• Akcija 1
  • Kара 1
  • Projekti 1
  • quote 2
  • а 194
  • А 9
  • авлији 1
  • ага 1
  • аге 1
  • агент 1
  • агенту 1
  • агенције 1
  • Аги 1
  • агина 1
  • аго 1
  • агу 1
  • адиђар 1
  • ајдук 1
  • ајдука 8
  • ајдуке 4
  • ајдуковања 1
  • ајдуку 1
  • ајдуци 3
  • Ајдуци 3
  • ајдуцима 4
  • ајдучка 1
  • ајдучке 2
  • ајдучког 1
  • ајдучком 1
  • Ако 13
  • ако 28
  • акт 3
  • акта 1
  • ал 11
  • Ал 3
  • Алах 1
  • Александер 1
  • Александра 1
  • али 20
  • Али 5
  • Алиа 1
  • алија 1
  • Алија 4
  • алије 1
  • Алији 1
  • Алију 1
  • амнестију 3
  • амфитеатра 1
  • Андрејској 1
  • апелације 1
  • апелационог 2
  • апеловали 1
  • апсану 1
  • ар 1
  • арача 1
  • аристокрација 2
  • Архијепископ 1
  • Архијепископска 1
  • архијереима 2
  • архијереја 1
  • архијерејска 1
  • аудијенција 2
  • аудијенцији 1
  • Аустрија 1
  • Аустрије 2
  • Аустријског 1
  • аустријску 1
  • Аустрију 3
  • аухијерејски 1
  • ах 1
  • Б 1
  • Бадава 1
  • бадава 2
  • Бајо 1
  • Бају 1
  • бакће 1
  • бало 2
  • бар 10
  • барјак 1
  • барут 1
  • басамака 1
  • батерије 1
  • батина 1
  • баца 1
  • бацајући 1
  • баци 3
  • бациш 1
  • бачен 1
  • бачени 1
  • баш 7
  • баши 1
  • башо 1
  • бдије 1
  • бдила 1
  • бегајући 2
  • бегао 1
  • бегати 6
  • бегство 1
  • бегству 1
  • бегунца 1
  • бегунцу 1
  • беда 2
  • беде 4
  • беди 1
  • бедни 1
  • бедним 1
  • беже 1
  • бежеће 1
  • бежећег 1
  • Бежи 1
  • бежи 2
  • без 54
  • безбожних 1
  • безбрижно 1
  • безграничну 1
  • бездушни 1
  • безкрајну 1
  • безнаравије 1
  • Безобразницо 1
  • безопасно 1
  • безпримерно 2
  • бела 2
  • бели 1
  • белим 1
  • белог 1
  • Београд 2
  • Београда 2
  • београдски 3
  • београдском 1
  • Београду 4
  • бесконачним 1
  • бесмртних 1
  • бесмртно 1
  • беснећем 1
  • бесчастише 1
  • беху 5
  • Бечке 1
  • Бечу 2
  • беше 13
  • би 94
  • библије 1
  • бива 2
  • бивши 1
  • бившу 1
  • биди 1
  • бије 4
  • бијем 1
  • бију 3
  • бијуће 1
  • бијући 1
  • била 76
  • биле 22
  • били 39
  • Било 1
  • било 54
  • Био 1
  • био 125
  • бира 1
  • бирала 1
  • бистар 1
  • бистроћа 1
  • битака 1
  • бити 47
  • битка 2
  • Битка 2
  • биткама 7
  • битке 3
  • битки 2
  • битком 1
  • битку 2
  • биће 4
  • бих 7
  • бич 1
  • бичем 1
  • бичу 1
  • Бишевци 1
  • блага 2
  • благајни 1
  • благајном 1
  • благдана 1
  • благо 2
  • благоволење 1
  • благоволећи 1
  • благодаран 1
  • благодаре 1
  • благодарећи 1
  • благодари 1
  • благодарити 1
  • благодарни 1
  • благодарност 1
  • благодарности 1
  • благодјејаније 1
  • благом 2
  • благонаклоности 1
  • благородна 1
  • Благородна 1
  • благородне 2
  • благородно 5
  • благородства 1
  • благосиља 1
  • благосиљају 1
  • благослов 1
  • благослова 2
  • благословени 1
  • благослови 2
  • благостања 1
  • благостање 1
  • благотворни 1
  • благу 1
  • блажене 1
  • блебетуше 1
  • блед 1
  • Бледи 1
  • ближе 1
  • близанац 1
  • близу 3
  • блистателне 1
  • блистателном 1
  • бог 1
  • Бог 10
  • Бога 12
  • Богати 1
  • богатства 1
  • богатство 2
  • богом 1
  • Богом 2
  • богу 1
  • Богу 6
  • бодро 1
  • Боже 6
  • божија 1
  • божије 1
  • божијим 1
  • Божијим 1
  • божијој 1
  • божију 1
  • Божје 1
  • божји 1
  • божјом 1
  • Бој 2
  • бој 9
  • боја 2
  • бојазљивог 1
  • бојак 5
  • бојали 1
  • бојао 2
  • бојара 1
  • боје 3
  • бојеве 1
  • бојеви 1
  • бојевима 6
  • бојем 1
  • бојећи 1
  • бојите 1
  • бојишта 1
  • бојиште 1
  • бојишту 8
  • бојног 1
  • бојном 7
  • боју 11
  • бок 1
  • болести 1
  • боли 1
  • Боливара 1
  • болнице 1
  • бољари 4
  • бољарима 1
  • боље 8
  • бољетица 1
  • бољи 3
  • бољма 1
  • бораца 2
  • борба 1
  • борби 3
  • борбом 1
  • борбу 2
  • борећи 1
  • борила 2
  • борили 4
  • борио 1
  • борити 1
  • борише 1
  • борци 1
  • борцима 2
  • Босне 1
  • Босни 1
  • Босфора 1
  • брада 1
  • бране 2
  • бранила 1
  • браниле 1
  • бранили 1
  • бранио 2
  • бранитела 1
  • бранитеља 1
  • бранитеље 1
  • бранити 1
  • Брат 1
  • брат 6
  • брата 10
  • брате 1
  • братовљево 1
  • братом 2
  • братска 1
  • братске 2
  • братски 1
  • братској 1
  • браћа 7
  • браће 8
  • браћи 10
  • Браћо 6
  • браћо 7
  • браћом 4
  • браћу 11
  • брди 1
  • брег 1
  • брегова 1
  • бреговима 1
  • брегу 1
  • брежуљак 1
  • брежуљка 1
  • брежуљку 1
  • брже 1
  • Брзо 1
  • брзо 19
  • Брзотиском 1
  • брзу 1
  • брига 1
  • бриге 2
  • бригу 3
  • бринуо 1
  • бринути 2
  • број 4
  • бројала 2
  • бројати 1
  • броји 1
  • броју 3
  • Бугара 1
  • Бугари 1
  • бугарске 1
  • Бугарске 1
  • Бугарској 1
  • бугарској 2
  • будала 1
  • будан 1
  • буде 28
  • будем 8
  • будемо 1
  • буди 2
  • будите 4
  • буду 10
  • будућа 1
  • будуће 4
  • будућност 2
  • будућности 3
  • букне 1
  • букнуо 1
  • бунду 2
  • бунили 1
  • Бурбона 1
  • бури 1
  • бурна 1
  • важан 3
  • важи 1
  • важио 1
  • важнија 1
  • важно 3
  • важност 5
  • важности 4
  • важношћу 2
  • важну 1
  • вазала 1
  • вазалом 1
  • вазда 2
  • ваздух 1
  • вала 1
  • Вала 1
  • вали 1
  • ваља 10
  • ваљада 1
  • ваљало 2
  • ваљана 2
  • ваљане 1
  • ваљано 1
  • ваљда 3
  • Ваљева 1
  • вам 16
  • Вама 1
  • вама 9
  • вами 1
  • ван 1
  • ванредни 1
  • ванредним 1
  • ванредно 1
  • ванредног 2
  • вапијући 1
  • варадину 1
  • варош 5
  • вароши 6
  • варошима 1
  • варошким 1
  • вас 21
  • Васкресења 1
  • васпитавали 1
  • васпитан 1
  • васпитање 1
  • васпитатеља 1
  • ватре 1
  • ватрен 1
  • ватрени 1
  • ватреним 1
  • ватру 1
  • Ваш 1
  • ваш 2
  • ваша 5
  • ваше 16
  • Ваше 3
  • вашег 2
  • вашем 3
  • вашему 1
  • ваши 1
  • вашим 2
  • Вашингтон 2
  • ваших 2
  • вашој 4
  • вашу 1
  • ведрим 1
  • ведроме 1
  • везаним 1
  • везати 1
  • везивала 1
  • везир 1
  • вејвода 1
  • век 1
  • века 3
  • веки 1
  • веле 1
  • велекодушан 1
  • велемоћно 1
  • вели 2
  • Велика 1
  • велика 5
  • великаша 2
  • великаше 1
  • великаши 3
  • велике 11
  • Велики 1
  • велики 11
  • великим 4
  • великих 5
  • велико 1
  • великог 4
  • великодостојницима 1
  • великодушије 2
  • великодушију 1
  • великодушно 1
  • великој 3
  • великом 3
  • великомученика 1
  • велику 9
  • велим 2
  • величанства 2
  • Величанствена 1
  • величанственог 1
  • величанство 8
  • величанством 1
  • величанству 3
  • величанчтво 1
  • величином 1
  • Вељко 1
  • венча 1
  • веома 1
  • веран 1
  • вере 3
  • верна 2
  • верне 1
  • верно 5
  • верној 1
  • верност 1
  • веровати 1
  • веру 4
  • верујте 1
  • веселе 1
  • веселим 1
  • веселио 1
  • Весело 1
  • весело 4
  • веселу 1
  • весеља 1
  • весеље 1
  • Весеље 1
  • весео 1
  • вести 1
  • ветра 1
  • већ 83
  • већа 2
  • веће 3
  • већином 2
  • већину 1
  • већма 7
  • већу 1
  • вечер 2
  • вечера 4
  • вечери 1
  • Вечита 1
  • вечита 3
  • вечити 4
  • вечитим 1
  • вечито 5
  • вечно 1
  • вечности 1
  • вечну 1
  • вешт 5
  • вешти 1
  • Вештина 1
  • вештине 1
  • вештином 1
  • вештину 5
  • вешто 5
  • вештог 1
  • ви 28
  • Ви 5
  • вид 1
  • вида 1
  • виде 5
  • видела 1
  • видело 1
  • видео 1
  • видећи 8
  • видеше 3
  • види 7
  • видик 1
  • видила 4
  • видили 7
  • видило 3
  • видим 4
  • видимо 3
  • видински 1
  • видио 5
  • видите 2
  • видити 10
  • видићемо 1
  • видици 1
  • видиш 1
  • видом 4
  • виду 1
  • виђали 2
  • виђало 1
  • виђао 1
  • Виђаћемо 1
  • виђен 1
  • виђена 1
  • вије 1
  • вијући 1
  • вика 2
  • викала 1
  • викао 2
  • викати 3
  • вику 2
  • вила 1
  • вина 1
  • виора 1
  • висине 1
  • висио 1
  • висок 2
  • висока 1
  • високе 4
  • високи 5
  • високим 1
  • високог 5
  • високом 1
  • високомерно 1
  • високопревасходство 1
  • високопревосходство 1
  • високоштовао 1
  • високу 1
  • височајшем 1
  • витак 1
  • витити 1
  • вичући 5
  • Више 3
  • више 57
  • вишевачком 1
  • вишепоменутим 1
  • виши 1
  • вишим 1
  • Вишња 2
  • Вишовце 1
  • влада 7
  • владавина 1
  • владавине 1
  • владају 1
  • владајућег 2
  • владајући 1
  • владајућом 1
  • владала 2
  • владалац 2
  • владали 1
  • Владање 1
  • владаоцу 1
  • владар 2
  • владара 3
  • владари 1
  • владарска 1
  • владарске 3
  • владарског 1
  • владару 1
  • владате 1
  • владатељску 1
  • владати 4
  • владе 3
  • владу 1
  • власи 1
  • Власник 1
  • власт 37
  • властан 1
  • Власти 1
  • власти 13
  • властима 3
  • властју 1
  • Влаха 1
  • Влашке 1
  • Влашкој 2
  • влашћу 3
  • внутрење 3
  • вод 1
  • воде 2
  • воденицу 1
  • воденичнога 1
  • водећи 2
  • водила 3
  • водиле 1
  • водили 2
  • водио 3
  • водити 3
  • воду 2
  • вођ 5
  • вођа 3
  • вође 1
  • вођен 1
  • вођена 1
  • вођени 2
  • вођењу 1
  • вођи 1
  • вођом 1
  • вођу 3
  • вожд 1
  • војарне 1
  • војвода 6
  • војводама 2
  • војводе 10
  • Војводе 2
  • војводом 3
  • војводског 1
  • војводу 2
  • војевале 1
  • војевали 2
  • војевања 1
  • војевање 1
  • војевању 2
  • војевао 1
  • војевати 5
  • војено 1
  • војеног 2
  • војеном 1
  • војна 1
  • војник 3
  • војника 8
  • војнике 4
  • војнику 1
  • Војници 1
  • војници 7
  • војницима 1
  • војничка 1
  • војничке 2
  • војнички 3
  • војничким 1
  • војничких 1
  • војничко 1
  • војничког 1
  • војничком 2
  • војничку 2
  • војном 1
  • војну 1
  • војска 7
  • војске 8
  • војском 4
  • војску 6
  • војсци 4
  • војује 2
  • волела 1
  • волели 1
  • волео 2
  • волијеш 1
  • волите 1
  • волшебну 1
  • воље 5
  • вољи 3
  • вољно 1
  • вољом 5
  • вољу 1
  • воску 1
  • воштаних 1
  • воштили 1
  • враг 1
  • Враг 1
  • врагом 1
  • вранцу 2
  • врата 11
  • врате 2
  • врати 6
  • вративши 1
  • вратима 1
  • вратио 1
  • вратити 1
  • вратиш 1
  • врату 3
  • враћа 2
  • враћају 1
  • враћајућег 1
  • Враћајући 1
  • враћали 1
  • враћам 2
  • враћао 5
  • врвила 1
  • врвили 1
  • врвио 1
  • врвити 1
  • вргоше 1
  • вреве 1
  • вредно 1
  • вређао 1
  • Време 1
  • време 17
  • времена 13
  • временом 1
  • времену 1
  • врзу 1
  • врисне 1
  • Врло 1
  • врло 26
  • врховне 1
  • врховни 4
  • врховног 3
  • врховну 5
  • Вук 1
  • Вуче 1
  • Вучић 1
  • Вучића 1
  • г 1
  • га 89
  • Гаде 1
  • гадити 1
  • гадно 1
  • гадног 1
  • газите 1
  • гањало 1
  • гатки 1
  • гвозденим 1
  • где 51
  • гдегод 1
  • гдекоје 3
  • гдекојих 1
  • гдекоју 1
  • гди 10
  • генералну 1
  • гере 1
  • гину 2
  • глава 2
  • Главаш 1
  • главе 5
  • глави 6
  • главна 1
  • главне 1
  • главни 3
  • главним 1
  • главних 1
  • главница 1
  • главној 2
  • главом 2
  • главу 18
  • глас 14
  • гласа 3
  • гласба 2
  • гласбом 1
  • гласило 1
  • гласио 1
  • гласова 1
  • Гласом 1
  • гласом 18
  • гледа 3
  • гледајући 1
  • гледала 1
  • гледалац 1
  • гледања 1
  • гледао 8
  • гледати 1
  • гледе 1
  • Гледећи 1
  • гледећи 2
  • гледи 1
  • глуп 1
  • глупог 1
  • гнушање 1
  • гнушањем 1
  • гнушању 1
  • гњев 1
  • гњевом 2
  • гњиле 1
  • гњилим 1
  • Говор 1
  • говор 2
  • говора 3
  • говораше 3
  • говоре 1
  • говорећи 4
  • говори 5
  • говорили 1
  • говорило 1
  • говоримо 1
  • говорио 6
  • говорите 1
  • говорити 5
  • говориш 1
  • говорише 1
  • говором 2
  • год 28
  • година 22
  • годинама 3
  • године 23
  • Године 3
  • години 2
  • годину 5
  • годишње 1
  • годишњи 2
  • Годишњим 1
  • годишњу 1
  • голе 1
  • голема 3
  • големе 2
  • големо 1
  • големом 1
  • голему 2
  • гологлав 1
  • гологлава 1
  • гологлави 1
  • гомила 1
  • гомилајући 1
  • гомилама 2
  • гомиле 3
  • гомилици 1
  • гомилицу 1
  • гомилу 2
  • гонећи 2
  • гони 1
  • гонили 1
  • гонитеља 1
  • гонитеље 1
  • гонитељева 1
  • гонити 3
  • гониће 1
  • гонише 1
  • гоњени 1
  • гоњеним 1
  • гора 1
  • горак 1
  • горда 1
  • горде 3
  • гордељиви 2
  • гордећи 1
  • Горди 1
  • горди 3
  • гордо 2
  • гордој 1
  • Гордост 1
  • гордошћу 1
  • горе 6
  • гори 4
  • горке 1
  • горко 3
  • горког 1
  • гором 1
  • горопадни 1
  • горопадно 4
  • горске 1
  • Горском 1
  • гору 7
  • госбе 1
  • господ 1
  • господар 10
  • господара 17
  • господареве 1
  • господарем 2
  • господари 4
  • господарима 1
  • господарски 1
  • господарства 1
  • господарство 3
  • господарством 1
  • Господару 2
  • господару 4
  • Господе 1
  • господина 1
  • господине 2
  • Господине 3
  • господо 2
  • господом 1
  • госпотства 1
  • госпотство 1
  • госпоштине 1
  • госпоштини 1
  • гостопримство 1
  • готов 3
  • готова 2
  • готове 1
  • град 1
  • граде 1
  • градила 1
  • градове 2
  • градовима 1
  • граду 1
  • грађана 1
  • грађани 1
  • грађанске 1
  • грађански 3
  • грађанским 1
  • грађење 1
  • грана 1
  • гранама 5
  • границама 1
  • границе 3
  • границу 1
  • грдне 2
  • грдну 1
  • грдоба 2
  • грдобу 1
  • греди 1
  • грејао 1
  • грех 3
  • грижа 1
  • гризе 1
  • грла 1
  • грле 1
  • грлећи 1
  • грлио 1
  • грлише 1
  • грмећим 2
  • грмова 1
  • гроб 5
  • гроба 2
  • гробљу 1
  • гробна 1
  • гробу 2
  • грожњу 1
  • грозна 2
  • грозне 2
  • грозних 2
  • грозничавој 1
  • грозно 3
  • грозу 1
  • громким 1
  • громогласно 2
  • грохотом 1
  • гроша 1
  • грубом 1
  • грудима 1
  • Грци 1
  • грчке 1
  • грчких 1
  • губио 1
  • губити 1
  • губитком 2
  • губише 1
  • гудити 1
  • гулећи 1
  • гуслара 1
  • гусле 1
  • Гусле 1
  • густа 1
  • гута 2
  • д 1
  • Да 11
  • да 804
  • давају 1
  • давајући 1
  • давали 1
  • давало 3
  • давао 6
  • давати 4
  • давили 1
  • давно 1
  • дагађаја 1
  • даде 20
  • даду 1
  • даија 2
  • Дај 1
  • дај 5
  • даје 10
  • дајте 1
  • дају 4
  • дакле 8
  • даклем 1
  • Дал 1
  • дала 2
  • далека 1
  • далеко 7
  • далеком 1
  • дали 3
  • Далмацију 1
  • дало 1
  • даља 2
  • даље 6
  • даљње 1
  • дам 1
  • Дан 1
  • дан 19
  • дана 31
  • Данак 1
  • данак 9
  • Данас 1
  • данас 8
  • данашњем 1
  • данашњи 3
  • данашњом 1
  • дане 4
  • дани 2
  • данима 2
  • Даница 1
  • данка 6
  • данком 2
  • даног 1
  • даном 5
  • дану 1
  • дању 1
  • Дао 1
  • дао 14
  • дар 1
  • даробао 1
  • даровала 1
  • даром 1
  • дата 2
  • дате 2
  • дати 7
  • даћа 1
  • даћемо 1
  • дација 2
  • Два 1
  • два 15
  • Двадесет 1
  • двадесет 5
  • двадесетогодишњи 1
  • Дванајсти 1
  • Двапут 1
  • двапут 2
  • две 5
  • двема 1
  • двоје 3
  • двојица 1
  • двојицом 1
  • двокрилна 1
  • дволични 1
  • двор 1
  • двора 3
  • дворац 1
  • дворова 1
  • дворовима 1
  • двору 3
  • дворца 1
  • дебата 1
  • Девојка 1
  • девојка 7
  • девојкама 1
  • девојке 3
  • девојко 2
  • девојку 1
  • девојци 1
  • девојче 1
  • Деда 1
  • деда 2
  • дедерте 1
  • деду 2
  • дела 25
  • деле 1
  • Дели 2
  • дели 4
  • делија 1
  • делије 1
  • делила 1
  • делима 1
  • делио 2
  • делити 1
  • делићу 1
  • дело 22
  • Дело 3
  • делом 5
  • делу 8
  • демагогичка 1
  • демагогички 1
  • демагогичне 1
  • демократског 1
  • део 4
  • депутата 1
  • депутате 1
  • депутати 1
  • депутација 1
  • депутацију 2
  • депутирце 1
  • деран 1
  • десет 1
  • десетак 3
  • десетака 1
  • десетка 4
  • десетковали 1
  • десетогодишњег 1
  • десна 1
  • десница 1
  • десницу 1
  • десно 1
  • десној 1
  • десном 1
  • десну 1
  • деспотичка 1
  • дете 10
  • детенце 1
  • детета 1
  • Детету 1
  • детинства 1
  • детињства 2
  • Детињство 1
  • деца 8
  • деце 5
  • деци 2
  • децо 2
  • децом 1
  • децу 4
  • дечак 2
  • ди 1
  • диван 1
  • дивана 2
  • дивизијоног 1
  • дивизионог 1
  • дивили 1
  • дивити 2
  • дивље 1
  • дивљој 1
  • дивљом 1
  • дивна 1
  • дивно 1
  • дивота 1
  • дивоте 1
  • дивотно 3
  • дигне 1
  • дигнемо 1
  • диже 2
  • дизала 1
  • дизале 1
  • дизао 1
  • диктатор 1
  • диктатора 1
  • диктаторска 1
  • дима 1
  • димнице 2
  • дипломата 3
  • дипломатама 1
  • дипломатским 1
  • дипломатску 1
  • дипломату 1
  • дипломације 2
  • дирају 1
  • дирне 1
  • дирнуло 1
  • дирнуо 1
  • дирнут 1
  • дирнуше 1
  • дичној 1
  • дише 1
  • дјела 4
  • дјелима 2
  • дјело 4
  • дјелу 1
  • длаку 2
  • дне 1
  • До 2
  • до 91
  • доба 33
  • добар 2
  • добивале 1
  • добивене 1
  • добивеним 1
  • добије 6
  • добијем 1
  • добила 2
  • добио 5
  • Добра 1
  • добра 3
  • Добрачу 1
  • добре 2
  • добрих 1
  • добро 34
  • добровољни 1
  • добродетељи 1
  • добродушан 1
  • добром 1
  • доброта 1
  • доброчинећих 1
  • доведе 1
  • доведите 1
  • доведоше 1
  • доведу 3
  • довезла 1
  • довела 2
  • довели 1
  • довео 2
  • довести 2
  • довле 1
  • доводи 2
  • доводила 1
  • доводити 1
  • довољан 2
  • довољна 2
  • довољно 7
  • довршен 1
  • довршени 1
  • довршену 1
  • довршење 1
  • довршио 1
  • довршите 1
  • довуче 1
  • догађа 1
  • догађај 2
  • догађаја 2
  • догађаји 3
  • догађајима 1
  • догађало 1
  • догађаху 1
  • договора 2
  • договори 1
  • договорите 1
  • договору 5
  • догогило 1
  • догоди 1
  • Догодила 1
  • догодиле 1
  • догодило 2
  • догодио 1
  • додајући 1
  • додир 1
  • дође 17
  • дођем 2
  • дођеш 1
  • Дођите 1
  • доживио 1
  • дозвале 1
  • дозват 1
  • дозволења 1
  • дозволи 2
  • дозволили 1
  • дозволио 3
  • дозволити 2
  • дозвољавају 1
  • дозвољавао 2
  • дозвољавате 1
  • дозвољено 2
  • дозна 1
  • дознале 1
  • дознати 2
  • дозрела 1
  • Док 2
  • док 21
  • докажу 1
  • доказ 2
  • доказали 1
  • Доказано 1
  • доказано 2
  • доказе 1
  • докази 1
  • доказом 1
  • доказују 1
  • Докле 2
  • докле 5
  • долазак 2
  • долазе 1
  • долази 4
  • долазила 2
  • долазиле 1
  • долазили 2
  • долазило 2
  • долазим 1
  • долазити 1
  • долазиш 1
  • доласка 1
  • Долгоруки 6
  • Доле 1
  • доле 2
  • доли 5
  • дома 5
  • домаћим 1
  • домаћом 1
  • дому 2
  • донде 1
  • донела 1
  • донео 1
  • донесем 2
  • донесите 1
  • донети 1
  • донешени 1
  • донешеним 1
  • донешено 1
  • доносила 1
  • доносио 2
  • допада 1
  • допадало 1
  • допадну 1
  • допасти 1
  • дописивао 1
  • допрати 1
  • допратише 1
  • допре 1
  • допустио 1
  • Допустити 1
  • допустити 4
  • допуштала 1
  • допуштао 2
  • досад 5
  • досадањи 1
  • досадашњи 1
  • досади 1
  • доскаче 1
  • доскочицу 1
  • доспеле 1
  • доспео 2
  • доста 4
  • Доста 4
  • доставе 1
  • доставили 1
  • доставити 1
  • достављено 1
  • достојанства 4
  • достојанствено 1
  • достојанство 3
  • достојанству 1
  • достојне 1
  • достојници 1
  • дотле 12
  • доћи 9
  • доцније 8
  • доцнији 1
  • дочека 1
  • дочекају 1
  • дочекао 1
  • дочекат 1
  • дочеком 1
  • дочеку 1
  • дочепа 1
  • дочепају 1
  • дочују 1
  • дочуло 1
  • дошав 3
  • дошао 12
  • дошаптавању 1
  • дошла 3
  • дошле 1
  • дошли 2
  • дошло 6
  • дошо 1
  • драги 1
  • драго 2
  • драгом 1
  • драгоценог 2
  • драгоценом 2
  • драгоценост 1
  • драгоцену 1
  • драгу 1
  • дражесна 1
  • дражесну 1
  • дражест 1
  • драми 3
  • дрвена 1
  • дрвени 2
  • Дрвеним 1
  • дрвећу 1
  • дрво 3
  • држава 2
  • државама 1
  • државе 3
  • држави 2
  • државне 1
  • државни 5
  • државнику 1
  • државним 2
  • државници 1
  • државному 1
  • државом 2
  • држала 1
  • држали 3
  • држало 1
  • држан 1
  • држања 2
  • држање 8
  • држању 1
  • држао 10
  • држати 5
  • држе 1
  • Држећи 1
  • држећи 2
  • држи 7
  • држим 2
  • држимо 1
  • држите 2
  • Држте 1
  • Дрину 1
  • дркћућа 1
  • дркћући 1
  • дрскост 1
  • друге 7
  • Други 1
  • други 20
  • другим 10
  • другима 1
  • других 8
  • друго 10
  • другова 3
  • другове 1
  • другови 1
  • другог 12
  • другога 4
  • другој 2
  • другом 3
  • другоме 3
  • другому 1
  • другу 5
  • другчије 3
  • дружевно 1
  • дружине 1
  • дружини 1
  • друкчије 1
  • друма 1
  • друмоме 1
  • друштвено 1
  • друштву 1
  • Дубљу 1
  • дубоке 1
  • Дубоки 1
  • дубоки 2
  • дубоко 5
  • дубоком 2
  • дуг 4
  • дуга 1
  • Дуга 1
  • дуге 3
  • дуги 2
  • дугим 2
  • дугих 1
  • дуго 8
  • дугује 1
  • дугујете 1
  • дужавне 1
  • дужан 1
  • дуже 2
  • дужег 2
  • дужност 8
  • дужности 7
  • Дунава 1
  • Дунаву 1
  • дупком 1
  • дућанима 1
  • Дух 2
  • дух 8
  • духа 4
  • духовенством 1
  • духовска 1
  • духом 5
  • душа 8
  • душама 1
  • душе 3
  • души 3
  • душмана 1
  • душо 1
  • душом 3
  • душу 5
  • ђенерал 1
  • ђенерала 2
  • ђенерали 1
  • ђенералним 1
  • Ђорђа 17
  • ђорђе 1
  • Ђорђе 65
  • Ђорђев 1
  • Ђорђева 5
  • Ђорђеве 1
  • Ђорђеви 1
  • Ђорђевић 1
  • Ђорђево 4
  • Ђорђевог 3
  • Ђорђевом 1
  • Ђорђем 6
  • Ђорђу 2
  • Ђурђева 1
  • Ђурђеву 2
  • е 1
  • Е 5
  • Еванђелије 1
  • ево 10
  • Ево 2
  • европејске 1
  • европејски 1
  • Европи 1
  • Европом 1
  • европске 2
  • европским 1
  • економије 1
  • елементарна 1
  • Енгленске 1
  • Енглеска 1
  • Енглеског 1
  • енглеском 1
  • ено 1
  • Епископска 1
  • епоха 1
  • Ето 1
  • ето 5
  • жалбе 2
  • жалише 1
  • жалосне 3
  • Жалосни 1
  • жалосни 5
  • жалосније 1
  • жалоснијим 1
  • жалосним 4
  • жалосници 1
  • жалосно 3
  • жалосног 1
  • жалосној 2
  • жалосном 2
  • жалост 1
  • Жалост 2
  • жалости 7
  • жалостиво 2
  • жалостни 1
  • жао 1
  • жари 1
  • жарким 1
  • жедне 1
  • жедниш 1
  • жеђ 1
  • желе 1
  • жели 2
  • желили 1
  • желило 1
  • желим 1
  • желио 1
  • желите 1
  • желити 1
  • желиш 1
  • жеља 2
  • жељама 2
  • жеље 1
  • жељели 1
  • жељу 1
  • жена 15
  • жене 23
  • Жене 3
  • жени 3
  • женитбине 1
  • жено 1
  • женом 1
  • женскиња 2
  • женској 1
  • жену 4
  • жењене 1
  • жестили 1
  • жестина 1
  • жестину 1
  • Жестока 1
  • жестоко 1
  • жестокој 1
  • жетви 1
  • жив 4
  • жива 2
  • Живанове 1
  • живе 4
  • живели 1
  • живео 1
  • живи 6
  • живима 1
  • живио 5
  • живите 1
  • живити 4
  • живо 3
  • живовање 1
  • живог 1
  • Живот 2
  • живот 21
  • живота 8
  • животом 2
  • животу 4
  • живошћу 1
  • живу 1
  • жижак 1
  • жије 1
  • жилама 1
  • жиле 1
  • жировнине 1
  • жита 1
  • житељи 2
  • жито 3
  • жртава 3
  • жртва 5
  • жртвама 1
  • жртве 2
  • жртви 1
  • жртвовала 1
  • жртвовао 2
  • жртву 3
  • жуборило 1
  • За 16
  • за 290
  • забаве 1
  • заборави 2
  • заборавила 1
  • заборавио 1
  • заборавите 1
  • забранио 1
  • забрањивати 1
  • забуна 1
  • забуне 1
  • забуни 2
  • забуну 5
  • завадила 1
  • заведе 2
  • завера 3
  • завере 5
  • заверимо 1
  • заверу 1
  • завести 1
  • завирити 1
  • зависи 2
  • зависила 2
  • зависило 1
  • зависите 1
  • зависити 1
  • завичаја 1
  • завладали 1
  • заводе 1
  • завршује 1
  • завршујући 1
  • загазити 1
  • заграђивати 1
  • загрди 1
  • загрле 1
  • загрли 1
  • загрме 1
  • загрми 1
  • задавали 1
  • задавани 1
  • задавао 1
  • задавши 1
  • задаје 1
  • задало 1
  • задану 2
  • заданут 1
  • задатак 1
  • задату 1
  • задаћу 1
  • задахнуле 1
  • задахнут 1
  • задахнута 1
  • задахнуте 1
  • задахнути 1
  • задахнуће 2
  • задевен 1
  • задобивена 1
  • задобивеним 1
  • задобије 3
  • задобију 1
  • задобила 2
  • задобили 1
  • задобило 1
  • задобио 3
  • задобити 4
  • задобито 1
  • задовољавао 1
  • задовољан 2
  • задовољи 1
  • задовољити 1
  • задовољни 1
  • задовољства 1
  • задовољством 2
  • задовољству 1
  • задржавајући 1
  • задржао 1
  • задржи 2
  • задубљен 1
  • зађе 1
  • зазорно 1
  • заиђе 1
  • Заиста 1
  • заиста 3
  • заишту 1
  • зајам 3
  • заједници 1
  • заједничког 1
  • заједно 8
  • Зајиста 1
  • зајиста 13
  • зајишту 1
  • заклањао 1
  • заклели 3
  • заклео 1
  • заклетва 1
  • заклетвом 1
  • заклетву 2
  • заклињем 1
  • заклињо 1
  • заклон 1
  • заклоне 1
  • заклони 1
  • заклону 1
  • заклучила 1
  • закључен 2
  • закључено 3
  • закључењу 1
  • закључили 1
  • закључку 1
  • закона 2
  • законе 5
  • закони 1
  • законима 4
  • законитом 1
  • законитост 3
  • законодавац 2
  • законом 1
  • законску 1
  • закону 1
  • закопао 1
  • закоснило 1
  • закриле 1
  • закрили 1
  • закрилнику 1
  • закунемо 2
  • закуну 2
  • закуп 1
  • залечи 1
  • заливали 1
  • залуде 1
  • замахнут 1
  • замене 1
  • замену 1
  • заменути 1
  • замерати 1
  • замишљен 2
  • замишљено 1
  • Замном 1
  • замоли 1
  • замолио 1
  • заморили 1
  • замуте 1
  • занемарено 1
  • занешен 4
  • занешена 1
  • занешени 1
  • занимам 1
  • занимању 1
  • занимао 1
  • заносу 2
  • зао 1
  • заори 1
  • заостало 1
  • заото 1
  • запада 1
  • запете 1
  • запетом 2
  • запињу 1
  • запита 4
  • запитају 1
  • запитала 1
  • заплашене 1
  • Заплашити 1
  • заплета 1
  • запне 1
  • заповед 1
  • заповеда 1
  • Заповедајућа 1
  • заповедајућим 1
  • заповедала 1
  • заповедам 1
  • заповедао 2
  • заповеди 5
  • заповедило 1
  • заповедите 1
  • Заповест 1
  • заповест 8
  • заповести 4
  • започео 1
  • започетом 1
  • започне 1
  • запросим 1
  • Зар 3
  • зар 9
  • зарађују 1
  • зараније 1
  • зараним 1
  • заробе 1
  • заробљене 1
  • заробљени 1
  • заробљенике 1
  • заробљеног 2
  • заробљеном 1
  • заробљену 1
  • зарубка 1
  • заручница 1
  • заручниче 1
  • засади 1
  • засведоче 1
  • засели 1
  • заслуга 1
  • Заслуге 1
  • заслуге 2
  • заслугу 1
  • заслужио 1
  • заслужује 1
  • застава 1
  • заставама 2
  • заставе 3
  • заставом 3
  • заставу 6
  • застаде 1
  • застане 2
  • застану 1
  • застрашена 1
  • застраши 1
  • застрашити 2
  • засути 1
  • затаје 1
  • затвараше 1
  • затвор 1
  • затворене 1
  • затворени 1
  • затвори 1
  • затворити 1
  • затворише 1
  • затекла 1
  • затим 10
  • Затим 5
  • зато 25
  • Зато 3
  • заточења 1
  • заточници 1
  • затресоше 1
  • заузели 1
  • заузео 1
  • заузета 1
  • заузети 1
  • заузетим 1
  • заузеше 1
  • заузима 2
  • заузму 1
  • захвала 1
  • захвали 2
  • захвалити 2
  • захоре 1
  • захори 1
  • захтева 1
  • захтевај 1
  • захтевање 1
  • захтевао 1
  • захтеву 2
  • захтјеве 1
  • зацело 1
  • зачу 3
  • Зачудим 1
  • зачуђеним 1
  • зачује 2
  • заштита 1
  • заштите 6
  • заштитницу 1
  • Зашто 2
  • зашто 4
  • збаца 1
  • збацити 1
  • збачени 1
  • збива 2
  • збило 2
  • збио 1
  • због 8
  • Збогом 2
  • збогом 3
  • зборовима 1
  • збуни 2
  • збунило 1
  • збуњен 2
  • збуњеним 1
  • званија 1
  • званијама 1
  • званичан 1
  • званичне 1
  • званични 1
  • званичним 1
  • Званичници 1
  • званично 1
  • званичног 2
  • звао 4
  • звезда 1
  • звезде 2
  • Звона 1
  • звонио 1
  • звонки 1
  • згодити 1
  • зданија 1
  • зданијама 1
  • здрав 2
  • здрава 1
  • зебла 1
  • Зеклињем 1
  • зеленим 2
  • зеленом 1
  • земаља 2
  • земаљске 2
  • земаљски 1
  • земаљским 3
  • земаљску 1
  • земан 1
  • землом 1
  • Земља 2
  • земља 3
  • земљака 1
  • земљама 1
  • земљаног 1
  • земљацима 1
  • земље 20
  • земљеделац 1
  • земљеделство 1
  • земљеделца 1
  • земљеделце 1
  • земљедељство 1
  • земљи 28
  • земљица 1
  • земљом 6
  • земљопису 1
  • земљу 26
  • зидао 1
  • зидати 1
  • зидом 1
  • зиду 1
  • зимског 1
  • зла 1
  • златан 1
  • злату 1
  • злим 1
  • зло 5
  • злоупотребити 2
  • злоупотребленије 1
  • злоупотребљава 1
  • злу 1
  • Зна 1
  • зна 5
  • знаваху 1
  • знаде 6
  • Знајте 1
  • знајте 3
  • знају 1
  • знајући 2
  • Знак 1
  • знак 9
  • знака 1
  • знала 2
  • знали 2
  • знало 1
  • знам 3
  • знамените 3
  • знаменити 2
  • знамениту 1
  • знамења 1
  • знамење 1
  • знамо 2
  • знања 3
  • знање 1
  • знао 17
  • Знате 2
  • знати 4
  • знатним 1
  • знатности 1
  • знаци 1
  • значаја 1
  • значи 1
  • значити 1
  • Знаш 1
  • знаш 2
  • зној 1
  • знојем 2
  • зове 1
  • зоре 1
  • Зорића 1
  • зором 1
  • зору 1
  • зраци 1
  • зрацима 2
  • зрео 1
  • зрјело 1
  • зрна 1
  • зрно 1
  • зубе 1
  • и 1374
  • И 28
  • Ивановској 1
  • игра 3
  • играла 1
  • иде 6
  • идем 2
  • Идемо 1
  • Иди 3
  • Идите 2
  • идолом 1
  • иду 4
  • Из 5
  • из 97
  • иза 3
  • изабирати 1
  • изабрали 1
  • изабран 1
  • изабрао 3
  • изабрат 1
  • изабрати 1
  • изабраше 1
  • изађе 5
  • изађемо 1
  • изађу 3
  • изазвала 1
  • изазвали 2
  • изазвало 1
  • изасланици 1
  • изаћи 1
  • изашле 1
  • избавио 1
  • избавити 1
  • избавлење 1
  • избављење 1
  • избачени 2
  • избегавао 1
  • избегли 1
  • избере 1
  • изберите 1
  • избија 1
  • избор 1
  • избора 1
  • избраним 1
  • избројена 1
  • извади 1
  • изванредан 1
  • изванредни 2
  • изванредних 1
  • изванредно 1
  • изванредном 1
  • изведу 2
  • извео 1
  • извесно 5
  • извести 1
  • известити 2
  • извештава 1
  • извештај 2
  • извештаја 1
  • извештају 1
  • извештен 1
  • извиде 1
  • извидим 1
  • извидите 1
  • изводи 1
  • изводио 2
  • извојевао 1
  • извор 3
  • извора 1
  • извршавању 1
  • извршена 1
  • извршеној 1
  • извршење 1
  • изврши 3
  • Извршивање 1
  • извршивао 2
  • извршивати 1
  • извршиоци 1
  • извршителну 1
  • извршујем 1
  • извршујемо 1
  • извршујућа 1
  • извршујуће 1
  • извршујућу 2
  • извуче 1
  • извучена 1
  • изгинемо 1
  • изгинули 1
  • изгинуло 1
  • изгинуше 1
  • изглед 3
  • изгледа 3
  • изгледао 1
  • изгледаћу 1
  • изгледаху 1
  • изговарала 1
  • изговорила 1
  • изговорима 1
  • изговорио 1
  • изговорити 1
  • изгубе 1
  • изгуби 1
  • изгубили 1
  • изгубио 2
  • изгубити 1
  • изгубљена 2
  • изгубљене 1
  • изгубљених 1
  • изгубљено 1
  • изгубљену 6
  • изда 6
  • издавалац 1
  • издавале 1
  • издавало 1
  • издаје 1
  • издајицама 4
  • издајника 1
  • издалека 1
  • издао 2
  • издат 1
  • издати 2
  • издашан 1
  • издржавање 1
  • издржати 1
  • издрживошћу 1
  • иззидати 1
  • изидане 1
  • изићи 1
  • изјавио 2
  • Изјавите 1
  • изјаснења 1
  • изјасни 1
  • изказ 1
  • изказати 1
  • изкварили 1
  • изкијају 1
  • изкрсне 1
  • излагала 1
  • излаже 1
  • излажете 1
  • излази 2
  • излазила 1
  • излазиле 1
  • излазне 1
  • излети 3
  • изложена 1
  • изложене 1
  • изложени 1
  • изложимо 2
  • изљуби 1
  • измакне 1
  • између 18
  • измет 1
  • измире 1
  • измиривати 1
  • измирити 4
  • измислили 1
  • измиче 1
  • измишљене 1
  • изнашли 1
  • изневерило 1
  • изневерио 1
  • изнеле 1
  • изнемогли 1
  • изненада 1
  • изненађен 2
  • изнесе 2
  • изнети 3
  • изнова 2
  • износи 1
  • износили 1
  • износити 1
  • изнуђавати 1
  • изнуђења 2
  • изнурена 1
  • изнурила 1
  • изображена 1
  • изображеним 1
  • изображења 3
  • изображењу 1
  • изобрази 1
  • изодавна 2
  • изпуњава 1
  • изпуштао 1
  • изравњава 1
  • изради 1
  • израдити 2
  • израђено 1
  • изражава 1
  • изражавао 1
  • изражај 2
  • изражаје 1
  • израженим 1
  • израз 2
  • израза 2
  • изрази 1
  • изразио 2
  • изразити 1
  • изразом 1
  • израчунаном 1
  • изрекоше 1
  • изреку 1
  • изрећи 2
  • изречен 1
  • изродити 1
  • изтерају 1
  • изтерала 1
  • изтиче 1
  • изтргне 1
  • изтргну 1
  • изтребљења 1
  • изтрчи 2
  • изтурена 1
  • изузимајући 2
  • изумро 1
  • изуст 1
  • изусти 1
  • изучавати 1
  • изчезла 1
  • изчекивала 1
  • изчекивали 1
  • изчекује 1
  • икад 1
  • икакав 1
  • икаква 1
  • икакве 1
  • икакво 1
  • икаквог 2
  • ико 4
  • икоме 1
  • Ил 1
  • ил 10
  • или 23
  • илити 1
  • им 42
  • Има 2
  • има 31
  • имаде 6
  • имадем 1
  • имадеш 1
  • имадоше 1
  • имаду 1
  • имађаше 1
  • имају 7
  • имајући 1
  • имала 11
  • имале 1
  • имали 10
  • имало 1
  • имам 2
  • имамо 2
  • имања 1
  • имање 1
  • имањем 1
  • имању 3
  • имао 22
  • имате 1
  • имати 6
  • имаш 3
  • име 19
  • Име 2
  • имена 3
  • именовање 1
  • именом 6
  • имену 1
  • императора 3
  • императорски 1
  • Императорски 1
  • императорског 2
  • Императорском 1
  • императору 1
  • импонује 1
  • иначе 2
  • инвеституру 1
  • иностраних 1
  • инострано 1
  • интерес 1
  • интереса 2
  • интересе 6
  • интересима 4
  • интересовати 1
  • интересују 1
  • иоле 1
  • ипак 14
  • иронија 1
  • исвесну 1
  • исећи 1
  • исечени 1
  • искати 1
  • искијати 1
  • Искључење 1
  • искључиво 1
  • ископам 1
  • искрен 1
  • искрена 1
  • искрене 1
  • искрених 1
  • искрено 6
  • искреном 1
  • искрености 1
  • искрснуше 1
  • искупе 1
  • искупили 1
  • искупио 1
  • искупити 1
  • искупише 1
  • искупљао 1
  • искупљене 1
  • искусни 1
  • Искуство 1
  • искуством 2
  • искушења 3
  • ислама 1
  • исламом 1
  • испало 1
  • испечем 1
  • исписивати 1
  • испитамо 2
  • испитивања 1
  • исплати 1
  • исплатити 1
  • исплаћен 1
  • испливати 1
  • исповеда 1
  • испод 4
  • исполина 2
  • исполини 1
  • исполином 1
  • исполинском 1
  • исправи 1
  • исправке 1
  • испричан 1
  • испросио 1
  • испуни 1
  • испунила 2
  • испунило 1
  • испуним 1
  • испуњава 2
  • испуњавају 1
  • испуњавала 1
  • испуњен 1
  • Испуњујући 1
  • испусти 1
  • испустио 1
  • испуштало 1
  • иста 1
  • Иста 1
  • истакнути 1
  • истаћи 1
  • исте 2
  • истера 1
  • истерало 1
  • истеривали 1
  • истеривати 1
  • истеченију 1
  • исти 6
  • истима 1
  • Истина 1
  • истина 5
  • истине 1
  • истини 3
  • истините 1
  • истиниту 1
  • истину 4
  • истисне 1
  • исто 18
  • истог 1
  • истој 1
  • Истока 1
  • истока 3
  • истоку 4
  • истом 1
  • историји 2
  • Историјска 2
  • источни 1
  • источно 1
  • источног 1
  • истргне 1
  • истргнувши 1
  • исту 1
  • иступлењу 1
  • Исусом 1
  • исходима 1
  • итко 1
  • ићи 6
  • их 42
  • ичије 1
  • ишао 6
  • ишла 7
  • ишле 2
  • ишли 1
  • ишло 1
  • иште 2
  • иштући 1
  • Ја 31
  • ја 85
  • јава 1
  • јавите 1
  • јавише 1
  • јављати 1
  • јавна 1
  • јавне 1
  • јавни 1
  • јавним 1
  • јавних 1
  • јавно 7
  • јавног 1
  • јавној 1
  • јавност 1
  • јавну 2
  • јадна 1
  • Јадна 2
  • јадни 1
  • Јадни 1
  • јадник 2
  • Јадно 1
  • јадном 1
  • јака 2
  • јако 11
  • јаког 1
  • Јаничара 2
  • јаничари 1
  • Јаничари 2
  • јаничарска 1
  • јаничарске 1
  • јаничарског 2
  • јарам 2
  • јармом 1
  • јарост 1
  • јарости 2
  • јасно 5
  • јатаган 3
  • јатаганом 1
  • Јаук 2
  • јаучући 1
  • јача 1
  • јаче 1
  • јачег 1
  • јачи 1
  • јашили 1
  • Је 1
  • је 1178
  • Јевропа 1
  • Јевропи 1
  • јевропске 1
  • јевропских 1
  • јевропску 1
  • Један 3
  • један 46
  • једанпут 5
  • једаред 1
  • Једва 2
  • једва 5
  • Једина 1
  • једина 6
  • једине 1
  • Једине 1
  • једини 9
  • једино 10
  • јединог 3
  • једином 1
  • јединства 1
  • јединца 1
  • једна 15
  • једнак 1
  • једнаке 1
  • једнако 1
  • једне 18
  • Једне 2
  • Једни 1
  • једни 3
  • једним 8
  • једнима 1
  • једно 14
  • једноверну 2
  • једног 36
  • Једног 4
  • једнога 4
  • једногласно 2
  • једнодушно 1
  • једној 8
  • једнокрвну 2
  • једном 22
  • Једном 5
  • једноме 3
  • Једну 1
  • једну 13
  • језгри 1
  • језик 1
  • језиком 1
  • јеј 1
  • Јел 1
  • јели 1
  • Јели 1
  • Јелица 4
  • Јелице 11
  • Јеличиних 1
  • јер 42
  • јесени 1
  • јест 1
  • Јест 2
  • јестаство 1
  • јесте 4
  • јесу 2
  • јецајући 1
  • јецање 1
  • Јецање 1
  • јечма 1
  • ји 11
  • јих 6
  • јо 1
  • Јован 3
  • Јована 2
  • Јовановој 1
  • јој 24
  • Још 1
  • још 4
  • Јошт 4
  • јошт 46
  • јоште 7
  • ју 11
  • јунак 9
  • јунака 5
  • јунаца 1
  • јунаци 3
  • јунацима 1
  • јуначе 1
  • јуначка 3
  • јуначке 4
  • јуначки 12
  • јуначких 1
  • јуначкм 1
  • јуначко 2
  • јуначког 1
  • јуначком 2
  • јуначку 3
  • јуначне 2
  • јуначни 1
  • јуначног 1
  • јуначном 1
  • јуначства 1
  • јуначством 1
  • јуначтва 1
  • јуначтво 3
  • јуначтвом 4
  • јунаштво 2
  • јуришем 1
  • јуриши 1
  • јурне 2
  • јурну 1
  • јурнуше 1
  • Јусиф 1
  • Јусуф 3
  • Јусуфов 1
  • јутарњи 1
  • јутра 3
  • јуче 3
  • к 15
  • К 2
  • кабинет 2
  • Кабинет 2
  • кабинета 2
  • кабинетски 1
  • кабинету 2
  • каво 3
  • Кад 25
  • кад 97
  • када 1
  • кадар 1
  • кадиви 1
  • кадкад 1
  • кажем 5
  • кажи 2
  • Кажи 2
  • Кажите 2
  • Кажу 1
  • казали 1
  • казанскога 1
  • казао 1
  • казати 3
  • казначејства 1
  • казнећа 1
  • казни 1
  • казњен 1
  • казује 2
  • кајишарити 1
  • какав 7
  • каква 4
  • какве 2
  • какви 1
  • каквим 1
  • какво 1
  • каквог 2
  • каквој 1
  • каквом 1
  • какву 1
  • Како 5
  • како 50
  • какове 1
  • какови 1
  • калдрму 1
  • калим 1
  • калити 1
  • камен 1
  • камена 2
  • камени 1
  • камењу 1
  • канал 1
  • канцеларије 1
  • канцеларији 1
  • канцеларијске 1
  • канцеларију 1
  • као 115
  • Као 5
  • капа 1
  • капетанима 3
  • капи 1
  • капља 2
  • капљица 1
  • капу 3
  • Кара 59
  • Карађорђа 3
  • Карађорђевих 1
  • Карађорђем 1
  • карактер 5
  • карактера 1
  • карактерише 1
  • карактеришу 1
  • Карацић 1
  • касапницу 1
  • касу 1
  • каурину 1
  • каурско 1
  • кецељу 1
  • ким 1
  • киме 2
  • кињи 1
  • кињили 1
  • кип 1
  • кипила 1
  • кланац 3
  • клањајући 1
  • клањати 1
  • клањаху 1
  • класа 1
  • клеветама 1
  • клекне 1
  • клетва 1
  • клетве 1
  • клефта 1
  • клечала 1
  • клечећи 1
  • клизаву 1
  • клизној 1
  • клоне 1
  • клонувшег 1
  • кмет 1
  • кметова 1
  • кметови 1
  • кметовима 3
  • Кнегиња 1
  • кнеже 10
  • Кнеже 10
  • Кнежева 1
  • кнежева 2
  • кнежевати 1
  • кнежеве 2
  • кнежевине 1
  • кнежевини 1
  • кнежевину 1
  • кнежево 1
  • кнежевој 1
  • кнежевско 2
  • кнежевског 3
  • кнежевском 1
  • кнежески 1
  • кнежеско 1
  • кнез 20
  • Кнез 8
  • Кнеза 1
  • кнеза 30
  • кнезови 1
  • кнезом 3
  • кнезу 6
  • кнезују 1
  • књажевски 1
  • књажевској 1
  • књажевском 1
  • књаз 2
  • књаза 3
  • књазем 1
  • књазу 3
  • Књегиња 1
  • књегиња 2
  • Књегиње 1
  • књегињи 1
  • Књегињи 1
  • књегињом 1
  • књегињу 1
  • књежевине 1
  • књиге 3
  • књигу 1
  • књижевник 1
  • ко 12
  • ког 23
  • кога 16
  • Код 3
  • код 41
  • кожа 2
  • кожним 1
  • кои 12
  • коим 2
  • коима 2
  • која 109
  • које 156
  • којег 3
  • којекаквим 1
  • којем 3
  • који 226
  • којим 11
  • којима 15
  • којих 2
  • којој 10
  • којом 4
  • коју 29
  • кокетерију 1
  • Кола 1
  • колеба 1
  • колебама 1
  • колебати 1
  • колебе 4
  • колеби 3
  • колена 5
  • колики 2
  • колико 15
  • колило 1
  • коло 1
  • Колубаре 1
  • ком 19
  • коме 7
  • комесар 1
  • конак 2
  • коначну 1
  • конзул 1
  • конзула 1
  • конзулату 1
  • конзулу 1
  • Конст 1
  • контроле 1
  • контумаца 1
  • коња 9
  • коњаника 2
  • коњанике 1
  • коње 1
  • коњем 1
  • коњица 1
  • коњу 6
  • копа 1
  • копље 1
  • корака 1
  • кораке 1
  • кораком 1
  • корачајући 1
  • корачио 1
  • корену 1
  • корист 8
  • користи 6
  • користише 1
  • корица 1
  • корице 2
  • коса 2
  • косе 1
  • кости 1
  • котарине 1
  • коцку 1
  • кошкању 1
  • кошница 1
  • коштац 1
  • Крагујевац 5
  • Крагујевачког 1
  • крагујевачкој 1
  • Крагујевца 1
  • Крагујевцу 2
  • краде 1
  • крадеш 2
  • кради 1
  • крадљивцу 1
  • краду 1
  • крај 6
  • краја 2
  • крајева 1
  • крајевима 1
  • крајности 1
  • Крајње 1
  • крајњим 1
  • крајњу 1
  • крају 2
  • Кралевићу 1
  • Краљ 1
  • КРАЉ 1
  • краљ 3
  • Краљевићу 1
  • краљево 1
  • краљевског 1
  • красне 1
  • красни 1
  • красних 1
  • Красно 1
  • красног 1
  • красном 1
  • кратак 3
  • кратке 1
  • кратким 1
  • кратког 1
  • краткоћом 1
  • крв 10
  • крвава 1
  • крваве 2
  • крвавим 1
  • крвавих 1
  • крваво 1
  • крви 9
  • крвио 1
  • крвљу 5
  • крвни 1
  • крвожедног 1
  • крволоцима 1
  • крвца 1
  • крене 2
  • кренула 1
  • кренуће 1
  • крепком 1
  • кретања 1
  • кривац 2
  • кривица 1
  • кривични 1
  • кривоме 1
  • критике 1
  • крњио 1
  • кров 1
  • Кров 1
  • крова 1
  • кроз 28
  • Кроз 4
  • крпе 1
  • крпом 1
  • крст 3
  • крста 1
  • крстоносну 1
  • кругу 1
  • крунила 1
  • круном 1
  • круну 1
  • крупи 1
  • крче 1
  • крчити 2
  • крштени 1
  • кћери 2
  • кћи 2
  • кубуре 1
  • кубуру 1
  • кували 1
  • куд 1
  • Куда 2
  • куда 3
  • кукавица 2
  • кукавичлук 1
  • кукавне 1
  • кукавни 1
  • кукавном 1
  • кукуруза 1
  • кули 1
  • Кулук 1
  • кулук 2
  • кулука 1
  • купе 2
  • купи 1
  • купљена 1
  • Куршид 8
  • Куршидов 1
  • Куршиду 1
  • кућа 3
  • кућама 2
  • куће 11
  • кућевни 1
  • кућевног 3
  • кући 4
  • кућу 5
  • куца 1
  • куцало 2
  • куцање 1
  • л 1
  • лава 1
  • лаву 1
  • лаганим 1
  • лагано 1
  • ладнило 1
  • ладнокрвно 3
  • ладнокрвност 1
  • лажи 1
  • Лазаревић 1
  • Лазаревића 1
  • лак 1
  • лака 3
  • лако 12
  • лакоме 1
  • лакомислени 1
  • лакомо 1
  • лаку 1
  • лакша 1
  • лакше 2
  • лан 1
  • ланац 2
  • лане 1
  • ланце 1
  • ланцем 2
  • лањској 1
  • лармање 1
  • ларму 1
  • ласка 1
  • ласкаве 1
  • ласкавом 1
  • лати 1
  • латио 1
  • лаћао 1
  • лебац 2
  • лева 1
  • лево 2
  • леву 1
  • Лед 1
  • леђа 1
  • леђи 3
  • леђима 1
  • лежала 1
  • лежао 2
  • леже 1
  • лежећих 1
  • лењиве 1
  • лепа 2
  • лепе 1
  • лепих 1
  • Лепо 1
  • лепо 5
  • лепоте 1
  • лепу 1
  • лета 2
  • лечити 1
  • лешинама 1
  • ли 27
  • ликови 1
  • линији 1
  • лист 1
  • листовима 1
  • листом 2
  • лица 6
  • лице 6
  • лицем 4
  • лицу 4
  • лична 1
  • личне 2
  • личних 1
  • лично 4
  • личност 3
  • личну 1
  • лишавајући 1
  • лишиле 1
  • лишио 1
  • ловио 1
  • логор 2
  • логоре 1
  • логорима 1
  • логору 3
  • лотове 1
  • лоша 1
  • лудо 3
  • Лука 1
  • лукавим 1
  • лукаво 3
  • лукавог 1
  • лукавства 1
  • лукавство 4
  • лукавством 1
  • лукавству 1
  • лукаву 1
  • Луке 1
  • луле 1
  • љањског 1
  • љуба 1
  • љубав 3
  • љубави 2
  • љубавним 1
  • љубезна 1
  • љубезни 1
  • љубећи 1
  • љуби 1
  • љубимог 1
  • љубио 1
  • Љубица 29
  • Љубице 9
  • Љубици 1
  • Љубицом 1
  • Љубицу 2
  • љубичин 1
  • Љубичин 1
  • Љубичина 2
  • Љубичине 1
  • љубичину 1
  • љубка 1
  • љубљена 1
  • љубопитства 1
  • људе 6
  • људи 42
  • Људи 5
  • људима 1
  • људских 2
  • људског 1
  • људства 1
  • љупко 1
  • љуте 1
  • љутине 2
  • љутину 3
  • љутит 1
  • љуто 3
  • љутоме 1
  • љутске 1
  • м 1
  • Ма 1
  • ма 16
  • маане 1
  • магновеним 1
  • магновења 3
  • Магновење 1
  • магновење 2
  • магновењу 8
  • мајка 4
  • мајке 5
  • мајко 1
  • мајку 2
  • мајора 1
  • мају 1
  • макне 1
  • малакса 1
  • малакшу 1
  • мален 1
  • малени 1
  • Малени 1
  • маленкости 2
  • маленог 2
  • маленој 2
  • маленом 1
  • малену 1
  • мали 2
  • малих 1
  • мало 28
  • Мало 3
