" /> <p>„Слово престолно, које сте ви у скупштини 16. фебруара т |
не показује ли зар једним махом, једним словом праву намеру господара од Србије, само да отклон |
су нам и назори руски о оном престолном слову, за које је рекла, да носи собом установе демагог |
одјелити међу <pb n="140" /> нама.{S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устрои |
овопридобијеним крајевима Сербије.{S} У слову том предоставио сам вама свима, да се о свим овим |
да би се овај вечити савез јединства и слоге братске далеко разгранао, мудре старешине српске, |
миљато писмо, којим га у најкитњастијем слогу источног израза позива, до дође у Цариград.</p> < |
а совјетници опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није би |
које су име његово спомињале и чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S} |
то су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво ст |
отврдити, да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољубивим.</p> <p>Све војводе срп |
ња довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се |
овјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, него вољом њег |
лони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти као подчасник, и ту је себи п |
е више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео изучавати на изуст наро |
оду о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Милош се није устручавао, да народу изн |
е напред опредељен био, да буде мост за случај каква непријатељства између порте и Русије, а мо |
е неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p> <p>Једне пријатне вечери, седио је Ђорђе са |
е напред удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они с |
ломе пастиру, да место ово које је њему случај означио није за њега? — или је можда, занешен и |
био ону велику важност, коју би из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде војнички с |
е по другим земљама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити |
беде избавити — била оправдана.{S} Има случајева, где се смелошћу и одважношћу већма користи ч |
Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме руском или турском двору — било б |
ика речених земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с нис |
и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лукавство изневерило било и што |
ло је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турском |
ед гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на сва питања, која се на |
су негда песме такове <pb n="40" /> код слушалаца производиле, подстакнуше сада у народу највећ |
Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест његову, с |
ба свира дивотно народне песме и доводи слушаоце до највећег усхићења.</p> <p>Улице су дупком п |
тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој Србији.</p> <p>Кад су н |
не био је неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p> <p>Једне пријатне вечери, седио је |
увредило је и једног посланика, који је сљедећим речима изразио своје незадовољство у пуној ску |
них напора и великих војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он ј |
ти!“—</p> <p>-------</p> <p>Овде је сад сљедовало једно од оних немилих призора, којем је немог |
цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу српске жене им |
чудесима и удивителним исходима, којих сљедство беше: ослобођење отаџбине, признање њезине уну |
гда противу њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и најв |
ли се, јер су га сувише за демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но сил |
шта тако на побуђује на расматрање, као сматрање људи и ствари ове земље, после толиког робовањ |
озвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри |
нај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{ |
> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, |
гово величанство» — гласило је писмо — «сматраће онај дан за најсретнији у животу свом, у ком б |
озвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данком, што га је порти сване годи |
ној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово високом |
ла му је јуначка прса његова.{S} Његово смежурано лице са цртама јако означеним, показиваху реш |
јој горди младић развлачећи усне своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Так |
пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели очи своје на султана управити, дивили су се и чуд |
који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затворит |
и, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а које остали житељи по |
ако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро знала, да Србија им |
е магновење — престане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење без икаква |
ила оправдана.{S} Има случајева, где се смелошћу и одважношћу већма користи човек него претеран |
аље, којој се позвати ни противити није смео.{S} Сад је требало <pb n="151" /> други начин узет |
разним гранама правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb n=" |
>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћанства у забуну дов |
натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако пак извесно је, |
ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и подигне благостање народ |
о Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који |
м гором обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца господара од Србије и овај од северног в |
метио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање посматрано је, свака <pb n="1 |
мишљао да му предвођење преотме.</p> <p>Сместа искупише се около њега људи, који су народ на по |
падну јуначки на турски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Враг н |
воју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а |
овића са српског престола, била би нова смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.</p> <p>П |
љену слободу.{S} Радосне и веселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњава топова и палење мал |
<pb n="184" /> <p>Овај нешто подсмехом смешани одговор збуни мало отменог посланика.{S} Он је |
» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу |
ама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његов |
уће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! |
ће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један је |
н човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицо |
који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, ал |
о ништа са тим силама?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово пит |
ке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Ш |
н је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после оних великих ратних напора и великих вој |
личанствена је и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, где мал |
ега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пријатељски рече: |
ени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите праведном захтеву његовом, ком нећете |
је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски |
ски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n="188" /> управе, и његово је величанство з |
вако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је н |
и на главној скупштини састали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повеће |
сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили н |
> <pb n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у нар |
ј, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени |
> <p>«Браћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлук.{S} |
ити.</p> <p>Све ове потребе подмиривали смо ми досад различним и млогостручним приходима земаљс |
ирити.{S} Сву прошлу годину совјетовали смо се о том <pb n="145" /> и совјетовали и једни били |
ад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свиколици доста времена и мислити се и разговорити |
b n="145" /> и совјетовали и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпосле нашао с |
Љубица у борби за независност - видили смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стај |
ла покрај најхрабријих војника — видили смо како је она после, кад се супруг њен на престо попе |
p> <p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л изнашли какво средство, коим би се |
а сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од кав |
њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који му |
ни синови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима видили, колико је и како је живо у |
земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је истина осн |
лед.</head> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{ |
усијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски противу Турака листом устао |
међ собом испитамо и расправимо, пошто смо одани један другом и у најискренијем поверењу.»</p> |
од разумео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино прибежиште од свиј |
а: <pb n="200" /> руско-турским!....{S} Смрт издајицама!!!...{S} Овај тренутак Милош је требао |
рате земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без сло |
да!“</p> <p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт један |
устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу српског о |
изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њихова го |
е божије почињемо и тражимо слободу или смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на оруж |
углед ставља престол илити најужаснију смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за Француску годинама |
важношћу грозне и <pb n="152" /> ужасне смрти патријарха Цариградског.....{S} Но Милош није се |
свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излагала за другога, само да би јавну неправду од |
ата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име он п |
асликан у своме народном оделу, које до смрти своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним ме |
страни, гледала их где један за другим смртно рањени падају!</p> <p>После победе, која је њу т |
доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овде, |
тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта је могао сирома народ с |
рко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p> |
гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво господарство совјета, и то совјета оног раздор |
свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n="96" /> Турке застраши и они буду од Милош |
ј црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица јој издавале су, да се она у највећем оча |
ћи од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и |
Русија управ лицем она већ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора прет |
ење и ослобођење отачаства, док се неби снага народна мало опоравила, која је већ двадесет петг |
у и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, која је им |
м» — прошапута он, загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> <p>То |
помињати, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему турску војску, сваки је скоро да |
устанка српског.{S} Старост је изнурила снагу његове јуначке мишице, но кад му није можно више |
ту застрашити и чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу |
ти могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војниц |
натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира са во |
итке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада своји |
арода, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу великих и пробитачни |
ске, примиле су и освештале ову моралну снагу слабијег противу јачег; а два искрена пријатеља о |
вог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чисте земљу од |
одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда |
новато, да велике силе, које шире своја снажна рамена преко толиких милијона разна народа — има |
једна слава није довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити спавајући народ, који од ст |
јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се са две знамените европске силе у коштац у |
у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, поср |
ган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.< |
својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања народа српског, зависила је верност порт |
и и напрасити карактер овога, није лако снашао окове ропства.{S} Частољубиве мисли њега су од с |
и својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је |
ла коса спустила се на рамена, бела као снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S} Њего |
е трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њиховим очима мање з |
» —</p> <p>„Али господару! — овај други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb n="56" |
ише пред њега човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рек |
редало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Страховити глас: «на оружје!» — потресао је С |
пељивије и невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, под којим је цео н |
мужа свога дубоко увређена била; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} |
са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, б |
оји као напрасит и самовластан тешко је сносио икакво ограничење његове власти.{S} Милош је пок |
је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p> |
, но морала је као и остале српске жене сносити љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута |
енкости у глави тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње канцеларијске, но ипак је оставио |
ају, војводе и војници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опет с почет |
што противно догодило, то су браћа била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је духом задахнута б |
о, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој |
оље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Турци поново на Ср |
, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Милошева, а мати |
> <p>За неколико магновења владала је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај у |
с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очаја |
рђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољ |
ици.{S} Пад једног човека повукао је за собом пропаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе слави с |
и престо на земљи оборили, морали су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео |
е у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, стада са млади паст |
ством кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезније према енглеском |
ли, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничију власт признати, особито пак |
а народ један тако дуго може трпити над собом тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу ону |
едно или више окружја, признавајући над собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да |
Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те |
коња, пролети уз редове заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима заставу |
ну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубур |
их војвода стојали.{S} Они су имали под собом једно или више окружја, признавајући над собом вр |
а побуну и устанак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од |
сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто смо одани један друг |
доћи неможе, као што су наметнути сами собом намесници решили, док га не позову, и то тек онда |
толном слову, за које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се о |
у највишем степену власт има над самим собом, у једном магновењу схватао је он сва призрења, к |
моме и <pb n="146" /> мостове села међу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадаш |
жавному уставу, заклетву, изберите међу собом најразумнија и најодабранија лица, и оставите ји |
им овим моим предложенијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договорите, пак да |
0 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци вид |
министре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде |
војка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благословени! прог |
љао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те |
и нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам о делу, тичући се оних нареда |
судовима, судови вод државним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под |
так и дипломата...{S}180</p> <p>XXI.{S} Совјет и оставка Милошева...{S}190</p> <p>XXII.{S} Љуби |
="122" /></p> <p>«Ми остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет |
је и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, ла |
може се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових вели |
" /> се височајшем оном закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турск |
ца свога Мијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p> <p |
новластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb n="149" /> државни чинимо даља расположенија |
границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племените на |
паснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb |
воју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који су |
42" /> <p>2.{S} Рјешио сам се поставити совјет државни првом и највишом властју до себе и до књ |
владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син ње |
"SRP18791_C21"> <head>XXI.</head> <head>Совјет и оставка Милошева.</head> <p>Кнез Долгоруки вид |
4.{S} Први избор министара, председника совјета и совјетника припада кнезу, а он може само оне |
/p> <p>На овај предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодуш |
ји одигравана:</p> <p>Почасно обновлење совјета било је већ закључено у општем договору.{S} Но |
дјела народни подјелити и више државни совјета; попечитељи ће ји предработати, совјетници разс |
одбија, па незнајући како да превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових |
е помирење.{S} У тајној једној сједници совјета буде закључено: „послати кнезу шест совјетника |
јући се на Русију и Турску, посретством совјета изрећи, да се са престола српског уклони породи |
овитељствујућа сила Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, кој |
него измет онај и смутљиво господарство совјета, и то совјета оног раздорног, који је страним с |
ј и смутљиво господарство совјета, и то совјета оног раздорног, који је страним сплеткама обори |
столу српском седио.{S} Он по закључењу совјета, свештенства и апелације није могао кнежевати, |
бити поштени признати оно, што је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није друго прот |
ј својој младости имао велики уплив код совјетника.</p> <p>Мњење његово било је, једино ослонит |
избор министара, председника совјета и совјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати о |
са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетника и предсједника апелационог суда, једнак је с |
ета буде закључено: „послати кнезу шест совјетника од стране умерене, који ће код њега израдити |
је у томе, што је сваком приликом могла совјетнике противу кнеза потстрекавати и отуд што за се |
је и војвода <pb n="60" /> било.{S} Ове совјетнике су окружја бирала, потврда избора ових била |
о и озбиљно држање народа узнемирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ ра |
совјета; попечитељи ће ји предработати, совјетници разсматрати и мени предлагати на одобреније. |
ња.{S} Војводе опијене славом својом, а совјетници опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кара- |
став преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, док неби што погрешили |
превод Петронијевића гласио је: «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код високе п |
лагати на одобреније.{S} И попечитељи и совјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја, |
иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совјетници одобравали.{S} Оне исте сумње које су Милошу |
ти у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали Мило |
ину присталица својих у совјету.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачени бити, почну сад |
што није могао рану преболети, да порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се |
.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над совјетницима младога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа |
ита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на |
вјетовали смо се о том <pb n="145" /> и совјетовали и једни били смо једног, а други другог мње |
тво наше измирити.{S} Сву прошлу годину совјетовали смо се о том <pb n="145" /> и совјетовали и |
позиција међу војводама и <pb n="62" /> совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и |
се наједаред страховита вика: «Доле са совјетом! — доле са издајицама: <pb n="200" /> руско-ту |
под законом и у непрестаном договору са совјетом.{S} Овим установљенијем укратиће се, чини ми с |
етанима и судовима, судови вод државним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb n="143" / |
и и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен, но једино од попечитеља унутарњег и |
! — давајући ви извршујућу власт у руке совјету, остављате себи кнежевско преимућство противити |
ре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учинити за |
асхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим |
е дужег саветовања пошаље кабинет руски совјету српском заповест: „Ако Милош остане при намери |
остачењем.</p> <p>Ови одговори донешени совјету доведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да |
Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српс |
шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени љу |
артаје руско-турске која већином седи у совјету?“ —</p> <p>«Господару! — давајући ви извршујућу |
елације није могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза |
Милошев рад, само неки незадовољници у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи р |
еће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт у совјету <pb n="202" /> седише употребе ово на корист ње |
обила је она већину присталица својих у совјету.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачени |
не самовољно промјенити, без договора и согласија свију нас и свега народа.</p> <pb n="142" /> |
т завладали били, нови паша од Београда Солиман изда заповест, којом наређиваше: „да ниједна же |
н оставку на кнежевском достојанству из сопствене побуде дао и да од послушности њихове, зависи |
амо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим интересима, као и да утврдим вашу власт, кој |
pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано старао се он само, да у к |
о тако несносно, да је морало пасти под сопственом својом претераношћу.{S} Јаук очајнички дигне |
ина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опустошавале су и пљачкале сва места |
на слобода свију грађана проглашена је, сопственост њихова неприкосновена <pb n="174" /> је и с |
је је она више пута потстицала на своју сопствену опасност, да поврати Милоша јединог јоште, ко |
ивични закона, кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати, да по |
ити је тако снажна, да ноже препородити спавајући народ, који од столећа у ропству турском стој |
у.{S} Честити српски војници тог вечера спаваху под заузетим турским шаторима.</p> </div> <pb n |
Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је то на своју корист употребио, секао их |
сретство, које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори уста |
соносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила је она већину п |
ита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Иди |
их тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, да осветничко оружје дотле |
потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако за |
ужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу к |
на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благословени! проговори мати падај |
запете држала, предупреди ову високу и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачби |
но, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују за њега |
онима, који су му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка п |
Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Срб |
чекује да се руски конзул на крају оних списа подписује, које је он спремао, да народ свој поди |
отребили да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше |
"SRP18791_C19"> <head>XIX.</head> <head>Сплетка страних сила.</head> <p>Околне силе нису биле п |
олу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу њину из |
боком проницавошћу у траг улазила свима сплеткама и намерама непријатељским, и као што се мисли |
и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама изображења и потребама реда.</p> <p>Као врхов |
совјета оног раздорног, који је страним сплеткама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у ру |
оју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је сплеткарењем својих великаша, а не зато што је народу с |
S} Устав Србије...{S}168</p> <p>XIX.{S} Сплетке страних сила...{S}175</p> <p>XX.{S} Простак и д |
иповеда, откривала <pb n="220" /> им је сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства свог |
<p>Непрестано настојавајући да осујети сплетке, које су подривале сенку власти владаоцу остављ |
а отачаства меша, јер је скроз провидио сплетке, које отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напр |
ски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле |
показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплетке међутим нису престајале, оне су све више подрив |
нас узела; она мора сачувати онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу, који је н |
е осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независности српске и дубоке осећаје ср |
вој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо речи једног Француског научењака, који је кро |
S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </div> <pb n="168" /> <div type= |
Мијајла, који је увек живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.< |
/p> <p>Пре свега морамо овде ону љутину споменути, којом је и сам руски министар ускипио био, к |
ке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и чује где слуга његов упућује тужећег се да |
ад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} |
ло, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </div> <pb n="225" /> <div type="chapter |
вим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом победил |
ом свету разнела.{S} Његово јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, његова нечувена ос |
ишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која су склони били за сваки |
Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су М |
руги у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод уста |
у глави тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње канцеларијске, но ипак је оставио намеште |
ио је задахнут величином свог позива, и способан за довршење народног дела.{S} Он је оног време |
ајао за тим бити; да сви грађани његови способни постану дела, која ће једном њихово политичко |
а управљале су биле војводе, јер других способнијих људи за та места с почетка није било; но Ми |
поче замерати што га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} Русија је врл |
усни законодавац, човек у ком су се све способности великог владара слиле ни писати није знао.< |
а, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, но напоследку остане без уважењ |
ваца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим се |
<pb n="115" /> била.{S} Милош је одмах спочетка владе своје потпомагао овај први извор благост |
аву пожње, за превелике намере; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је споме |
а изврши: да Милоша склони на покорност спрам Русије, да народу веће право уступи, које му по у |
виђало је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промету трговачком, доцниј |
урци су освојили сва изгубљена места, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обуз |
крају оних списа подписује, које је он спремао, да народ свој подигне на један степен висине с |
то је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао |
“ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знати који нису овде, |
за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога господара од обале отисну.< |
дства.{S} Кад <pb n="206" /> је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног д |
оје му је налагало великодушно поверење спроћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благ |
ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим |
огледе на своју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бела као снег брада покривала му |
и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христос господ војује с вами, в |
љку, који је растовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца господара од Србије |
нуте тевтере прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак од т |
цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође |
ећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S} 1839. на кн |
и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изображеним народима, онда ћемо вид |
е на поискавање страних сила прерађен — сравнио са пројектом, ког је Милош народној скупштини г |
а српског устанка; попалити и са земљом сравнити куће, поватати младе девојке за своје хареме, |
ме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жестока и голема насиљ |
о преобучен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унап |
сто нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остало!“ —< |
рку,» како је овога клетва очина до тог срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њима с |
ње независности српске и дубоке осећаје срамног робства, ког сада подносе.{S} У последње доба, |
у веру погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства окаљано било!“</p> <p>Алија зајиста од |
ека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим г |
pb n="68" /> српски, као период невоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и пра |
свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешена!»</p> <p> |
ра морао одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале су с |
са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међ |
очима мање значити, него јавна саучешћа Срба према браћи својој, која под турским јармом пиште» |
о поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наставити своје војевање, а да |
буњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора |
и се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним биткама добро застрашена била, и која |
ојој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним војводом |
остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени били |
који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да је у |
2</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе врховни вођ Срба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кара-Ђорђе и Милош...{S}59 |
ом или ванредним пожртвовањем од стране Срба.</p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је једном Мил |
мира, није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Ср |
.</p> <p>Турци видећи овако малени број Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих војник |
<p>И заиста! — Турци видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- и несањају |
гов Милан...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба под Кара-Ђорђем...{S}42</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе |
или су једни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали |
791_C6"> <head>VI.</head> <head>Устанак Срба под Кара-Ђорђем.</head> <p>Устанак народа српског, |
слити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом бр |
да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у п |
једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг |
реда.</p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре |
Ужици, постаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храбрости своје особито одликова |
упи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све основе, које су га побуд |
кавијег и највештијег војводу побуњених Срба. </p> <p>Небројене жртве и толики бојеви у којима |
де Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са неописаном срећом, вешто у |
поред свију непријатељских покушаја, да Србе раздвојењем ослабе, у сред 19. века — може песник |
ом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничарске |
едина држава хришћанска и једне речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише у притј |
сија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <pb n="17 |
говор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром |
заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n="104 |
а у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене |
турска војска халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним шта |
ре подупирала <pb n="177" /> испод руке Србе и остале хришћане, који подјармљени исламом стењу, |
карактерише ове просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи |
тољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно викати:</p> <p>„Куда сте пот |
о насиље и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци нек |
ако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, уби |
намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буд |
на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци прот |
ика, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" /> |
"105" /> <p>Усљед једне битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци се смету, о |
ри хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбијене турске вој |
анак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио |
у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на супро |
од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, ко |
између мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година јунач |
лати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал |
Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом |
но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје м |
у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини |
— поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе поби |
показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, затаје од |
четку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>П |
турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војн |
турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени великим губитком, немогоше гонити их, ве |
трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме ре |
на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.< |
и ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему турску војску, с |
годарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Турском, д |
Кроз пуних четрдесет година заливали су Срби драгоценом крвљу својом земљу отачаства свога, сам |
>XV.</head> <head>Пастир Краљ</head> <p>Срби су једва један пут већ постали сами своји господар |
бити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и гологлава изведу пред М |
ходство кнез Долгоруки њега обавешћује, Србија зајиста велике обвезе према Русији имала; а што |
ем том оклевању праведне српске ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и верно испуњава |
во су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је топрв од године дана државом, а при о |
.....{S} Русија је врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити, — н |
и, — но није хтела никако допустити, да Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мислећ |
ог кнеза од Србије, под тим условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300,000 турских пијастр |
других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се са две знамените |
оке порте — правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистателном портом з |
а су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На л |
она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до очите своје материјалне про |
чном пристојношћу захтјеве, које јој је Србија предложила: да призна независност њезину под пол |
наручено било да доказују користи, које Србија од уплива руског имати може.</p> <p>Неки опет бо |
својој војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништа друго бити могл |
ановљавају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n="139" /> него којим су |
го којим су све остале ишле, не може ни Србија установити се за годину дана и постати државом, |
ингтон истока.</head> <p>Једва једанпут Србија после толико година остави оружје.</p> <p>Ако ус |
жне припознале.»</p> <pb n="165" /> <p>«Србија је много слабија» — рекне Милош: «него да би ико |
ћ покрет, гордељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме простачком оделу, чињаше се да својом |
, који је са укоченим очима гледао овог србијанског простака, и видио се да је до крајности изн |
зника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на оружје, несретна њ |
јла, она жена ваљана, пред храбри своји Србијанци, видила је где два њезина коња под њом убијен |
му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у р |
речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, који су били право и неправо гоње |
војском, носећи турски барјак. —</p> <p>Србијанци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико |
ђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије.</p> <pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад се по на |
се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Це |
вих установа.{S} Целокупна организација Србије, после савршеног мира, била је организација оруж |
а нарочито пак покровитељствујућа сила Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног уз |
им је духом задахнута била сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу с |
и црну капу.{S} Као врховног господара Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим пр |
повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву о |
Махмуд...{S}150</p> <p>XVIII.{S} Устав Србије...{S}168</p> <p>XIX.{S} Сплетке страних сила...{ |
1_C18"> <head>XVIII.</head> <head>Устав Србије.</head> <p>После овог изјаснења и званичног пита |
илошевог Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје с |
> <p>Кнез Долгоруки видећи, да кнеза од Србије ничим застрашити није могао, да га приволе дошап |
ead> <p>Пљен народног престола кнеза од Србије Милоша — довршен је.{S} Питомац императорског ка |
ивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, висок, |
1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, народној скупштини на потврђење поднео |
Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим условом, да Србија порти годишњи данак |
овјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу с |
дном рекао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико просторије, да би у себе при |
тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт предао |
о се мислило задобити јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Овом претера |
ика овамо послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште да |
а и уважавања.</p> <p>Путовање кнеза од Србије, жуборило је непрестано по сви мести, кроз која |
полугосподарства свога принуди кнеза од Србије: «да промене своја најновија уређења, која садрж |
ом Ура!!! — означавају долазак кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно одело у |
признат само за војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суграђ |
се до самог смерног дворца господара од Србије и овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе |
ва признат био за врховног господара од Србије, Милош је наумио да неке поправке <pb n="111" /> |
једним словом праву намеру господара од Србије, само да отклони савршену покорност своју према |
о сходно свог високог положаја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, погледе свију главн |
да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди сва постојећа званија, а међу тим кад у |
head>XIV.</head> <head>Насљедни кнез од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Милош постао идолом |
тити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ је |
ad>Милош</head> <p>Кнез Милош, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцер |
који је сад постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерадосно поздр |
<p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се не б |
ног јутра попела на књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини влада |
т од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је употребити јошт једино сретство, које м |
њежевине своје, сећао се је господар од Србије; оних пријатних утисака, и оног меланхоличког и |
У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се, да умни развитат свога народа унапред |
ана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђен на месту високом које заузима, и |
ло, лично изразити славе-пуном кнезу од Србије своја висока осећања, којима је он према њему пр |
је је истог вечера сретном господару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтив |
, посланик је руски поднео господару од Србије: «уверење високог уважења и благонаклоности од с |
ј акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не потпис |
везде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се врата од колебе, н |
Идите сад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте са поверењем проти полумесецу и знајте |
да напоље на гомилу војника, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у р |
сије, вашем пријатељу и закрилнику целе Србије, кад би само учинили једну услугу, која би њему |
ар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може б |
зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом самим; св |
равке <pb n="111" /> за друштвено стање Србије заведе; но принуђен непрестанце под оружјем нала |
p>Пре свега морало је материјално стање Србије у језгри својој војено уређено бити; јер ком се |
"3" /> <head>Пастир краљ или Ослобођење Србије.</head> <head>Историјска приповетка.</head> <div |
АСТИР КРАЉ</p> <p>или</p> <p>ОСЛОБОЂЕЊЕ СРБИЈЕ.</p> <p>Историјска приповетка.</p> <p>Написао К. |
ије могла преживити покор тај, понижење Србије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год буде род |
отресао своју тиху пустињу, сенке старе Србије, негда слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је м |
ави на изгубљену слободу своју.{S} Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења свој |
а...{S}110</p> <p>XIV.{S} Наследни кнез Србије...{S}121</p> <p>XV.{S} Пастир краљ...{S}128</p> |
онађе начина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</ |
ла и под предвођењем Милошевим Турке из Србије изтерала и слободу своју опет повратила.{S} Ма д |
већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у |
ас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства српског за првих |
које су унутарње <pb n="222" /> ствари Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 го |
ност управе њезине осигура, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, ни |
оњењем пуног достојанства даде поглавар Србије изванредном посланику познати, да је аудијенција |
Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни |
илама, које су признале полунезависиост Србије.»-—</p> <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и |
у ком је порта признала полунезависност Србије.</p> <p>На глас ове радосне вести, народ занешен |
21" /> она излаже очитој пропасти судбу Србије.»</p> <p>Љубица дубоко ожалошћена речима овим ба |
нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србије, све једнако у замену својих добрих услуга.</p> |
мениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година назад повратимо н |
која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно и искрено; она је |
елике услуге, које је Русија 1833. год. Србији у делу српске независности учинила; подсећао је |
81" /> услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да храбри и |
купља од својих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира просј |
ем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} После дуг |
Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу независност, ипак су им |
је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији приписују успаљују највеће незадовољство у народ |
штело.— Сљедећи догађај познат је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Србијом опе |
<p>Весеље и слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт наређивала, |
ама штампати и поделити народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за |
ена може бити, био једини човек у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у страном |
е умешности је стало и требало уставној Србији, док је приволела порту, да изда једном већ наре |
ед 19. века — може песник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и Омира.</p> <p |
рника, које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе |
он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређе |
е гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже |
докле год Турска сва укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама д |
рзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран био.{ |
н свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине околне силе може бити жали |
илошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и мислити знаваху.{S} У писму |
но уверен био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз |
" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу вели |
раживања њезина прибравши, створи она у Србији једну странку, која је Русији слепо одана била, |
ле год буде родољубивих поштених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спом |
дјејаније правитељства представничког у Србији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући |
ва; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом |
ица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату јед |
је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће пос |
начином и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>Српска аристокрација, која је ве |
аздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> <p> |
жалосној драми српској, која је после у Србији одигравана:</p> <p>Почасно обновлење совјета бил |
о.{S} Материјално стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјално |
е.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србији уводите“ — настави султан — „лишавајући себе вла |
<p>Таково је управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорско |
о место за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова војска српска није би |
> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се п |
ет повратила своје старо господарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и |
p>Ако испитамо уређење правитељствено у Србији, које је уведено на основи по све слободомишљено |
ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отворена...{S} Раздор пониче на |
ато власт турска, која је <pb n="39" /> Србијом владала, није их од насиља ових бранити хтела, |
ви желите <pb n="186" /> да место мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он |
м тако и у војничким стварима над целом Србијом преда.</p> </div> <pb n="49" /> <div type="chap |
ји.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Србијом опет завладали били, нови паша од Београда Соли |
акидашњег разговора.{S} За <pb n="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопису једва са мало |
потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био |
"196" /> сваке сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, а Турска налазила је опет инте |
ији и њеном посланику, који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да нар |
ну.</p> <p>Године 1812. и 1813. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци |
писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него в |
а и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n="64" /> <p>Сад султан одважно пође да |
ховити глас: «на оружје!» — потресао је Србију од једног краја до другога.{S} На уговорени дан, |
дног Француског научењака, који је кроз Србију пропутовао и својим земљацима књегињу Љубицу опи |
овек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n="131" /> ј |
.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати с |
а под своју власт <pb n="223" /> покори Србију, каво би под гвозденим прутом друге српске народ |
p>Сад султан одважно пође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада војника |
Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тач |
кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунезави |
>Неки тајанствени дух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне р |
сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, који <pb n="179" /> ће дипломатским срет |
</p> <p>Императорски посланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша |
еверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле да |
ледали, морало једним кораком ступити у Србију заробљену, и први пут од господарства турског от |
</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређе, него што реч поведемо о Милош |
оврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну у народ |
оје су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, |
е је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент руски |
аја и крвавих призора, који су несретну Србију скроз и скроз десетковали, без да су њено постој |
и сва изгубљена места, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију во |
ћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да позо |
рци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се |
т Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој зага |
ољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому своме, |
ење власти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији приписују ус |
на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се |
</p> <p>Но пређе, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова устанка, пређе, н |
тако грозно и ужасно светили несретним Србима, као сада.</p> <p>Године 1813, 1814, 1815, обиље |
регу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но колико бриге труда и стрпељиве умеш |
урну помамно на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуца |
устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким <pb n="37" /> даном расла, ипак је с друг |
, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем |
а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите |
би и најимућнији тако и најсиромашнији Србин био задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима |
ст сваког Србина слободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, |
народна права, или права, која ће сваки Србин уживати, пространо и онако описана и разграната, |
ога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону. |
и непрестајте борити се докле последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтре |
пливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једно |
могла.</p> <p>Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које |
њиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама м |
села.{S} На лицу сваког <pb n="136" /> Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан |
м Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на п |
у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат д |
и власти наши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се свима.{S} Из њег |
у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин господар од свог им |
ије веровати могао, да између Турчина и Србина срдачна наклоност постојати може, задовољи се с |
41" /> <p>1.{S} Сачинити и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права и дужности кња |
тојала избројена права и дужности књаза Србскога, права и дужности власти наши и права и дужнос |
овати могао, да између Турчина и Србина срдачна наклоност постојати може, задовољи се с тим, шт |
толике за сваког невоље, <pb n="103" /> срдачно војници приме.{S} Са свију страна као из једног |
ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb |
га, сузама обливао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја. |
н посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други |
све страховите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у |
ру код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Т |
човече! ти си недостојан са твог гадног среброљубља да носиш име христово на себи, сад ћеш иски |
плата износи годишње:{S} 200.000 фор. у сребру.</p> <p>9.{S} Архијепископска плата је 6000 Ф.—а |
Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме зароб |
покушаја, да Србе раздвојењем ослабе, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Србији верне |
едити, где ће се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који ј |
иште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта сине појетички образ Љубице |
обља свога, законитост је турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођ |
} Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њега био, |
сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме, кој |
и не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који су одани били проту |
летака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљ |
Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора појавише.{S} Но |
сно оружије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха гла |
е.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећег |
сија није се као покровитељка ставила у средину између мучитеља и жртава; требало је да Срби са |
сти и добре воље, а често стављало се у средину као посредоватељ међу људе, који да су сами себ |
, који обучен у дивотно народно одело у средину <pb n="137" /> народа са женом и децом долази, |
у га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраста човек, држање му је војничко, опхођење |
дили смо се досад, неби л изнашли какво средство, коим би се све потребе народне могле најлакши |
м њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, којим би могли из |
г <pb n="136" /> Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато так |
еснећем победитељу.{S} С њима сам делио сретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу слободу, с њим |
а себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се, да умни развитат с |
ви. —</p> <p>Такав се појавио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђеним очима турске свети |
емају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао се је господар од С |
у водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са п |
тили својих угњетача. <pb n="218" /> Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути |
и верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прог |
исокомерно питање, које је истог вечера сретном господару од Србије до ува дошло одговорио је М |
чбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати престол ономе, кога народ |
е морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје инте |
ље, који <pb n="179" /> ће дипломатским сретствима принудити овог простака српског, да се Русиј |
ма по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин како да прикрије своје богатство, <pb |
повући натраг са мојом породицом; то је сретство за измирити све“ — придода он са подсмевајућим |
а то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{S} Код народног све |
еже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, којим би могли изказати то признање ваше, кој |
У тешком робовању турском, она је свако сретство, које јој је давало прилику да господари над с |
Србије морао је употребити јошт једино сретство, које му је заостало било, да спасе себе и зем |
м поклонити се; намери другим начином и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>Срп |
ше установе нису постале другчије, доли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите с |
овољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим п |
на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе на |
вадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт од 1800. |
ао овај први извор благостања људског и среће државне, пошто је земљеделце ослободио од множине |
зкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично народно <pb n="50 |
лазе, отачаство је бесмртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пре |
Људи пролазе, отачаство је бесмртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бој |
Србадије.</p> <p>Красно и са неописаном срећом, вешто удешеним плановима, отпоче он свету борбу |
т тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p> </div> <p |
ти своје интересе и морадне исправке за срећу материјалну; треба да народ позва своје дужности, |
; правитељство наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља |
је једини владалац српски, који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акт |
и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотове делити, то би њему врл |
S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце |
туд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да навуче.{S} О |