  • малој 1
  • малом 1
  • маломе 1
  • малу 3
  • мана 1
  • манастира 1
  • мања 1
  • мање 4
  • мањим 1
  • мању 1
  • маовином 1
  • марвинче 1
  • марву 1
  • марио 2
  • Марко 1
  • Марку 3
  • маса 1
  • Мата 1
  • матер 2
  • матере 2
  • матери 2
  • материјалне 1
  • Материјално 1
  • материјално 3
  • материјалну 2
  • Мати 1
  • мати 10
  • Маћедоније 1
  • мах 3
  • маха 1
  • Махмуд 19
  • Махмуда 4
  • махну 1
  • махом 1
  • мача 3
  • машина 1
  • ме 20
  • међ 5
  • међер 1
  • међу 25
  • Међу 3
  • међусобно 2
  • међутим 2
  • меланхоличког 1
  • мене 18
  • мензилане 1
  • мени 14
  • Мени 4
  • мење 1
  • мердевина 1
  • мере 1
  • Мере 1
  • мерена 1
  • мерила 1
  • мерилу 1
  • мерити 2
  • меру 1
  • Месец 1
  • месец 4
  • месеца 1
  • месеци 1
  • Места 1
  • места 13
  • мести 2
  • местима 1
  • место 19
  • Место 3
  • месту 9
  • метанисаху 1
  • метне 2
  • метну 1
  • мећу 2
  • меша 4
  • мешају 1
  • мешати 1
  • Ми 12
  • ми 47
  • миг 1
  • Мијајла 8
  • Мијајле 1
  • Мијајло 7
  • Мијајлове 1
  • Мијајлу 1
  • мила 2
  • Милан 12
  • Милана 7
  • Милану 1
  • миле 3
  • мили 1
  • Мили 2
  • милијона 2
  • милијуна 1
  • милиона 1
  • мило 1
  • милосница 1
  • милоснице 1
  • милосници 1
  • милосрдни 1
  • милосрђа 1
  • милост 2
  • милости 1
  • милостиви 2
  • милостиње 1
  • Милош 194
  • Милоша 42
  • Милоше 12
  • Милошев 6
  • Милошева 9
  • Милошеве 3
  • Милошеви 2
  • Милошевим 1
  • Милошевих 1
  • Милошево 8
  • Милошевог 3
  • Милошевој 1
  • Милошевом 3
  • Милошеву 2
  • Милошем 4
  • Милошу 19
  • миље 1
  • мимогредно 1
  • Министар 2
  • министар 4
  • министара 1
  • министарства 1
  • Министару 1
  • министра 2
  • министре 1
  • министрима 2
  • министру 1
  • минута 1
  • Мир 2
  • мир 4
  • мира 15
  • мире 1
  • мирна 1
  • мирни 1
  • мирно 9
  • мирног 2
  • мирољубиви 1
  • миру 3
  • мисао 3
  • мисле 1
  • мислећи 3
  • мисли 6
  • мислила 1
  • мислиле 1
  • мислили 1
  • мислило 1
  • мислим 4
  • мислима 1
  • мислимо 1
  • мислио 3
  • мислите 1
  • мислити 4
  • мисмо 1
  • Митровици 1
  • Митрову 1
  • мишица 1
  • мишице 1
  • мишлења 1
  • млад 4
  • Млада 1
  • млада 4
  • младе 4
  • млади 3
  • младић 3
  • младиће 1
  • младо 1
  • Младо 1
  • младог 1
  • младога 1
  • младожењи 1
  • младој 1
  • младому 1
  • младост 1
  • младости 2
  • младу 1
  • млађаног 1
  • Млађи 1
  • млогостручним 1
  • мм 1
  • многе 3
  • многи 3
  • Много 1
  • много 12
  • множина 1
  • Множина 1
  • множине 1
  • множину 1
  • мноштво 1
  • мњенија 1
  • мњеније 3
  • мњенијем 1
  • Мњење 1
  • мњењу 1
  • мог 4
  • мога 2
  • могао 32
  • могла 12
  • могле 7
  • могли 10
  • могло 6
  • мого 1
  • могоше 2
  • могу 18
  • могуће 4
  • можда 9
  • Може 3
  • може 39
  • можемо 2
  • можете 2
  • можно 1
  • моим 3
  • Мој 2
  • мој 21
  • моја 8
  • Моје 1
  • моје 24
  • моји 1
  • мојим 5
  • мојима 2
  • мојих 4
  • мојој 3
  • мојом 4
  • моју 7
  • молба 1
  • Молдаве 1
  • Молдавији 1
  • моле 2
  • Молера 2
  • молећим 1
  • моли 1
  • молила 1
  • молим 3
  • молитве 2
  • молитву 1
  • молићу 1
  • мољаше 1
  • момака 2
  • моме 3
  • момка 2
  • момке 4
  • мому 1
  • момци 1
  • момцима 2
  • мора 18
  • Морави 1
  • морадне 1
  • морадосмо 1
  • морадоше 1
  • морају 2
  • морала 4
  • морали 6
  • морална 2
  • моралну 1
  • морало 6
  • Морам 1
  • морам 6
  • морамо 5
  • морао 13
  • морати 1
  • мораћемо 1
  • мораш 1
  • мори 1
  • морити 1
  • мост 1
  • мостове 1
  • мотике 2
  • мотику 1
  • мотримо 1
  • моћ 2
  • моћи 2
  • мрака 1
  • мраку 1
  • мрети 1
  • мржња 1
  • мрзити 3
  • мрзост 2
  • мрских 1
  • мрско 1
  • мрског 1
  • мртав 1
  • мртва 1
  • мртве 2
  • мртви 3
  • мртвим 1
  • мртвој 1
  • му 134
  • мудар 1
  • мудра 1
  • мудре 2
  • мудро 5
  • мудрог 1
  • мудром 1
  • мудрост 1
  • мудрошћу 1
  • мужа 8
  • мужанствено 1
  • мужеве 2
  • мужеви 1
  • мужевима 1
  • мужем 1
  • мужу 1
  • мукама 1
  • муља 2
  • мусломана 1
  • мусулмана 1
  • Мусулмана 1
  • Мутне 1
  • мученике 1
  • мученици 1
  • мучења 2
  • мучи 1
  • мучитеља 1
  • мучити 1
  • мушки 1
  • Мушки 1
  • мушко 1
  • На 35
  • на 466
  • набави 1
  • набавимо 1
  • набавити 1
  • набављао 1
  • навале 1
  • навалу 1
  • наведе 1
  • навек 3
  • навели 1
  • навео 1
  • навести 1
  • навикли 2
  • навикнути 1
  • навршила 1
  • навукао 1
  • навукле 1
  • навући 1
  • навуче 1
  • навучем 1
  • нагињао 1
  • нагла 1
  • нагледао 1
  • нагли 1
  • нагло 1
  • нагне 1
  • нагнемо 1
  • нагну 3
  • нагон 1
  • нагоњени 1
  • награда 1
  • награду 1
  • награђује 1
  • Над 1
  • над 20
  • нада 1
  • надала 1
  • надали 1
  • Надали 1
  • надам 1
  • надао 3
  • надати 1
  • надвлада 1
  • наде 1
  • надежде 1
  • надежду 1
  • надзором 2
  • нади 1
  • надлежан 1
  • надмеће 1
  • надне 1
  • надолазиле 1
  • наду 1
  • надутости 1
  • нађе 4
  • нађи 1
  • нађоше 1
  • нађу 3
  • назад 2
  • назире 1
  • назначено 1
  • назови 1
  • назову 1
  • назори 1
  • наилазимо 1
  • наишао 1
  • најболи 1
  • најбоље 4
  • најбољу 1
  • најважнија 1
  • најважније 1
  • највеличанственије 1
  • највеличанственији 1
  • највеселији 1
  • највећа 3
  • највеће 5
  • највећег 3
  • највећем 4
  • највећи 2
  • највећим 5
  • највећој 6
  • највећом 2
  • највећу 8
  • највештијег 1
  • највише 1
  • највишем 1
  • највишом 1
  • најглавније 1
  • најглавнијим 1
  • најглавнијих 1
  • најгоре 1
  • најгрознију 1
  • најдрагоценије 1
  • најдражеснији 1
  • Наједанпут 1
  • наједаред 2
  • наједнако 1
  • најжешћим 1
  • најзгодније 1
  • најиме 1
  • најимућнији 1
  • најискренијем 1
  • најискренији 2
  • најјачи 1
  • најкитњастијем 1
  • најлакшим 2
  • најлукавијег 1
  • најлукавијем 1
  • најљуће 1
  • најмање 4
  • најмањег 1
  • најмилостивији 1
  • најмлађи 1
  • најнижих 1
  • најновија 1
  • најнужније 1
  • најодабранија 1
  • најполезније 1
  • најпосле 1
  • Најпосле 1
  • најпоузданије 1
  • најправијим 4
  • најпре 1
  • најпрече 1
  • најпроницавајућем 1
  • најпростија 1
  • најрадоснији 1
  • најразумнија 1
  • најсветији 1
  • најсиромашнији 1
  • најсјајније 1
  • најславније 1
  • најславнији 1
  • најсовершеније 1
  • најспособнији 1
  • најсретнији 1
  • најстаријег 1
  • најтачнија 1
  • најтврђи 1
  • најужаснијим 1
  • најужаснију 1
  • најумјеренији 1
  • најхрабријих 1
  • најчеститији 1
  • најчудноватије 1
  • најчудноватијег 1
  • наклоност 1
  • наклоњена 1
  • налагало 1
  • налазе 1
  • налази 4
  • налазила 3
  • налазимо 1
  • налазио 4
  • налазити 1
  • налог 1
  • налогом 1
  • налогу 1
  • наложене 1
  • нам 14
  • нама 6
  • намењен 1
  • намера 1
  • намерама 1
  • намере 5
  • намери 8
  • намерни 1
  • намером 1
  • намеру 4
  • намесник 1
  • намесници 1
  • Намесници 1
  • намесничтво 1
  • наметну 1
  • наметнути 1
  • наметом 1
  • наметуте 1
  • намешта 1
  • намештеним 1
  • намисли 4
  • намишљаје 1
  • нанесе 2
  • нанешена 1
  • нанешене 2
  • наново 3
  • наносила 1
  • наоколо 1
  • наоружане 1
  • наоружани 1
  • наоружаних 2
  • наособ 1
  • напада 1
  • нападај 2
  • нападаја 1
  • нападаје 1
  • нападајем 2
  • нападали 2
  • нападам 1
  • нападани 1
  • нападања 1
  • нападати 1
  • нападну 2
  • напајале 1
  • напаствовати 1
  • напасти 1
  • наперен 1
  • написане 1
  • Написао 1
  • написати 1
  • наплатом 1
  • наплату 1
  • Наполеон 1
  • Наполеона 1
  • напоље 4
  • напора 3
  • напоре 1
  • напором 1
  • напору 1
  • напоследку 1
  • Напослетку 1
  • напослетку 2
  • направи 3
  • направила 1
  • направиле 1
  • напрасит 1
  • Напрасит 1
  • напрасити 1
  • напред 10
  • напредак 1
  • напреднији 1
  • Напредовање 1
  • напредује 1
  • напротив 2
  • напустио 1
  • напуштајући 1
  • нарав 1
  • нарави 1
  • нарављу 1
  • наравним 2
  • наравно 1
  • наравном 1
  • наредаба 2
  • наредбе 3
  • наредбу 1
  • нареди 2
  • наредио 1
  • наређивала 1
  • наређиваше 1
  • нариче 1
  • Народ 13
  • народ 98
  • народа 64
  • народе 1
  • народи 1
  • народима 4
  • народна 4
  • народне 13
  • народни 7
  • народним 3
  • народнима 1
  • народних 1
  • народно 8
  • народног 6
  • народној 6
  • народном 1
  • народност 1
  • народности 2
  • народну 5
  • народња 1
  • народње 2
  • народњег 1
  • народњем 1
  • народњи 1
  • народом 10
  • Народу 1
  • народу 54
  • нарочито 2
  • наручено 1
  • наручија 1
  • наручја 1
  • нас 21
  • Насика 2
  • насилно 1
  • насиља 5
  • насиље 1
  • Наскоро 1
  • наскоро 3
  • наследни 1
  • Наследни 1
  • насликан 1
  • наслонити 1
  • наслоњену 1
  • Насљедни 1
  • насљедним 1
  • насљедног 3
  • насљеднога 1
  • насљедства 1
  • насљедственог 1
  • насмеје 1
  • насмеши 1
  • насрнути 1
  • насрће 1
  • настави 14
  • наставимо 1
  • наставити 1
  • наставу 1
  • настанили 1
  • настојавајући 1
  • настојавањем 1
  • настојавати 1
  • наступајућа 1
  • наступило 1
  • наступити 2
  • Нато 1
  • Натраг 2
  • натраг 21
  • наћи 11
  • наудити 1
  • наука 1
  • науке 1
  • науку 2
  • наумио 1
  • научен 1
  • Научени 1
  • наученост 1
  • научењака 1
  • научењаци 1
  • научио 2
  • находе 1
  • началника 1
  • начела 2
  • начеонику 2
  • начин 5
  • начина 1
  • начинила 1
  • начином 9
  • начину 2
  • наш 3
  • наша 4
  • нашав 1
  • нашао 6
  • Наше 1
  • наше 11
  • нашег 5
  • нашем 2
  • наши 6
  • нашим 4
  • нашима 1
  • наших 2
  • нашла 3
  • нашле 1
  • нашој 3
  • нашу 5
  • Не 1
  • не 66
  • неба 1
  • неби 9
  • неблагодаран 1
  • неблагодарност 1
  • неблагодарности 1
  • Небо 1
  • небо 3
  • небој 1
  • небојте 1
  • небом 2
  • небрини 1
  • Небројене 1
  • небројено 1
  • Небројено 1
  • небу 3
  • небуде 1
  • небудем 1
  • невера 3
  • неверојатне 1
  • неверојатних 1
  • неверства 1
  • неверу 1
  • неверуј 1
  • невесту 1
  • невешт 3
  • невешти 1
  • невидиш 1
  • невиђене 1
  • невина 1
  • невину 1
  • невоља 5
  • невоље 6
  • невољи 3
  • невољније 1
  • невољника 1
  • Невољо 1
  • невољу 2
  • невреде 1
  • невредимом 1
  • нег 2
  • негда 3
  • негдашње 1
  • негдашњу 1
  • него 30
  • неговори 1
  • негодовањем 3
  • неда 2
  • недадоше 1
  • недаду 1
  • недаје 1
  • недеља 1
  • Недеља 1
  • недељу 1
  • недирај 1
  • недовршених 1
  • недокаже 1
  • недолазе 1
  • недопушта 1
  • недопуштамо 1
  • недоспева 1
  • недостатака 1
  • недостојан 1
  • недри 2
  • нежењене 1
  • незаборави 1
  • незаборавите 1
  • независите 1
  • независност 9
  • независности 3
  • незадобијемо 1
  • незадовољни 1
  • незадовољника 3
  • незадовољних 1
  • незадовољници 1
  • незадовољницима 1
  • незадовољство 2
  • незаконито 1
  • незгодан 1
  • незна 3
  • незнају 1
  • незнајући 2
  • незналицу 1
  • незнам 3
  • незнање 1
  • незнањем 1
  • незнаш 1
  • неиграм 1
  • неизказано 1
  • неизмерној 1
  • неизцрпиви 1
  • неиспуњене 1
  • неисцрпима 1
  • нејаке 1
  • нејаку 1
  • нејасни 1
  • нејач 1
  • Нејач 1
  • нејачи 1
  • неједнаке 1
  • нејма 1
  • Нек 1
  • нек 4
  • нека 14
  • Нека 3
  • Некад 1
  • некадањој 1
  • некарактерише 1
  • неке 4
  • неки 15
  • Неки 6
  • неким 1
  • неких 1
  • неко 4
  • неког 4
  • некој 1
  • неколико 21
  • Неколико 3
  • неком 2
  • неку 1
  • некуца 1
  • нелази 1
  • нелицемјерно 1
  • Нема 1
  • нема 14
  • немају 1
  • немам 2
  • немамо 1
  • немање 1
  • Немаца 1
  • немецки 1
  • немилих 2
  • немилице 3
  • немилосрдној 1
  • немир 2
  • немира 1
  • немирни 2
  • немисле 1
  • немогоше 1
  • немогу 8
  • немогуће 2
  • немогући 1
  • Немогући 1
  • неможе 8
  • неможеш 2
  • Немој 1
  • немој 2
  • немојте 1
  • неморам 1
  • немоћ 1
  • Ненадна 1
  • ненадним 1
  • ненадно 1
  • Ненадовић 1
  • неналазимо 1
  • ненанесе 1
  • нене 2
  • необично 1
  • необузданост 1
  • необузданости 1
  • неограничено 2
  • неограниченом 1
  • неодвисности 1
  • неодговорим 1
  • Неодолима 1
  • неодпоче 1
  • неокрњену 1
  • Неописана 1
  • неописаним 1
  • неописаном 1
  • неопишем 1
  • неопомињем 1
  • неослободе 1
  • неостави 1
  • неостаје 1
  • неотимам 1
  • неоцењива 1
  • неочекивано 1
  • непаметно 2
  • неплашим 1
  • непобедим 1
  • непобедими 1
  • непобедимост 1
  • неповерење 2
  • неповрате 1
  • неповредиву 1
  • непогоде 1
  • непогоду 1
  • неподписа 1
  • непознајем 1
  • непознатим 1
  • непокретна 1
  • непомично 3
  • непоњатна 3
  • непоњатном 1
  • непослушно 1
  • непотврђени 1
  • непотражи 1
  • Непоштено 1
  • неправде 5
  • неправди 1
  • неправду 1
  • неправедан 1
  • неправице 1
  • неправо 5
  • непреодољивим 1
  • непрестајте 1
  • непрестане 1
  • Непрестано 3
  • непрестано 7
  • непрестаног 1
  • непрестаном 1
  • непрестанце 2
  • непретано 1
  • непријатела 1
  • Непријатељ 1
  • непријатељ 2
  • непријатеља 8
  • непријатеље 2
  • непријатељем 2
  • непријатељи 2
  • непријатељима 1
  • непријатељским 2
  • непријатељских 2
  • непријатељства 1
  • непријатељу 2
  • непријатне 1
  • неприкосновена 1
  • Непримам 1
  • неприпада 1
  • непристоји 1
  • неприступним 1
  • нерадо 1
  • неразлучног 1
  • неразрешивој 1
  • неразуме 1
  • неразумљиве 1
  • неразумљиву 1
  • неразумним 1
  • неразумност 1
  • неразумну 1
  • Неред 1
  • нерешеног 1
  • нерушимо 1
  • несањајући 1
  • нескидајући 1
  • несме 3
  • несмеду 1
  • несмотрености 1
  • несносимо 1
  • несносно 1
  • неспоразумљење 1
  • Несретна 2
  • несретна 3
  • несретне 1
  • Несретни 1
  • несретни 2
  • несретнији 1
  • несретника 1
  • несретним 1
  • несретних 1
  • несретно 1
  • несретног 2
  • несретном 1
  • несретну 2
  • несрећа 1
  • Несрећа 1
  • несрећу 3
  • нестаде 1
  • нестало 1
  • нестане 1
  • нестрпељив 1
  • Нестрпељивије 1
  • нестрпљењем 1
  • нетражим 1
  • нетреба 3
  • нетребамо 1
  • неће 18
  • нећемо 4
  • нећете 4
  • нећеш 1
  • нећу 6
  • неуважавамо 1
  • неугасиму 1
  • неуглађени 1
  • неуживају 1
  • неукроћене 1
  • неумем 1
  • неумерености 1
  • неумитни 1
  • неумолим 1
  • неуморно 1
  • неустрашивим 1
  • неустрашивог 1
  • неустрашивост 1
  • неустрашима 1
  • неустрашиме 1
  • неустрашими 1
  • неустрашимо 2
  • неустрашимост 1
  • неусуде 1
  • неутешно 1
  • неутолими 1
  • неучинише 1
  • нехте 1
  • нехтеде 2
  • нехтедосте 1
  • нехтедоше 1
  • нехтео 1
  • нечастиво 1
  • нечем 1
  • нечовече 1
  • нечовечно 1
  • нечувен 1
  • нечувена 2
  • нечувене 1
  • нечувено 1
  • нечувеног 1
  • нешто 8
  • Ни 4
  • ни 75
  • нигда 9
  • нигде 1
  • низ 2
  • нија 1
  • није 151
  • Није 2
  • ниједан 1
  • ниједна 1
  • Никад 2
  • никад 9
  • никада 1
  • никаква 2
  • никакве 2
  • никаквих 1
  • никаквог 2
  • никакву 2
  • никако 2
  • нико 11
  • никог 5
  • никога 1
  • ником 2
  • никоме 1
  • никуд 1
  • нисам 4
  • ниси 1
  • ниским 1
  • ниској 2
  • ниском 1
  • Нисмо 1
  • нисмо 4
  • нисте 1
  • Нису 2
  • нису 34
  • нит 4
  • нити 14
  • нитко 2
  • ничијег 1
  • ничију 2
  • ничим 1
  • ничу 1
  • Ниша 1
  • ништа 24
  • Ништа 3
  • ништавила 1
  • ништоће 1
  • но 48
  • Но 56
  • нов 1
  • Нов 1
  • нова 1
  • новаца 3
  • нове 7
  • новембра 1
  • нови 3
  • новинама 1
  • новине 1
  • нових 1
  • ново 7
  • новодобијени 1
  • новој 1
  • новом 2
  • новопридобијеним 1
  • новорођену 1
  • новост 1
  • нову 1
  • новца 1
  • новце 3
  • ногама 2
  • ноге 4
  • ногу 2
  • нож 1
  • ноже 3
  • нокте 1
  • носећи 2
  • носи 2
  • носиле 1
  • носили 1
  • носио 4
  • носити 2
  • носићеш 1
  • носиш 1
  • ноћ 3
  • ноћас 1
  • ноћи 3
  • ноћну 1
  • ноћу 3
  • ношен 1
  • ну 1
  • нудили 1
  • нудиоцу 1
  • нуђаше 1
  • нужда 1
  • нужде 1
  • нужди 2
  • нужду 1
  • нужна 1
  • нужне 1
  • нужни 1
  • нужних 1
  • нужно 1
  • нуз 1
  • нутарња 1
  • ње 3
  • Њега 2
  • њега 57
  • њего 1
  • Његов 1
  • његов 22
  • његова 22
  • Његова 3
  • његове 14
  • Његови 1
  • његови 6
  • Његовим 1
  • његовим 3
  • његових 9
  • његово 25
  • Његово 6
  • његовог 4
  • његовој 4
  • његовом 15
  • његову 16
  • њежним 1
  • њежно 1
  • њежношћу 1
  • њезин 3
  • њезина 4
  • њезине 2
  • њезини 1
  • њезиних 1
  • њезино 1
  • њезиног 2
  • њезином 3
  • њезину 2
  • Њему 2
  • њему 25
  • њен 3
  • њена 4
  • њене 3
  • њени 2
  • њеним 2
  • Њено 1
  • њено 5
  • Њеног 1
  • њеног 2
  • њеном 2
  • њену 2
  • Њи 1
  • њи 11
  • њиве 1
  • њим 8
  • њима 23
  • њиме 4
  • њин 1
  • њино 1
  • њиног 1
  • њину 1
  • њиова 2
  • Њиове 1
  • њиово 1
  • њиовом 1
  • њиову 1
  • Њих 1
  • њих 17
  • Њихов 1
  • њихов 4
  • њихова 11
  • њихове 7
  • њихови 1
  • њиховим 4
  • њихових 4
  • њихово 4
  • њиховог 1
  • њиховој 1
  • њиховом 5
  • њихову 4
  • њој 8
  • њојзи 2
  • њом 2
  • њоме 6
  • њу 9
  • О 2
  • о 58
  • Оба 1
  • оба 7
  • обавестим 1
  • обавешћује 1
  • обављао 1
  • обазирао 1
  • обазиро 1
  • обале 2
  • обвеже 1
  • обвезан 2
  • обвезе 3
  • обграђен 1
  • Обдарен 1
  • обдарио 1
  • обдржавана 1
  • обе 6
  • обедовао 1
  • обезбеди 1
  • обележиле 1
  • обелодањивала 1
  • оберучке 1
  • обесити 1
  • обећава 1
  • обећала 1
  • обећање 1
  • обећао 1
  • обећати 1
  • обешена 1
  • обзира 2
  • обзирао 1
  • Обзирући 1
  • обзнанити 1
  • обиђе 1
  • обилазећи 1
  • обилазио 1
  • обиљежен 1
  • обиљежене 1
  • обистинила 1
  • обиталишта 1
  • обиталишту 1
  • обитаоци 1
  • обичаја 2
  • обичаје 2
  • обичаји 1
  • обичајима 1
  • обичају 3
  • обичне 1
  • обичним 1
  • обично 7
  • обичном 1
  • објави 1
  • објављивао 1
  • објаснити 1
  • објасњењу 1
  • објашњења 1
  • облаке 1
  • обливао 1
  • оближња 1
  • облише 1
  • обнародован 2
  • обнародује 1
  • обнезнањена 1
  • обнови 1
  • обновлење 1
  • обогатише 1
  • ободе 2
  • ободом 1
  • обожаван 1
  • обожавана 1
  • обожавао 1
  • обоје 2
  • обојим 1
  • оборе 1
  • оборено 1
  • обори 2
  • обориле 1
  • оборили 1
  • оборио 1
  • оборити 2
  • обрадовала 1
  • обрадовао 1
  • образ 4
  • образованости 1
  • образом 1
  • обране 1
  • обрану 1
  • обрастао 2
  • обрасце 1
  • обрати 2
  • обратио 1
  • обраћати 2
  • обредима 1
  • Обреновић 5
  • Обреновића 2
  • обрне 2
  • обрнути 1
  • обузда 1
  • обуздати 1
  • обузе 1
  • обузимале 1
  • обукла 1
  • обуку 1
  • обустави 1
  • обући 1
  • обучавање 1
  • обучен 2
  • обхођаја 1
  • обхођење 1
  • обштенародним 1
  • обштенародну 1
  • обштине 1
  • ова 28
  • Ова 5
  • Овај 6
  • овај 60
  • Овакве 1
  • Овакви 1
  • оваке 1
  • оваки 3
  • Оваким 2
  • Овако 1
  • овако 12
  • оваком 1
  • овамо 4
  • овде 22
  • Овде 5
  • ове 47
  • Ове 6
  • ови 14
  • Ови 6
  • овим 23
  • Овим 4
  • Овима 1
  • овима 2
  • ових 19
  • овладе 1
  • овлашћењем 1
  • Ово 25
  • ово 46
  • овог 28
  • Овога 1
  • овога 15
  • овој 14
  • оволика 1
  • Овом 3
  • овом 33
  • овоме 6
  • овса 1
  • Ову 2
  • ову 25
  • оглашен 2
  • огледао 1
  • Оглу 1
  • огњишта 2
  • огњишту 1
  • ограде 1
  • ограничење 2
  • огромно 1
  • огромну 1
  • Од 16
  • од 311
  • одабрана 1
  • одавању 1
  • Одавде 1
  • одавде 6
  • одаду 1
  • одазвала 1
  • одаје 1
  • одан 2
  • одана 3
  • оданде 1
  • одани 3
  • оданим 1
  • оданост 1
  • одану 1
  • одануше 1
  • одарена 1
  • одахне 1
  • одбацио 1
  • одбацити 1
  • одбацују 1
  • одбија 1
  • одбијајући 1
  • одбијао 1
  • одбије 2
  • одбијен 1
  • одбијени 1
  • одбију 1
  • одбила 1
  • одбио 2
  • одбити 1
  • одбравити 1
  • одбрану 1
  • одважан 1
  • одважи 3
  • одважна 1
  • одважне 1
  • одважно 6
  • одважност 4
  • одважности 5
  • одважношћу 2
  • одведу 2
  • одвећ 5
  • одвише 1
  • одвоји 1
  • одвратити 1
  • одговара 1
  • одговарањем 1
  • одговарао 1
  • одговараће 2
  • одговор 4
  • одговора 2
  • одговоре 3
  • одговори 29
  • одговорим 1
  • одговорио 4
  • одговору 2
  • оде 2
  • оделења 1
  • одели 1
  • одело 4
  • оделом 1
  • оделу 3
  • одељена 1
  • одзива 2
  • одигравана 1
  • одиграле 1
  • одјекнуо 2
  • одказао 1
  • одкако 1
  • одклонила 1
  • одклонили 1
  • одкривено 1
  • одкуд 1
  • Одкуда 1
  • одкупа 2
  • одкупи 1
  • одлагања 1
  • одлазак 1
  • одлази 1
  • одлазио 1
  • одлазити 1
  • одлакшао 1
  • одлети 2
  • одликовала 1
  • одликовали 1
  • одличијама 1
  • одличном 2
  • одма 12
  • одмах 13
  • Одмах 2
  • одмеравају 1
  • одметнуо 1
  • одмор 1
  • одмора 2
  • односе 1
  • одношаја 1
  • одношаје 2
  • одобравали 2
  • одобравао 1
  • одобреније 1
  • одобрења 2
  • одобрење 1
  • одобрио 1
  • Одонда 1
  • одоше 1
  • одпоздрави 1
  • одпор 1
  • одпоче 1
  • одпочео 1
  • одпочети 1
  • одпочивати 1
  • одпочне 1
  • одпочну 1
  • одпусти 1
  • одређена 1
  • одређени 1
  • одређено 2
  • одрече 1
  • одржа 2
  • одржати 5
  • одрже 1
  • одрицали 1
  • одриче 2
  • одрубивши 1
  • одсад 3
  • одсада 1
  • одсека 1
  • одступала 1
  • одступити 1
  • одузеле 1
  • одузели 1
  • одузети 1
  • одузима 1
  • одузимањем 1
  • одузму 1
  • одупре 1
  • одупрети 1
  • одупру 1
  • одустајали 1
  • одустане 1
  • одустати 1
  • одушевлења 1
  • одушевлење 6
  • одушевлењем 3
  • одушевлењу 1
  • Одушевљен 1
  • одушевљена 1
  • одушевљеним 1
  • одушевљеном 2
  • одушевљењем 2
  • одшевлењем 1
  • ожалошћена 1
  • озбиљан 1
  • озбиљним 1
  • озбиљно 1
  • озбиљну 1
  • означавају 1
  • означе 1
  • означена 1
  • означеним 2
  • означио 2
  • окаљано 1
  • Окамењен 1
  • окине 1
  • окићено 1
  • оклева 1
  • оклевају 1
  • оклевању 1
  • око 5
  • окове 2
  • окови 1
  • околици 1
  • околицу 1
  • околишења 1
  • околишење 1
  • Околне 2
  • околне 3
  • около 8
  • оком 1
  • окрене 1
  • окрену 1
  • окренув 1
  • окржја 1
  • окружава 1
  • окружавају 1
  • окружавале 1
  • окружен 3
  • окружија 1
  • окружије 1
  • окружију 1
  • окружја 7
  • окружне 1
  • окружним 1
  • октобра 1
  • окупе 1
  • оладило 1
  • оладнили 1
  • оладнило 1
  • оладнио 1
  • олакшање 1
  • олигархијску 1
  • олињену 1
  • оло 1
  • олово 3
  • олтар 1
  • олтара 2
  • олтарем 2
  • олтару 1
  • Омира 1
  • омладина 1
  • Омладина 1
  • он 177
  • Он 50
  • Она 14
  • она 79
  • онај 15
  • онако 6
  • Онда 1
  • онда 17
  • онде 1
  • оне 20
  • Оне 8
  • онемиле 1
  • Они 10
  • они 49
  • оним 5
  • онима 9
  • оних 16
  • оно 35
  • Оно 5
  • оног 17
  • онога 9
  • оној 2
  • оном 9
  • ономе 6
  • ону 8
  • опале 1
  • опали 1
  • опаљен 1
  • опаљене 1
  • опарен 1
  • опаснима 1
  • опасно 1
  • опасност 2
  • опасности 4
  • оперем 1
  • опет 56
  • опијен 1
  • опијене 1
  • описана 1
  • описано 1
  • описао 1
  • описати 5
  • описивале 1
  • опишем 1
  • опколе 1
  • опколели 1
  • опколи 2
  • опколили 1
  • опкољавају 1
  • опкопа 1
  • опкопи 1
  • опљачкали 1
  • опозиција 1
  • Опозиција 1
  • опозицију 1
  • опојати 1
  • опоменути 1
  • опомињало 1
  • опомињу 1
  • опоравила 1
  • опору 1
  • оправдана 1
  • оправдао 2
  • оправљали 1
  • оправу 1
  • опрала 1
  • опрао 1
  • определења 1
  • определио 2
  • определита 1
  • опредељен 1
  • опредељена 1
  • опредјељује 2
  • опрезна 1
  • опрезније 1
  • опрезно 1
  • опрезношћу 1
  • опрости 1
  • опростили 1
  • опростити 3
  • опроштају 1
  • опстанак 2
  • опстанка 1
  • оптрчи 1
  • оптужбе 1
  • оптужен 2
  • Оптужени 1
  • оптуживао 1
  • оптужује 1
  • опустошавале 1
  • опустошење 1
  • опхођење 1
  • општа 1
  • опште 4
  • општег 3
  • општем 3
  • општенародна 1
  • Општи 1
  • општим 1
  • општине 1
  • општинским 1
  • општинских 1
  • општинском 1
  • општу 1
  • орао 1
  • организација 2
  • организације 1
  • Ордени 1
  • оре 1
  • оросио 1
  • орошено 1
  • оруђа 1
  • оруђе 2
  • оружа 1
  • оружан 1
  • оружани 1
  • оружаном 1
  • оружану 1
  • оружања 1
  • оружија 1
  • оружије 1
  • оружијем 1
  • оружију 1
  • оружја 6
  • оружје 23
  • оружјем 6
  • осакаћен 1
  • Осам 1
  • освајања 2
  • освануо 1
  • освета 2
  • освети 2
  • осветим 1
  • осветити 1
  • осветлали 1
  • осветлаше 1
  • осветли 2
  • осветлили 1
  • осветљава 1
  • осветљавају 1
  • осветљавао 1
  • осветљаваше 1
  • осветник 1
  • осветничко 1
  • осветољубља 1
  • осветом 2
  • освету 2
  • освећен 1
  • освештале 1
  • освојења 1
  • освојили 1
  • оседланом 1
  • осете 1
  • осети 2
  • осетили 1
  • осетио 1
  • осећаја 2
  • осећаје 3
  • осећајима 1
  • осећања 1
  • осећао 2
  • осигура 1
  • осигурали 1
  • осигурао 1
  • осиле 2
  • осилише 1
  • осим 9
  • осиромашила 1
  • ослабе 1
  • ослабљени 1
  • ослањајући 2
  • ослободе 1
  • ослободио 2
  • ослобођен 1
  • ослобођеном 1
  • ослобођења 1
  • Ослобођење 1
  • ОСЛОБОЂЕЊЕ 1
  • ослобођење 3
  • ослобођењу 2
  • ослонити 1
  • оснажише 1
  • оснива 1
  • оснивању 1
  • основ 1
  • основа 2
  • основана 1
  • основано 1
  • основе 3
  • основи 2
  • основу 2
  • особ 1
  • особе 1
  • особи 1
  • особите 1
  • особитим 1
  • особито 5
  • особитог 1
  • особитом 1
  • особиту 2
  • особом 1
  • осрамоти 1
  • оста 2
  • оставе 1
  • остави 5
  • оставили 3
  • оставио 5
  • оставите 1
  • оставити 2
  • оставише 1
  • оставка 2
  • оставке 2
  • оставки 1
  • оставку 1
  • оставља 2
  • остављају 1
  • остављајући 1
  • остављали 1
  • остављате 1
  • остављен 1
  • остављена 1
  • остављене 1
  • остављени 2
  • остављено 1
  • остављеног 1
  • оставци 1
  • остаје 3
  • остају 1
  • остала 4
  • остале 6
  • остали 11
  • осталим 3
  • остало 8
  • осталом 5
  • остане 4
  • останемо 1
  • Остани 1
  • остану 2
  • остао 5
  • остатак 1
  • остати 9
  • остаће 1
  • осташе 1
  • осуде 1
  • осуђени 1
  • осујети 1
  • осујетио 1
  • отац 10
  • Отац 5
  • отаца 1
  • отачаства 10
  • отачаствених 1
  • отачаство 3
  • Отачаство 3
  • отачаствољубља 2
  • отачаствољубље 1
  • отачаству 3
  • отачастољубиву 1
  • отачбине 14
  • отачбини 4
  • отачбину 7
  • отаџбине 1
  • отважног 1
  • отважношћу 1
  • отворе 4
  • отворена 3
  • отворено 3
  • отвореном 1
  • отворену 1
  • отвори 3
  • отворили 1
  • отворио 1
  • отворише 1
  • отели 1
  • отерати 1
  • отето 1
  • отету 1
  • отечеству 2
  • отиде 3
  • отимајући 1
  • отимали 2
  • отимате 1
  • отискоше 1
  • отисну 1
  • отишао 6
  • отишла 1
  • отишо 1
  • отклони 1
  • отклонили 1
  • откривала 2
  • откривења 1
  • откриле 1
  • отлично 1
  • отложити 1
  • отменог 1
  • отму 1
  • отојич 1
  • отпевао 1
  • Отпором 1
  • отпору 1
  • отпоче 1
  • отпочет 1
  • отпочивке 1
  • отпочну 1
  • отправљању 1
  • отпусти 1
  • отргнут 1
  • отрчати 1
  • отсудни 1
  • отуд 6
  • отуда 2
  • отуђивао 1
  • отца 1
  • Отче 1
  • отшкринуше 1
  • Ох 1
  • охоло 1
  • оца 15
  • оцеви 1
  • оцем 2
  • Оцу 1
  • оцу 2
  • очајавали 1
  • очајавати 2
  • очајаваш 1
  • очајања 5
  • очајањем 1
  • очајању 3
  • очајника 1
  • очајним 1
  • очајнички 1
  • очајно 2
  • очајног 1
  • очевидна 1
  • очи 13
  • очију 2
  • очима 11
  • очина 2
  • очински 1
  • очинским 1
  • очите 1
  • очитој 2
  • очиту 1
  • очупају 1
  • очупати 1
  • оштетити 1
  • оштро 2
  • оштроумље 1
  • па 38
  • Па 4
  • пад 1
  • Пад 1
  • пада 1
  • падају 5
  • падајући 2
  • паде 4
  • падиша 1
  • падише 1
  • падне 2
  • паднем 1
  • падом 1
  • пажљиво 1
  • пажњу 2
  • пази 3
  • пак 30
  • пала 1
  • паланкама 1
  • паланке 2
  • палати 2
  • палење 1
  • пали 2
  • палигоре 1
  • пало 2
  • памет 1
  • паметан 1
  • паметна 1
  • паметни 1
  • паметнија 1
  • Пао 1
  • пао 5
  • пар 3
  • пара 1
  • паре 1
  • парламента 1
  • партаје 1
  • пасти 4
  • пастир 1
  • ПАСТИР 1
  • Пастир 3
  • пастира 4
  • пастири 1
  • пастиру 1
  • патње 1
  • патриархални 1
  • патријарха 1
  • пача 1
  • Паша 5
  • паша 9
  • пашалуку 1
  • Пашван 1
  • паше 5
  • паши 3
  • Паши 3
  • пашу 1
  • Пашу 2
  • пева 1
  • певајући 3
  • певали 1
  • певане 1
  • певерење 1
  • Педесет 1
  • пензију 1
  • пењу 1
  • период 1
  • перо 2
  • пером 1
  • песама 1
  • песку 1
  • песмама 3
  • Песме 1
  • песме 10
  • песму 2
  • песник 1
  • песницима 1
  • пет 2
  • Петар 1
  • петгодишњом 1
  • петнајст 1
  • петнајсту 1
  • петоро 1
  • Петровић 1
  • Петровића 1
  • Петроград 2
  • Петрограду 2
  • Петроније 5
  • Петронијевић 1
  • Петронијевића 1
  • Петронију 2
  • печат 1
  • печатати 2
  • пешака 1
  • пешке 1
  • пијастра 1
  • писано 1
  • писати 6
  • писменица 1
  • писмено 1
  • писмо 4
  • писму 1
  • пита 1
  • питања 2
  • питање 4
  • питомац 1
  • Питомац 1
  • пише 2
  • пиште 1
  • пиштећег 1
  • пишти 1
  • пиштољ 10
  • пиштољем 1
  • пиштољу 1
  • пишу 1
  • плаво 1
  • плакао 1
  • плакати 1
  • пламен 1
  • план 2
  • плане 1
  • планина 1
  • плановима 1
  • плата 2
  • плати 5
  • платили 1
  • платим 2
  • платио 2
  • платити 1
  • платна 1
  • платом 3
  • плату 1
  • плаћа 3
  • Плаћа 3
  • плаћао 1
  • плаћати 1
  • плаћена 1
  • плаћу 1
  • плач 3
  • плача 2
  • плаче 1
  • плачућу 1
  • плашим 1
  • плашио 3
  • племена 1
  • племените 1
  • племенито 1
  • плод 1
  • плодове 2
  • плуг 1
  • пљачкала 1
  • пљачкале 1
  • Пљен 1
  • пљескала 1
  • пљескао 1
  • По 6
  • по 99
  • побегао 1
  • побегли 1
  • побегне 1
  • победа 3
  • Победе 1
  • победе 3
  • победи 1
  • победили 1
  • победимо 1
  • победиоце 1
  • победиоци 2
  • победитељ 1
  • победитеља 2
  • победитељи 1
  • победитељу 1
  • победити 2
  • победом 2
  • победоносно 1
  • победоносца 1
  • победу 4
  • побеђен 1
  • побеђени 3
  • побеђивао 1
  • побеже 1
  • побесне 1
  • побећи 1
  • побијени 2
  • побију 3
  • побили 2
  • побио 1
  • побити 2
  • побједу 1
  • побоје 1
  • поборника 1
  • побочне 1
  • побратими 1
  • Побратими 1
  • побуде 1
  • побуди 1
  • побудиле 1
  • побуђује 2
  • побуна 2
  • побуне 7
  • побуни 2
  • побунившем 1
  • побунио 2
  • побуном 1
  • побуну 9
  • побуњене 1
  • побуњеним 1
  • побуњених 5
  • поватати 1
  • поведем 1
  • поведемо 1
  • поверавао 1
  • поверен 1
  • поверена 1
  • поверења 2
  • поверење 7
  • поверењем 1
  • поверењу 1
  • повери 2
  • поверио 1
  • повесници 1
  • повећем 2
  • повика 3
  • повисио 1
  • повиче 9
  • повишење 1
  • повода 1
  • поводом 2
  • повоју 1
  • повратак 1
  • поврате 2
  • поврати 7
  • повратила 2
  • повратили 2
  • повратимо 1
  • повратио 2
  • повратите 1
  • повратити 3
  • повратка 1
  • повратку 1
  • повраћали 1
  • повређен 1
  • повторавали 1
  • повторавана 1
  • повторавати 1
  • повторити 1
  • повукао 2
  • повукли 1
  • повукоше 1
  • повуку 1
  • повући 2
  • повуче 3
  • погазим 1
  • погазио 1
  • погибије 1
  • Погибијом 1
  • погинем 2
  • погинули 1
  • погинулих 1
  • погинуо 1
  • погинути 1
  • поглавар 1
  • поглавара 1
  • Поглед 1
  • поглед 11
  • погледа 3
  • погледајући 1
  • погледати 1
  • погледе 2
  • погледи 1
  • погледом 4
  • погледу 5
  • погна 1
  • погорде 1
  • погрешака 1
  • погрешили 2
  • погрешио 1
  • погрешка 1
  • погрешку 1
  • под 54
  • подајника 1
  • подарио 1
  • подвикивао 1
  • подворење 1
  • подговорени 1
  • поделио 1
  • поделити 1
  • подељена 2
  • подељени 1
  • подеси 1
  • подигао 5
  • подигли 1
  • подигне 9
  • подигнут 2
  • подиже 4
  • подижући 1
  • подићи 3
  • подјармљени 1
  • подједнако 1
  • подјеле 1
  • подјелити 2
  • подказивали 1
  • подлише 1
  • подло 2
  • подлога 2
  • подложивши 1
  • подлости 1
  • подмећати 1
  • подмири 1
  • подмиривали 1
  • подмирити 1
  • поднео 4
  • поднесе 1
  • подножију 1
  • подножје 1
  • подносе 1
  • подноси 1
  • подносише 1
  • подозревао 1
  • подпали 1
  • подпаљује 1
  • подписује 1
  • подпише 1
  • подпомагала 1
  • подпомагаху 1
  • подпоре 1
  • подпуковнику 1
  • подражава 1
  • подрањивао 2
  • подривају 1
  • подривале 2
  • подсапио 1
  • подсећа 1
  • подсећао 1
  • подсмевајућим 1
  • подсмехом 1
  • подстакло 1
  • подстакне 1
  • подстакнуше 1
  • подугачко 1
  • подуго 1
  • подужно 1
  • подузеће 1
  • подузећима 1
  • подузећу 1
  • подупирала 1
  • подупре 1
  • подушија 1
  • подушије 1
  • подчасник 1
  • подчинити 1
  • подчињена 2
  • подчињење 1
  • пође 1
  • Пођи 2
  • пођите 1
  • Пођите 1
  • Пожаревац 1
  • Пожече 1
  • поживи 1
  • пожње 1
  • пожртвовања 2
  • пожртвовање 1
  • пожртвовањем 2
  • позва 1
  • позване 1
  • позвао 2
  • позват 2
  • позвати 3
  • поздрави 1
  • поздравила 1
  • поздрављајући 1
  • поздрављао 2
  • поздравом 1
  • позив 1
  • позива 3
  • позивам 1
  • позитивне 1
  • познавалац 1
  • познавали 1
  • познавању 1
  • познавао 2
  • познат 2
  • Познати 1
  • познати 2
  • Познато 1
  • познато 3
  • позније 5
  • позове 4
  • позовем 1
  • позову 2
  • позориште 1
  • поискавање 1
  • поискану 1
  • појав 1
  • појавила 1
  • појавило 1
  • појавио 1
  • појавише 1
  • појављивали 2
  • појаса 1
  • појасом 1
  • појаче 1
  • поједине 2
  • појединости 1
  • појетички 1
  • појетичког 1
  • појетичкој 1
  • појутарје 1
  • покаже 1
  • покажу 2
  • показа 2
  • показала 1
  • показали 2
  • показаног 1
  • показао 9
  • показати 6
  • показаше 1
  • показивали 1
  • показивао 1
  • показивати 1
  • показиваху 1
  • показује 3
  • показују 2
  • показујући 3
  • поклона 4
  • поклонење 1
  • поклони 3
  • поклонима 1
  • поклонио 2
  • поклонити 2
  • поклоњења 1
  • покор 1
  • покоравати 1
  • покорење 1
  • Покори 1
  • покори 4
  • покорили 1
  • покорити 3
  • покорност 4
  • покрај 3
  • покрет 1
  • покретао 1
  • покривала 1
  • покривао 1
  • покровитеља 1
  • покровитељка 1
  • покровитељство 1
  • покровитељствујућа 1
  • покупити 1
  • покуша 1
  • покушавали 1
  • покушај 1
  • покушаја 1
  • пол 6
  • пола 1
  • полагао 1
  • полазак 2
  • полази 1
  • полазио 1
  • полете 1
  • полету 1
  • ползу 1
  • полити 1
  • политика 3
  • политику 1
  • политици 1
  • политичар 1
  • политичка 1
  • политички 2
  • политичко 2
  • политичкој 1
  • политичку 1
  • политичним 1
  • политичног 1
  • политичном 1
  • полиција 1
  • полиције 1
  • положај 2
  • положаја 1
  • положе 1
  • положена 1
  • положити 1
  • положише 1
  • полу 4
  • полугосподар 1
  • полугосподарем 1
  • полугосподарства 1
  • полугосподарство 1
  • полукруг 1
  • полумесецу 1
  • полунезависиост 1
  • полунезависност 1
  • поља 7
  • пољана 1
  • поље 1
  • пољима 1
  • пољска 1
  • пољском 1
  • Пољску 1
  • пољу 10
  • помагао 1
  • помагати 1
  • помаже 1
  • помазање 1
  • помакла 1
  • помамно 1
  • поменута 1
  • поменуте 1
  • помешана 1
  • помирења 1
  • помирење 1
  • помисао 1
  • помисли 1
  • Помислите 1
  • помислити 2
  • помишљао 1
  • помогао 1
  • помогла 1
  • помогло 1
  • помогну 1
  • помози 1
  • помоћ 10
  • помоћи 7
  • помоћу 3
  • Помоћу 3
  • помрачава 1
  • помрчине 1
  • понамештају 1
  • понамештане 1
  • понамештано 1
  • понаособ 1
  • понашање 1
  • понела 1
  • понети 1
  • пониженим 1
  • понижења 1
  • понижење 2
  • понизности 1
  • пониче 2
  • поновили 1
  • поново 3
  • поноћ 2
  • поноћно 1
  • понуде 1
  • понудила 1
  • поњају 1
  • поњао 2
  • поњати 4
  • поњаш 1
  • поп 2
  • попа 5
  • попадају 2
  • попалити 1
  • попалише 1
  • попаљена 1
  • Попе 1
  • попела 1
  • попео 3
  • попечитеља 4
  • попечитељи 2
  • пописане 1
  • поплаше 2
  • поправи 1
  • поправити 1
  • поправке 2
  • попу 1
  • попуњавана 1
  • попуњени 1
  • попусти 2
  • попустите 1
  • попустити 2
  • попустише 1
  • поражавајуће 1
  • поред 8
  • поредка 1
  • порез 3
  • пореза 2
  • породити 1
  • породица 3
  • породице 3
  • породицом 3
  • породичном 1
  • породу 1
  • порока 1
  • Порта 2
  • порта 9
  • Порте 1
  • порте 12
  • порти 2
  • портином 1
  • портои 1
  • портом 5
  • порту 2
  • поруку 1
  • поруче 1
  • посада 1
  • посао 2
  • посве 2
  • посвршује 1
  • посејао 1
  • посла 4
  • послали 1
  • посланик 7
  • посланика 6
  • посланике 2
  • посланику 2
  • посланства 1
  • посланство 1
  • посланству 1
  • послао 2
  • послат 2
  • послатеља 1
  • послати 6
  • После 14
  • после 25
  • последње 5
  • последњег 2
  • последњем 1
  • Последњи 2
  • последњи 3
  • последњим 1
  • последњој 1
  • послове 2
  • пословима 2
  • послом 1
  • послу 4
  • послужи 3
  • послушала 1
  • послушана 1
  • послушно 1
  • послушност 1
  • Послушност 1
  • послушности 2
  • посљедицама 1
  • посматрано 1
  • посматрао 1
  • поспешно 1
  • посреднике 1
  • посредовање 2
  • посредоватељ 1
  • посретством 1
  • посртао 1
  • поставе 1
  • поставио 4
  • поставити 2
  • поставља 1
  • постављати 1
  • постављен 1
  • постављено 1
  • постаде 1
  • постајаху 1
  • постала 1
  • постале 1
  • постали 4
  • постало 2
  • постане 3
  • постану 2
  • постао 6
  • постарају 1
  • постарах 1
  • постати 1
  • постаће 1
  • постељи 1
  • постепено 1
  • постигне 1
  • постојавше 1
  • постојана 1
  • постојано 1
  • постојанство 1
  • постојанством 1
  • постојати 2
  • постоје 1
  • постојећа 1
  • постојећим 1
  • поступају 1
  • поступак 1
  • поступање 2
  • поступао 1
  • поступате 1
  • поступке 1
  • поступком 1
  • поступку 1
  • потавнило 1
  • потаје 1
  • потајна 1
  • потајне 1
  • потајно 1
  • потварања 1
  • потврда 1
  • потврди 5
  • потврдити 4
  • потврду 1
  • потврђен 3
  • потврђени 1
  • потврђења 1
  • потврђење 2
  • потегли 1
  • потегне 2
  • потекле 1
  • потекло 1
  • потекоше 1
  • потеру 1
  • потиснути 1
  • поткопавају 1
  • поткрепили 1
  • поткрепљава 1
  • Поткупљивањем 1
  • потлачио 1
  • потока 2
  • потоком 3
  • потом 1
  • потписујте 2
  • потпише 1
  • потпомагана 1
  • потпомагао 1
  • потпомагати 1
  • потпомаже 2
  • потпомажући 1
  • потпоре 4
  • потпором 1
  • потпору 3
  • потпуно 8
  • потпуну 3
  • потраже 1
  • потражи 5
  • потраживања 1
  • потрвена 1
  • потргне 1
  • потребама 2
  • Потребе 1
  • потребе 3
  • потреби 3
  • потребовале 1
  • потребовао 1
  • потресају 1
  • потресао 3
  • потресаху 1
  • потресло 1
  • потрудио 1
  • потсмехно 1
  • потстицала 1
  • потстицања 1
  • потстрекавање 1
  • потстрекавању 1
  • потстрекавати 1
  • потужи 1
  • потучен 1
  • потучени 1
  • поуздањем 1
  • пофалило 1
  • похвале 1
  • похвално 1
  • похвалу 2
  • похита 2
  • похитај 1
  • похитао 1
  • походио 1
  • Поцерја 1
  • Поцерју 1
  • поцрвенео 1
  • Почасно 1
  • почаст 1
  • почаствоване 1
  • почасти 1
  • почастио 1
  • поче 3
  • почела 3
  • почеле 1
  • почели 3
  • почело 1
  • почем 4
  • почео 9
  • почесто 1
  • почетка 10
  • почетку 1
  • Почеше 1
  • почивају 2
  • почивао 1
  • починила 1
  • почиње 1
  • почињемо 1
  • почнавао 1
  • почне 6
  • почну 5
  • пошаље 7
  • пошаљемо 1
  • пошаљу 1
  • пошљеш 1
  • поштеђена 1
  • поштен 1
  • поштена 1
  • поштени 2
  • поштених 1
  • поштену 2
  • Пошто 2
  • пошто 8
  • поштовања 1
  • поштовање 1
  • поштовао 1
  • поштовачи 1
  • поштујем 1
  • права 12
  • правац 1
  • правдање 1
  • правду 1
  • Правду 1
  • праве 3
  • праведне 2
  • праведно 1
  • праведном 1
  • прави 6
  • правилан 1
  • правили 1
  • правилима 1
  • правилне 1
  • правилнији 1
  • правим 1
  • правио 2
  • правитељства 10
  • правитељствено 1
  • правитељствену 1
  • правитељство 5
  • правитељством 1
  • правитељству 1
  • Правитељству 1
  • правити 1
  • правице 1
  • правици 1
  • правленије 2
  • право 17
  • правоверни 1
  • правога 1
  • правом 1
  • православној 1
  • правосудно 1
  • правосуђа 1
  • праву 4
  • правцем 1
  • прага 2
  • прагу 4
  • празник 3
  • празновање 1
  • пратити 1
  • прах 3
  • прашину 1
  • праштајући 2
  • Прва 1
  • прва 2
  • Прве 1
  • прве 7
  • први 13
  • Први 5
  • првим 4
  • првих 1
  • прво 5
  • првобитног 1
  • првог 2
  • првој 1
  • првом 2
  • прворођеног 1
  • првосвећеници 1
  • пре 14
  • Пре 2
  • пребацивали 1
  • пребацити 2
  • пребегао 1
  • пребледиле 1
  • преболети 1
  • пребројати 1
  • превазишла 1
  • преварени 1
  • превари 1
  • преваримо 1
  • превару 2
  • превасходи 1
  • преведене 1
  • преведено 1
  • превелика 1
  • превелике 1
  • превео 1
  • превијати 1
  • превласт 1
  • превласти 1
  • превластити 1
  • превод 4
  • превода 2
  • преводио 1
  • преврћали 1
  • прегази 1
  • прегача 1
  • прегледали 1
  • прегледати 2
  • прегледе 2
  • прегнуло 1
  • преговора 1
  • преговоре 7
  • преговори 2
  • Пред 3
  • пред 51
  • преда 2
  • предаду 3
  • предаје 1
  • предали 3
  • предало 1
  • предам 1
  • предања 1
  • предао 3
  • предата 1
  • предаћу 1
  • предвидила 1
  • предвидити 1
  • предводили 1
  • предводио 3
  • предводитељ 1
  • предводитеља 3
  • предвођење 1
  • предвођењем 1
  • пределима 1
  • предлагати 1
  • предлажем 2
  • предлог 1
  • предлоге 1
  • предложе 1
  • предложени 2
  • предложенијама 1
  • предложења 1
  • предложила 1
  • предложио 2
  • предложити 1
  • предлозима 2
  • Предмет 1
  • предмет 3
  • предметом 3
  • предоставио 1
  • предписати 1
  • предписује 1
  • предпоставити 1
  • предработати 1
  • предрасуде 1
  • председника 3
  • предсједника 2
  • предсказана 1
  • предсказао 2
  • предсказиваху 2
  • представљен 1
  • представника 1
  • представничког 1
  • предстојећу 1
  • предуго 1
  • предузео 1
  • предупреди 1
  • предупредити 1
  • предусретајем 1
  • предусретањем 1
  • предусрете 1
  • предходи 1
  • предходном 1
  • Пређе 1
  • пређе 9
  • преживити 2
  • презао 1
  • презиме 1
  • презирали 2
  • презирао 1
  • Презирао 1
  • презирући 1
  • презреним 1
  • презрења 2
  • презрењем 1
  • преимућства 1
  • преимућство 1
  • преиспуњен 1
  • прекине 1
  • прекинути 1
  • преких 1
  • преклињем 1
  • преко 13
  • прекован 1
  • прекомерна 1
  • прекомерно 1
  • прекрасне 1
  • прекрштена 1
  • прелагаше 1
  • прелазе 1
  • прелазећи 1
  • прелазим 1
  • преле 1
  • прелити 1
  • преломљеним 1
  • прељубезне 1
  • према 15
  • премишла 1
  • премногих 1
  • пренемагања 1
  • преображаја 1
  • преобрази 2
  • преобучен 1
  • преосвјашчењејшом 1
  • преостала 1
  • преотели 1
  • преотео 1
  • преотети 1
  • преотетој 1
  • преотме 2
  • препадну 1
  • преписано 1
  • преписе 1
  • преповетке 1
  • препонама 1
  • препоне 1
  • препону 1
  • препородити 1
  • препоручи 1
  • препоручио 1
  • препући 1
  • прерадосно 1
  • прерађен 1
  • прерано 1
  • Преставимо 1
  • престајала 1
  • престајале 1
  • престајао 1
  • престаје 1
  • престане 2
  • престати 1
  • престо 7
  • престол 3
  • престола 10
  • престолна 1
  • престолним 1
  • престолно 2
  • престолног 1
  • престолном 2
  • престолу 4
  • пресуда 2
  • пресуде 1
  • пресуди 1
  • пресуду 1
  • пресуђивао 1
  • претварања 1
  • претварао 1
  • претворити 1
  • претеже 1
  • претежнија 1
  • претерала 1
  • претерано 1
  • претераном 1
  • Претераном 1
  • претераношћу 1
  • претерати 1
  • претили 1
  • претњу 1
  • претрес 1
  • претстала 1
  • претстану 1
  • претходише 1
  • претходне 1
  • прећи 1
  • преухитри 1
  • пречага 1
  • прешао 1
  • прешле 1
  • При 3
  • при 30
  • приkлоњењем 1
  • прибавила 1
  • прибавило 1
  • прибавио 1
  • прибегне 1
  • прибежишта 2
  • прибежиште 1
  • приближавања 1
  • приближи 2
  • приближује 1
  • прибора 1
  • прибравши 1
  • приватна 1
  • приведе 1
  • приведу 1
  • привежу 1
  • привезан 1
  • привезујем 1
  • привлачи 1
  • приволе 1
  • приволела 1
  • приволеле 1
  • приволи 1
  • приврженика 1
  • приговоре 1
  • придиком 1
  • придобити 1
  • придода 5
  • придржава 1
  • придржавајући 1
  • придржавала 1
  • придржавао 1
  • придржавати 3
  • придружио 1
  • придружише 1
  • призна 2
  • признавајући 1
  • признала 2
  • признале 1
  • признања 1
  • признање 2
  • признао 1
  • признат 2
  • признателним 1
  • признати 6
  • призову 1
  • призор 6
  • призора 7
  • призори 3
  • призору 1
  • призрења 2
  • призрење 1
  • пријатан 1
  • пријатељ 2
  • пријатеља 6
  • пријатеље 3
  • Пријатељи 1
  • пријатељи 2
  • пријатељима 1
  • пријатељски 1
  • пријатељу 2
  • пријатна 1
  • пријатне 1
  • пријатних 1
  • приклињаћу 1
  • прикрије 1
  • прикрити 2
  • прикупља 1
  • прилике 3
  • приликом 6
  • прилику 3
  • прилици 1
  • приличило 1
  • прима 2
  • примани 1
  • примању 1
  • примао 3
  • примати 1
  • приме 1
  • пример 1
  • примера 1
  • примером 1
  • примеру 1
  • приметбе 1
  • примети 4
  • приметим 2
  • приметио 2
  • приметити 1
  • прими 3
  • примила 1
  • примиле 1
  • примио 1
  • примирију 1
  • примирја 2
  • примити 4
  • примици 1
  • примише 1
  • примленог 1
  • примљена 1
  • примљене 1
  • примљено 1
  • Примрје 1
  • принети 1
  • приносе 1
  • принуди 1
  • принудиле 1
  • принудити 2
  • принуђен 3
  • принуђени 1
  • припада 3
  • припадају 1
  • приписивали 1
  • приписује 1
  • приписују 1
  • приповеда 1
  • приповедали 1
  • приповедао 1
  • Приповедао 1
  • приповедаше 1
  • приповеди 1
  • приповетка 2
  • приповетку 2
  • припознале 1
  • приправни 2
  • припреме 1
  • приредити 1
  • природе 1
  • природом 1
  • присвајају 1
  • присеби 1
  • приспевши 1
  • приспео 2
  • пристајала 1
  • пристајали 1
  • присталица 2
  • присталице 2
  • пристану 2
  • пристао 1
  • пристојно 1
  • пристојност 1
  • пристојности 1
  • пристојношћу 1
  • присуства 1
  • присуству 2
  • притворног 1
  • Притисак 1
  • притискивати 1
  • притисну 2
  • притицали 1
  • притјажање 1
  • прихвати 4
  • прихватише 1
  • прихода 2
  • приходима 1
  • причекати 1
  • пришапнула 1
  • пришаптавања 1
  • пробијајући 1
  • пробије 2
  • пробисветова 1
  • пробитачним 2
  • пробитачних 1
  • пробудила 1
  • пробуђен 1
  • проведе 1
  • провели 1
  • провидио 2
  • провиђењу 1
  • проводио 1
  • провукли 1
  • прогањао 1
  • прогласе 1
  • прогласи 1
  • проглашена 1
  • прогнат 2
  • прогнати 1
  • проговори 5
  • проговорила 1
  • прогона 1
  • прогони 1
  • прогоњене 1
  • прода 1
  • продаваху 1
  • продати 1
  • продужи 1
  • прођемо 1
  • Прођите 1
  • прођоше 1
  • проживео 1
  • прозвали 1
  • прозведен 1
  • прозор 1
  • прозора 1
  • произведе 1
  • произведен 1
  • произвела 1
  • произвело 2
  • производиле 1
  • произиђу 1
  • проистекоше 1
  • проје 1
  • пројектом 1
  • проказа 1
  • проказала 1
  • прокламацију 1
  • Проклет 1
  • Проклета 1
  • проклети 1
  • Проклети 1
  • проклетих 1
  • проклетог 1
  • проклињући 1
  • прокрче 1
  • прокрчити 1
  • прокуша 1
  • пролазе 2
  • пролазила 1
  • пролазиле 1
  • пролазили 1
  • пролазило 1
  • пролазио 4
  • пролети 1
  • пролећа 1
  • проливала 1
  • проливања 1
  • проливање 1
  • проливене 1
  • проливено 1
  • пролила 1
  • пролио 1
  • пролом 1
  • промена 1
  • промене 5
  • промету 1
  • промисао 1
  • промјенити 1
  • промотрјеније 1
  • пронађе 1
  • пронађу 1
  • проникнуо 1
  • проницави 1
  • проницавошћу 2
  • проницања 1
  • проницањем 1
  • проничући 1
  • пропадне 1
  • пропаднем 1
  • пропала 1
  • пропали 1
  • пропаст 7
  • пропасти 3
  • пропустити 1
  • пропутовао 1
  • пропуштао 1
  • прорашћивала 1
  • прорешетани 1
  • прорицања 1
  • пророчество 1
  • просвете 1
  • просвештени 1
  • просијава 1
  • просијала 1
  • просијачише 1
  • просинуо 1
  • просјачити 1
  • прославио 1
  • прословио 1
  • прост 3
  • проста 2
  • Простак 2
  • простак 4
  • простака 4
  • простаком 1
  • простаци 1
  • простачења 1
  • простачењем 1
  • простачком 1
  • просте 2
  • прости 5
  • простим 2
  • простих 3
  • просто 5
  • простог 3
  • простога 1
  • простоме 1
  • простор 4
  • просторије 1
  • простоте 1
  • пространо 1
  • пространом 1
  • просуте 1
  • прота 1
  • протекло 1
  • протерати 1
  • проти 1
  • против 3
  • противити 2
  • противлењем 1
  • противник 1
  • противницима 1
  • противно 1
  • противности 1
  • противстати 1
  • противу 22
  • протиче 1
  • протузаконитом 1
  • протународним 1
  • проћи 1
  • проузроковала 1
  • проузрочити 1
  • проучи 1
  • прочитаће 1
  • прочуло 1
  • прошао 1
  • прошапута 1
  • прошле 1
  • прошло 2
  • прошлога 1
  • прошлу 2
  • прса 3
  • прси 1
  • прсте 1
  • прстом 1
  • пртљаг 1
  • пружи 2
  • прутом 1
  • Псето 1
  • псето 3
  • птице 1
  • пузења 1
  • пука 1
  • пуказује 1
  • пукао 1
  • пукне 1
  • пуковника 2
  • пуковнику 1
  • пун 2
  • пуна 2
  • пуне 2
  • пуни 1
  • пуним 1
  • пуних 5
  • пуно 3
  • пуновластијем 1
  • пуног 2
  • пуној 1
  • пуном 1
  • пустиње 1
  • пустињи 1
  • пустињу 2
  • пустити 1
  • пустош 1
  • пут 9
  • пута 22
  • путем 2
  • путнике 1
  • путова 1
  • путовала 1
  • Путовање 1
  • путовао 1
  • путу 5
  • пуцају 1
  • пуцати 2
  • пуцњава 2
  • пушака 4
  • пушио 1
  • пушкама 1
  • пушке 2
  • пушком 1
  • пушку 2
  • пуштао 1
  • пушчаних 1
  • пушчанога 1
  • пшенице 1
  • раван 1
  • равна 1
  • равница 4
  • равнице 3
  • равници 2
  • равног 1
  • равнодушан 1
  • равнодушно 1
  • Рад 1
  • рад 8
  • рада 1
  • раде 1
  • раденике 1
  • радећи 1
  • ради 10
  • радила 1
  • радили 2
  • радило 2
  • радина 1
  • радине 1
  • радини 1
  • радио 3
  • радите 2
  • радити 4
  • Радичевића 1
  • радиш 2
  • радње 1
  • радњу 1
  • радо 3
  • радовала 1
  • радом 1
  • радосне 1
  • Радосне 1
  • радосним 1
  • радост 1
  • радостан 1
  • радости 5
  • радошћу 1
  • раду 2
  • Радујем 1
  • разабрао 1
  • разбијен 1
  • разбијене 1
  • разбојишта 1
  • разбојиште 1
  • разборит 2
  • развалинама 1
  • разваљене 1
  • развијао 1
  • развије 1
  • развили 1
  • развитат 1
  • развлачећи 1
  • Разговор 2
  • разговор 3
  • разговора 1
  • разговоре 4
  • разговорити 1
  • разговору 3
  • разгранао 1
  • разграната 2
  • разграњена 1
  • разда 1
  • раздвој 1
  • раздвојењем 1
  • раздирале 1
  • раздире 1
  • Раздор 1
  • раздори 1
  • раздорног 1
  • раздору 1
  • раздражен 1
  • раздражених 1
  • разилазећи 1
  • разјаре 1
  • разјарени 2
  • разјарених 1
  • разјареност 1
  • разјареношћу 1
  • разјари 1
  • разкош 1
  • разлегавао 1
  • разливају 1
  • разлике 2
  • разлику 1
  • различним 1
  • разлога 1
  • разљути 2
  • разљућени 1
  • размислио 1
  • размислите 1
  • размишљавао 1
  • размишљати 1
  • размрскан 1
  • разна 1
  • разне 1
  • разнела 1
  • разнели 1
  • разни 2
  • разним 3
  • разорена 1
  • разореног 1
  • разредима 1
  • разрјезала 1
  • разсматрати 1
  • разсуди 7
  • разум 1
  • разума 3
  • разумевају 1
  • разумевао 1
  • разумели 1
  • разумео 2
  • разумети 3
  • разуми 1
  • разумите 1
  • разчуло 2
  • раје 1
  • Рака 1
  • раку 1
  • раме 3
  • рамена 3
  • рамени 2
  • рамену 1
  • ране 5
  • рану 6
  • рањен 1
  • рањени 1
  • рањеник 1
  • рањеника 1
  • рањенике 3
  • рањено 1
  • расејати 1
  • расла 1
  • расматрање 2
  • распаљеној 1
  • распетим 1
  • распитују 1
  • распламтио 1
  • расплодила 1
  • располагање 1
  • располагати 3
  • располаже 1
  • расположен 2
  • расположенија 1
  • расположити 2
  • расправимо 1
  • расправљала 1
  • расправљамо 1
  • распри 1
  • распросте 1
  • распру 1
  • распусти 2
  • растављена 1
  • растајем 1
  • растајући 1
  • растварала 1
  • растерати 2
  • растове 1
  • растовом 1
  • растумачивао 1
  • расудио 1
  • расута 1
  • расхода 1
  • расчуло 1
  • Рат 4
  • рат 6
  • рата 3
  • ратари 1
  • Ратни 1
  • ратника 1
  • ратним 1
  • ратних 2
  • ратно 1
  • ратној 1
  • ратоборац 1
  • ратоборне 1
  • ратоборни 1
  • ратоборним 1
  • ратоборног 1
  • ратовања 3
  • ратовање 1
  • ратовао 1
  • рату 1
  • рачун 3
  • рачуна 2
  • рачунај 1
  • рачунајући 1
  • рачуне 1
  • рашири 1
  • ревновале 1
  • револуције 3
  • револуцију 1
  • регименти 1
  • ред 11
  • реда 1
  • редове 4
  • редови 1
  • редовима 5
  • редовно 1
  • Редом 1
  • реду 1
  • режењу 1
  • рекав 1
  • рекао 14
  • рекла 2
  • рекне 17
  • Рекнеш 1
  • рекну 1
  • рекоше 3
  • ремек 1
  • репу 1
  • ретким 1
  • ретких 1
  • Ретко 1
  • рећи 10
  • реци 2
  • реч 10
  • рече 44
  • речем 2
  • речени 1
  • речених 2
  • речи 37
  • речију 1
  • речима 4
  • речма 3
  • речник 1
  • решење 2
  • реши 6
  • решили 1
  • решио 2
  • решителност 2
  • решити 1
  • рибу 1
  • рију 1
  • Рикману 1
  • рјечи 1
  • рјешио 1
  • Рјешио 1
  • роб 6
  • робиња 3
  • робиње 1
  • робињо 1
  • робињу 1
  • робља 2
  • робље 2
  • робова 5
  • робовања 3
  • робовању 1
  • робове 1
  • робови 2
  • роботе 1
  • робства 1
  • робу 1
  • Ровинама 1
  • рогаљ 1
  • рогљевима 1
  • рогове 1
  • род 2
  • рода 2
  • родбина 1
  • родбини 1
  • роди 1
  • родили 1
  • родитеља 5
  • родитеље 1
  • родитељу 1
  • родољубиви 1
  • родољубивих 2
  • родољубиво 1
  • родољубљем 1
  • роду 1
  • рођен 2
  • рођене 1
  • рођени 1
  • рођења 1
  • ропске 1
  • ропски 1
  • ропства 6
  • ропство 3
  • ропством 1
  • ропству 2
  • руво 2
  • руву 1
  • Рудника 2
  • рука 4
  • рукама 17
  • Руке 1
  • руке 15
  • руководе 1
  • руководили 1
  • руком 9
  • руку 17
  • рукују 1
  • руљом 1
  • руне 1
  • Руса 4
  • Русија 18
  • Русије 9
  • Русији 15
  • Русијом 1
  • Русију 8
  • руска 1
  • Руска 1
  • Руске 1
  • руски 9
  • руским 2
  • Руско 1
  • руско 3
  • руског 3
  • Руској 1
  • руском 4
  • руску 1
  • руци 13
  • ручка 1
  • рушили 1
  • С 3
  • с 65
  • са 241
  • Са 6
  • саблазни 1
  • саблу 1
  • сабља 1
  • Сабља 1
  • сабље 1
  • сабљом 1
  • сабљу 3
  • сабраће 1
  • сав 5
  • Саве 2
  • савез 2
  • савеза 1
  • савезна 1
  • савезника 1
  • савезнику 1
  • савезници 1
  • савезу 2
  • савесно 3
  • савест 1
  • савести 1
  • савет 3
  • савети 1
  • саветима 1
  • саветовали 1
  • саветовања 1
  • саветовати 1
  • саветоваше 1
  • саветом 1
  • Сави 1
  • савити 1
  • савјета 1
  • савршене 1
  • савршено 2
  • савршеног 2
  • савршенства 1
  • савршену 2
  • сагрешио 2
  • Сад 27
  • сад 64
  • сада 15
  • Садање 1
  • садањем 1
  • садржава 1
  • садржавају 1
  • садржавале 1
  • САДРЖАЈ 1
  • садржину 1
  • сажалењем 1
  • саже 2
  • сазвао 1
  • сазвата 1
  • сазвати 1
  • сазна 1
  • сазнали 1
  • саизволење 2
  • саједине 1
  • саједињена 1
  • саједињење 1
  • сакривали 1
  • сакрије 1
  • сакрију 1
  • сакрио 1
  • сакрити 1
  • сакупљен 1
  • сал 1
  • салу 1
  • Сам 2
  • сам 86
  • Сама 1
  • сама 6
  • саме 9
  • Сами 1
  • сами 21
  • самим 7
  • самих 4
  • самном 2
  • Само 1
  • само 66
  • самовласт 2
  • самовластан 1
  • самовласти 1
  • самовљство 1
  • самовоља 1
  • самовоље 1
  • самовољна 1
  • самовољне 1
  • самовољнику 1
  • самовољно 2
  • самог 10
  • самога 1
  • самој 2
  • самом 8
  • самоме 1
  • саморана 1
  • самоћи 1
  • самртне 1
  • самртно 1
  • саму 3
  • самцита 1
  • сан 2
  • сана 1
  • санак 1
  • саног 1
  • сањао 1
  • саопштавано 1
  • саопштене 1
  • саранила 1
  • сараните 1
  • саранити 1
  • сасвим 6
  • саслушао 1
  • саспе 1
  • састави 1
  • саставио 1
  • саставити 1
  • састављене 1
  • саставу 1
  • састаје 1
  • састали 1
  • састанак 1
  • састанку 1
  • састоје 1
  • састојећа 1
  • састоји 3
  • сат 1
  • сатре 1
  • саучешћа 2
  • сахат 1
  • сахата 1
  • Сачинити 1
  • сачињавају 1
  • сачињен 1
  • сачувања 1
  • сачување 1
  • сачувао 1
  • сачувати 4
  • сбије 1
  • сбог 1
  • сбогом 1
  • св 1
  • сва 25
  • Свагда 1
  • свагда 9
  • свагдашња 1
  • свадбе 2
  • свак 1
  • Свака 2
  • свака 4
  • свакако 3
  • свакдашње 1
  • сваке 10
  • сваки 22
  • Сваки 8
  • свакидашњег 1
  • сваким 3
  • Свако 2
  • свако 4
  • сваког 9
  • свакога 3
  • свакој 4
  • свакојаким 1
  • свакојако 3
  • сваком 7
  • свакоме 5
  • сваку 7
  • сване 1
  • свачи 1
  • Све 11
  • све 87
  • свег 2
  • свега 10
  • сведок 1
  • сведоке 1
  • сведочбама 1
  • сведочбе 1
  • свеж 1
  • свежа 1
  • свеза 1
  • свези 1
  • свем 5
  • свемогућим 1
  • свему 9
  • свеопштег 1
  • свеске 1
  • свестан 1
  • свести 1
  • свет 5
  • Света 1
  • света 7
  • светећи 1
  • свети 2
  • светили 1
  • светим 1
  • светине 1
  • светињу 1
  • светити 1
  • светковинама 1
  • светли 1
  • светлим 1
  • светлозорној 1
  • светлости 1
  • Светлошћу 1
  • свето 5
  • светог 2
  • светога 1
  • светој 1
  • светом 3
  • светског 1
  • светској 1
  • свету 11
  • свећа 1
  • свеци 2
  • Свештеник 2
  • свештеника 1
  • свештеници 1
  • Свештеници 1
  • свештенства 2
  • свештенством 1
  • свештенству 1
  • сви 26
  • Сви 5
  • свију 31
  • свиколици 2
  • свим 24
  • свима 15
  • свињама 1
  • свињарски 1
  • свира 1
  • свирепству 1
  • свирјепим 1
  • свитати 1
  • свите 1
  • свитом 1
  • свиту 1
  • свиће 1
  • свих 5
  • свјет 1
  • свјету 2
  • сво 3
  • свободоумног 1
  • свог 41
  • свога 41
  • сводови 1
  • свој 26
  • своја 12
  • Своје 1
  • своје 94
  • својевољно 1
  • своји 14
  • својим 38
  • својима 8
  • својих 31
  • својој 42
  • својом 13
  • својственим 1
  • својствено 1
  • својствености 1
  • Својство 1
  • своју 73
  • свом 11
  • своме 32
  • своту 1
  • сврху 1
  • свршена 2
  • свршено 3
  • Свршетак 2
  • свршетку 1
  • сврши 3
  • свршивано 1
  • свршила 2
  • свршило 2
  • Сву 2
  • сву 6
  • свугде 3
  • свуд 1
  • Свуда 1
  • свуда 3
  • се 663
  • себе 35
  • себи 34
  • севајућим 1
  • севале 2
  • севера 1
  • северног 1
  • седа 1
  • седамдесетогодишњи 1
  • седебе 1
  • седео 1
  • седи 1
  • седила 3
  • седили 1
  • седио 4
  • седити 2
  • седише 1
  • седишта 1
  • седла 1
  • седмице 1
  • седне 2
  • седнем 1
  • седну 1
  • седоше 1
  • седу 1
  • сејао 1
  • сејато 1
  • секао 1
  • села 12
  • село 2
  • селу 1
  • сељак 1
  • сељака 2
  • сељаци 2
  • сељацима 1
  • сена 1
  • Сенат 2
  • сената 2
  • сенка 1
  • сенке 1
  • сенком 1
  • сенку 1
  • Сеновици 1
  • сео 1
  • сеоска 1
  • сеоске 2
  • сеоским 1
  • сеоца 1
  • Сербије 1
  • Серпскога 1
  • Серчесми 1
  • сестре 2
  • сетити 1
  • сећа 1
  • Сећајући 1
  • сећао 1
  • сећи 1
  • си 16
  • Сибирију 1
  • сигуран 1
  • сигурно 3
  • сијателства 2
  • сила 11
  • силази 1
  • силама 4
  • силан 1
  • силе 16
  • силеџија 1
  • силеџијама 1
  • сили 4
  • силне 4
  • силно 1
  • силног 2
  • силовито 1
  • силом 1
  • силу 5
  • Симић 1
  • Симића 2
  • симпатије 1
  • Син 1
  • син 3
  • сина 19
  • сине 5
  • синко 1
  • синова 1
  • Синови 1
  • синови 4
  • сином 1
  • сину 2
  • синџиру 1
  • сирјеч 1
  • сирома 1
  • Сиромах 1
  • сиромаха 1
  • сиромашнијег 1
  • сиромашних 1
  • сиромашној 1
  • сиромашном 1
  • Сирота 1
  • сирота 4
  • сиротама 1
  • сироте 1
  • Сиротим 1
  • сиротиња 1
  • сиротињу 1
  • сиротица 1
  • сиротог 1
  • сиротој 1
  • ситне 1
  • ситницама 1
  • ситнице 1
  • сјајна 1
  • Сјајне 1
  • сјајни 1
  • сјаши 1
  • сједници 1
  • сјури 1
  • склони 4
  • склопи 1
  • склопивши 1
  • скопчано 1
  • скорим 2
  • скоро 12
  • скоротеча 1
  • скоротече 1
  • скору 1
  • скотове 1
  • скотрлаш 1
  • скочи 3
  • скочио 1
  • скривен 1
  • скривена 1
  • скрнавимо 1
  • скроз 5
  • скрштеним 1
  • скупа 1
  • скупе 2
  • скупи 2
  • скупивши 1
  • скупити 2
  • скупљају 1
  • скупљао 1
  • скупљати 1
  • скупо 2
  • скупу 1
  • скупштина 3
  • скупштинама 1
  • скупштине 4
  • скупштини 13
  • скупштину 6
  • скут 1
  • слаб 2
  • слабија 1
  • слабијег 1
  • слабо 2
  • слабости 1
  • слабоштине 1
  • Слава 2
  • слава 5
  • славе 2
  • слави 2
  • славиле 2
  • слављење 2
  • славна 2
  • славних 1
  • славном 1
  • славољубивих 1
  • славом 3
  • славу 5
  • слагати 1
  • сладост 2
  • сладости 1
  • сламњаче 1
  • слатка 3
  • слатко 1
  • слепо 2
  • слику 1
  • слиле 1
  • слици 1
  • Слобода 1
  • слобода 5
  • слободан 2
  • слободе 11
  • слободи 1
  • слободна 1
  • Слободна 1
  • слободне 2
  • слободни 2
  • слободније 1
  • слободнији 1
  • слободним 1
  • слободних 1
  • слободно 6
  • слободног 1
  • слободној 1
  • слободом 5
  • слободомишљеној 1
  • слободоумна 1
  • слободу 27
  • слова 4
  • словима 1
  • слово 4
  • Слово 4
  • словом 1
  • слову 3
  • слоге 1
  • слогу 1
  • сложе 1
  • слуга 1
  • служе 2
  • служи 2
  • служио 2
  • служити 1
  • случај 4
  • случаја 1
  • случаје 1
  • случајева 1
  • случају 4
  • слуша 1
  • слушалаца 1
  • слушао 1
  • слушаоце 1
  • сљедећи 1
  • Сљедећи 1
  • сљедећим 1
  • сљедили 1
  • сљедовало 1
  • сљедовање 1
  • сљедство 1
  • сматра 1
  • сматрали 1
  • сматрање 1
  • сматрао 1
  • сматрати 2
  • сматраће 1
  • сме 2
  • смежурано 1
  • смејом 1
  • смели 2
  • смелије 1
  • смелог 1
  • смелост 1
  • смелошћу 1
  • смео 1
  • смера 1
  • смерала 2
  • смерало 1
  • смерно 1
  • смерног 2
  • Сместа 1
  • смету 1
  • смеш 1
  • смеша 1
  • смешане 1
  • смешани 1
  • смешећи 7
  • смилуј 1
  • смирена 1
  • Смирени 1
  • смисао 1
  • смислу 3
  • смјео 1
  • смо 19
  • Смрт 2
  • смрт 6
  • смрти 4
  • смртно 1
  • смртоносан 1
  • смрћу 2
  • смутљиво 1
  • смутња 1
  • смућеног 1
  • сна 1
  • снага 2
  • снаге 2
  • снагом 1
  • снагу 8
  • снажан 1
  • снажна 3
  • снажнима 1
  • снажно 1
  • снажног 1
  • снашао 1
  • сневао 1
  • снег 1
  • снисхођење 1
  • сноп 1
  • снопа 1
  • сноси 1
  • сносила 2
  • сносили 1
  • сносио 2
  • сносити 2
  • сну 1
  • снуждена 1
  • собе 1
  • соби 4
  • собици 1
  • собом 20
  • собу 3
  • советницима 1
  • совјет 12
  • Совјет 2
  • совјета 11
  • совјетник 1
  • совјетника 4
  • совјетнике 3
  • совјетници 8
  • совјетницима 3
  • совјетовали 2
  • совјетом 5
  • совјету 12
  • согласија 1
  • Солиман 1
  • сопствене 1
  • сопственим 1
  • сопственог 1
  • сопственом 2
  • сопственост 1
  • сопствену 1
  • сочињавали 1
  • спавајући 1
  • спаваху 1
  • спазио 1
  • спасе 2
  • Спаситељем 3
  • спаситељу 2
  • спасоносну 1
  • спасти 2
  • спис 1
  • списа 1
  • сплетака 1
  • Сплетка 1
  • сплеткама 4
  • сплеткарењем 1
  • Сплетке 2
  • сплетке 4
  • спомен 2
  • споменемо 1
  • спомену 2
  • споменути 1
  • спомињале 1
  • спомињали 1
  • спомињати 2
  • спомињато 1
  • споразумети 1
  • спореди 1
  • спореду 1
  • спорину 1
  • способан 1
  • способни 1
  • способнијих 1
  • способног 1
  • способности 1
  • спочетка 3
  • справљао 1
  • спрам 1
  • Спрва 1
  • спремају 1
  • спремао 1
  • спремљено 2
  • спремна 1
  • спремно 1
  • спроћу 2
  • спустила 1
  • спустити 1
  • спуштао 1
  • сравне 2
  • сравнимо 2
  • сравнио 1
  • сравнити 1
  • срамни 1
  • срамно 2
  • срамног 2
  • срамом 1
  • срамота 1
  • срамоте 1
  • срамоту 2
  • Срба 23
  • Србадије 1
  • Србе 16
  • Срби 22
  • Србија 17
  • Србијанац 1
  • србијанског 1
  • Србијанци 5
  • СРБИЈЕ 1
  • Србије 70
  • Србији 38
  • Србијом 4
  • Србију 25
  • србима 1
  • Србима 11
  • србин 1
  • Србин 9
  • Србина 6
  • Србски 1
  • Србскога 1
  • срдачна 1
  • срдачно 2
  • срдито 2
  • Срдитост 1
  • срдце 1
  • среброљубља 1
  • сребру 1
  • сред 4
  • среди 1
  • средине 4
  • средини 3
  • средину 3
  • средњег 1
  • средство 1
  • сретан 1
  • сретна 1
  • сретне 1
  • сретни 2
  • сретних 1
  • сретно 3
  • сретном 1
  • сретсво 1
  • сретства 1
  • сретствима 1
  • сретство 6
  • сретством 2
  • Срећа 1
  • срећа 2
  • среће 1
  • срећи 1
  • срећни 1
  • Срећни 1
  • срећом 1
  • срећу 8
  • срна 1
  • сродника 1
  • сродство 2
  • сротства 1
  • Српкиње 1
  • Српска 1
  • српска 10
  • српске 22
  • Српски 3
  • српски 45
  • српским 5
  • српских 8
  • српско 2
  • српског 19
  • српскога 2
  • Српској 1
  • српској 3
  • српском 6
  • српску 7
  • Српчету 1
  • сруше 1
  • сруши 1
  • Срца 1
  • срца 8
  • срце 18
  • срцем 5
  • срцу 5
  • срчбу 2
  • Ст 1
  • стави 3
  • ставила 1
  • ставили 1
  • ставите 1
  • ставити 4
  • ставља 2
  • стављали 1
  • стављало 1
  • стављене 1
  • стављено 1
  • стада 4
  • стаде 1
  • стадо 2
  • стазе 2
  • стази 2
  • стазу 1
  • стајала 4
  • стајало 2
  • стајао 2
  • стајаху 1
  • стала 1
  • стале 1
  • сталних 1
  • стално 1
  • сталном 1
  • сталност 1
  • стало 1
  • стан 3
  • стана 1
  • стане 7
  • станишта 1
  • становала 1
  • становници 1
  • становницима 1
  • Станоје 1
  • стану 1
  • станује 1
  • стања 3
  • стање 7
  • стањем 1
  • стању 9
  • стао 1
  • стара 3
  • старају 1
  • старао 3
  • старати 1
  • Старац 1
  • старац 5
  • Старе 2
  • старе 7
  • старешина 3
  • старешинама 1
  • старешине 3
  • старешинства 1
  • старешину 1
  • Стари 1
  • стари 5
  • Старији 1
  • старих 5
  • старјешина 1
  • старо 5
  • старог 2
  • стародревне 1
  • старом 1
  • староме 1
  • Старост 1
  • старости 2
  • старца 1
  • старце 1
  • Старци 1
  • старци 5
  • стас 2
  • стаса 1
  • стати 2
  • ствар 3
  • ствара 1
  • стварало 1
  • ствари 17
  • стварима 2
  • створи 3
  • сте 12
  • стегнути 1
  • стекао 1
  • стекло 1
  • стењао 2
  • стењу 1
  • степен 2
  • степена 1
  • степену 1
  • стечену 1
  • стешњава 1
  • стигао 1
  • стиже 2
  • стихија 2
  • стишао 1
  • сто 3
  • Стога 1
  • стога 4
  • стои 1
  • стојала 1
  • стојале 1
  • стојали 2
  • стојало 1
  • стојати 1
  • стојаће 1
  • стоје 1
  • стојећи 6
  • стоји 2
  • стоком 1
  • стола 1
  • столећа 1
  • столећу 1
  • Столица 1
  • столица 2
  • столицу 1
  • столове 1
  • столом 1
  • стољетне 1
  • стољећа 1
  • стопа 1
  • стопе 1
  • стопом 3
  • стопу 2
  • стотине 1
  • стража 1
  • стражара 1
  • страже 3
  • стражу 1
  • страна 11
  • странама 1
  • стране 24
  • страни 4
  • страним 1
  • страних 5
  • странке 1
  • странку 2
  • страној 1
  • страном 1
  • страну 4
  • Страсна 1
  • страсни 1
  • страсним 1
  • страсти 1
  • Страх 1
  • страх 4
  • страха 1
  • страховита 2
  • страховите 2
  • Страховити 2
  • страховити 3
  • страховито 1
  • страховитог 3
  • страховитом 2
  • страхом 1
  • страхоти 1
  • страху 1
  • страшило 1
  • страшилом 1
  • страшна 1
  • Страшна 1
  • страшни 1
  • страшним 2
  • страшног 1
  • страшноме 1
  • стрељав 1
  • стрељао 1
  • стрепећ 1
  • стрепити 1
  • стресу 1
  • строг 1
  • строго 1
  • Строгост 1
  • строгости 1
  • стрпа 1
  • стрпељиве 1
  • струка 1
  • струке 1
  • струку 1
  • ступа 2
  • ступајте 1
  • ступајућег 1
  • ступао 2
  • ступи 4
  • ступили 1
  • ступио 1
  • ступити 1
  • ступише 1
  • ступка 1
  • ступку 1
  • су 359
  • суве 1
  • сувише 6
  • суграђанима 1
  • Суд 1
  • суд 2
  • суда 2
  • судара 1
  • сударима 1
  • судару 1
  • судба 3
  • судбе 1
  • судби 1
  • судбу 5
  • суде 1
  • суди 4
  • судија 1
  • судијама 1
  • судије 2
  • судио 2
  • судити 3
  • судова 1
  • судови 1
  • судовима 3
  • судом 1
  • суђено 2
  • сужњима 1
  • сузама 1
  • сузбију 1
  • сузбити 1
  • Сузе 1
  • сузе 4
  • сујевјерја 1
  • сујевјерју 1
  • Сујету 1
  • сукоб 1
  • султан 12
  • Султан 2
  • Султана 1
  • султана 12
  • Султанов 1
  • султанова 1
  • султанови 1
  • султановој 1
  • султановом 1
  • Султану 1
  • султану 4
  • сума 1
  • суми 1
  • сумњајућим 1
  • сумње 7
  • сумњивог 1
  • суморан 1
  • суморно 1
  • суморном 1
  • суму 2
  • сунце 1
  • супарника 1
  • супарником 1
  • супарници 1
  • супрот 18
  • супруг 2
  • супруга 1
  • Супруга 1
  • супругу 1
  • супружном 1
  • супрузи 1
  • супрузима 1
  • сурове 1
  • сурови 1
  • суседи 2
  • суседне 1
  • сусрет 1
  • Сутра 1
  • сутра 3
  • суша 1
  • сушта 1
  • схватао 1
  • схвати 1
  • схватити 2
  • схваћању 1
  • схваћао 1
  • сходна 1
  • сходно 1
  • т 2
  • та 18
  • Та 3
  • тавним 1
  • тавнити 1
  • тад 1
  • тада 2
  • тадању 1
  • тадашњим 1
  • тај 19
  • Тај 3
  • тајанствени 1
  • тајити 1
  • тајне 1
  • тајни 1
  • тајним 1
  • тајно 3
  • тајној 2
  • тајном 1
  • тајности 1
  • такав 1
  • Такав 1
  • Таки 1
  • таки 7
  • таким 1
  • Тако 7
  • тако 78
  • такова 3
  • такове 3
  • такови 1
  • таковим 2
  • таково 1
  • Таково 2
  • таковској 1
  • такову 1
  • такођер 3
  • такој 1
  • талира 11
  • тамо 22
  • Тамо 3
  • тамошњег 1
  • Тане 2
  • тачке 2
  • тачком 1
  • тачку 2
  • тачно 2
  • тачци 1
  • твог 3
  • твој 2
  • твоја 2
  • твоје 7
  • твојим 2
  • твојој 1
  • твојом 1
  • твоју 6
  • тврдо 2
  • тврдом 1
  • тврђаве 1
  • Те 2
  • те 81
  • тебе 5
  • теби 5
  • тевтере 2
  • тевтерима 1
  • теже 1
  • Тек 1
  • тек 11
  • текла 2
  • Тела 1
  • тела 3
  • телесном 1
  • тело 2
  • телохраниоци 1
  • Теодоровић 1
  • теорија 1
  • терет 1
  • теретом 1
  • тесно 1
  • тећи 1
  • тече 2
  • Теша 1
  • Теше 1
  • тешка 1
  • тешке 4
  • Тешки 1
  • Тешко 2
  • тешко 6
  • тешког 1
  • тешкој 1
  • тешком 1
  • тешње 1
  • Ти 4
  • ти 42
  • тијом 1
  • Тим 1
  • тим 31
  • тиме 5
  • тињала 1
  • тињао 1
  • тирана 1
  • тиране 1
  • тиранија 1
  • тираније 1
  • тиранијом 1
  • тиранију 1
  • тиранима 1
  • тиранство 1
  • титула 1
  • титулу 1
  • тих 6
  • тиха 1
  • тихо 5
  • тихог 1
  • тиху 1
  • тиче 6
  • тичући 1
  • тишина 2
  • тишини 2
  • тишину 1
  • тиштала 1
  • тиштао 1
  • тиштело 1
  • то 124
  • То 9
  • тобож 1
  • тобом 3
  • Тог 1
  • тог 23
  • Тога 1
  • тога 19
  • тој 8
  • ток 1
  • толике 2
  • толики 1
  • толиким 3
  • толиких 2
  • Толико 1
  • толико 15
  • толиког 1
  • толикој 2
  • том 26
  • томе 20
  • тому 2
  • тоном 1
  • топа 2
  • топили 1
  • Топле 1
  • топлој 1
  • топничтва 1
  • топова 1
  • топови 4
  • Тополи 1
  • Топот 1
  • топрв 2
  • торжествено 1
  • точке 1
  • точку 1
  • трава 1
  • траве 1
  • трави 1
  • траг 1
  • трагом 1
  • траже 1
  • тражи 5
  • тражили 1
  • Тражили 1
  • тражимо 1
  • тражио 1
  • тражити 1
  • трајала 1
  • трајао 1
  • трајати 1
  • трајућој 1
  • тргне 2
  • тргнули 1
  • трговати 1
  • трговац 2
  • трговачком 1
  • трговина 1
  • треба 10
  • Треба 5
  • требали 1
  • требало 4
  • требао 4
  • тренутак 2
  • тренутака 2
  • тренутку 3
  • трепавице 1
  • тресне 1
  • треће 1
  • трећег 1
  • Трећи 1
  • Три 1
  • три 15
  • трибине 1
  • тридесет 1
  • Трифунској 1
  • Трифуну 1
  • трнов 1
  • трње 1
  • тројицу 1
  • тронут 1
  • тронуто 1
  • трошка 1
  • трошкова 1
  • трошкове 2
  • трошкови 1
  • Трошкови 7
  • трошку 2
  • трпе 2
  • трпио 3
  • трпити 3
  • трпљења 1
  • трубе 2
  • труд 1
  • труда 2
  • труде 2
  • трудили 1
  • трудова 1
  • Трумић 1
  • Трумића 1
  • ту 29
  • Ту 3
  • тубио 1
  • туге 2
  • тугом 1
  • Тугујући 1
  • туђе 1
  • туђег 1
  • туђини 2
  • туђину 2
  • туђој 1
  • туђом 1
  • тужба 1
  • тужбе 1
  • тужбу 1
  • туже 1
  • тужећег 1
  • тужила 1
  • тужило 1
  • тужити 2
  • тужна 1
  • тужни 1
  • тужним 1
  • тужног 1
  • тукао 1
  • Турака 19
  • тури 1
  • Турке 15
  • Туркој 1
  • турска 10
  • Турска 6
  • турске 16
  • Турске 7
  • турски 12
  • турским 5
  • турских 2
  • турско 3
  • Турског 1
  • турског 6
  • турској 2
  • Турској 6
  • Турском 6
  • турском 9
  • Турску 4
  • турску 7
  • Турци 48
  • Турцима 18
  • Турцина 1
  • Турчин 8
  • Турчина 7
  • Турчином 1
  • Турчину 3
  • ће 81
  • ћемо 14
  • ћете 2
  • ћеш 3
  • ћошак 1
  • ћу 24
  • ћутати 2
  • ћутећи 3
  • ћутећки 1
  • ћутљивости 1
  • У 55
  • у 703
  • убијали 2
  • убије 1
  • убијена 1
  • убијством 1
  • убила 1
  • убио 2
  • убити 1
  • ублажавајући 2
  • ублаженим 1
  • ува 1
  • уважавајући 1
  • уважавања 1
  • уважавати 1
  • уважења 2
  • уважење 2
  • уватити 1
  • уведе 1
  • уведен 1
  • уведено 1
  • Увек 1
  • увек 8
  • увело 1
  • увенчала 1
  • уверавати 1
  • уверен 1
  • уверене 1
  • уверени 1
  • уверења 2
  • уверење 4
  • уверењу 1
  • уверио 1
  • увиде 1
  • увидео 1
  • увиди 1
  • увидиди 1
  • увидили 1
  • увидио 1
  • увидити 2
  • увиђењу 1
  • уво 1
  • уводио 1
  • уводите 1
  • увреда 1
  • увредама 1
  • увреде 1
  • Увреде 1
  • увредило 1
  • увредио 1
  • увређена 1
  • увуче 1
  • Угарској 1
  • углавили 1
  • углављен 1
  • углављеног 1
  • углед 3
  • угњездити 1
  • угњетавали 1
  • угњетача 3
  • угњетаче 1
  • угњетачи 1
  • угњетене 1
  • угњетење 1
  • уговор 4
  • уговора 1
  • уговоре 2
  • уговорени 2
  • Уговори 1
  • уговорила 1
  • уговорима 1
  • угојимо 1
  • угрожателно 1
  • угушен 1
  • удале 1
  • удаљен 1
  • удаљена 1
  • удаљени 1
  • удаљеним 1
  • удар 1
  • удара 1
  • ударе 3
  • удари 4
  • удариле 1
  • ударили 1
  • ударити 3
  • ударцима 1
  • удворности 1
  • удеси 3
  • удесио 1
  • удешавале 1
  • удешена 1
  • удешене 1
  • удешеним 1
  • удешено 1
  • удивителним 1
  • удивљења 2
  • удивљење 1
  • удова 1
  • удовици 1
  • удостојен 1
  • удостојила 1
  • удри 1
  • удружио 1
  • уђе 2
  • ужас 2
  • ужасан 2
  • ужасне 3
  • ужасни 4
  • ужасним 1
  • ужасних 3
  • Ужасно 1
  • ужасно 3
  • ужасног 1
  • ужасом 1
  • ужива 4
  • уживања 3
  • уживао 2
  • уживати 2
  • Ужице 1
  • Ужици 1
  • Уз 1
  • уз 11
  • узајамно 1
  • узајмног 1
  • узакони 1
  • узаконити 1
  • узбуђеним 1
  • узбуњених 1
  • узвиком 1
  • узвисило 1
  • узвисио 4
  • узвишени 1
  • узвишеног 1
  • узвишеном 1
  • узвишење 1
  • Уздајући 1
  • уздам 1
  • уздане 3
  • узданувши 1
  • уздања 1
  • уздаси 1
  • уздигнута 1
  • уздисај 1
  • уздисајем 1
  • уздишући 2
  • уздржавајући 1
  • уздржати 1
  • уздрмане 1
  • узду 1
  • узе 4
  • узела 1
  • узео 2
  • узети 3
  • узимао 1
  • узимати 1
  • узимаху 1
  • узјаши 1
  • узме 2
  • узмемо 1
  • узми 1
  • узмите 1
  • узму 1
  • узнемирен 1
  • узнемирењем 1
  • узнемирило 1
  • узнемирује 1
  • узносила 2
  • узор 2
  • узплаирен 1
  • узплашим 1
  • узраста 1
  • узрок 1
  • узрока 4
  • узроци 1
  • уједанпут 1
  • Уједаред 1
  • уједно 12
  • указа 2
  • указала 1
  • указаних 1
  • указано 1
  • указаној 1
  • укинут 1
  • уклони 1
  • Уклони 1
  • уклоним 1
  • уклонити 2
  • укоренити 1
  • укочена 1
  • укоченим 3
  • украо 1
  • укратиће 1
  • украшавају 1
  • украшавао 1
  • украшен 1
  • украшена 1
  • украшеном 1
  • укрепљена 1
  • укротити 1
  • улази 1
  • улазила 2
  • улазцима 1
  • улетила 1
  • ули 1
  • уливао 1
  • улизица 1
  • улило 1
  • улио 1
  • улити 1
  • улица 2
  • Улице 1
  • улогу 4
  • ум 2
  • ума 1
  • умакао 1
  • умела 1
  • умео 3
  • умерене 1
  • умерени 1
  • умесно 1
  • уметност 1
  • умеша 1
  • умешан 1
  • умешности 1
  • Умилна 1
  • умилни 1
  • умиљата 1
  • умиљати 1
  • умиљато 4
  • умирити 1
  • умиру 1
  • умирућа 1
  • умируће 1
  • умишљену 1
  • умјерена 1
  • умни 1
  • умно 1
  • умножавана 1
  • умора 3
  • уморила 1
  • уморни 1
  • умре 2
  • умрем 2
  • умрете 1
  • умрети 2
  • умрла 2
  • умрлих 1
  • умрлог 1
  • умро 2
  • умствују 1
  • уму 1
  • унапред 1
  • унапреди 1
  • униште 1
  • уништи 1
  • уништити 2
  • унутарни 1
  • унутарних 1
  • унутарности 2
  • унутарња 2
  • унутарње 5
  • унутарњег 1
  • унутарњи 1
  • унутарњу 2
  • унутра 3
  • унутрашње 1
  • унутрашњег 1
  • унутрашњем 1
  • Унутрашњи 1
  • унутрашњости 2
  • унуцима 1
  • уображење 1
  • упадне 1
  • упита 1
  • уплела 1
  • уплетен 1
  • уплећао 1
  • уплив 4
  • уплива 3
  • упливом 1
  • упозна 2
  • упознале 1
  • упознати 4
  • упокојио 1
  • упорност 1
  • упорство 1
  • упорством 1
  • употребе 1
  • употреби 3
  • употребили 1
  • употребио 1
  • употребити 4
  • употребљавала 1
  • употребљења 1
  • Управ 1
  • управ 2
  • управа 1
  • управе 6
  • управи 2
  • управити 1
  • управлао 1
  • управља 1
  • управљају 1
  • управљале 1
  • управљао 2
  • управљати 4
  • управљен 1
  • управљена 1
  • управљено 1
  • управна 1
  • управо 4
  • управом 1
  • управу 1
  • упре 1
  • упропастили 1
  • упропашћује 1
  • упртим 1
  • упустити 2
  • упути 3
  • упутимо 1
  • упутио 1
  • упутити 1
  • упутства 1
  • упућује 1
  • Ура 4
  • уравнате 1
  • урадиле 1
  • урадили 1
  • урадио 2
  • урађено 1
  • уредбе 2
  • уреде 2
  • уреди 1
  • уредио 2
  • уредити 4
  • уређен 1
  • уређено 2
  • уређеног 1
  • уређења 7
  • уређење 5
  • уређењу 1
  • уређивати 1
  • уређујемо 1
  • Уроша 1
  • уседну 1
  • усели 1
  • усјева 1
  • ускип 1
  • ускипи 1
  • ускипио 1
  • усклик 1
  • Усклик 1
  • ускликом 2
  • усклицима 1
  • усколеба 2
  • ускраћује 1
  • услов 1
  • услове 1
  • услови 1
  • условом 1
  • услуга 2
  • Услуге 1
  • услуге 5
  • услугу 3
  • усљед 1
  • Усљед 1
  • усне 1
  • уснула 1
  • успаљују 1
  • успеха 2
  • успешно 1
  • успомене 1
  • Успостава 2
  • успоставе 1
  • успостави 1
  • успоставили 1
  • успоставио 1
  • усправи 1
  • усправљеном 1
  • усрдно 1
  • усрдности 1
  • Усред 2
  • уста 1
  • устав 12
  • Устав 5
  • устава 4
  • уставно 1
  • уставној 2
  • уставобранитељи 1
  • уставом 2
  • уставу 4
  • устаде 1
  • устајали 2
  • устаје 1
  • устанак 13
  • Устанак 4
  • устане 4
  • Устани 1
  • Устаните 1
  • устанка 5
  • устанком 1
  • установа 2
  • установе 4
  • установи 1
  • установила 1
  • установиле 1
  • установили 1
  • установио 1
  • установити 2
  • установленијама 1
  • установлења 1
  • установљавају 1
  • установљена 2
  • установљенија 2
  • установљенијама 2
  • установљенијем 1
  • устао 2
  • усташа 1
  • усташе 1
  • усташи 1
  • усташима 1
  • устрављена 1
  • устреми 1
  • устроити 1
  • Устројење 1
  • устројити 1
  • устручавао 1
  • уступака 1
  • уступи 1
  • усудити 2
  • усхићен 1
  • усхићености 1
  • усхићења 2
  • утаначивању 1
  • утаначио 1
  • утврди 1
  • утврдили 1
  • утврдило 1
  • утврдим 1
  • утврдити 2
  • утврђене 1
  • утврђивати 1
  • утеху 1
  • утисака 1
  • утишана 1
  • утопљеник 1
  • утростручен 1
  • утруђени 1
  • утрча 1
  • ухвати 3
  • уходе 2
  • учасник 1
  • ученим 1
  • учер 1
  • учесницима 1
  • учесталим 1
  • учествовала 1
  • учествовати 1
  • учествују 1
  • учешћа 1
  • учешће 1
  • учила 1
  • учини 3
  • учинивши 1
  • учинила 2
  • учинили 2
  • учинио 4
  • учинити 8
  • учиниће 2
  • учињене 1
  • учињени 1
  • учињено 1
  • учињеног 1
  • учињену 1
  • учити 1
  • учтиво 1
  • учтивости 1
  • учтивошћу 2
  • ушао 2
  • ушију 2
  • ушима 1
  • Ф 4
  • фамилије 1
  • фамилији 1
  • фанатизма 1
  • фанатици 1
  • фебруара 1
  • Фебруара 2
  • ферман 2
  • Ферман 2
  • фермане 1
  • финанције 2
  • финанциско 1
  • фор 1
  • фразама 1
  • Францеска 1
  • Францеске 1
  • Француз 2
  • Француске 1
  • француски 1
  • Француског 1
  • Француској 1
  • Француску 1
  • Хајде 1
  • хајде 2
  • хајдмо 2
  • хајдука 2
  • хајдуке 2
  • халакајући 1
  • халовитом 1
  • халовитост 2
  • халовиту 1
  • ханове 1
  • харала 1
  • хареме 1
  • харфа 1
  • хвала 2
  • хвалио 1
  • хвалу 2
  • хиљада 7
  • хиљадама 1
  • хиљаде 2
  • хиљаду 3
  • хитао 1
  • Хитра 1
  • хладног 1
  • хладнокрвно 1
  • хладноћом 1
  • хлеб 1
  • хода 1
  • ходи 2
  • ходом 1
  • хорило 1
  • хотела 1
  • хотели 1
  • хотео 11
  • хоће 8
  • хоћете 1
  • Хоћете 2
  • Хоћеш 1
  • хоћеш 2
  • хоћу 1
  • храбар 1
  • храбра 1
  • храбре 1
  • храбрећи 1
  • храбри 3
  • храброг 1
  • храброј 1
  • храброст 2
  • храбрости 1
  • храброшћу 1
  • хрђаву 1
  • Христова 1
  • христове 1
  • христово 1
  • Христово 1
  • Христом 3
  • Христос 1
  • Христу 1
  • Хришћана 1
  • хришћана 2
  • хришћане 1
  • хришћанима 1
  • хришћанин 1
  • хришћанска 2
  • хришћанске 1
  • хришћански 1
  • хришћанства 1
  • хтеде 2
  • хтедоше 1
  • хтела 3
  • хтели 3
  • хтео 6
  • худа 1
  • худу 1
  • цар 1
  • Цар 1
  • цара 1
  • царевине 1
  • царевину 1
  • Цариград 9
  • Цариграда 7
  • цариградски 1
  • Цариградског 1
  • Цариграду 11
  • царску 1
  • цару 1
  • Цару 2
  • цвети 1
  • Цветна 2
  • цветну 1
  • цвеће 1
  • цвећем 1
  • Цела 1
  • цела 2
  • целе 2
  • цели 1
  • целим 2
  • цело 2
  • целог 3
  • целој 8
  • Целокупна 1
  • целом 4
  • целу 2
  • цена 1
  • ценећи 1
  • цену 2
  • Цео 1
  • цео 10
  • цепа 1
  • цепајући 1
  • церемоније 1
  • цивилизације 1
  • Цикића 1
  • ципија 1
  • цифрастим 1
  • цјел 1
  • цјели 1
  • црвен 1
  • црвене 1
  • црвенио 1
  • цркава 1
  • Цркве 1
  • цркве 3
  • црквена 1
  • Црквена 1
  • црквеног 1
  • црквеном 2
  • цркви 4
  • цркву 3
  • црн 1
  • Црне 1
  • црне 2
  • Црни 1
  • црног 1
  • Црног 1
  • црну 1
  • цртама 3
  • црте 2
  • Цукића 1
  • чак 1
  • чалма 1
  • чамац 2
  • чамца 1
  • чара 1
  • Чарни 1
  • чаробне 1
  • Час 1
  • час 10
  • часа 8
  • часак 1
  • часни 1
  • часно 1
  • часном 1
  • часова 1
  • часовима 1
  • част 3
  • частољубива 1
  • Частољубиве 1
  • частољубивим 1
  • часу 3
  • чевечанско 1
  • чега 1
  • чеда 1
  • чезнула 1
  • чезнуо 1
  • чезња 1
  • чекају 1
  • чекале 1
  • чекали 1
  • чекати 1
  • чела 1
  • челад 1
  • челичан 1
  • челични 2
  • Чело 1
  • чело 5
  • челу 1
  • чељади 1
  • чем 2
  • чему 2
  • черте 2
  • честа 1
  • честит 1
  • Честити 1
  • Често 1
  • често 14
  • чета 3
  • четама 1
  • чете 2
  • Чете 2
  • четир 1
  • четири 3
  • четрдесет 2
  • чету 2
  • чибука 1
  • чија 1
  • чијем 1
  • чији 1
  • чију 2
  • Чин 1
  • чин 6
  • чина 2
  • чине 4
  • чинећи 1
  • чини 3
  • чинила 1
  • чинили 1
  • чинило 1
  • чинимо 2
  • чинио 4
  • чинити 6
  • чиновник 1
  • чиновника 1
  • Чиновници 1
  • чиновници 3
  • чиновницима 3
  • чином 2
  • чину 1
  • чињаше 1
  • чисте 1
  • Чисти 1
  • чисто 3
  • читав 2
  • читава 1
  • читаве 2
  • читају 1
  • читати 3
  • читаш 1
  • члан 1
  • члана 1
  • чланова 2
  • чланови 1
  • членовима 2
  • човек 25
  • Човек 3
  • човека 20
  • човеком 1
  • човеку 4
  • човечанству 1
  • човечество 1
  • човечијем 1
  • чува 1
  • чувају 1
  • чувајући 1
  • чували 1
  • чувам 1
  • Чувао 1
  • чувао 2
  • Чувара 1
  • чувара 2
  • чувари 1
  • чувати 1
  • чуваћу 1
  • чувен 1
  • чувена 1
  • чувени 4
  • чувено 1
  • Чувствена 1
  • чувство 2
  • чувством 1
  • чудеса 1
  • чудесима 1
  • чудећи 2
  • чудили 1
  • чудити 2
  • чудновато 4
  • чудноватог 1
  • чудноватој 1
  • чудноватом 1
  • чудновату 2
  • чудном 2
  • чудну 2
  • чудо 4
  • чује 3
  • чују 1
  • Чујући 1
  • чула 1
  • чули 3
  • Чуо 1
  • чуо 3
  • чуством 1
  • чути 2
  • џебане 1
  • шаблону 1
  • шака 1
  • шаље 1
  • шанац 2
  • шанца 1
  • шанчева 1
  • шанчеве 3
  • шанчеви 1
  • шапће 1
  • шаром 1
  • шару 1
  • шарцу 1
  • Шатобријан 1
  • шатор 1
  • шатори 1
  • шаторима 1
  • шеврдања 1
  • Шест 1
  • шест 3
  • шешир 2
  • шиљали 1
  • шиљати 1
  • шипраг 1
  • Шипровата 1
  • шире 1
  • ширећи 1
  • широки 1
  • широким 1
  • широко 1
  • широм 2
  • ширу 1
  • школама 1
  • школе 2
  • школу 1
  • шњима 3
  • шњиме 1
  • шпаг 1
  • Шпартанце 1
  • Шта 10
  • шта 30
  • штабом 1
  • штампарије 1
  • штампати 2
  • штеде 1
  • штедећи 1
  • штедио 1
  • штедњом 1
  • штедњу 1
  • штетан 1
  • штетна 1
  • штету 2
  • што 166
  • Што 3
  • штоваоца 1
  • шума 1
  • Шумадије 2
  • Шумадији 1
  • Шумадију 1
  • шумама 1
  • шуме 6
  • шура 1
  • шчепа 1
32366 matches
ици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи  
ну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би наро 
г аухијерејски од новодобијени крајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда  
овала књегиња Љубица; супруга Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост 
ајлакшим и најправијим начином по њега, а и пробитачним по правитељство наше, треће пак: исплат 
м предписати, да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, н 
воме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмац 
у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и 
ате.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно  
 и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро сво 
совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрестаном догов 
Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добр 
 Србије, потврди сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намес 
ужи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јур 
pb n="195" /> су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо 
ску, која је полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бо 
ластима и донешеним законима прибавила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно  
егов непомично управљен био на Султана, а затим проговори он гласом громким, које перо није у с 
 стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка д 
 финанције поверена је била и трговина, а министар правосуђа био је уједно и министар просвете. 