споштини својој, оне су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле име |
е један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сирота девој |
ивити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди младић развлаче |
иву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле савесно између |
и најтврђи <pb n="28" /> савез — остало сродство пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињ |
ој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{S} Места, где су се род |
и сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери српске отачбине!“—</p> <p>После |
растове Шумадије, пробијајући љуто сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим времено |
n="83" /> <p>Пређе него што се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они оно, што је ос |
рбији почео колебати.</p> <p>Ова војска српска није била више као проста ајдучка чета, од које |
ништа тако и некарактерише народ и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху под заста |
ест, којом наређиваше: „да ниједна жена српска, без разлике стања и старости, несме носити више |
литичкој борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, која је у свим гранама правитељст |
упка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која |
ао велика основа за своју политику, јер српска крв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла |
ише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p> <pb n="1 |
олазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављају куће своје и беже |
а уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>Српска аристокрација, која је већ била камен потстицања |
1815. год.</head> <p>Кара-Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} Аустрија под свој |
вање задало било.</p> <p>Столица управе српске била је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у год |
ију, каво би под гвозденим прутом друге српске народе придржавати могла.</p> <p>Ни један честит |
дножје частољубивим.</p> <p>Све војводе српске, које се користише добивеним биткама и обогатише |
је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што их је од преких промена бранио.< |
{S} Док су Турци заробљенике и рањенике српске немилице давили и убијали, а одустајали би тек о |
и блага душа, но морала је као и остале српске жене сносити љутину и халовитост мужа свог.{S} М |
е.{S} Но при свем том оклевању праведне српске ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и |
ге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске при овој народној борби осветлаше образ и себи и |
атске далеко разгранао, мудре старешине српске, примиле су и освештале ову моралну снагу слабиј |
и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроб |
е он отачбини својој првим даном побуне српске учинио, изодавна су му место већ обележиле.{S} К |
неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевљеном магнов |
е у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Ру |
..{S} Аустрија под својим надзором држи српске војводе, који су небројено пута водили браћу сво |
че, да су праве Српкиње, достојне кћери српске отачбине!“—</p> <p>После ових речи изађе из олта |
ег кнеза српског.{S} Но угњетење власти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, |
ко исто знао је праве услове народности српске поњати.</p> <p>Пре свега морало је материјално с |
це раздире спомен негдашње независности српске и дубоке осећаје срамног робства, ког сада подно |
е он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пред његовим ногама иштући благо |
које је Русија 1833. год. Србији у делу српске независности учинила; подсећао је Милоша на живе |
љедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде дано |
овесници за јуначки народ <pb n="68" /> српски, као период невоља, срамоте и нечувеног мучења.{ |
је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредељен био, да буде мост за слу |
јој ништа већ неостаје желити.{S} Народ српски има више народни својствености, ове му треба нај |
тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је био несретна жртва ових силеџија, кога |
— рече посланик — „достављено да народ српски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n |
чанственији и најрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију |
{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и |
ти на народ.</p> <p>Потребе, које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Султану,< |
то коме не припада, како би дакле народ српски оно злоупотребити могао, што он сам по сили прав |
ераном тиранијом турском нагоњени народ српски — скочио је на све стране на оружје против своји |
ропство турско, под којим је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај био је за слободни дух |
ead>Кара-Ђорђе и Милош.</head> <p>Народ српски преотео је од Турака неки део своје земље и у на |
свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски није довољно зрео за оне установе, које се тамо |
лободе?“ —</p> <pb n="160" /> <p>„Народ српски не ужива другу слободу осим ону, коју је сам зад |
е оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политичар и искусни законодавац, чо |
II.</head> <head>Кара-Ђорђе врховни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је чудновато расматрање ј |
ошеву реч, као што смо видици, народ је српски противу Турака листом устао.</p> <p>Рат се започ |
задовољству приватна живота, а народ је српски <pb n="226" /> после 27. година на својој свето— |
на оружје, време је!» —</p> <p>Народ је српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S} Још |
јаснити и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово |
вде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављивали су се ови исти призори.{S} |
тпочну се и званични преговори; но кнез српски дуго је размишљавао о предлозима онима који су м |
превод као правилан примио, и тако сами српски великаши отворише широм врата, да се Турска и Ру |
а измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л изнашли какво средс |
</p> <pb n="104" /> <p>Кад би разјарени српски војници на бојном пољу после победе сваку штедњу |
<pb n="192" /> и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Ми |
ког имати може.</p> <p>Неки опет бољари српски, повукли су канал од црног мора до срца Србије, |
ртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити српски војници тог вечера спаваху под заузетим турским |
својим рукама, коју су доцније великаши српски од њега преотели — али великаши српски Милана и |
српски од њега преотели — али великаши српски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је |
ју.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француске револуције, ко |
време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пре |
охвалу турског народа рећи: да је јунак српски целим путем примао, најсјајније сведочбе удивљењ |
и сурови изражај, стари пастир и јунак српски, стане гордо пред великог господина Руса и охоло |
p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — |
Такав се појавио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђеним очима турске светине, која је в |
тупити неке разговоре, у којима простак српски <pb n="128" /> доскаче одговарањем својим ученим |
реч повторавана и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење |
књиге саставио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске именом «<title> |
ви пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевн |
месту, гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обз |
p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удивителним и |
д свију страна опколи, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем ок |
ви нападај буде одбијен, па у колико су српски редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени |
у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни |
ни Турци, двапут јурну помамно на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је |
и, они су апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски је народ такођер на славу свију позвао се и слав |
овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-па |
е уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале супрот Турака, и на својих леђи износи |
лободом.{S} Приповедао му је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бојевима, који |
д изглед за победу неустрашивим борцима српским, који се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуни |
ислио, да врло лака посла има са једним српским простаком.{S} Сад му поче замерати што га види |
далац српски, који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акта не подлише, |
да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајду |
е и народне песме, које су славиле дела српских јунака покупити и штампати.{S} Од њих читава де |
ран од 16 година, ступао је он у редове српских бораца као прост војник и ради показаног ванред |
рече: «Тако протиче капља по капља крви српских синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бр |
или је можда, занешен и усхићен славом српских јунака, почео само да говори у народу оним јези |
који се Богу моле казује он: „да живот српских жена није ништа друго до вечита жртва роду и по |
заћи.</p> <p>Једина Љубица између свију српских жена, није се хтела тој заповести да покори, а |
оте, која је јошт сачувања код гдекојих српских жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Милош са глас |
ајања и скоро непоњатна неустрашивост и српско безпримерно јуначтво у биткама, подсећа нас на с |
рашена била, и која би полугосподарство српско признала, да се сами могу слободно по својим зак |
</p> <p>Ето оваки су били основи устава српског од године 1837.</p> <p>Није ли истина, да је вр |
и Србије, са духом и радом правитељства српског за првих дана владе Милошеве, који је довољан; |
{S} Од отважног и снажног држања народа српског, зависила је верност порте у извршавању примлен |
сти и обвеже се да ће саизволење народа српског придобити за промене, што јих је он са Турском |
д Кара-Ђорђем.</head> <p>Устанак народа српског, који је 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо, |
борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим сударима бех |
у, да произведе устанак и побуну народа српског.</p> <p>Нестрпељивије и невољније и од самог Ми |
њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњетење власти српске са стране, са сви |
ским сретствима принудити овог простака српског, да се Русији поклони.{S} Немогући другчије Мил |
година војевао у редовима првог устанка српског.{S} Старост је изнурила снагу његове јуначке ми |
брнути, да проучи разне промене устанка српског, који је робове поставио у ред слободних људи.< |
ством совјета изрећи, да се са престола српског уклони породица Обреновића, у корист сина Кара- |
деду оних, који су се борили у редовима српског устанка; попалити и са земљом сравнити куће, по |
ну.{S} Искључење породице Обреновића са српског престола, била би нова смеша оних јошт недоврше |
се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског предводитеља.{S} Но певерење поштена човека уск |
ме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српског предводитеља; рекне он: „дај да изложимо <pb n= |
а нечувена дела јуначтва, означе победу српског оружја.{S} Малени простор ове књиге недопушта м |
од радости ишао је к ниском обиталишту српског господара, који је сад постао насљедним кнезом |
, које су из потаје ревновале за влашћу српског господара.{S} Оне су имале довољно узрока за то |
p>Сад знамо како је Милош постао идолом српскога народа, и зашто је народ после толико година ј |
коро неверојатних призора, који су узор српскога оружја; немогу пропустити, а да неопишем овај |
оставки Милошевој и оној жалосној драми српској, која је после у Србији одигравана:</p> <p>Поча |
8</p> <p>XXIII.{S} Последњи чин у драми Српској...{S}219</p> <p>XXIV.{S} Свршетак...{S}225</p> |
XIII.</head> <head>Последњи чин у драми српској.</head> <p>Непрестано уз престо сина свог стоје |
нуо, јест једна од најглавнијих епоха у српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало |
т.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српском бојишту догађаху пролазили су једни за другим.{ |
стручним приходима земаљским.{S} Народу српском ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд |
ојом.{S} Име његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 |
наших другова, налазе у свакоме војнику српском, који за слободу отачбине војује, оца, браћу и |
три месеца после оца свога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу совјета, свештенства |
саветовања пошаље кабинет руски совјету српском заповест: „Ако Милош остане при намери својој, |
човек, који је могао владати и обуздати српску револуцију и учинити је за турску невредимом.{S} |
високе порте изради, да ова законитост српску призна, независност управе њезине осигура, да оп |
те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</p> </div> </body> |
е налазио међу првим борцима за слободу српску и јуначтвом својим, попео се на степен војводе о |
>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами собом нам |
Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његовом изкварили.</p> <p>«Отац!» |
ки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце разди |
срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуц |
отачаству своме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жестока |
S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</p> <p>П |
е Шумадије, пробијајући љуто сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпље |
подпаљује ватреним и одушевљеним речма срца народна, за свето подузеће и вечити бој против Тур |
а се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n=" |
га пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, к |
дстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, која је имала лицем <pb |
пски, повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цр |
одно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју |
е у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија |
<p>Докле год буде родољубивих поштених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће |
уго преживити два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} |
нској души.{S} Јецање несретне девојке, срце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му ну |
и притисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к м |
победим» — рекао је једном Милош — «кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпун |
бима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети још |
есрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до |
Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа р |
ољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец |
у.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независности српске и дубо |
љеном народу куцало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жр |
ти си у стању учинити, да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —п |
а свог горког искушења, увек благородно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређ |
рбије.»-—</p> <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне С |
имала право пребацити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} |
...</p> <p>Ове последње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, |
је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S |
од њега.... јатаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен |
а; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жесто |
на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се до |
јој је давало прилику да господари над срцем свога мужа, употребљавала да овога на побуну и ус |
задовољника, па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак одбијајући ову навалу |
истима проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем пева своје народне песме, вије грдне народне заст |
тељем.</p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је запо |
има.</p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати! — Д |
лити о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог |
а пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пр |
противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на |
уго сљедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде |
аузима.{S} Но почем њему није приличило срчбу своју показати, то настави он даље са гласом одоб |
и један од оних главних порока, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начи |
ио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске именом «<title>Даница</titl |
нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио наро |
е тамо као робље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према |
аше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа |
ове.{S} Русија није се као покровитељка ставила у средину између мучитеља и жртава; требало је |
погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, они су опет заузели били своја стара мест |
ије грдне народне заставе, на којима су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког |
од сената принуђен бити, њу под затвор ставити, што потпомажући устанак Бугара, <pb n="221" /> |
неколико хиљада својих бораца на супрот ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Тур |
ти ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу независност, нераз |
и власт турска могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Цариг |
ћег, народа створи, онда му он на углед ставља престол илити најужаснију смрт.</p> <p>Управ у о |
ји чудноватом краткоћом својом пред очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <pb n= |
одољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи сво |
њене неумерености и добре воље, а често стављало се у средину као посредоватељ међу људе, који |
Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико година, кад одвратити г |
опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће назире од са |
ела собом само оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тиј |
те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људски |
о оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у |
едоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући из гласа јуначке п |
биња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем, те са гласом највећег пре |
еме, а младиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе. |
вазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби својој било предало, није м |
ској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске повторити може оне зна |
њезиних непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст — она се реш |
Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, који на њој кнежески престо н |
е уметност, ступао је крепком стопом по стази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се нар |
идили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу политичног дивана навести, ваљало је самом султан |
е, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико магновења вл |
е и бреговима старе Маћедоније, која је стајала под управом Јаничара и које је предводио далеко |
дне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабријих војника — видили смо како ј |
оји је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога господар |
ти у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, к |
лица његова верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни н |
дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> жељама нашима на путу, мисмо га м |
о, који је уз прозор један као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине |
а српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке Лазаревића који је у ово |
<p>После победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће вој |
то невоља рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским вој |
ољавао бољарима својима никаквих личних сталних преимућства, да прелазе с имена на име и с рода |
тава, није умео отачбини својој да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. год |
едими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним јуначтвом вољно живот свој отач |
сија, која је савезу Ђорђевом жртвовала сталност свога народа, бојећи се Наполеона, направи мир |
ко бриге труда и стрпељиве умешности је стало и требало уставној Србији, док је приволела порту |
Милоша <pb n="107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране |
оћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ |
година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткреп |
е божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цари |
шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша с |
и изражај, стари пастир и јунак српски, стане гордо пред великог господина Руса и охоло рече му |
и; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици трибине, која је напред мал |
а, те испод сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били |
воме.“ —</p> <pb n="87" /> <p>Милош сад стане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је почива |
чи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> са највећим оду |
најући како да превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих љ |
вапут у години је Милош обилазио села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том путу пр |
пет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Милошева, а мати кнеж |
обедиоце у ослобођеном Крагујевцу, чији становници такођер беху у редовима бијуће се војске.{S} |
у, долазило је просто дете у додир и са становницима варошким, виђало је обичаје и живовање њих |
Поцерја, најпоузданије војводе ајдучке, Станоје Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазар |
их грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа зидати н |
ико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчул |
у истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена била после ослобођења њезиног |
тави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од вр |
е: „да ниједна жена српска, без разлике стања и старости, несме носити више народно своје одело |
м ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и м |
ва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла сво |
поднео, нема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опред |
ке поправке <pb n="111" /> за друштвено стање Србије заведе; но принуђен непрестанце под оружје |
ањем својим сигуран био.{S} Материјално стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже |
</p> <p>Пре свега морало је материјално стање Србије у језгри својој војено уређено бити; јер к |
а са овим подиже се опет и материјално стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова с |
.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад |
и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао |
мам -један званичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и радо |
потребљења велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n="21" / |
ори он гласом громким, које перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и |
азује чудну одважност, коју перо није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање |
оје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остал |
ечи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нису описати изражаје лица ове благородне жене и |
наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити, да моје слободно срце под оделом робиње |
разговору придржавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} |
а и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и метне об |
ли били, они су опет заузели били своја стара места, а житељи равница остављени сами себи, подп |
асти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје друг |
отиву нас узела; она мора сачувати онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу, кој |
власт владатељску, за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се види |
доба, кад је сретни господар од Србије старао се, да умни развитат свога народа унапреди, мора |
пријатељу одмах натраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Мил |
амог свог сопственог трошка, непрестано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране на |
ти, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку н |
<p>„Његова молба се испунила“ — придода старац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћ |
дешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више |
авде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно де |
орђе, жалосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину своме.</p> <p>— „От |
се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацајући свој жалостни погл |
е, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са свога седишта, те испод |
аза растварала дружевно тело истока.{S} Старе пак присталице и фанатици турски били су дубоко р |
јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне песме, које су до овога часа само у страх |
<p>У унутрашњости Бугарске и бреговима старе Маћедоније, која је стајала под управом Јаничара |
во држало, и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја |
је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, |
ајући та предања народња, дао је он све старе преповетке и народне песме, које су славиле дела |
есме потресао своју тиху пустињу, сенке старе Србије, негда слободне и ратоборне излазиле?{S} И |
ирити неће....{S} Идите сад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте са поверењем проти по |
носила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се врата |
а или општинским старешинама, којима је старешина био кнез.{S} Свако пак окружије имало је једн |
, нису добивале никакву плату од својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопствено |
вити и та им је под надзором општинских старешина за рад давао, не штедећи у томе <pb n="116" / |
управа предата кметовима или општинским старешинама, којима је старешина био кнез.{S} Свако пак |
решинства.{S} Свако село само себи бира старешине, који уједно и неки део пореза одмеравају и с |
и слоге братске далеко разгранао, мудре старешине српске, примиле су и освештале ову моралну сн |
по својим законима уредити и сами себи старешине изабирати.{S} Милош није с тога допуштао, да |
} Напредовање њиово бива по реду и чину старешинства.{S} Свако село само себи бира старешине, к |
шко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски није довољно з |
<p>На овај неуглађени и сурови изражај, стари пастир и јунак српски, стане гордо пред великог г |
итељство наше, треће пак: исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао на новопридобијеним крај |
у.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да остави место рођења свога, об |
.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари Петроније певајући по обичају своме уз гусле једн |
{S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног брани |
млом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачуват |
з библије и Омира.</p> <pb n="29" /> <p>Старији син Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова |
потавнило, крв потоком тече, прорицања старих људи испуњавају се. — </p> <pb n="44" /> <p>На п |
осио, земље, где почивају кости његових старих родитеља и миле дружине — седамдесетогодишњи роб |
и даље остане, као што је и код њихових старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове о |
рње <pb n="5" /> неодвисности од својих старих господара, и напослетку уређење уставно, које се |
ахмуд прими и узакони ослобођење својих старих робова.</p> <p>Кад су о свему договори учињени, |
нити има правитељство наше, нит икакав старјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико други прав |
а....{S} Турска је опет повратила своје старо господарство у Србији, а без да је и једна једина |
" /> — рекне он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоноса |
бројати неможеш; <pb n="134" /> младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради |
о скупе слободе — сузе облише му његово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете моје!“ |
воје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и |
Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, к |
да прима, придржавајући се свагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као |
милих господара.{S} Оптужени бегао је у стародревне шуме, где је налазио своју потпуну слободу, |
лагало великодушно поверење спроћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправ |
зирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, да се у буду |
ао у редовима првог устанка српског.{S} Старост је изнурила снагу његове јуначке мишице, но кад |
иједна жена српска, без разлике стања и старости, несме носити више народно своје одело, већ да |
и својој навео, да рад своје слабости и старости, предаје кнежевско достојанство своме сину Мил |
бе, неколико људи изведу једног очајног старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто пр |
има, они су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима |
{S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жен |
шла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су били своје куће, и нас |
ме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра |
шао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} |
нак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код бра |
ијајући љуто сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпљења свакоме злу н |
е црте лица, пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савр |
овити поглед, стрепећ покрет, гордељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме простачком оделу, |
колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на глави ш |
емо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта сине појет |
и људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> <p>Величанствена је и дивн |
етна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидати пре, не |
јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb n="80" / |
Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог времена, које мислим да није дале |
то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећ |
ушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао |
евидна, које су унутарње <pb n="222" /> ствари Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се |
ст мача одклонили, а умерени закони ред ствари успоставили.</p> <p>Милош, који је делом за воје |
еним судијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, суд је би |
м кабинету султановом могле су се многе ствари објаснити и на корист решити; те стога се српски |
На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу праведне |
о при свем том оклевању праведне српске ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и верно |
и. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога имп |
Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу п |
после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са остал |
ђује на расматрање, као сматрање људи и ствари ове земље, после толиког робовања, и кад те људе |
авим начином живота, са природом људи и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а при том разборит |
ога или онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба њ |
ж да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Мил |
водили браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточници светога савеза....{S} Турск |
братске скупштине, где ће се ток свију ствари отачаствених, свима без разлике предложити.</p> |
ора.{S} Милош по одличном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов положај тек з |
ге европске земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрен |
а, како у грађанским тако и у војничким стварима над целом Србијом преда.</p> </div> <pb n="49" |
орности или да види преговоре о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у канцеларију |
стољубива потраживања њезина прибравши, створи она у Србији једну странку, која је Русији слепо |
г, у невољи и неправди пиштећег, народа створи, онда му он на углед ставља престол илити најужа |
упити и штампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну деца |
ју, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја |
— рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, да извидите невоље и |
p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, |
почне громогласно викати:</p> <p>„Куда сте потегли несретни синови, гди вам је град да се у ње |
од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„И |
с може опет поставити на оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени господар онај: ком и |
pb n="162" /> <p>„Слово престолно, које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили» |
одговорим вашем величанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изгов |
м извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена |
са гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији |
дноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа имати д |
штамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно пост |
Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо јавној б |
које је он првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb n="48" /> услуге које је он отачбин |
непријатељских војвода многе пријатеље стекло.{S} Док су Турци заробљенике и рањенике српске н |
о турско, под којим је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин |
е година под турским ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало наново у |
тале хришћане, који подјармљени исламом стењу, да само прилику добије, истакнути се за њихову з |
српску и јуначтвом својим, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга поко |
спремао, да народ свој подигне на један степен висине са осталим народима европским.{S} Он као |
аднило, оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напус |
је овом приликом показао, да у највишем степену власт има над самим собом, у једном магновењу с |
е ни могао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу независност, неразумним противлењем.</ |
сија сад нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавну слободу народа.{S} Она га оптужује тајно |
pb n="214" /> <p>Кад је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступал |
он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па ка |
{S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах з |
стране међу самим Турцима тињала једна стихија дивље необузданости; та је била необузданост — |
постоје имају у себи много демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узне |
дпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици трибине, која је на |
иле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто невоља рану војницима; друге су опет стале уз мужев |
са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи својој, к |
ти те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек једанпут да докажу да немају |
може трпити над собом тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом. |
о нико други, доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах народну скупштину сазвати и поднесе |
о било је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <pb n="115" /> била.{S} Милош је |
ствари објаснити и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ов |
грађанске одношаје јавног права свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у |
сане и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна |
ачинити и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права и дужности књаза Србскога, прав |
и у рукама својима заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особитом |
под неограниченом влашћу својих војвода стојали.{S} Они су имали под собом једно или више окруж |
S} Неки људи, који су материјално добро стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи |
ве снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно удеше |
да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо. |
ајбоље, и као ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под кметовима, капетанима и судовима, судови во |
полете унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стражу на улазцима.{S |
ва и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу птице |
врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање стран |
јне завере, које су народ близу планина стојећи за устанак удешавале; — оваке непрестане прилик |
head> <p>Непрестано уз престо сина свог стојећи одушевљена Љубица, која је дубоком проницавошћу |
трибине, која је напред мало изтурена и стојећи гологлав овако народу поче говорити: -</p> </di |
ајвећим одушевљењем благослови пред њим стојећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуци |
арод, који од столећа у ропству турском стоји, овом пространом и дубоком гробу, који гута све д |
леда у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела кос |
у били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану нос |
колеби; жене су лан преле около једног стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и |
же препородити спавајући народ, који од столећа у ропству турском стоји, овом пространом и дубо |
за једног најчудноватијег човека у овом столећу.</p> <p>Овим цифрастим говором Милош је био јак |
устане.{S} Паша београдски, где је била столица управе Турске, добије од султана налог, да стра |
вац за 16. новембра 1835. где је била и столица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији имад |
е последње ратовање задало било.</p> <p>Столица управе српске била је у Крагујевцу определита.{ |
} Како на одређено место дође, седне на столицу, око њега разни државници, који су за њим дошли |
коло Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> пр |
»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди је обично |
у дошао беше, покретао је од неког доба стољетне растове Шумадије, пробијајући љуто сва српска |
ањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне промене устанка |
лу и дражесну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb n="55" /> удаљена била.{S} У тој гоми |
горда Љубица <pb n="224" /> упути своје стопе на границу аустријску, без да је у Београд улазил |
ђенерали њезини предводили, те стопу за стопом отимајући прогањао их је из своје миле отачбине. |
их дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb n="169" /> он попусти и обвеже се да |
и потпомаже уметност, ступао је крепком стопом по стази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео |
славнији ђенерали њезини предводили, те стопу за стопом отимајући прогањао их је из своје миле |
После дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb n="169" /> он попусти и обв |
{S} Све државе на свјету потребовале су стотине година, докле су се овако установиле, као што ј |
ка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стража по границама, које ће нас чувати, да нас ко не н |
орашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки мердевина, које су им |
</p> <p>Редом обилазећи све понамештане страже, дође и до једне разваљене куће, којој су топови |
зговоре о миру сврши, Алија до последње страже турске допрати, где растајући се шњиме рече му: |
ров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, војводе и војници потраже у лакоме |
мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стражу на улазцима.{S} Месец просијава кроз облаке и ос |
" /> срдачно војници приме.{S} Са свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови ч |
соки чиновници, опколили су га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраста човек, држање |
диоци натраг повратити.{S} Сад са свију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте биле одуш |
о православној Русији, њему се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију му дају, |
не бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео |
е народ, што је из унутарности од свију страна дошао, да буде учасник братске скупштине, где ће |
сана је то дивота видити, како од свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да |
.{S} Частољубиве мисли њега су од свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12 година поверавао |
S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор српски, застане ту Цики |
а радовала састанку њезином.{S} Са свих страна врвили су добровољни радини, који су долазили, д |
ети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n="96" /> |
У високим званијама у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је наручено |
е ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилане.</p> <p>Трошкови н |
вера ова, која је кроз толико година са стране потпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, д |
рпског.{S} Но угњетење власти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они |
д — „било је предметом љуте критике, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо |
лаговолење — којег је он предметом — од стране његовог величанства императора свију Руса — прим |
чено: „послати кнезу шест совјетника од стране умерене, који ће код њега израдити нека дозволењ |
ње високог уважења и благонаклоности од стране његовог величанства императора свију Руса». —</p |
јуначтвом или ванредним пожртвовањем од стране Срба.</p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је јед |
се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку доб |
а све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изги |
ем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало за |
Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени били и кад су их |
агоњени народ српски — скочио је на све стране на оружје против својих угњетача.{S} Општи устан |
а, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробу |
тно отворена...{S} Раздор пониче на све стране.{S} Опозиција је задобила нове <pb n="63" /> пот |
ме је!» —</p> <p>Народ је српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није побу |
з да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намис |
своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку |
и њихова господара.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа ди |
n="37" /> даном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна стихија дивље не |
а-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и највештијег војво |
српске ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала своје обвезе, и све ш |
и за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учи |
Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви они |
ен на престо попео, са образом могла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело |
о тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да посл |
млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала их где један за другим смртно рањени па |
чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата била су |
а, и то совјета оног раздорног, који је страним сплеткама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја сам и |
1_C19"> <head>XIX.</head> <head>Сплетка страних сила.</head> <p>Околне силе нису биле позване д |
који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архиј |
Србије...{S}168</p> <p>XIX.{S} Сплетке страних сила...{S}175</p> <p>XX.{S} Простак и дипломата |
вај устав такав, какав је на поискавање страних сила прерађен — сравнио са пројектом, ког је Ми |
наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за руком, да нам из среди |
преговора и није остало између обе ове странке равнодушно.{S} Једну странку је гањало да иште |
ђу обе ове странке равнодушно.{S} Једну странку је гањало да иште и захтева много; на другу опе |
на прибравши, створи она у Србији једну странку, која је Русији слепо одана била, јер кнез Мило |
ега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери родитеља свога, једино добро које |
који је њоме владати и важност земљи у страном свету задобити и њу на корист народа упутити зн |
љ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило није. |
шо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети! |
о дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је народ оставио пушку, а |
ана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако види; јер она |
а, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је |
е.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували су непогоду, која беше поводом тако |
ко раде, већ што су често занешени били страсним жељама својима, и оно су радили што радити нис |
есуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га |
ају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља |
е, а редовима непријатељским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом |
од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p>У у |
ложај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг тргнули и олад |
х обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, |
ају; жене <pb n="71" /> пребледиле и од страха онемиле, читају у себи молитве, које се недаду о |
пред народом показа подиже се наједаред страховита вика: «Доле са совјетом! — доле са издајицам |
петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но страховита изнуђења и грозна мучења несретног народа, и |
ин к правици и човечанству, доносио све страховите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитост и освета, |
кад није морао више своју војску супрот страховите и силне Русије обраћати, обрати сад ову супр |
си окружавале, његово угрожателно чело, страховити поглед, стрепећ покрет, гордељиви стас; Ђорђ |
је могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Страховити глас: «на оружје!» — потресао је Србију од ј |
ећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које |
м начину потпуно удешене биле, борци су страховити и непобедими, и то не по броју људства, већ |
ци се поново осилише и оснажише.</p> <p>Страховити догађаји, који би и најјачи престо на земљи |
ао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страховито превари.{S} Човек, који знаде за све невоље, |
беше са цртама јако означеним, погледа страховитог и високог чела, које га је издавало као да |
<p>Научени људи говоре, да је глас оног страховитог виора, који се у Француској подигао био, од |
где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта сине појетички образ Љубице — же |
аве Турске, добије од султана налог, да страховитом ајдучком вођи потајно сјајна предложења учи |
оја је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју починила и под предвођењем Милошевим Т |
ство Милошево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да |
више.{S} Но ови призори при свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, што сладост и гр |
дне песме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане, сад се наједаред захор |
је војску предводио чувени Куршид паша, страшило раје.</p> <pb n="93" /> <p>Од толиких скоро не |
а победитељ, постао је овај вођа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме сујевјерју они су м |
гов немирни дух, можда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница божија, за |
овест ова буде одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужасно је <pb n="54" /> помис |
колико часова роди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног села.</p> </div> <div type="c |
и су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођ |
и, да посла има са супарником тако исто страшним у кошкању политичном, као што је био и на бојн |
жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовања, непрестанце с’ њима на бојишту била, |
а отачбину, она знаде даном приликом на страшноме месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо |
нствено.{S} Чело му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> уједно издаје храброст |
оји је, стојећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева, допратиш |
во угрожателно чело, страховити поглед, стрепећ покрет, гордељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац |
навао халовитост Милошеву, тај је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом по |
, да дотле оружје оставити неће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Т |
њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње |
же бити добро урадили, кад би се држали строго устава, како би тим начином избегли увек неприја |
.{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, |
т у своје руке преотме, при свој својој строгости сузбити није могао.{S} Императорском агенту и |
лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — |
рбима. —</p> <p>Но колико бриге труда и стрпељиве умешности је стало и требало уставној Србији, |
ни колико прихода од десетака и других струка; нит сам могао учинити нужних установљенија која |
ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народни подјелити и више државни совјета; |
ам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дјела народни понаособ и узаконити ји; друго: ра |
љедства, изда прокламацију на народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди св |
лош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле |
ад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте са поверењем проти полумесецу и знајте, да ће |
ала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег одушевлења, противу овладе глупог сујевјерја |
орђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских бораца као прост војник и |
а оно; што у држави потпомаже уметност, ступао је крепком стопом по стази сваке позитивне попра |
би сву своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно |
в просвештени европејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни |
ариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Мило |
се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанственији и најрадосн |
во како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Турском, да би од ове задоб |
/p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкр |
ошева прегледали, морало једним кораком ступити у Србију заробљену, и први пут од господарства |
Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише у притјажање робља свога, законитост је турска |
попадају у прашину, топови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица |
а; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци видећи овако малени број Срба, н |
сном и тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отв |
ривења и лукавства одмах <pb n="195" /> су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од |
го што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња места радовала састанку њезином.{S} Са св |
шке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ а |
кове ропства.{S} Частољубиве мисли њега су од свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12 годин |
био несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет |
иле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта; |
устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га су |
у, док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење до |
о и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери српске отачбине!“—</p> |
ар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастил |
м се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна права, или права, која ће сваки Србин у |
зују, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољуби |
уди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године нају |
а нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора какав |
ри се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове последње |
ревео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показ |
ови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његов |
>Ове појединости, колико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су до најм |
т јурну помамно на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пре п |
рбију скроз и скроз десетковали, без да су њено постојанство заморили,. наилазимо ми на <pb n=" |
победа њезиних непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст — она |
да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том |
ину као посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављени били, много би се боље разумели. |
уди» — настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили св |
прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он је искупљао |
од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражи |
ли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима поруче |
станили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и бр |
ут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнеж |
новењу схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супру |
рпске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отворена...{S} Раздор пони |
ја год су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно позориште изабрали, морала су све |
или мужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После једне |
кше било споразумети се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у ј |
к су им бар оставили сва она места која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уре |
прилике и кретања народа обелодањивала су, да је завера противу Турака далеко разграњена и да |
е кнежевој палати) <pb n="216" /> имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђав |
своје ратно позориште изабрали, морала су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне |
, где су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки ј |
жје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, т |
нети могла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n="73" / |
асиља и изнуђења јаничарска, превазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се с |
та народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама шта |
али су и убијали они само Турке, којима су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариг |
, вије грдне народне заставе, на којима су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим |
који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему турску војску |
ољан, то ево предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои наз |
им даном побуне српске учинио, изодавна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једноглас |
су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тада |
на 17. окружја; већа окружја подчињена су начеонику <pb n="173" /> пуковнику, а мања начеонику |
мало застаде.{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене полете унутра и падају на колена; мушки сто |
> <p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они су заједно провели живот, зајед |
, који је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога госпо |
х савезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на оружје, неср |
о је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавно ре |
и, долазили су обитаоци равница, па кад су заједничког непријатеља побили, они су се враћали св |
азумљење догогило, <pb n="192" /> и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Ц |
иснути и у градове затворени били и кад су их војском опколели, заузеше они сва села и утврђене |
м их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ на |
вио намештеним судијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, |
бођење својих старих робова.</p> <p>Кад су о свему договори учињени, порта прими са одличном пр |
ађај познат је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Србијом опет завладали били, н |
благодарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Турском |
вакојако дакле изванредан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, сам |
ле и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у сво |
доше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb n=" |
ободу свију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да с |
су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно |
дзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на ор |
е кроз сто невоља рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима срп |
бију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од с |
г сада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њ |
еби и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз с |
ва,» сви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и |
твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учи |
у годишњу <pb n="210" /> скупштину, где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p> <p>У |
Одавде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јун |
итички карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равни |
е Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једн |
делце ослободио од множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материја |
народ од десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали.</p> |
а се више пута поклонити увредама, које су нанешене биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо |
раве, задаје озбиљну бригу силама, које су признале полунезависиост Србије.»-—</p> <p>Овај је и |
и оног уживања у народним песмама, које су њега задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ с |
дају — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша просуте. </p> </div> < |
види преговоре о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Виш |
, то би била неразумност очевидна, које су унутарње <pb n="222" /> ствари Србије, до оне жалосн |