и и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, к 
ки познавалац људи и њихових карактера, а највећи противник улизица и ништавила људских, који к 
разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; 
заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске  
е у миру и задовољству приватна живота, а народ је српски <pb n="226" /> после 27. година на св 
су опет заузели били своја стара места, а житељи равница остављени сами себи, подпали су поново 
биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и пробисветов 
и.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам - 
 кад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврш 
ом народа, него вољом његових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху маш 
ош пао је сплеткарењем својих великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике  
гајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био,  
е, код конзула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приk 
ро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</ 
 и совјетовали и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никак 
ћ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депута 
о било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турс 
јлакшим и најправијим начином по народ, а пробитачним по правитељство наше измирити.{S} Сву про 
ече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће 
а бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули д 
.{S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем  
исано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност владарска ис 
нство, видило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се ви мал 
и, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људс 
 му одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чи 
ки интерес, да Србију за себе задобије, а Турска налазила је опет интересе своје у томе, што је 
а непријатељства између порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи ус 
ш је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг заробљене жене и с 
рану и подказивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдук 
ариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад ј 
гчије, доли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати,  
се због њене неумерености и добре воље, а често стављало се у средину као посредоватељ међу људ 
<pb n="11" /> <p>«Отац!— благослови ме, а ти мати моли светог великомученика и победоносца Ђорђ 
поватати младе девојке за своје хареме, а младиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и 
о стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и самог на 
, опали <pb n="12" /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад в 
 калим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја 
 оне су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака,  
плати, велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни г 
н, није могао наставити своје војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одваж 
анредно јунаштво и највеће пожртвовање, а редовима непријатељским задавао је страх и ужас.{S} П 
од својих задобило уважење и поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са  
тац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»< 
ји су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копље, па  
"186" /> да место мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом д 
ариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски 
оје сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само  
је он ту често проводио читаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се 
ликаши српски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S}  
јиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до 
 топови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у  
оје заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније 
са високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је с 
тила своје старо господарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне ре 
народима, који су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да само оном 
енике српске немилице давили и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и гро 
 због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са 
су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на суп 
уну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилос 
ље освајања и самовласт мача одклонили, а умерени закони ред ствари успоставили.</p> <p>Милош,  
вите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државному уставу, заклетву, изберите м 
 није се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из кућ 
е одређена.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, првосвећеници и сви  
 жестоко своје присталице притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} Д 
—</p> <p>Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се око 
ак од 1,300,000 турских пијастра плати, а дозволи да у Београду 10.000.{S} Турака као посада жи 
 врло добро разумевао земљом управљати, а тако исто знао је праве услове народности српске поња 
 бојевима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему ту 
на њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште опет преотети.</p> <p>Човек овај, ко 
ност.{S} Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање  
који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво 
тан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све 
 јер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш н 
> <p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније правитељства 
и на случаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове потребе подмиривал 
г у Србији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хот 
ло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди ономе, који се је жртвовао  
зор српскога оружја; немогу пропустити, а да неопишем овај догађај, који јасно показује каква ј 
више посла у отправљању мојих дужности, а у осталом политика речених земаља можда се ни у какво 
 сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде, која је за ко 
ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побу 
д свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинил 
} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србиј 
е ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина т 
> <p>Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; ко 
.{S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта је могао сиро 
p>Милош који је окружен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатељ 
орђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Об 
остала је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке, особито пак нове државе, треба чо 
 и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорила је она  
и, са својим саветом, својим искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист н 
жења.{S} Војводе опијене славом својом, а совјетници опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кар 
леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен бе 
пничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево п 
тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се 
е јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Ен 
што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико  
жуљку, који је растовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца господара од Србиј 
ше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити оно 
 Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до с 
о друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и зн 
 уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Пре 
вако установиле, као што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија дру 
дино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <p 
нтересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош наро 
 сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности избавлење и ослобођење отачаств 
</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу српског оружја. 
рбије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим министрима, нек 
а право на вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили б 
 Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би ба 
и и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са ови 
ика совјета и совјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који су најсп 
 Ордени га украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирн 
нога што га друге европске земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити 
 победитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га ле 
овору, пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мис 
и-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили б 
 су начеонику <pb n="173" /> пуковнику, а мања начеонику подпуковнику.</p> <p>7.{S} Званичници  
, да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може на започетом пос 
и од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном,  
им да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд осети удар. —</p> <p> 
 свем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опе 
ри Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних роди 
ежевско достојанство своме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт  
м.{S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општине имаду право своја непокретна добра саме под з 
ваком њиховом протузаконитом иступлењу, а овако их лако за дужност њихову повратити можете, ако 
 ова неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала их где један за другим 
ан, све смелије и слободније постајаху, а које остали житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лу 
дио земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици,  
, што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих  
ко се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај ма 
олико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст  
ога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове села међу собом брат 
јиста велике обвезе према Русији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом велича 
не проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће  
ере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица јој издавале су, да се она  
у моралну снагу слабијег противу јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједи 
о, из једног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да  
аузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме 
ећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства биће дужност изнети и показат 
у веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на јед 
образом могла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрман 
дној скупштини год:{S} 1825. предложио; а особито, кад ова дела која највећу важност имају и ја 
ите онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја пре 
 својим суграђанима изгубљену отачбину; а остало им даде, најиме управу земаљску и законе народ 
којако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у 
суму благодарности, коју јој дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији, јер није био глуп. 
а му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог  
ла та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У с 
м с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасходство наћи без сумње 
ите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу свако 
 заповед божију, која вели: не кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пишт 
отиву закона земље, или високе порте» — а превод Петронијевића гласио је: «да се совјетници с б 
јника отачбине и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој 
 да немају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао се је господар 
којекаквим фразама много народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без и 
ни с вишепоменутим моим установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје,  
н дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у 
у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мат 
{S} Чело му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> уједно издаје храброст, одушев 
 дана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли  
принуђен вама приметити, да околне силе а нарочито пак покровитељствујућа сила Србије, имаде пр 
 његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у  
, сутра морао одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале 
омиле, које су надолазиле, да благодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном  
акве владарске надутости, где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне  
е.</p> <p>Дело ово, велике пристојности а уједно и одважности увредило је и једног посланика, к 
д њим су јашили главни турски чиновници а телохраниоци султанови са други високи чиновници, опк 
вима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука страшило 
 саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њихових карактера, а највећи 
ило иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи в 
 држање му је војничко, опхођење просто а никад подло, често одвећ достојанствено.{S} Чело му ј 
 добродушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — свакојако дакле изванредан.</p> <p>Нек 
дпомагаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паша београдски, где је б 
, између ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога н 
тан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S 
ког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето к 
 утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торжествено, и окружен и опет ч 
анове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, кој 
еби много демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кне 
>9.{S} Архијепископска плата је 6000 Ф.—а Епископска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити збаче 
ако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</ 
ке на несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерн 
="216" /> имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала.< 
то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> 
е на себе навукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну 
ју...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим зва 
ти сузбити није могао.{S} Императорском агенту и паши београдском сад је већ лако било да прона 
утацију у Цариграду.</p> <p>Трошкови на агенције по другим земљама.</p> <p>Трошкови на случаје, 
м и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натр 
ку и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p>  
лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, 
астави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како м 
е у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, реч 
траг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење преотме. 
а примети турска власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави политички карактер, 
а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме сујевјерју о 
ашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{ 
нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су били своје кућ 
нка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине,  
је, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том р 
ривезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога господара од обале о 
састављене и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и самих н 
чеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство његово.</p> <p>Крајње је врем 
ароду разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свакој 
ца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју 
d>III.</head> <head>Ајдуци.</head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су  
ила.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb n="48" /> услуге к 
ома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на ово дел 
а какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике, отимали к 
>II.{S} Јаничари...{S}10</p> <p>III.{S} Ајдуци...{S}17</p> <p>IV.{S} Милош Обреновић...{S}27</p 
 Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њихо 
 подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиова л 
 карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, па 
="SRP18791_C3"> <head>III.</head> <head>Ајдуци.</head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горс 
веду горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду по 
ада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја 
пе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је преб 
арци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно што је по 
војска српска није била више као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би власт  
 велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n="21" /> које с д 
новић од Поцерја, најпоузданије војводе ајдучке, Станоје Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Л 
 видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато сад  
добије од султана налог, да страховитом ајдучком вођи потајно сјајна предложења учини.{S} Као н 
утарња уређења интересују и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи про 
сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побуњених робова даде исећи, подужно  
и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово в 
ако за дужност њихову повратити можете, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и р 
> <p>За оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити,  
 њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> < 
ц, нити ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и  
не смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поште 
ебало <pb n="151" /> други начин узети, ако се мислило задобити јуначног кнеза од Србије и то с 
адило и изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућности твоје отачбине — онда задр 
 ком имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само заборавите, то онда завис 
аћо!“ одговори Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрестајте борити 
вог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољубља оладило и изумро у т 
ази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да место мене Србијом влад 
 краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — П 
 превелике намере; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. — 
 младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете 
мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њ 
а Милана.... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати  
два превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариград 
алим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја н 
е онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја преве 
16" /> гониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој  
хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У т 
и по све слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, пос 
<p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостив 
о самном, па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се  
 овим магновеним интересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље сво 
ћу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом  
/p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племените намере његов 
адају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на 
топлој соби седити и писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, оп 
ању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што ва 
су се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потребовао општу потпору од  
да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место  
 долазиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га 
се оба тада топили у радости својој, но ако би се што противно догодило, то су браћа била снужд 
ти и подићи знао.</p> <pb n="129" /> <p>Ако испитамо уређење правитељствено у Србији, које је у 
сле толико година остави оружје.</p> <p>Ако услови углављеног мира и нису савршену независност  
еч своју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бој 
абинет руски совјету српском заповест: „Ако Милош остане при намери својој, да таки најстаријег 
и кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијај 
кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен, но једино од по 
аше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, ка 
 српским бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, ни 
дара императора, почне одмах с почетка, ал издалека бројати све велике услуге, које је Русија 1 
 помирења и јачи услов њихова договора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} А то је о 
је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пре 
нушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што 
есају земљу где год стану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђ 
и му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече!  
ов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снаг 
их речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, реши 
е и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слободом набављао му је сладости  
 горди дипломата разљути и почне другим ал заповедајућим тоном говорити кнезу Милошу: </p> <p>« 
 задану реч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S 
а која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју починила и под предвођењем Милошеви 
аветовати!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге управљати — до мој 
угог интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уређења интересују и друге силе, ако с 
атељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један је Алах велики... </p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и 
н је.{S} Питомац императорског кабинета Александер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и поставље 
Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски питомац и који је у Петро 
свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити  
 није жалосније од овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише народ и дела српска; ота 
иче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p 
кога касапницу наступајућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p 
а у топлој соби седити и писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи 
 се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати  
саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нису описати изражаје лица ове благородне ж 
а, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног 
шао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе  
Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са ору 
у новаца и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</ 
ивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни 
идода старац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака  
аше неповерење било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити 
же бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и ус 
у би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити....{S} За име Христово, бар ви 
е тога народа дознати, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и с 
се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет  
коју неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са свим се невешт чин 
родности својој на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било, није јер је народ т 
није великаши српски од њега преотели — али великаши српски Милана и у гроб положише, а власт м 
гинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се  
му његово оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <p 
а врховну правитељствену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљати!» — одговор 
лаву усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али господару! — овај други сноп украо је са Живанове њ 
стави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми м 
{S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње страже турске допрати, где растајући  
раде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштенародним добром; сав на 
предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодушију Милошевом з 
е моје, па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде поискану поштену и јуначку реч своју. —</p>  
 срамом неверства окаљано било!“</p> <p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе п 
 труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кул 
рбима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb n="107" /> да дође у турски 
во благородно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби с 
 имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амнестију неуважавамо.“</p> <pb n="214" /> <p>Кад је Ми 
у само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом кнезу:</p> < 
постојавше намесничтво и даде генералну амнестију свима сужњима.</p> <p>Намесници — који су сам 
та је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути могу, ш 
26" /> после 27. година на својој свето—Андрејској скупштини лишио Карађорђа престола, те је оп 
 Он по закључењу совјета, свештенства и апелације није могао кнежевати, јер они у совјету том н 
 мора потврдити.</p> <p>3.{S} Успостава апелационог суда: овај се састоји из председника и чети 
рала; чин пак совјетника и предсједника апелационог суда, једнак је са чином пуковника.</p> <p> 
тела законитост њихову признати, они су апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски је народ такођер н 
ио сам гдекоје војарне болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} О 
ао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и де 
ира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине 
ј борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, која је у свим гранама правитељства седи 
 Русије у Србији подигне.</p> <p>Српска аристокрација, која је већ била камен потстицања против 
ла, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ београдски Петар, који је као кривац уплет 
{S} 200.000 фор. у сребру.</p> <p>9.{S} Архијепископска плата је 6000 Ф.—а Епископска 4000 Ф.</ 
</p> <p>Плаћа чиновницима.</p> <p>Плаћа архијереима.</p> <pb n="144" /> <p>Трошкови на држање в 
је фамилије, преосвјашчењејшом господом архијереима нашим, членовима судова, капетанима окружни 
во наше, треће пак: исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао на новопридобијеним крајевима  
ди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; кад ра 
так!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> <p>Живот Махмуда беше зајиста  
је изванредном посланику познати, да је аудијенција већ свршена.</p> </div> <pb n="190" /> <div 
, <pb n="157" /> био је често на тајној аудијенцији код султана, без да му је ту што важно саоп 
а српске револуције пао је у прах...{S} Аустрија под својим надзором држи српске војводе, који  
ад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старо 
/p> <p>После оног последњег рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике у 
а наћи преписе, код конзула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> 
n="224" /> упути своје стопе на границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном 
разјарених победитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Там 
е Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од погибије, на коју с 
евера браћи својој бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачише, да им се  
S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобијени крајева, а две прве точке  
 они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!< 
сторијска приповетка.</p> <p>Написао К. Б.</p> <p>Власник и издавалац</p> <p>Конст.{S} Трумић</ 
рибора кућевног леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом о 
pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је Бог 
} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац 
 кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и 
н на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове из детинства, који су до  
оћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Ст 
а издржавање кнежево и његове породице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на ње 
.{S} Сви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога 
м себе укротити....{S} За име Христово, бар ви остали будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко м 
о и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцни 
нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мого....{S} Ова голема н 
изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искрености и одважности; да се не даћа оружи 
њезину унутарњу независност, ипак су им бар оставили сва она места која су они отели и дозволил 
 лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пука 
вог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n="224" /> упути с 
» — настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили своји 
ну независност земљи осигурали, ипак су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, а умере 
е одважи да иде другој својој родбини: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене 
 су пред турском војском, носећи турски барјак. —</p> <p>Србијанци чекају их са пушкама у руци  
оштујем, што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </div> <pb n="10" /> <div type="cha 
рвени широки мердевина, које су именом „басамака“ почаствоване и неколико корака учинивши, дође 
м договору.{S} Но Русија, која је своје батерије запете држала, предупреди ову високу и спасоно 
ан као непослушно робље, које је турска батина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна једина сила  
ом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустила  
.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацајући свој жалостни поглед около себе.</p> <p>«На ов 
.</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јо 
 моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих и 
<p>Љубица дубоко ожалошћена речима овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти 
нијевића гласио је: «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су ш 
а подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» —  
17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, док неби што погрешили противу закона земље, ил 
жан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> <p>Ре 
о тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору своме држао, кад му јавише  
 држања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају глави његовој  
агновеним интересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде 
оња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљен 
ренији пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дош 
 псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зек 
е сабљу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш  
рском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ј 
 један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очи 
идом одељена и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара престо 
 и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S}  
са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалм 
д својих немилих господара.{S} Оптужени бегао је у стародревне шуме, где је налазио своју потпу 
урци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки воштили: би 
 Неки део разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и о 
 хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с не 
>Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту пропас 
Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру  
е смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и д 
у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство његово.</p> <p>Крајње је време наступило да се  
орила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога,  
воју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, одгово 
ликомученика и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p>  
нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места 
ила је јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, са 
ароду.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; али 
ћи на колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручниц 
и је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} Има случајева, где с 
 — настави Долгоруки са чувством — „оне беде, које су савети Енгленске и Францеске на несретну  
арости својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце  
лађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар  
ље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, д 
е, деца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само о 
гне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно викати:</p> <p>„Куда  
> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника заставу, ободе нагло свога коња, пролет 
довањем онима, који су му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара 
ете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући млада дево 
ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече 
ом наређиваше: „да ниједна жена српска, без разлике стања и старости, несме носити више народно 
ужје другова мојих, што су остали дома, без обране остати изложени беснећем победитељу.{S} С њи 
о проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сн 
есто на тајној аудијенцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је 
је био у стању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану 
...{S} Тако прођоше неколико магновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb n="58" />  
 даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, које може свакоме владару, који ј 
екнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног 
, двапут јурну помамно на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је забрани 
ретну Србију скроз и скроз десетковали, без да су њено постојанство заморили,. наилазимо ми на  
упити, нити једне самовољно промјенити, без договора и согласија свију нас и свега народа.</p>  
та, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада ра 
мети Милош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која  
анци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале  
</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њихова господар 
пути своје стопе на границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца им 
</p> <p>Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без да се је са 
ла своје старо господарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне речи 
г је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побуње 
између ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога ниј 
дног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело Милошево 
рестане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад 
вакако пак извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарској поб 
се ток свију ствари отачаствених, свима без разлике предложити.</p> <p>Од Крагујевца, кога ови  
дро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењ 
озвољено било Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се  
а?» — запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — настави Долгоруки са чувст 
 радити нису морали.{S} Русија имала је без <pb n="196" /> сваке сумње велики интерес, да Србиј 
арах да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гроша  
Милош са осталом војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се  
еника у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образованости напреднији од Милоша, н 
бе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог 
в народа немилице проливала, нису могле без никаква успеха по народ остати.{S} Године 1806.{S}  
тка је добро ишла, но напоследку остане без уважења.{S} Војводе опијене славом својом, а совјет 
ст остала без успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слабо <pb n="86 
е праведном захтеву његовом, ком нећете без опасности противстати!“—</p> <p>-------</p> <p>Овде 
ије о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не господине, разумите 
е и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње организа 
ре, која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим неп 
без да га је свога погледа удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразни 
јатеља указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распит 
му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао,  
овај законодавац врло добро знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb n="117 
Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити збачени без претходне осуде.{S} Напредовање њиово бива по реду  
им, да ће ваше високопревасходство наћи без сумње да је то пристојно!» —</p> <pb n="184" /> <p> 
и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну младу дев 
два једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења велике силе, неможе и није у стању ове  
вен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме  
има, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу обз 
они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног д 
ило, до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле извршујем. — Наше установе нису пост 
ће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би разјарени српс 
 своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Проклета ми 
чити» — примети султан.</p> <p>Но Милош без икаквог околишења настави даље:</p> <p>„Ваше велича 
уке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних руку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела оба бра 
p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем, те са гласом  
 тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло употреб 
{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног среб 
 изражавао оне горде радости, ону утеху безкрајну; која у једном магновењу човеку, награђује св 
ах ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељу и надежду за по 
а се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ — повиче Турчин у највећој јарости — «Та 
 Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те р 
 поверења — него Милош; који уједно има безпримерно проницави дух, који ми до данас нигда пред  
 скоро непоњатна неустрашивост и српско безпримерно јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпа 
, дуга бела коса спустила се на рамена, бела као снег брада покривала му је јуначка прса његова 
н и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бела као снег брада по 
средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све сврше 
заставу у руци својој, на којој су биле белим словима написане ове речи: «Отачаство, Слобода!“< 
као и остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом носио, и  
топе на границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој  
Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје подворење 
бијом опет завладали били, нови паша од Београда Солиман изда заповест, којом наређиваше: „да н 
 су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака 
ству а од нападаја се одустане.{S} Паша београдски, где је била столица управе Турске, добије о 
ст — самовоља Јаничара у земљи.{S} Паша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као 
по улица нападани, и бивши Архијепископ београдски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, 
е могао.{S} Императорском агенту и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута, устро 
основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у присуству паше обнародован, који је као коме 
 турских пијастра плати, а дозволи да у Београду 10.000.{S} Турака као посада живити могу, сва  
н је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> </div> <pb n="67" /> <div type="chapter"  
озване да прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину његову дознале 
д около гуслара, који су у <pb n="8" /> бесконачним песмама приповедали ил певали јуначка дела  
 одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће било у крвож 
их отаца.{S} Људи пролазе, отачаство је бесмртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који 
остали дома, без обране остати изложени беснећем победитељу.{S} С њима сам делио сретне дане, с 
отиву Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнави 
 и слободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња за слоб 
атим окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чувари и изв 
У свакој битки, у сваким мањим сударима беху Турци потучени.{S} Власти турске из села и вароши  
 неучинише то из уверења свог, него што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато 
ном Крагујевцу, чији становници такођер беху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је т 
аца са великим одушевлењем примљене.{S} Бечке новине упознале су ово дело са песницима свију зе 
 При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> 
тално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је је 
иког искушења било је чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправ 
уначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге цр 
дијенција свршена.</p> <p>Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за 
, страсни вали кували су непогоду, која беше поводом тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једног да 
вио је свет, да види његову слику, која беше са цртама јако означеним, погледа страховитог и ви 
машној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били  
лоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p> <pb n="11" /> <p>«Отац!— бл 
а, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег разговора.{S} За <pb n="7" />  
} Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим сељацима довољно чувен и радо в 
вени дух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне растове Шумади 
 и удивителним исходима, којих сљедство беше: ослобођење отаџбине, признање њезине унутарње <pb 
пот коња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као ут 
у овог земљаног престола, један простор беше обграђен за народне посланике, који долазе и на ко 
 саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Ср 
бије, нема у себи толико просторије, да би у себе примити могао све посланике народне; то је <p 
 дао...{S} Његово величанство мисли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго  
ступили били у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} Они су, што се 
је овај законодавац врло добро знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb n=" 
њо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске далек 
се њему остави само назови власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парламента 
и их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да с 
 много слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је 
у својом земљу отачаства свога, само да би јој повратили изгубљену слободу.{S} У историји света 
итој смрти излагала за другога, само да би јавну неправду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у  
совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од тр 
ечи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходство кнез Долг 
ила, нити се невина крвца пролила, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека в 
ће само Правитељству на зданијама, која би се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук 
а села и вароши грађански уредити, која би уједно саједињена била са војничком влашћу, јер је с 
 кад би само учинили једну услугу, која би њему врло пријатна била.»</p> <pb n="182" /> <p>«Њег 
је испросио; као и немање превару, која би се изродити могла.{S} У тајном кабинету султановом м 
м биткама добро застрашена била, и која би полугосподарство српско признала, да се сами могу сл 
це Обреновића са српског престола, била би нова смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.< 
оје сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд  
ије био више само побеђени народ, којег би Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан као не 
, а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се ј 
пријатељу и закрилнику целе Србије, кад би само учинили једну услугу, која би њему врло пријатн 
, да би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго устава, како би тим начином избегли 
 он као владар народу своме учинио, кад би овде исписивати хтели; морали би читаве књиге написа 
 срца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинила, они 
х без одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би разјарени српски војници на бојном пољу после победе 
да — <pb n="46" /> могли свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге поди 
илош хтео што противу њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме  
х чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напре 
ац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мого....{S} Ова голем 
ео шњима упустити у отворену битку, где би голема турска сила могла његову малу чету застрашити 
араће и за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народнима појавило.</p> <p>3.{S} Дао са 
те једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати на штету обштине а н 
 у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђ 
иру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он  
не једног, другог никог више нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, ј 
 и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој 
ажише.</p> <p>Страховити догађаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за собо 
 су навикли били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нуд 
епознајем човека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и савршеног поверења — него  
ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно глед 
немилице давили и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпо 
о, кад би овде исписивати хтели; морали би читаве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Срби 
—</p> <p>За оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни би 
и се свагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових с 
ом умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порт 
36" /> њиова жеља посве обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би се шт 
еђу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државним дјелима онако; као што се ру 
жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n="218"  
 па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и постао би изнова 
дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима  
ан да вам могу показати сретство, којим би могли изказати то признање ваше, које дугујете импер 
ад, неби л изнашли какво средство, коим би се све потребе народне могле најлакшим и најправијим 
до мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправде, које у срце дирају.{ 
} Сачинити и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права и дужности књаза Србскога, п 
дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кнезу  
се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у велика 
сле победе сваку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдн 
ашен био за издајника отачбине и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да 
 да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би разјарен 
ласт <pb n="223" /> покори Србију, каво би под гвозденим прутом друге српске народе придржавати 
и да су сами себи остављени били, много би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о 
рака које смо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо?» —< 
 својој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S}  
су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог 
ког није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb 
велике намере; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> 
ба тада топили у радости својој, но ако би се што противно догодило, то су браћа била снуждена  
и, кад би се држали строго устава, како би тим начином избегли увек непријатне противности.“ —< 
лоупотребити, што коме не припада, како би дакле народ српски оно злоупотребити могао, што он с 
вијим начином разрјезала на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији Србин био задово 
 порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и 
 договору са судом народним о том, како би најзгодније установили оно, што је најпрече, најнужн 
а овако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно ј 
и.</p> <p>Непрестано водећи бригу, како би простоме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошков 
видило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрез 
 самоме руском или турском двору — било би непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се 
"182" /> <p>«Његово величанство, видило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са со 
ле живе симпатије и поверење народа, то би била неразумност очевидна, које су унутарње <pb n="2 
у и слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог  
ра од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p>  
зати морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналицу,  
„Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње  
 аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“< 
те да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лукавство изневерил 
е и установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, морало једним корак 
тити да задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства окаљано било!“</p> 
рцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе у 
а чета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска могла покорити и под бич ставити и коју 
неби поњао био ону велику важност, коју би из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде 
 у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало 
могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — <pb n="4 
 дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и Омира.</p> <pb n="29" /> <p>Старији син Милош 
 један простак, који зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у от 
з претходне осуде.{S} Напредовање њиово бива по реду и чину старешинства.{S} Свако село само се 
них сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ београдски Петар, који је као кривац 
и и госпоштини својој, оне су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито слави 
ијатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове,  
 није можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљује ватреним и одушевљеним речма срца на 
да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он сав поцрвенео  
тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој 
да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прекине, али Милош 
е.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи нестане га.</p 
 и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поред другог и враћају се као победиоци — 
шака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај 
у неустрашивим борцима српским, који се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала  
чији становници такођер беху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио 
поведи, да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове 
ородице Обреновића са српског престола, била би нова смеша оних јошт недовршених заплета на ист 
а власт, која је због рата установљена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружан 
анизација Србије, после савршеног мира, била је организација оружања...{S} Уговори сад у Царигр 
Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне знао је св 
ју, у свакој вароши, до најмањег сеоца, била је управа предата кметовима или општинским стареши 
отајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од важности оружја гонитељева 
n="35" /> коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотов 
а, која окружава малу варош Крагујевац, била је опредељена за ово велико празновање.{S} Јошт пр 
е стога јако осиромашила <pb n="115" /> била.{S} Милош је одмах спочетка владе своје потпомагао 
 у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} Има случајева, где се смелошћу и одв 
</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> </div> <pb n="67" /> <div 
 он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она  
ва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдуковања сво 
 брига Милошева после учињеног примирја била та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет 
 при управи тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем указала — ве 
ак крста на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала 
ства и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после оних великих ратних напора и вел 
 и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста ува 
урске, која је с дана на дан умножавана била из големе турске царевине, која је бројала 45 мили 
тила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци бор 
оја као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на св 
дну странку, која је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао бољарима својима н 
им поступком мужа свога дубоко увређена била; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино  
на пушчаних у толиким биткама поштеђена била...{S} Благородна жена ова, није могла преживити по 
ико стопа од њега <pb n="55" /> удаљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љ 
решеног њеног стања, у ком је остављена била после ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио 
оја је драгоценом крвљу њиховом купљена била.{S} Русија при утаначивању мира, није са Турском н 
нски уредити, која би уједно саједињена била са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у 
ећ двадесет петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но страховита изнуђења и грозна мучења несретн 
емљопису једва са малом тачком означена била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко ста 
ба задобивеним биткама добро застрашена била, и која би полугосподарство српско признала, да се 
 коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„Господару — ев 
је завера која је супрот Милоша удешена била јако разграната и да потпоре своје налази у Русији 
 је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања 
лику отачастољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво 
едну услугу, која би њему врло пријатна била.»</p> <pb n="182" /> <p>«Његово величанство, видил 
и, која је по његовој заповести сазвата била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа 
а оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој би 
ајања.</p> <p>Оваким је духом задахнута била сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип 
дмах <pb n="195" /> су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су  
и се што противно догодило, то су браћа била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је духом задахн 
е раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели у заједници братској и  
ијатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} По 
пштине прво зато, што је превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго за 
ј догађај, који јасно показује каква је била то војна и који довољно карактерише ове просте, го 
ачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до очите своје материјалне пропасти, големо на 
{S} У такој грозничавој тишини дошла је била већ и година 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да  
тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта ј 
 задобио.</p> <p>Цела земља подељена је била на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај број  
ије.{S} Министару финанције поверена је била и трговина, а министар правосуђа био је уједно и м 
една стихија дивље необузданости; та је била необузданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} Паша  
.{S} Помоћу речених радина уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да ш 
ју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале ср 
се одустане.{S} Паша београдски, где је била столица управе Турске, добије од султана налог, да 
Крагујевац за 16. новембра 1835. где је била и столица правитељства.{S} Но почем и народ у Срби 
 у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат њег 
е под њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузрокова 
колебати.</p> <p>Ова војска српска није била више као проста ајдучка чета, од које се народ оту 
же; свакако пак извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарско 
 за своју политику, јер српска крв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке,  
о највећу војничку вештину.{S} Ово није била занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било лад 
дало било.</p> <p>Столица управе српске била је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у години је  
справљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји 
живе симпатије и поверење народа, то би била неразумност очевидна, које су унутарње <pb n="222" 
"55" /> удаљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере ста 
ну Турску, која је полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољ 
ијатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p 
рагоценије иза њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Мило 
p> <p>Српска аристокрација, која је већ била камен потстицања противу правитељства — послужи му 
 детета загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђе 
само као и други човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позније доба сам 
тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред дру 
о се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Непрестано настојавајући да осујети спле 
атовања, непрестанце с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, храбрећи,  
 сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, 
 су окружја бирала, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је 
е као мало детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робова о некада 
аопштене.</p> <p>Све припреме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цр 
 наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="11 
у, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео п 
<p>Пред четама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно ју 
ао, које су по његовом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више  
ти, које су му од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече султан Милошу — «најискрен 
{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад  
 сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико година, кад одвратити га хтедоше 
, што су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати грађанске одношаје јавног прав 
ове по војничком начину потпуно удешене биле, борци су страховити и непобедими, и то не по број 
та поклонити увредама, које су нанешене биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш  
 почну врвити гомиле, које су задахнуте биле одушевљењем.</p> <p>Свештеници, који великог уплив 
множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално добро стојали,  
p> <p>Срдитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направил 
812. и 1813. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва из 
.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто невоља ран 
ај број на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, јер других способнијих људи за та места с 
глу, ове чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима бил 
јући заставу у руци својој, на којој су биле белим словима написане ове речи: «Отачаство, Слобо 
ма је Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S}  
траних сила.</head> <p>Околне силе нису биле позване да прегледе устав, који је био у Београду  
 владу.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очин 
Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом 
оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и  
т поставити на оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени господар онај: ком имате ви за 
е пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању уз 
 Старе пак присталице и фанатици турски били су дубоко разјарени, гледајући у овим поклонима св 
у.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу независност, ипак с 
тни Турци јадном Србијом опет завладали били, нови паша од Београда Солиман изда заповест, којо 
 цену ставили били, они су опет заузели били своја стара места, а житељи равница остављени сами 
уставобранитељи по целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно 
е, на коју су Турци голему цену ставили били, они су опет заузели били своја стара места, а жит 
агујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући 
</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Турском, да би од ове задобили свој 
 <pb n="38" /> турских, који су навикли били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови љ 
не овог прогони палигоре, који су одани били протународним интересима и да их замене људима, ко 
од својих земљака као пријатељи примани били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, 
ом <pb n="145" /> и совјетовали и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпосле на 
 до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне песме, које су до овога часа сам 
b n="56" /> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На 
а онима који су му од дивана предложени били.{S} Руско посланство које се с почетка чинило да у 
пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици з 
ђу људе, који да су сами себи остављени били, много би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, п 
 стране потиснути и у градове затворени били и кад су их војском опколели, заузеше они сва села 
да тако раде, већ што су често занешени били страсним жељама својима, и оно су радили што радит 
поразумети се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној реги 
 ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчасти 
 своју на победу; они су у ствари самој били заточници светога савеза....{S} Турска је опет пов 
јој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После једне године, одкако је Ђорђе отишао 
и су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ к 
у свагда беху при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових пресуда, што их  
емљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод устава давао 
ве из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако 
ештина у војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узви 
еша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног  
су обично Србијанци из равнице, који су били право и неправо гоњени од својих немилих господара 
лостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи устава српског од године 1837.</p> <p>Није  
јдука; старци, жене и деца остављали су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од 
, који су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодољивим препонама, провукли су се о 
се разда онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше в 
 —</p> <p>Заплашити карактер овог рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове приста 
 овом послу само мимогредно улогу игра, било је доцније душа свију преговора и није остало изме 
о, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, ко 
ихова дела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или у каквој другој држави своје посре 
нова, колико је и војвода <pb n="60" /> било.{S} Ове совјетнике су окружја бирала, потврда избо 
отужи самоме руском или турском двору — било би непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, г 
х ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и пробисветова <pb n="38" 
штало није, но једно је само пред очима било — одупрети се сили тираније, те збацити са себе ро 
 Љубице, у овим данима великог искушења било је чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би им 
авана:</p> <p>Почасно обновлење совјета било је већ закључено у општем договору.{S} Но Русија,  
е и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашл 
синуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај више година под турским роп 
нешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се је  
о нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу кр 
ле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није с 
слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство постало тако  
ела.{S} Његово јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, његова нечувена освајања и скор 
обнијих људи за та места с почетка није било; но Милош искуством научен, знао је свести власт њ 
био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном живо 
 у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свог 
ену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем нешто го 
ховне власти; и по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, који је те законе земљи 
е остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љуби 
Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да  
е да се мире.{S} Магновење за преговоре било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба 
.</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису добивале никакву плату од својих старешина.{ 
мртних жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира просјачити.</p> <pb n="1 
рибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која су склони били за с 
 <p>Дело ово од особите је знатности, и било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омлад 
да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и мислити знаваху.{S} У писму том изв 
ирно стадо робова, које се судби својој било предало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} 
pb n="193" /> <p>Међу самим пак народом било је такођер незадовољника, но народ се није тако ла 
</p> <p>Да последњег часа држање његово било је пуно достојанства и благородства.{S} Кад <pb n= 
лив код совјетника.</p> <p>Мњење његово било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде 
 ужасног турског робовања, земљеделство било је са свим занемарено и земља је стога јако осиром 
и он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</ 
енту и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигархијску опозицију  
амере; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </div>  
ду, које му је последње ратовање задало било.</p> <p>Столица управе српске била је у Крагујевцу 
шт једино сретство, које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да о 
ају наравно његово лукавство изневерило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју б 
, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило одвећ весело у светковинама 
е него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сре 
е моје вечитим срамом неверства окаљано било!“</p> <p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему се запов 
љене слободе...{S} Све је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце 
ји у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кнезу од Србије своја  
 је она тајне уходе, којима је наручено било да доказују користи, које Србија од уплива руског  
ине, ово је дело <pb n="171" /> свршено било.{S} У овим делима налази се духа, разума и обзира  
} Кад <pb n="206" /> је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег 
 предузео да изврши, зајиста је огромно било; то показују она мудра уређења, која је он земљи с 
/> њихово име, које је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милошевом гре 
г пузења, држање Милошево према султану било је пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели о 
остане, као што је и код њихових старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао 
раброг и неустрашивог бранитела.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пу 
г. народу говорили» — настави Махмуд — „било је предметом љуте критике, од стране тих сила.» —< 
ила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћај 
 дела.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек у целој Србији, који је њоме владати и 
 делом за војеног диктатора произведен, био је задахнут величином свог позива, и способан за до 
х Турака које смо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо? 
риспео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је често на тајној аудијенцији код султана, без да  
је потпуно његовом телесном саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њ 
 украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубиви владар, који зем 
172" /> представника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Министар унутарних  
 је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промету трговачком, доцније пак  
 знаде да народ није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријате 
, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње организације земље, што  
ло, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n="70" />  
е била и трговина, а министар правосуђа био је уједно и министар просвете.</p> <p>2.{S} Успоста 
ости.</p> <p>Нов устав на овим основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у присуству паш 
инским старешинама, којима је старешина био кнез.{S} Свако пак окружије имало је једног начални 
ша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, које је народ 
ио народно дело, за које је толико пута био жртвовао живот свој, који се сав светли од красних  
оште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац врло добро  
 је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од ог 
основу управе земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{S} Мож 
овјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. <pb n="205" /> година, 
 плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака  
 приврженика у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образованости напреднији од Ми 
а је био господар целог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, које до смрти свој 
ког чела, које га је издавало као да је био господар целог света, ма да је био насликан у своме 
ше многи знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше 
одује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанственији и најрадоснији дан за народ српс 
остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео 
род супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну изазва 
разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов јед 
 да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је 
 сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те 
 под руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спр 
биле позване да прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину његову д 
 и ваља предпоставити, да Милош који је био духа свободоумног, није правио завере, да дело ово, 
овор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку  
ео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потс 
што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорством свога вазала противу њ 
ато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију сво 
 се у разговору придржавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се у чем из 
у и законе народна скупштина.{S} Ово је био други красни део посланства Милошевог и сад ћемо по 
супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђ 
о, за кога час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац просто као и остали војници о 
 је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народн 
услуге чинити.{S} Народ српски често је био несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога к 
рашним у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у 
жати.{S} У сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који је украшен био заставама и зел 
ати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше са 
 да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за војничког поглавара од Србије.{S} О 
з почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је могао владати и обуздати српс 
</p> <p>Овим цифрастим говором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се ј 
и се натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политичк 
асмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопштег љубопитства, ово је он  
ице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег би Турци наметом ра 
дважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен, но једино од попечитеља унутарње 
рности, коју јој дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како 
 није био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да неће моћ 
Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати 
наскоро приметим да прави владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у с 
<p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он је имао својих мана. 
е могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби повукао корист 
простити, но за неправде другом учињене био је неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p 
тивошћу портином, Милош није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико о 
ли брат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на т 
0" /> <p>На цвети 1815. год. искупио се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједа 
и морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналицу, као 
нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с по 
Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француске револуције, која је и 
а.</head> <p>Милош је јошт један једини био између свију вејвода и ратних другова Карађорђевих, 
м њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш о 
 из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, који су за слободу свију бојак са Турч 
 госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично народно <pb n="50" /> о 
противу њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, т 
о народ српски стењао.{S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јо 
ободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског господара, кипила ј 
 љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ исто она 
ек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је противу големе 
 <p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање неср 
, па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, к 
раду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и нар 
те Руске, којој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико уч 
азио, са особом и имањем својим сигуран био.{S} Материјално стање земље брзо се у Србији подигн 
корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама же 
у оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му ј 
њем судару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри свој 
ску војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредним пожртвовањем од стра 
шу човека, који је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчек 
креном разговору, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдеко 
така поглед је његов непомично управљен био на Султана, а затим проговори он гласом громким, ко 
о, народ српски већ је напред опредељен био, да буде мост за случај каква непријатељства између 
испео, гди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана уведен по постојећим обредима и 
лашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно увере 
p>Народ је српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појави 
лики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала,  
матрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за сврше 
овишење пореза, који је већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> <p>«Један тренутак 
азак његов у званичним новинама оглашен био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао 
хвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и постао би изнова роб — а на 
 је био један брежуљак, који је украшен био заставама и зеленим гранама.{S} На подножију овог з 
најимућнији тако и најсиромашнији Србин био задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима су поп 
тог виора, који се у Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутра 
ико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане износити околишење и лукавство 
еном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновници а те 
тво изневерило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из овог случаја задобит 
 да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак ср 
алма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и метне обоје н 
ни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну у народу; други опет  
шт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије с 
а, који је доста незгодан правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша. 
 које до смрти своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним местима, по рогљевима улица, по з 
 тешње границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племен 
ог живота, те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство н 
, којом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај 
машних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћутљивости, која као да му је само  
цима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али нем 
аству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо 
ји је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој независност и слободу њену. 
частва свог! — Дал је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложе 
. год. како је од свију кнежева признат био за врховног господара од Србије, Милош је наумио да 
поведао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њ 
ћу корист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одговор Мил 
ек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је био један мла 
и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S} Уј 
авање својих попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој каз 
оду робова!» —</p> <p>У самом Цариграду био је Милош најславније дочекат; пролазио је кроз варо 
чуо француски говорити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац  
у старешинства.{S} Свако село само себи бира старешине, који уједно и неки део пореза одмеравај 
" /> било.{S} Ове совјетнике су окружја бирала, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа 
еотети.</p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, т 
оред храбрости своје особито одликовала бистроћа ума његова.</p> <pb n="47" /> <p>Вештина у вој 
p> <p>Наскоро после неколико изгубљених битака примети турска власт, да је ова борба ајдука поч 
од красних и родољубивих дела.» — Треба бити поштени признати оно, што је један совјетник јавно 
заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и из други села и окружија 
ју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, ког 
аптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош чудећи се.</p>  
пских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике,  
иш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> гониће сваког кој 
на горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његовом потекле су му низ отворено л 
, за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја вел 
 много шта неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који 
нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви недоста 
јатељства између порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њих 
родног дела.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек у целој Србији, који је њоме вла 
 заведе.</p> <p>Једине околне силе може бити жалише за губитком своје власти, које су из потаје 
 не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати на штету обштине а на срамот 
Његово величанство мисли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго устава, как 
ши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам  
ем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дође 
 обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе навука 
и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви недостатака; но и о 
p> <p>О овој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо речи једног Француског научењака, ко 
 једини брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку, но пошто је  
оста је народа изгинуло самном, па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем и про 
во пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчбу неких  
зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, који су требали предложени бит 
о време одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би  
а пословима, који су требали предложени бити главној скупштини.{S} Нисмо могли до сад схватити  
 совјетници, који видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен уст 
што друго и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано 
тства, која само вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узвишеном госпо 
ем од себе одбијао, невера браћи својој бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора п 
пски, који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме  
/> нејаке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови способни постану дела, која 
пријатељима својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не т 
казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставити, што потпомажући устанак Бу 
но султан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вам 
ви само назови власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парламента.</p> <p>Да  
 обрадовала, није све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепље 
то са једним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да м 
е Србије у језгри својој војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништ 
Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље је 
да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства биће дужност изн 
 да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово неколико простих речи откриле су и  
чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајав 
роји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхић 
скопска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити збачени без претходне осуде.{S} Напредовање њиово  
о је у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, док неби што погрешили противу закона зе 
 имаде свог интереса са портом у савезу бити, — но није хтела никако допустити, да Србија буде  
{S} Љубица и Рат...{S}88</p> <p>XII.{S} Битка исполина...{S}97</p> <p>XIII.{S} Вашингтон Истока 
вати морао.</p> <p>Догодила се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску војску од 1 
ајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба  
"SRP18791_C12"> <head>XII.</head> <head>Битка исполина.</head> <p>У овим ужасним бојевима, који 
 опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је задобивена победа с 
бојевима што су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци  
ула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена била...{S} Благородна жена ова, није  
оде српске, које се користише добивеним биткама и обогатише се, изузимајући јединог Милоша, кој 
која је већ толиким од Срба задобивеним биткама добро застрашена била, и која би полугосподарст 
ду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{ 
ашивост и српско безпримерно јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше пред 
српска крв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајат 
чити.</p> <pb n="105" /> <p>Усљед једне битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Т 
p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, 
еши и судбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим сударима беху Турци потучени.{S}  
а-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у Бо 
ојим ђенералним штабом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца  
он није хотео шњима упустити у отворену битку, где би голема турска сила могла његову малу чету 
же у лакоме сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У цел 
 <p>Оваким установленијама, чини ми се, биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем скопчано 
 бити или не; а попечитеља казначејства биће дужност изнети и показати по истеченију једне годи 
вде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на 
у дела, која ће једном њихово политичко биће утврдити.</p> <p>„Народ је“ — говораше он — «једна 
редусретајем овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем величанству - - - - ви сте 
росте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут б 
Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотове де 
ту није било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са сви 
Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето ова 
тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Турака, међер има не 
 размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201" /> противу нас узела; она 
ју би власт турска могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Ц 
 роботе.{S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта је мог 
спомен.»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи с 
ара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бо 
 обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како  
ост обузда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сноси 
ост је наша, да штедњом набавимо јавној благајни порез, који је пре раденике тиштао.</p> <p>Зат 
дмеравају и скупљају; они сами рукују и благајном општинском.{S} Сваки плаћа порез по своме има 
е речи одговори.{S} На појутарје једног благдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S}  
есима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу није <pb n=" 
 опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти 
еби за највећу част држи, то изванредно благоволење — којег је он предметом — од стране његовог 
з земље полазио, дала му је руска влада благоволећи савет, да остале дане своје проведе у миру  
 је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаже, док међу тим остале суседне силе нис 
и у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом 
вени! проговори мати падајући на колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам 
на тој указаној му неизмерној милости — благодари.{S} Цркве нису већ више могле примати у себе  
шени господар онај: ком имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само забора 
, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле...</p>  
мљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди ономе, који се је жртвовао овим магно 
з познавао Русију а тачно је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S} А зато није био небл 
пет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније правитељства представничког у Србији има 
 у свему попустити, што ће се са општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекне Махмуд,  
 а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је п 
у од Србије: «уверење високог уважења и благонаклоности од стране његовог величанства император 
 у толиким биткама поштеђена била...{S} Благородна жена ова, није могла преживити покор тај, по 
 <pb n="209" /> <p>Но при свем том, ова благородна душа, морала се више пута поклонити увредама 
 у стању нису описати изражаје лица ове благородне жене и њезин звонки глас, којим је то све из 
вио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племените намере његове осујетио, ма да је 
о уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било д 
лош у данима свог горког искушења, увек благородно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово 
 старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p> <pb n="153" /> <p>Треба и на п 
дно оно народу одузети, што му је истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је пр 
затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он 
жање његово било је пуно достојанства и благородства.{S} Кад <pb n="206" /> је већ све спремно  
да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме  
 старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле и од страха  
 руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њега.... јатаган <pb n="27" /> му у срце с 
 и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и благослова, дочекају победиоце у ослобођеном Крагујевцу 
о је клечала пред његовим ногама иштући благослова; за тим весело погледа напоље на гомилу војн 
 у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благословени! проговори мати падајући на колена благода 
м појасом.</p> <pb n="11" /> <p>«Отац!— благослови ме, а ти мати моли светог великомученика и п 
и <pb n="75" /> са највећим одушевљењем благослови пред њим стојећи наоружани народ и рече им:  
 владе своје потпомагао овај први извор благостања људског и среће државне, пошто је земљеделце 
 смерало; да преобрази власти и подигне благостање народно, то онда видити морамо, како Милош м 
 позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но једна слава није довољна, нити  
т много обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви и 
ј крупи глас — „заклињем те именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да се ид 
вјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писати з 
нез је млад човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа, понашање му је отлично.{S} Зачудим 
 своје за несрећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са својим жалосним зрацима у поноћно доба о 
 из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определ 
 Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S}  
ција нене потајне завере, које су народ близу планина стојећи за устанак удешавале; — оваке неп 
!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сј 
очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане  
у паше обнародован, који је као комесар блистателне порте, народу исти растумачивао, и народ га 
им да Србија те уговоре, које је она са блистателном портом заклучила — савесно испуњава.“ —</p 
у људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у т 
ичтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево про 
 се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах  
 да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и он 
ти турски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто  
остих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћутљивости, која као да 
, ова два велика поборника, које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из турс 
p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искре 
одио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n="70" /> <p>На цвети 1815. г 
ди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске ш 
ао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — нем 
.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="135" /> да  
викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви пролив 
 била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајати, морало је до 
је к небу као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих својих.</p> <p>Ништа није жало 
 из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили непријатеља  
 силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p> </div> <pb n="208" /> <div type="chap 
господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодо 
 милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави, да док је 
тна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато влас 
ихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху непобедимос 
ив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—< 
е истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} 
немогли, мало <pb n="79" /> застану.{S} Богати турски шатори, што су јих они истина Бог скупо п 
 турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиран 
довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је 
сретство и начин како да прикрије своје богатство, <pb n="65" /> које је задобио... и да личнос 
 наоружаних људи, који су се свемогућим Богом и његовим распетим сином Исусом Христом заклели,  
 рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p 
ати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти  
 нас сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласно.{S} К 
ве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — благодари. 
ован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p 
Сиротим и жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „да живот српских жена није ништа  
ка једног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси т 
рже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарим 
ори мати падајући на колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја 
 испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је упр 
јатељ, вичући у највећем очајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом нес 
 се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди  
лага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли 
и светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> 
 општег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари 
а је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломље 
шна судба, ил пре свега казнећа десница божија, за учињену неверу браћи својој - наведе га, те  
е.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт, размислите  
не се именом светог Јована пред олтарем божијим и назову се „побратими.“ Ово својевољно саједињ 
и дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ — 
оме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разговоре вод 
ове речи:</p> <p>«Ти си погазио заповед божију, која вели: не кради! — а крадљивцу треба судити 
, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито  
да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини једног заробљеног, у невољи и неправди  
претераном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у  
н знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прек 
независности и слободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима ч 
дма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи св 
орђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесч 
 крви српских синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног отачаства. 
љено.{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци ос 
рца народна, за свето подузеће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Неколико тренутака, посматра 
су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и пре 
 Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После неколико часова роди се и сунце и о 
{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слоб 
еља неустрашимо на сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа 
бе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са обе стране јунач 
 јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу којима је био  
вом, од самог претварања, пренемагања и бојазљивог пузења, држање Милошево према султану било ј 
ке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљује ватреним и одуше 
ћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После једне године, одкако је Ђорђе  
ани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ по 
и дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи нестане  
о.{S} Војници, који су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} З 
ца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла влада 
шћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају свом к 
ш није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било 
ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по  
годе на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њихових народа же 
 гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да забор 
х прозора, окићено је заставама народње боје, цвећем и зеленим гранама.</p> <p>Велика црквена д 
нак будућности, проказала му све крваве бојеве, непоњатна освојења и увенчала гордо његово чело 
 Срба. </p> <p>Небројене жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице проливала, нису  
итка исполина.</head> <p>У овим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Ср 
рпским.{S} Често му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово  
 на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим биткама, где је 
ебе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поред другог и враћају се као по 
стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за бу 
ом помогла, толико му је великодушије у бојевима код самих непријатељских војвода многе пријате 
е описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа. 
рђевом жртвовала сталност свога народа, бојећи се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812 
ик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не господине, р 
а, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме заробљеном 
анка, пређе, него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страхов 
рашног ратовања, непрестанце с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, хр 
сност - видили смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабријих в 
а мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај 
ео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино прибежиште од свију беда и 
 више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбијене  
ни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова имена вечито се сл 
наш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у свакоме војнику српском 
> <p>Ратни догађаји, који се на српском бојишту догађаху пролазили су једни за другим.{S} Први  
ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, 
воју личну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад  
кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград 
штво са једним војводом остану мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих ко 
> <p>Кад би разјарени српски војници на бојном пољу после победе сваку штедњу одрицали, викао б 
 би јавну неправду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима  
оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Она је  
мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемог 
ове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколи 
 да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним непри 
аоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће пожртвовање, а 
ет га победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош је показао највећу војничку вештину.{S} Ово 
и ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> <p>„Његова молба се испунила“ — пр 
ака јунака, у овом новом ал страховитом боју починила и под предвођењем Милошевим Турке из Срби 
е не само као и други човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позније доб 
 под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са ов 
е савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу свом 
 његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече:  
 <p>Вештина у војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана 
злети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним нападајем збун 
чекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p> <pb n="212" /> <p>Тугујући горко на мртвој 
е отачбину своју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбин 
ар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово високомерно питање, које је  
рош пролазио, видио сам гдекоје војарне болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају и 
огило, <pb n="192" /> и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реш 
ива руског имати може.</p> <p>Неки опет бољари српски, повукли су канал од црног мора до срца С 
pb n="194" /> <p>За ове оптужбе које су бољари његови Русији доставили и за поступање ове проти 
о му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страних с 
на била, јер кнез Милош није дозвољавао бољарима својима никаквих личних сталних преимућства, д 
d>Ајдуци.</head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци и 
могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и распр 
боду, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста  
Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно ј 
у сами себи остављени били, много би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем н 
ности према Русији, која је мислила или боље рећи, није престајала њега уверавати; да је она за 
својим у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеком путу, долазило је  
му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне п 
ова чезнула за непознатим — ова морална бољетица која мори и упропашћује толике младе људе, поч 
виде разлику између два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала,  
дено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма 
дили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себ 
ију, који га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, што их с 
Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на супрот ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у 
6 година, ступао је он у редове српских бораца као прост војник и ради показаног ванредног јуна 
 битака примети турска власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави политички кар 
ље побеђивао — пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, ко 
.»</p> <p>Жене српске при овој народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из  
ко је живо учествовала књегиња Љубица у борби за независност - видили смо њене грдне напоре на  
авила, која је већ двадесет петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но страховита изнуђења и грозн 
а у боју била, него је и саму политичку борбу у позније доба сама водила — шта више мерила се с 
што удешеним плановима, отпоче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{S} У с 
 и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше  
ривале сенку власти владаоцу остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење  
је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело наро 
ћи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устанка; попалити и са земљом 
грех, што су се двадесет година јуначки борили за повратак изгубљене слободе...{S} Све је сад д 
јдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест  
милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је с дана на дан умножа 
та, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саи 
м, газите преко мога тела и непрестајте борити се докле последњи Србин или последњи Турчин не п 
висити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знам 
 војничком начину потпуно удешене биле, борци су страховити и непобедими, и то не по броју људс 
твори сад изглед за победу неустрашивим борцима српским, који се бију са крајњим очајањем.{S} Ш 
тиву даија, Милан се налазио међу првим борцима за слободу српску и јуначтвом својим, попео се  
у се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара 
 коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се пов 
га, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако види; јер она по Турс 
са спустила се на рамена, бела као снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S} Његово см 
 бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је драгоценом крвљу њиховом к 
е судовима нашим предписати, да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин 
шћу и постојанством преко сваке похвале бранила јуначки слободу свога отачаства, и особитим нап 
лно из земље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије и поверење народа, то би била не 
ли били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добр 
крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у  
ише нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се  
еле њима њиховог храброг и неустрашивог бранитела.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом  
ешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљи слободоумн 
а.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног отачаства.“</p> <p>За пет мин 
Србијом владала, није их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачка 
родство пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би 
 Обреновић...{S}27</p> <p>V.{S} Милош и брат његов Милан...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба под 
рла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни к 
 сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваљ 
атраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од 
то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти ј 
о отачаствољубља подрањивао је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер овога, н 
ку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они су заједно провели живот, 
рани на оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод  
ме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје з 
 ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади  
е више располагати, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они  
ри талира за пол године по имању сваког брата да подјеле најправијим начином, како ми неби сиро 
важнија наука, <pb n="35" /> коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и в 
 претерала све границе фанатизма. — Име брата јесте најсветији и најтврђи <pb n="28" /> савез — 
рише народ и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке Лазареви 
е у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест његову, са најве 
један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза Милоша изазвало, већ јед 
и једну младу девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје ку 
стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље про 
зило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити  
/p> <p>Код нашег простога народа, љубав братска је претерала све границе фанатизма. — Име брата 
 се овај вечити савез јединства и слоге братске далеко разгранао, мудре старешине српске, прими 
 од свију страна дошао, да буде учасник братске скупштине, где ће се ток свију ствари отачастве 
 <pb n="146" /> мостове села међу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи али 
 је општа.{S} Они су живели у заједници братској и по предходном договору, нападали су и убијал 
 се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, један друго 
 истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај  
 су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за пред 
е склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја с 
ојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, 
 ако би се што противно догодило, то су браћа била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је духом  
ободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевали.{S} 
неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала их где један за другим смрт 
и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој 
ису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да  
 мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана 
 и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су заклон, непрестано вичући; «удри за кр 
бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ —</p>  
"163" /> дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја 
ачку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде  
ска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Мило 
значити, него јавна саучешћа Срба према браћи својој, која под турским јармом пиште»!!! —</p> < 
 са негодовањем од себе одбијао, невера браћи својој бити, — побегли су у Аустрију, где код там 
 му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место  
сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.< 
и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p>  
што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, који су за слободу свију бојак с 
е, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља п 
знећа десница божија, за учињену неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као кака 
вом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили б 
ом нашим, долазим опоменути вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској  
дрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише кр 
аша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мен 
 са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у 
би своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад  
/p> <p>Све ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и 
 што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>« 
излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и ј 
да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки вошт 
ове речи: «Отачаство, Слобода!“</p> <p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигн 
да» — и са особитом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а 
ужје, на оружје!» повика народ.</p> <p>„Браћо!“ одговори Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, г 
месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено 
знаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наше.» 
дкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је та 
је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са збуњеним пог 
им попео и узвисио над осталом јуначком браћом својом.{S} Име његово расчуло се у народу српско 
, који за слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спасит 
; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> 
р имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба детета 
ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је сплетка 
подлога сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, који су се дали за пар 
ницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале супрот Турак 
ђевих, који није хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одго 
 војводе, који су небројено пута водили браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточ 
арцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу као непријатељ, вичући у највећем очајању: „Мили  
је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство 
и пробитачних установа, којима је Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их 
ихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају глави његовој израз гордељиви. —</p> <p>Так 
о једног чамца, који је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га на м 
 тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отвореном 
авали.</p> <p>У унутрашњости Бугарске и бреговима старе Маћедоније, која је стајала под управом 
 пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</p>  
 сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који је украшен био заставама и зеленим грана 
намешта около оног узвишеног краљевског брежуљка.</p> <p>Дванајсти сахат избија на кули крагује 
е са породицом својом на једном зеленом брежуљку, који је растовом гором обрастао, а спуштао се 
им гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, д 
 својом, а совјетници опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет 
ода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико својих прист 
 на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са свога седишта, те испод сламњаче извуче с 
сигуран био.{S} Материјално стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и ма 
ро надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек н 
са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужас 
а су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n="218" /> Ви сретн 
уставно, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Срби 
ушност законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио 
.</p> <p>Од Крагујевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше 
ијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <div typ 
чени.{S} Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине турске ханове и паланке поп 
се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <p 
и удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини  
.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако сам 
у коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, 
српски редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућени Турци, двапу 
ултан одважно пође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада војника скупе  
<p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану опере 
пуним осветољубља.</p> <pb n="81" /> <p>Брзо затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крв 
здавалац</p> <p>Конст.{S} Трумић</p> <p>Брзотиском штампарије К. Трумића</p> <p>у Митровици.</p 
установљенија која сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људ 
> <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после учињеног примирја била та, да земљ 
док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на о 
 да препадну србима. —</p> <p>Но колико бриге труда и стрпељиве умешности је стало и требало ус 
га истеривали.</p> <p>Непрестано водећи бригу, како би простоме народу сиротињу одлакшао, дао ј 
бива код других народа, поткрепљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како 
но, да ваш начин управе, задаје озбиљну бригу силама, које су признале полунезависиост Србије.» 
начена била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђо 
ијона разна народа — имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевин 
ди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну независност 
ој Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су 
пку...</p> <p>Турци видећи овако малени број Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих в 
 окружја, доцније је Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, јер  
—</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- и нес 
била из големе турске царевине, која је бројала 45 милијона душа, и чију је војску предводио чу 
а род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико својих присталица 
ора, почне одмах с почетка, ал издалека бројати све велике услуге, које је Русија 1833. год. Ср 
о, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће на 
д је година дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} Онда смо се на 
ћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо  
 су страховити и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним јуначтвом 
затвор ставити, што потпомажући устанак Бугара, <pb n="221" /> она излаже очитој пропасти судбу 
ене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љуби 
 да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати 
околици задавали.</p> <p>У унутрашњости Бугарске и бреговима старе Маћедоније, која је стајала  
з учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је о 
јатељима расплодила.</p> <p>У последњој бугарској побуни, њена рука могла се свуда видити.{S} О 
b n="217" /> дошао, да стање хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њ 
 Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно дело, за које је толико 
целом логору само је један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира  
да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђен на месту високом које заузима, и придода: 
молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ова буде одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — 
p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да буде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смеше 
з унутарности од свију страна дошао, да буде учасник братске скупштине, где ће се ток свију ств 
 српски већ је напред опредељен био, да буде мост за случај каква непријатељства између порте и 
 није хтела никако допустити, да Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мислећи, да к 
тви њихових безбожних руку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они с 
нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, з 
 одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си  
е оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати њихов  
<pb n="109" /> <p>После кратког времена буде углављен мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} А 
ње.{S} У тајној једној сједници совјета буде закључено: „послати кнезу шест совјетника од стран 
о с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дођ 
 да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне битке.{S 
 — Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год буде родољубивих поштених Срца у Србији куцало, име Мил 
у му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат од целог народа за врховну пра 
цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="135" /> да осветли народни празник.{S} У с 
 рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору с 
, јер није био глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да неће моћи овај челични карактер за ру 
аје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb n="147" /> кад све то вели 
род позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом п 
екали са запетом шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колико су српски редови прорешетани  
слободе.</p> <p>Од ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србадије.</p> 
тну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблагодарности према Русији, која је  
је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрен 
је све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица с 
ника и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђ 
ине, на захтевање једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> </div 
е децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb n="203" /> кип на књажевском престолу, ја се  
ажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у сачување браћу и с 
ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити, да моје сл 
" /> повиче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака војевати, да осветим моје О 
ки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у  
удем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу допустити да зада 
сом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји 
 све дотле неокрњену одржати, док седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ј 
вом примирију, којег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p> </div> <pb n="88" 
већем очајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем 
 крв претворити, а за које благодарност буди ономе, који се је жртвовао овим магновеним интерес 
би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“  
и....{S} За име Христово, бар ви остали будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да своју  
ом моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати, док седео будем на  
а утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благословени! проговори мати падајући на колена  
и противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби м 
="101" /> Двадесет хиљада нових војника буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа с 
ред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг у 
тка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним в 
, да их чувају, докле се год они борили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци  
нима знати који нису овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, д 
утња <pb n="96" /> Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне во 
о су српски редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућени Турци,  
 да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се с 
је на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и п 
 дао и да од послушности њихове, зависи будућа судба отачбине, и да он остављајући на престолу  
ање стављено бити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипломације, ма да  
сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb n="10 
Милоше препоручи твојој жени, да буде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се л 
 Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, ш 
будила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Ка 
лима налази се духа, разума и обзира на будућност, који карактеришу сва дела Милошевих установа 
 свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности избавлење и ослобођење отачаства, док се неб 
 од Шумадије пришапнула му сјајни санак будућности, проказала му све крваве бојеве, непоњатна о 
еби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућности твоје отачбине — онда задржи код себе сина т 
м потпором удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресења Христов 
д о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множина народа опколи конак, гди ј 
крсне човек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пр 
дно <pb n="50" /> одело, његову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховног господара Србије, кћ 
доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на оружје, несретна њихова родбина и  
урске повторити може оне знамените речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више доли само једног чо 
бично као гробна тишина предходи свакој бури што наскоро долази, кад народ намисли светити се с 
S} Чуо се само из далека велики немир — бурна <pb n="41" /> разјареност народа, која обично као 
ећа у гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потребовао општу потпору од свих савезник 
ом захвалити, устане колики је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја  
естити?“ —</p> <p>«Предмет је овај врло важан» — одговори султан — «о њему није се могло радити 
Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потс 
{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И так 
е том великом државнику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изо 
знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мо 
 света, они очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв прет 
енцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило одвећ вес 
аклем обичају, може се судити неоцењива важност поклона тих; што јих је султан свом побунившем  
ој другој држави своје посреднике, чија важност јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је 
 у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у страном свету задобити и њу на корист н 
било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из овог случаја задобити могао.{S} Па  
о; а особито, кад ова дела која највећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са оним кл 
а гоњеним, била је јача и претежнија од важности оружја гонитељева, то су они добро знали! —</p 
тврђивати; но Милош знајући од какве је важности то место, нареди да се одмах на њих удари, и п 
 са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да  
ање Милошево према султану било је пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели очи своје на с 
је свима својима подузећима поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито по 
 иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb n="152" /> ужасне смрти патријарх 
рење правленије, прелазим сада на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак р 
 био одвећ задовољан са упорством свога вазала противу њих....{S} Но Турска се налазила под тер 
 прешле, Махмуд сад развије пред својим вазалом, сву кокетерију измишљене учтивости, те са најв 
и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за само његов 
говори:</p> <p>„Знаш аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућ 
оје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде да остан 
 да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми с 
а према турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу стр 
 у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували су непогоду, која беше поводом тако рећи ја 
 велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година назад повратимо на оно до 
<p>Устав овај нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p> 
кне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити ономе ни о 
тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљно држање  
 треба ова потварања одбацити од њега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа свободоум 
 страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима прав 
 приходима земаљским.{S} Народу српском ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни  
..</p> <p>«Устани жено — Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устр 
 давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n="148" /> данак.{S} Но моје д 
е срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које  
 сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> пиштољем на мене, а 
лизаву стазу политичног дивана навести, ваљало је самом султану да започне извршивати заповести 
елом добије круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаже,  
о уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Србијанци, видила је где два  
задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и бл 
нке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме, који као неки исполини изгледаху  
на на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју по 
у довршени, нису ову тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош ниј 
х посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за  
а супрот ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Во 
дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од 
оже бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} 
и у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S 
говори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, којим би могли изказати то  
одовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока  
онети онима, који много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!» — о 
 је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поред о 
изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p> 
 сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенарод 
>„Куда сте потегли несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли за 
о зло употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје оз 
ило је досад установљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити  
енути вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао читати,  
0" /> нама.{S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дјела н 
ње.</p> <p>Све ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чу 
пштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја печа 
а за добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите ваш 
рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним господо, остављено је да довршите дело ва 
м погледу желило је његово величанство, вама лично доставити упутства, која само вашој особи од 
ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде 
ег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p> </div> <pb n="88" /> <div type="cha 
Сербије.{S} У слову том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сам 
 својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама приметити, да околне силе а нарочито пак покровите 
е кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанск 
ати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваш 
на твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> </quote> < 
ећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним господо, остављено  
 пред вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи ост 
крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак неста 
е ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки начин к правици и човечанству, доносио св 
о дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредним пожртвовањем од стране Срба.</p> <p>«Народ је 
, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће пожртвовање, а редовима неп 
ару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, који <pb n="1 
ораца као прост војник и ради показаног ванредног јуначства на Ужици, постаде и он војводом поб 
 има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно о 
отврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p> <pb n="212" /> <p>Тугујућ 
раг тамо!» —показујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете 
у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор српски,  
ш најславније дочекат; пролазио је кроз варош к палати султановој, на коњу источно оседланом, у 
 учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне болнице, школ 
дивоте пуна равница, која окружава малу варош Крагујевац, била је опредељена за ово велико праз 
стом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше вође ва 
колели, заузеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показ 
показала нужда, да треба заузета села и вароши грађански уредити, која би уједно саједињена бил 
ци потучени.{S} Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине турске ханове и пала 
и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца, била је управа предата кмето 
ма на бојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај М 
з своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима, пред дућанима, где се обично ликови свих слав 
е просто дете у додир и са становницима варошким, виђало је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва 
ан — „лишавајући себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} Искуство оно 
емљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте пређе бил 
 то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —< 
гово је величанство заповедило мени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите правед 
вим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење према Русији, ве 
ега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сак 
ене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Натраг тамо!» —показујући при том рук 
 другог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим интересима, као и да у 
ази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош са узбуђеним 
е; ког пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош чуде 
" /> Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико 
 промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривено и 
pb n="95" /> <p>«Нека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља  
укавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те нехтедосте 
и, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужн 
и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за дла 
ема Русији, верној савезници султана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> <p> 
и ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине м 
вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено  
и свештенством нашим, долазим опоменути вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} 
ладате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којо 
ак букне на његов глас лицем на празник Васкресења Христова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на 
Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руски, рачунајући на <pb n="191 
 руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, 
тео да се народ постепено изобрази кроз васпитање <pb n="118" /> нејаке деце, и није престајао  
 Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим званијама у војсци и н 
 ухвати <pb n="100" /> Турке између две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ов 
елесном саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њихових карактера, а  
но ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и ватрени позив, који чудноватом краткоћом својом пред оч 
 бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљује ватреним и одушевљеним речма срца народна, за свето под 
 важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди оно 
дозвољавате народу прекомерна права.{S} Ваш устав даје му једном речију велики простор слободе? 
 јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљну бригу силама, које су  
" /> правилима добре економије, коју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да от 
 <pb n="158" /> видеше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима из 
ки достојници вашег сијателства туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> униште  
г интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уређења интересују и друге силе, ако су с 
ке на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори 
—</p> <p>«Кнеже!» — одговори он живо - „ваша установлења имају у себи такове основе, које потко 
ом руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робљ 
екне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је истина основано, али је и моја  
езу:</p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амнестију неуважавамо.“</p> <pb 
ј земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар  
 сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење према Русији, верној савезници с 
ечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сва 
купштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше величанство увидити, да он не може никог другог ин 
преломљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким сведочбама с 
оговорите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је 
е на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државному уста 
{S} Ако хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потпи 
 за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако ми 
во, којим би могли изказати то признање ваше, које дугујете императору целе Русије, вашем прија 
 то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасходство наћи без сумње да је то присто 
вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико и  
онда бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ — 
ујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се та 
ме овај прости одговор Милошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како данас постоје имају у себи мног 
икаквог околишења настави даље:</p> <p>„Ваше величанство! — у извештају томе, ког сам ја велико 
анцуз, и да сте послати од правитељства вашег, да извидите невоље и да видите, каква насиља Тур 
 до знања, да се неки високи достојници вашег сијателства туже на ваша насиља, која на то теже, 
, које дугујете императору целе Русије, вашем пријатељу и закрилнику целе Србије, кад би само у 
 збуњен, него да бих могао да одговорим вашем величанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало  
еског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног досто 
ифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торжес 
{S} Иста та одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупшти 
ност, а ви не потписујте; но заповедите вашим министрима, нека штеде и нек се поврате <pb n="21 
ади овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим интересима, као и да утврдим вашу влас 
 Битка исполина...{S}97</p> <p>XIII.{S} Вашингтон Истока...{S}110</p> <p>XIV.{S} Наследни кнез  
SRP18791_C13"> <head>XIII.</head> <head>Вашингтон истока.</head> <p>Једва једанпут Србија после 
султан Милошу — «најискренији поштовачи ваших ретких заслуга, <pb n="158" /> видеше са сажалење 
 господо, остављено је да довршите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаство је бесмртно!{S} 
</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жалосни приз 
сом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији од оно 
ама лично доставити упутства, која само вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено  
тача. <pb n="218" /> Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и 
сопственим интересима, као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одржати жели и са 
n="133" /> Милош ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p> <p>О 
у слободу своју.{S} Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно г 
едан знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да овај с њ 
земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113" /> земље ко 
реновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама св 
а прибавила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина 
ш је јошт један једини био између свију вејвода и ратних другова Карађорђевих, који није хотео  
он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је  
 да Србе раздвојењем ослабе, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Србији верне обрасце о 
> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у нар 
же се опростити ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — одговори Милош зада 
е с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас 
ајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша под 
ашавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубиви владар, који земљи с 
немо сматрати у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да преобраз 
 <p>«Ти си погазио заповед божију, која вели: не кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за ови 
је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не 
ају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бог једног за другим Срби 
p> <p>„Народ је“ — говораше он — «једна велика породица, од које сваки члан мора поњати своје и 
 покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Његова потајна моћ и  
.</p> <p>Он је заиста, тако радећи имао велика основа за своју политику, јер српска крв није би 
ости, и било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омладина турска узносила је ову решит 
 боје, цвећем и зеленим гранама.</p> <p>Велика црквена двокрилна врата широм су отворена и укра 
огодио вољом народа, него вољом његових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него шт 
p>Кнез Милош пао је сплеткарењем својих великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ  
ити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у  
 власт у својим рукама, коју су доцније великаши српски од њега преотели — али великаши српски  
као правилан примио, и тако сами српски великаши отворише широм врата, да се Турска и Руска у с 
 великаши српски од њега преотели — али великаши српски Милана и у гроб положише, а власт му, к 
иле нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике пристојности а уједно и одважности увредило је и 
ге, које је она делу народњем указала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и  
дражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике силе, које шире своја снажна рамена преко толики 
о што је народу свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, које је народу своме учин 
е и горди падиша, да он без употребљења велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете поб 
лгоруки њега обавешћује, Србија зајиста велике обвезе према Русији имала; а што се признања тич 
 Махмуд.</head> <p>И зајиста, после ове велике народне скупштине од 16.{S} Фебруара 1835 год.—  
ређено 300.000 Ф. — из обзира на његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је  
дмах с почетка, ал издалека бројати све велике услуге, које је Русија 1833. год. Србији у делу  
е и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учинили и управо да речем образ му осветл 
н првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb n="48" /> услуге које је он отачбини својој  
а гомилу војника, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој  
аставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њихових карактера, а највећи п 
вету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики немир — бурна <pb n="41" /> разјареност народа,  
вљати ји, оволика гомила неможе се сбог велики трошкова сваке године овако скупљати.{S} Овакви  
b n="32" /> повиче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака војевати, да осветим 
у Милошевом захвалити, устане колики је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докл 
имала је без <pb n="196" /> сваке сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, а Турска на 
законима прибавила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је вл 
, који је при свој својој младости имао велики уплив код совјетника.</p> <p>Мњење његово било ј 
а та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналицу, као што сам ј 
ава.{S} Ваш устав даје му једном речију велики простор слободе?“ —</p> <pb n="160" /> <p>„Народ 
ки рече:</p> <p>«Кнеже! — један је Алах велики... </p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и са т 
немецки језик преведене и код Немаца са великим одушевлењем примљене.{S} Бечке новине упознале  
ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и одушевлењем прихвати народ ове Кара- 
од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени великим губитком, немогоше гонити их, већ осташе у шанч 
 их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима, пред дућанима, где се обично ликови с 
ена, после оних великих ратних напора и великих војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{S} 
удну снагу има.</p> <p>У једноме основу великих и пробитачних установа, којима је Милош браћу с 
кати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових великих и доброчинећих мисли и - непрестано поступање п 
 ни поставио где је, но ми због његових великих услуга отачаству указаних и што је он за нас до 
а.{S} Земља била је смирена, после оних великих ратних напора и великих војничких трудова, сљед 
ш Крагујевац, била је опредељена за ово велико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него што је  
p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима великог искушења било је чудо мужанствено; беше одана и 
пастир и јунак српски, стане гордо пред великог господина Руса и охоло рече му са изразом који  
ле одушевљењем.</p> <p>Свештеници, који великог уплива имадоше на ратоборни дух овога народа; п 
авац, човек у ком су се све способности великог владара слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово ј 
оји синови, окружен својим најглавнијим великодостојницима, на велику годишњу <pb n="210" /> ск 
вном делу његовом помогла, толико му је великодушије у бојевима код самих непријатељских војвод 
еда ненанесе.{S} Ово Милошево постојано великодушије њему је код својих задобило уважење и пошт 
а.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодушију Милошевом захвалити, устане колики је вели 
о је поњао дужност, које му је налагало великодушно поверење спроћу свом старом пријатељу и он  
чанство! — у извештају томе, ког сам ја великој скупштини поднео, нема ништа друго; но је описа 
уди запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам  
0" /> Турке између две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је  
ла се са портом и исполином севера — са великом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо ви 
омоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, с 
ну кнежевину тако уредио, остало је том великом државнику, да даља далеко важнија и већа јошт п 
!— благослови ме, а ти мати моли светог великомученика и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде  
јим најглавнијим великодостојницима, на велику годишњу <pb n="210" /> скупштину, где су се у пр 
атан ланац да привежу; зато сад поставе велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а 
осподара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом самим; своју је задаћу он већ на 
д оба двора намера Милошева начинила је велику забуну.{S} Искључење породице Обреновића са српс 
и чудновату жену, која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са не 
у никакву науку учила, ипак су показали велику вештину у вођењу рата и управи народној.{S} Они  
а у посланству руском у Цариграду имали велику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, 
земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику отачастољубиву власт, ма да је она била за гдеко 
верило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из овог случаја задобити могао. 
алира за пол године за главу, да плати, велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: а 
ељству чинио; <pb n="147" /> кад све то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи  
јег је он предметом — од стране његовог величанства императора свију Руса — примити.</p> <p>Зат 
ења и благонаклоности од стране његовог величанства императора свију Руса». —</p> <p>На које по 
ом пољу стати на супрот Турчину.</p> <p>Величанствена је и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ 
има овај тужни призор.</p> <p>Свештеник величанственог изгледа у светом оделу код олтара је, та 
ислу <pb n="188" /> управе, и његово је величанство заповедило мени, да вас нарочито позовем, д 
ини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше величанство увидити, да он не може никог другог интерес 
ог околишења настави даље:</p> <p>„Ваше величанство! — у извештају томе, ког сам ја великој ску 
ст, коју је њима устав дао...{S} Његово величанство мисли, да би ви може бити добро урадили, ка 
 и само у овом погледу желило је његово величанство, вама лично доставити упутства, која само в 
>„Ви мудро поступате кнеже! — Но његово величанство мој најмилостивији господар јесте једини и  
зива, до дође у Цариград.</p> <p>Његово величанство» — гласило је писмо — «сматраће онај дан за 
на била.»</p> <pb n="182" /> <p>«Његово величанство, видило би са задовољством кнеже, а тако би 
а са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, које је само једној књегињи својствено.</ 
н, него да бих могао да одговорим вашем величанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи,  
ерења и особитог призрења према његовом величанству у свему попустити, што ће се са општим благ 
признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, то цели живот његов  
мљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким сведочбама свог д 
г диктатора произведен, био је задахнут величином свог позива, и способан за довршење народног  
даније војводе ајдучке, Станоје Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је по 
е с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирот 
рзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да  
 јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло  
е му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он и 
е ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хо 
Доказано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S 
 У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, 
Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно 
века — може песник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и Омира.</p> <pb n="29 
 своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је  
дну час другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p> <p>Пре свега морамо овде ону љутин 
рбија је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала 
 истините, јер су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</p> <p>Све припреме су готове  
у ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске 
за ваше савршено поверење према Русији, верној савезници султана, и вас позивам, да се дате вод 
жног држања народа српског, зависила је верност порте у извршавању примленог <pb n="112" /> уго 
ијем поверењу.»</p> <p>Милош, који није веровати могао, да између Турчина и Србина срдачна накл 
о славиле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну  
епрестано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милош 
Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Је 
ија, ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства  
власт“ — одговори хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене сано 
и своју изгубљену слободу.{S} Радосне и веселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњава топова 
ош и поздрави весело цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је 
{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући из гласа јуначке песме, што је од сво 
д постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерадосно поздрављао, као  
ном одушевљеном полету, кад га је народ весело усклицима поздрављао, поглед је Милошев изражава 
ратке отпочивке устане Милош и поздрави весело цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одп 
еговим ногама иштући благослова; за тим весело погледа напоље на гомилу војника, наду мајке Срб 
авано било.{S} Време је пролазило одвећ весело у светковинама, одавању и примању поклона савезн 
ушио је из дуге луле, често погледајући веселу и дражесну гомилицу, што је неколико стопа од ње 
астумачивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида из 
ављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт наређивала, већ је потекло 
мазање на кнежеско достојанство.</p> <p>Весеље и слављење рашири се по целој Србији; но то весе 
тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан, добар 
ност Србије.</p> <p>На глас ове радосне вести, народ занешен од радости ишао је к ниском обитал 
 господара од Србије и овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи  
и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним јуначтвом вољно живот св 
есеље и слављење није власт наређивала, већ је потекло из слободне воље самога народа, који је  
 да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један једини данак по три талира за пол го 
:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао,  
ожда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <pb n="177" />  
 зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често занешени били страсним жељама својима, 
аки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установленијама, чини 
сваки прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљ 
 сам, да никако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једн 
а оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је ј 
 не зато што је народу свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, које је народу сво 
је друго противу кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није да 
 несме носити више народно своје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланце 
ви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за 
и великим губитком, немогоше гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Тур 
јег би Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан као непослушно робље, које је турска батин 
шо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи б 
ма ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а  
ом посланику познати, да је аудијенција већ свршена.</p> </div> <pb n="190" /> <div type="chapt 
а.</p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до очите своје материјалне пропасти, големо насиље  
 такој грозничавој тишини дошла је била већ и година 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је гл 
е мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат води 
pb n="155" /> које он у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног н 
же.</p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону стр 
ину дана и постати државом, којој ништа већ неостаје желити.{S} Народ српски има више народни с 
иље и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међ 
у се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи с 
 благородства.{S} Кад <pb n="206" /> је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре  
више за демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро 
е.</p> <p>Српска аристокрација, која је већ била камен потстицања противу правитељства — послуж 
и снага народна мало опоравила, која је већ двадесет петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но ст 
>Оба детета загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђ 
ре мира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним биткама добро застрашен 
Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p> 
зависност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља готова, и  
ј:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отиша 
само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>Пос 
орском агенту и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигархијску о 
ј сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане износити околишење и 
</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знати к 
еде да подпише повишење пореза, који је већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> <p 
 он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S 
 кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад 
ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђ 
м објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати има  
ост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта с 
p> <p>Почасно обновлење совјета било је већ закључено у општем договору.{S} Но Русија, која је  
трекавање својих попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој 
епобедимост.</p> <p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све шт 
ао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу свој 
браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао превијат 
иде Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. <pb n="20 
њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и 
рбе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; 
оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави д 
нијих епоха у српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но једно је само пре 
Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, који предсказ 
кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p> <pb n="165" /> <p>«Србија 
љења свакоме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разг 
јници под заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи 
{S} Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно говорише, да је з 
ста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње дел 
-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредељен био, да буде мост за случај как 
падно храбра Љубица милосници, немогући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично с 
аброст његову.</p> <p>Свештеник је овај већ двадесет година војевао у редовима првог устанка ср 
ет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S}  
рви мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у њему је 
ти за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је 
 док је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот  
вропске дипломације, ма да је он једном већ признао <pb n="124" /> полу господарство турско.</p 
аст над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и  
 цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам о делу, ти 
ости потресаху прса његова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је  
су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невин 
ом својим и наравном проницавошћу давно већ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир год 
уне српске учинио, изодавна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат о 
 Краљ</head> <p>Срби су једва један пут већ постали сами своји господари, и Милош напредује са  
ља и изнуђења јаничарска, превазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судб 
мљење догогило, <pb n="192" /> и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цари 
 и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n="76" /> на олтар народне с 
о које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оста 
рној милости — благодари.{S} Цркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које су надолазил 
ет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је  
 Земља цела подељена је на 17. окружја; већа окружја подчињена су начеонику <pb n="173" /> пуко 
ком државнику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изображења тр 
 да не чини више ни кулука чиновницима, веће само Правитељству на зданијама, која би се градила 
ени, нисмо могли <pb n="138" /> скупити веће скупштине прво зато, што је превелика суша била, з 
ни на покорност спрам Русије, да народу веће право уступи, које му по уставу припада.</p> </div 
ваком захтеву партаје руско-турске која већином седи у совјету?“ —</p> <p>«Господару! — давајућ 
ва и једног предсједника, решење његово већином гласова закључено, кнез мора потврдити.</p> <p> 
тачбину.{S} Поткупљивањем добила је она већину присталица својих у совјету.{S} Они совјетници,  
е деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је доцније на против до тог степена  
 год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је у п 
внити.{S} Унутрашњи раздори све већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах  
еодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на 
ече Милош «дочеком и предусретајем овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем вели 
а портом закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње уређење земље обраћати.{S} Он није хо 
случајева, где се смелошћу и одважношћу већма користи човек него претераном опрезношћу па као ш 
риведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељс 
ла на књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, ко 
Све припреме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, 
head>Јаничари.</head> <p>Једног зимског вечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској  
у оправу.{S} Честити српски војници тог вечера спаваху под заузетим турским шаторима.</p> </div 
 су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он 
а ово високомерно питање, које је истог вечера сретном господару од Србије до ува дошло одговор 
е сљедећи случај:</p> <p>Једне пријатне вечери, седио је Ђорђе са породицом својом на једном зе 
 окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доб 
ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> </quote> <p>Милош повери јединц 
 живот српских жена није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и по 
ао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са нај 
на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи н 
речма срца народна, за свето подузеће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Неколико тренутака, п 
 ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске далеко разгранао 
већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — да се 
ту Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства окаљано било!“</p> <p>Алија за 
ишту пред врагом страшним, њихова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мученици слободе, п 
тке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајати, морало је дотле доћи, да се уговор кака 
 <p>У овим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом  
чио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог у 
шу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који су за веру и ота 
да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољубивим.</p> < 
дно погинули, заједно нека и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љубиц 
 уверавати; да је она задобила право на вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p> <p>Кад  
етили, да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нап 
н духом проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, које је најважније зна 
воде.</p> <p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће 
им говором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт том 
да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг  
е најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државним дјелима онак 
строћа ума његова.</p> <pb n="47" /> <p>Вештина у војевању и ладнокрвност у боју били су главни 
са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престолно слово п 
 поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином при управи тако рећи свагда десна рука била.{S 
ти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Ту 
ву науку учила, ипак су показали велику вештину у вођењу рата и управи народној.{S} Они су руши 
м својим, са свим помрачава дипломатску вештину, својих супарника.</p> </div> <div type="chapte 
боју, Милош је показао највећу војничку вештину.{S} Ово није била занешена неустрашимост Кара-Ђ 
а, Милош је уједанпут показао чудновату вештину.</p> <p>Заповедајућа власт, која је због рата у 
.</p> <p>Красно и са неописаном срећом, вешто удешеним плановима, отпоче он свету борбу, којом  
 владаоцу остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејати, међу тајн 
ворног простачења <pb n="183" /> у овом вешто израчунаном одговору, пута нашао ћутећки прећи Ру 
дитељ и управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код а 
нас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти 
} Сад му поче замерати што га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} Руси 
мислени посланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Н 
вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!! 
 да одговорим вашем величанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао из 
ростили својих угњетача. <pb n="218" /> Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрн 
оступају према томе кукавном народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа 
 дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: остаће ми дрве 
 да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје 
86" /> да место мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом дон 
јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енгл 
ије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим министрима, нека  
е!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви независите <pb n="185" /> једино само од порте, неза 
нио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србији уводите“ — настави султан — „лишавајући себ 
е оних наредаба <pb n="189" /> о којима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе још 
установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n="139" /> него којим  
 и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезније према енглеском конзулу држите; ког п 
ој је узвишени господар онај: ком имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини с 
ворити кнезу Милошу: </p> <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви незав 
а знам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, да  
="162" /> <p>„Слово престолно, које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили» — на 
гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији од  
и; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа имати доста 
о...{S} Његово величанство мисли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго уст 
вјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе 
вјету?“ —</p> <p>«Господару! — давајући ви извршујућу власт у руке совјету, остављате себи кнеж 
те ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи само о 
ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплет 
 да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да место мене Србијом владате, 
бе укротити....{S} За име Христово, бар ви остали будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао 
, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb n="14" /> се ништа; 
д, завршујући овај знаменити разговор: «ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређења; која се 
 Махмуд — жестину своју уздржавајући — «ви дозвољавате народу прекомерна права.{S} Ваш устав да 
где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ј 
ави он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — Но његово величанство мој н 
говорио, даде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку  
воја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упо 
рле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле и од  
пску Турску — она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министри 
се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="2 
ане потпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њега н 
љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родите 
ам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи 
но и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове п 
има кроз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он је 
а, непрестанце с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, храбрећи, рече м 
.</p> <pb n="57" /> <p>То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, улетила 
одношаје јавног права свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде ди 
авка Милошева.</head> <p>Кнез Долгоруки видећи, да кнеза од Србије ничим застрашити није могао, 
би у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући онај  
три топа и једну ступку...</p> <p>Турци видећи овако малени број Срба, на ново побесне, гордећи 
кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пре 
ше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегне пишт 
чи ваших ретких заслуга, <pb n="158" /> видеше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна 
 осветник!“—</p> <p>После овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не мог 
ојих у совјету.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викат 
остаком.{S} Сад му поче замерати што га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог... 