код једни дрвени широки мердевина, које су именом „басамака“ почаствоване и неколико корака учи |
је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако ј |
; умесно изводио је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре би |
Долгоруки са чувством — „оне беде, које су савети Енгленске и Францеске на несретну Пољску наву |
вала <pb n="220" /> им је сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и које |
настојавајући да осујети сплетке, које су подривале сенку власти владаоцу остављене, борила се |
и је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле — предмет је |
више могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре а за избављење из ропства, |
свију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте биле одушевљењем.</p> <p>Свештеници, који |
вени били.{S} Старе народне песме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане |
старе преповетке и народне песме, које су славиле дела српских јунака покупити и штампати.{S} |
ле у себи прекрасне песме народне, које су на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са |
места.{S} Место жалосне успомене, које су негда песме такове <pb n="40" /> код слушалаца произ |
д вас кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p> <pb n="165" /> <p>« |
рска полиција нене потајне завере, које су народ близу планина стојећи за устанак удешавале; — |
била; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и же |
ке, којима су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од свој |
и жалише за губитком своје власти, које су из потаје ревновале за влашћу српског господара.{S} |
у да започне извршивати заповести, које су му од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — |
и, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и чује где слуга његов упућује |
/> црн, са цртама јако израженим, које су дуге црне власи окружавале, његово угрожателно чело, |
жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам и |
е војарне болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било де |
родна на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју |
> <pb n="194" /> <p>За ове оптужбе које су бољари његови Русији доставили и за поступање ове пр |
на њега управљају, излазне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, |
и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозва |
ници одобравали.{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико годи |
иле, да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог бранител |
е је она делу народњем указала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је |
а <pb n="60" /> било.{S} Ове совјетнике су окружја бирала, потврда избора ових била је у рукама |
красне црте смућеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз |
о свом сопственом трошку, опустошавале су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} |
господара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада |
ју.{S} Све државе на свјету потребовале су стотине година, докле су се овако установиле, као шт |
Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни чов |
овај број на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, јер других способнијих људи за та мест |
ењем примљене.{S} Бечке новине упознале су ово дело са песницима свију земаља.</p> </div> <pb n |
бијени крајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свико |
.{S} У тајном кабинету султановом могле су се многе ствари објаснити и на корист решити; те сто |
мало детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робова о некадањој с |
>Срдитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле сви |
гранао, мудре старешине српске, примиле су и освештале ову моралну снагу слабијег противу јачег |
p> <p>Ово неколико простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123 |
е већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући |
може бити прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и |
ту потребовале су стотине година, докле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а устано |
с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се та |
јунаца и најљуће јаничарске делије ишле су пред турском војском, носећи турски барјак. —</p> <p |
и тачно саопштене.</p> <p>Све припреме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и дец |
допратише пред њега човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њ |
етлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" |
ра-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле около једног стола, над којим је тињао жиж |
> <p>Године 1813, 1814, 1815, обиљежене су у светској повесници за јуначки народ <pb n="68" /> |
н Оглу, ове чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима |
<p>Сплетке међутим нису престајале, оне су све више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} |
екадањој слави и госпоштини својој, оне су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и |
какву плату од својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опустоша |
але за влашћу српског господара.{S} Оне су имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно до |
вати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су об |
и је био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину његову дознале преко својих посланика у оно |
ске именом «<title>Даница</title>.» Оне су садржавале у себи прекрасне песме народне, које су н |
за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за непозн |
алу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену слободу.{S} Радосне и |
уци огледао са своји господари.{S} Чете су његове по војничком начину потпуно удешене биле, бор |
аоце до највећег усхићења.</p> <p>Улице су дупком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S |
љаде војника попадају на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбијене турске војске н |
Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио главо |
/head> <head>Пастир Краљ</head> <p>Срби су једва један пут већ постали сами своји господари, и |
ке и депутирце окружне одређена.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, |
»</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино |
ика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита ов |
ком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, да ос |
у беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводи |
ост и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n="76" /> на олтар народн |
, тако да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љуб |
тола оца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла |
Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руски, рачунајући на <pb |
вана, другове његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узд |
оружану чету од мање више момака, који су под неограниченом влашћу својих војвода стојали.{S} |
вечито славиле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је |
же само оне изабрати од чиновника, који су најспособнији и најчеститији, и који имају поверења |
бити један од оних главних порока, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки н |
уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са вла |
е браћу и слободу њину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране |
приправни бити са свима пословима, који су требали предложени бити главној скупштини.{S} Нисмо |
пет пристајали и са оним народима, који су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина |
интересима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу није < |
ати, особито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас |
говорио је он с негодовањем онима, који су му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће же |
е крунила под политичним ударцима, који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла |
скупљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8" /> бесконачним песмама приповедали ил пе |
розних догађаја и крвавих призора, који су несретну Србију скроз и скроз десетковали, без да су |
оликих скоро неверојатних призора, који су узор српскога оружја; немогу пропустити, а да неопиш |
се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први н |
ојим надзором држи српске војводе, који су небројено пута водили браћу своју на победу; они су |
из средине овог прогони палигоре, који су одани били протународним интересима и да их замене љ |
ли су обично Србијанци из равнице, који су били право и неправо гоњени од својих немилих господ |
S} Њему одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се н |
места искупише се около њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и који су под собом |
а њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално добро стојали, побоје се да се од малено |
ри Ивановској 500 наоружаних људи, који су се свемогућим Богом и његовим распетим сином Исусом |
имљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић |
Њеног присуства сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушк |
трана врвили су добровољни радини, који су долазили, да помогну оно место приредити, где ће се |
а ископам раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да д |
ланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, да с |
ко.</p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодо |
столицу, око њега разни државници, који су за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош |
вера својој браћи био.{S} Војници, који су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет |
сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпљења свакоме злу навикли, преда |
/> <p>«Нека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу ост |
рестолу сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на стра |
робисветова <pb n="38" /> турских, који су навикли били за оног војевати, који би им више плати |
ора сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устанка; попалити и са |
кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а т |
.000 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци |
свима сужњима.</p> <p>Намесници — који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одба |
је размишљавао о предлозима онима који су му од дивана предложени били.{S} Руско посланство ко |
ењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја |
ме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, с |
х, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно остави |
народ на побуну и устанак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обрен |
ке, који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових пресуд |
ала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да пре |
тане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем |
милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи устава српског од године 1837.</p> <p>Ни |
простор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњ |
ривали су их по својим колебама, давали су <pb n="18" /> им рану и подказивали су им намере тур |
ку волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколико изгубљ |
су <pb n="18" /> им рану и подказивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицал |
<p>Кроз пуних четрдесет година заливали су Срби драгоценом крвљу својом земљу отачаства свога, |
ја је кнез српски пролазио, појављивали су се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за |
и примани били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, давали су <pb n="18" /> им ра |
сами совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали Милошев рад, само неки незадовољници у |
гордој и жестокој, страсни вали кували су непогоду, која беше поводом тако рећи јавне саблазни |
у доведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче... |
ској и по предходном договору, нападали су и убијали они само Турке, којима су често отимали но |
ом трпљења свакоме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели таков |
S} На појутарје једног благдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разко |
ао.{S} Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и највештијег војводу побуњених С |
лавни људи, а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штов |
д ајдука; старци, жене и деца остављали су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; |
љи равница остављени сами себи, подпали су поново под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вре |
најјачи престо на земљи оборили, морали су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек |
ао, невера браћи својој бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачише, да и |
, да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео шт |
" /> се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, наши ће сусед |
, но са Карађорђем <pb n="19" /> почели су нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p |
у.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским |
е пак присталице и фанатици турски били су дубоко разјарени, гледајући у овим поклонима своје п |
а у војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, |
нечувено, од своје мртве браће правили су заклон, непрестано вичући; «удри за крст часни и вер |
и очи своје на султана управити, дивили су се и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрест |
танку њезином.{S} Са свих страна врвили су добровољни радини, који су долазили, да помогну оно |
ама, те чинећи се свему невешти, радили су своје послове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди па |
ра и великих војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи д |
присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руск |
в јевропских сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се на Рус |
ућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако |
е су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, па кад су заједничког непријатеља |
е на српском бојишту догађаху пролазили су једни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђе |
она места која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био призн |
ови са други високи чиновници, опколили су га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраст |
че.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се прибли |
тављали су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља |
упрот Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме |
/p> <p>Неки опет бољари српски, повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да су га о |
скоро непреодољивим препонама, провукли су се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању |
ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, који су били право и не |
p> <p>7.{S} Званичници државни подељени су у 11. класа.{S} Први ред: садржава дивизионог ђенера |
Све је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних |
Тела оба брата су у исту положена, они су заједно провели живот, заједно су супрот Турчина вој |
и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, |
су Турци голему цену ставили били, они су опет заузели били своја стара места, а житељи равниц |
су заједничког непријатеља побили, они су се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти |
хотела законитост њихову признати, они су апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски је народ такође |
пута водили браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточници светога савеза....{S} |
довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели у заједници братској и по предходном договору |
м влашћу својих војвода стојали.{S} Они су имали под собом једно или више окружја, признавајући |
и из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријатељи примани били у села; |
ојника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" |
у вођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пут |
ове задобили своју независност.{S} Они су, што се признати мора у посланству руском у Цариград |
Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «из |
о!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова |
урске војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га |
у наши грађански и кривични закона, кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима на |
обро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју о |
ло у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову, за које |
ори, који су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодољивим препонама, провукли су с |
екао је начином њему својственим: «Грци су јуначством и храброшћу постали на ново народ, полити |
чком начину потпуно удешене биле, борци су страховити и непобедими, и то не по броју људства, в |
народ остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворен |
го биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места, и спремају се да Србим |
је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да |
вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике, отимали кад и ка |
иближи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног л |
, дође и до једне разваљене куће, којој су топови само један рогаљ оставили.{S} Усред камена и |
вијући заставу у руци својој, на којој су биле белим словима написане ове речи: «Отачаство, Сл |
сећи у рукама својима заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особит |
ка ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику вештину у вођењу рата и управи народ |
пуњавана била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је |
ршену независност земљи осигурали, ипак су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, а ум |
тпуну њезину унутарњу независност, ипак су им бар оставили сва она места која су они отели и до |
и призори при свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако |
војвода многе пријатеље стекло.{S} Док су Турци заробљенике и рањенике српске немилице давили |
м трагом ићи, <pb n="139" /> него којим су све остале ишле, не може ни Србија установити се за |
ултан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновници а телохраниоци султан |
на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је чове |
њег рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учинили и управо д |
ичар и искусни законодавац, човек у ком су се све способности великог владара слиле ни писати н |
<p>Велика црквена двокрилна врата широм су отворена и украшена највеличанственије.{S} Множина в |
писивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који су з |
године дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је |
говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n= |
з ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определења његова:</p> <p>1.{S} Устројење мин |
и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању |
о родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи |
{S} Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине турске ханове и паланке попалише |
ња уређења интересују и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузро |
Први нападај буде одбијен, па у колико су српски редови прорешетани у толико буду брзо и попуњ |
оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао је за |
казујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се |
ерењу држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ београдски П |
, они су заједно провели живот, заједно су супрот Турчина војевали, заједно погинули, заједно н |
ени били страсним жељама својима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Русија имала је бе |
свој одржати.{S} Црне очи њене необично су севале.</p> <p>Љубица небуде послушана.</p> <p>Хитра |
жнија од важности оружја гонитељева, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем сво |
Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад б |
{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом |
но ако би се што противно догодило, то су браћа била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је дух |
ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи његови неправо измислили на њега.</p> <p |
еђена.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, првосвећеници и сви остал |
ишао гори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свакојаким видом показивали.{S} На |
су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разговоре водити, који до данас јошт о |
гордећи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место д |
S} Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити |
опет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку око себе искупили, |
> застану.{S} Богати турски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров о |
о отворио своје <pb n="130" /> очи, што су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњ |
ебало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година јуначки борили за повратак изгубљ |
оцима, кад ће оружје другова мојих, што су остали дома, без обране остати изложени беснећем поб |
ала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме |
> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком |
казивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се |
ја подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставобранитељи по целој Европи разнели били: «да је |
чин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, з |
уведен по постојећим обредима и тек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије пре |
да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами собом намесници решили, док га не поз |
праве земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{S} Може бити д |
то им се допадало да тако раде, већ што су често занешени били страсним жељама својима, и оно с |
ије шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили: да Милоша немогу лак |
ојој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су непријатељи Милошеви отклонили уплив јевропских сила |
и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског сматрали, ма да је већ и о |
веројатне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</p> < |
која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као |
оји би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем паши што се од султана одм |
ем паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са оним народима, који су супрот п |
земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, |
ко простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123" /> и то оног н |
{S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зат |
Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страни |
о с почетка власт у својим рукама, коју су доцније великаши српски од њега преотели — али велик |
вао је противу големе турске силе, коју су најславнији ђенерали њезини предводили, те стопу за |
бе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они |
асилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије и поверење народа, то би била |
аклони главу своју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, они су опет заузели |
оји су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> |
овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> |
ода узнемирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућ |
ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p> <pb n="212" /> <p>Тугујући горко на м |
и и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског сматрали, ма да је већ и одвише |
свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити што је |
ти кнежеве, да земљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, г |
а бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужности, а у осталом п |
за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао превијати и ле |
ма за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући н |
} Он је оружијем у руци повратио својим суграђанима изгубљену отачбину; а остало им даде, најим |
преко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Ње |
а ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л изнашли |
перем,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љуби |
ити.</p> <p>3.{S} Успостава апелационог суда: овај се састоји из председника и четири члана.</p |
к совјетника и предсједника апелационог суда, једнак је са чином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља |
вим просте и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама изображења и потребама реда.</p> <p |
ског.{S} У свакој битки, у сваким мањим сударима беху Турци потучени.{S} Власти турске из села |
с њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајл |
рни дух, можда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница божија, за учињену |
да од послушности њихове, зависи будућа судба отачбине, и да он остављајући на престолу сина св |
оште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="114" /> од послушности пре |
а важност јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако |
еру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби својој било предало, није могло дуже јарам ропски |
оватом краткоћом својом пред очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <pb n="103" / |
вај јуначки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије |
оче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим |
удбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије.</p> <pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад |
b n="221" /> она излаже очитој пропасти судбу Србије.»</p> <p>Љубица дубоко ожалошћена речима о |
да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судиј |
о рану преболети, да порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио |
ега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опе |
кву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у с |
освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас |
pb n="22" /> мога остати њихов неумитни судија и ужасни осветник!“—</p> <p>После овог одговора |
ларијске, но ипак је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни у |
ку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад донд |
им ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установленија |
а све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} |
ир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опрост |
оја вели: не кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане уп |
>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа. |
вао.{S} По овом даклем обичају, може се судити неоцењива важност поклона тих; што јих је султан |
м господом архијереима нашим, членовима судова, капетанима окружним, главним кметовима народа С |
е под кметовима, капетанима и судовима, судови вод државним совјетом, совјет под књазем и уз књ |
е 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране правога, а |
род стојаће под кметовима, капетанима и судовима, судови вод државним совјетом, совјет под књаз |
да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак од три талира за пол године по имању сва |
о и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о том, како би најзгодније установили он |
је је најважније знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путов |
за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После о |
ничтво и даде генералну амнестију свима сужњима.</p> <p>Намесници — који су само од њега могли |
е већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба тога |
у се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јо |
руке преотме, при свој својој строгости сузбити није могао.{S} Императорском агенту и паши беог |
одишњи роб нехтеде тако скупе слободе — сузе облише му његово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — ми |
е своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз један час кр |
ке, срце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, к |
мо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прворођеног сина Милана.. |
ије, рече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његовом потекле су му низ |
јућег одушевлења, противу овладе глупог сујевјерја, које је као морална проказа растварала друж |
ука страшилом турске војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и |
равитељства — послужи му за потпору.{S} Сујету и частољубива потраживања њезина прибравши, ство |
том живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом извесн |
каз ових осећаја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличијама, каква до тог |
илу на Србију.</p> <pb n="64" /> <p>Сад султан одважно пође да са големом Србију брзо прегази и |
ила под теретом заштите Руске, којој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој |
ту и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили глав |
оцењива важност поклона тих; што јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p> <pb n="17 |
г наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече султан Милошу — «најискренији поштовачи ваших ретких за |
?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочиц |
ња, која ви у Србији уводите“ — настави султан — „лишавајући себе власти владарске, вас ће кнеж |
превластити.</p> <p>«Кнеже!» — одговори Султан са гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви ва |
«Предмет је овај врло важан» — одговори султан — «о њему није се могло радити преко других.{S} |
у њиховој земљи проузрочити» — примети султан.</p> <p>Но Милош без икаквог околишења настави д |
пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног последњег рата из |
о» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мо |
ј и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p>Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насм |
арода.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одговор Милошев.</p> < |
уди, који нису никад смели очи своје на султана управити, дивили су се и чудили његовом држању. |
глед је његов непомично управљен био на Султана, а затим проговори он гласом громким, које перо |
о високи диван сакупљен био, он је пред султана уведен по постојећим обредима и тек што су све |
е била столица управе Турске, добије од султана налог, да страховитом ајдучком вођи потајно сја |
ебруара 1835 год.— кнез Милош добије од султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастијем |
то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буд |
слугу своју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са оним наро |
јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе иза |
био је често на тајној аудијенцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} |
лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је |
поверење према Русији, верној савезници султана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветим |
ар јесте једини и најискренији пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учиње |
е живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен |
чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Но својим наравним пр |
главни турски чиновници а телохраниоци султанови са други високи чиновници, опколили су га са |
очекат; пролазио је кроз варош к палати султановој, на коњу источно оседланом, у кадиви, злату |
се изродити могла.{S} У тајном кабинету султановом могле су се многе ствари објаснити и на кори |
ојазљивог пузења, држање Милошево према султану било је пуно важности.{S} Људи, који нису никад |
ошу главу.... и да пошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На овај предлог пристану неки од совје |
има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа књазу и књажевској фамилији.</p> |
итичног дивана навести, ваљало је самом султану да започне извршивати заповести, које су му од |
е у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће из општег уверења и особитог призрења п |
> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол године најправиј |
сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и |
—„Ја се неопомињем“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира са друг |
усија имала је без <pb n="196" /> сваке сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, а Тур |
риграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образованости напреднији од Милоша, но он је на |
опаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српс |
сви совјетници одобравали.{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре не |
— запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — настави Долгоруки са чувством |
да ће ваше високопревасходство наћи без сумње да је то пристојно!» —</p> <pb n="184" /> <p>Овај |
асан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку |
ријалну независност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена би |
в је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродушан и не |
т да ју испуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, не |
теља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћутљивости, која као да му је само за то с виш |
с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S} А зато није био |
ак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два п |
</p> <p>После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног села.</p> </d |
м помрачава дипломатску вештину, својих супарника.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако исто страшним у кошкању политичном, као |
пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на место своје поред |
лавних порока, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова потва |
да им неколико хиљада својих бораца на супрот ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју сна |
оји ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> <p>Величанствена је и дивна духовск |
уршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лош |
n="69" /> <p>Шта је могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен од сви |
јетници опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај |
ога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена била јако разграната и да потпоре |
ћу своју, и у редовима српским војевале супрот Турака, и на својих леђи износили су са сред бој |
у је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан ж |
душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана би |
у и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алиј |
сити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спас |
ти могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он је искупљао момке свој |
и силне Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} |
ест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међ |
Турчин кад није морао више своју војску супрот страховите и силне Русије обраћати, обрати сад о |
пристајали и са оним народима, који су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина цје |
ни су заједно провели живот, заједно су супрот Турчина војевали, заједно погинули, заједно нека |
— видили смо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на страни |
а и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење праведно д |
је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио |
на једној жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово писмо:</p> <quote> <p>Милоше |
он остављајући на престолу сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и |
и увредама, које су нанешене биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош |
p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жалосни призор за |
ведала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супрузима догађало, то нам није познато.{S} Толико је с |
ара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, грозне добродетељи, нечувене одважно |
умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени и сурови изражај, стари пастир и јунак српски, стане горд |
села; на један уговорени знак, наши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о |
ицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p> |
благодаран покаже, док међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике |
ребама, сили непријатеља неустрашимо на сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, бе |
да у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати на штету обштине а на срамоту свој |
ене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="135" /> да осветли народн |
до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> <p |
— Дал је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београд |
е скупштине прво зато, што је превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а дру |
су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као |
има над самим собом, у једном магновењу схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутат |
еди у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пријатељск |
лавној скупштини.{S} Нисмо могли до сад схватити рачуна, колико има народа, ни колико прихода о |
до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити овај призор, између ова два човека, који се по |
" /> уговора.{S} Милош по одличном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов поло |
вору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на |
да се постарају и за дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе н |
вом држању.</p> <p>Држећи се непрестано сходно свог високог положаја, кнез од Србије обратио је |
д: пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износи г |
о, које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили» — настави Махмуд — „било је пред |
ни остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p |
њала једна стихија дивље необузданости; та је била необузданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} |
ше наравним:</p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да с |
што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих дв |
анове даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, морало једним кораком ступ |
адарске, за ту искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет за ј |
војводе, јер других способнијих људи за та места с почетка није било; но Милош искуством научен |
а Милошева после учињеног примирја била та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он м |
промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад сво |
казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку по |
ла, он је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако волите д |
> коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити |
два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање Сим |
желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинила, они би се |
ужавне оруђа за земљедељство набавити и та им је под надзором општинских старешина за рад давао |
бине своје позвао, ценећи и уважавајући та предања народња, дао је он све старе преповетке и на |
е плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које |
земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни |
тео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобрав |
ушевлењу занешен <pb n="32" /> повиче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака в |
живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са |
росијава кроз облаке и осветљава својим тавним и жалосним зрацима овај тужни призор.</p> <p>Све |
ова звезда почела је јошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све већма и већма узимаху |
ећ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако вид |
ва жеља посве обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би се што противно |
своје присталице притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог час |
ћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су д |
извештава један сељак свога пријатеља о тадашњим догађајима и завршује овако: <pb n="122" /></p |
е рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проуч |
амо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и постао би из |
/> год је познавао халовитост Милошеву, тај је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је ово |
еболети, да порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом нар |
и истиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је наро |
силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да |
градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога чов |
услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо |
наравним:</p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се о |
однео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb |
ништа уређеног било, није јер је народ тај више година под турским ропством у синџиру стењао.{ |
љних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз п |
осланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност сп |
онда ћемо видити, какву хвалу заслужује тај народ пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро |
ме ваше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите |
p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нису описати изражаје лица ове |
бавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неве |
га самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами српски вели |
-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати мог |
на жена ова, није могла преживити покор тај, понижење Србије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докл |
е, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да |
тима, која силовито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са |
предсказиваху скору побуну.</p> <p>Неки тајанствени дух, који од запада у Србију дошао беше, по |
ову бранио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницим |
војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је наручено било да доказују корист |
забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слободом набављао му је сла |
ела међусобно неповерење расејати, међу тајним учесницима оне завере, која је Милоша до оставке |
авну слободу народа.{S} Она га оптужује тајно, да сваким даном злоупотребљава власт, која је ус |
ин њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није |
раћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зат |
ариград, <pb n="157" /> био је често на тајној аудијенцији код султана, без да му је ту што важ |
грожњу народа и предложе помирење.{S} У тајној једној сједници совјета буде закључено: „послати |
ревару, која би се изродити могла.{S} У тајном кабинету султановом могле су се многе ствари обј |
{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за полазак у свети б |
овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање страних сила прерађен — с |
глави његовој израз гордељиви. —</p> <p>Такав се појавио простак и сретни јунак српски Милош, з |
и чиновници.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краљевског брежу |
„Ако Милош остане при намери својој, да таки најстаријег сина Милошевог Милана, за насљеднога к |
Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје |
ти народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, како у грађанским тако и у војн |
а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} Ова |
натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички ув |
ије у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петроград и Цариград, који обој |
“ — повиче Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма мој |
који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћу речених радина уздигнута ј |
стерало, удивљење.</p> <p>Он је заиста, тако радећи имао велика основа за своју политику, јер с |
амо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{ |
капља по капља крви српских синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несре |
рећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше неколико магновења, без да је он прословио |
јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла р |
у, што је као намесник народа радио.» — Тако се учтиво према народу Милош показивао.</p> <p>Рет |
тво, видило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се ви мало |
у изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилосрд |
рло добро разумевао земљом управљати, а тако исто знао је праве услове народности српске поњати |
Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србије, |
твом светињу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими |
е и радост које му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заро |
анесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и |
нили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често занешени били страсним жеља |
еченију једне године рачун како расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и народној ску |
} Зато за упознати чудновату жену, која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, |
а од Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у |
редводитељ и управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да |
ил певали јуначка дела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао. |
земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради |
<p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, као сматрање људи и ств |
сније од овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише народ и дела српска; отац и четири |
сваку похвалу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расм |
ихове обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро о |
арод пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n="129" /> <p |
ружине — седамдесетогодишњи роб нехтеде тако скупе слободе — сузе облише му његово старо лице. |
воре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си мудар |
>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и |
ше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима излази на штету, која |
ављен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла, примила |
вим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, |
S} Но једна слава није довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити спавајући народ, који |
ити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се са две знамените европске силе у кош |
такођер незадовољника, но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну. |
ри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица, која |
аво да речем образ му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничиј |
не обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у т |
ара у земљи.{S} Паша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи преза |
тана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши |
аша на своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — |
зеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужда, |
је имала новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш |
н сам тај превод као правилан примио, и тако сами српски великаши отворише широм врата, да се Т |
е Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове последње речи дирн |
који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилосрдној освети т |
стину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек једанпу |
без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова |
умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ћ |
ике намере; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </ |
рта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дв |
у мудрошћу и чудном вештином при управи тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, које је он |
ом.{S} Сад му поче замерати што га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} |
рјезала на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији Србин био задовољан, то ево предл |
ем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружја пол |
крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несретним Србима, као сада |
икако допустити, да Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то |
то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан про |
добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети и оно што није, |
оје су њега задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао |
ки власт диктаторска, како у грађанским тако и у војничким стварима над целом Србијом преда.</p |
и кували су непогоду, која беше поводом тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је н |
ња.</p> <p>Улице су дупком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем |
рао увидиди, да посла има са супарником тако исто страшним у кошкању политичном, као што је био |
није могао поњати, како да народ један тако дуго може трпити над собом тиранију турску, стога |
ењаци света, они очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв |
у јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрек |
от у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички саве |
вење, у ком је турско тиранство постало тако несносно, да је морало пасти под сопственом својом |
да свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих бил |
што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добро расположен.{S} Лепо пак народно о |
редјељује и сама дужност владарска исто тако, као што то опредјељује и дужност народа; и то је |
од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и пов |
свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје оп |
наравним проницањем је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, к |
рогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ре |
д је тим начином своју малену кнежевину тако уредио, остало је том великом државнику, да даља д |
падају!</p> <p>После победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и |
ло детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робова о некадањој слав |
дитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирје |
, док међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике пристојности а уј |
то у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклиње |
зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме пос |
ења: «јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва младост Ђорђева.{S} Мало позније |
.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако протиче капља по капља крви српских синова.... так |
су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако протиче капља по кап |
заморили,. наилазимо ми на <pb n="4" /> такова дела, која се односе на патриархални живот овог |
же код њихових народа жеља породити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S |
ња интересују и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» — |
о жалосне успомене, које су негда песме такове <pb n="40" /> код слушалаца производиле, подстак |
н живо - „ваша установлења имају у себи такове основе, које поткопавају власт владатељску, за к |
вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разговоре водити, који до данас јошт од њих нигд |
Милоша. —</p> <p>Послушност законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма гд |
му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличијама, каква до тог доба у Турској виђена |
који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили непријатеља неустрашимо на суср |
вори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Може би |
Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата отворена су. |
дро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари у Србији, кад је Руси |
1815. год. искупио се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на п |
изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну такову песму отпевао Милош, у највећем одушевлењу занеш |
али на славу.“ —</p> <p>Српски је народ такођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, н |
3" /> <p>Међу самим пак народом било је такођер незадовољника, но народ се није тако лако дао з |
ослобођеном Крагујевцу, чији становници такођер беху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, |
исли светити се силеџијама својим.{S} У такој грозничавој тишини дошла је била већ и година 179 |
S} Трећи ред: пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева пла |
ва дивизионог ђенерала с платом од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са платом 2500 тал |
руги ред: ђенерал-мајора са платом 2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника са платом 2.000 талира, |
л године за главу, да плати, велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чи |
ти; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је доса |
ке потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице |
ад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка, на пол године измирити све земаљске потре |
овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол године најправијим начином разрјезала на |
ру с капетанима и судовима данак од три талира за пол године по имању сваког брата да подјеле н |
већ да плати један једини данак по три талира за пол године за главу, да плати, велим, три тал |
дам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године најумјерени |
г изгледа у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бел |
тражи места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући и |
о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он нар |
гове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени |
о, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они |
> <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни човек тога доба, |
n="102" /> да вас ту сакрију? — Натраг тамо!» —показујући при том руком на варош — „Тамо су ва |
ња падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- |
су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти као подчасник, и ту је с |
ше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у ку |
и, нису ову тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био она |
е довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку б |
у ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216" /> имала су посл |
подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је важности |
од тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> <p>И Кар |
у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до п |
не... донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> < |
они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за војнич |
у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирити нећ |
и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хришћана у Бугарско |
лачећи усне своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва мл |
атом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеком путу, долазил |
:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде |
отуд оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао ј |
» —показујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, |
бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим и п |
стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се ста |
— и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу несретника одлети у дрво, које ј |
="222" /> ствари Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошт |
итеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном |
земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена била, није нико знао, нити се ко бринуо |
вори сад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за све сети |
јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="114" /> од по |
н.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S} |
е, јер су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</p> <p>Све припреме су готове биле 15. |
а који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, док неби шт |
је отачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у зем |
м оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети п |
бездушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног среброљубља да носиш име христово на себи, |
ећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p |
егово оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n= |
еде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слат |
ивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди младић развлачећи усне с |
аст, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ни |
прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њиховим очима |
мном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању |
име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене се на момк |
n="213" /> ако ти очајаваш о будућности твоје отачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, |
љеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољубља оладило и |
на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег духа. |
рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ |
сето каурско, натраг, па капу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа |
рече му овај:</p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да буде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Мило |
рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но до |
тим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над живо |
д се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал тужним |
ј је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш ви |
инути свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!«</p> |
а колена робињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђо |
те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је сплеткарењем |
и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти |
езније нашем отечеству.{S} И рјешио сам тврдо: </p> <pb n="141" /> <p>1.{S} Сачинити и издати у |