ове послове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удеше 
и продаваху, гомилама врвио је свет, да види његову слику, која беше са цртама јако означеним,  
стао човек народњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред 
град да прима и враћа удворности или да види преговоре о обичним стварима, које су се могле из  
трану Босфора претерати, то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава 
еном посланику, који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Р 
о ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске надутост 
на ваљана, пред храбри своји Србијанци, видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S 
авом слободе војевали.{S} Мати Љубичина видила је своју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и ра 
сност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља готова, и да с 
зговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко пок 
ли уплив јевропских сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се 
књегиња Љубица у борби за независност - видили смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лиц 
м стајала покрај најхрабријих војника — видили смо како је она после, кад се супруг њен на прес 
ајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима видили, колико је и како је живо учествовала књегиња Љу 
пак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа имати доста, да саз 
="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у народу чув 
ео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао  
народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику,  
 <pb n="182" /> <p>«Његово величанство, видило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојнос 
орђе усташима придружио — <pb n="45" /> видило на гори Ивановској 500 наоружаних људи, који су  
гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сретсв 
езнам да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за 
 да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама приметити, да околне силе а нарочит 
 како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми 
ну, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, з 
 у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незаконит 
 су се овако установиле, као што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Ср 
 и које је предводио далеко чувени паша видински Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљене с 
ијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне болнице, школу и апсану, које 
био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао  
 ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте  
 ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са  
има гледао овог србијанског простака, и видио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако  
Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — настави Долгоруки са чувством — „оне бе 
итељства вашег, да извидите невоље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима.{S} М 
и и подигне благостање народно, то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду  
арској побуни, њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима око границе пут 
и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, како од свију страна прегнуло се за послом.{S}  
рочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна права, или права, која ће св 
 виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неопис 
Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно поступају према томе кукавном 
осталим изображеним народима, онда ћемо видити, какву хвалу заслужује тај народ пред данашњом Е 
о и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би тим хте 
дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби — праштајући се са својим мужем 
ције.</p> <p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније прав 
 ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство наше мора сад да прокуша срећу,  
ом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски противу Турака листом устао.</p 
ли <pb n="12" /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад више н 
ту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на в 
ила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <pb n="177" /> испод руке Србе 
и често су се по целој земљи свакојаким видом показивали.{S} Народ је руљом у хајдуке одлазио.< 
p> <p>—„Ја се неопомињем“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира с 
дигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути мо 
овори.{S} На појутарје једног благдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао ј 
ко дакле изванредан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, само хода 
ете у додир и са становницима варошким, виђало је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је са 
тив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу војвод 
рхални живот овог првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових гр 
м простим сељацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. «Ја  
одличијама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоце 
адосним срцем пева своје народне песме, вије грдне народне заставе, на којима су ставите ове ча 
веном човек један, под оружјем светлим, вијући заставу у руци својој, на којој су биле белим сл 
м показа подиже се наједаред страховита вика: «Доле са совјетом! — доле са издајицама: <pb n="2 
 и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овом 
аство, слобода» — и са особитом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом ј 
ољу после победе сваку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите ми 
и сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «извор и узрок 
ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n="199" /> с 
 власти; и по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, који је те законе земљи пода 
 пред бежеће Србе, те почне громогласно викати:</p> <p>„Куда сте потегли несретни синови, гди в 
а Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јо 
аблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола  
ној ноћи са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пришапнула му сјајни санак будућности, 
а, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, 
уди говоре, да је глас оног страховитог виора, који се у Француској подигао био, одјекнуо чак и 
, да народ свој подигне на један степен висине са осталим народима европским.{S} Он као глава н 
ад којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} Мушки с 
p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа, понашање му је отлично.{S}  
е лица, пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене  
азити славе-пуном кнезу од Србије своја висока осећања, којима је он према њему преиспуњен.“ —< 
е одпочети.{S} Зато Милош намери да код високе порте изради, да ова законитост српску призна, н 
ици с бациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе  
говоре мира са другим силама осим једне високе порте — правио...{S} И ја мислим да Србија те уг 
што погрешили противу закона земље, или високе порте» — а превод Петронијевића гласио је: «да с 
нда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио  
вници а телохраниоци султанови са други високи чиновници, опколили су га са свију страна. —</p> 
звишеном господару до знања, да се неки високи достојници вашег сијателства туже на ваша насиља 
лош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана уведен по 
Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој  
т руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим званијама у војсци и на свим странама, имала је 
е, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир с 
/p> <p>Држећи се непрестано сходно свог високог положаја, кнез од Србије обратио је на своје за 
почне повторавати своје највеће уверење високог поштовања, <pb n="155" /> које он у грудима сво 
ки поднео господару од Србије: «уверење високог уважења и благонаклоности од стране његовог вел 
а јако означеним, погледа страховитог и високог чела, које га је издавало као да је био господа 
подар од Србије, буде потврђен на месту високом које заузима, и придода: да из свих тих узрока  
ти за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово високомерно питање, које је истог вечера сретном господ 
а писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасходство наћи без сумње да је то пристојно!» 
 тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходство кнез Долгоруки њега обавешћује, Срб 
велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и обожавана бил 
 батерије запете држала, предупреди ову високу и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спа 
вређен устав и одупру <pb n="199" /> се височајшем оном закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат 
пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке»  
 и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, о 
ерну и једнокрвну браћу као непријатељ, вичући у највећем очајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буд 
ао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у 
са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb n="52" /> <p>„Правду Ђорђе, правду дај  
оли конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа! 
тве браће правили су заклон, непрестано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако 
из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више пута при искреном разговору, којим је он удостојен 
сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предусретањем њиховим:  
заборави на изгубљену слободу своју.{S} Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења 
о земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, —  
вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћ 
 Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са с 
ој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} 
ати.</p> <p>Ова војска српска није била више као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао 
е по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест 
ите речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више доли само једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да  
ећ неостаје желити.{S} Народ српски има више народни својствености, ове му треба најпре прелити 
убици пребацити оне побуне, које је она више пута потстицала на своју сопствену опасност, да по 
рјепим, иначе је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињу 
, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жес 
 борбу у позније доба сама водила — шта више мерила се са портом и исполином севера — са велико 
умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — 
 — запита Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који зајиста незна, шта бива  
е било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наставити своје в 
о, да он осим мене једног, другог никог више нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} И 
им јатаганом размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код бра 
 дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један једини данак по т 
тке међутим нису престајале, оне су све више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе ј 
уде, који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом својим,  
, три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни  
раве њезине осигура, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да о 
к.{S} Но моје дјело и правитељства није више располагати, колико данка на ког брата по имену да 
во често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца после оца свога на престолу српском  
ада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, 
Мијајла владати, њено мушко посредовање више је пута збунило Мијајлове министре.</p> <p>Једног  
ваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су под неограниченом влашћу својих во 
вем том, ова благородна душа, морала се више пута поклонити увредама, које су нанешене биле њен 
 Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано 
а му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <p 
лаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талир 
погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничију власт признати, особито пак у оним пределим 
побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби с 
се све струке дјела народни подјелити и више државни совјета; попечитељи ће ји предработати, со 
ли.{S} Они су имали под собом једно или више окружја, признавајући над собом врховну власт Кара 
д кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће само Правитељству на з 
 разлике стања и старости, несме носити више народно своје одело, већ да се свака има обући у с 
та уређеног било, није јер је народ тај више година под турским ропством у синџиру стењао.{S} С 
 додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„А 
но.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у 
викли били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили ко 
ну и устанак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од Поцер 
 је Милош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и 
<p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад о 
ека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и савршеног поверења — него Милош; који у 
у мају 1812. год. Турчин кад није морао више своју војску супрот страховите и силне Русије обра 
народње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег би Турци наметом ратним 
земљеделца задовољити, нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мис 
ве јуначке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљује ватреним 
наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> 
љивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на се 
учке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, 
 милости — благодари.{S} Цркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, д 
у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде 
то би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за д 
оме крају први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе него  
106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ 
оба осветљаваше човека једног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гробу једном 
о писмено мњеније, јесте ли задовољни с вишепоменутим моим установљенијама а и с мњенијем моим  
а скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде ко 
м, главним кметовима народа Серпскога и вишим духовенством и свештенством нашим, долазим опомен 
ћ, обоје су били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се  
.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мата његова  
p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу  
 јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ћ 
а, који је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да с 
илош из земље полазио, дала му је руска влада благоволећи савет, да остале дане своје проведе у 
ј у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине околне силе може б 
лу, чињаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда победитељ,  
 за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село вр 
n="158" /> видеше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима излази  
Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала, он попусти. 
е.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила,  
 и да има постављати кнежеве, да земљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет постави 
ћ подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњетење власти српске  
неколико корака учинивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек о 
 ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт њег 
лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p> <p>«Натраг!» — повиче горопад 
о укочена.</p> <p>За неколико магновења владала је у соби нема тишина, која је довољна била да  
т турска, која је <pb n="39" /> Србијом владала, није их од насиља ових бранити хтела, но их је 
 кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењ 
 на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је имао срећу кнезом српским бити 
раг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће пр 
ости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима великог искушења  
сплетке, које су подривале сенку власти владаоцу остављене, борила се је она и вешто је умела м 
 био велекодушан ратоборац и мирољубиви владар, који земљи својој мудре законе и установе даде  
обра она, која <pb n="131" /> је он као владар народу своме учинио, кад би овде исписивати хтел 
век у ком су се све способности великог владара слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајист 
јим је порта даровала њему достојанство владара.{S} Милош тим делом добије круну од народа, зат 
 од порте дође; незнајући да има других владара у земљи осим њега, по праву насљедства, изда пр 
копавају власт владатељску, за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја 
во мислим да опредјељује и сама дужност владарска исто тако, као што то опредјељује и дужност н 
на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске надутости, где се говори а ништа не казује, н 
астави султан — „лишавајући себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} И 
е како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати морам, да та неприпада  
аслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није из другог каквог престолног сло 
без икаквог шеврдања, које може свакоме владару, који је уставом земаљским обвезан, да народу о 
те <pb n="186" /> да место мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере  
и такове основе, које поткопавају власт владатељску, за коју сви владари старају се, да ју у ру 
ји су мислили под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушко посредовање више је пута збунило Ми 
дини човек у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у страном свету задобити и њу н 
тог, као непотврђени земљом управљати и владати могу.</p> <pb n="30" /> <p>Милош — у првим годи 
илош је био једини човек, који је могао владати и обуздати српску револуцију и учинити је за ту 
15" /> била.{S} Милош је одмах спочетка владе своје потпомагао овај први извор благостања људск 
адом правитељства српског за првих дана владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као наро 
аше он са одушевлењем —„да неки чланови владе моје, подговорени од мојих непријатеља и злим зад 
них људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су душа ови 
ртама јако израженим, које су дуге црне власи окружавале, његово угрожателно чело, страховити п 
приповетка.</p> <p>Написао К. Б.</p> <p>Власник и издавалац</p> <p>Конст.{S} Трумић</p> <p>Брзо 
каши српски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А  
е тајно, да сваким даном злоупотребљава власт, која је уставом дана разним гранама правитељства 
на била са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге,  
ије, коме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђења то 
т народне песме, које тиранија и турска власт уништити није могла.{S} Једном, кад се дома врати 
колико изгубљених битака примети турска власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати пр 
 цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцније великаши српски  
озва своје дужности, да може знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање 
 чудновату вештину.</p> <p>Заповедајућа власт, која је због рата установљена, била је у рукама  
 изјасни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера о 
ављени сами себи, подпали су поново под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком 
ој Србији; но то весеље и слављење није власт наређивала, већ је потекло из слободне воље самог 
ета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска могла покорити и под бич ставити и коју би 
а то иде, да се њему остави само назови власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турск 
род ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, како у грађанским тако и у војничким 
ници — који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом 
 Милош искуством научен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успоставио б 
 и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која је <pb n="39" /> Србијом владала, ни 
д је волео његову велику отачастољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него и 
 од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој својој строгости с 
 у себи такове основе, које поткопавају власт владатељску, за коју сви владари старају се, да ј 
иле, да над собом нехтедоше више ничију власт признати, особито пак у оним пределима, који су о 
—</p> <p>«Господине! ја неотимам ничију власт“ — одговори хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да  
 силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> покори Србију, каво би под гвозден 
а јуначне Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом самим; своју је задаћу он већ напред ра 
 зависило, до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле извршујем. — Наше установе нис 
ву ових славољубивих људи, који врховну власт његову подривају, заштите на другом ком месту пот 
окружја, признавајући над собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се војводе не  
ло по мало присвајају себи моју врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је  
приликом показао, да у највишем степену власт има над самим собом, у једном магновењу схватао ј 
, оне су све више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по 
а то теже, да <pb n="187" /> униште ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово величанство  
м, својим искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист народа.«— </p> <p>Са 
<p>«Господару! — давајући ви извршујућу власт у руке совјету, остављате себи кнежевско преимућс 
те ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прости и превар 
веним интересима, као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одржати жели и само у  
ћег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге ск 
ш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити, да моје слободно срце  
 мањим сударима беху Турци потучени.{S} Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, појед 
те“ — настави султан — „лишавајући себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довест 
ешко је сносио икакво ограничење његове власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло ум 
 главе своје, да се одрече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу,  
силе може бити жалише за губитком своје власти, које су из потаје ревновале за влашћу српског г 
о неко ограничење и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније било викати на самовл 
ладајућег кнеза српског.{S} Но угњетење власти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S 
 виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови 
ека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати морам, да та неп 
но, које је на то смерало; да преобрази власти и подигне благостање народно, то онда видити мор 
жности књаза Србскога, права и дужности власти наши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав  
ложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српског предводитеља; рекне он: „дај д 
е од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власти полугосподарства свога принуди кнеза од Србије:  
сујети сплетке, које су подривале сенку власти владаоцу остављене, борила се је она и вешто је  
да се закунемо сви, један другому, књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држ 
 књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, к 
 и ред установила је и тим је покорност властима и донешеним законима прибавила, а тек кад је т 
ставити совјет државни првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попеч 
ити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међу једно 
жао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе послушно за своје  
 судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погл 
аван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог:  
 власти, које су из потаје ревновале за влашћу српског господара.{S} Оне су имале довољно узрок 
 би уједно саједињена била са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа 
 више момака, који су под неограниченом влашћу својих војвода стојали.{S} Они су имали под собо 
n="144" /> <p>Трошкови на држање војске внутрење ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови 
ваким установленијама, чини ми се, биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем скопчано.{S}  
ћи овако обећање моје, да ћу установити внутрење правленије, прелазим сада на другу важну точку 
метовима, капетанима и судовима, судови вод државним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а  
то је превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо  
е Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у по 
 чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на  
главница, ни женитбине, ни котарине, ни воденичнога, ни казанскога, ни жировнине ни десетка од  
аши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био пр 
, од њега истеривали.</p> <p>Непрестано водећи бригу, како би простоме народу сиротињу одлакшао 
ао.</p> <p>Неодолима чезња за слободом, водила га је у пустињу да потражи места где недоспева ж 
аму политичку борбу у позније доба сама водила — шта више мерила се са портом и исполином север 
али, а свуда их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, који им највише плат 
 својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опустошавале су и пљач 
 српске војводе, који су небројено пута водили браћу своју на победу; они су у ствари самој бил 
а на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали 
о да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљеним и не 
 где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући из гласа јун 
 је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ с 
ипак почесто су почели такове разговоре водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени бил 
ници султана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што дру 
ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чам 
а Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} У месту ње 
 домаћом чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји су 
у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политичар и искусни законодавац 
а српских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путни 
{S}42</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе врховни вођ Срба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кара-Ђорђе и Милош...{ 
ad>VII.</head> <head>Кара-Ђорђе врховни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је чудновато расматра 
ња и потребама реда.</p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, кака 
еђен а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме сујевје 
је бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n="70 
 крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као де 
 паланке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме, који као неки исполини изгле 
к српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да овај с њиме по с 
 свог, него што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје 
и и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодољивим препонама 
p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком тек 
чила, ипак су показали велику вештину у вођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све пре 
 султана налог, да страховитом ајдучком вођи потајно сјајна предложења учини.{S} Као награду —  
оли овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све основе,  
предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n="70" /> <p>На цвети 18 
овора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато 
ика изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са неописаном с 
у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113" /> земље ког је народ обожавао и у њем 
 кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне болнице, школу и апсану, које су све по нашем о 
због рата установљена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање ви 
јет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb n="60" /> било.{S} Ове совјетнике су окружј 
његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако висо 
 зајам врате.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону не 
који су под неограниченом влашћу својих војвода стојали.{S} Они су имали под собом једно или ви 
ије у бојевима код самих непријатељских војвода многе пријатеље стекло.{S} Док су Турци заробље 
нички савет искупити и ово објави свима војводама, на које му сви једногласно рекоше: да не држ 
се упливом руским подиже опозиција међу војводама и <pb n="62" /> совјетом, ипак намисли он да  
ично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, првосвећеници и сви остали грађански и војничк 
то се од свуда прво страже понамештају, војводе и војници потраже у лакоме сну потпоре, за пред 
а, но напоследку остане без уважења.{S} Војводе опијене славом својом, а совјетници опет незадо 
 снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће о 
е, за подножје частољубивим.</p> <p>Све војводе српске, које се користише добивеним биткама и о 
лан Обреновић од Поцерја, најпоузданије војводе ајдучке, Станоје Главаш, Вељко, прота Ненадовић 
устрија под својим надзором држи српске војводе, који су небројено пута водили браћу своју на п 
ој на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, јер других способнијих људи за та места с поче 
а до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од три хиљаде војника попадају на бојишт 
ћемо се с тобом саветовати!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге у 
т Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе уста 
 и јуначтвом својим, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Т 
о нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </div> <pb n="110" /> <div type="c 
обеђени.{S} Небројено мноштво са једним војводом остану мртви на бојном пољу, и том придиком за 
редног јуначства на Ужици, постаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храбрости сво 
боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што му је неограничено поверењ 
али су га за најлукавијег и највештијег војводу побуњених Срба. </p> <p>Небројене жртве и толик 
реди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За о 
еве и браћу своју, и у редовима српским војевале супрот Турака, и на својих леђи износили су са 
ровели живот, заједно су супрот Турчина војевали, заједно погинули, заједно нека и почивају у в 
ћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевали.{S} Мати Љубичина видила је своју крајњу пропа 
се.</p> <p>За време овог десетогодишњег војевања и непрестаног проливања крви и то од 1796. — 1 
рба потучен, није могао наставити своје војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} О 
 његова.</p> <pb n="47" /> <p>Вештина у војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, д 
и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле,  
p>Свештеник је овај већ двадесет година војевао у редовима првог устанка српског.{S} Старост је 
 кад велики будем, морам противу Турака војевати, да осветим моје Отачаство!“ —</p> <p>Јели как 
> турских, који су навикли били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час су у 
љени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n="104" />  
 јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p>  
/> поштену и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ —</p 
атеријално стање Србије у језгри својој војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовала, није 
ставили.</p> <p>Милош, који је делом за војеног диктатора произведен, био је задахнут величином 
их дела, обављао је и дужности министра војеног и полиције.{S} Министару финанције поверена је  
у.{S} Радосне и веселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњава топова и палење малих пушака,  
ј, који јасно показује каква је била то војна и који довољно карактерише ове просте, горде и ју 
гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући с 
 и то од 1796. — 1800. год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се своји 
је он у редове српских бораца као прост војник и ради показаног ванредног јуначства на Ужици, п 
а му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послужи:{S} Његова звезд 
рзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада војника скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе 
сти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника заставу, ободе нагло свога коња, пролети уз ред 
ове главне војводе и више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} 
 за тим весело погледа напоље на гомилу војника, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога 
о. <pb n="101" /> Двадесет хиљада нових војника буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да 
е она лицем стајала покрај најхрабријих војника — видили смо како је она после, кад се супруг њ 
ново побесне, гордећи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презир 
и од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа ј 
не нисам вешт друге управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој 
свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Ч 
 је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи своје рођене... донела их је сама н 
бојишту наших другова, налазе у свакоме војнику српском, који за слободу отачбине војује, оца,  
е побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, који су за слободу свију бојак са Турчином бил 
 зачује глас војничке трубе; знак да се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да полази 
вуда прво страже понамештају, војводе и војници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу би 
рци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог бој 
b n="104" /> <p>Кад би разјарени српски војници на бојном пољу после победе сваку штедњу одрица 
 сву војничку оправу.{S} Честити српски војници тог вечера спаваху под заузетим турским шаторим 
дан млад земљеделац просто као и остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десн 
а сваког невоље, <pb n="103" /> срдачно војници приме.{S} Са свију страна као из једног грла за 
b n="84" /> логоре кроз сто невоља рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, 
 кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и војничка гласба помешана са неописаним узвиком Ура!!! — 
16. — загрме топови и умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по граду, равница и шум 
рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке трубе; знак да се војници под заставу купе. —  
ја задобити могао.{S} Па зато одма даде војнички савет искупити и ово објави свима војводама, н 
 првосвећеници и сви остали грађански и војнички чиновници.{S} Од ових како који дође, таки се  
ко нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору своме држао, кад му јавише да ј 
диктаторска, како у грађанским тако и у војничким стварима над целом Србијом преда.</p> </div>  
ле оних великих ратних напора и великих војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим  
 је средњег узраста човек, држање му је војничко, опхођење просто а никад подло, често одвећ до 
 уреде.{S} Милош је био признат само за војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци 
дити, која би уједно саједињена била са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама  
а своји господари.{S} Чете су његове по војничком начину потпуно удешене биле, борци су страхов 
силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити српски војници тог вечера с 
олинском боју, Милош је показао највећу војничку вештину.{S} Ово није била занешена неустрашимо 
 подигне.{S} Но у овом последњем судару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она  
 границе путовала, да народу крстоносну војну противу Турака приповеда, откривала <pb n="220" / 
/p> <pb n="83" /> <p>Пређе него што се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они оно, шт 
у своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, ипак су се  
нак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова војска српска није била више као проста ајдучка чета, о 
о.{S} Тек што је свитати почело, турска војска халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паш 
ити?» — После ових речи заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и  
нак да се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој  
ан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју испун 
ледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18  
Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> <p>Редом обилазећи све понамештане  
 изгубили.{S} Неки део разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију стран 
ска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош 
ао је овај вођа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну 
p> <pb n="144" /> <p>Трошкови на држање војске внутрење ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Т 
вници такођер беху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да с 
ро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаник 
 победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb n="100" /> Тур 
 јаничарске делије ишле су пред турском војском, носећи турски барјак. —</p> <p>Србијанци чекај 
шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} 
 и у градове затворени били и кад су их војском опколели, заузеше они сва села и утврђене варош 
 је бројала 45 милијона душа, и чију је војску предводио чувени Куршид паша, страшило раје.</p> 
јке за своје хареме, а младиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђавати од наро 
. год. Турчин кад није морао више своју војску супрот страховите и силне Русије обраћати, обрат 
а крвава, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени великим  
а маленом снагом победили голему турску војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтво 
вом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <pb n="101" /> Двадесет хиљада нових в 
дну своту новаца и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од 
 хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,» сви су се поз 
татеља Зорића.{S} У високим званијама у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, ко 
<p>У овој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{S} Места, где су 
 спустити пред вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки побед 
јнику српском, који за слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Ту 
није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <p 
скопам раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да допа 
 и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао пи 
лош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику отачастољубиву власт, ма да је она  
ла: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродни 
превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариграду пр 
{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем. 
боравите, то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче ум 
 наређивала, већ је потекло из слободне воље самога народа, који је прве своје кораке цркви све 
ле другчије, доли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одр 
ужило се због њене неумерености и добре воље, а често стављало се у средину као посредоватељ ме 
о, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он је искупљао момке своје и зап 
ога господара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да с 
4" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. —</p> <p>За издрж 
 свакоме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разговор 
ећ по сталном напору, очајним јуначтвом вољно живот свој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За в 
сподине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се не боје ник 
е простачком оделу, чињаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а св 
 јер се није догодио вољом народа, него вољом његових великаша, а и ови неучинише то из уверења 
д му на част служи, јер се није догодио вољом народа, него вољом његових великаша, а и ови неуч 
е неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово неколико 
 ипак је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле 
а влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бит 
украшена највеличанственије.{S} Множина воштаних свећа гору пред светим олтарем, те осветљавају 
ти од оних Турака које смо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта д 
воре врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из ш 
из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао н 
пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова имена вечито се славе на земљи! 
... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпушт 
оју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако  
 у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене полете унутра и падају на ко 
ранама.</p> <p>Велика црквена двокрилна врата широм су отворена и украшена највеличанственије.{ 
у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отворена...{S} 
на турски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Па 
pb n="24" /> <p>На знак један отворе се врата од колебе, неколико људи изведу једног очајног ст 
ке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса в 
 сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише 
да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаг 
пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада ј 
ако сами српски великаши отворише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слоб 
ратовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb n="51" /> <p>По изврш 
и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са 
а, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај с 
оша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки чо 
<p>Сад се зачује друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одважн 
/p> <p>Млада једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој буди 
вори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред 
 неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са свога 
 га у прса супарници својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> < 
исајем испусти и душу своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} 
аслушао, па и овом се приликом приближи вратима, која силовито отвори....</p> <p>У тај мах, кад 
тити није могла.{S} Једном, кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, једну лепу јуначку п 
 се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Царигра 
лет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти  
е мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати, р 
 човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„ 
 обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Ту 
да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности или да види преговоре о обичним ствари 
 туђе руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је 
у бојевима бију се један поред другог и враћају се као победиоци — или гину заједно.</p> <p>Још 
?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, 
нак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном животу губио  
једничког непријатеља побили, они су се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, ради 
ном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником 
и морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратки 
је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг заробљене жене и ста 
уј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нан 
 једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога потавнило, к 
читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак 
>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му  
зачуђеним очима турске светине, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају покл 
ала састанку њезином.{S} Са свих страна врвили су добровољни радини, који су долазили, да помог 
и свих славних људи продаваху, гомилама врвио је свет, да види његову слику, која беше са цртам 
повратити.{S} Сад са свију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте биле одушевљењем.</p>  
 своју.{S} Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно говорише,  
д власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима  
сачињен.</p> <p>О овој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо речи једног Француског нау 
оје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца после 
нуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» —</p> <p>Народ је српски на све стране испуњ 
му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило одвећ весело у светковинама, одавању 
ака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се нал 
ој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За време овог десетогодишњег војевања и непрестаног пролив 
Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног турског робовања, земљеделство 
акриле бегство његово.</p> <p>Крајње је време наступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе у 
према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с ру 
 Знајте дакле, да свака ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, 
покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело испечем онако, ка 
ак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовања, непрестанце с’ њима на бо 
, кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није у народу  
ваничног акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити светлости ни сијателства тит 
прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклони 
илош смешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, па к 
едити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан 
иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="135" /> да осветли народни празник.{ 
за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и 
име, који као неки исполини изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су само 
и дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, 
ећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну ску 
онда до сада, имали смо свиколици доста времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p>  
 које он у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчудноватије 
“ —</p> <pb n="109" /> <p>После кратког времена буде углављен мир, ово неочекивано добро за зем 
а довршење народног дела.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек у целој Србији, кој 
слио!{S} Треба ту ствар отложити до тог времена, које мислим да није далеко, где ће рука победи 
до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је упот 
ђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га од једнога дана до другога, и да с 
на!»</p> <p>Овај жалосни призор за мење времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb 
а несретног народа, изтргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тиш 
ита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног ис 
иких милијона разна народа — имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој  
рца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпљења свакоме злу навикли, предали су се већ 
едостатака; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја  
људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изображеним народима, онда ћем 
Сви исечени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим пог 
Милош по одличном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов положај тек за који д 
оче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао 
 отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским простаком.{S} Сад 
је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање посматрано је,  
 је Алах велики... </p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је ауди 
о, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог в 
ђе врховни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је чудновато расматрање једне са свим просте и неу 
станове, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слободу, јер 
дине 1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, овај у 
преко свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са порт 
усија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље кабине 
ет преотети.</p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад неку 
ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, ко 
сподарем!» —</p> <p>Долгоруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног простаче 
мире.{S} Магновење за преговоре било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен 
 да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао земљом управљати, а тако исто знао 
 младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек о 
и известити?“ —</p> <p>«Предмет је овај врло важан» — одговори султан — «о њему није се могло р 
е, особито пак нове државе, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте  
<p>«Кнеже!» — одговори Султан са гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, ј 
пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без  
S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао земљом управља 
само учинили једну услугу, која би њему врло пријатна била.»</p> <pb n="182" /> <p>«Његово вели 
оду његову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешин 
а њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као шт 
умно преобрази, јер је овај законодавац врло добро знао, да би без преображаја тога све на песк 
бар ви остали будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} 
 дозволио неко ограничење и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније било викати н 
орђем...{S}42</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе врховни вођ Срба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кара-Ђорђе и М 
C7"> <head>VII.</head> <head>Кара-Ђорђе врховни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је чудновато  
и самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113" /> земље ког је народ обожавао 
изображења и потребама реда.</p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти он 
ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са нео 
како је од свију кнежева признат био за врховног господара од Србије, Милош је наумио да неке п 
егову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховног господара Србије, кћи његова Насика, ишла је н 
и од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле извршујем. — Наше уста 
 једногласно изабрат од целог народа за врховну правитељствену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт 
да противу ових славољубивих људи, који врховну власт његову подривају, заштите на другом ком м 
ли више окружја, признавајући над собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се вој 
амог, мало по мало присвајају себи моју врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> <p>« 
ставио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске именом «<title>Даница</ 
ромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув се једноме од мома 
који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су душа ових незадово 
ацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два прев 
које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили» — настави Махмуд — „било је предмет 
 је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе 
д ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у  
н, то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, д 
 Србије ничим застрашити није могао, да га приволе дошаптавању руском поклонити се; намери друг 
еко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто см 
се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш; <pb n="134" /> младо и старо над 
оле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратим 
 на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да 
, грле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле и  
>Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без да се је са свога  
м из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све  
била, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за ру 
.{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште 
ево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их 
 <p>Неодолима чезња за слободом, водила га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душ 
о стешњава јавну слободу народа.{S} Она га оптужује тајно, да сваким даном злоупотребљава власт 
 —</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно,  
 новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим 
дара.{S} У оном одушевљеном полету, кад га је народ весело усклицима поздрављао, поглед је Мило 
 његово чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе  
је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот 
и одважан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> 
орте, народу исти растумачивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај 
ело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb n="51" /> <p>По  
и скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18791_C4" 
ави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт  
за учињену неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Ј 
на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери родите 
 коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да 
његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са животом проста земљеделца зад 
огледа страховитог и високог чела, које га је издавало као да је био господар целог света, ма д 
кве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; 
утра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење порез 
урцима,»</p> <p>После ових речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, решио је суд 
 што га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p> 
рчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на место с 
: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе 
рзо затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јованов 
е гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацају 
о од 16. <pb n="205" /> година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски,  
да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лукавство изневерило б 
ије немирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца з 
урчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, без да га 
је он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у  
н <pb n="176" /> онај од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, народној скуп 
ко достојанство своме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако  
ему се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турск 
не; да се народу даде времена, измирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ ви 
јошт пре неколико година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет п 
ји је већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба  
оња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био привезан  
 са женом и децом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одређено место дође, седне на сто 
а и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и 
етнути сами собом намесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дођ 
чем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опал 
ње му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорити.{S} Разговор наш био је крата 
е од султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастијем слогу источног израза позива, до до 
 једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело Милош 
х осећаја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличијама, каква до тог доба у  
мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо  
n="197" /> жељама нашима на путу, мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки искрен изражај мо 
 <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и 
шарити сме.</p> <p>Годишњим данком, што га је порти сване године плаћао, ослободио је народ од  
е зајиста много слободнији од онога што га друге европске земље имају, а има и других ствари у  
 простаком.{S} Сад му поче замерати што га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог 
истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као преков 
а Мијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кне 
, нагну горопадно на непријатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош је пок 
<p>Ови одговори донешени совјету доведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава 
а сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србиј 
грозна мучења несретног народа, изтргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те  
ди изведу једног очајног старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколик 
своју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму ср 
 су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта 
 црног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили  
ојако дакле изванредан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, само х 
месно изводио је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре било  
 њега управљају, излазне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као 
уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за непознати 
 је био остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако 
који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили  
волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколико изгубљени 
На појутарје једног благдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и 
{S} Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и највештијег војводу побуњених Срба 
 са други високи чиновници, опколили су га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраста ч 
 у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао је за соб 
неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског сматрали, ма да је већ и одви 
месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{ 
де, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, моли 
срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и пов 
у је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За 
 на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благородно да 
ушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног среброљубља да носиш име христово на себи, сад ћ 
ри Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрестајте борити се докле по 
странке равнодушно.{S} Једну странку је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се 
n="54" /> помислити о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато  
b n="223" /> покори Србију, каво би под гвозденим прутом друге српске народе придржавати могла. 
, ког сада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали 
ити — била оправдана.{S} Има случајева, где се смелошћу и одважношћу већма користи човек него п 
и отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мого....{S} Ова г 
што су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако гроз 
> <p>У великим варошима, пред дућанима, где се обично ликови свих славних људи продаваху, гомил 
 и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кр 
гор српски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може б 
 је сладости у грубом занимању пастира, где је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим 
отства,» сви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно до друго 
а побуне знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први  
 ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби 
која је он својим знојем оросио, земље, где почивају кости његових старих родитеља и миле дружи 
} Оптужени бегао је у стародревне шуме, где је налазио своју потпуну слободу, пошто се је напре 
шао, да буде учасник братске скупштине, где ће се ток свију ствари отачаствених, свима без разл 
ђе, него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разб 
нредан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, само хода и нокте гриз 
падаја се одустане.{S} Паша београдски, где је била столица управе Турске, добије од султана на 
лија до последње страже турске допрати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си  
лазили, да помогну оно место приредити, где ће се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подиг 
 њему нема никакве владарске надутости, где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из 
ога народа; показаше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те да призову у по 
народ бегајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене 
ог времена, које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жестоко своје присталице притиск 
донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> <pb n=" 
а вас може опет поставити на оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени господар онај: к 
 нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирити неће....{S} Идите сад 
мке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебет 
и својој бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониж 
 хотео шњима упустити у отворену битку, где би голема турска сила могла његову малу чету застра 
елику годишњу <pb n="210" /> скупштину, где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p>  
идили смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабријих војника —  
 <p>Одавде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева 
тину у Крагујевац за 16. новембра 1835. где је била и столица правитељства.{S} Но почем и народ 
е, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали 
 зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо ско 
појутарје једног благдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и го 
а душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући из гласа јуначке песме, што је 
 у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сиг 
водила га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада свој 
 пред храбри своји Србијанци, видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се ј 
а чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху 
чи, које су име његово спомињале и чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође. 
им девојкама.{S} У месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли за једн 
јетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавно рече: «да  
 политички карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци р 
естанце с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођ 
 је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка 
.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових великих услуга отачаству ука 
ан од оних грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа  
њу, а на браће своје страни, гледала их где један за другим смртно рањени падају!</p> <p>После  
 те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврди 
ла су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу б 
частољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво господа 
учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одговори Мило 
 Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне болнице, школу и апсану, које су све по 
рчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдекојих српских жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Мило 
д је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош 
тно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим рав 
> <p>„Куда сте потегли несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете л 
> имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ј 
толом у својој ниској и маленој собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника доп 
едног дана множина народа опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да 
p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султан 
нови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руски, рачунајући на  
оба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p> <p>Пре свега м 
, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и м 
њу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо за 
потврди и постојавше намесничтво и даде генералну амнестију свима сужњима.</p> <p>Намесници — к 
илош се приближи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте  
S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отворе 
другог и враћају се као победиоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непр 
 унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> </div> 
а осталим народима европским.{S} Он као глава народа свога имао је пред очима само интересе сво 
 најпоузданије војводе ајдучке, Станоје Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, ко 
у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а 
вак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године најумјеренији данак, кои с 
ивао — пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, која је у  
 држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садање 
асно је показао; да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора своје власти и да је г 
соког, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са пра 
 неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у 
 ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем 
 до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим т 
 опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње кан 
аш импонује.{S} Његови дуги брди давају глави његовој израз гордељиви. —</p> <p>Такав се појави 
лиже са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определења његова:</p> <p>1.{S} Устројење минист 
д Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од три хиљаде војника попадају на 
 њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновници а телохраниоци султанови са дру 
атио је на своје заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији догађаји доказали су, да је Мило 
 војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што 
 членовима судова, капетанима окружним, главним кметовима народа Серпскога и вишим духовенством 
Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчбу неких сила супрот њега из 
ше ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни воденичнога, ни 
 дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} Онда смо се надали, даћем 
ловима, који су требали предложени бити главној скупштини.{S} Нисмо могли до сад схватити рачун 
садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је  
стали турски робови.{S} Ђорђе је платио главом погрешку своју, што је из земље побегао и невера 
ни данак по три талира за пол године за главу, да плати, велим, три талира за пол године, а да  
наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године најумјеренији данак, кои се може уд 
о је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, која је у свим гран 
зор.</p> <p>Милош се приближи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а 
и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од погибије, на коју су Турци голему цену с 
ође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но го 
ежао на трави, држећи усправљеном руком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледајући в 
а окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево од 
} Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету своме: «Сад имамо  
> <p>„Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али господару! 
 зато сад поставе велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p 
пски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао је куд 
авере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећ 
од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мого....{S} Ова голема несрећа, <pb n=" 
 имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила 
а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем  
 целог народа за врховну правитељствену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљ 
ову грдобу револуције, одрубивши Милошу главу.... и да пошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На 
ога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару војно 
знала полунезависност Србије.</p> <p>На глас ове радосне вести, народ занешен од радости ишао ј 
тељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је речи ове изговор 
и он свој план и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресења Христова.{S} Ову је по 
1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је глас оног страховитог виора, који се у Француској подиг 
ојим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке трубе; знак да се војници под заставу куп 
ају се. — </p> <pb n="44" /> <p>На први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је иш 
 је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњ 
лица ове благородне жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из моји 
 саму зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по граду, ра 
 слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но једна слава није довољна, нити је тако снаж 
тачаство!“ —</p> <p>Јели какав унутарњи глас предсказао маломе пастиру, да место ово које је ње 
вори Ђорђе ублажавајући мало свој крупи глас — „заклињем те именом моје блажене мајке која нас  
же јарам ропски да сноси.{S} Страховити глас: «на оружје!» — потресао је Србију од једног краја 
да опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ н 
стада своја где се веселио, певајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало дет 
а једина сила хришћанска нехтеде подићи гласа свога за ове мученике христове.{S} Русија није се 
гујевачкој.{S} Звона, топови и војничка гласба помешана са неописаним узвиком Ура!!! — означава 
е дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха гласба свира дивотно народне песме и доводи слушаоце до 
досне и веселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњава топова и палење малих пушака, хорило с 
 Цариград.</p> <p>Његово величанство» — гласило је писмо — «сматраће онај дан за најсретнији у  
 високе порте» — а превод Петронијевића гласио је: «да се совјетници с бациш немогу, док се нед 
ног предсједника, решење његово већином гласова закључено, кнез мора потврдити.</p> <p>3.{S} Ус 
у своју показати, то настави он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — Но 
о и стаде пред својим господарем, те са гласом највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш вла 
и.</p> <p>«Кнеже!» — одговори Султан са гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи  
а.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди 
 ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бо 
говорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</p> <p>«Сиромах посланик — та тај 
заробљеног народа, сад су почеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у својим песмама опоми 
Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53 
драви весело цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ м 
што је народ после толико година једним гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} 
 Милош са узбуђеним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтво, које ме и 
ч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу те 
рили.</p> <p>«Отац!» — рече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нам 
Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — рекне она, подиж 
лики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једн 
човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од си 
ен био на Султана, а затим проговори он гласом громким, које перо није у стању описати.</p> <p> 
и зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те  
лободу или смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на оружје, затресоше се на ново свод 
шид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаре 
ном моје блажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p 
д њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин како да прикрије своје богатство 
натици турски били су дубоко разјарени, гледајући у овим поклонима своје понижење и довршену пр 
војка на коњу, а на браће своје страни, гледала их где један за другим смртно рањени падају!</p 
и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промету трговачком, доцније пак и сам је њом 
жи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопштег љубопитства, ово је он одма примети 
аву.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и 
то је са прага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно  
ош се усправи ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштро посланика руског, истера му црве 
ожај Махмуда, који је са укоченим очима гледао овог србијанског простака, и видио се да је до к 
} Окамењен — са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављ 
гледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милоснице...</p> <p>Љубица је овим поступком муж 
ва у политици честа прегача, ладнокрвно гледао, како са престола силази онај, кога је он постав 
на младој девојци, коју је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког духа и прави ју 
човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супрот вољ 
 можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам  
!“ — повиче са највећим гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку  
а Љубица, сирота девојка,» уздане Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед б 
 које никад донде пофалило није.</p> <p>Гледећи псето — овог неразлучног чувара свог, који је п 
 <pb n="167" /> опет да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао 
е био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да неће моћи ов 
д ступајућег одушевлења, противу овладе глупог сујевјерја, које је као морална проказа раствара 
е хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило,  
 Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у деду, који му ј 
епријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите 
бра Љубица милосници, немогући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично су севале. 
 у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множина народа опколи конак 
ених својих пријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који је тобож да 
да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке завичаја, неразумну упорност пр 
људских, који клањаху и метанисаху пред гњилим домаћим непријатељем.</p> <p>Милош је у сваком п 
 војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, кој 
е.{S} Затим настави опет прекинути свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема сва 
вим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити на 
обиту заслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није из другог каквог престол 
кне лакомислени посланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> 
и располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој се 
народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушевлењем —„да неки чланови владе моје 
ичко биће утврдити.</p> <p>„Народ је“ — говораше он — «једна велика породица, од које сваки чла 
а јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара престола оца свога!“ — Помоћу своји 
 већ и година 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је глас оног страховитог виора, који се у Фр 
д оног момка, поврати му његово оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рук 
у, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљиву  
љу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда  
 са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве  
а?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нису описати изражаје л 
ен славом српских јунака, почео само да говори у народу оним језиком, који је до сада нечувен б 
о, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили 
ема никакве владарске надутости, где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне зв 
 људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, како од с 
и у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили» — настави Махмуд — „било је предметом љуте кр 
и су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили  
и!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустрашима млада девојка на 
 два прекрштена мача као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био М 
дне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, 
у је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се 
ствовати.{S} Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срб 
»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Бос 
ви.{S} То је «слово» његово, које је он говорио народној скупштини, која је по његовој заповест 
них наредаба <pb n="189" /> о којима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт п 
ој непомично држао, подигне он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим душама, који с 
на и стојећи гологлав овако народу поче говорити: -</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
{S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро п 
и и почне другим ал заповедајућим тоном говорити кнезу Милошу: </p> <p>«Помислите ви кнеже!“— р 
 n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим господарски— «Иди и 
ен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мојим  
е већ и свеци знамења своја, која јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће  
знам шта људи разумевају под престолним говором» — одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што  
а у овом столећу.</p> <p>Овим цифрастим говором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забу 
ог проливања крви и то од 1796. — 1800. год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, ј 
} Његова звезда почела је јошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све већма и већма уз 
 Милош, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше 
на, направи мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више своју војску супрот стр 
ст народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кнежева признат био за врховног г 
све велике услуге, које је Русија 1833. год. Србији у делу српске независности учинила; подсећа 
ad>IX.</head> <head>Цветна недеља 1815. год.</head> <p>Кара-Ђорђе грдоба српске револуције пао  
ао.</p> <pb n="70" /> <p>На цвети 1815. год. искупио се био силан народ у таковској цркви на мо 
p>Устанак народа српског, који је 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавни 
илош ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, нар 
е жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су непријатељи Милошеви откл 
родне скупштине од 16.{S} Фебруара 1835 год.— кнез Милош добије од султана једно умиљато писмо, 
о је овде испричан; који <pb n="211" /> год је познавао халовитост Милошеву, тај је морао стреп 
вале су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ра 
је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни н 
играда — <pb n="46" /> могли свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге  
суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се оп 
рити може оне знамените речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више доли само једног човека у Цари 
д оних грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа зида 
лој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци су 
о испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила  
 друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена места по Србији и све градове  
ије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год буде родољубивих поштених Срца у Србији куцало, име 
е одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и  
 браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пун 
раго.</p> <p>Ове појединости, колико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, је 
јектом, ког је Милош народној скупштини год:{S} 1825. предложио; а особито, кад ова дела која н 
у — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша просуте. </p> </div> <pb  
арод је српски <pb n="226" /> после 27. година на својој свето—Андрејској скупштини лишио Карађ 
рбије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа, понашање му је отли 
у страна напајале.{S} Детету јошт од 12 година поверавао је двадесетогодишњи младић све своје н 
е Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских бораца као прост  
е био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и о 
Син његов Мијајло од 16. <pb n="205" /> година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуна 
ово Милошево на углед.</head> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на главној с 
државе на свјету потребовале су стотине година, докле су се овако установиле, као што ји сад ви 
еђеног било, није јер је народ тај више година под турским ропством у синџиру стењао.{S} Све се 
 грозничавој тишини дошла је била већ и година 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је глас оно 
лобођењу Србије, ваља да се са неколико година назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе п 
ред очи стављене биле јошт пре неколико година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши 
> <p>Једва једанпут Србија после толико година остави оружје.</p> <p>Ако услови углављеног мира 
а народа, и зашто је народ после толико година једним гласом захтевао, да се Милош натраг у зем 
, да је завера ова, која је кроз толико година са стране потпомагана, са свим дозрела.{S} Он ви 
олити, да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке пропадне и измак 
и сад изкијају грех, што су се двадесет година јуначки борили за повратак изгубљене слободе...{ 
.</p> <p>Свештеник је овај већ двадесет година војевао у редовима првог устанка српског.{S} Ста 
својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље побеђивао — пао је у овој поли 
био жалосним жртвама за пуних четрдесет година,» прихвати речима Милош сасвим просто и од себе: 
а-Ђорђе.</head> <p>Кроз пуних четрдесет година заливали су Срби драгоценом крвљу својом земљу о 
као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је противу големе турске силе, коју су н 
у.</p> <pb n="30" /> <p>Милош — у првим годинама детињства свог, није као и остала сеоска деца  
вала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је доцније на против до 
p> <p>Управ у оним знатним за Француску годинама 1800 до 1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава 
а под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља. 
препонама, провукли су се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању праведне српске ств 
ађански и кривични закона, кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предп 
рукама писмо једно од 14. октобра 1844. године писано, из једног села окржја Крагујевачког; а и 
{S}59</p> <p>IX.{S} Цветна Недеља 1815. године...{S}67</p> <p>X. Књегиња Љубица...{S}76</p> <p> 
ње, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних 
 без никаква успеха по народ остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснут 
и на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од каво су нам се дјела  
 свршила:{S} Србија постала је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке, особито пак  
 оваки су били основи устава српског од године 1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудноват 
ла неможе се сбог велики трошкова сваке године овако скупљати.{S} Овакви депутата народни има п 
>Годишњим данком, што га је порти сване године плаћао, ослободио је народ од десетка и других д 
 Турцима бојак били.</p> <p>После једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њи 
т изнети и показати по истеченију једне године рачун како расхода тако и прихода земаљски и мен 
м противлењем.</p> <p>По свршетку једне године, ово је дело <pb n="171" /> свршено било.{S} У о 
аву, да плати, велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димни 
 сума свега данка, од три талира за пол године најправијим начином разрјезала на народ, како би 
а и судовима данак од три талира за пол године по имању сваког брата да подјеле најправијим нач 
један једини данак по три талира за пол године за главу, да плати, велим, три талира за пол год 
ри талира данка с главе на главу за пол године најумјеренији данак, кои се може ударити на наро 
ће са поменута три талира данка, на пол године измирити све земаљске потребе; кад разсуди, да м 
раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да своју м 
ла, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу сваке своје личне опасности 
је је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио  
тили несретним Србима, као сада.</p> <p>Године 1813, 1814, 1815, обиљежене су у светској повесн 
вовања и одважности за отачбину.</p> <p>Године 1812. и 1813. нису за Србију ништа друго биле, д 
ној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде вр 
је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у години је Милош обилазио села и станишта, само да се из 
шле, не може ни Србија установити се за годину дана и постати државом, којој ништа већ неостаје 
а, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам о делу, тичући 
авитељство наше измирити.{S} Сву прошлу годину совјетовали смо се о том <pb n="145" /> и совјет 
 сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судо 
p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога навршила, и она се одважи да иде др 
дима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износи годишње:{S} 200.000 фор. у сребру.</p> <p>9.{S} Архијеп 
д остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по 
рбије, под тим условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300,000 турских пијастра плати, а до 
а се са наплатом кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данком, што га је порти сване године плаћао, о 
главнијим великодостојницима, на велику годишњу <pb n="210" /> скупштину, где су се у присуству 
леџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која је 
у своју главу наслонити мого....{S} Ова голема несрећа, <pb n="23" /> ово ужасно опустошење очи 
мни јарам турског робовања. — Жестока и голема насиља и изнуђења јаничарска, превазишла су већ  
шњима упустити у отворену битку, где би голема турска сила могла његову малу чету застрашити и  
оја је с дана на дан умножавана била из големе турске царевине, која је бројала 45 милијона душ 
уних петнајст година ратовао је противу големе турске силе, коју су најславнији ђенерали њезини 
ећ до очите своје материјалне пропасти, големо насиље и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и 
64" /> <p>Сад султан одважно пође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада 
јима су Срби са маленом снагом победили голему турску војску, сваки је скоро дан обиљежен био к 
аву своју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, они су опет заузели били свој 
 која је напред мало изтурена и стојећи гологлав овако народу поче говорити: -</p> </div> <div  
</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи кап 
 унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стражу на улазцима.{S} Месе 
прегледати и народу јављати ји, оволика гомила неможе се сбог велики трошкова сваке године овак 
> <p>Дај да наставимо доказ за доказом, гомилајући истину на истину, мораћемо победити те жије, 
чно ликови свих славних људи продаваху, гомилама врвио је свет, да види његову слику, која беше 
 пак народно одело, даје овим учесталим гомилама, особиту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је  
ко се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе 
ркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре а за избављење 
ти.{S} Сад са свију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте биле одушевљењем.</p> <p>Свеш 
га <pb n="55" /> удаљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај м 
ле, често погледајући веселу и дражесну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb n="55" /> у 
ослова; за тим весело погледа напоље на гомилу војника, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени крс 
а, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пред његовим ногам 
 Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њиховом доч 
пролети уз редове заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима заставу, на к 
, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у  
е, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p 
p>Шта је могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних, кој 
браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш 
је јача и претежнија од важности оружја гонитељева, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага 
њетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и д 
би ослабљени великим губитком, немогоше гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не д 
урке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ров 
е бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> гониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мен 
ти на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг  
з равнице, који су били право и неправо гоњени од својих немилих господара.{S} Оптужени бегао ј 
 Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од важности оружја г 
ом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштенародним 
е он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се  
ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n="224" /> упути своје стопе на границ 
и.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе попадају у прашину, топови крче ре 
 и који довољно карактерише ове просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноват 
рављао, поглед је Милошев изражавао оне горде радости, ону утеху безкрајну; која у једном магно 
ело, страховити поглед, стрепећ покрет, гордељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме простач 
ви дуги брди давају глави његовој израз гордељиви. —</p> <p>Такав се појавио простак и сретни ј 
вако малени број Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих војника, што су им у помоћ до 
рањивао је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер овога, није лако снашао оков 
.</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев горди дипломата разљути и почне другим ал заповедајућим 
е послове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења велике силе, неможе 
у нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди младић развлачећи усне своје смејом презрења: «је 
е бојеве, непоњатна освојења и увенчала гордо његово чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајк 
жај, стари пастир и јунак српски, стане гордо пред великог господина Руса и охоло рече му са из 
рце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували су непогоду, кој 
 а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепавице, правилне црте 
мислите ви кнеже!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви независите <pb n="185" /> једино само 
хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да у оду 
е именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</ 
у повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирити неће.... 
 <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде на зе 
и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да Мило 
S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чува 
има придружио — <pb n="45" /> видило на гори Ивановској 500 наоружаних људи, који су се свемогу 
се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи 
је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, 
оје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужев 
е сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање несретне девојк 
јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако протиче капља по капља крви 
 у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу 
болести.</p> <pb n="212" /> <p>Тугујући горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости 
о за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења, увек благородно срце код своје Љубице  
дном зеленом брежуљку, који је растовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца го 
сле ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба св 
шао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле 
ом породицом.</p> <p>«Натраг!» — повиче горопадно храбра Љубица милосници, немогући већ дуже гњ 
 себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио запове 
о попустише, сад се наново уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет га победе.</p> <p>У ово 
ad> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, ко 
 очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на 
ичанственије.{S} Множина воштаних свећа гору пред светим олтарем, те осветљавају победоносно ор 
Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Т 
рцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p> </div> <pb n="88" /> <div type="chapter" x 
де који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потребо 
 и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно што  
удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели  
е нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје н 
— из обзира на његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је т 
 рогове спустити пред вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на век 
а почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је употребити јошт једино срет 
етних дана књежевине своје, сећао се је господар од Србије; оних пријатних утисака, и оног мела 
о његово величанство мој најмилостивији господар јесте једини и најискренији пријатељ султана,  
 где сте пређе били.... мој је узвишени господар онај: ком имате ви за све благодарити....{S} А 
узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се, да умни развитат свога на 
бије од султана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђен на месту високом које 
рудио, да остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то до 
, као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одржати жели и само у овом погледу жел 
ког Србина слободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се 
чела, које га је издавало као да је био господар целог света, ма да је био насликан у своме нар 
мирја и милосрђа, између робља и њихова господара.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице 
 три ајдука спремна, да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу оном,  
ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S}  
а у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику власт н 
о, а спуштао се до самог смерног дворца господара од Србије и овај од северног ветра заклањао.< 
аник, за потврдити искрене осећаје свог господара императора, почне одмах с почетка, ал издалек 
сти ишао је к ниском обиталишту српског господара, који је сад постао насљедним кнезом од Србиј 
у из потаје ревновале за влашћу српског господара.{S} Оне су имале довољно узрока за то.</p> <p 
чак био, на поглед Турчина, овог мрског господара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те ј 
д свију кнежева признат био за врховног господара од Србије, Милош је наумио да неке поправке < 
њену бунду и црну капу.{S} Као врховног господара Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са 
кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе послушно 
едним махом, једним словом праву намеру господара од Србије, само да отклони савршену покорност 
вају поклоњења мусулмана, негда његових господара.{S} У оном одушевљеном полету, кад га је наро 
 убио Турчина... једног од наших мрских господара.{S} Слава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за 
раво и неправо гоњени од својих немилих господара.{S} Оптужени бегао је у стародревне шуме, где 
 n="5" /> неодвисности од својих старих господара, и напослетку уређење уставно, које се у овој 
ово, које самртно рањено паде пред ноге господареве.</p> <pb n="57" /> <p>То учини Јелица, виде 
м мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем, те са гласом највећег презрења рече му:</p> 
урско, натраг, па капу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа, но на 
сретство, које јој је давало прилику да господари над срцем свога мужа, употребљавала да овога  
о, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете су његове по војничком начину потпун 
 једва један пут већ постали сами своји господари, и Милош напредује са делом цивилизације издр 
.. та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове последње речи дирнуше у срце 
заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт  
што говорити» — рече јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седил 
упити у Србију заробљену, и први пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи 
и самовољна; него измет онај и смутљиво господарство совјета, и то совјета оног раздорног, који 
S} Турска је опет повратила своје старо господарство у Србији, а без да је и једна једина држав 
 једном већ признао <pb n="124" /> полу господарство турско.</p> <p>Тешки и дуги преговори, кој 
: да призна независност њезину под полу господарством <pb n="125" /> турским и Милоша да потврд 
 усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али господару! — овај други сноп украо је са Живанове њиве» 
{S} Кнеже! — донешено је моме узвишеном господару до знања, да се неки високи достојници вашег  
но питање, које је истог вечера сретном господару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са  
свога доласка, посланик је руски поднео господару од Србије: «уверење високог уважења и благона 
која већином седи у совјету?“ —</p> <p>«Господару! — давајући ви извршујућу власт у руке совјет 
ила, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„Господару — ево онога, који ти жито краде!» —</p> <p>«З 
на мати, те склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p 
 јунак српски, стане гордо пред великог господина Руса и охоло рече му са изразом који се лако  
ите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неп 
е, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте п 
азом који се лако описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласо 
увек непријатне противности.“ —</p> <p>«Господине! ја неотимам ничију власт“ — одговори хладнок 
, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он д 
ве ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити  
<p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним господо, остављено је да довршите дело ваших отаца.{S}  
убезне моје фамилије, преосвјашчењејшом господом архијереима нашим, членовима судова, капетаним 
да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине мо 
дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је нос 
ђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, грозне добродетељи, нечувене одважности и н 
 раздражених робова о некадањој слави и госпоштини својој, оне су описивале бившу срећу отачбин 
склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но гостопримство Петронију од пријатеља указано, доводи ов 
а се одрече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушав 
ош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. <pb n="205" /> г 
логом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне би 
идила, да је победа њезиних непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну  
ихових безбожних руку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они су зај 
тачно саопштене.</p> <p>Све припреме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца и 
сте потегли несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да в 
" /> мостове села међу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остан 
о Правитељству на зданијама, која би се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да пр 
ска сва укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од  
 су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени били и кад су их војском опколели, за 
 нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откривала је турска пол 
рубе војничке, који се је разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; 
е под закуп давати, лична слобода свију грађана проглашена је, сопственост њихова неприкосновен 
е, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови способни постану дела, која ће једном њи 
ањем затворене биле, те је почео поњати грађанске одношаје јавног права свога и стога је, видећ 
ви, војводе, првосвећеници и сви остали грађански и војнички чиновници.{S} Од ових како који до 
м и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански и кривични закона, кои су се 4. године дана с 
а нужда, да треба заузета села и вароши грађански уредити, која би уједно саједињена била са во 
 коме се таки власт диктаторска, како у грађанским тако и у војничким стварима над целом Србијо 
ошкови на мензилане.</p> <p>Трошкови на грађење и држање контумаца.</p> <p>Трошкови на депутаци 
а је и устанак српски био једна од оних грана Француске револуције, која је имала да цео свет о 
је српска аристокрација, која је у свим гранама правитељства седила и налазила подпоре и заштит 
који је украшен био заставама и зеленим гранама.{S} На подножију овог земљаног престола, један  
аставама народње боје, цвећем и зеленим гранама.</p> <p>Велика црквена двокрилна врата широм су 
у већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељства остави слободно извршење дела свој 
љава власт, која је уставом дана разним гранама правитељства, и да на то смера да се мало по ма 
ма.</p> <p>Трошкови на држање стража по границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са с 
 народа, љубав братска је претерала све границе фанатизма. — Име брата јесте најсветији и најтв 
ен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је 
ти.{S} Она је под разним изговорима око границе путовала, да народу крстоносну војну противу Ту 
ица <pb n="224" /> упути своје стопе на границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> <p 
им срцем пева своје народне песме, вије грдне народне заставе, на којима су ставите ове чаробне 
 борби за независност - видили смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покра 
д ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци, али с 
 недеља 1815. год.</head> <p>Кара-Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} Аустрија п 
ните речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb n="6" / 
ј да изложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу револуције, одрубивши Милошу главу.... и да поша 
ола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} М 
 их у Србију...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У в 
у Србији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео 
тарац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица 
жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година јуначки борили за повра 
шти.</p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа де 
колико дана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекн 
приме.{S} Са свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у је 
ви цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и благоси 
хита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе  
 праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћ 
оју, која јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их 
ки је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао буде 
уг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт 
 права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и из други села и о 
лоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој  
лоше!</p> <p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим отачбину  
ећ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубећи га, суз 
еотели — али великаши српски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала  
ажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је им 
а обливао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу т 
, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати њихов неумитни судија и 
ноћно доба осветљаваше човека једног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гробу 
 /> разјареност народа, која обично као гробна тишина предходи свакој бури што наскоро долази,  
евачком, који се богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости пот 
урском стоји, овом пространом и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да разума је 
о на корист његову, покажу противницима грожњу народа и предложе помирење.{S} У тајној једној с 
урена била.{S} Но страховита изнуђења и грозна мучења несретног народа, изтргну га јошт пре вре 
 би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задово 
 на себи носио печат сурове госпоштине, грозне добродетељи, нечувене одважности и невиђене слаб 
 су опет поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb n="152" /> ужасне смрти патријарха Царигра 
 слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних догађаја и крвавих призора, који су несретну Ср 
 оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора појавише.{S} Но ови призори п 
ветити се силеџијама својим.{S} У такој грозничавој тишини дошла је била већ и година 1792.</p> 
згубљена места, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију војвода,  
имали прилику и сами видити, како Турци грозно поступају према томе кукавном народу.{S} Ви сигу 
потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несретним Србима, као сада.</p> 
 су пуни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, о 
на Султана, а затим проговори он гласом громким, које перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам 
уре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно викати:</p> <p>„Куда сте потегли несретни с 
— Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору зап 
>Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе 
ија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и 
н за слободом набављао му је сладости у грубом занимању пастира, где је он уживао потпуну слобо 
ког поштовања, <pb n="155" /> које он у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно испов 
јан рекао је начином њему својственим: «Грци су јуначством и храброшћу постали на ново народ, п 
ве то скупа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдекојих српск 
и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољник 
 се пак дому своме, у породичном животу губио се, постао је — кукавица.</p> </div> <pb n="59" / 
 свештеници несмеду ништа од свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, к 
>Једине околне силе може бити жалише за губитком своје власти, које су из потаје ревновале за в 
љада људи.{S} Но Срби ослабљени великим губитком, немогоше гонити их, већ осташе у шанчеви свој 
 паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов се опстанак  
 харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у својим песмам 
десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали.</p> <p>Непрес 
 и манастира, скупљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8" /> бесконачним песмама при 
ерење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гу 
 Петроније певајући по обичају своме уз гусле једну народну песму, која је узносила и у звезде  
зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, прори 
, овом пространом и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да разума једног народа  
синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног отачаства.“</p> <p>За пе 
пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износи годи 
д свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу на 
а земљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте пређе  
есују и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети  
ма никаквих личних сталних преимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због т 
на основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} Има с 
треби сву своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умес 
Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен с 
аз Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако с 
забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога каса 
 одануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да треба заузета села и вароши грађански уредити, која  
тог великомученика и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан 
и биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброт 
са поред свију непријатељских покушаја, да Србе раздвојењем ослабе, у сред 19. века — може песн 
ивати браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са пом 
 брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд 
, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине, а ако те 
разним изговорима око границе путовала, да народу крстоносну војну противу Турака приповеда, от 
ранитела.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, 
разнели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно дело, за које је толико пута би 
Она није на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили 
лог.....{S} Русија је врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити,  
ја би полугосподарство српско признала, да се сами могу слободно по својим законима уредити и с 
ј намери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћанства у забуну доведе, син  
оврати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако пак извесно је, да она н 
су ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: 
а очина до тог срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест 
о да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју гл 
жалости својој, није Љубица заборавила, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{ 
слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља готова, и да су све ст 
а.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —< 
вуда их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, који им највише плати, ма та 
оје је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар 
ако би и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезније према енглеском конзулу држите; 
Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаств 
ном престолном слову, за које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија 
нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, к 
У слову том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом 
знам — рекао је он пријатељима својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у о 
тима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, као што држ 
у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду под заставом 
</p> <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одговор Милошев.</p> <p>„Ваше у 
орење, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе  
лава није довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити спавајући народ, који од столећа у  
нао, да Србија његова није тако снажна, да се са две знамените европске силе у коштац уватити н 
пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у 
 од године 1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи,  
 код ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но 
а!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она, да како Милан умре — ови људи на престол позову другог  
о је моме узвишеном господару до знања, да се неки високи достојници вашег сијателства туже на  
ним вођен и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема ви 
аже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати 
е се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније правитељства представничког у Срби 
зна, независност управе њезине осигура, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бит 
лошева после учињеног примирја била та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро 
и српски великаши отворише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно ме 
оји је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио 
сазнали изображена Јевропа имати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она —  
дари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочу 
ом ме са достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо 
 «Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо јавној благајни порез, који је пре  
 <p>Једва једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења велике силе, неможе и није у стањ 
тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрекавање своји 
и да сте послати од правитељства вашег, да извидите невоље и да видите, каква насиља Турци чине 
ствима принудити овог простака српског, да се Русији поклони.{S} Немогући другчије Милоша себи  
управе Турске, добије од султана налог, да страховитом ајдучком вођи потајно сјајна предложења  
е ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле извршујем. — Наше у 
насљедства, изда прокламацију на народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди 
ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка, на пол године измир 
и свеци у својим песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљену слободу своју.{S} Више Србиј 
Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског престола — да  
вољно јака и да има постављати кнежеве, да земљом владају, она је и сувише јава, да вас може оп 
т — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њ 
 му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјет 
ене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно 
Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ 
 дајте јошт онима знати који нису овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу искуп 
ем извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да би он морао  
демо да видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавну слободу народа. 
а туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> униште ону власт, коју је њима устав  
ко вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске повторити може оне знамените  
 мача као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јо 
ба и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може  
тене потпомаже; свакако пак извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у распаље 
а попела на књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српс 
 Србије, нема у себи толико просторије, да би у себе примити могао све посланике народне; то је 
илоша склони на покорност спрам Русије, да народу веће право уступи, које му по уставу припада. 
а земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њихових народа жеља пор 
ао; да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора своје власти и да је готов у свако  
вде с пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb n="149" /> државни чинимо даља распо 
.</p> <p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу установити внутрење правленије, прелазим сада на  
орачајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи своје рођене... донела их је сама на своји р 
у, излазне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва ме 
м је сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њихо 
мати у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре а за избављење из ропства, и да у свом бла 
осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничију власт признати, особ 
аво и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидат 
боко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике т 
, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="135" /> да осветли нар 
и и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француск 
те, то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» 
о може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати. 
и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са об 
 духа свободоумног, није правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непр 
одина 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је глас оног страховитог виора, који се у Француској 
је задобила нове <pb n="63" /> потпоре, да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи  
ајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и  
х узрока Русија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. — 
је сретни господар од Србије старао се, да умни развитат свога народа унапреди, морао се он неп 
дмах натраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево посто 
ли устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га 
тељску, за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен в 
 /> једино само од порте, незаборавите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве,  
а.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље 
са поверењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Хр 
 /> о којима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и 
могу, док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење 
 као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери српске отачбине!“—< 
роме оцу Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само пош 
ичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два превода који је бољи.{S} Н 
о и племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне 
еци знамења своја, која јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв муслом 
ју, где код тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> 
олико година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и по 
нежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између 
а народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје. 
јим интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато добијем,  
единог.{S} То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Зна 
дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени народ од тешка напора мало одахне и да плод 
илош намери да код високе порте изради, да ова законитост српску призна, независност управе њез 
ги чинити?» — После ових речи заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци поди 
овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор ср 
.</p> <pb n="120" /> <p>Милош заповеди, да се постарају и за дела елементарна, сходна за настав 
ласт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са стране  
илоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако исто страшним у кошкању 
и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се 
рити све земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да  
е ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једн 
нице, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годиш 
е помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, д 
ти: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власти полугосподарства свога  
и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n= 
државе, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свје 
тупи у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb n="107" /> да дође у турски стан,  
> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан  
и зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропас 
асом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једн 
 распетим сином Исусом Христом заклели, да дотле оружје оставити неће, док не стресу са себе ро 
6" /> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову н 
> <p>Српски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србин 
су добровољни радини, који су долазили, да помогну оно место приредити, где ће се скупштина држ 
 неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ 
тав дао...{S} Његово величанство мисли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држали стро 
Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску 
 Малени простор ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у о 
овори хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховн 
ти храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери 
становио, и нећете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лиц 
:</p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да буде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то см 
 његово је величанство заповедило мени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите пра 
коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочек 
и будем, морам противу Турака војевати, да осветим моје Отачаство!“ —</p> <p>Јели какав унутарњ 
тража по границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензи 
, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили непријатеља неустрашимо на 
је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> <p>Живот Махмуда беше за 
р Србије изванредном посланику познати, да је аудијенција већ свршена.</p> </div> <pb n="190" / 
 и кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће  
сама почну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољу 
а по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се в 
т у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је драгоценом крвљу њихово 
"207" /> што није могао рану преболети, да порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи 
ступајућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати о 
скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви недостатака;  
евају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али 
О овој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо речи једног Француског научењака, који је  
 —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености 
 одбацити од њега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа свободоумног, није правио зав 
у власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђ 
 вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна права, или права, која ће сваки Срби 
аја тог, може ваше величанство увидити, да он не може никог другог интересовати, до нас саме.</ 
 може код њихових народа жеља породити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле 
оказују, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољ 
еђе претили, нису се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затворити или насилно и 
јицом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у  
ове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога 
, ниси властан нити си у стању учинити, да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p 
S} Ја се видим принуђен вама приметити, да околне силе а нарочито пак покровитељствујућа сила С 
вари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући 
бити, — но није хтела никако допустити, да Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мис 
огинути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних руку.</p> <p>Рак 
у; треба да народ позва своје дужности, да може знати, шта власт има с правом искати од њега!»  
 се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну независност и да ову 
вропску Турску — она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у минис 
мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне промене устанка српског, који је робове 
вечество предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да је сваки Срби 
азсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године н 
ошева.</head> <p>Кнез Долгоруки видећи, да кнеза од Србије ничим застрашити није могао, да га п 
ј тако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S}  
у и Турску, посретством совјета изрећи, да се са престола српског уклони породица Обреновића, у 
е вечито трајати, морало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени народ од тешка  
ли Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> <p>„Његов 
 напуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи 
нокрвност у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што му је неограни 
p> <p>После овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ла 
ни људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb 
тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране 
 коначну народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде 
т решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви со 
а кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</p> <p>После ов 
 — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје  
т: „Ако Милош остане при намери својој, да таки најстаријег сина Милошевог Милана, за насљедног 
ечи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немо 
 <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати могао, те кад  
ерној савезници султана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са с 
атор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, к 
атио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тв 
 владарске, за ту искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет з 
убезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради овамо послат, но д 
 другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никако немогу испливати у том, већ да се сав данак,  
поведило мени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите праведном захтеву његовом, к 
/p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на ви 
и су се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да < 
има.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами  
та која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само 
знати, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображен 
све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасходство наћи без сумње да је то  
 ми допустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, 
ош ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна 
едног кнеза од Србије, под тим условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300,000 турских пија 
 се; намери другим начином и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>Српска аристок 
Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пож 
ем ступили били у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} Они су, што 
страних сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели  
е.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба им 
ару, који је уставом земаљским обвезан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.< 
ужан, то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки 
а <pb n="107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би при 
и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и им 
да може часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данко 
ужити.</p> <p>Милош се није устручавао, да народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он ј 
е толико година једним гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео њ 
 од Србије ничим застрашити није могао, да га приволе дошаптавању руском поклонити се; намери д 
/p> <p>Милош, који није веровати могао, да између Турчина и Србина срдачна наклоност постојати  
дно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после учињеног примирја била  
оји сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на скуп 
 је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> 
 већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да  
задовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с  
 преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто 
ење његове власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разум 
> <p>Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степену власт има над самим собом, у једн 
их списа подписује, које је он спремао, да народ свој подигне на један степен висине са осталим 
 и других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се са две знамени 
ер је овај законодавац врло добро знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb  
совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих људи, који врховну власт њ 
 знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, д 
абирати.{S} Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је ск 
оје је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то 
 сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање  
е из унутарности од свију страна дошао, да буде учасник братске скупштине, где ће се ток свију  
еговим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење према Русији, 
ло за свршено, задржавајући себи право, да при првој прилици која им се даде, очупају све оне к 
томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и старости, предаје кнежевско дос 
 схваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити с 
 нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — 
 је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сената прин 
века, који је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује д 
род српски већ је напред опредељен био, да буде мост за случај каква непријатељства између порт 
 рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о  
везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала, он по 
његов у званичним новинама оглашен био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> 
ле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну у народу; други опет да из 
Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} Ова јунак жена, која је та 
 сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А ску 
 и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И 
ђења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима 
орова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам ш 
ове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="130" /> о 
 — а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и 
љници у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову прев 
ало отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским простаком.{S}  
е грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као  
есио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака чинити, јер је з 
он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он  
вали јуначка дела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> < 
 њега задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, цене 
> <p>Улице су дупком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем пева с 
ло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш; <pb n="134" /> младо и старо  
 на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи 
ју вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је  
ино сретство, које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори у 
 на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити н 
ст.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, д 
ред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине о 
доцније на против до тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свог 
г трошка, непрестано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му је по 
ставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и уређено од једног  
b n="122" /></p> <p>«Ми остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није сов 
воја нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора ка 
глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да неће моћи овај челични карактер за руком својом сави 
оме јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљну бригу силама, које  
ободу народа.{S} Она га оптужује тајно, да сваким даном злоупотребљава власт, која је уставом д 
а.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена била јако ра 
ку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — 
 познато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења, увек благоро 
турско тиранство постало тако несносно, да је морало пасти под сопственом својом претераношћу.{ 
</p> <p>Долгоруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног простачења <pb n="18 
ди по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случ 
те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за ум 
ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој својој с 
, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> покори Србију, каво б 
ати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама 
а ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, 
оказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије ист 
ији учинила, да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђен н 
гана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, д 
род једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, који би 
 подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике силе, које шире своја снажна рамена преко тол 
о није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, в 
у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту  
ће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} Затим стави пишто 
 n="196" /> сваке сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, а Турска налазила је опет и 
вање једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> </div> <pb n="150" 
ла му је руска влада благоволећи савет, да остале дане своје проведе у миру и задовољству прива 
људи продаваху, гомилама врвио је свет, да види његову слику, која беше са цртама јако означени 
изгубљених битака примети турска власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави пол 
зрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, 
потстицала на своју сопствену опасност, да поврати Милоша јединог јоште, који је као што је она 
 да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше јуначке прси непријатељу.{S} На оружје 
лела порту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зај 
к по три талира за пол године за главу, да плати, велим, три талира за пол године, а да недаје  
евину браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његов 
нати који нису овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и  
чаји источни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милоснице...</p> <p>Љубица је о 
буне бугарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, д 
 његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На овај неуглађе 
ђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од погибије, на коју су Турци го 
е ишао је са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеко 
редио, остало је том великом државнику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светло 
вари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="114" /> од послушнос 
n="199" /> се височајшем оном закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и 
иге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу  
а лицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да произведе устанак и побуну народа српског.</p> <p>Не 
 душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна де 
тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа 
ишћане, који подјармљени исламом стењу, да само прилику добије, истакнути се за њихову заштитни 
родне посланике, који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћу речених р 
ели Христом Спаситељем на самом олтару, да осветничко оружје дотле <pb n="43" /> неће из руку п 
нутарњи глас предсказао маломе пастиру, да место ово које је њему случај означио није за њега?  
лике и кретања народа обелодањивала су, да је завера противу Турака далеко разграњена и да је п 
сне црте смућеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз пла 
и људи, а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца 
Затим је определио свештенству наплату, да може часно живити и није дозвољавао, да се са наплат 
ставној Србији, док је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародуј 
врђен, те између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Мил 
ије, истакнути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније 
а је вечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писа 
или, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами 
ући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но колико бриге труда и ст 
у <pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје, па си одмах с 
окори се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове послед 
че!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима 
ицу сваког <pb n="136" /> Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је 
живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред  
 месту високом које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да 
ахтјеве, које јој је Србија предложила: да призна независност њезину под полу господарством <pb 
 урадиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Ру 
ама, на које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не и 
ошто су на двору силног падише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу политичног диван 
стија, најтачнија даду Милошу разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166"  
 то време догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао 
звисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S 
Треба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски целим путем примао, најсјајније свед 
у дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност спрам Русије, да народу в 
осади.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно з 
ржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружја положити, довле не 
руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год: кој 
мо и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, један другому, књаз властима и наро 
 шумама, објављивао је свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p> <p>Крагујевац даје н 
та у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га од једнога дана  
 велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на 
е рећи, није престајала њега уверавати; да је она задобила право на вечну његову неблагодарност 
рех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што му је исто 
аке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови способни постану дела, која ће је 
ати бар толико искрености и одважности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је  
га, <pb n="158" /> видеше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима 
спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила је она већин 
х дана владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То  
.{S} Но овај поступак јасно је показао; да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора 
томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворност 
 прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — благода 
свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и гово 
моћно и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и подигне благостање народно, то он 
а га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда у 
{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим заним 
с жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Натраг тамо!» —показујући при том  
а сутра лепо време буде, <pb n="135" /> да осветли народни празник.{S} У саму зору 16. — загрме 
ерадосно поздрављао, као <pb n="126" /> да је тим поздравом потврдити хотео, његово помазање на 
а мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да место мене Србијом владате, а ви јавите се прво наро 
 Алији, да позове Милоша <pb n="107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примр 
 за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме руском или тур 
жену своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју  
еби пута до самог кнежевског престола — да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви из 
 водити са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> 
ињем“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим 
зсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; к 
клињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске да 
у одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чини 
ати, велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни гла 
 није могао наставити своје војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, 
ста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до р 
/p> <p>Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околн 
ји је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво в 
р српскога оружја; немогу пропустити, а да неопишем овај догађај, који јасно показује каква је  
<p>Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које 
ору, пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мисли 
о иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вра 
не исправке за срећу материјалну; треба да народ позва своје дужности, да може знати, шта власт 
 стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељем, ми се 
е, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере прегледе, десетак свачи да сравне,  
у сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на супрот ставити м 
њу има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Но својим наравним проницањем је он пр 
ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет 
 немирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца за т 
S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштенародним добром; сав народ пл 
танове демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћ 
ари над срцем свога мужа, употребљавала да овога на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из св 
срце своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу у 
ана Француске револуције, која је имала да цео свет обиђе.</p> </div> <pb n="42" /> <div type=" 
а ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хриш 
да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или у как 
 соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> 
ј палати) <pb n="216" /> имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму 
ку улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година назад повратимо на оно доба, к 
и недостојан са твог гадног среброљубља да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје д 
прикупља од својих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира пр 
 као да је био господар целог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, које до смрт 
е од самовоље јевропске дипломације, ма да је он једном већ признао <pb n="124" /> полу господа 
 га сувише за демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за 
уди га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га сп 
 напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу  
дом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће 
городно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више  
 и племените намере његове осујетио, ма да је Милош самовољно дозволио неко ограничење и саме њ 
 његову велику отачастољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај  
а и слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, и 
шћански народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику ве 
 били су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак  
а превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи по 
p>Да је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но  
заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Ов 
.</p> <p>Потребе, које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћ 
хова, видили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством с 
волео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет  
т је по престолном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим фразама много народу обећава а  
 суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Мил 
 гранама правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb n="194" / 
ира за пол године по имању сваког брата да подјеле најправијим начином, како ми неби сиротиња д 
ога, који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жр 
и највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непријатела н 
еног умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен 
арством <pb n="125" /> турским и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим услово 
највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли 
ијим посљедицама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно  
отегли несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас же 
р је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности или да види преговоре о оби 
ј, видићемо; правитељство наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а  
стог света, који неће лако нове наредбе да прима, придржавајући се свагда свог старог обичаја,  
ци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош до 
оша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле 
бу, који гута све до света разума — све да разума једног народа и до његовог достојанства и узд 
што је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њега био, јер у њему једном 
о би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српс 
и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза, који је већ утростручен био 
, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу ње 
је смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу г 
 мајке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петро 
pb n="64" /> <p>Сад султан одважно пође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет  
вао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами  
ну између мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година ју 
ка, вама избраним господо, остављено је да довршите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаств 
слу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подписује, које  
г понижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он  
ћ добио, он ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који 
дао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство његово.</p> <p>Крајње је време насту 
као какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи о 
о је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре било је врло посп 
и десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће само Правит 
 замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред о 
код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима 
ти, да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму су 
у своју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокоји 
асе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони 
/head> <p>Околне силе нису биле позване да прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{ 
пљењем, за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престолно слово произвело 
 <p>Ове појединости, колико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су до н 
лење и радост које му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа з 
 народу своме имађаше за своје узвишење да захвали, као највећа кукавица оставља отачаство свој 
ваше високопревасходство наћи без сумње да је то пристојно!» —</p> <pb n="184" /> <p>Овај нешто 
S} Његов једини брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку, но п 
јећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је један једини чове 
чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни  
— <pb n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског придобити за промене, ш 
су материјално добро стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови држав 
нац у своме простачком оделу, чињаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад по 
лазила. — </p> <p>Једног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша  
е и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али господару! — овај други сно 
о овог србијанског простака, и видио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити  
јили сва изгубљена места, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију 
ду га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Ме 
е на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</ 
јдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужд 
где је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предск 
да се њему остави само назови власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парламе 
веку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше г 
 укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —</p> <p> 
 правилнији?»— одговорио:{S} Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено 
а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што вам је и дужно 
ако је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случа 
у науке и изображења требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази,  
, да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељства остави слободно извршење 
проницавошћу давно већ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је прот 
 гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пријате 
совјету.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да  
начке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљује ватреним и од 
вет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} 
од браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у сва 
Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да  
оживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао 
 на тајној аудијенцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је про 
ио у стању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „д 
S} Тако прођоше неколико магновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb n="58" /> <p>Н 
ш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног бла 
апут јурну помамно на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пр 
у Србију скроз и скроз десетковали, без да су њено постојанство заморили,. наилазимо ми на <pb  
но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљут 
 Милош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која је н 
 чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви  
 своје стопе на границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш с 
 <p>Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без да се је са сво 
воје старо господарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне речи за  
 турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побуњених  
ђу ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога није мо 
и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве  
која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим неприја 
да га је свога погледа удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ 
ља указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују  
је победа њезиних непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст —  
вом дана разним гранама правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p 
 благодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; ш 
мирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати јед 
ри талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дат 
 му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад р 
 влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подп 
њихове, зависи будућа судба отачбине, и да он остављајући на престолу сина свог и супругу своју 
намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе под 
хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте та 
не“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, да извидите невољ 
ност своју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> 
обро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може б 
и, да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж  
оји дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога м 
еволуције, одрубивши Милошу главу.... и да пошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На овај предло 
тво, <pb n="65" /> које је задобио... и да личност своју и породице своје обезбеди, и да све он 
 прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њиховим  
а, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једин 
заборавите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да земљом владају, она је и  
у одани били протународним интересима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети. 
сно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та з 
 да је личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом у 
вера противу Турака далеко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама које  
аки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад робињ 
г нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробиј 
 да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дош 
т Милоша удешена била јако разграната и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи 
ј: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви по 
 нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није с 
уче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите 
шимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити једн 
наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанственији  
равитељства вашег, да извидите невоље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима.{S 
ени народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних жртава, ма да С 
бав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је до 
 свога власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљом управља 
о непрестано да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61" /> одбија, па незнајући к 
љима својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да 
оје, да се одрече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би п 
е скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та добр 
 достојанству из сопствене побуде дао и да од послушности њихове, зависи будућа судба отачбине, 
им о вашим сопственим интересима, као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одржат 
има прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од по 
 земљи својој материјалну независност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у к 
На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге је 
е свагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових стар 
 зајиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског предводитеља.{S} Но 
и од какве је важности то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цук 
.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну деца у школама учити 
 живота свога навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да од све туге приве 
к остао човек народњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане п 
то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу великих и п 
редину као посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављени били, много би се боље разуме 
њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb n="203" /> кип на књажевском престолу, ја  
овиче Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју зап 
о предало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Страховити глас: «на оружје!» — потресао ј 
146" /> мостове села међу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да ос 
у, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} Пос 
 <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p>  
одбити сваку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен бу 
егодовањем онима, који су му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја ст 
ски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу сво 
и људи» — настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили 
и своме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свак 
ариград да прима и враћа удворности или да види преговоре о обичним стварима, које су се могле  
ати да непријатела на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p 
ца била, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за 
оше.{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јо 
0,000 турских пијастра плати, а дозволи да у Београду 10.000.{S} Турака као посада живити могу, 
а њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери родитеља свога, једино добро ко 
ове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бега 
њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје уст 
а са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели поги 
угосподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он 
и потврдити, да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољубивим.</p> <p>Све војводе  
и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка показа се н 
табом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничар 
реговоре одпочети.{S} Зато Милош намери да код високе порте изради, да ова законитост српску пр 
head>Ајдуци.</head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанц 
да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На прв 
 да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непријатела на ново победимо или да јуначки сви до ј 
де, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе 
које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој  
о шта неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су с 
ства између порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова д 
ворећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд,  
ког у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипломациј 
д моји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим  
пских жена, није се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула,  
pb n="57" /> <p>То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, улетила је у о 
га на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војни 
у своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и  
код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> 
била. -</p> <p>Непрестано настојавајући да осујети сплетке, које су подривале сенку власти влад 
ије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сам 
 кад потврђење од порте дође; незнајући да има других владара у земљи осим њега, по праву насље 
х шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и 
оменуте тевтере прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак о 
ревару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, који <pb n 
овика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше 
ом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле 
лили на њега.</p> <pb n="119" /> <p>Дај да наставимо доказ за доказом, гомилајући истину на ист 
ог српског предводитеља; рекне он: „дај да изложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу револуције 
ачких жртава, није умео отачбини својој да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1 
Сад се зачује глас војничке трубе; знак да се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да  
а бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак до 
арав просвештени европејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема  
куће са осталим народом договорите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног 
бин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у годи 
услов њихова договора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и  
 је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност спрам Русије,  
 обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога човека, кои р 
ром» — одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен! 
 можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гони 
/p> <p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с б 
да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај  
ава свога ужива? — Садање уређење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихва 
високе порте — правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистателном порто 
ар отложити до тог времена, које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жестоко своје пр 
у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност владарска исто тако, као  
он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвн 
аш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном 
а ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке завичаја, неразумну 
 одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, којим би могли изказати  
мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мње 
<pb n="62" /> совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интере 
у оном, у ком је стари Петроније требао да остави место рођења свога, обале потока, сведоке прв 
њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољи 
 покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упусти 
 паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирн 
ем овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем величанству - - - - ви сте ми одузел 
 он је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте м 
е је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу војводама и  
на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају свом кажем ј 
ет да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те  
 разговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто  
дити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени д 
ио чудном суморном ћутљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завер 
олини изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, 
и високог чела, које га је издавало као да је био господар целог света, ма да је био насликан у 
 себи подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћ 
исне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих свој 
пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење преотме.</p> <p>Сместа искупише се око 
ру своме велике услуге учинили и управо да речем образ му осветлали, они се тако погорде и осил 
и предусретајем овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем величанству - - - - ви  
 је много слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени 
оз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он је искуп 
изације земље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било; то показују она муд 
ни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио,  
ређење земље обраћати.{S} Он није хотео да земљом управља по начину „<foreign xml:lang="LA">Exp 
равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвеституру и прав 
сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитање <pb n="11 
атку своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду 
Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само нек 
е као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој независност и слободу њену.</p> 
 књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у сачување браћу  
ог господара од Србије, Милош је наумио да неке поправке <pb n="111" /> за друштвено стање Срби 
годан правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега ово 
у лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре 
зазвало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S}  
во тиштала и он није могао поњати, како да народ један тако дуго може трпити над собом тиранију 
том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви ов 
<pb n="61" /> одбија, па незнајући како да превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да 
..{S} Сваки гледа сретство и начин како да прикрије своје богатство, <pb n="65" /> које је задо 
во послати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место н 
мрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{S} Ме 
тенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робова о некадањој слави и г 
ког до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни 
 му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблагодарности према Русиј 
 чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често занешени били страсним ж 
бије круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаже, док међ 
 равнодушно.{S} Једну странку је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њ 
ош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике 
да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико  
и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигархијску опозицију и обо 
на тајне уходе, којима је наручено било да доказују користи, које Србија од уплива руског имати 
г и неустрашивог бранитела.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут про 
ско посланство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу игра, било је доц 
егово.</p> <p>Крајње је време наступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало 
>Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често с 
ата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили по 
тране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — примети Милош см 
рвљу својом земљу отачаства свога, само да би јој повратили изгубљену слободу.{S} У историји св 
 очитој смрти излагала за другога, само да би јавну неправду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и 
је Милош обилазио села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе 
 праву намеру господара од Србије, само да отклони савршену покорност своју према Русији?{S} Он 
о су стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су о 
хићен славом српских јунака, почео само да говори у народу оним језиком, који је до сада нечуве 
рно у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незако 
вог другог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим интересима, као и д 
 намери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који су одани били 
гли су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на 
ара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61 
ајважније знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових  
ку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових реч 
 извесно“ — рече посланик — „достављено да народ српски жели и иште слободу законску ширу у сми 
пак нове државе, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не из 
лно стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње  
срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки начин к правици и ч 
нал од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тр 
дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима пор 
 <pb n="87" /> <p>Милош сад стане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој  
м.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин како да пр 
била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев ус 
, која јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи. 
важи да иде другој својој родбини: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене срп 
и нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је зас 
оћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му др 
а задубљен, примети <pb n="167" /> опет да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хо 
Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања д 
подићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p>  
ка, мени остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! 
рају сто пута имати право, тек једанпут да докажу да немају право.</p> <p>У позније доба а за с 
се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један једини данак по три талира за пол године 
, да никако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну су 
ме носити више народно своје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о  
и под заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи Љуб 
чер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="135" />  
г Куршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом по 
ута имати право, тек једанпут да докажу да немају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дан 
има, који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> < 
и и чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лиц 
ко сретство, које јој је давало прилику да господари над срцем свога мужа, употребљавала да ово 
дивана навести, ваљало је самом султану да започне извршивати заповести, које су му од неког тр 
ати, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да помену 
скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева. 
прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са 
зња за слободом, водила га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он 
 својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са 
адне и измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе ми 
срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини 
имог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Ту 
почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да 
д свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“  
едног за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један хришћански народ;  
 вођу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велику цену на његову глав 
 девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших друго 
> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? 
оград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Сим 
 свога руско-турског парламента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он  
е своје позније употребити може.</p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказана снага, кој 
 и совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од 
остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да последњег часа држање његово било је пуно достојанст 
мо једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русија мора се упознати и угњездити 
е» — а превод Петронијевића гласио је: «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код ви 
дарства свога принуди кнеза од Србије: «да промене своја најновија уређења, која садржавају у с 
зилазећи се својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до једном Милошу покорити неће!» —  
ранитељи по целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно дело,  
> <p>На које поклонење Милош одговори: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благовол 
еље своје даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском достојанству из сопствен 
адовољавао као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе в 
лали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја  
> <p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства ваш 
ам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!» — одговори му овај са свим слободно и 
императорског посланика овамо послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слобод 
, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад 
 је по његовој заповести сазвата била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа радио. 
е бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволит 
лиман изда заповест, којом наређиваше: „да ниједна жена српска, без разлике стања и старости, н 
ни бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n="199" /> се височај 
е устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, док неби што погреш 
м душама, који се Богу моле казује он: „да живот српских жена није ништа друго до вечита жртва  
чке доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ста 
е речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходство кнез Д 
да.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће из општег уверења и особитог призрења према његов 
неже!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви независите <pb n="185" /> једино само од порте, н 
 имати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «нису жене, или да су бар  
 трпити» — говораше он са одушевлењем —„да неки чланови владе моје, подговорени од мојих неприј 
 које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају глави његовој израз гордељиви. —</p> <p>Такав се 
седи у совјету?“ —</p> <p>«Господару! — давајући ви извршујућу власт у руке совјету, остављате  
аци сакривали су их по својим колебама, давали су <pb n="18" /> им рану и подказивали су им нам 
оглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт 
ком, она је свако сретство, које јој је давало прилику да господари над срцем свога мужа, употр 
 највеће одушевлење и радост које му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле  
ам пак нејасни и дволични превод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав п 
на и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад распола 
од надзором општинских старешина за рад давао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни  
 давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му 
ећ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је непријат 
и Турчин није каурину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем обичају, може се судити неоцењ 
том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и к 
вати другоме, нити ћемо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је о 
а ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсу 
о своја непокретна добра саме под закуп давати, лична слобода свију грађана проглашена је, сопс 
 заробљенике и рањенике српске немилице давили и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад 
ца духом својим и наравном проницавошћу давно већ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне чет 
 неизцрпиви извор премногих изванредних дагађаја, којима се човек дивити и чудити мора.</p> <p> 
вештеника, којим је речи ове изговорио, даде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију о 
 је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb n="51" /> < 
гне, ако само неколико побуњених робова даде исећи, подужно се је напротив даље него што је ико 
 <p>И са приkлоњењем пуног достојанства даде поглавар Србије изванредном посланику познати, да  
 други, доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах народну скупштину сазвати и поднесе јој н 
их жртава, није умео отачбини својој да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809 
 по његовој заповести сазвата била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа радио.» — 
, па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде поискану поштену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нат 
случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде војнички савет искупити и ово објави свима војвода 
човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> <p>Живот Мах 
ји земљи својој мудре законе и установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прег 
се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} После дугих дебата, при којима се Милош стопу  
а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на кнеже 
<p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Чисти од 
 право, да при првој прилици која им се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих произиђ 
ође, потврди и постојавше намесничтво и даде генералну амнестију свима сужњима.</p> <p>Намесниц 
ађанима изгубљену отачбину; а остало им даде, најиме управу земаљску и законе народна скупштина 
ад сасвим равнодушан и својом хладноћом даде познати свима онима, који земљу испод његових ногу 
од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељства остави сл 
о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га од једнога дана до другога, и 
и сад објашњења најпростија, најтачнија даду Милошу разумети: да савезна сила Турске од ње траж 
шева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад го 
 За време Кара-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се налазио међу првим борцима за слободу с 
о! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо  
Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да н 
ристом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо д 
 <pb n="52" /> <p>„Правду Ђорђе, правду дај за нас сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се ј 
змислили на њега.</p> <pb n="119" /> <p>Дај да наставимо доказ за доказом, гомилајући истину на 
клетог српског предводитеља; рекне он: „дај да изложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу револу 
 расположен.{S} Лепо пак народно одело, даје овим учесталим гомилама, особиту дражест.</p> <p>О 
нијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњениј 
 обвезан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Милош се није устручава 
 он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћује.</p> <p>Императорски посланик који је  
е народу прекомерна права.{S} Ваш устав даје му једном речију велики простор слободе?“ —</p> <p 
ежењу дипломације.</p> <p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благод 
фразама много народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шевр 
ма непријатељским, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Непрестано на 
довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216" /> имала су посла да  
одни празник освануо.</p> <p>Крагујевац даје нам изглед највеселији и најдражеснији.{S} Све кућ 
 «све је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знати који нису овде, да приправни буд 
тола — да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор премногих изванредних дагађај 
 наћи непријатеља оних уређења; која се дају народима као извесно право и паметна слобода.{S} З 
ази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својом хлад 
ка.{S} Ордени га украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов  
воре му ови.</p> <pb n="95" /> <p>«Нека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну на ко 
ојој мудре законе и установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, мор 
 покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблагодарнос 
есно право и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има своје време...{S} Треба кућу  
моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има з 
потребити, што коме не припада, како би дакле народ српски оно злоупотребити могао, што он сам  
обар и љутит а увек занешен — свакојако дакле изванредан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где к 
асом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве пр 
ину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем обичају, може се судити неоцењива важност поклон 
срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава 
.</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благоволећи савет, да остале дан 
се.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног 
д на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики немир — бурна <pb n="41" /> разјареност н 
ањивала су, да је завера противу Турака далеко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p>  
стало је том великом државнику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу наук 
езиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као  
ити до тог времена, које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жестоко своје присталице 
 вечити савез јединства и слоге братске далеко разгранао, мудре старешине српске, примиле су и  
оро приметим да прави владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу  
од управом Јаничара и које је предводио далеко чувени паша видински Пашван Оглу, ове чете саста 
марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеком путу, долазило је просто дете у додир и са стан 
у и слободу њину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совје 
аженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији од онога што га др 
 земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу независност, и 
преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</p> <p>На  
бама свог драгоценог саучешћа, зараније дало о тој опасности известити?“ —</p> <p>«Предмет је о 
ио, остало је том великом државнику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу 
 и совјет <pb n="149" /> државни чинимо даља расположенија с њима; они ће после доћи у народ и  
бова даде исећи, подужно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пож 
е ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув се једноме од момака својих: „Од данас, н 
ти морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велемоћ 
 старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но М 
>Но Милош без икаквог околишења настави даље:</p> <p>„Ваше величанство! — у извештају томе, ког 
ило срчбу своју показати, то настави он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате кне 
и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош намери да код в 
мешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени,  
кне она: „Моје сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени о 
то и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске повторити може оне знамените речи Б 
и супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из големе турске царевине, која је  
ве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вешти 
ама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откривала је турска полиција нене потајне завере, к 
 је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> 
што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n 
е био највеличанственији и најрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда посл 
увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали 
који је увек остао човек народњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује ради 
ких синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног отачаства.“</p> <p>З 
е ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, к 
момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удовици и сиротама овога чов 
едног краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна пољ 
ш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добро расположе 
во» — гласило је писмо — «сматраће онај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено 
ли голему турску војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредним пожртво 
ве и паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов се опста 
 растерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а које остали  
рпску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независности српске и  
смо држати мању скупштину после Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо могли <pb 
ду даде времена, измирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницам 
ошево на углед.</head> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштин 
он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новинама огл 
доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множина народа опколи конак, гди је Милош живио, и 
 своје никуд излазила. — </p> <p>Једног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај п 
тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и  
 у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустрашима мл 
ти у себи.</p> <pb n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њ 
 и кривични закона, кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати,  
зу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с порто 
а:{S} Србија постала је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке, особито пак нове др 
е да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу сваке своје личне опасности, са от 
ти, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и  
ке ханове и паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов с 
предсказиваху непобедимост.</p> <p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу пок 
м злоупотребљава власт, која је уставом дана разним гранама правитељства, и да на то смера да с 
ад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом н 
е малих пушака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош ниј 
ци борили супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из големе турске царевине,  
е Милошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудн 
обити и растерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а које  
срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независности ср 
о паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откривала је турска полиција нене потајне з 
 може ни Србија установити се за годину дана и постати државом, којој ништа већ неостаје желити 
ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам о делу, тичући се они 
м и радом правитељства српског за првих дана владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као 
аво.</p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао се је господар од Србије; о 
а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је  
во велико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, сва су се о 
да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи  
ању ваља сад располагати <pb n="148" /> данак.{S} Но моје дјело и правитељства није више распол 
е, и у договору с капетанима и судовима данак од три талира за пол године по имању сваког брата 
к обштенародним добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад ни 
о немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да 
ве на главу за пол године најумјеренији данак, кои се може ударити на народ један.</p> <p>хоће  
са ситницама, већ да плати један једини данак по три талира за пол године за главу, да плати, в 
од тим условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300,000 турских пијастра плати, а дозволи да 
особ и узаконити ји; друго: расположити данак на народ најлакшим и најправијим начином по њега, 
чку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак расположити на народ.</p> <p>Потребе, које народ  
Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа књазу и књажевској фамилији 
одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки 
кренув се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удовици 
 и Мијајла престола лишиле — предмет је данас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље пола 
таве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у ру 
почели такове разговоре водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе наро 
а безпримерно проницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ов 
илошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како данас постоје имају у себи много демагогички стихија?»< 
тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигур 
хитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати на шт 
е ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и саврш 
ина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добро р 
ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n="13 
х сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта људи разумевај 
и, какву хвалу заслужује тај народ пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и поди 
уска влада благоволећи савет, да остале дане своје проведе у миру и задовољству приватна живота 
 с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је на 
 победитељу.{S} С њима сам делио сретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу слободу, с њима изгле 
емена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења морају се показати храбре и одважне 
 без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе поп 
великих војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозвол 
.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима великог искушења било је чудо мужанствено; беше  
олико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења, увек благородно срце код с 
{S} Карацић у две свеске именом «<title>Даница</title>.» Оне су садржавале у себи прекрасне пес 
се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол године најправијим начином  
уди народ, да ће са поменута три талира данка, на пол године измирити све земаљске потребе; кад 
 да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године најумјеренији дана 
стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни подмирити, но Мило 
витељства није више располагати, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело  
ијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изј 
аплатом кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данком, што га је порти сване године плаћао, ослободио  
ити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство н 
<p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Ј 
што је мећу Србима сваким <pb n="37" /> даном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима  
 имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом на страшноме месту постојати и умрети за 
услуге које је он отачбини својој првим даном побуне српске учинио, изодавна су му место већ об 
орђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb n="48" /> ус 
да.{S} Она га оптужује тајно, да сваким даном злоупотребљава власт, која је уставом дана разним 
Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би т 
ло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надеж 
енећи и уважавајући та предања народња, дао је он све старе преповетке и народне песме, које су 
о би простоме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељство набави 
гу, који сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на 
јелима народнима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански 
/> униште ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово величанство мисли, да би ви може бити  
евском достојанству из сопствене побуде дао и да од послушности њихове, зависи будућа судба ота 
; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="19 
Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он. 
које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један х 
 на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао читати, печатати и подјелити међу <pb n="140" /> на 
одарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113" /> земље ког је на 
и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити народу по целој  
 мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао народу и себи 
задовољника, но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При св 
оду одузети, што му је истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Ми 
 ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? рече Ђор 
о јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p> <pb n="170" /> <p>Дело ово од особите је 
е <pb n="127" /> Ферман, којим је порта даровала њему достојанство владара.{S} Милош тим делом  
и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p> </div> <pb n="208" /> <div type 
у врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече послан 
а, нити светлости ни сијателства титула дата није, па ни од самих његових подајника, које он ни 
савезници султана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим шт 
а осталим народом договорите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба  
призора, којем је немогуће пером израза дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним рукама 
није могао нико други, доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах народну скупштину сазвати  
имнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситн 
кова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта с 
е се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слободу, јер ће он ту св 
 се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати  
авати над твојим интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике з 
олико искрености и одважности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су ус 
упштини састали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити 
ошто је земљеделце ослободио од множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, кој 
 ослободио је народ од десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега ис 
е и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њега човека неког, ко 
моралну снагу слабијег противу јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједине 
зливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бог једног за другим  
овек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима сво 
о лако схватити овај призор, између ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и  
у прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки мердевина, које с 
 он је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако волите да о 
д храбри своји Србијанци, видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у  
амена и разореног прибора кућевног леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да је 
угог драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произвело је на 
рвена.{S} Она није могла дуго преживити два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости  
 под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на  
да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се нар 
м рамену његовом носио, и што је између два прекрштена мача као крст изгледао, говорио ти је, д 
до Јусуф-паше, да извиде разлику између два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Ју 
пратише пред њега човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега 
најбољу војску потлачио. <pb n="101" /> Двадесет хиљада нових војника буду Куршид Паши на ново  
неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке пропадн 
је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година јуначки борили за повратак изгубљене сл 
ара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послужи: 
ага народна мало опоравила, која је већ двадесет петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но страхо 
ст његову.</p> <p>Свештеник је овај већ двадесет година војевао у редовима првог устанка српско 
} Детету јошт од 12 година поверавао је двадесетогодишњи младић све своје намишљаје.</p> <p>Мил 
г узвишеног краљевског брежуљка.</p> <p>Дванајсти сахат избија на кули крагујевачкој.{S} Звона, 
уњени.{S} Отпором овим разљућени Турци, двапут јурну помамно на шанац српски, без да су Србима  
ске била је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у години је Милош обилазио села и станишта, само 
ме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмациј 
аухијерејски од новодобијени крајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до 
рбија његова није тако снажна, да се са две знамените европске силе у коштац уватити ноже, па з 
з поља доведу остатак топничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће ост 
 књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске именом «<title>Даница</title>.» Оне су садрж 
ц те ухвати <pb n="100" /> Турке између две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадн 
ена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу 
 на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново 
<p>Страсна љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладни 
ност била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и пред 
ског престола — да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор премногих изванредни 
дним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрно о 
 зеленим гранама.</p> <p>Велика црквена двокрилна врата широм су отворена и украшена највеличан 
ем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод устава давао им је повода за то.{S} Јус 
његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен био, он  
ру руском Рикману рекао.</p> <p>Код оба двора намера Милошева начинила је велику забуну.{S} Иск 
а то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле  
побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим и презреним  
о је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико пр 
олно слово произвело живе приговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разго 
ече у Петроград и Цариград, који обојим дворовима до <pb n="204" /> знања доставе упорство Мило 
а му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили: да Милоша немогу лако на к 
ам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од самог претварања, пренемагања и бојазљив 
лучају потужи самоме руском или турском двору — било би непаметно; јер онда сви докази невреде  
обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца господара од Србије и овај од северног ветра зак 
огуће мање слободе даде.{S} После дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb 
евојци, коју је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим 
имо овде, Љубица, ова неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала их гд 
<p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са последњим уздисајем ис 
p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући млада девојка.</p> <p>«Јелице... кад теби збогом казати морам 
ери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p> 
 оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са збуњеним погледом, руке склопи и повика:</p> 
и напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сирота девојка,» уздане Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и 
ова сачувати и одбравити одговори мирно девојка, па истргнувши из корица нож, који јој је у нед 
ла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} У месту његовом Тополи где је живио, нису 
војко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, 
са земљом сравнити куће, поватати младе девојке за своје хареме, а младиће за своју војску, оте 
ости у женској души.{S} Јецање несретне девојке, срце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потек 
Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот же 
та овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене 
 неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло  
 Поглед његов дуго је почивао на младој девојци, коју је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова 
га века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у наручија своме младожењи.</p> <p>Јелице  
иповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! 
ном, кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу  
је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити ономе ни овога ни онога век 
ају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој с 
ли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устанка 
гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир  
а покупити и штампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну 
{S} 1825. предложио; а особито, кад ова дела која највећу важност имају и јако у очи падају — с 
и,. наилазимо ми на <pb n="4" /> такова дела, која се односе на патриархални живот овог првобит 
ути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или  
штину, где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и ј 
зира на будућност, који карактеришу сва дела Милошевих установа.{S} Целокупна организација Срби 
<p>Милош заповеди, да се постарају и за дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Са 
иге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховит 
м песмама приповедали ил певали јуначка дела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићењ 
тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио сплетке, кој 
 се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу српског оружја.{S} Малени  
пио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} О 
 да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p> <pb n="193" /> <p>Међу с 
ве даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, морало једним кораком ступити 
 оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изр 
позива, и способан за довршење народног дела.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек 
оветке и народне песме, које су славиле дела српских јунака покупити и штампати.{S} Од њих чита 
а правитељства остави слободно извршење дела својих, која им по уставу припадају.“ — Ова открив 
та друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама ду 
 али ништа тако и некарактерише народ и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху под  
ошеви отклонили уплив јевропских сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да могу  
 да сви грађани његови способни постану дела, која ће једном њихово политичко биће утврдити.</p 
 се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Треба бити поштени признати оно, што је један  
ско и инострано.{S} Министар иностраних дела извршивао је уједно и дужности кнежевског <pb n="1 
инетски министар.{S} Министар унутарних дела, обављао је и дужности министра војеног и полиције 
ао и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле савесно између себе добро и зло, једнаке имају цје 
 муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихв 
ма турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну,  
г, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца његова.{S} Њеног присуства сви 
ву буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље н 
оји нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства српског за п 
отегне сабљу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да  
, и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим 
ди; најболи јунаца и најљуће јаничарске делије ишле су пред турском војском, носећи турски барј 
 је зајиста уважење и поверење праведно делила.</p> <pb n="209" /> <p>Но при свем том, ова благ 
 <pb n="171" /> свршено било.{S} У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућност, ко 
ло, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи устава српс 
жени беснећем победитељу.{S} С њима сам делио сретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу слободу, 
народу срећу и слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме  
 овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа изгинуло самном, па н 
ха свободоумног, није правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су неприја 
.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n="22 
/p> <p>По свршетку једне године, ово је дело <pb n="171" /> свршено било.{S} У овим делима нала 
рамоти једну младу девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата сво 
ристово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене се на момке, кој 
раним господо, остављено је да довршите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаство је бесмртн 
ачбини својој, и да су сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магно 
о.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући себи право, да при првој  
ахмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које је справљ 
пустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову несрећу и по 
омисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке  
имљене.{S} Бечке новине упознале су ово дело са песницима свију земаља.</p> </div> <pb n="121"  
="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и 
ем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу крчити. 