ко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке зави |
ада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, |
чињену неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни |
су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„Господару — ево оног |
кој скупштини лишио Карађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за |
обили, они су се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, радили су своје послове.</p |
Србин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући |
асне пресуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да |
времена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси |
Петроније брзо скочи са свога седишта, те испод сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред |
прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог |
ој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно викати:</p> <p>„Куда сте потегли н |
очима било — одупрети се сили тираније, те збацити са себе ропске окове турске.{S} Из овога про |
су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати грађанске одношаје јавног права свог |
е ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној н |
биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег разговора.{S} За <pb n=" |
и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p> |
најславнији ђенерали њезини предводили, те стопу за стопом отимајући прогањао их је из своје ми |
усташа на своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружи |
ди, да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, гд |
ени жалосници! повиче обнезнањена мати, те склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим |
ом, сву кокетерију измишљене учтивости, те са највећом њежношћу почне повторавати своје највеће |
кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја в |
заузеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужд |
ећима поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито поверење задобио.</p> <p |
збрижно и стаде пред својим господарем, те са гласом највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имад |
оштаних свећа гору пред светим олтарем, те осветљавају победоносно оружије, заставе и цвеће, ко |
алишта људских удаљеним и неприступним, те је он ту често проводио читаве седмице, а често прож |
алити, устане колики је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилам |
омац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љу |
од султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потвр |
задовољницима кроз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључ |
хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену слободу.{S} Радосн |
Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство њ |
ом, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, |
Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Мил |
своју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="1 |
о, где је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му пре |
е, да се њему остави само назови власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парл |
ћа и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на м |
ије хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с |
ју.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима |
; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на |
време саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потр |
ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одав |
дом хоће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — јед |
ге ствари објаснити и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p |
ишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Срби |
д високе порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење догогило, <pb n="192" / |
с, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те нехтедосте оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је |
о клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе |
интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја |
коро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро з |
те — правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистателном портом заклучил |
ихових старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе |
ве земље, после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравним |
и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— |
— говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» |
увређена била; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души го |
а нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турц |
било викати на самовласт онога, који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везат |
је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофал |
совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писат |
ј прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна права, или права, која ће |
и само човечество предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да је с |
долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом примирију, |
јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</p> |
се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који је украшен био |
за добро земље неби повукао корист, из те несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим основана био |
ући истину на истину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати пра |
ој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у дел |
ла да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небо |
вајући мало свој крупи глас — „заклињем те именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... |
ј и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, |
пет прекинути свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунц |
о и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишу |
војих попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да |
еправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби — праштају |
. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престо |
ш браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доб |
и говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћ |
м од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нет |
и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“ |
ече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, ч |
јурне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb n="100" /> Турке између две ватре, који с |
рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити....{S} За име |
<p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.</p> <p> |
па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнеми |
а радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> гониће свако |
срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натра |
ћи млада девојка.</p> <p>«Јелице... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онд |
ан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину своме. |
ј кланац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален |
ламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућности тво |
p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и нес |
ад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору |
и Србин био задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, |
је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n="148" / |
телства туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> униште ону власт, коју је њима |
мали људи морају сто пута имати право, тек једанпут да докажу да немају право.</p> <p>У позниј |
акле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће тво |
<p>Милошево пророчество се испунило.{S} Тек што је свитати почело, турска војска халакајући уда |
стима и донешеним законима прибавила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно ув |
до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си н |
скоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога навршила, и она се од |
султана уведен по постојећим обредима и тек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад раз |
илице давили и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочив |
повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која |
ло је добро увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би |
S} Један свињарски трговац, са неколико тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних |
амесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да има |
а старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати |
ајужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили |
божних руку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они су заједно прове |
зореног прибора кућевног леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном од њи |
апред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрестајте борити се докле последњи Србин или п |
ше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепавице, правилне црте лица, пријатан |
љан поглед одговарао је потпуно његовом телесном саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велик |
као морална проказа растварала дружевно тело истока.{S} Старе пак присталице и фанатици турски |
ан веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, д |
њим су јашили главни турски чиновници а телохраниоци султанови са други високи чиновници, опкол |
цу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мата његова Вишња |
лош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави |
припада мени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — о |
ву њих....{S} Но Турска се налазила под теретом заштите Руске, којој је султан лично обвезан би |
Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство го |
вати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је под |
крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су овај ужасн |
а дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, прорицања старих људи испуњавају се. — </p> <pb n |
леби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S |
на дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тога до |
вор какав направи, да утруђени народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од своји |
адо и истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била бичем, а л |
је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблагодарности према Русији, која је мислила или |
ва своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она је наскоро |
ечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости потресаху прса његова.{S} Неколико |
24" /> полу господарство турско.</p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, зас |
елице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирн |
е испунила“ — придода старац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. — |
стали будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица |
ађорђа, који као напрасит и самовластан тешко је сносио икакво ограничење његове власти.{S} Мил |
т Турцима његових родитеља, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да нар |
овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај |
егову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину иза |
дног“ одговори Ђорђе одважно.</p> <p>— „Тешко мени жалосници! повиче обнезнањена мати, те склоп |
јестаство младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде там |
орко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заборавила, да има ј |
мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању турском, она је свако сретство, које јо |
м научен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и |
мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са бр |
ми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног среброљубља да носиш им |
су жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n="21 |
ј тужити девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наш |
јући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај |
— придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са великим усклико |
!....{S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p |
аг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног с |
лош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; |
b n="11" /> <p>«Отац!— благослови ме, а ти мати моли светог великомученика и победоносца Ђорђа, |
оше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољу |
је браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — |
у своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју роб |
е своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао |
и му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног благда |
е видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој ску |
г сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турци |
p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? ре |
склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се |
, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па |
ра.{S} Слава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p |
е му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бак |
лонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на |
уго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једн |
жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко |
ше:</p> <p>„Господару — ево онога, који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита |
љу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретс |
> <head>Ајдуци.</head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србиј |
и су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодољивим препонама, провукли су се од 182 |
и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал ту |
ориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена. |
с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} |
крштена мача као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, ко |
>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, |
о и изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућности твоје отачбине — онда задржи к |
бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мој |
а по капља крви српских синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног |
уда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Па |
pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати с |
итала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сро |
Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вал |
лосрдној освети турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о ота |
за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио |
ка и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио заповед божију, која вели: не кради! — а |
рече му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек |
асом највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под тво |
ди пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до брегова чували о |
ма бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у |
иле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је |
да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те му |
ед његовим ногама иштући благослова; за тим весело погледа напоље на гомилу војника, наду мајке |
ку и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила је она |
18" /> нејаке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови способни постану дела, |
и и сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи |
p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И султа |
<p>Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> <p |
а се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима претстану.</p> <p>«Допустити што?» одгов |
тврди за насљедног кнеза од Србије, под тим условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300,000 |
но поздрављао, као <pb n="126" /> да је тим поздравом потврдити хотео, његово помазање на кнеже |
ута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мисли његов |
на и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих својих.</p |
нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју малену кнежевину тако уредио, остало |
призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху непобедимост.</p> <p>Осам дана про |
испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и донешеним законима прибавил |
х где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да служ |
кад би се држали строго устава, како би тим начином избегли увек непријатне противности.“ —</p> |
и турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о отачбини својој, |
народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство наше мор |
и?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад |
абре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери српс |
наклоност постојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређе |
, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладно |
рате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже, који је без душе |
, потврди сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво |
раду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака |
о поклони и благодаран покаже, док међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело |
ародној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три талира за |
стакнути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније употр |
ала њему достојанство владара.{S} Милош тим делом добије круну од народа, зато му је ваљало да |
а почну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље |
поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито поверење задобио.</p> <p>Цела |
и ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предл |
</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Чис |
Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на |
ак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна стихија дивље необузданости; та је била не |
преле около једног стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од к |
дигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спаситељем на само |
ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост мо |
изучавати на изуст народне песме, које тиранија и турска власт уништити није могла.{S} Једном, |
само пред очима било — одупрети се сили тираније, те збацити са себе ропске окове турске.{S} Из |
оче и проливање крви.</p> <p>Претераном тиранијом турском нагоњени народ српски — скочио је на |
д један тако дуго може трпити над собом тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу ону одваж |
рестолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њиховим очима мање значити, него јавн |
ошло је било магновење, у ком је турско тиранство постало тако несносно, да је морало пасти под |
г живота, нити светлости ни сијателства титула дата није, па ни од самих његових подајника, кој |
и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је |
оже се судити неоцењива важност поклона тих; што јих је султан свом побунившем се робу даробао. |
ло је предметом љуте критике, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа |
рестолно слово произвело живе приговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај р |
их читава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну деца у школама учити читати, |
и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, који претходише оставки Милошев |
ком које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће се он п |
цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха гласба свира дивотно народне песме и доводи слушао |
адио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за дец |
ед расудио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може само |
ан као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од мене ни |
<p>Неколико тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клеча |
рата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љ |
о лукавство, држања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају гл |
е певајући јуначке песме потресао своју тиху пустињу, сенке старе Србије, негда слободне и рато |
е према Русији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству Цару свију Р |
е би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, |
земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са |
ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти в |
ије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима мира осв |
че, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати морам, да т |
на са советницима мојим занимам о делу, тичући се оних наредаба <pb n="189" /> о којима ви гово |
колико магновења владала је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни приз |
јареност народа, која обично као гробна тишина предходи свакој бури што наскоро долази, кад нар |
леџијама својим.{S} У такој грозничавој тишини дошла је била већ и година 1792.</p> <p>Научени |
до овога часа само у страху и највећој тишини певане, сад се наједаред захоре из колеба, пољан |
вог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план за уста |
гових родитеља, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да народ један так |
ој благајни порез, који је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је определио свештенству наплату, |
бичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој Србији.</p> < |
етежнија од важности оружја гонитељева, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем |
аниле живе симпатије и поверење народа, то би била неразумност очевидна, које су унутарње <pb n |
г простог сељака, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећ |
рит био, за кога час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац просто као и остали вој |
ко данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтер |
S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а ка |
о пак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сиб |
добрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се |
вори: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благоволење — којег је он предметом — од |
му није приличило срчбу своју показати, то настави он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро |
ад тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и си |
рећу и слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за св |
ти.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У о |
тол ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чув |
овом величанству Цару свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p |
о и најсиромашнији Србин био задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене |
апора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</ |
p>Шта се посве међу супрузима догађало, то нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да ј |
ој, но ако би се што противно догодило, то су браћа била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је |
зи власти и подигне благостање народно, то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко |
рио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени довед |
бе примити могао све посланике народне; то је <pb n="133" /> Милош ту скупштину држао под ведри |
ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретство за измирити све“ — придода он са подсмев |
зео да изврши, зајиста је огромно било; то показују она мудра уређења, која је он земљи својој |
ји се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа |
рио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз |
а као народног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио народној скупш |
казати морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналиц |
ло ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи његови неправо измислили на њега.</p> |
сте оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но почем наши свештеници н |
неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то |
одређена.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, првосвећеници и сви ос |
право на вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили бил |
разом могла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане |
јако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у н |
.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами вид |
њем, за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престолно слово произвело жи |
немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али господару! — овај други сноп у |
вагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих |
де за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да је у исто доб |
чни превод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. |
дара.{S} Оне су имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења нич |
ава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! |
у види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе |
та, те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави з |
м ћутљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд |
ал тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задан |
ађај, који јасно показује каква је била то војна и који довољно карактерише ове просте, горде и |
одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да би о |
на разним гранама правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb |
ијателства туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> униште ону власт, коју је њи |
ући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој свој |
вани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> покори Србију, ка |
<p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћанства у забуну |
ело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и подигне благостање на |
послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гра |
брења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњ |
зи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије |
се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако пак извесно |
ење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петрогр |
будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш а |
Србији учинила, да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђ |
дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, |
умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, кој |
лош је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима |
витељству чинио; <pb n="147" /> кад све то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак жи |
као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као |
он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би ве |
исокопревасходство наћи без сумње да је то пристојно!» —</p> <pb n="184" /> <p>Овај нешто подсм |
њима само какови пролом спазио, одма је то на своју корист употребио, секао их је као репу и мр |
а се ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, како од свију страна прегнуло се за п |
ретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја ни |
во ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову н |
одне жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, |
огао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у нар |
арод у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног кне |
народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом министру руском Рикману рекао. |
и су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле нам |
е сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n=" |
неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчбу н |
демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — на |
љом његових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху машина туђом руком во |
дини и најискренији пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што сам |
онај и смутљиво господарство совјета, и то совјета оног раздорног, који је страним сплеткама об |
ле, борци су страховити и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним |
арцима, који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт |
.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си |
м намесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да |
се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да |
што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како |
еле праве мисли народа <pb n="123" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу |
ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно њ |
помагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њега на то ид |
жи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова по |
ило задобити јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласкав |
спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званични |
војевања и непрестаног проливања крви и то од 1796. — 1800. год. прост један војник, за ког се |
озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу за |
и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи б |
и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно |
и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, кој |
о: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милости |
ишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и уређено |
њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија |
тки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки начин |
је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p |
као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„ |
сији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што с |
који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Заш |
азати сретство, којим би могли изказати то признање ваше, које дугујете императору целе Русије, |
; но Милош знајући од какве је важности то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље вој |
отпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрекавање својих попеч |
и онима, који много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!» — одгов |
изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог в |
његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, |
ени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за с |
ош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходство кнез Долгоруки њега обаве |
слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт наређивала, већ је поте |
ништа народу свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опрос |
отиву кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам с |
ешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан |
другом учињене био је неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p> <p>Једне пријатне вечер |
ма дужност владарска исто тако, као што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми ост |
<pb n="181" /> услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да х |
ла је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко |
рало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога нав |
знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време ј |
моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопрева |
е мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства биће |
дана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова |
p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216 |
ноге господареве.</p> <pb n="57" /> <p>То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека |
е и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права нар |
према Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари за т |
гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђо |
кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натра |
н са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал због |
а, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за ов |
били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше величанство увидити, да он не може никог |
по новој и клизној стази пратити човека тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онако како |
— Турчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљом управљати и владати могу.</ |
ди тако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро знала, да Србиј |
ући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њихових народа жеља породити, да т |
бро стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни подмирити, но |
ристи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се ово |
је он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа |
јој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, к |
р и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су б |
ку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лук |
ничку оправу.{S} Честити српски војници тог вечера спаваху под заузетим турским шаторима.</p> < |
и доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљн |
ој скупштини на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски кабинет држао је, да од Мил |
е почастио таковим одличијама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му |
у Марку,» како је овога клетва очина до тог срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њи |
ма ладнило, оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше н |
азмислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог времена, које мислим да није далеко, где ће рука по |
рио своје <pb n="130" /> очи, што су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати гр |
раброст, одушевлење и сладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство, држања је |
ране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу којима је |
који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће л |
да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђ |
ли; морали би читаве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега у |
вао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осве |
ди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош |
врло добро знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb n="117" /> <p>Шатобриј |
<p>Пређе него што се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдр |
мена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неко |
се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће сво |
и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали; |
устио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обрено |
игурно нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; али ипак држим, д |
ара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, издашан |
{S} Махмуд, овај други изванредни човек тога доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагал |
ила јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, ду |
бије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне он, и |
а.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потв |
ша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и |
за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слоб |
ику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом п |
ј је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед |
би старешине изабирати.{S} Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства |
змеђу свију српских жена, није се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту з |
кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — благодари.{S} Цркв |
наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше величанство увидити |
ог драгоценог саучешћа, зараније дало о тој опасности известити?“ —</p> <p>«Предмет је овај врл |
ћи горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заборавила, да и |
д њега <pb n="55" /> удаљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покр |
ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљен |
нуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Милошева, а |
де учасник братске скупштине, где ће се ток свију ствари отачаствених, свима без разлике предло |
орална бољетица која мори и упропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рође |
својом пред очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <pb n="103" /> срдачно војници |
буњених Срба. </p> <p>Небројене жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице проливала |
није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким сведочбама свог драгоценог саучешћа, зараније д |
ира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним биткама добро застрашена би |
ђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена била...{S} Благородна жена ов |
страшило раје.</p> <pb n="93" /> <p>Од толиких скоро неверојатних призора, који су узор српско |
ле, које шире своја снажна рамена преко толиких милијона разна народа — имају јошт времена брин |
на победа славном делу његовом помогла, толико му је великодушије у бојевима код самих непријат |
узима догађало, то нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог го |
постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb n="60" /> |
а је изневерио народно дело, за које је толико пута био жртвовао живот свој, који се сав светли |
итивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће из општег уверења и ос |
.</head> <p>Једва једанпут Србија после толико година остави оружје.</p> <p>Ако услови углављен |
српскога народа, и зашто је народ после толико година једним гласом захтевао, да се Милош натра |
абоштине.{S} За човека овог, који после толико проливене крви и јуначких жртава, није умео отач |
ш увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са стране потпомагана, са свим дозрела.{S |
слободног кнеза од Србије, нема у себи толико просторије, да би у себе примити могао све посла |
, што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државним дјели |
ак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад пре |
ти и оно што није, онда треба имати бар толико искрености и одважности; да се не даћа оружија п |
да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу заменути за ба |
у колико су српски редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућени |
а прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш; <pb n="134" /> младо |
сматрање људи и ствари ове земље, после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се пред |
јвећој јарости својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима кали |
њем њиховим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Турака, међер има нешто и добра у ово |
ана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му |
ишта, само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, |
малену кнежевину тако уредио, остало је том великом државнику, да даља далеко важнија и већа јо |
пастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство |
војводом остану мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих коња и множину ва |
вари.{S} Обдарен духом проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, које је |
акрију? — Натраг тамо!» —показујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и де |
руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, ви |
од стану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који |
се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању праведне српске ствари, Србија је ипак од |
лила.</p> <pb n="209" /> <p>Но при свем том, ова благородна душа, морала се више пута поклонити |
је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, ко |
Сву прошлу годину совјетовали смо се о том <pb n="145" /> и совјетовали и једни били смо једно |
ларији и у договору са судом народним о том, како би најзгодније установили оно, што је најпреч |
м установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега у |
говори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходство кнез Долгоруки |
уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза, ко |
добила нове <pb n="63" /> потпоре, да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи углед |
Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже др |
ране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је |
нашао сам, да никако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у |
Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потре |
к је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава п |
добијеним крајевима Сербије.{S} У слову том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим |
ји писати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава један сељак свога пријатеља о тадашњим до |
није могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђе |
ојаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у |
дити, како Турци грозно поступају према томе кукавном народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све |
е он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин у |
за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је јо |
тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турска у Србиј |
во рекне лакомислени посланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“.. |
напреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну незави |
вој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена п |
чење и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, ко |
и забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака поглед је његов непом |
на бранио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје сл |
{S} Код народног свештенства нашао је у томе јаког одзива, њиховим <pb n="78" /> настојавањем и |
урска налазила је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом могла совјетнике противу к |
те, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење догогило, <pb n="192" /> и кад су в |
:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и одушевле |
их старешина за рад давао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопствено |
од за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме руском или турском двору — б |
/p> <p>„Ваше величанство! — у извештају томе, ког сам ја великој скупштини поднео, нема ништа д |
езнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позв |
е повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није м |
све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је |
да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијереј |
разљути и почне другим ал заповедајућим тоном говорити кнезу Милошу: </p> <p>«Помислите ви кнеж |
драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произвело је највећ |
иљаде коњаника; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци видећи овако малени |
ља посве обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би се што противно дого |
девојке, срце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину р |
ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Турци понов |
у на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша |
сме смешане са војеном гласбом, пуцњава топова и палење малих пушака, хорило се кроз неколико д |
избија на кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и војничка гласба помешана са неописаним узвиком |
орде турске заставе попадају у прашину, топови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба из |
ни празник.{S} У саму зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе војничке, који се је разлега |
ође и до једне разваљене куће, којој су топови само један рогаљ оставили.{S} Усред камена и раз |
м сеоским девојкама.{S} У месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли |
рво, које је близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на о |
ио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од каво су нам |
с портом свршила:{S} Србија постала је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке, осо |
ечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торжествено, и окружен и опет членовима прељубезне моје |
ски од новодобијени крајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, им |
равленије, прелазим сада на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак располо |
су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам н |
повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђурђ |
етра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи усправљеном руком главу своју, пушио је и |
Љубица, која је дубоком проницавошћу у траг улазила свима сплеткама и намерама непријатељским, |
и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n="139" /> него којим су све остале ишл |
Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери |
Господине! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран ост |
разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власти полугосподарства |
јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, без |
притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати! |
бојишту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» |
коле и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како |
— недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је |
зтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом |
бити из овог приближавања, које он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која б |
и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било с |
крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку малакшу и бу |
се љупко поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад |
о зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајати, морало је дотле доћи, да се уговор какав напра |
ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трајућој <pb n="9" /> појетичкој и светлозорној ноћи са |
ља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници |
сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носи |
трах свој, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима својима подузећима пост |
дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S |
вет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац, са неколико тек хиљада простих људи као што је |
, нит икакав старјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико други права заграђивати ји, ако ће и |
S} Спрва био је само гледалац у промету трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало |
Министару финанције поверена је била и трговина, а министар правосуђа био је уједно и министар |
снивању сваке, особито пак нове државе, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, |
морадне исправке за срећу материјалну; треба да народ позва своје дужности, да може знати, шта |
д има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог времена, које мислим да |
е, да свака ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под |
ветли од красних и родољубивих дела.» — Треба бити поштени признати оно, што је један совјетник |
ануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да треба заузета села и вароши грађански уредити, која би |
признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искрености и одважности; да се н |
з мене стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељем, |
да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере прегледе, десетак свачи да ср |
супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова потварања одбацити од њега и ваља предпостави |
подар од свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на с |
има више народни својствености, ове му треба најпре прелити у нарав просвештени европејски држ |
ију, која вели: не кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Т |
городно оправдао.</p> <pb n="153" /> <p>Треба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак срп |
И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јо |
правни бити са свима пословима, који су требали предложени бити главној скупштини.{S} Нисмо мог |
ила у средину између мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесе |
звати ни противити није смео.{S} Сад је требало <pb n="151" /> други начин узети, ако се мислил |
авали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблагодарности пре |
труда и стрпељиве умешности је стало и требало уставној Србији, док је приволела порту, да изд |
вршује.{S} Светлошћу науке и изображења требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб б |
ајицама!!!...{S} Овај тренутак Милош је требао употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани при |
за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, д |
агновењу оном, у ком је стари Петроније требао да остави место рођења свога, обале потока, свед |
м!....{S} Смрт издајицама!!!...{S} Овај тренутак Милош је требао употребити, но он се усколеба. |
како је Милош отишао....</p> <p>«Један тренутак“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљен |
чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака поглед је његов непомично управљен био на Сул |
ити бој против Турчину.</p> <p>Неколико тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу |
ретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те |
, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је вид |
мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за предметом своје љубави.{S} П |
лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепавице, правилне црте лица, пријатан и умиљати погле |
ао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и пови |
, а и пробитачним по правитељство наше, треће пак: исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао |
вршивати заповести, које су му од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече султан Мил |
енерал-мајора са платом 2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. п |
а пол године за главу, да плати, велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, н |
но добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку сво |
ио привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога господара од оба |
лаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је |
маљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни дим |
<p>Кад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка, на пол године измирити све земаљске п |
м и овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол године најправијим начином разрјезала |
вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца после оца свога на престолу српском седио.{S |
.</p> <p>Њиове главне војводе и више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби су мало и |
говору с капетанима и судовима данак од три талира за пол године по имању сваког брата да подје |
о на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог |
Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супр |
ши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и јед |
ри хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци видећи овако ма |
ама, већ да плати један једини данак по три талира за пол године за главу, да плати, велим, три |
, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године најумје |
ало стишао, стане Милош на једној слици трибине, која је напред мало изтурена и стојећи гологла |
народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље побеђивао — пао је у |
о, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао читати, печатати и подјелити м |
овљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечес |
зо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди |
а га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Ми |
кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док |
н пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никада нада |
> <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходс |
/> ни труда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано старао се он само, да у колико је мо |
и, оволика гомила неможе се сбог велики трошкова сваке године овако скупљати.{S} Овакви депутат |
оме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељство набавити и та им |
300.000 Ф. — из обзира на његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак наш |
а се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни подмирити, но Милош им ублажавајући ре |
лаћа архијереима.</p> <pb n="144" /> <p>Трошкови на држање војске внутрење ради мира и поредка |
и на агенције по другим земљама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се немогу предвидити, а кои мо |
е ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стража по границама, које ће нас чув |
и на грађење и држање контумаца.</p> <p>Трошкови на депутацију у Цариграду.</p> <p>Трошкови на |
е.</p> <p>Трошкови на мензилане.</p> <p>Трошкови на грађење и држање контумаца.</p> <p>Трошкови |
, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилане.</p> <p>Трошкови на грађење и држ |
шкови на депутацију у Цариграду.</p> <p>Трошкови на агенције по другим земљама.</p> <p>Трошкови |
су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опустошавале су и пљачкале сва места, кроз која |
брана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину долазити, ра |
Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари ни |
што те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према |
ја је полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара па |
а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевин |
та незгодан правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из све |
ати, како да народ један тако дуго може трпити над собом тиранију турску, стога је подрањивао у |
оје ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушевлењем —„да неки чланови |
место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на |
сами старци, који су се дугим временом трпљења свакоме злу навикли, предали су се већ вољи бож |
жао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке трубе; знак да се војници под заставу купе. — И војска |
зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по граду, равница |
десетак, коим му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој |
епадну србима. —</p> <p>Но колико бриге труда и стрпељиве умешности је стало и требало уставној |
ао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано ст |
једном магновењу човеку, награђује све труде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов дв |
е народу свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S} |
ивати.</p> <p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л изнашли какво средство, ко |
ликих ратних напора и великих војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима м |
<p>Власник и издавалац</p> <p>Конст.{S} Трумић</p> <p>Брзотиском штампарије К. Трумића</p> <p>у |
Трумић</p> <p>Брзотиском штампарије К. Трумића</p> <p>у Митровици.</p> <p>1879.</p> </div> </f |
свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци |
е отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Мило |
, који су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.< |
{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог времена, које мислим да није д |
е, али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То би |
ињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, |
ти да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. — |
о је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Но својим н |
превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих људи, који врхов |
на, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="114" /> од |
дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем |
се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, ал |
рана прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш; <pb n="134" /> мла |
дио читаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. |
ј аудијенцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило од |
ледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му |
пколи, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају, те им ре |
жио у једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве |
изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Ов |
презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбиј |
етства да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је д |
и да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њ |
на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»< |
32" /> <p>Слово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора вла |
дских удаљеним и неприступним, те је он ту често проводио читаве седмице, а често проживео је т |
у у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам вам |
етом, својим искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист народа.«— </p> <p |
вот овог првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и у |
под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Натраг тамо!» —показујући при том руком н |
решио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за |
ике народне; то је <pb n="133" /> Милош ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њој уче |
уку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од у |
је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње канцелари |
е другој својој родбини: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске при ов |
на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости потресаху прса његова.{S} Неколико већ п |
же се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је ве |
од суве болести.</p> <pb n="212" /> <p>Тугујући горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешко |
е, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамно |
отиву јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједине се именом светог Јована |
ниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким битка |
«у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде |
м рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настоја |
тавити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем |
родног бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Рус |
о из уверења свог, него што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је зако |
ђавати од народа тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> <pb n |
рђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања |
који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг |
еки високи достојници вашег сијателства туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> |
помињале и чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и |
чином, како ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо располагање.</p> <p>Све ове моје рјеч |
да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њене неумерености и добре воље, а често |
а самцита овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојк |
и распусти, могли су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, |
тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити гла |
а својим тавним и жалосним зрацима овај тужни призор.</p> <p>Свештеник величанственог изгледа у |
дану реч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ј |
их.</p> <p>Ништа није жалосније од овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише народ и |
се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и |
ати, а дозволи да у Београду 10.000.{S} Турака као посада живити могу, сва остала пак места и т |
ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После ових реч |
ављена била после ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да с |
ш.</head> <p>Народ српски преотео је од Турака неки део своје земље и у народности својој на но |
свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђ |
браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје |
јих задобило уважење и поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са земље |
Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што ј |
е не бих никада надао толикој усрдности Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народ |
знак, наши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бе |
у, и у редовима српским војевале супрот Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта ра |
он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњета |
обелодањивала су, да је завера противу Турака далеко разграњена и да је побуна народна на праг |
што смо видици, народ је српски противу Турака листом устао.</p> <p>Рат се започео на живот и с |
ве речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да и |
једном кад велики будем, морам противу Турака војевати, да осветим моје Отачаство!“ —</p> <p>Ј |
ала, да народу крстоносну војну противу Турака приповеда, откривала <pb n="220" /> им је сплетк |
ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки воштили: био би највећи ку |
ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од ових ратника изабран буде |
томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно |
речени кланац те ухвати <pb n="100" /> Турке између две ватре, који се у великој забуни нађу.< |
Турке.{S} Неред и смутња <pb n="96" /> Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</ |
сле ових речи заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а |
ђем <pb n="19" /> почели су нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана на |
ишћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенит |
ци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n="96" /> Турке застраши и |
туд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S |
пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — вика |
ку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и |
ицем она већ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то данас |
и; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица |
ју починила и под предвођењем Милошевим Турке из Србије изтерала и слободу своју опет повратила |
оговору, нападали су и убијали они само Турке, којима су често отимали новце, које су ови из Бе |
устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежеће |
срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, |
и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, који претход |
испунило.{S} Тек што је свитати почело, турска војска халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Кур |
ој били заточници светога савеза....{S} Турска је опет повратила своје старо господарство у Срб |
интерес, да Србију за себе задобије, а Турска налазила је опет интересе своје у томе, што је с |
пустити у отворену битку, где би голема турска сила могла његову малу чету застрашити и чувао с |
оме потпуно уверен био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд |
ску царевину велика новост.{S} Омладина турска узносила је ову решителност Махмуда, пљескала је |
го бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена места по Србији и све градове на С |
вима.</p> <p>С дана на дан откривала је турска полиција нене потајне завере, које су народ близ |
је држан као непослушно робље, које је турска батина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна једин |
у притјажање робља свога, законитост је турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојев |
ки великаши отворише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешати м |
на изуст народне песме, које тиранија и турска власт уништити није могла.{S} Једном, кад се дом |
осле неколико изгубљених битака примети турска власт, да је ова борба ајдука почела на себе узи |
твом свога вазала противу њих....{S} Но Турска се налазила под теретом заштите Руске, којој је |
д које се народ отуђивао, коју би власт турска могла покорити и под бич ставити и коју би некол |
голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која је <pb n="39" /> Србијом владала, није их |
епрестано да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61" /> одбија, па незнајући како |
а даду Милошу разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власти пол |
тни јунак српски Милош, зачуђеним очима турске светине, која је врвила путем пред њим и ког у о |
београдски, где је била столица управе Турске, добије од султана налог, да страховитом ајдучко |
раније, те збацити са себе ропске окове турске.{S} Из овога проистекоше све јаче завере и побун |
На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе попадају у прашину, топови крче редове, |
о миру сврши, Алија до последње страже турске допрати, где растајући се шњиме рече му: «С Бого |
су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из големе |
че са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорила је она са највећом разјаре |
ио и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда |
с дана на дан умножавана била из големе турске царевине, која је бројала 45 милијона душа, и чи |
тнајст година ратовао је противу големе турске силе, коју су најславнији ђенерали њезини предво |
су мало изгубили.{S} Неки део разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свиј |
ла и вароши брзо су прогоњене, поједине турске ханове и паланке попалише усташи, из дана у дан |
" /> им рану и подказивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који о |
ng="LA">Expeditio</foreign>“- неправице Турске, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и |
сударима беху Турци потучени.{S} Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине тур |
изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске повторити може оне знамените речи Бурбона од год |
и и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним нападајем збуни.{S |
љ, постао је овај вођа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку в |
Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала и |
ма, одавању и примању поклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозревао на све |
«допустити сваком захтеву партаје руско-турске која већином седи у совјету?“ —</p> <p>«Господар |
битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те |
а бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из кориц |
ешеним законима прибавила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, д |
м је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо о |
рђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио главом погрешку своју |
ослао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновници а телохраниоци султанови са други висо |
, мало <pb n="79" /> застану.{S} Богати турски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, |
је ишле су пред турском војском, носећи турски барјак. —</p> <p>Србијанци чекају их са пушкама |
ока.{S} Старе пак присталице и фанатици турски били су дубоко разјарени, гледајући у овим покло |
Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу. |
ију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он |
позове Милоша <pb n="107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе |
у под полу господарством <pb n="125" /> турским и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србиј |
чешћа Срба према браћи својој, која под турским јармом пиште»!!! —</p> <p>Заплашити карактер ов |
, није јер је народ тај више година под турским ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у прео |
војници тог вечера спаваху под заузетим турским шаторима.</p> </div> <pb n="97" /> <div type="c |
оле са издајицама: <pb n="200" /> руско-турским!....{S} Смрт издајицама!!!...{S} Овај тренутак |
Србија порти годишњи данак од 1,300,000 турских пијастра плати, а дозволи да у Београду 10.000. |
адовољника и пробисветова <pb n="38" /> турских, који су навикли били за оног војевати, који би |
ж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство постало тако несносно, да је морало па |
ог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, под којим је цео народ српски стењао.{S} Притис |
ризнао <pb n="124" /> полу господарство турско.</p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Царигр |
у заробљену, и први пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат |
ом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда |
p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног турског робовања, земљеделство било је са свим занемаре |
за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један хришћански народ; ова об |
слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жестока и голема насиља и изнуђења |
p> <pb n="153" /> <p>Треба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски целим путем при |
да би он морао бити подлога свога руско-турског парламента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео и |
хтела никако допустити, да Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез М |
та и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се |
изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шт |
е је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака чинити, јер је знао, да Србиј |
оставили и предали немилосрдној освети турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показал |
терати, то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да на |
таковим одличијама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио |
уђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе през |
убуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може |
нужде у преговоре мира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним биткама |
S} Русија при утаначивању мира, није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад по |
под Милошем ступили били у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} Он |
придобити за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Милошу, |
да, бојећи се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више св |
најљуће јаничарске делије ишле су пред турском војском, носећи турски барјак. —</p> <p>Србијан |
у томе случају потужи самоме руском или турском двору — било би непаметно; јер онда сви докази |
ивање крви.</p> <p>Претераном тиранијом турском нагоњени народ српски — скочио је на све стране |
м имати одношаја с ниским, до са једном Турском мојим полугосподарем!» —</p> <p>Долгоруки осети |
њена попаљена и разорена, поља осветом турском потрвена.{S} Она није могла дуго преживити два |
вајући народ, који од столећа у ропству турском стоји, овом пространом и дубоком гробу, који гу |
ају, пензију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа |
а и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању турском, она је свако сретство, које јој је давало прил |
ји су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатства ни гос |
здати српску револуцију и учинити је за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узакони ослобођење |
ако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је народ оставио п |
ови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у з |
жнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством совјета изрећи, да се са престола с |
на битка крвава, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени в |
сами себи, подпали су поново под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком и поб |
ако дуго може трпити над собом тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу ону одважност за с |
рода, који у свези сачињавају јевропску Турску — она мора њи навикнути, да виде како се она меш |
особите је знатности, и било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омладина турска узнос |
Срби са маленом снагом победили голему турску војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим ј |
ресе свог народа, знао је само за једну Турску, која је полугосподар над њим била, а није трпио |
сом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу в |
је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> <p>Страховити д |
ше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са об |
, Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{ |
еха по народ остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснути и у градове за |
ка и једне речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише у притјажање робља свога, за |
та друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места, и спремају се да |
шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, шт |
ревац је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби је |
сто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег |
ве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и |
мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, побити |
, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући |
оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и |
вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у о |
видите невоље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопу |
војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предад |
где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несретним Србима, ка |
њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и р |
крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм с |
ућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних |
ик!“—</p> <p>После овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за зл |
е попалише усташи, из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србиј |
, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, па кад су з |
био више само побеђени народ, којег би Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан као непос |
ен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би |
счастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> |
о и попуњени.{S} Отпором овим разљућени Турци, двапут јурну помамно на шанац српски, без да су |
је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Србијом опет завладали били, нови паша од |
е и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> гониће сваког који мене љуби, па ак |
мо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирити неће....{S} Идите сад славна децо старе |
пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Не |
ој соби седити и писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет н |
о сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно поступају према томе кукавном народу.{S} В |
опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђо |
говори им Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у св |
душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћ |
анили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију |
ападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора какав ве |
род од десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали.</p> <p |
јвода многе пријатеље стекло.{S} Док су Турци заробљенике и рањенике српске немилице давили и у |
орио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26 |
побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они од |
они главу своју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, они су опет заузели бил |
бро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу независн |
кој битки, у сваким мањим сударима беху Турци потучени.{S} Власти турске из села и вароши брзо |
браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена |
имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци видећи овако малени број Срба, на ново побесне, г |
аветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу зам |
ци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После једне године, одкако ј |
леко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрати има, са кога |
аја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је п |
вошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом извесно ропс |
ј забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благос |
и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господа |
његову малу чету застрашити и чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На ха |
они, који су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безб |
S} Његовим примером покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Ње |
асла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна стихија дивље необузданости; та је |
равдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет подигли ша |
S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју и нејаку |
слободе...{S} Све је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце, жен |
ти и држати; у првом примирију, којег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p> |
д је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи нестане га.</p> <p>Ова |
це, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима његових родитеља, њега је као тешко олово тишта |
и једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одгов |
да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира просјачити.</p> <pb n="105" /> <p>Усљед је |
аправи мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више своју војску супрот страхови |
ц јоште за живота свога власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђе |
омакла.</p> <p>„Безобразницо!“ — повиче Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла на седеб |
— </p> <p>Једног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није |
По народним обичајима никад правоверни Турчин није каурину поклона у оружију давао.{S} По овом |
ти се докле последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име б |
х са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p> |
а су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби |
кој извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хриш |
ад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског господара, кипила је крв у њему, с |
к ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љубица између свију српски |
ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једног од наших мрских господара.{S} Слава и |
оме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одважно.</p> <p>— „Тешко |
аједно провели живот, заједно су супрот Турчина војевали, заједно погинули, заједно нека и почи |
ош, који није веровати могао, да између Турчина и Србина срдачна наклоност постојати може, задо |
ници, који су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша |
, за свето подузеће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Неколико тренутака, посматрао је он тих |
сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> <p>Величанствена је и дивна духовска ноћ.{ |
ворио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота М |
ог у Србију пошаље, који <pb n="179" /> ће дипломатским сретствима принудити овог простака српс |
овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна права, или права, која |
основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} Има случ |
итела.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, да |
м — рекао је он пријатељима својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом |
ње, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе нав |
неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка, на пол године измирити |
ојници са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са обе с |
зрока Русија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. —</p |
поверењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христ |
и димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне с |
пајућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од о |
пи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви недостатака; но |
/p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености до |
пуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да |
у се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb |
ти, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Ј |
му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасходство наћи без сумње да је то при |
допустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да |
о.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака чинити, јер је знао |
лим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на гл |
дсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио; |
pb n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског придобити за промене, што |
га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу |
оренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово |
јету.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је |
ве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њиховим очи |
је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло |
а својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се |
та неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчб |
га црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са св |
доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставит |
{S} Он је толико одговорио султану: „да ће из општег уверења и особитог призрења према његовом |
су општенародна права, или права, која ће сваки Србин уживати, пространо и онако описана и раз |
в лицем она већ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то да |
ђани његови способни постану дела, која ће једном њихово политичко биће утврдити.</p> <p>„Народ |
сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору са |
о ји само човечество предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да ј |
да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом примириј |
S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, који много ум |
јатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих |
и.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После ових речи заповеди, да се вој |
ого демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — |
ео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за в |
амени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — В |
тара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су остали дома, без обране |
товали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима |
да се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће преком |
и собом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се |
да буде учасник братске скупштине, где ће се ток свију ствари отачаствених, свима без разлике |
него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојиш |
ли, да помогну оно место приредити, где ће се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут |
ремена, које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жестоко своје присталице притискиват |
ови на држање стража по границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Тр |
саставити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народни подјелити и више државни |
а, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</ |
новљенијама какви недостатака; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нис |
кивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p> |
/head> <p>У овим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом с |
о му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави са |
шест совјетника од стране умерене, који ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусо |
су до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> |
лити и више државни совјета; попечитељи ће ји предработати, совјетници разсматрати и мени предл |
и чинимо даља расположенија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{ |
ко своје присталице притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог |
а одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину долазит |
и су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране право |
рај села; на један уговорени знак, наши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена |
и куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </div> <pb n="225" /> <div type="c |
ране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у само |
тви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под |
ли ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показују |
«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори ми |
ити ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и из д |
.</p> <p>О овој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо речи једног Француског научењака, |
овом величанству у свему попустити, што ће се са општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже! |
оју према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје мер |
народу у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт мора |
„лишавајући себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} Искуство онога < |
суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој о |
је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, које он није тражио н |
а и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо |
о са осталим изображеним народима, онда ћемо видити, какву хвалу заслужује тај народ пред данаш |
биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савр |
и красни део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, који |
жите ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непријатела на ново победимо или да јуна |
ити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби — пра |
ити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо |
одговори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — одговоре војводе.</p> <p |
} Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он |
и се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирит |
да за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верн |
се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити овај призор, између ова два човека, |
угу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак расположити на народ.</p> <p>Потребе, |
одговори до усхићености доводити: скоро ћемо наступити неке разговоре, у којима простак српски |
, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да ће непог |
т пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеск |
попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донес |
убља да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим окре |
ридода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и |
плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари Петроније певајући по о |
«Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који ва |
p> <p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу установити внутрење правленије, прелазим сада на дру |
/p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по |
о Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се већ |
о из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо |
<p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик |
ма већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — да |
отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет д |
у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле го |
p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оп |
ви, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довест |
ај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу к |
и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена |
у и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим интересима..., Ја нећу дати М |
> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и |
увише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретство |
тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог с |
е крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати њихов неумитни су |
, доли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати, док с |
задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења |
на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча по |
од.</p> <p>„Браћо!“ одговори Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непр |
ок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих |
вде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к теби |
он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супрузима догађало, то |
у деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити ономе ни овога |
тупком мужа свога дубоко увређена била; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздир |
стојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви |
ом израза дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштро послан |
вешто израчунаном одговору, пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место о |
Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћутљивости, која као да му је само за то с више дана би |
> <p>Догодила се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи. |
а јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју починила и под предвођ |
{S} Шест пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђен |
да ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа |
, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу заменути за |
не из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена била после ослобођења њезиног од Тур |
ола српског уклони породица Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био рус |
њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у Цариг |
јући горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заборавила, да |
/p> <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе г |
жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“ |
исао божји у средини једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећег, народа створи, онда му он |
х покушаја, да Србе раздвојењем ослабе, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Србији верн |
су пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки |
виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако израженим, кој |
е било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном животу губио се, постао је — кукавица.</p> |
нема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује |
И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство постало тако несносно, да је |
ио задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима |
и: скоро ћемо наступити неке разговоре, у којима простак српски <pb n="128" /> доскаче одговара |
последњег рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учинили и уп |
сну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка по |
им имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима великог искушења било је чудо мужанствено |
p>1.{S} Сачинити и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права и дужности књаза Србск |
удбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим сударима беху Турци потучени.{S} Власти |
ри Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су непријате |
себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поред другог и враћају се као |
арској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хри |
ишем степену власт има над самим собом, у једном магновењу схватао је он сва призрења, која су |
онај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном |
ералним штабом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљућ |
султановој, на коњу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу украшеном, ког му је су |
але отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да остави место рођења |
ариграда послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунезависност Србије.</p> <p> |
х речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, примети <pb n="167" /> опет да Мило |
уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути |
, кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунеза |
и уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца, била је управа пред |
ад је једну такову песму отпевао Милош, у највећем одушевлењу занешен <pb n="32" /> повиче: „Та |
м основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у присуству паше обнародован, који је као ко |
ш, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име |
а плата износи годишње:{S} 200.000 фор. у сребру.</p> <p>9.{S} Архијепископска плата је 6000 Ф. |
тра, затвори врата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држ |
та, како ји само човечество предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна |
ће те као своје дете примити и држати; у првом примирију, којег с Турцима углавили будемо — ет |
ог притворног простачења <pb n="183" /> у овом вешто израчунаном одговору, пута нашао ћутећки п |
кне он: „дај да изложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу револуције, одрубивши Милошу главу... |
а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србије, све једнако у замену својих добрих ус |
превару, која би се изродити могла.{S} У тајном кабинету султановом могле су се многе ствари о |
од њега <pb n="55" /> удаљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а по |
са другим простим сеоским девојкама.{S} У месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за |
подјелити међу <pb n="140" /> нама.{S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устр |
едуго сљедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она зна |
мусулмана, негда његових господара.{S} У оном одушевљеном полету, кад га је народ весело ускли |
х трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољс |
деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за предметом свој |
ент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим званијама у војсци и на свим странама, имала |
уједно реши и судбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим сударима беху Турци поту |
новопридобијеним крајевима Сербије.{S} У слову том предоставио сам вама свима, да се о свим ов |
ање народа узнемирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се сво |
вођа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу припи |
а ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је један једини човек будан, и на н |
а грожњу народа и предложе помирење.{S} У тајној једној сједници совјета буде закључено: „посла |
е срамног робства, ког сада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све с |
огрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац |
о подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена иронија, не показује |
тетој земљи морало наново уређивати.{S} У овом делу унутрашњег уређења, Милош је уједанпут пока |
иредити, где ће се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који |
, који су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу није <pb n="198" /> ништа народу свом с |
речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске надутости, где се говори |
"135" /> да осветли народни празник.{S} У саму зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе вој |
амисли светити се силеџијама својим.{S} У такој грозничавој тишини дошла је била већ и година 1 |
т он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца, |
везе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се |
је дело <pb n="171" /> свршено било.{S} У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућн |
би јој повратили изгубљену слободу.{S} У историји света неналазимо равног примера у јуначком о |
било, који писати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава један сељак свога пријатеља о тад |
уки дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S |
стави даље:</p> <p>„Ваше величанство! — у извештају томе, ког сам ја великој скупштини поднео, |
дати могу.</p> <pb n="30" /> <p>Милош — у првим годинама детињства свог, није као и остала сеос |
било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турско |
S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем го |
не су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, ко |
опови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бо |
ојевима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему турс |
ше посла у отправљању мојих дужности, а у осталом политика речених земаља можда се ни у каквом |
бож да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се М |
о таковим одличијама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклон |
ј, коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се п |
вечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле около једног |
ра-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ с |
миче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно гледао, како са пр |
рала, да општег непријатеља хришћанства у забуну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно |
ва:</p> <p>1.{S} Устројење министарства у четири оделења: унутарње, правосудно, финанциско и ин |
з средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свр |
а уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза, |
, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на место свој |
д 16. <pb n="205" /> година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, ова |
оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лукавство изневерило било |
д султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастијем слогу источног израза позива, до дође |
Ови одговори донешени совјету доведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а |
и су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и п |
све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи само од његове |
е падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт, разми |
задобила нове <pb n="63" /> потпоре, да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи угл |
ко година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткр |
а нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="18 |
аве, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет д |
е који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили непријатеља неустрашимо на су |
ешити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совје |
едило мени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите праведном захтеву његовом, ком |
p>Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степену власт има над самим собом, у једном |
рошка, непрестано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му је после |
је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљ |
е једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> </div> <pb n="150" /> |
агодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што |
едбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанственији и н |
00 турских пијастра плати, а дозволи да у Београду 10.000.{S} Турака као посада живити могу, св |
.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами с |
нице српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвеституру и право, |
у своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са |
посланство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу игра, било је доцниј |
, који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Т |
и је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руск |
чун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине околне силе може бити жа |
је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{ |
d> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него |
<p>Неки тајанствени дух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне |
отимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака као приј |
>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на |
слушалаца производиле, подстакнуше сада у народу највеће одушевлење и радост које му је давало |
/p> <p>Свештеник величанственог изгледа у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погл |
овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том м |
не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одуста |
от ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе |
сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, који нас је |
зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужно |
ори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док зап |
е иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? |
и, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и |
е <pb n="181" /> услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да |
орде радости, ону утеху безкрајну; која у једном магновењу човеку, награђује све труде живота њ |
Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и мислити знаваху.{S} У писм |
оведа, за једног најчудноватијег човека у овом столећу.</p> <p>Овим цифрастим говором Милош је |
814, «Нема више доли само једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русија мора |
ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и сав |
у његову дознале преко својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава т |
мао много својих штоваоца и приврженика у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у обр |
пуно уверен био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скр |
орише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p> <pb n= |
е је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико својих присталица.{S} Син |
крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) < |
Русија није се као покровитељка ставила у средину између мучитеља и жртава; требало је да Срби |
мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n=" |
илошеви отклонили уплив јевропских сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да мог |
ту! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужности, а у осталом политика речен |
обрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био, да в |
који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p> <p>«Натраг! |
преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да б |
ти и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и |
Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p> </div> <pb n="88" /> <div type="chapter" |
питатеља Зорића.{S} У високим званијама у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, |
—</p> <p>Србијанци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На да |
тарци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их р |
дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико просторије, да би у себе примити могао св |
pb n="132" /> <p>Слово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав гов |
м војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију |
, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у |
те ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Турци пон |
>Бледи месец са својим жалосним зрацима у поноћно доба осветљаваше човека једног на гробљу више |
рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њ |
ји су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних ру |
нове и паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов се опс |
и растерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а које остал |
српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независности српске |
<pb n="217" /> дошао, да стање хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина |
дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> </div> <pb n="67" /> <div type="chapter |
23" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу ве |
арму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p> <p>Мил |
ма његова.</p> <pb n="47" /> <p>Вештина у војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, |
итање стављено бити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипломације, ма д |
е министре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтед |
м њој право оно место означио, које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није приличило |
мућеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p |
отраживања њезина прибравши, створи она у Србији једну странку, која је Русији слепо одана била |
правоверни Турчин није каурину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем обичају, може се суд |
ајући се свога детињства и оног уживања у народним песмама, које су њега задахнуле жарким родољ |
рода и до његовог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу |
и и најчеститији, и који имају поверења у народу.</p> <p>5.{S} Чин министра председника, један |
шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колико су српски редови прорешетани у толико буду брз |
ј сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb n=" |
о узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти без |
е дође; незнајући да има других владара у земљи осим њега, по праву насљедства, изда прокламаци |
е била необузданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} Паша београдски исто се тако плашио њи у св |
рдности Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</p> <p>У самом Цари |
која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година наза |
сторији света неналазимо равног примера у јуначком отпору и жалоснијим посљедицама.{S} Човек, к |
исност.{S} Они су, што се признати мора у посланству руском у Цариграду имали велику потпору.{S |
елики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне он, и почне гово |
мена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје |
</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког аг |
вујућа сила Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, који је уго |
е турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим бит |
едној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде |
је не само као и други човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позније д |
родом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразумети се са бр |
где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потре |
родити спавајући народ, који од столећа у ропству турском стоји, овом пространом и дубоком гроб |
е стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за |
екнуо, јест једна од најглавнијих епоха у српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштал |
да се из тих народних песама почну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости з |
како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за независност - видили смо њене грдне напоре н |
окле год буде родољубивих поштених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се сп |
девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благословени! пр |
егово лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, к |
није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој намери, |
Србије.»-—</p> <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне |
неограничено поверење и истиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обрен |
ол илити најужаснију смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за Француску годинама 1800 до 1811, прос |
варош од свију страна опколи, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где са напа |
<p>Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну о |
е једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новинама оглашен био, да се склони од жалос |
дрече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да |
а, овог мрског господара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима с |
су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његовом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече он |
"98" /> Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском |
агина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хте |
ним гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику отачас |
а, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</p> </div> </bod |
се сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, који <pb n="179" /> ће дипломатским ср |
гура, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће наз |
не, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда његов |
годјејаније правитељства представничког у Србији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијућ |
и сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво и даде г |
о, које је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудит |
а отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони се |
опством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S} У овом де |
организација оружања...{S} Уговори сад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињали... ваљда |
етача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — са |
рећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и |
га украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, м |
њава; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном прилик |
дела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Детињство |
олица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату ј |
и 1815. год. искупио се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на |
них радина уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи вид |
ронију од пријатеља указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све |
} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора појавише.{S} Н |
мешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице, кад ј |
мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у наручија своме младожењи.</p> <p>Јелице слатка душо м |
л је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће п |
ећи савет, да остале дане своје проведе у миру и задовољству приватна живота, а народ је српски |
ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турском која је већ то |
.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо примици. |
>«Милоше препоручи твојој жени, да буде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се |
и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жа |
узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин ј |
да позове Милоша <pb n="107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за об |
дног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <p |
м слогу источног израза позива, до дође у Цариград.</p> <p>Његово величанство» — гласило је пис |
понамештају, војводе и војници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опе |
ца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно шт |
у разјарених победитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Т |
ући себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} Искуство онога <pb n="159 |
умрлих на бојишту наших другова, налазе у свакоме војнику српском, који за слободу отачбине вој |
орђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да |
одолима чезња за слободом, водила га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{S} |
гове власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао з |
еме догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то |
стопе на границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мо |
у, јер је српска аристокрација, која је у свим гранама правитељства седила и налазила подпоре и |
/p> <p>За неколико магновења владала је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај |
која је због рата установљена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету о |
о.</p> <p>Столица управе српске била је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у години је Милош об |
жја бирала, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош К |
ова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се м |
на несретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и су |
чиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким бит |
кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <p |
зирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично народн |
земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то је Милош з |
<p>Послушност законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији |
могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским |
и на <pb n="191" /> њихово име, које је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњи |
носно оружије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха г |
а узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило |
јала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначк |
ња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са |
но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство његово. |
дубоко проничући дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољуб |
о сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и |
д заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међу ж |
ра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p |
е.</p> <p>Императорски посланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милош |
а истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста |
ског <pb n="172" /> представника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Министа |
но чувство отачаствољубља подрањивао је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер |
немилих господара.{S} Оптужени бегао је у стародревне шуме, где је налазио своју потпуну слобод |
уф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, док н |
на своје непријатеље побеђивао — пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска |
а-Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} Аустрија под својим надзором држи српске в |
у.{S} Код народног свештенства нашао је у томе јаког одзива, њиховим <pb n="78" /> настојавањем |
народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да |
савез — остало сродство пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетв |
о.</p> <p>Детињство Ђорђево протекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости |
n="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена била, није н |
имам -један званичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и ра |
ду показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за полаза |
} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже |
ринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Милошева, |
м домаћим непријатељем.</p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана |
радоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је драгоцено |
и — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — |
г Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволе |
вега морало је материјално стање Србије у језгри својој војено уређено бити; јер ком се Србија |
сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа |
употребљења велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n="21" |
његово поверење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скороте |
овори он гласом громким, које перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком |
указује чудну одважност, коју перо није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куца |
варима, које су се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више пута при искреном разгово |
им начином и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>Српска аристокрација, која је |
раздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> < |
овом помогла, толико му је великодушије у бојевима код самих непријатељских војвода многе прија |
Турска налазила је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом могла совјетнике противу |
би имала право пребацити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{ |
, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео с |
itle>Даница</title>.» Оне су садржавале у себи прекрасне песме народне, које су на скоро на нем |
а, да се са две знамените европске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку с |
из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто невоља рану војницима; |
ј жалосној драми српској, која је после у Србији одигравана:</p> <p>Почасно обновлење совјета б |
виси само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На о |
олите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је ова |
или на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек ви |
о.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко годин |
.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установ |
, који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и оно што с |
меном Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њег |
вета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе |
времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења морају се показати храбре и одваж |
га проистекоше све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Прет |
у.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образованости напреднији од Милоша, но он је на скоро |
адине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на сва пита |
сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одг |
ано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово |
ратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирити неће....{S} И |
х двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, д |
ош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати има и он је био у стању издржат |
цу Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, |
о престолном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим фразама много народу обећава а ништа |
несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под |
тању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће и |
а давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о |
је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу св |
орте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење догогило, <pb n="192" /> и кад су |
е, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном ме |
, и напослетку уређење уставно, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, нег |
неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле |
<pb n="134" /> младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, |
и за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народнима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јо |
је глас оног страховитог виора, који се у Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и по |
ченици слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у неб |
100" /> Турке између две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју ј |
био.{S} Материјално стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјалн |
ности и добре воље, а често стављало се у средину као посредоватељ међу људе, који да су сами с |
браћом својом.{S} Име његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад де |
ead> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} Онда |
шњу <pb n="210" /> скупштину, где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p> <p>У свиту |
м далеком путу, долазило је просто дете у додир и са становницима варошким, виђало је обичаје и |
ући овај знаменити разговор: «ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређења; која се дају наро |
њетача. <pb n="218" /> Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене |
тва седила и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, к |
рода српског, зависила је верност порте у извршавању примленог <pb n="112" /> уговора.{S} Милош |
адости и благослова, дочекају победиоце у ослобођеном Крагујевцу, чији становници такођер беху |
лио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петроград и Цариград, који обојим дворовима до <pb n= |
ин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности изб |
ве његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече |
убитком, немогоше гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повук |
говорила.{S} Турци опет на увек ступише у притјажање робља свога, законитост је турска сад на с |
к м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скор |
абрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти зад |
жем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу насто |
!» ...</p> <p>Ове последње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љуби |
аднило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности з |
иле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао д |
ре прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак од три талира |
ћи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>Послушност законима и т |
у опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале супрот Турака, и на својих |
једну народну песму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p> |
преотели — али великаши српски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостал |
, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели |
је на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељства остави слободно |
не знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у |
тео је од Турака неки део своје земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али овде јо |
="86" /> јестаство младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер |
имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p>С |
} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су |
тви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцим |
лу годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о том, како би најзгодније |
та у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нису |
га по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви недостатака; но и ови ће с |
ци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени били и кад су их војском опколели, |
глеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног дос |
су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до проле |
правимо, пошто смо одани један другом и у најискренијем поверењу.»</p> <p>Милош, који није веро |
за, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрестаном договору са совјетом.{S} Овим установљени |
="113" /> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у з |
стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који |
престано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о то |
т диктаторска, како у грађанским тако и у војничким стварима над целом Србијом преда.</p> </div |
ле, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети султан.</p> <p>Н |
авду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било |
еби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице пр |
ији догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и приврженика |
е, нема у себи толико просторије, да би у себе примити могао све посланике народне; то је <pb n |
рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња |
нац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален број |
се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србији уводите“ — настави султан — „лишавајући себе в |
62" /> <p>„Слово престолно, које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили» — наста |
</p> <p>Небројене жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице проливала, нису могле б |
} Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата отворена с |
<pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> <p>„Његова молба |
ажили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам |
и, да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе |
="167" /> опет да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи |
партаје руско-турске која већином седи у совјету?“ —</p> <p>«Господару! — давајући ви извршују |
моје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће ост |
ко разграната и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато |
Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торж |
уче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећ |
слуге, које је Русија 1833. год. Србији у делу српске независности учинила; подсећао је Милоша |
пшти устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по цел |
смо — «сматраће онај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изрази |
и је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом |
нати и угњездити код свију народа, који у свези сачињавају јевропску Турску — она мора њи навик |
пштину држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, |
м?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните |
бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и |
огњишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим званијама у вој |
речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нису описати изражаје лица ове благородне жене |
> и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле |
Несрећа била је општа.{S} Они су живели у заједници братској и по предходном договору, нападали |
министрима руским, било у Цариграду или у каквој другој држави своје посреднике, чија важност ј |
<p>Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју нез |
ојих земљака као пријатељи примани били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, дава |
е обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би се што противно догодило, т |
це, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устанка; попалити и са земљом сравни |
аде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S} |
и, који је њоме владати и важност земљи у страном свету задобити и њу на корист народа упутити |
ајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> |
он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и одушев |
оге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад сме |
лом политика речених земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати однош |
а у колико су српски редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућен |
каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су н |
апелације није могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кне |
ја савршено дозвољавају обичаји источни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао мило |
Паша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан |
своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводи |
вештени европејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико |
да.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb |
p> <p>Таково је управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорс |
пске земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приме |
сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и сво |
излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним нападајем зб |
ом српских јунака, почео само да говори у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} |
народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свак |
оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер |
орђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb n= |
ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити, да моје слободно срце под оделом робињ |
е нашао сам, да никако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије |
оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањ |
соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копље, па нескида |
и.{S} Цркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре а за из |
чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, које је |
ане управљено у главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се |
моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} За |
јствености, ове му треба најпре прелити у нарав просвештени европејски држава, пак да ступи у р |
м вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђо |
егледали, морало једним кораком ступити у Србију заробљену, и први пут од господарства турског |
} Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, где би голема турска сила могла његов |
д ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су |
гон за слободом набављао му је сладости у грубом занимању пастира, где је он уживао потпуну сло |
но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње к |
у животу свом био сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање несретне девојке, срце му је |
осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <pb n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ј |
абе, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и Омир |
Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, |
ских старешина за рад давао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопстве |
не, пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима заставу, на којој су стојале речи ове: |
расположенија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та ода |
своје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства |
ски били су дубоко разјарени, гледајући у овим поклонима своје понижење и довршену пропаст исла |
једнокрвну браћу као непријатељ, вичући у највећем очајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у |
гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у својим песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљ |
ли Милошев рад, само неки незадовољници у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи |
своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати |
д удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живел |
урске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији за |
, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом има |
ти спремљено.{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и с |
и!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша т |
дно место за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова војска српска није |
више ничију власт признати, особито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} |
опусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је мога |
политичар и искусни законодавац, човек у ком су се све способности великог владара слиле ни пи |
да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је те |
ног времена може бити, био једини човек у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у |
/p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се |
бље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели |
о да будем подлога сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, који су се |
S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и пот |
ојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта сине појетички образ Љуби |
S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</ |
д нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне соб |
ише нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје |
оване и неколико корака учинивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад |
је окружен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље побеђивао — |
цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете су његове по |
бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и пост |
> му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо |
поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суграђанима изгубљену отачбину; |
S} Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После неколико часова роди се и сунце и |
и устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку беже |
head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, |
други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод ус |
ћи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су н |
е он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угње |
т преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</p> <p>Н |
а свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p |
ла има са супарником тако исто страшним у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.< |
од тај више година под турским ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морал |
м гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Ми |
своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили муж |
ћи се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више своју војс |
то се признати мора у посланству руском у Цариграду имали велику потпору.{S} Ово није Русија мо |
ужје носити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христ |
p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди је обично обедова |
ким видом показивали.{S} Народ је руљом у хајдуке одлазио.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113 |
да Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити, — но није хтела никако допустити, да Срб |
ог Мијајла, који је увек живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог |
нити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата |
ка, да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> |
чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће д |
одар целог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, које до смрти своје нигда није |
у, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног последњег рата између Ау |
адски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лиши |
к кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно одело у средину <pb n="137" /> народа |
нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе пр |
...{S}208</p> <p>XXIII.{S} Последњи чин у драми Српској...{S}219</p> <p>XXIV.{S} Свршетак...{S} |
<head>XXIII.</head> <head>Последњи чин у драми српској.</head> <p>Непрестано уз престо сина св |
</p> <p>„Безобразницо!“ — повиче Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло р |
начтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је задобивена |
са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако |
луде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «извор и узрок толикој бед |
о млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских бораца као прост војник и ради показан |
p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и старост |
, падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војнич |
дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако |
соког поштовања, <pb n="155" /> које он у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно исп |
стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је |
ник је овај већ двадесет година војевао у редовима првог устанка српског.{S} Старост је изнурил |
ом тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом.{S} Приповедао му је |
је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од погибије, на коју |
ева влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват б |
борио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. године писано |
ле једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљао је с |
г срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почел |
ше да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду |
у Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје подворе |
ком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим |
ећим речима изразио своје незадовољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати |
риписују успаљују највеће незадовољство у народу.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за ух |
опет повратила своје старо господарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска |
трашивост и српско безпримерно јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше пр |
ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди мла |
збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <div type="ch |
позване да прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину његову дозна |
у разговору придржавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{ |
та ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S} |
изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски |
станка српског, који је робове поставио у ред слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних до |
ожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог |
ли за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио |
аз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику |
вић, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег простога народа, љубав |
ош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио сп |
.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државному уставу, заклетву, и |
дела која највећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које су год: |
и, коме се таки власт диктаторска, како у грађанским тако и у војничким стварима над целом Срби |
="178" /> у погледу Србије, све једнако у замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашл |
заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога види се ја |
ша, који обучен у дивотно народно одело у средину <pb n="137" /> народа са женом и децом долази |
ило.{S} Време је пролазило одвећ весело у светковинама, одавању и примању поклона савезнику Тур |
/> совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, п |
дела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или у каквој другој држави своје посреднике |
S} Његово јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, његова нечувена освајања и скоро неп |
х жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира просјачити.</p> <pb n="105" / |
слу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори ру |
то је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом? |
.“</p> <pb n="214" /> <p>Кад је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није |
је предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српског предводитеља; рекне он |
родне песме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане, сад се наједаред зах |
ој господар искрено одржати жели и само у овом погледу желило је његово величанство, вама лично |
битом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом изве |
о.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређе, него што реч поведемо о Мил |
инови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима видили, колико је и како је живо учест |
самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са |
е, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували су н |
} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару војном, који је слабо уређен би |
распаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег |
га господара од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да ос |
е, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> </quote> <p>Милош повер |
<p>Ако испитамо уређење правитељствено у Србији, које је уведено на основи по све слободомишље |
чма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево |
обновлење совјета било је већ закључено у општем договору.{S} Но Русија, која је своје батерије |
народног бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Р |
потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p> <pb n="212" /> <p>Тугуј |
пламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућности т |
Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да из |
плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти гово |
се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу мало попустише, сад се наново уреде, |
а и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже уметност, ступао је крепком стопом п |
народ није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ов |
књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је |
се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и |
све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности или да види прег |
“ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без ика |
а.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју сл |
надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато |
поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну у нар |
аки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ |
Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцније великаши српски од њег |
ни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, ко |
бе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој својој строгости сузбити |
јим искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је о |
сподару! — давајући ви извршујућу власт у руке совјету, остављате себи кнежевско преимућство пр |
и, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена ир |
/> <p>Вештина у војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, да се је до војводског са |
се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у женској души.{ |
а је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у години је Милош обилазио села и станишта, само да се |
ом проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, које је најважније знање за |
захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и мислит |
неће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт у совјету <pb n="202" /> седише употребе ово на корист |
србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установленијама, чини ми |
уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога |
но што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је пола |
ни књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске именом «<title>Даница</title>.» Оне су сад |
ју била, него је и саму политичку борбу у позније доба сама водила — шта више мерила се са порт |
о Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања |
ан, под оружјем светлим, вијући заставу у руци својој, на којој су биле белим словима написане |
а ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе под њено покров |
ада за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху неп |
вом научен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, |
итог призрења према његовом величанству у свему попустити, што ће се са општим благом земље сла |
јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно и иск |
био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у присуству паше обнародован, који је као комесар блист |
шт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n=" |
{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету своме: «Сад имам |
воде, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло |
како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или у каквој друг |
, за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама пр |
воја најновија уређења, која садржавају у себи демагогичка начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао |
једно погинули, заједно нека и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љуб |
з пушака, горде турске заставе попадају у прашину, топови крче редове, ступка своје ради, а у и |
овори он живо - „ваша установлења имају у себи такове основе, које поткопавају власт владатељск |
уредбе кнеже, како данас постоје имају у себи много демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то |
стали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугач |
пребледиле и од страха онемиле, читају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људ |
упљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље т |
он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао |
онтумаца.</p> <p>Трошкови на депутацију у Цариграду.</p> <p>Трошкови на агенције по другим земљ |
у се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затворити или насилно из земље прогнати |
, и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле |
сле учињеног примирја била та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очинск |
ко важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди о |
ов од њега.... јатаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњ |
ве земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће н |
не владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином при у |
е шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштенародним добром; сав народ плаћа данак |
n="216" /> имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала |
учила, ипак су показали велику вештину у вођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све п |
ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за 16. новембра 1835. где је била и столиц |
решао био, да покуша подићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, које је зак |
казала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и обож |
рпски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n="188" /> управе, и његово је величанство |
е, да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се п |
које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајду |
ке ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отворена...{S} Раздор пониче |
мужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После једне год |
p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они су заједно провели живот, заједно |
и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто |
p>Године 1813, 1814, 1815, обиљежене су у светској повесници за јуначки народ <pb n="68" /> срп |
пљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8" /> бесконачним песмама приповедали ил певал |
</p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодољив |
е с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем оча |
невера браћи својој бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачише, да им с |
сталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руски, |
<p>7.{S} Званичници државни подељени су у 11. класа.{S} Први ред: садржава дивизионог ђенерала |
та водили браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточници светога савеза....{S} Тур |
место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им |
стати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: оста |
7" /> и драгу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу |
годи се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90" /> |
на Љубица, која је дубоком проницавошћу у траг улазила свима сплеткама и намерама непријатељски |
ашиме, који као неки исполини изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су са |
рагујевцу, чији становници такођер беху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски |
са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу |
оје је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент рус |
зјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај |
влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска |
, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитк |
добила је она већину присталица својих у совјету.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачен |
туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена била...{S} Благородна жена |
очују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> С |
слити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су |
- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајд |
е њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промету трговачком, доцније пак и сам је њоме управља |
гордељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме простачком оделу, чињаше се да својом вољом над |
{S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се |
ао владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син |
Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења, увек благородно срце код |
уде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљ |
арод за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме руском или турском двору — |
ге побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из |
ам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у н |
лицу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који |
м пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је често на тајној аудиј |
е довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити је он обз |
Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам |
</head> <head>Битка исполина.</head> <p>У овим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а |
ead>III.</head> <head>Ајдуци.</head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли с |
ратима, која силовито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена |
општу потпору од свих савезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и уста |
тву народа сва дела расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{ |
својим непријатељима расплодила.</p> <p>У последњој бугарској побуни, њена рука могла се свуда |
морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога н |
зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу великих и пробитачних установа, којима |
а се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са сви |
на непријатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош је показао највећу војни |
са сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме заробљеном народу куцало је једно родољуб |
својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника заст |
ао их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима, пред дућанима, где се обично ликови |
месту и самој околици задавали.</p> <p>У унутрашњости Бугарске и бреговима старе Маћедоније, к |
били, много би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да с |
ће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,» |
е Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је полагао на посредовање Русије, К |
анпут да докажу да немају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао |
ара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у |
владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам г |
вце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамн |
док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава |
милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где в |
, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању турском, она је свако сретство, које |
вом сиромашном народу робова!» —</p> <p>У самом Цариграду био је Милош најславније дочекат; про |
Брзотиском штампарије К. Трумића</p> <p>у Митровици.</p> <p>1879.</p> </div> </front> <pb n="2" |
“ <pb n="25" /> — рекне он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух ј |
ике и рањенике српске немилице давили и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од ум |
и по предходном договору, нападали су и убијали они само Турке, којима су често отимали новце, |
и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо уст |
, видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и |
самртне казни, коју је на себе навукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ово није помогло, онд |
ор тај, понижење Србије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год буде родољубивих поштених Срца |
ат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једног од наших мрских господара.{S} Сл |
ну своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одважно.</p> <p>— „ |
Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе тр |
о да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало свој крупи глас — „заклињем те именом |
трошкови државни подмирити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наш |
неже!» — одговори Султан са гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте |
г вечера сретном господару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гла |
одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважавајући та предања народња, дао је он све старе пре |
примао, најсјајније сведочбе удивљења и уважавања.</p> <p>Путовање кнеза од Србије, жуборило је |
ог си, хтео ил нехтео — морао политички уважавати.{S} Његовим примером покорили се и други Турц |
о господару од Србије: «уверење високог уважења и благонаклоности од стране његовог величанства |
је добро ишла, но напоследку остане без уважења.{S} Војводе опијене славом својом, а совјетници |
ко, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење праведно делила.</p> <pb n="209" /> |
еликодушије њему је код својих задобило уважење и поштовање, а код Турака, које је његов разум |
са две знамените европске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити св |
јиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског предводитеља.{S} Но пе |
диван сакупљен био, он је пред султана уведен по постојећим обредима и тек што су све обичне ц |
ређење правитељствено у Србији, које је уведено на основи по све слободомишљеној и уставној, па |
је Милош у данима свог горког искушења, увек благородно срце код своје Љубице нашао, ма да је о |
Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби — праштајући се са својим мужем рече му:</ |
обродушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — свакојако дакле изванредан.</p> <p>Некад |
их плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом про |
и за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише у притјажање робља свога, законитост је ту |
другог сина Милошевог Мијајла, који је увек живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у |
и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи, сваки дан излази да види шта |
<p>Разговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на |
ого устава, како би тим начином избегли увек непријатне противности.“ —</p> <p>«Господине! ја н |
но, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију но |
све крваве бојеве, непоњатна освојења и увенчала гордо његово чело круном?—</p> <p>Једном кад г |
ила или боље рећи, није престајала њега уверавати; да је она задобила право на вечну његову неб |
рски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турска у Србији за навек пр |
Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато с |
сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати, док седео б |
ико одговорио султану: „да ће из општег уверења и особитог призрења према његовом величанству у |
гових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху машина туђом руком вођена.{ |
ежношћу почне повторавати своје највеће уверење високог поштовања, <pb n="155" /> које он у гру |
е одушевлење и радост које му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна |
користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да |
к је руски поднео господару од Србије: «уверење високог уважења и благонаклоности од стране њег |
во у народу.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су по улица н |
на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и |
су своје послове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења велике силе |
ном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт пр |
ујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са |
нији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако исто страшним |
S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу политич |
е тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја |
е истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после учињеног |
Из извештаја тог, може ваше величанство увидити, да он не може никог другог интересовати, до на |
е ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — го |
сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» —</p> <p>Нар |
своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="1 |
<p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србији уводите“ — настави султан — „лишавајући себе власти вла |
љене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево постојано великодушије |
дна душа, морала се више пута поклонити увредама, које су нанешене биле њеном супружном праву.< |
о мало дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њему нанешене умео је опростити, но за неправде |
дубоко увређена била; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој |
лике пристојности а уједно и одважности увредило је и једног посланика, који је сљедећим речима |
самих његових подајника, које он нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог |
ица је овим поступком мужа свога дубоко увређена била; ћутећи сносила је увреде те, које су срц |
у сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе под њено покровитељство.{S} Ово |
дом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразумети се са браћ |
ати; у првом примирију, којег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p> </div> < |
="109" /> <p>После кратког времена буде углављен мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за |
година остави оружје.</p> <p>Ако услови углављеног мира и нису савршену независност земљи осигу |
пиштећег, народа створи, онда му он на углед ставља престол илити најужаснију смрт.</p> <p>Упр |
ead>XVI.</head> <head>Слово Милошево на углед.</head> <p>Сад је година дана, како смо се у пове |
ом унутрашњем раздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и ос |
пак постигне Русија мора се упознати и угњездити код свију народа, који у свези сачињавају јев |
ни народ, којег би Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан као непослушно робље, које је |
добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — уста |
е на све стране на оружје против својих угњетача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у |
ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n="218" /> Ви сретно живите у вашој земљи |
богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, док у |
боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његовом |
ати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако пак извесно је, да она није |
н је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњетење власти српске са стране, са свим је Србима нес |
видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрат |
то трајати, морало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени народ од тешка напора |
орту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста ј |
дмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу своју ве |
е у извршавању примленог <pb n="112" /> уговора.{S} Милош по одличном свом схваћању ствари, врл |
идом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим једне високе порте — |
— правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистателном портом заклучила — |
рбију од једног краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва |
браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, наши ће суседи дознати за долазак Турак |
ира, била је организација оружања...{S} Уговори сад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињ |
није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Србију. |
се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима мира освећен.» — </p> <p>—„Ја се неопомињем“ |
о, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је |
е су дуге црне власи окружавале, његово угрожателно чело, страховити поглед, стрепећ покрет, го |
м.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски робови.{S} Ђо |
њихову повратити можете, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смешећи с |
татак топничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Ми |
је неколико стопа од њега <pb n="55" /> удаљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова |
у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој о |
дио све по пољима од обиталишта људских удаљеним и неприступним, те је он ту често проводио чит |
а мотике се прихватише.» — Махмуд осети удар. —</p> <p>«Кнеже!» — одговори он живо - „ваша уста |
нка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а |
Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стра |
законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја, |
а овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запе |
р онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан |
о доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним напада |
витати почело, турска војска халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим |
сти то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде и |
ебе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и ул |
и место да су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје п |
године најумјеренији данак, кои се може ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим |
али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турака које смо |
и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отиск |
т своју, која се крунила под политичним ударцима, који су из помрчине задавани, и то од оне сил |
није позват у Цариград да прима и враћа удворности или да види преговоре о обичним стварима, ко |
ла оца свога!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она, да како Милан умре — ови људи на престол поз |
ну тишину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљену по |
"78" /> настојавањем и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем |
не, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати |
народ близу планина стојећи за устанак удешавале; — оваке непрестане прилике и кретања народа |
сно, да је завера која је супрот Милоша удешена била јако разграната и да потпоре своје налази |
е су његове по војничком начину потпуно удешене биле, борци су страховити и непобедими, и то не |
<p>Красно и са неописаном срећом, вешто удешеним плановима, отпоче он свету борбу, којом уједно |
p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучк |
пски устанак са свима својим чудесима и удивителним исходима, којих сљедство беше: ослобођење о |
елим путем примао, најсјајније сведочбе удивљења и уважавања.</p> <p>Путовање кнеза од Србије, |
данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и савршеног поверења — него Милош; који уједно |
тво са земље отачаства његова истерало, удивљење.</p> <p>Он је заиста, тако радећи имао велика |
љу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то |
осићеш сваки дан редовно по један лебац удовици и сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим тргне |
ута при искреном разговору, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећа |
свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> < |
правили су заклон, непрестано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.< |
оју потпуну слободу, пошто се је напред удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S} |
д се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у десној |
Мијајлове министре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, |
овима непријатељским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, |
рада удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p>У унутрашњо |
неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прекине, ал |
д је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње да неће |
репили важношћу грозне и <pb n="152" /> ужасне смрти патријарха Цариградског.....{S} Но Милош н |
и човечанству, доносио све страховите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе страст |
буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу р |
/> мога остати њихов неумитни судија и ужасни осветник!“—</p> <p>После овог одговора видеше Ту |
о капља крви српских синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног ота |
на, која је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> <pb n="13" /> |
<p>Први јутарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се приближи, женс |
<head>Битка исполина.</head> <p>У овим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а у који |
авио у ред слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних догађаја и крвавих призора, који су н |
атње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу српске жене имаде осећај |
, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора појавише.{S} Но ови призори при свој св |
шена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужасно је <pb n="54" /> помислити о овој неразрешивој г |
жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би |
екла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несретним Србима, као сада.</p> <p>Годин |
} Ова голема несрећа, <pb n="23" /> ово ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S |
држао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног турског робовања, земљеделство било је са свим |
ево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Ср |
и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, |
и могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држим да им се допада, кад оста |
Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разс |
</p> <pb n="160" /> <p>„Народ српски не ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалос |
а задовољити, нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузим |
.{S} Сећајући се свога детињства и оног уживања у народним песмама, које су њега задахнуле жарк |
сака, и оног меланхоличког и ратоборног уживања маленог пастира.{S} Сећајући се свога детињства |
и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>С |
ти у грубом занимању пастира, где је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад деча |
од плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит и |
а права, или права, која ће сваки Србин уживати, пространо и онако описана и разграната, како ј |
м својим, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима њего |
и ради показаног ванредног јуначства на Ужици, постаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је |
лош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и одважан < |
здисај невољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спом |
Мушки су плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари Петроније пева |
о, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован стајао, рече му са свим ти |
оља рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале |
ари Петроније певајући по обичају своме уз гусле једну народну песму, која је узносила и у звез |
о одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лев |
војима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се пр |
државним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрест |
аставу, ободе нагло свога коња, пролети уз редове заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећ |
ане отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна ј |
н у драми српској.</head> <p>Непрестано уз престо сина свог стојећи одушевљена Љубица, која је |
ну и децу своју, која јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, |
право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима мира освећен.» — < |
за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узакони ослобођење својих старих робова.</p> <p>Кад су |
и сваку струку дјела народни понаособ и узаконити ји; друго: расположити данак на народ најлакш |
</p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме ни |
p>У битки једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени |
војничка гласба помешана са неописаним узвиком Ура!!! — означавају долазак кнеза од Србије — М |
г је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућев |
вни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што му је неограничено поверење и истиниту љуб |
знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом јуначком браћом својом.{S} Име њего |
ш Обреновић, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег простога народ |
и приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо |
но место, где сте пређе били.... мој је узвишени господар онај: ком имате ви за све благодарити |
који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краљевског брежуљка.</p> <p>Дванајсти сахат и |
бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узвишеном господару до знања, да се неки високи достојн |
ли једном народу своме имађаше за своје узвишење да захвали, као највећа кукавица оставља отача |
јих бораца на супрот ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на |
ав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>О |
/p> <p>«Сирота Љубица, сирота девојка,» уздане Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепа |
сности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломљеним гласом — |
.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о с |
боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако протиче капља по капља крви српск |
дног народа и до његовог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бојно |
љаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости потресаху прса његова.{S} Н |
м скупштинама.{S} Помоћу речених радина уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеат |
бици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника допре до ушију његови, уз ово и неке |
ојка отишла, јадни рањеник са последњим уздисајем испусти и душу своју.</p> <p>Она вративши се |
њем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући млада девојка.</p> <p>«Јелице... кад теби због |
ро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђ |
неже?“ — настави Махмуд — жестину своју уздржавајући — «ви дозвољавате народу прекомерна права. |
догађа.» —</p> <p>Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, |
т није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ д |
им се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упут |
но Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намер |
оде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи н |
вог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} А |
у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копље, па нескидајући очију са мужа |
аново оружје <pb n="201" /> противу нас узела; она мора сачувати онај стара спомен.»</p> <p>«По |
га оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и |
ле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Срб |
ог бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам |
сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је драгоценом крвљу |
д је требало <pb n="151" /> други начин узети, ако се мислило задобити јуначног кнеза од Србије |
>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опоз |
, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави политички карактер, јер на многи мести гд |
{S} Унутрашњи раздори све већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса |
ну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се |
да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао ј |
е хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвеституру и право, које му није могао нико други |
еној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и уређено од |
прекинути свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!« |
даду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај одговор Ту |
— Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Натраг тамо! |
p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — настави Махмуд — жестину с |
би дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао |
p>Овако зазорно и озбиљно држање народа узнемирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чул |
Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево |
евину велика новост.{S} Омладина турска узносила је ову решителност Махмуда, пљескала је рукама |
е уз гусле једну народну песму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке С |
сити околишење и лукавство политичко на узор човеку најлукавијем и најпроницавајућем, и сад обј |
ких скоро неверојатних призора, који су узор српскога оружја; немогу пропустити, а да неопишем |
ј избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да |
ан у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После ових речи запов |
свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраста човек, држање му је војничко, опхођење просто а |
н у највећој јарости својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једним |
ет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим с |
говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не господине, разумите ме, ја се |
ског господара.{S} Оне су имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао од |
које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће се он показ |
њу и ладнокрвност у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што му је |
овом делу унутрашњег уређења, Милош је уједанпут показао чудновату вештину.</p> <p>Заповедајућ |
обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Зб |
поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> уједно издаје храброст, одушевлење и сладост, но преко |
</p> <p>Дело ово, велике пристојности а уједно и одважности увредило је и једног посланика, кој |
ече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју, |
} Министар иностраних дела извршивао је уједно и дужности кнежевског <pb n="172" /> представник |
и трговина, а министар правосуђа био је уједно и министар просвете.</p> <p>2.{S} Успостава савј |
ешио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије.</p> <pb n="17" /> <p>Од часа о |
оште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас св |
ела и вароши грађански уредити, која би уједно саједињена била са војничком влашћу, јер је сва |
ако село само себи бира старешине, који уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; они сам |
и савршеног поверења — него Милош; који уједно има безпримерно проницави дух, који ми до данас |
плановима, отпоче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{S} У свакој битки, |
који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових пресуда, |
..</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред њега |
ковској цркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на прагу црквеном човек један, под оружјем све |
а.{S} Услуге, које је она делу народњем указала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу висок |
и због његових великих услуга отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо д |
Но гостопримство Петронију од пријатеља указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти мог |
аке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — благодари.{S} Цркве ни |
по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. —</p> <p>За издржавање кнежево и његове породиц |
вјета изрећи, да се са престола српског уклони породица Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог |
мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући млада девојка.</p> <p>«Ј |
нства кнежевског збаца, да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне лакомисле |
> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једног од наших м |
жељама нашима на путу, мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки искрен изражај морали би, а |
ве свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољо |
ћи очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико магновења владала је у соби |
авати умео, положај Махмуда, који је са укоченим очима гледао овог србијанског простака, и види |
овог призора.{S} Окамењен — са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са својо |
иче са највећим гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповед |
p> <p>„Али господару! — овај други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> « |
ору са совјетом.{S} Овим установљенијем укратиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи |
се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турском |
челичан карактер и дубоко проничући дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан |
подигнут је био један брежуљак, који је украшен био заставама и зеленим гранама.{S} На подножиј |
ена двокрилна врата широм су отворена и украшена највеличанственије.{S} Множина воштаних свећа |
дланом, у кадиви, злату и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пр |
ло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Дунав |
олио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити....{S} За име Христово, бар ви остали будите п |
ебе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више п |
ца, која је дубоком проницавошћу у траг улазила свима сплеткама и намерама непријатељским, и ка |
границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, |
е гологлави на пољу, чувајући стражу на улазцима.{S} Месец просијава кроз облаке и осветљава св |
а је пиштољ на несретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између |
о, даде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву. |
јем човека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и савршеног поверења — него Милош; |
њихових карактера, а највећи противник улизица и ништавила људских, који клањаху и метанисаху |
уће, што је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и ос |
>За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличијама, каква д |
рпски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за само његово незнање красног светско |
</p> <p>На јавним местима, по рогљевима улица, по зборовима около цркава и манастира, скупљао с |
држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ београдски Петар, |
и слушаоце до највећег усхићења.</p> <p>Улице су дупком пуне народом тако, да истима проћи немо |
дну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек так |
чинило да у овом послу само мимогредно улогу игра, било је доцније душа свију преговора и није |
вату жену, која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико |
S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно |
ја» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудно |
е слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено |
рости своје особито одликовала бистроћа ума његова.</p> <pb n="47" /> <p>Вештина у војевању и л |
о на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момци |
остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејати, међу тајним учесни |
проливене крви и јуначких жртава, није умео отачбини својој да даде стално уређење, рекао је п |
и своју љутину.{S} Увреде њему нанешене умео је опростити, но за неправде другом учињене био је |
илош за чудо <pb n="164" /> придржавати умео, положај Махмуда, који је са укоченим очима гледао |
послати кнезу шест совјетника од стране умерене, који ће код њега израдити нека дозволења и тим |
освајања и самовласт мача одклонили, а умерени закони ред ствари успоставили.</p> <p>Милош, ко |
преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све основе, које су га побудиле да |
имајући на оно; што у држави потпомаже уметност, ступао је крепком стопом по стази сваке позит |
нудити порту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два неприј |
лош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао земљом управљати, а |
p> <p>Но колико бриге труда и стрпељиве умешности је стало и требало уставној Србији, док је пр |
у средини цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха гласба свира дивотно народне песме и дово |
к.{S} У саму зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по гр |
уха и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепав |
епавице, правилне црте лица, пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало |
на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да покрај |
> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене остају вазда |
од.— кнез Милош добије од султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастијем слогу источног |
, поврати му његово оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај м |
у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим |
ћни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова имена веч |
епајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове из д |
а, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи своје рођене... донела их ј |
и план за устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{S} Код народног свештенства нашао је у |
штини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол године |
сретни господар од Србије старао се, да умни развитат свога народа унапреди, морао се он непрет |
да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац врло добро знао |
прот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из големе турске царевине, која је број |
јном, које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало <pb n="79" /> застану.{S} Богати |
устајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се је Мило |
ени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њ |
ова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бе |
ека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топ |
муте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца |
воји пријатеља удеси она, да како Милан умре — ови људи на престол позову другог сина Милошевог |
овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге једно |
себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> </ |
пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени и сурови изражај, |
приликом на страшноме месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је ве |
дне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- «вој |
дуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов би |
њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину |
бице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у свакоме војни |
опа није хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије |
м дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гроша из свог цепа |
к ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p> <pb n="212" /> <p> |
често пресуду донети онима, који много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгос |
S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установле |
, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђе |
тарао се, да умни развитат свога народа унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, |
иља, која на то теже, да <pb n="187" /> униште ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово в |
вере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи његови неправо измислили н |
" /> могли свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оруж |
дне песме, које тиранија и турска власт уништити није могла.{S} Једном, кад се дома вратио, при |
н спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства срп |
његов кабинетски министар.{S} Министар унутарних дела, обављао је и дужности министра војеног |
дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дошао, да буде учасник брат |
е учињеног примирја била та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински |
ом врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p> <pb n="193" /> |
ересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уређења интересују и друге силе, ако су само т |
стројење министарства у четири оделења: унутарње, правосудно, финанциско и инострано.{S} Минист |
закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње уређење земље обраћати.{S} Он није хотео да зе |
што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор |
е: ослобођење отаџбине, признање њезине унутарње <pb n="5" /> неодвисности од својих старих гос |
о би била неразумност очевидна, које су унутарње <pb n="222" /> ствари Србије, до оне жалосне т |
јетом закључен, но једино од попечитеља унутарњег и финанције сачињен.</p> <p>О овој чудноватој |
им моје Отачаство!“ —</p> <p>Јели какав унутарњи глас предсказао маломе пастиру, да место ово к |
ао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу независност, неразумним противлењем.</p> <p>По |
у Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу независност, ипак су им бар оставили сва она м |
ом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и |
потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у десној руц |
квена врата отворена су.{S} Жене полете унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави на пољ |
че без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње организације земље, што ју је Милош предузео |
морало наново уређивати.{S} У овом делу унутрашњег уређења, Милош је уједанпут показао чудноват |
pb n="63" /> потпоре, да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи углед Русије у Срб |
очела је јошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све већма и већма узимаху маха, одуше |
кнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да ј |
есту и самој околици задавали.</p> <p>У унутрашњости Бугарске и бреговима старе Маћедоније, кој |
оружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним господо, остављено је да |
о ово задахнуће, што је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за с |
ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубез |
стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — настави Махмуд |
ва дела расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} Мало по м |
оп београдски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла прест |
био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њезином; а |
; намери другим начином и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>Српска аристокрац |
је при свој својој младости имао велики уплив код совјетника.</p> <p>Мњење његово било је, једи |
Пошто су непријатељи Милошеви отклонили уплив јевропских сила у дела њихова, видили су они себе |
бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз позна |
ли се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита |
вљењем.</p> <p>Свештеници, који великог уплива имадоше на ратоборни дух овога народа; показаше |
ило да доказују користи, које Србија од уплива руског имати може.</p> <p>Неки опет бољари српск |
лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу војводама и <pb n= |
осљедицама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по сто |
и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са природом људи |
м одушевлењем примљене.{S} Бечке новине упознале су ово дело са песницима свију земаља.</p> </d |
браз Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за упознати чудновату жену, која тако знамениту и велику у |
> <p>Да ово пак постигне Русија мора се упознати и угњездити код свију народа, који у свези сач |
и, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определења његова:</p> |
едан званичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и радом прав |
копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво |
е и лењиве поступке завичаја, неразумну упорност простог света, који неће лако нове наредбе да |
оровима до <pb n="204" /> знања доставе упорство Милошево и његову намеру, која њих страхом и у |
о није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорством свога вазала противу њих....{S} Но Турска се |
ји јошт у совјету <pb n="202" /> седише употребе ово на корист његову, покажу противницима грож |
до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи овога, да ступи у п |
оје су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез с |
овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош употреби ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и |
јвећа кривица била, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака испа |
олом спазио, одма је то на своју корист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешина |
а-Ђорђевог, господар од Србије морао је употребити јошт једино сретство, које му је заостало би |
ки покушај свој као оруђе своје позније употребити може.</p> <p>Да је Русија управ лицем она ве |
!!!...{S} Овај тренутак Милош је требао употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи |
чну слободу, јер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворе |
лику да господари над срцем свога мужа, употребљавала да овога на побуну и устанак подстакне.{S |
једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења велике силе, неможе и није у стању ове ајду |
је употребити може.</p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказана снага, која ће Турке ка |
на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за добр |
престол илити најужаснију смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за Француску годинама 1800 до 1811 |
акој вароши, до најмањег сеоца, била је управа предата кметовима или општинским старешинама, ко |
у законску ширу у смислу <pb n="188" /> управе, и његово је величанство заповедило мени, да вас |
S} Паша београдски, где је била столица управе Турске, добије од султана налог, да страховитом |
ње ратовање задало било.</p> <p>Столица управе српске била је у Крагујевцу определита.{S} Двапу |
м вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљну бригу силама, које су признале п |
а законитост српску призна, независност управе њезине осигура, да опстанак Србије више ни од ко |
естано поступање по овом красном основу управе земаљске можда је и основ био што су Милошу мног |
показали велику вештину у вођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из пред с |
ла, њему мудрошћу и чудном вештином при управи тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, кој |
и нису никад смели очи своје на султана управити, дивили су се и чудили његовом држању.</p> <p> |
—паша са целим својим ђенералним штабом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи |
ље обраћати.{S} Он није хотео да земљом управља по начину „<foreign xml:lang="LA">Expeditio</fo |
одговара на сва питања, која се на њега управљају, излазне основе које су га приволеле, да ове |
ош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, јер других способнијих људи |
у трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са правим начино |
хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо, да |
p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће допасти мн |
о потврђења тог, као непотврђени земљом управљати и владати могу.</p> <pb n="30" /> <p>Милош — |
> <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљати!» — одговори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћ |
шан, јер је врло добро разумевао земљом управљати, а тако исто знао је праве услове народности |
ико тренутака поглед је његов непомично управљен био на Султана, а затим проговори он гласом гр |
ање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, настави са нестрпљењем, за које Милош није и |
за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу несретника одлети у дрво, које је мал |
није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио спле |
ни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа |
најискренији пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја ов |
чари цару своме велике услуге учинили и управо да речем образ му осветлали, они се тако погорде |
е» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који му жито |
а старе Маћедоније, која је стајала под управом Јаничара и које је предводио далеко чувени паша |
љену отачбину; а остало им даде, најиме управу земаљску и законе народна скупштина.{S} Ово је б |
га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти |
ајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том дошло ј |
атим — ова морална бољетица која мори и упропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{ |
погледу овог призора.{S} Окамењен — са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се |
е гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, где би голема турска сила мо |
род, а у случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срба зад |
лавом пало, горда Љубица <pb n="224" /> упути своје стопе на границу аустријску, без да је у Бе |
духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена в |
у својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> |
рзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређе, него што реч поведе |
који је прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — |
ом свету задобити и њу на корист народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кне |
егово величанство, вама лично доставити упутства, која само вашој особи од користи бити могу.{S |
његово спомињале и чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај стра |
ана као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу мало по |
вију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу |
а гласба помешана са неописаним узвиком Ура!!! — означавају долазак кнеза од Србије — Милоша, к |
цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, |
х непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст — она се реши, да |
благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да Милош није им |
чанство мисли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго устава, како би тим на |
лош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да т |
и ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто |
ваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p> <p>Мало после ове скупштине, на захтева |
асуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на |
ај прости одговор Милошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како данас постоје имају у себи много дем |
и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за војничког поглав |
магновењу мало попустише, сад се наново уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет га победе. |
римирја била та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и изв |
ди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши, |
тим начином своју малену кнежевину тако уредио, остало је том великом државнику, да даља далеко |
е сами могу слободно по својим законима уредити и сами себи старешине изабирати.{S} Милош није |
а треба заузета села и вароши грађански уредити, која би уједно саједињена била са војничком вл |
анашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n="129" /> <p>Ако испита |
д оружјем налазити се, није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са порто |
последњем судару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храб |
о, да је ово правитељство, постављено и уређено од једног простог сељака, који ни писати незна, |
лно стање Србије у језгри својој војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовала, није све до |
во је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај више година под ту |
е ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србији уводите“ — настави султан — „ |
од Србије: «да промене своја најновија уређења, која садржавају у себи демагогичка начела.“</p |
, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уређења интересују и друге силе, ако су само такова, да |
је огромно било; то показују она мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народо |
во уређивати.{S} У овом делу унутрашњег уређења, Милош је уједанпут показао чудновату вештину.< |
{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њихових народа жеља породити, да таков |
«ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређења; која се дају народима као извесно право и паме |
сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мо |
могао је пажњу своју већма на унутарње уређење земље обраћати.{S} Он није хотео да земљом упра |
нао.</p> <pb n="129" /> <p>Ако испитамо уређење правитељствено у Србији, које је уведено на осн |
ије умео отачбини својој да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове |
д својих старих господара, и напослетку уређење уставно, које се у овој слободној земљи брзо ув |
то уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са с |
се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S} У овом делу унутрашњег уређења, Милош је |
то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим |
е несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама |
ле неколико од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва |
дошао у логор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио сов |
казанскога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни |
младина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с |
срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је о |
поменути, којом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" |
јатељу.{S} На оружје!!</p> <p>Одушевљен усклик предусрете речи ове.</p> <p>„На оружје, на оружј |
множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и благослова, дочекају победиоце у |
и у томе помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и одушевлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве |
ијемо нашу слободу.»</p> <p>Са највећим ускликом очајања изрекоше заклетву ову, преко прага црк |
шевљеном полету, кад га је народ весело усклицима поздрављао, поглед је Милошев изражавао оне г |
водитеља.{S} Но певерење поштена човека усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Али |
ак Милош је требао употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који су с |
оду своме слободу, коју му устав даје — ускраћује.</p> <p>Императорски посланик који је у Србиј |
а постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал свакојако пак да никад ништа |
ом управљати, а тако исто знао је праве услове народности српске поњати.</p> <p>Пре свега морал |
толико година остави оружје.</p> <p>Ако услови углављеног мира и нису савршену независност земљ |
и за насљедног кнеза од Србије, под тим условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300,000 тур |
авио где је, но ми због његових великих услуга отачаству указаних и што је он за нас добар био. |
ије, све једнако у замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који |
дсећао је Милоша на живе <pb n="181" /> услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да зад |
ања свога стекао и велике <pb n="48" /> услуге које је он отачбини својој првим даном побуне ср |
ви тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем указала — велике су.{ |
почетка, ал издалека бројати све велике услуге, које је Русија 1833. год. Србији у делу српске |
те, у ком су јаничари цару своме велике услуге учинили и управо да речем образ му осветлали, он |
вољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је био несретна жр |
о она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непр |
целе Србије, кад би само учинили једну услугу, која би њему врло пријатна била.»</p> <pb n="18 |
би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем паши што се од султана одметн |
о произвело живе приговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данаш |
мира просјачити.</p> <pb n="105" /> <p>Усљед једне битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на тур |
Зато! рече јој горди младић развлачећи усне своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!» |
тало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама пошт |
имо.{S} Мере, које они Србији приписују успаљују највеће незадовољство у народу.{S} Људи, који |
илице проливала, нису могле без никаква успеха по народ остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од |
ане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад се |
Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је д |
пољана и јавних места.{S} Место жалосне успомене, које су негда песме такове <pb n="40" /> код |
једно и министар просвете.</p> <p>2.{S} Успостава савјета из 16. чланова и једног предсједника, |
чено, кнез мора потврдити.</p> <p>3.{S} Успостава апелационог суда: овај се састоји из председн |
се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на врату и |
ије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошл |
одклонили, а умерени закони ред ствари успоставили.</p> <p>Милош, који је делом за војеног дик |
ст њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благород |
гуће пером израза дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштр |
</p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи усправљеном руком главу своју, пушио је из дуге луле, ч |
женом и децом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одређено место дође, седне на столиц |
вим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Турака, међер има нешто и добра у овом сирома |
су топови само један рогаљ оставили.{S} Усред камена и разореног прибора кућевног леже два мртв |
е поставио у ред слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних догађаја и крвавих призора, кој |
е да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n="199" |
ши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те вид |
илош и Махмуд...{S}150</p> <p>XVIII.{S} Устав Србије...{S}168</p> <p>XIX.{S} Сплетке страних си |
"187" /> униште ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово величанство мисли, да би ви може |
корист, из те несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Б |
олне силе нису биле позване да прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{S} Оне су са |
је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници нем |
и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре |
b n="141" /> <p>1.{S} Сачинити и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права и дужнос |
народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђ |
, кад овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање страних сила прерађ |
оворило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског смат |
сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n="199" /> се височајшем оном закључ |
као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћује.</p> <p>Императорски посланик ко |
ољавате народу прекомерна права.{S} Ваш устав даје му једном речију велики простор слободе?“ —< |
RP18791_C18"> <head>XVIII.</head> <head>Устав Србије.</head> <p>После овог изјаснења и званично |
после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало |
овори Султан са гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста мног |
и.{S} Сам пак нејасни и дволични превод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је |
о.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи устава српског од године 1837.</p> <p>Није ли истина, д |
сто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки |
добро урадили, кад би се држали строго устава, како би тим начином избегли увек непријатне про |
старих господара, и напослетку уређење уставно, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> |
дено на основи по све слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово прав |
стрпељиве умешности је стало и требало уставној Србији, док је приволела порту, да изда једном |
подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставобранитељи по целој Европи разнели били: «да је Ми |
ким даном злоупотребљава власт, која је уставом дана разним гранама правитељства, и да на то см |
ања, које може свакоме владару, који је уставом земаљским обвезан, да народу о своме раду рачун |
бин господар од свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се ов |
ободно извршење дела својих, која им по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавства одмах <p |
да народу веће право уступи, које му по уставу припада.</p> </div> <pb n="180" /> <div type="ch |
ако у скупи, а после, задавши државному уставу, заклетву, изберите међу собом најразумнија и на |
љубећи га, сузама обливао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајк |
и са оним народима, који су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да |
оба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на оружје, несретна њихова родбина и нејач наш |
есаху прса његова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био м |
брат његов Милан...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба под Кара-Ђорђем...{S}42</p> <p>VII.{S} Кар |
које су народ близу планина стојећи за устанак удешавале; — оваке непрестане прилике и кретања |
делио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{S} Код н |
>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знати који нис |
танује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један |
="89" /> на цветну недељу, да произведе устанак и побуну народа српског.</p> <p>Нестрпељивије и |
у — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француске револу |
и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресења |
ужа, употребљавала да овога на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца |
ло њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и који су под собом више чета наоружаних |
у пролазили су једни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет |
ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удивителним исходима |
оружје против својих угњетача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и К |
њу под затвор ставити, што потпомажући устанак Бугара, <pb n="221" /> она излаже очитој пропас |
d="SRP18791_C6"> <head>VI.</head> <head>Устанак Срба под Кара-Ђорђем.</head> <p>Устанак народа |
Устанак Срба под Кара-Ђорђем.</head> <p>Устанак народа српског, који је 1796. год. по целој Јев |
е био прави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њио |
свој великодушију Милошевом захвалити, устане колики је велики и важан, те одговори им са грме |
аповест послушала!“ —</p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим го |
за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош и поздрави весело цео народ, који му весел |
а, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а ка |
правду дај за нас сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се једном ваља клањати!» рече он гро |
чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» —</p> <p>Народ је српски |
м Србима прођемо кроз све редове њихова устанка, пређе, него што изађемо на крваво бојиште, где |
скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се налазио међу првим борц |
вадесет година војевао у редовима првог устанка српског.{S} Старост је изнурила снагу његове ју |
х, који су се борили у редовима српског устанка; попалити и са земљом сравнити куће, поватати м |
назад обрнути, да проучи разне промене устанка српског, који је робове поставио у ред слободни |
урску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким <p |
ст, који карактеришу сва дела Милошевих установа.{S} Целокупна организација Србије, после саврш |
>У једноме основу великих и пробитачних установа, којима је Милош браћу своју обрадовао, нису б |
>«Народ српски није довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасно да |
ст без ичије контроле извршујем. — Наше установе нису постале другчије, доли сретством моје јед |
ладар, који земљи својој мудре законе и установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Мило |
слову, за које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче |
осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто чланова, колико је и вој |
обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и донешеним з |
ле су стотине година, докле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а установљавају се и |
дом народним о том, како би најзгодније установили оно, што је најпрече, најнужније и најполезн |
илима добре економије, коју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да отимате из |
м су све остале ишле, не може ни Србија установити се за годину дана и постати државом, којој н |
<p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу установити внутрење правленије, прелазим сада на другу |
дије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установленијама, чини ми се, биће внутрење правленије н |
<p>«Кнеже!» — одговори он живо - „ваша установлења имају у себи такове основе, које поткопавај |
ко установиле, као што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија други |
лобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} |
p>Заповедајућа власт, која је због рата установљена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њ |
е државе.{S} Све ово закоснило је досад установљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну из |
их струка; нит сам могао учинити нужних установљенија која сам желио учинити на брзу руку.{S} М |
аособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви недостатака; но и ови ће се попра |
јесте ли задовољни с вишепоменутим моим установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка |
престаном договору са совјетом.{S} Овим установљенијем укратиће се, чини ми се, самовљство и св |
српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Је |
, народ је српски противу Турака листом устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувен |
е се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку око себе искупили, те тако се је п |
краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, ва |
једине турске ханове и паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци једно место за други |
, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb n="45" /> видило на гори Ивано |
и!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору заповест диже, настави он сасви |
емам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У |
м изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дјела народни понаособ и узаконит |
главна определења његова:</p> <p>1.{S} Устројење министарства у четири оделења: унутарње, прав |
м сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигархијску опозицију и оборити овог човека, |
за пример служити.</p> <p>Милош се није устручавао, да народу изнесе на јавни претрес цео рад с |
о плашио, да ће морати Турској и других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова није так |
ност спрам Русије, да народу веће право уступи, које му по уставу припада.</p> </div> <pb n="18 |
су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затворити или |
Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али господару! — ова |
није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српских јунака, почео само да говори у н |
е нас Милош са прости своји одговори до усхићености доводити: скоро ћемо наступити неке разгово |
дне песме и доводи слушаоце до највећег усхићења.</p> <p>Улице су дупком пуне народом тако, да |
нога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Детињство Ђорђево п |
вљу њиховом купљена била.{S} Русија при утаначивању мира, није са Турском ништа за олакшање Срб |
а промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је Мах |
он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну независност и да ову ис |
илош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{ |
ње и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчије, ве |
о вашим сопственим интересима, као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одржати ж |
не о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се са |
а, која ће једном њихово политичко биће утврдити.</p> <p>„Народ је“ — говораше он — «једна вели |
ојском опколели, заузеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад |
гли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је важности то ме |
илошев изражавао оне горде радости, ону утеху безкрајну; која у једном магновењу човеку, награђ |
е је господар од Србије; оних пријатних утисака, и оног меланхоличког и ратоборног уживања мале |
од народа тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> <pb n="69" |
но дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.</p> |
да подпише повишење пореза, који је већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> <p>«Је |
ле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени народ од тешка напора мало одахне и да плодове |
једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благослове |
и зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајни |
рне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb n="100" /> Турке између две ватре, који се у |
ољубља.</p> <pb n="81" /> <p>Брзо затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која з |
Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и бивши |
и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је наручено било да доказују користи, кој |
тарности од свију страна дошао, да буде учасник братске скупштине, где ће се ток свију ствари о |
b n="128" /> доскаче одговарањем својим ученим дипломатама и лукавством својим, са свим помрача |
>«Браћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлук.{S} Каж |
усобно неповерење расејати, међу тајним учесницима оне завере, која је Милоша до оставке довела |
н.{S} Лепо пак народно одело, даје овим учесталим гомилама, особиту дражест.</p> <p>Ово је наро |
товима видили, колико је и како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за независност - вид |
држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, која |
не посланике, који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћу речених ради |
ко пак извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарској побуни. |
ство ових поклона, произвело је највеће учешће код Мусулмана.{S} По народним обичајима никад пр |
пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику вештину у вођењу рата и |
ајдучком вођи потајно сјајна предложења учини.{S} Као награду — за његово лично покорење, обећа |
зјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <pb n="101" |
ге господареве.</p> <pb n="57" /> <p>То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека на |
асамака“ почаствоване и неколико корака учинивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Србије.</p> |
услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да храбри и јуначни |
год. Србији у делу српске независности учинила; подсећао је Милоша на живе <pb n="181" /> услу |
ом су јаничари цару своме велике услуге учинили и управо да речем образ му осветлали, они се та |
у и закрилнику целе Србије, кад би само учинили једну услугу, која би њему врло пријатна била.» |
ачбини својој првим даном побуне српске учинио, изодавна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђор |
е и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што није могао рану |
="131" /> је он као владар народу своме учинио, кад би овде исписивати хтели; морали би читаве |
е? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач и јецањ |
он — „одмах сан похитао своје подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио, |
владати и обуздати српску револуцију и учинити је за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узак |
ту!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе је |
ње на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пи |
десетака и других струка; нит сам могао учинити нужних установљенија која сам желио учинити на |
ити нужних установљенија која сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године да |
тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане и |
ила будем, ниси властан нити си у стању учинити, да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ |
миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево пророчество се испуни |
ању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснул |
мео је опростити, но за неправде другом учињене био је неумолим, као што то показује сљедећи сл |
робова.</p> <p>Кад су о свему договори учињени, порта прими са одличном пристојношћу захтјеве, |
то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваш |
могао, да је прва брига Милошева после учињеног примирја била та, да земљу у унутарности уреди |
ил пре свега казнећа десница божија, за учињену неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију |
их народних песама почну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости засади у де |
е као намесник народа радио.» — Тако се учтиво према народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је у |
војим вазалом, сву кокетерију измишљене учтивости, те са највећом њежношћу почне повторавати св |
астанак.</p> <p>Овом претерано-ласкавом учтивошћу портином, Милош није ни најмање био изненађен |
ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</p> <p>«Сиромах посла |
о доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији не |
мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb n="14" /> |
о.{S} Јаук и уздисај невољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су и |
девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p |
Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику в |
је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новц |
ице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове велике трошкове и госбе, које |
пска плата је 6000 Ф.—а Епископска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити збачени без претходне о |
<p>9.{S} Архијепископска плата је 6000 Ф.—а Епископска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити зб |
кружен и опет членовима прељубезне моје фамилије, преосвјашчењејшом господом архијереима нашим, |
ултану,</p> <p>Плаћа књазу и књажевској фамилији.</p> <p>Плаћа чиновницима.</p> <p>Плаћа архије |
љубав братска је претерала све границе фанатизма. — Име брата јесте најсветији и најтврђи <pb |
тело истока.{S} Старе пак присталице и фанатици турски били су дубоко разјарени, гледајући у о |
престолно, које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили» — настави Махмуд — „бил |
ов устав на овим основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у присуству паше обнародован, |
ове велике народне скупштине од 16.{S} Фебруара 1835 год.— кнез Милош добије од султана једно |
поднесе јој на одобрење <pb n="127" /> Ферман, којим је порта даровала њему достојанство влада |
, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства кнежевског зб |
скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунезависност С |
ар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год: који га за насљ |
онитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амнестију неуважавамо. |
ен, но једино од попечитеља унутарњег и финанције сачињен.</p> <p>О овој чудноватој жени, вредн |
нистра војеног и полиције.{S} Министару финанције поверена је била и трговина, а министар право |
у четири оделења: унутарње, правосудно, финанциско и инострано.{S} Министар иностраних дела изв |
нежева плата износи годишње:{S} 200.000 фор. у сребру.</p> <p>9.{S} Архијепископска плата је 60 |
ну израђено, па да се у њему којекаквим фразама много народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је |
ну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам |
— „оне беде, које су савети Енгленске и Францеске на несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је |
нам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, да изв |
p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нису описати изражаје лица ове бла |
устанак српски био једна од оних грана Француске револуције, која је имала да цео свет обиђе.< |
е отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја |
редно ће бити, да споменемо речи једног Француског научењака, који је кроз Србију пропутовао и |
глас оног страховитог виора, који се у Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потр |
ју смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за Француску годинама 1800 до 1811, просијала је и Црног-Ђ |
аздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; прикли |
лажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац |
чити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас |
са особитом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са пад |
а коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и јурне зат |
а дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет прекинути св |
су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако ј |
м видом показивали.{S} Народ је руљом у хајдуке одлазио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљао је сво |
ек што је свитати почело, турска војска халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са це |
и снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цр |
о и остале српске жене сносити љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој |
ан; који <pb n="211" /> год је познавао халовитост Милошеву, тај је морао стрепити за Љубицу.</ |
» —</p> <p>Врло је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирна - и бла |
роши брзо су прогоњене, поједине турске ханове и паланке попалише усташи, из дана у дан губише |
бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је била |
и куће, поватати младе девојке за своје хареме, а младиће за своју војску, отерати стадо и исте |
неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити гласом ра |
ких господара.{S} Слава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручни |
рди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</ |
а је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>Послушност за |
ва, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повра |
женим народима, онда ћемо видити, какву хвалу заслужује тај народ пред данашњом Европом, кад је |
ојој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени великим губитком, нем |
едан свињарски трговац, са неколико тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петн |
ти и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — <pb n="46" /> могли |
гу развили, а Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на супрот ставити могоше.{S} Уздај |
ојску потлачио. <pb n="101" /> Двадесет хиљада нових војника буду Куршид Паши на ново послати с |
нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послужи:{S} Његов |
рбију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада војника скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кар |
нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити народу по целој Србији. «Н |
> <p>Њиове главне војводе и више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби су мало изгуб |
ојске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и једну с |
пи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Милошу веру |
орамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да |
аство је бесмртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом с |
м стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна о |
</p> <p>Љубица небуде послушана.</p> <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, трг |
и потсмехно лукавство, држања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди |
е! ја неотимам ничију власт“ — одговори хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зав |
постане сад сасвим равнодушан и својом хладноћом даде познати свима онима, који земљу испод ње |
ринуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И с |
, где кроз неколико дана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни |
„Треба браћи нашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — |
зи.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гласом.</p |
из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежал |
, пуцњава топова и палење малих пушака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице |
ћу постали на ново народ, политика није хотела законитост њихову признати, они су апеловали на |
жавајући се свагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њи |
гао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви одликовал |
на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погр |
и јецање приповеди, како јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није им |
ратних другова Карађорђевих, који није хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: |
арње уређење земље обраћати.{S} Он није хотео да земљом управља по начину „<foreign xml:lang="L |
ао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, где би голема ту |
у забуну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако сла |
ала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити. |
оре и равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвеституру |
="126" /> да је тим поздравом потврдити хотео, његово помазање на кнежеско достојанство.</p> <p |
пијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благоро |
вном проницавошћу давно већ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је |
тељство наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначе |
се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... |
а: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а не к |
p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искрено к |
.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видел |
мично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пр |
се може ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; п |
је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102 |
Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} За |
дому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име |
а нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да |
аше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш |
ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога ха |
p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све с |
а, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је ба |
ом.</p> <p>«Натраг!» — повиче горопадно храбра Љубица милосници, немогући већ дуже гњев свој од |
дане пуног искушења морају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче |
видећи где се Милош вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје б |
учинила, да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђен на м |
од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Србијанци, видила је где два њезина коња п |
вала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, д |
г отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог бранитела.</p> <p>Било да се она |
лош повери јединца свога Мијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза о |
а лице му <pb n="154" /> уједно издаје храброст, одушевлење и сладост, но преко тог свега изра |
ако означеним, показиваху решителност и храброст његову.</p> <p>Свештеник је овај већ двадесет |
јводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храбрости своје особито одликовала бистроћа ума његова. |
њему својственим: «Грци су јуначством и храброшћу постали на ново народ, политика није хотела з |
а се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на дв |
његов глас лицем на празник Васкресења Христова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку |
теде подићи гласа свога за ове мученике христове.{S} Русија није се као покровитељка ставила у |
али незнам себе укротити....{S} За име Христово, бар ви остали будите паметни!» —</p> <p>Врло |
са твог гадног среброљубља да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво |
рот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, да осветничко оружј |
нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми |
м Богом и његовим распетим сином Исусом Христом заклели, да дотле оружје оставити неће, док не |
де своје рогове спустити пред вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити |
вом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју и |
ато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и мржња н |
та управо била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт на |
је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој |
<pb n="177" /> испод руке Србе и остале хришћане, који подјармљени исламом стењу, да само прили |
видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чи |
је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она |
бији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне речи за Србе проговорила.{S} Турци о |
ц доводила.</p> <p>Ни једна једина сила хришћанска нехтеде подићи гласа свога за ове мученике х |
ико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша бр |
их да из турског ропства ослободе један хришћански народ; ова оба пука простака ма да нису ника |
на на то смерала, да општег непријатеља хришћанства у забуну доведе, син њезин Мијајло није хот |
свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза, који је већ утроструч |
очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да |
т пре неколико година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поно |
реса са портом у савезу бити, — но није хтела никако допустити, да Србија буде Турској тако сле |
бица између свију српских жена, није се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је з |
владала, није их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> |
— <pb n="46" /> могли свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао |
ду своме учинио, кад би овде исписивати хтели; морали би читаве књиге написати.{S} Тога се добр |
е се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да служе, з |
/p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички уважавати.{S} Његовим |
арламента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је могао народ позвати |
у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјет |
тази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитање <pb |
већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> |
гову превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на руци био и |
целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно дело, за које је т |
ије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан |
ођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја |
е се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потрг |
Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим р |
на дан умножавана била из големе турске царевине, која је бројала 45 милијона душа, и чију је в |
је знатности, и било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омладина турска узносила је |
нат таки пошаље скоротече у Петроград и Цариград, који обојим дворовима до <pb n="204" /> знања |
ити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совјетн |
једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> </div> <pb n="150" /> < |
тимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријат |
слогу источног израза позива, до дође у Цариград.</p> <p>Његово величанство» — гласило је писмо |
љари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и т |
“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша там |
ве то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности или да види прегов |
пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је често на тајној аудијен |
собито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту |
ан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта |
аст ислама.</p> <p>По повратку своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, |
ад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни проти |
ог, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак |
коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — <pb n="46" /> могли свагда кад год би хтели |
војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у прегов |
у сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега само |
<pb n="152" /> ужасне смрти патријарха Цариградског.....{S} Но Милош није се нигда на једну св |
машном народу робова!» —</p> <p>У самом Цариграду био је Милош најславније дочекат; пролазио је |
4, «Нема више доли само једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русија мора се |
о много својих штоваоца и приврженика у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образ |
рганизација оружања...{S} Уговори сад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињали... ваљда с |
ите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај |
се признати мора у посланству руском у Цариграду имали велику потпору.{S} Ово није Русија можд |
као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног последњег рата између Ауст |
ело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако п |
ела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или у каквој другој држави своје посреднике, |
тумаца.</p> <p>Трошкови на депутацију у Цариграду.</p> <p>Трошкови на агенције по другим земљам |
p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодољивим |
дали само на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> почели су н |
еђу Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учинили и управо да речем обра |
е, ког је Милош сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан |
која је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече посланик — „достављено |
г им је послао.</p> <pb n="70" /> <p>На цвети 1815. год. искупио се био силан народ у таковској |
ара-Ђорђе и Милош...{S}59</p> <p>IX.{S} Цветна Недеља 1815. године...{S}67</p> <p>X. Књегиња Љу |
d="SRP18791_C9"> <head>IX.</head> <head>Цветна недеља 1815. год.</head> <p>Кара-Ђорђе грдоба ср |
у, која је имала лицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да произведе устанак и побуну народа срп |
етљавају победоносно оружије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S} |
ора, окићено је заставама народње боје, цвећем и зеленим гранама.</p> <p>Велика црквена двокрил |
са чином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена је на 17. окружја; већа окружја подчињена |
и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана |
вакога особито поверење задобио.</p> <p>Цела земља подељена је била на 12 окружја, доцније је М |
ле Русије, вашем пријатељу и закрилнику целе Србије, кад би само учинили једну услугу, која би |
признање ваше, које дугујете императору целе Русије, вашем пријатељу и закрилнику целе Србије, |
м величанству Цару свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p>На |
ари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним штабом управлао је овом битком, |
турског народа рећи: да је јунак српски целим путем примао, најсјајније сведочбе удивљења и ува |
Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те |
вој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане владавине, она је с дана н |
Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат од целог народа за врховну правитељствену главу.</p> <p>«А |
е га је издавало као да је био господар целог света, ма да је био насликан у своме народном оде |
дног човека повукао је за собом пропаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по православ |
ушу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Србиј |
к народа српског, који је 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавнијих епох |
.</p> <p>Весеље и слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт наређи |
азио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје но |
у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свакојаким видом показивали.{S} Народ је ру |
Непоштено је што су уставобранитељи по целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да |
хиљадама штампати и поделити народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта |
г времена може бити, био једини човек у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у ст |
ктеришу сва дела Милошевих установа.{S} Целокупна организација Србије, после савршеног мира, би |
ђанским тако и у војничким стварима над целом Србијом преда.</p> </div> <pb n="49" /> <div type |
рђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко име спомињато је |
ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је један једини човек будан, и на ног |
а сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме заробљеном народу куцало је једно родољубив |
о од особите је знатности, и било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омладина турска |
.{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодар |
орте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал с |
свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважавајући та предања народња, дао је он све |
нац да привежу; зато сад поставе велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу |
ју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, они су опет заузели били своја стара |
кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац |
Француске револуције, која је имала да цео свет обиђе.</p> </div> <pb n="42" /> <div type="cha |
ше, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити српски вој |
ад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао |
е Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана уведе |
она мрско ропство турско, под којим је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај био је за сло |
} Пред очима сваке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасни |
а.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удивителн |
тпочивке устане Милош и поздрави весело цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави |
авао, да народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе р |
гог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт |
p> <p>Сад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му |
ш гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањени |
ојећим обредима и тек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије пред својим вазал |
и господари, и Милош напредује са делом цивилизације издрживошћу, која сваку похвалу превасходи |
ли, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: |
, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан, добар и љутит а увек з |
ијег човека у овом столећу.</p> <p>Овим цифрастим говором Милош је био јако дирнут, но вешт при |
устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, који им највише |
између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поред другог и враћају |
одуго оштро посланика руског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који |
женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица јој |
давати осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да наро |
по рогљевима улица, по зборовима около цркава и манастира, скупљао се је народ около гуслара, |
ј му неизмерној милости — благодари.{S} Цркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које с |
на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се |
ије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха гласба свир |
ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> са најв |
се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене полете унутра и пада |
цвећем и зеленим гранама.</p> <p>Велика црквена двокрилна врата широм су отворена и украшена на |
јања изрекоше заклетву ову, преко прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само као поб |
ара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> са највећим одушевљењем благос |
олитву.{S} Наједанпут указа се на прагу црквеном човек један, под оружјем светлим, вијући заста |
амога народа, који је прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмер |
ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата отво |
искупио се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на прагу цркве |
дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у нај |
те нехтедосте оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но почем наши св |
на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="13 |
место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко |
итом вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако израженим, које су дуге црне власи |
немогући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично су севале.</p> <p>Љубица небуде |
ата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепавице, правилне црте лица, пријатан и умиљати |
са цртама јако израженим, које су дуге црне власи окружавале, његово угрожателно чело, страхов |
дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, к |
опет бољари српски, повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и ку |
у годинама 1800 до 1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом с |
n="50" /> одело, његову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховног господара Србије, кћи његова |
нцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако израженим, које су дуге црне власи окружава |
рса његова.{S} Његово смежурано лице са цртама јако означеним, показиваху решителност и храброс |
вет, да види његову слику, која беше са цртама јако означеним, погледа страховитог и високог че |
ина тела, дуге црне трепавице, правилне црте лица, пријатан и умиљати поглед, стас висок и вита |
су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица јој издавале су, да се она у највеће |
на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Ту |
и се у Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу |
крије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет |
им господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том маг |
буњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <div type="chap |
оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег, код ког су стајала |
и при свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако разливај |
је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи између матер |
родне заставе, на којима су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава |
и, који би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем паши што се од султана |
којем паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са оним народима, који су супр |
ећ је у највећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач |
је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац |
момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника заставу, об |
ило лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка, посланик је руски поднео госпо |
сле престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна ду |
о?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео |
рце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби — праштајући се са својим м |
њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верно при |
иђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p |
— или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непријатељских покушаја, да Србе раздв |
} Старе народне песме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане, сад се нај |
тела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје ни |
{S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне он, и почне |
еђу својим народом.</p> <p>Да последњег часа држање његово било је пуно достојанства и благород |
ћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљно др |
у ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе |
судбу — Србије.</p> <pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао |
себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
аклон, непрестано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама п |
определио свештенству наплату, да може часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајиш |
ављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, т |
шевлењем у бој! —</p> <p>После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни пустош оставље |
ва, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољства, ко |
рта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, него вољо |
е справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </div> <pb n="168" / |
Милош одговори: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благоволење — којег је он пред |
ва — послужи му за потпору.{S} Сујету и частољубива потраживања њезина прибравши, створи она у |
ога, није лако снашао окове ропства.{S} Частољубиве мисли њега су од свију страна напајале.{S} |
оди вечно осуђени да служе, за подножје частољубивим.</p> <p>Све војводе српске, које се корист |
а је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда његових госп |
ине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на сва питања |
ници слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, |
а видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати престол ономе, |
е је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати има и он је био у стању |
огла дуго преживити два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући мора |
е су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за непознатим — ова морална бољетица која мори |
њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са животом проста з |
ху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња за слободом, водила га је у пустињу да потражи ме |
осећи турски барјак. —</p> <p>Србијанци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне реч |
лазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванре |
даре на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај буде одбијен, |
а у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} |
значеним, погледа страховитог и високог чела, које га је издавало као да је био господар целог |
да закрили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица |
илошу, човеку, кога је слатко обхођење, челичан карактер и дубоко проничући дух украшавао, који |
једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу мало попустише, са |
Русији буде доказано, да неће моћи овај челични карактер за руком својом савити, који није наги |
д подло, често одвећ достојанствено.{S} Чело му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="15 |
ле ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, примети <pb n="167" /> опет д |
оњатна освојења и увенчала гордо његово чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћ |
своје намишљаје.</p> <p>Милошево широко чело, замишљен и озбиљан поглед одговарао је потпуно ње |
смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше јуначке прси непри |
не власи окружавале, његово угрожателно чело, страховити поглед, стрепећ покрет, гордељиви стас |
да? — рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“ —</p> <pb n="87" /> <p>Милош сад стане неш |
стог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу, а више |
ели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће ма |
њу издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће из |
х с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању |
е, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет дан |
о да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити |
вето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити једне самовољно промјенити |
Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно гледао, како са престола сила |
роде придржавати могла.</p> <p>Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити |
ве цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити српски војници тог вечера спаваху под заузетим |
ком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледајући веселу и дражесну гомилицу, што је не |
ојничко, опхођење просто а никад подло, често одвећ достојанствено.{S} Чело му је отворено, пог |
Приповедао му је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Т |
због њене неумерености и добре воље, а често стављало се у средину као посредоватељ међу људе, |
он ту често проводио читаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се к |
Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је често на тајној аудијенцији код султана, без да му је т |
стојен био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њези |
личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је био несретна жртва ових силеџија, кога су они |
рђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свакојаким видом показивали. |
<p>У доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на оружје, несретна њихова родб |
е допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, који много умствују.{S} Ја |
код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца |
су и убијали они само Турке, којима су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариград |
им се допадало да тако раде, већ што су често занешени били страсним жељама својима, и оно су р |
их удаљеним и неприступним, те је он ту често проводио читаве седмице, а често проживео је ту и |
рпска није била више као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска м |
и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана саст |
устанак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од Поцерја, н |
је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при |
м у руци огледао са своји господари.{S} Чете су његове по војничком начину потпуно удешене биле |
о чувени паша видински Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука или |
силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n="21" /> које с дана у да |
Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису добивале ника |
едвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу сваке своје личне опа |
суда: овај се састоји из председника и четири члана.</p> <p>4.{S} Први избор министара, предсе |
карактерише народ и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке Л |
:</p> <p>1.{S} Устројење министарства у четири оделења: унутарње, правосудно, финанциско и инос |
е сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет година,» прихвати речима Милош сасвим просто |
<head>Кара-Ђорђе.</head> <p>Кроз пуних четрдесет година заливали су Срби драгоценом крвљу свој |
би голема турска сила могла његову малу чету застрашити и чувао се Турцима издати снагу своју д |
војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су под неограниченом вла |
године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни котар |
каквој другој држави своје посреднике, чија важност јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Та |
и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова позив |
ају победиоце у ослобођеном Крагујевцу, чији становници такођер беху у редовима бијуће се војск |
— затим се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом |
не, која је бројала 45 милијона душа, и чију је војску предводио чувени Куршид паша, страшило р |
је исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетника и предсједника апелационог суда, јед |
и имају поверења у народу.</p> <p>5.{S} Чин министра председника, један је исти са чином дивизи |
паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђ |
, ког је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни к |
ајло...{S}208</p> <p>XXIII.{S} Последњи чин у драми Српској...{S}219</p> <p>XXIV.{S} Свршетак.. |
23"> <head>XXIII.</head> <head>Последњи чин у драми српској.</head> <p>Непрестано уз престо син |
истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, какав је на п |
онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задовољавао к |
вица оставља отачаство своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља и |
.</p> <p>Ове појединости, колико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су |
невоље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо |
} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити |
едина цјел водила, да само ономе услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ |
ли, они су се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, радили су своје послове.</p> < |
закону.</p> <p>Оваким установленијама, чини ми се, биће внутрење правленије најбоље, и као лан |
ом.{S} Овим установљенијем укратиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по |
тка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће само Правитељству |
отпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпор |
зи у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, ве |
.{S} Руско посланство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу игра, било |
ајвећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непријатела на н |
, да ја и совјет <pb n="149" /> државни чинимо даља расположенија с њима; они ће после доћи у н |
уну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака поглед је његов непомично |
ове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је |
при оваком разговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} |
и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb n="147" /> кад све то велим, народ зрјело ра |
да ће морати Турској и других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, |
могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних, који су га н |
амере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је био несретна жртва ови |
се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После ових речи заповеди, да се војска на Ту |
у једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници |
се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Шт |
тељство наше, нит икакав старјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико други права заграђивати ј |
а кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који су најспособнији и најчеститији, и који |
телохраниоци султанови са други високи чиновници, опколили су га са свију страна. —</p> <p>Мил |
ио.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновници а телохраниоци султанови са други високи чино |
еници и сви остали грађански и војнички чиновници.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта |
је 6000 Ф.—а Епископска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити збачени без претходне осуде.{S} Н |
а; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће само Правитељству на зданијама, која |
азу и књажевској фамилији.</p> <p>Плаћа чиновницима.</p> <p>Плаћа архијереима.</p> <pb n="144" |
треби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, кој |
сједника апелационог суда, једнак је са чином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена је на |
министра председника, један је исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетника и предсј |
де.{S} Напредовање њиово бива по реду и чину старешинства.{S} Свако село само себи бира стареши |
сти Србијанац у своме простачком оделу, чињаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S |
нагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи п |
ак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да т |
о зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</ |
но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака поглед |
оже мој!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше вели |
оклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стањ |
ве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> < |
х јунака покупити и штампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народних песам |
кад би овде исписивати хтели; морали би читаве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин с |
еприступним, те је он ту често проводио читаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец |
"71" /> пребледиле и од страха онемиле, читају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S} |
на да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у гла |
одних песама почну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости засади у деци ота |
лањској св:{S} Трифунској скупштини дао читати, печатати и подјелити међу <pb n="140" /> нама.{ |
S} На лицу сваког <pb n="136" /> Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио |
— «једна велика породица, од које сваки члан мора поњати своје интересе и морадне исправке за с |
овај се састоји из председника и четири члана.</p> <p>4.{S} Први избор министара, председника с |
.</p> <p>2.{S} Успостава савјета из 16. чланова и једног предсједника, решење његово већином гл |
ра-Ђорђе установи совјет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb n="60" /> било.{S} Ове |
— говораше он са одушевлењем —„да неки чланови владе моје, подговорени од мојих непријатеља и |
јашчењејшом господом архијереима нашим, членовима судова, капетанима окружним, главним кметовим |
сад овако торжествено, и окружен и опет членовима прељубезне моје фамилије, преосвјашчењејшом г |
дубоки политичар и искусни законодавац, човек у ком су се све способности великог владара слиле |
ком отпору и жалоснијим посљедицама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, та |
е, Кара-Ђорђе се страховито превари.{S} Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за |
у сваке, особито пак нове државе, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да |
на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p> <p>Догод |
рана. —</p> <p>Милош је средњег узраста човек, држање му је војничко, опхођење просто а никад п |
ег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа, понаша |
своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети и оно што |
ата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на г |
емногих изванредних дагађаја, којима се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека сас |
орђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта |
у чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, него је и саму политичку б |
ка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећајима на срце своје |
аг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички уважава |
тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни човек тога доба, потпуно је поњао дужност, које му је н |
{S} У целом логору само је један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов |
н је оног времена може бити, био једини човек у целој Србији, који је њоме владати и важност зе |
век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је могао владати и обуздати српску револуци |
се смелошћу и одважношћу већма користи човек него претераном опрезношћу па као што сам се божј |
а све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби повукао корист, из те н |
тиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ ис |
ђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати могао, |
} Наједанпут указа се на прагу црквеном човек један, под оружјем светлим, вијући заставу у руци |
ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја |
отле се је Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да н |
ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи, сваки дан излази да види шта се и како с |
мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију своју ж |
отето разбојиште опет преотети.</p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога |
дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима својим |
ко схватити овај призор, између ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код |
Два момка Ђорђева, допратише пред њега човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена би |
по један лебац удовици и сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што г |
прими плаћу од правитељства на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n=" |
Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слободом на |
одважности и невиђене слабоштине.{S} За човека овог, који после толико проливене крви и јуначки |
вагда при себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погаз |
ог предводитеља.{S} Но певерење поштена човека усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру свр |
Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, кад је пишт |
вно исповеда, за једног најчудноватијег човека у овом столећу.</p> <p>Овим цифрастим говором Ми |
{S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки начин к правици и човечанству, дон |
и олигархијску опозицију и оборити овог човека, који је доста незгодан правац заузео био, јер н |
>Тамо су га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао је за собом пропаст целог народа...{S} Н |
д:{S} 1814, «Нема више доли само једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русиј |
сним зрацима у поноћно доба осветљаваше човека једног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше |
д ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онак |
а њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљењ |
— један је Алах велики... </p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да |
уга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био, да влада у см |
о опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p |
пређе, него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, челичан карактер и дуб |
околишење и лукавство политичко на узор човеку најлукавијем и најпроницавајућем, и сад објашњењ |
<p>«Један тренутак“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за |
теху безкрајну; која у једном магновењу човеку, награђује све труде живота његова.—</p> <p>Кад |
човека ванредни неки начин к правици и човечанству, доносио све страховите и ужасне пресуде?</ |
нако описана и разграната, како ји само човечество предписује; у њима ће те наћи, да је личност |
о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човек |
, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољубља |
дију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду под заставом слобо |
колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стражу на улазцима.{S} Месец просијава кроз об |
витом, коју <pb n="73" /> су до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отвореном пољу ст |
ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега |
ка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године ишао је са братом |
ила могла његову малу чету застрашити и чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> |
оља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима |
сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара престола оца свога!“ — Помоћу своји пријатеља уд |
/p> <p>Гледећи псето — овог неразлучног чувара свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво ј |
ила је она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца његова.{S} Њеног присуства сви су с |
у при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових пресуда, што их је он као ди |
држање стража по границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови |
мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p> |
еше међ својим простим сељацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе п |
а, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, |
рпски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеск |
лијона душа, и чију је војску предводио чувени Куршид паша, страшило раје.</p> <pb n="93" /> <p |
вом Јаничара и које је предводио далеко чувени паша видински Пашван Оглу, ове чете састављене и |
и, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне песме, које су до овога ч |
љу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у |
их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из које је она добила моћ за о |
је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је доцније на п |
head> <p>Ово неограничено и ово прерано чувство отачаствољубља подрањивао је у Милошу брат њего |
— видите кнеже“ — настави Долгоруки са чувством — „оне беде, које су савети Енгленске и Франце |
аха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само ј |
се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удивителним исходима, којих сљедство беше: о |
ста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку |
бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — наста |
оје на султана управити, дивили су се и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрестано сход |
ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнем |
дних дагађаја, којима се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео с |
ни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је чудновато расматрање једне са свим просте и неукроћене |
1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, овај устав |
, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки начин к п |
огло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике силе, које шире своја снажна рамен |
јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то |
рњег и финанције сачињен.</p> <p>О овој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо речи једн |
p>Овај родољубиви и ватрени позив, који чудноватом краткоћом својом пред очи ставља судбу отачб |
це — жене Милошеве.{S} Зато за упознати чудновату жену, која тако знамениту и велику улогу игра |
њег уређења, Милош је уједанпут показао чудновату вештину.</p> <p>Заповедајућа власт, која је з |
њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином при управи тако рећи свагда десна рука |
их родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћутљивости, која као да му је само за т |
оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу великих и проб |
редао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну одважност, коју перо није у стању описати.</p> <p |
вору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n="164" /> придржавати умео, положај Махмуда, |
— установљена.</p> <p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега па |
у овим данима великог искушења било је чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала прав |
ам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но |
претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да |
бражена Јевропа имати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «нису жене, |
ве речи, које су име његово спомињале и чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручка |
а што најчудноватије на свету, које кад чују научењаци света, они очајавати могу.{S} Ово тако в |
з својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добрачу <pb n="9 |
, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. — </p> <p>Једн |
е совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавно рече: |
х позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну |
ва у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружј |
а, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики немир — бурна <pb n="41" / |
му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорити.{S} Разговор наш био је кратак, |
сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год |
о нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оруж |
орила је она са највећом разјареношћу и чуством пуним осветољубља.</p> <pb n="81" /> <p>Брзо за |
итеатра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то |
осподо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнод |
им лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и благослова, дочека |
г слова преписано, нит је по престолном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим фразама мн |
да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју починила |
овора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни противити није смео.{S} Сад ј |
азљућени Турци, двапут јурну помамно на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Ми |
а Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну б |
ног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне |
е Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош долази, |
Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже, |
крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад |
рави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Мило |
итком, немогоше гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукош |
и у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» —</p> <p>Народ ј |
су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колико су срп |
седишта, те испод сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соб |
супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу као непр |
е на песку зидао.</p> <pb n="117" /> <p>Шатобријан рекао је начином њему својственим: «Грци су |
а реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског предводитеља.{S} Но певерење пош |
<pb n="79" /> застану.{S} Богати турски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе |
тог вечера спаваху под заузетим турским шаторима.</p> </div> <pb n="97" /> <div type="chapter" |
о је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, које може свакоме владару, који је уставом зе |
м, који се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напос |
ју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народни |
совјета буде закључено: „послати кнезу шест совјетника од стране умерене, који ће код њега изр |
у под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом сло |
који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућ |
ечи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео |
вце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријатељи прима |
у се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више пута при искреном разговору, којим је о |
ане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је ст |
ете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мен |
е одвећ чудновато, да велике силе, које шире своја снажна рамена преко толиких милијона разна н |
лосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја с |
аишао на два стражара, код једни дрвени широки мердевина, које су именом „басамака“ почаствован |
имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног уну |
ић све своје намишљаје.</p> <p>Милошево широко чело, замишљен и озбиљан поглед одговарао је пот |
.</p> <p>Велика црквена двокрилна врата широм су отворена и украшена највеличанственије.{S} Мно |
о, и тако сами српски великаши отворише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дел |
род српски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n="188" /> управе, и његово је велича |
се из тих народних песама почну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости зас |
мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да |
ачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце и до |
зио, видио сам гдекоје војарне болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане би |
е Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим непријатељима |
севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима од |
лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, где би голема турска с |
страже турске допрати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном |
клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни н |
јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег разговора.{S} |
радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину |
. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p> <p>Мало п |
о ли један простак, који зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла |
народа — имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» — |
ио би највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непријате |
ма; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће де |
од позва своје дужности, да може знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p>Изврши |
.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћ |
доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После ових речи заповеди, да се |
{S} Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугар |
о; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота вид |
свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете прок |
они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав |
у слободу.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p |
ичку борбу у позније доба сама водила — шта више мерила се са портом и исполином севера — са ве |
и много демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже |
на несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. |
е то од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> < |
ома умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господин |
желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз |
започетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су на |
се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног |
ес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо |
кој благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да Милош ниј |
че јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Ту |
човек народњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гоми |
ушо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} |
не рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? |
мао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви од |
децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад |
ор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта људи разумевају под престолним говором» — одговори |
ожда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити ј |
, а лармање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта је могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити, |
а, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супрузима догађало, то нам није позна |
шене биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ |
без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред |
своје незадовољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» |
мљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, к |
нча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе д |
диже, настави он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо |
Куршид—паша са целим својим ђенералним штабом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим |
> <p>Конст.{S} Трумић</p> <p>Брзотиском штампарије К. Трумића</p> <p>у Митровици.</p> <p>1879.< |
/p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити народу по целој Србији. «Нека» — ре |
славиле дела српских јунака покупити и штампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се и |
е; но заповедите вашим министрима, нека штеде и нек се поврате <pb n="215" /> правилима добре е |
м општинских старешина за рад давао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог |
агрешио, доли једино то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити што је више њи |
и ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо јавној благајни порез, који је пре рад |
јници на бојном пољу после победе сваку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо з |
држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је о |
ог пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош чудећи с |
о славна, при неким пословима излази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже |
е би може бити, сутра морао одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на свје |
ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким <pb n="37" /> даном расла, ип |
ови чувари и извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам запов |
сне, гордећи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и мес |
S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупи |
ојници обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом носио, и што је између |
страхоти ипак су пуни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђо |
, особиту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дошао, да буде уч |
ју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је с |
о и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пред његовим ногама иштући благослова; з |
ед ког је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена же |
>Дело ово унутрашње организације земље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно |
ри.{S} Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помис |
нио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости |
налазила је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом могла совјетнике противу кнеза п |
коше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао в |
селио, певајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме |
ње народа српског придобити за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном го |
је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је |
“</p> <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме |
вима опет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку око себе искупи |
ори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу мало попустише, сад се наново ур |
духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме пр |
/> Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано |
9" /> застану.{S} Богати турски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кр |
а је он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити |
уго и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је за |
/> <p>«Оно се може само злоупотребити, што коме не припада, како би дакле народ српски оно зло |
а принуђен бити, њу под затвор ставити, што потпомажући устанак Бугара, <pb n="221" /> она изла |
његовом величанству у свему попустити, што ће се са општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кн |
ја им се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час |
скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, што су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео |
и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На зна |
једног стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе осветља |
</p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре на чове |
ази са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </di |
ност постојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, к |
кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данком, што га је порти сване године плаћао, ослободио је народ |
опејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи |
е народ српски оно злоупотребити могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење |
скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја |
т своју према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје |
и, да се је до војводског сана узвисио, што му је неограничено поверење и истиниту љубав у наро |
раво баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршен |
ом, како би најзгодније установили оно, што је најпрече, најнужније и најполезније нашем отечес |
са тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоцено |
ла.» — Треба бити поштени признати оно, што је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате ни |
ији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу давн |
м мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним |
8" /> скупити веће скупштине прво зато, што је превелика суша била, због које ни воде ни сена н |
ј.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често занеш |
- Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео изуч |
ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, к |
а Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није |
ти сазвата била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа радио.» — Тако се учтиво пре |
Ђорђе је платио главом погрешку своју, што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} В |
, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p> <pb n="11" / |
задобили своју независност.{S} Они су, што се признати мора у посланству руском у Цариграду им |
еља породити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са |
погледајући веселу и дражесну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb n="55" /> удаљена бил |
; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година јуначки борили за повратак из |
рволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су остали дома, без обране остати изложени беснећем |
ила Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима м |
орија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже уметност, ступао је крепком стоп |
у кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се ко |
ом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену |
е судити неоцењива важност поклона тих; што јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p |
воме учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што није могао рану преболети, да порта совјетницима су |
вести.{S} Искуство онога <pb n="159" /> што се збива код других народа, поткрепљава ову бригу н |
би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њо |
ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је |
еостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, |
ришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису добивале никакву плату о |
ста велике обвезе према Русији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанс |
нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лукавство изнев |
јесте зајиста много слободнији од онога што га друге европске земље имају, а има и других ствар |
д у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори. |
дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му д |
мамно на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док |
.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв пото |
писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудноватије на свету, које кад чују научењаци св |
оћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новинама оглашен био, |
н подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа има |
подказивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису |
нике противу кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле |
се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S} |
и верно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред уста |
ружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставобранитељи по целој Европи разнели били: «д |
а топили у радости својој, но ако би се што противно догодило, то су браћа била снуждена до оча |
допуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно |
ли где је живио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом |
то је на десном рамену његовом носио, и што је између два прекрштена мача као крст изгледао, го |
у.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су з |
авно његово лукавство изневерило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из ов |
S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој н |
вих великих услуга отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим |
вјетници немогу бити с бачени, док неби што погрешили противу закона земље, или високе порте» — |
оје се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужев |
Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградск |
мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати мора |
трасним жељама својима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Русија имала је без <pb n="1 |
ледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он је искупљао момке |
као гробна тишина предходи свакој бури што наскоро долази, кад народ намисли светити се силеџи |
ским простаком.{S} Сад му поче замерати што га види тако вештог и способног и преко свег тог см |
тедио људе, који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом с |
предлозима претстану.</p> <p>«Допустити што?» одговори Милош «допустити сваком захтеву партаје |
заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше |
, час су услугу своју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са |
илошево пророчество се испунило.{S} Тек што је свитати почело, турска војска халакајући удари о |
ана уведен по постојећим обредима и тек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије |
одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Мож |
еним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан |
чем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слобод |
аборавила, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара престола оца свога! |
јући да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами собом намесници решили, док га не |
дина, докле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не |
хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но Милош се није на т |
ле мешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задов |
те да за добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите |
али, да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом министру руском Рикману |
вде другом учињене био је неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p> <p>Једне пријатне в |
исто страшним у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео |
и сама дужност владарска исто тако, као што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми |
држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне чер |
асом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те нехтедосте оштетити |
се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>По |
терет за једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизности — «зато сам |
ом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски противу Турака листом у |
руководили државним дјелима онако; као што се руководе европејске државе.{S} Све ово закоснило |
јемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Преставим |
човек него претераном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана |
врати Милоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи свој |
ова јадна политичка жртва, која се као што је опште познато, једног јутра попела на књажевски |
еткама и намерама непријатељским, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> < |
са неколико тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је п |
разновање.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња мест |
ови неучинише то из уверења свог, него што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не |
све редове њихова устанка, пређе, него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, |
путимо у Србију новорођену, пређе, него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођ |
по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова |
земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређе, него што реч |
аконе и установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, морало једним к |
еме...{S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</ |
призор за мење времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" /> год је познав |
је законе и обичаје српске крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је је |
а нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе него што се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они |
исећи, подужно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем |
воје размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201" /> противу нас узела; |
ави шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледао је оштр |
превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на руци био и све б |
ву управе земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{S} Може би |
осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да народ није н |
ући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту |
снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искрености и одва |
ма.{S} Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су пре |
ад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказа |
биљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу закле |
сплеткарењем својих великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике труде и за |
м руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што их је од |
с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <pb n="177" /> испо |
о, што им се допадало да тако раде, већ што су често занешени били страсним жељама својима, и о |
е њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели |
ати падајући на колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твој |
За <pb n="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена била, |
овори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одго |
док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење догог |
удијенцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило одвећ |
и прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једног од наших мрских господара |
народу свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити |
поткрепљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се т |
илош и у позније доба имао много својих штоваоца и приврженика у Цариграду.</p> <p>Махмуд био ј |
образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> лог |
са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пришапнула му сјајни санак будућности, проказа |
ретао је од неког доба стољетне растове Шумадије, пробијајући љуто сва српска срца.{S} И сами с |
ача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал |
двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, док |
ји се је разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; да је народни пр |
еђу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштен |
годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одса |
ара.{S} Оптужени бегао је у стародревне шуме, где је налазио своју потпуну слободу, пошто се је |
а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним |
шака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да |
рци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ран |
нити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и наг |
то тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«П |
vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc |
iminal"> <head>САДРЖАЈ.</head> <p>I.{S} Kара-Ђорђе...{S}3</p> <p>II.{S} Јаничари...{S}10</p> <p |
<?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec |
једно у земљи вечита заточења!„ —</p> </quote> <p>Милош повери јединца свога Мијајла својој хра |
>Супруга његова пише му ово писмо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, које падају на гро |