ош худа будала, да је изневерио народно дело, за које је толико пута био жртвовао живот свој, к 
з одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натр 
, они очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити 
у у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љубица направи мали знак крста на зиду, п 
на небо, где је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим  
своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са п 
се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затворити или насилно из земље прогнати о 
 даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да 
е робу даробао...</p> <pb n="170" /> <p>Дело ово од особите је знатности, и било је за целу тур 
 суседне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике пристојности а уједно и одважности увр 
оро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње организације земље, што ју је Милош  
и своји господари, и Милош напредује са делом цивилизације издрживошћу, која сваку похвалу прев 
вари успоставили.</p> <p>Милош, који је делом за војеног диктатора произведен, био је задахнут  
рској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о отачбини својој, и да 
њему достојанство владара.{S} Милош тим делом добије круну од народа, зато му је ваљало да се н 
у свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p> <pb n="153" /> <p>Треба  
десна рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем указала — велике су.{S} Сваки је живи њу  
сти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао земљом уп 
емљи морало наново уређивати.{S} У овом делу унутрашњег уређења, Милош је уједанпут показао чуд 
ого би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији 
 Но колило је задобивена победа славном делу његовом помогла, толико му је великодушије у бојев 
ину дана са советницима мојим занимам о делу, тичући се оних наредаба <pb n="189" /> о којима в 
уге, које је Русија 1833. год. Србији у делу српске независности учинила; подсећао је Милоша на 
аво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су нар 
јновија уређења, која садржавају у себи демагогичка начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао се је  
, како данас постоје имају у себи много демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упит 
а које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји ста 
ј устав жестили се, јер су га сувише за демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен б 
ојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, но С 
>Народ српски преотео је од Турака неки део своје земље и у народности својој на ново је просин 
себи бира старешине, који уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују и бла 
а скупштина.{S} Ово је био други красни део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној  
 сваке године овако скупљати.{S} Овакви депутата народни има по свим државама, и нама су нужни, 
 и оставите ји овде с пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb n="149" /> државни ч 
вршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на свак 
а превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића 
 и држање контумаца.</p> <p>Трошкови на депутацију у Цариграду.</p> <p>Трошкови на агенције по  
Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до  
сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окружне одређена.{S} Ови су званично позвати, 
ком као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских борац 
е!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <pb n="92" /> <p>Од о 
они треба да поменуте тевтере прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и су 
 давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи труд његов, и да 
ко други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и из други  
колико има народа, ни колико прихода од десетака и других струка; нит сам могао учинити нужних  
не године плаћао, ослободио је народ од десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукавни  
, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више н 
ничнога, ни казанскога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситн 
и кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад 
, који су несретну Србију скроз и скроз десетковали, без да су њено постојанство заморили,. наи 
 на жртву приносе.</p> <p>За време овог десетогодишњег војевања и непрестаног проливања крви и  
ом вештином при управи тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем у 
 ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница божија, за учињену неверу браћи својој - наведе 
им» — рекао је једном Милош — «кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно опр 
корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе  
а, затвори врата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао 
чен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом носио, и што је између два прекрш 
ђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да н 
а, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине околне  
: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Ви 
ова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пу 
ина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом примирију, којег с Турци 
ке.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се 
, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, кој 
ног благдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство.{S}  
ше, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њему нанешене у 
ажношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„ 
о лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне он уздишући —- «у ово 
а овом далеком путу, долазило је просто дете у додир и са становницима варошким, виђало је обич 
е песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: пла 
ју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба детета загрле мајку своју, која је већ била на колена п 
ли њега су од свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12 година поверавао је двадесетогодишњи  
ка, на Бају и Јована, другове његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>« 
а маленог пастира.{S} Сећајући се свога детињства и оног уживања у народним песмама, које су ње 
b n="30" /> <p>Милош — у првим годинама детињства свог, није као и остала сеоска деца никаквог  
осу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Детињство Ђорђево протекло је у жалосној самоћи.{S} Он  
 бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуци 
 први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме  
ди што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тр 
етињства свог, није као и остала сеоска деца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетка помаг 
та и заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су били своје куће, и настанили су се са 
ле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде 
варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите? 
реди да се из тих народних песама почну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младо 
асна љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, он 
зи кроз васпитање <pb n="118" /> нејаке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани њего 
по заповести његовој отворе и обучавање деце и до најмање колебе распросте.</p> <pb n="120" />  
рати указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb n="52" /> 
 елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник  
т кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак 
 да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по 
и завирити неће....{S} Идите сад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте са поверењем про 
ако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“ 
редину <pb n="137" /> народа са женом и децом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одређ 
 крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!» — одговори му  
 остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb n="203" 
ој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Тур 
"58" /> <p>Напослетку погледи на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно се грлише и 
уну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског господара, ки 
/p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке пе 
ли немилосрдној освети турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавал 
ултанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана уведен по постој 
немогу лако на клизаву стазу политичног дивана навести, ваљало је самом султану да започне извр 
шљавао о предлозима онима који су му од дивана предложени били.{S} Руско посланство које се с п 
тра председника, један је исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетника и предсједника 
и су у 11. класа.{S} Први ред: садржава дивизионог ђенерала с платом од 3000 талира.{S} Други р 
ад смели очи своје на султана управити, дивили су се и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се  
ка, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и да 
х изванредних дагађаја, којима се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји с 
међу самим Турцима тињала једна стихија дивље необузданости; та је била необузданост — самовоља 
оје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато 
едао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше неколико магновења,  
прот Турчину.</p> <p>Величанствена је и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се  
сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> 
е ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, како од свију страна прегнуло се за посл 
ваки у њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, која окружава малу варош Крагујева 
амештано.{S} Умилна и тиха гласба свира дивотно народне песме и доводи слушаоце до највећег усх 
аставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха гласба свира диво 
кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно одело у средину <pb n="137" /> народа с 
 својом претераношћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до 
ка он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше ју 
е побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у најве 
е жена устрављена на ову опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мен 
одну песму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p> <p>На јед 
ивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који су за в 
бодним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>Послушност законима и такови ред 
шиоци његових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог поп 
</p> <p>Милош, који је делом за војеног диктатора произведен, био је задахнут величином свог по 
е Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, како у грађанским тако и у војничким ствар 
се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, прорицања с 
да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни вод 
лази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та т 
х сила...{S}175</p> <p>XX.{S} Простак и дипломата...{S}180</p> <p>XXI.{S} Совјет и оставка Мило 
_C20"> <head>XX.</head> <head>Простак и дипломата.</head> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненада  
<p>Сад се на овај одговор Милошев горди дипломата разљути и почне другим ал заповедајућим тоном 
8" /> доскаче одговарањем својим ученим дипломатама и лукавством својим, са свим помрачава дипл 
у Србију пошаље, који <pb n="179" /> ће дипломатским сретствима принудити овог простака српског 
 и лукавством својим, са свим помрачава дипломатску вештину, својих супарника.</p> </div> <div  
бији имаде значаја, као што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног кнеза од Срб 
а у будуће назире од самовоље јевропске дипломације, ма да је он једном већ признао <pb n="124" 
 n="114" /> од послушности према режењу дипломације.</p> <p>Из свега овог даје се опет видити,  
а право пребацити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек 
 ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Тур 
и.</p> <p>Ово благородно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, 
.»-—</p> <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије 
вим цифрастим говором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и 
осподари!» ...</p> <p>Ове последње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више св 
е, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и Омира. 
ини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше;  
вјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотребленије, ко 
ест попечитеља на које ће се све струке дјела народни подјелити и више државни совјета; попечит 
на нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је топрв од г 
ико сам рад прво: устроити сваку струку дјела народни понаособ и узаконити ји; друго: расположи 
ти људи, кои би нам руководили државним дјелима онако; као што се руководе европејске државе.{S 
за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народнима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт 
ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере прегледе,  
е нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.</p> <p>Испуњујући овако обећање моје,  
лагати <pb n="148" /> данак.{S} Но моје дјело и правитељства није више располагати, колико данк 
моја ни време допуштала, да овако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не  
јело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершениј 
 хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од Срби 
{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бо 
ва пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га од једнога  
тњастијем слогу источног израза позива, до дође у Цариград.</p> <p>Његово величанство» — гласил 
 унутарње <pb n="222" /> ствари Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затек 
 1813. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљен 
 држите; ког пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Мило 
а он не може никог другог интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уређења интересуј 
{S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца, била је управа предата кметовима или 
{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турском мојим полугосподарем!» —</p> <p>До 
ом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{ 
верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле и 
Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђо 
оним знатним за Француску годинама 1800 до 1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у 
е је живио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом дома 
сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озб 
одној скупштини на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски кабинет држао је, да од  
рв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајати, морал 
оје љутине нисам вешт друге управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, п 
ије ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобијени кр 
а је почастио таковим одличијама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он  
 затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој  
Не господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са нег 
сти; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој 
е остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свиколици доста времена и мислити се 
!» — потресао је Србију од једног краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе сви листом на о 
лоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње страже турске допрати, где растајући се шњи 
оград и Цариград, који обојим дворовима до <pb n="204" /> знања доставе упорство Милошево и њег 
де времена, измирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, ве 
вно догодило, то су браћа била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је духом задахнута била сва о 
вићу Марку,» како је овога клетва очина до тог срамног понижења довела, да је отишао у Турке да 
најдражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је заставама народње боје, 
 српски, повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у 
ва на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове села међу  
поне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског престола — да на овај седну.{S} Њи  
и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два превода кој 
 /> Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од 
м учесницима оне завере, која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је р 
већма ладнило, оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теш 
три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави, да док 
 брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име о 
остраном и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да разума једног народа и до њего 
га старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег, код ког  
 Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне он, 
 србијанског простака, и видио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити овај п 
 у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што му је неограничено пове 
есе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која  
ебао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац 
а говори у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни јед 
еба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је на 
стог вечера сретном господару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и  
о насликан у своме народном оделу, које до смрти своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним 
ућама, јавно рече: «да се ником другоме до једном Милошу покорити неће!» — Пријатељи Милошеви,  
овао.{S} Јаук и уздисај невољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које с 
ретераношћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог:  
јих угњетача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпоче 
е растовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца господара од Србије и овај од с 
 које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе 
 притицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан на 
дивотно народне песме и доводи слушаоце до највећег усхићења.</p> <p>Улице су дупком пуне народ 
пита Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који зајиста незна, шта бива по св 
 разума — све да разума једног народа и до његовог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S 
авни првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће с 
билазећи све понамештане страже, дође и до једне разваљене куће, којој су топови само један рог 
вести његовој отворе и обучавање деце и до најмање колебе распросте.</p> <pb n="120" /> <p>Мило 
 силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која 
свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу наро 
ела на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p> <pb n="95" /> 
су почели такове разговоре водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе н 
 бити главној скупштини.{S} Нисмо могли до сад схватити рачуна, колико има народа, ни колико пр 
 има безпримерно проницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ 
власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљом управљати и вл 
сретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато в 
а ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености доводити: скоро ћемо наступити неке разг 
о размислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог времена, које мислим да није далеко, где ће рука 
хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је 
но доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка, посланик ј 
ем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве в 
, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје с 
ио, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мис 
ду девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити. 
„да живот српских жена није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и 
е својих попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао:  
се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки један за д 
рака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и п 
p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до очите своје материјалне пропасти, големо насиље и св 
илоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, 
городно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву сво 
совјет државни првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на 
 — донешено је моме узвишеном господару до знања, да се неки високи достојници вашег сијателств 
м и тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отворе 
и били.{S} Старе народне песме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане, с 
а, другове његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко уздану 
творио своје <pb n="130" /> очи, што су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати 
ојатне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</p> <p>С 
рви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати њихов неумитни судиј 
, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић,  
ахмуд, овај други изванредни човек тога доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагало вел 
Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне растове Шумадије, пробијајући љуто сва ср 
он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова че 
 мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобије 
и, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога н 
купштини на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша  
частио таковим одличијама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је п 
своје <pb n="130" /> очи, што су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати грађан 
ји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и приврженика у Царигра 
его је и саму политичку борбу у позније доба сама водила — шта више мерила се са портом и испол 
окажу да немају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао се је гос 
ору од свих савезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на ор 
обства, ког сада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појав 
ки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је речи ов 
и Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без 
вора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да му је н 
 неколико година назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У 
шао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Једа 
ла самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и мислити знав 
љно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити је он обзирао с 
уваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за 
ец са својим жалосним зрацима у поноћно доба осветљаваше човека једног на гробљу вишевачком, ко 
 рекне он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан који 
 n="181" /> услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да храб 
о.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога наврши 
и дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубиви владар, кој 
знале преко својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта  
Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко име спом 
то их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се, да ум 
рче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турск 
одиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она  
b n="172" /> представника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Министар унута 
ашан и ципија, добродушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — свакојако дакле изванред 
а отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се  
те ове — што је јошт најгоре било, нису добивале никакву плату од својих старешина.{S} Оне су о 
и уздања у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобод 
p>Све војводе српске, које се користише добивеним биткама и обогатише се, изузимајући јединог М 
ски, где је била столица управе Турске, добије од султана налог, да страховитом ајдучком вођи п 
ора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је  
 „побратими.“ Ово својевољно саједињење добије заклетвом светињу неповредиву и свеза је ова так 
остојанство владара.{S} Милош тим делом добије круну од народа, зато му је ваљало да се народу  
јармљени исламом стењу, да само прилику добије, истакнути се за њихову заштитницу, да их тим за 
д 16.{S} Фебруара 1835 год.— кнез Милош добије од султана једно умиљато писмо, којим га у најки 
народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу  
Чувствена жестина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење — престане сад 
им; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила је она већину присталица својих у совјету.{S} Он 
абљу, и поред другог драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, 
и скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у  
/p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} Ова јунак жена, кој 
свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да састави од 10. 
имљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би 
 само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n="131" /> је он као владар народу  
 а општине имаду право своја непокретна добра саме под закуп давати, лична слобода свију грађан 
ли би читаве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} 
кој усрдности Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</p> <p>У само 
 Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови  
нек се поврате <pb n="215" /> правилима добре економије, коју је ваш отац установио, и нећете о 
опет тужило се због њене неумерености и добре воље, а често стављало се у средину као посредова 
еду Србије, све једнако у замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човек 
елице слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од 
отписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а  
стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорског посланика овамо послати 
ше осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући себи право, 
} Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби повукао корист, из те несмотрености.</ 
у радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим сељацима до 
већ толиким од Срба задобивеним биткама добро застрашена била, и која би полугосподарство српск 
остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> < 
 кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше 
је нужна!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше синко! — придода о 
узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“ 
> <p>Побратими деле савесно између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се је 
илош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, но напоследку остане без уважења.{S} Војвод 
 одличном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов положај тек за који дан; но в 
бодно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми н 
воју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него  
о старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне он уздишући —-  
д важности оружја гонитељева, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разго 
о величанство мисли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго устава, како би  
арод мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја  
 сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више н 
 свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са портом у  
рем!» —</p> <p>Долгоруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног простачења <p 
е у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао земљом управљати, а тако исто знао је п 
обито пак нове државе, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне 
 страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као што је  
преобрази, јер је овај законодавац врло добро знао, да би без преображаја тога све на песку зид 
мена буде углављен мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали би 
дан доживио, па је зато тако неизказано добро расположен.{S} Лепо пак народно одело, даје овим  
ш — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p> <p>Мало после ове скупштине, на з 
ној земљи повери родитеља свога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године  
биле.{S} Неки људи, који су материјално добро стојали, побоје се да се од маленог тог данка нећ 
убио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог врем 
и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да 
ку њезином.{S} Са свих страна врвили су добровољни радини, који су долазили, да помогну оно мес 
и носио печат сурове госпоштине, грозне добродетељи, нечувене одважности и невиђене слабоштине. 
суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — 
лија да остану у напредак обштенародним добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и  
направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало  
га!» —</p> <p>Извршивање ових великих и доброчинећих мисли и - непрестано поступање по овом кра 
општег непријатеља хришћанства у забуну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно  
, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и голог 
ти, големо насиље и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и  
ње уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је две миље одавде удаљен 
је од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан  
м.</p> <p>Ови одговори донешени совјету доведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умири 
бражењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој п 
га клетва очина до тог срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га ј 
а оне завере, која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу  
 /> ствари Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су н 
ва свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</p> </div> </body> <back> <pb n="227" /> <div ty 
ио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели у зај 
адарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} Искуство онога <pb n="159" /> што се збива  
оћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је сплеткарењем својих 
n="72" /> нећемо дотле оружја положити, довле незадобијемо нашу слободу.»</p> <p>Са највећим ус 
римство Петронију од пријатеља указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Ту 
ха гласба свира дивотно народне песме и доводи слушаоце до највећег усхићења.</p> <p>Улице су д 
 робље, које је турска батина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна једина сила хришћанска нехтед 
са прости своји одговори до усхићености доводити: скоро ћемо наступити неке разговоре, у којима 
г за првих дана владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи став 
ју Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез  
 владала је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и 
лаготворни глас.{S} Но једна слава није довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити спава 
 га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га споче 
мо од порте, незаборавите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да земљом вла 
, и он беше међ својим простим сељацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без с 
ину изабрао.“</p> <p>«Народ српски није довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с то 
ашћу српског господара.{S} Оне су имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није т 
 показује каква је била то војна и који довољно карактерише ове просте, горде и јуначне Србе.{S 
ора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства биће дуж 
одног престола кнеза од Србије Милоша — довршен је.{S} Питомац императорског кабинета Александе 
а оружања...{S} Уговори сад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињали... ваљда се тамо ниј 
ајући у овим поклонима своје понижење и довршену пропаст ислама.</p> <p>По повратку своме из Ца 
ут величином свог позива, и способан за довршење народног дела.{S} Он је оног времена може бити 
<p>«Кад је ага са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> <p>«Милоше препоручи твојој  
 вама избраним господо, остављено је да довршите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаство ј 
/> <p>Брзо затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану на глави  
е и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p>Султан се није могао уздржати, а да с 
ово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни  
; немогу пропустити, а да неопишем овај догађај, који јасно показује каква је била то војна и к 
их људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних догађаја и крвавих призора, који су несретну Србију скр 
сији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, који претходише оставки Милошевој и оној жало 
е, погледе свију главни људи, а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао 
ad> <head>Љубица и рат.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српском бојишту догађаху пролазили 
о осилише и оснажише.</p> <p>Страховити догађаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, мо 
 један сељак свога пријатеља о тадашњим догађајима и завршује овако: <pb n="122" /></p> <p>«Ми  
ати.</p> <p>Шта се посве међу супрузима догађало, то нам није познато.{S} Толико је само за изв 
ни догађаји, који се на српском бојишту догађаху пролазили су једни за другим.{S} Први устанак  
ена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} 
и, нити једне самовољно промјенити, без договора и согласија свију нас и свега народа.</p> <pb  
их старих робова.</p> <p>Кад су о свему договори учињени, порта прими са одличном пристојношћу  
еђу собом и код куће са осталим народом договорите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о  
 совјета било је већ закључено у општем договору.{S} Но Русија, која је своје батерије запете д 
43" /> књаз под законом и у непрестаном договору са совјетом.{S} Овим установљенијем укратиће с 
ли у заједници братској и по предходном договору, нападали су и убијали они само Турке, којима  
 прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак од три талира за 
 годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о том, како би најзгодније у 
или.» — Те кад се у томе неспоразумљење догогило, <pb n="192" /> и кад су већ неки бољари српск 
е никуд излазила. — </p> <p>Једног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, к 
самом провиђењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се је једна битка крвава, у којој је Милош поб 
 невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао н 
не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p 
дости својој, но ако би се што противно догодило, то су браћа била снуждена до очајања.</p> <p> 
} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, него вољом његових великаша, а и  
рђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немој више за живу гла 
далеком путу, долазило је просто дете у додир и са становницима варошким, виђало је обичаје и ж 
Редом обилазећи све понамештане страже, дође и до једне разваљене куће, којој су топови само је 
како да превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих људи, ко 
ији, да позове Милоша <pb n="107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје  
, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте  
његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, при 
аче је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љ 
</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — вр 
елице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђор 
мљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, с 
 осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему 
, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да има других владара у земљи осим њега 
ојнички чиновници.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краљевског 
<p>Једног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</ 
стијем слогу источног израза позива, до дође у Цариград.</p> <p>Његово величанство» — гласило ј 
ћи га усрдно.{S} Како на одређено место дође, седне на столицу, око њега разни државници, који  
и свога старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег, код 
стојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво и даде генералну 
очаствоване и неколико корака учинивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез ј 
е изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ нећ 
— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали  
ружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</ 
а се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добро расположен.{S 
е опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни 
 држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово неколико простих речи открил 
умерене, који ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му  
 од 1,300,000 турских пијастра плати, а дозволи да у Београду 10.000.{S} Турака као посада живи 
ше, да им се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли ј 
авили сва она места која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је 
ра.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољства, која савршено дозвољавају об 
и незадовољници у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на њ 
гове осујетио, ма да је Милош самовољно дозволио неко ограничење и саме његове врховне власти;  
бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година сеја 
а народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и они — 
озволио нека задовољства, која савршено дозвољавају обичаји источни у погледу људи...{S} Кажу,  
ву наплату, да може часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p> <p>Го 
и слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао бољарима својима никаквих личних сталних пре 
хмуд — жестину своју уздржавајући — «ви дозвољавате народу прекомерна права.{S} Ваш устав даје  
атак изгубљене слободе...{S} Све је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одговора с 
 најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кнезу од Срб 
— Милош преко искрених својих пријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику 
 обнародован.{S} Оне су садржину његову дознале преко својих посланика у оно исто доба, кад и о 
 могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог  
на један уговорени знак, наши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе из 
о година са стране потпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће в 
ности избавлење и ослобођење отачаства, док се неби снага народна мало опоравила, која је већ д 
звестити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу  
роду заото поклони и благодаран покаже, док међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> 
заклели, да дотле оружје оставити неће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од прок 
сти је стало и требало уставној Србији, док је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да  
 гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{ 
 наметнути сами собом намесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте 
и: „да совјетници немогу бити с бачени, док неби што погрешили противу закона земље, или високе 
ени будите све дотле неокрњену одржати, док седео будем на месту овом, које ми је народ мој пов 
могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужа 
 тиране отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и јед 
тле <pb n="43" /> неће из руку пустити, док неповрате отачаству своме изгубљену слободу и не ср 
о је: «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» 
коше све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Претераном тир 
 они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадн 
ских војвода многе пријатеље стекло.{S} Док су Турци заробљенике и рањенике српске немилице дав 
ног.{S} То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате  
 мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу доп 
 мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз  
, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од ови 
 моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у ста 
подарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу 
изреку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле 
у сто пута имати право, тек једанпут да докажу да немају право.</p> <p>У позније доба а за срет 
игда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га је  
</p> <pb n="119" /> <p>Дај да наставимо доказ за доказом, гомилајући истину на истину, мораћемо 
е свију главни људи, а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много св 
 није био глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да неће моћи овај челични карактер за руком с 
јао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе нач 
то нису јошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију.  
Махмуда, пљескала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег одушевлења, противу овладе глу 
двору — било би непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он  
n="119" /> <p>Дај да наставимо доказ за доказом, гомилајући истину на истину, мораћемо победити 
тајне уходе, којима је наручено било да доказују користи, које Србија од уплива руског имати мо 
а свјету потребовале су стотине година, докле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а  
о се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се  
 ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена места по Србији и све гр 
редаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду под заставом слободе.</p>  
преко мога тела и непрестајте борити се докле последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S} О 
ње Србије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год буде родољубивих поштених Срца у Србији куцал 
жан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи кр 
оворени знак, наши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</ 
 неописаним узвиком Ура!!! — означавају долазак кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно 
еше обграђен за народне посланике, који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S 
 <pb n="137" /> народа са женом и децом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одређено ме 
сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желит 
тишина предходи свакој бури што наскоро долази, кад народ намисли светити се силеџијама својим. 
 јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са 
правијим начином, како ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо располагање.</p> <p>Све ов 
вине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином при управи та 
е драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле 
 мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, па кад су заједничког неп 
на врвили су добровољни радини, који су долазили, да помогну оно место приредити, где ће се ску 
е прода. —</p> <p>На овом далеком путу, долазило је просто дете у додир и са становницима варош 
b n="28" /> савез — остало сродство пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ов 
ишим духовенством и свештенством нашим, долазим опоменути вас љубезна браћо, слова које сам вам 
шку послатеља своји, на сваку скупштину долазити, рачуне прегледати и народу јављати ји, оволик 
«Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дет 
оћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка, посланик је руски поднео господару од Србије:  
исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја  
како то његово високопревосходство кнез Долгоруки њега обавешћује, Србија зајиста велике обвезе 
вјет и оставка Милошева.</head> <p>Кнез Долгоруки видећи, да кнеза од Србије ничим застрашити н 
ead>Простак и дипломата.</head> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доб 
«Е без сумње! — видите кнеже“ — настави Долгоруки са чувством — „оне беде, које су савети Енгле 
Турском мојим полугосподарем!» —</p> <p>Долгоруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог 
д страховита вика: «Доле са совјетом! — доле са издајицама: <pb n="200" /> руско-турским!....{S 
и рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодгов 
а подиже се наједаред страховита вика: «Доле са совјетом! — доле са издајицама: <pb n="200" />  
 — Наше установе нису постале другчије, доли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени буд 
и право, које му није могао нико други, доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах народну с 
 n="198" /> ништа народу свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише штедио људе, који му не  
ивити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађаше за своје узвишење да з 
ечи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више доли само једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово п 
b n="23" /> ово ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при пом 
јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједине се именом светог Јована пред о 
ом кад га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти воли 
 уништити није могла.{S} Једном, кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, једну лепу јуна 
 ће оружје другова мојих, што су остали дома, без обране остати изложени беснећем победитељу.{S 
, који клањаху и метанисаху пред гњилим домаћим непријатељем.</p> <p>Милош је у сваком погледу  
дног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу 
еда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ 
има пара није било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном животу губио се, постао је — к 
е на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило није.</p> <p>Гледећи псето — овог неразл 
уће војнике, да потражи своје рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магнов 
ча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунезависност Србије.< 
 молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе је 
 девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Зати 
 прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства к 
и говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, који много умствују.{S} Ја вам то напред  
ћим се простачењем.</p> <p>Ови одговори донешени совјету доведу га у највећу забуну.{S} Надали  
новила је и тим је покорност властима и донешеним законима прибавила, а тек кад је турски велик 
особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узвишеном господару до знања, да се не 
кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезније према енглеском конзу 
дни неки начин к правици и човечанству, доносио све страховите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитос 
ових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма жи 
 ужива? — Садање уређење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» —  
људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често занешени били с 
нути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних руку.</p> <p>Рака б 
љати — до моје војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду дон 
ног началника, који је са правитељством дописивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p 
 сврши, Алија до последње страже турске допрати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милош 
 по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њега човека неког, коме су два снопа жит 
о обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи,  
 Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа расп 
и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде на з 
м у савезу бити, — но није хтела никако допустити, да Србија буде Турској тако слепо одана и по 
о будем над моји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим; јер би име мој 
/p> <p>«Допустити што?» одговори Милош «допустити сваком захтеву партаје руско-турске која већи 
му са тим предлозима претстану.</p> <p>«Допустити што?» одговори Милош «допустити сваком захтев 
; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело испечем онако, како би  
арешине изабирати.{S} Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, 
рња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорство 
а неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, к 
опејске државе.{S} Све ово закоснило је досад установљенија, за која сам вам лане о светом Триф 
 ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л изнашли какво средство, коим би се све по 
> <p>Све ове потребе подмиривали смо ми досад различним и млогостручним приходима земаљским.{S} 
ени крајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свиколиц 
ом жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново оси 
атски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштенародним добр 
о.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу  
 у којима простак српски <pb n="128" /> доскаче одговарањем својим ученим дипломатама и лукавст 
 без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, настави са нестрп 
 кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло  
 Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сен 
рви глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множина на 
иком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор 
, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа изгинуло самном, па неће бити никакве н 
 сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску 
позицију и оборити овог човека, који је доста незгодан правац заузео био, јер није трпио да му  
дили и сазнали изображена Јевропа имати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави 
{S} Одонда до сада, имали смо свиколици доста времена и мислити се и разговорити и о овим двема 
свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга 
S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много бил 
бојим дворовима до <pb n="204" /> знања доставе упорство Милошево и његову намеру, која њих стр 
ве оптужбе које су бољари његови Русији доставили и за поступање ове противу њему — Милош преко 
елило је његово величанство, вама лично доставити упутства, која само вашој особи од користи би 
 је моме за извесно“ — рече посланик — „достављено да народ српски жели и иште слободу законску 
онесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде уклоним! 
ве да разума једног народа и до његовог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S} Победе до 
улату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног достојанства даде поглавар Србије изванредном посланику 
следњег часа држање његово било је пуно достојанства и благородства.{S} Кад <pb n="206" /> је в 
ођење просто а никад подло, често одвећ достојанствено.{S} Чело му је отворено, поглед стрељав  
 слабости и старости, предаје кнежевско достојанство своме сину Милану, а ми га после прогона о 
дити хотео, његово помазање на кнежеско достојанство.</p> <p>Весеље и слављење рашири се по цел 
/> Ферман, којим је порта даровала њему достојанство владара.{S} Милош тим делом добије круну о 
нанити: «да је он оставку на кнежевском достојанству из сопствене побуде дао и да од послушност 
а с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери српске отачбине!“—</p> <p>После ових реч 
м господару до знања, да се неки високи достојници вашег сијателства туже на ваша насиља, која  
Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели 
 умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задовољавао као поштен човек само тим 
спетим сином Исусом Христом заклели, да дотле оружје оставити неће, док не стресу са себе ропст 
 а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — ми 
 да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује си 
 јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год  
као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држал 
ине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати, док седео будем на месту овом, 
е, нису могле вечито трајати, морало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени нар 
м на самом олтару, да осветничко оружје дотле <pb n="43" /> неће из руку пустити, док неповрате 
аше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p 
 тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружја положити, довле незадобијемо нашу слободу. 
рци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и 
даља расположенија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста т 
у могле вечито трајати, морало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени народ од  
ати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к 
талице притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља при 
} У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка, посла 
{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чин 
з Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами собом намесници  
држи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„  
а земља подељена је била на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима у 
 је само гледалац у промету трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упо 
егове врховне власти; и по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, који је те зако 
слу само мимогредно улогу игра, било је доцније душа свију преговора и није остало између обе о 
ство годинама све већма ладнило, оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Милош пре 
 успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племените намере његове осујетио,  
шту потпору од свих савезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и устаја 
 почетка власт у својим рукама, коју су доцније великаши српски од њега преотели — али великаши 
е заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније д 
 Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде 
p> <p>Усклик живе радости и благослова, дочекају победиоце у ослобођеном Крагујевцу, чији стано 
/p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p>  
амом Цариграду био је Милош најславније дочекат; пролазио је кроз варош к палати султановој, на 
 описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и предусретајем овим већма збуњен, него да бих  
="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да зак 
ва, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb n="194" /> <p>За ове оптужбе 
д сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе нек 
е изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се 
 оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца же 
два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„Господару — ево онога,  
 да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где с 
Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу да п 
нала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено г 
, што је из унутарности од свију страна дошао, да буде учасник братске скупштине, где ће се ток 
у јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Ку 
к и дипломата.</head> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа ни 
ви дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које му је 
.{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављ 
књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје п 
е сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредељен био, да буд 
ћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење према  
ајанствени дух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне растове  
>Императорски посланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони  
.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осет 
им застрашити није могао, да га приволе дошаптавању руском поклонити се; намери другим начином  
ле победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, д 
рала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до очите своје материјалне пропасти,  
а својим.{S} У такој грозничавој тишини дошла је била већ и година 1792.</p> <p>Научени људи го 
а њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb 
ко њега разни државници, који су за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош и поздрав 
 број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одм 
чера сретном господару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом  
оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а и 
/p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена  
сломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је подстакло овако уображење и 
или дело слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство пост 
но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb n=" 
своја, која јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком  
који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом 
ропадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио  
 на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико се год чине да су 
њу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред њега пос 
оје ме испуњава толиким сведочбама свог драгоценог саучешћа, зараније дало о тој опасности изве 
оклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Сво 
 узети, да бране своју слободу, која је драгоценом крвљу њиховом купљена била.{S} Русија при ут 
пуних четрдесет година заливали су Срби драгоценом крвљу својом земљу отачаства свога, само да  
 остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по 
 чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоценог оружја, доби 
елио сретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље д 
светлозорној ноћи са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пришапнула му сјајни санак бу 
з дуге луле, често погледајући веселу и дражесну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb n= 
, даје овим учесталим гомилама, особиту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарности од  
одише оставки Милошевој и оној жалосној драми српској, која је после у Србији одигравана:</p> < 
.{S}208</p> <p>XXIII.{S} Последњи чин у драми Српској...{S}219</p> <p>XXIV.{S} Свршетак...{S}22 
head>XXIII.</head> <head>Последњи чин у драми српској.</head> <p>Непрестано уз престо сина свог 
ени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се не 
у војника, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомич 
а сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки мердевина, које су именом „басамака“ поча 
од њега, ове последње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и растављена од сина свог, б 
јећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њега 
та он, загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зач 
.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држао.{S 
е управљено у главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се о 
во у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне речи за Србе проговорила.{S}  
 прелити у нарав просвештени европејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међ 
{S} Овакви депутата народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао М 
 а при оснивању сваке, особито пак нове државе, треба човек врло добро да пази, да у чему не пр 
тету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале су стотине година, докле с 
а онако; као што се руководе европејске државе.{S} Све ово закоснило је досад установљенија, за 
м, било у Цариграду или у каквој другој држави своје посреднике, чија важност јако претеже на м 
и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже уметност, ступао је крепком стопом по  
ј први извор благостања људског и среће државне, пошто је земљеделце ослободио од множине дациј 
те своје, да ја и совјет <pb n="149" /> државни чинимо даља расположенија с њима; они ће после  
е струке дјела народни подјелити и више државни совјета; попечитељи ће ји предработати, совјетн 
аленог тог данка неће моћи сви трошкови државни подмирити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћ 
у подпуковнику.</p> <p>7.{S} Званичници државни подељени су у 11. класа.{S} Први ред: садржава  
<p>2.{S} Рјешио сам се поставити совјет државни првом и највишом властју до себе и до књаза и с 
вину тако уредио, остало је том великом државнику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује 
вима, капетанима и судовима, судови вод државним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb  
олико вешти људи, кои би нам руководили државним дјелима онако; као што се руководе европејске  
 дође, седне на столицу, око њега разни државници, који су за њим дошли.{S} После кратке отпочи 
аше сви овако у скупи, а после, задавши државному уставу, заклетву, изберите међу собом најразу 
 Србија постала је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке, особито пак нове државе, 
 установити се за годину дана и постати државом, којој ништа већ неостаје желити.{S} Народ српс 
о Русија, која је своје батерије запете држала, предупреди ову високу и спасоносну намеру, која 
ту његовом Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S}  
 поштовао.{S} Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и највештијег војводу побу 
и ви може бити добро урадили, кад би се држали строго устава, како би тим начином избегли увек  
ти, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне српске к 
Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан као непослушно робље, које је турска батина под л 
ега изражава оно и потсмехно лукавство, држања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} 
рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања народа српског, зависила је верност порте у извр 
арања, пренемагања и бојазљивог пузења, држање Милошево према султану било је пуно важности.{S} 
</p> <p>Милош је средњег узраста човек, држање му је војничко, опхођење просто а никад подло, ч 
еима.</p> <pb n="144" /> <p>Трошкови на држање војске внутрење ради мира и поредка међу нама.</ 
и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стража по границама, које ће нас чувати, да нас  
војим народом.</p> <p>Да последњег часа држање његово било је пуно достојанства и благородства. 
мензилане.</p> <p>Трошкови на грађење и држање контумаца.</p> <p>Трошкови на депутацију у Цариг 
рао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање посматрано је, свака <pb n="156" /> његова реч п 
чекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљно држање народа узнемирило је совјетнике.{S} У прах су па 
управити, дивили су се и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрестано сходно свог високог 
бичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке трубе; знак д 
га и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Мило 
 радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо 
ид је баш војнички савет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дош 
рата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, 
а које се старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу с 
је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и ж 
 До тог доба и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молд 
и држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом 
то је <pb n="133" /> Милош ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може 
но место приредити, где ће се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут је био један бре 
скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово високомерно 
оша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом примирију, којег с Турцима углавили буд 
ароду и народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо свет 
S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђурђева дана.</p> <p>Ни про 
оду.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, 
клањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи усправљеном руком главу своју, пушио је из дуге  
/p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати! — Дан св 
и су се и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрестано сходно свог високог положаја, кнез 
радове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања народа српског, 
="136" /> Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизк 
а које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но 
а има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није из дру 
з Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена иронија, не 
прах...{S} Аустрија под својим надзором држи српске војводе, који су небројено пута водили браћ 
ш одговори: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благоволење — којег је он предметом 
или права свога ужива? — Садање уређење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се  
рода дознати, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали из 
ти устав овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте њ 
а нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —< 
 мало опрезније према енглеском конзулу држите; ког пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна 
о се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива  
разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе  
ине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отој 
и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p 
p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш п 
 логоре кроз сто невоља рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редови 
ајиста много слободнији од онога што га друге европске земље имају, а има и других ствари у њем 
робља и њихова господара.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са гу 
>„Ал ваша унутарња уређења интересују и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њихов 
ри Србију, каво би под гвозденим прутом друге српске народе придржавати могла.</p> <p>Ни један  
им <pb n="37" /> даном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна стихија ди 
</p> <p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће допа 
 да покуша подићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, које је закопао био у 
 смео.{S} Сад је требало <pb n="151" /> други начин узети, ако се мислило задобити јуначног кне 
ог ђенерала с платом од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са платом 2500 талира.{S} Тре 
 совјетовали и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никако  
сне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па коле 
и чиновници а телохраниоци султанови са други високи чиновници, опколили су га са свију страна. 
и.{S} Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз пр 
S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После ових речи заповеди, да се војска 
рмова бити, нити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разс 
вати.{S} Његовим примером покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа имао. 
 народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, него је и саму полит 
кале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни човек тога доба, потпуно је поњао дужн 
радиш!» —</p> <p>„Али господару! — овај други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb  
ове изговорио, даде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за  
законе народна скупштина.{S} Ово је био други красни део посланства Милошевог и сад ћемо по нов 
ешина, ни чиновник ни трговац, нити ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бит 
титуру и право, које му није могао нико други, доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах на 
ију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</ 
{S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{ 
вез — остало сродство пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва  
едним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо  
ка поборника, које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ос 
 бојишту догађаху пролазили су једни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је. 
е своје страни, гледала их где један за другим смртно рањени падају!</p> <p>После победе, која  
 дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> 
ају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n="139" /> него којим су све ост 
„— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим једне високе порте — правио...{S} И  
, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} У месту његовом То 
Милошев горди дипломата разљути и почне другим ал заповедајућим тоном говорити кнезу Милошу: </ 
дошаптавању руском поклонити се; намери другим начином и сретством, да уплив Русије у Србији по 
риграду.</p> <p>Трошкови на агенције по другим земљама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се немо 
је знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје 
тврђење од порте дође; незнајући да има других владара у земљи осим њега, по праву насљедства,  
о онога <pb n="159" /> што се збива код других народа, поткрепљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Ш 
народа, ни колико прихода од десетака и других струка; нит сам могао учинити нужних установљени 
плаћао, ослободио је народ од десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, од  
 га друге европске земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам 
тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова н 
ан — «о њему није се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ с 
Над њима управљале су биле војводе, јер других способнијих људи за та места с почетка није било 
 дјела народни понаособ и узаконити ји; друго: расположити данак на народ најлакшим и најправиј 
бог које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са с 
ја великој скупштини поднео, нема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе,  
е он: „да живот српских жена није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди вре 
Србија обрадовала, није све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва у 
дине 1812. и 1813. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили  
тник јавно рекао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што 
е у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе кра 
 саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора 
 искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт 
 пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су остали дома, без обране остати из 
едини био између свију вејвода и ратних другова Карађорђевих, који није хотео оставити земљу и  
, жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у свакоме војнику српском, који за слоб 
име умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове из детинства, који су до јуче у боју бил 
 се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог ве 
рло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, који би њега и слободу његову б 
д почетка побуне знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је с 
ам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о  
еличанство увидити, да он не може никог другог интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унута 
му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> 
у цјели, у бојевима бију се један поред другог и враћају се као победиоци — или гину заједно.</ 
ст једнога није могла, просто оштроумље другог превластити.</p> <p>«Кнеже!» — одговори Султан с 
појав говора владарског.{S} Оно није из другог каквог престолног слова преписано, нит је по пре 
товали и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никако немогу 
, и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ 
 је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, 
Милан умре — ови људи на престол позову другог сина Милошевог Мијајла, који је увек живио обожа 
 пута она себе очитој смрти излагала за другога, само да би јавну неправду одклонила.</p> <p>На 
— потресао је Србију од једног краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе сви листом на оруж 
времена, измирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ д 
родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки један за друг 
 свога навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да од све туге привезујем р 
а руским, било у Цариграду или у каквој другој држави своје посреднике, чија важност јако прете 
овну власт његову подривају, заштите на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једно 
ешене умео је опростити, но за неправде другом учињене био је неумолим, као што то показује сље 
амо и расправимо, пошто смо одани један другом и у најискренијем поверењу.»</p> <p>Милош, који  
о покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио  
осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме давати осим једноме  
својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до једном Милошу покорити неће!» — Пријатељи Ми 
е нејма овде; да се закунемо сви, један другому, књаз властима и народу и народ књазу и властим 
pb n="160" /> <p>„Народ српски не ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жр 
у је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њене неумерености и добре вољ 
и внутрење правленије, прелазим сада на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч д 
ели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде  
{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p> <p 
 врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љубица измеђ 
извршујем. — Наше установе нису постале другчије, доли сретством моје једине воље, а ја ћу је у 
ског, да се Русији поклони.{S} Немогући другчије Милоша себи подчинити, сад она обрне лист као  
 које је као морална проказа растварала дружевно тело истока.{S} Старе пак присталице и фанатиц 
ју кости његових старих родитеља и миле дружине — седамдесетогодишњи роб нехтеде тако скупе сло 
м искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је опе 
рдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила  
ј се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство његово.</p> <p 
а човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове села међу собом братск 
умио да неке поправке <pb n="111" /> за друштвено стање Србије заведе; но принуђен непрестанце  
јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, његова нечувена освајања и скоро непоњатна неу 
 <pb n="105" /> <p>Усљед једне битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци се с 
е спомен негдашње независности српске и дубоке осећаје срамног робства, ког сада подносе.{S} У  
богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости потресаху прса његов 
бица дубоко ожалошћена речима овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар  
ер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политичар и искусни законодавац, човек у ком су  
 <p>Љубица је овим поступком мужа свога дубоко увређена била; ћутећи сносила је увреде те, које 
ј пропасти судбу Србије.»</p> <p>Љубица дубоко ожалошћена речима овим баци дубоки и жалосни пог 
 је слатко обхођење, челичан карактер и дубоко проничући дух украшавао, који је у једно и исто  
е поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи 
ак присталице и фанатици турски били су дубоко разјарени, гледајући у овим поклонима своје пони 
свог стојећи одушевљена Љубица, која је дубоком проницавошћу у траг улазила свима сплеткама и н 
опству турском стоји, овом пространом и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да р 
 Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом 
му.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобијени крајева, а две прве то 
правитељство наше, треће пак: исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао на новопридобијеним  
ва губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</p> <p>С 
оји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бела као снег бра 
 војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима његових родитеља, њега је као те 
 умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепавице, правилне црте лица, пријатан и уми 
рављеном руком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледајући веселу и дражесну гомилицу 
 црн, са цртама јако израженим, које су дуге црне власи окружавале, његово угрожателно чело, ст 
олу господарство турско.</p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, засути су б 
г и тихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају глави његовој израз гордељиви. —</p> < 
пска срца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпљења свакоме злу навикли, предали су  
его што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намис 
о је могуће мање слободе даде.{S} После дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио 
ине развијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу 
 му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народа,  
том турском потрвена.{S} Она није могла дуго преживити два своја изгубљена чеда, срце јој је од 
лице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде у 
тане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој девојци, коју је он замишљено 
 му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован ста 
се и званични преговори; но кнез српски дуго је размишљавао о предлозима онима који су му од ди 
 могао поњати, како да народ један тако дуго може трпити над собом тиранију турску, стога је по 
о је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији, јер ниј 
и могли изказати то признање ваше, које дугујете императору целе Русије, вашем пријатељу и закр 
у сиротињу одлакшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељство набавити и та им је под н 
сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да га исплати. 
е судби својој било предало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Страховити глас: «на ору 
о храбра Љубица милосници, немогући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично су се 
55" /> које он у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчудно 
вршених заплета на истоку.</p> <p>После дужег саветовања пошаље кабинет руски совјету српском з 
блажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо јавној благајни по 
законитом иступлењу, а овако их лако за дужност њихову повратити можете, ако се од ове удале!»  
оде, а ово мислим да опредјељује и сама дужност владарска исто тако, као што то опредјељује и д 
е и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — придода она са свим суморно:  
 или не; а попечитеља казначејства биће дужност изнети и показати по истеченију једне године ра 
о своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим минист 
ска исто тако, као што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми  
редни човек тога доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагало великодушно поверење спроћ 
материјалну; треба да народ позва своје дужности, да може знати, шта власт има с правом искати  
рава и дужности књаза Србскога, права и дужности власти наши и права и дужности сваког Србина.{ 
ски, у ком би стојала избројена права и дужности књаза Србскога, права и дужности власти наши и 
 права и дужности власти наши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се  
} Министар унутарних дела, обављао је и дужности министра војеног и полиције.{S} Министару фина 
р иностраних дела извршивао је уједно и дужности кнежевског <pb n="172" /> представника; он је  
мадем и сувише посла у отправљању мојих дужности, а у осталом политика речених земаља можда се  
еста и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но  
места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног 
е до највећег усхићења.</p> <p>Улице су дупком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S} Н 
ачбине.</p> <p>У великим варошима, пред дућанима, где се обично ликови свих славних људи продав 
а ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <p 
будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци 
; који уједно има безпримерно проницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p 
помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која 
ао.{S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— 
ева.{S} Мало позније немирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да 
у скору побуну.</p> <p>Неки тајанствени дух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од 
 турском пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега 
оји великог уплива имадоше на ратоборни дух овога народа; показаше му прстом на небо, где је на 
ње, челичан карактер и дубоко проничући дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекоду 
ересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружава 
гледао.{S} Девојка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа 
вршено било.{S} У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућност, који карактеришу св 
аља предпоставити, да Милош који је био духа свободоумног, није правио завере, да дело ово, кој 
вним кметовима народа Серпскога и вишим духовенством и свештенством нашим, долазим опоменути ва 
урчину.</p> <p>Величанствена је и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се цркви  
њу упознати са унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства српског за првих дана владе  
ан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу давно већ предвиди 
а снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је духом задахнута била сва омладина Србије.{S} Сваки је о 
, са природом људи и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а при том разборит и вешт у познавању  
род је српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појавила,  
г доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за непознатим — ова морална боље 
ињу да потражи места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, п 
узда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сносити љут 
" /> <p>Но при свем том, ова благородна душа, морала се више пута поклонити увредама, које су н 
а војска попуњавана била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турс 
е царевине, која је бројала 45 милијона душа, и чију је војску предводио чувени Куршид паша, ст 
 мимогредно улогу игра, било је доцније душа свију преговора и није остало између обе ове стран 
S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срц 
оворити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „да живот српских  
анак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, која је имала лиц 
а, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која је <pb  
ш са осталом војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варо 
 су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували су непогоду 
свом био сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање несретне девојке, срце му је скроз потр 
та, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је 
је ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради  
а своме младожењи.</p> <p>Јелице слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шт 
ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да  
p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест њег 
ва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да треба з 
ух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој Србији.< 
ањеник са последњим уздисајем испусти и душу своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може још  
е за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n="76" /> на олтар народне слободе!!!{S} 
је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оц 
е овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S} Св 
 с платом од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са платом 2500 талира.{S} Трећи ред: пук 
класа.{S} Први ред: садржава дивизионог ђенерала с платом од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал 
ика, један је исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетника и предсједника апелационог 
големе турске силе, коју су најславнији ђенерали њезини предводили, те стопу за стопом отимајућ 
рбе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним штабом управлао је овом битком, у намери да  
оли светог великомученика и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу р 
начки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије.</p>  
ију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај др 
тврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу преп 
р је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдукова 
ад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони г 
p>Ове последње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови боли 
i>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држали су  
олико својих присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} 
 страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта 
ан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S}  
 незадовољни, брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је 
изнавајући над собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се војводе не осиле и опа 
е више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима н 
о није била занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрос 
<p>Овим пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао в 
нама 1800 до 1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету р 
поглед, стрепећ покрет, гордељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме простачком оделу, чињаш 
стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери родитеља свог 
ривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима налази и да 
 Срби су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио главом погрешку своју, што је из земље  
/p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што 
рао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да није з 
то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је та 
са оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су се п 
</p> <p>Једне пријатне вечери, седио је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом брежуљку, к 
ој војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су т 
и.</p> <p>После једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ и  
ирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбрави 
купили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb n="45" /> видило на гори 
ом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући млада девојка.</p> <p>«Јелице... к 
 браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Јелице! рекн 
онесем живот жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет прекинути свој говор: «Јел 
враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарског; он је 
е. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув се једноме од момака својих: „Од да 
стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недостојан с 
бом пропаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по православној Русији, њему се са свију 
ам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одважно.</p> <p>— „Тешко мени жалосници! повиче о 
ступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало свој крупи глас — „заклињем те  
воје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао».. 
т, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу  
еш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хо 
 краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком 
p> <p>Јелице слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од ме 
им гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру  
одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> 
рам ја томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и 
на вичући:</p> <pb n="52" /> <p>„Правду Ђорђе, правду дај за нас сироте!»....</p> <p>«Устани же 
 Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? 
ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако изражен 
аве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи  
 је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страховито превари.{S} Човек, који знаде за св 
ама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво и на 
м рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа 
де не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто чланова, колико је 
авна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат од целог народа за врхов 
упе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада вој 
и вођ Срба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кара-Ђорђе и Милош...{S}59</p> <p>IX.{S} Цветна Недеља 1815. 
Кара-Ђорђем...{S}42</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе врховни вођ Срба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кара-Ђор 
p> <p>Од ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно 
азад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, кој 
.</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред оп 
> <p>По извршеној пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били проти 
ховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит,  
 и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди ј 
е по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као 
презреним дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађаше за  
познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих  
RP18791_C1"> <head>I.</head> <head>Кара-Ђорђе.</head> <p>Кроз пуних четрдесет година заливали с 
8791_C8"> <head>VIII.</head> <head>Кара-Ђорђе и Милош.</head> <p>Народ српски преотео је од Тур 
18791_C7"> <head>VII.</head> <head>Кара-Ђорђе врховни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је чудн 
Цветна недеља 1815. год.</head> <p>Кара-Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} Ауст 
се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кр 
ке, које отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђа 
 грозу наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бо 
 1809. године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљу где 
l"> <head>САДРЖАЈ.</head> <p>I.{S} Kара-Ђорђе...{S}3</p> <p>II.{S} Јаничари...{S}10</p> <p>III. 
{S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које с 
овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи усправљеном руком главу 
 свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који је познат код нашег народа под им 
ка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у див 
ћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи 
облише му његово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне  
де ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} 
, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њега човека неког, коме су два  
»</p> <p>Тако је пролазила прва младост Ђорђева.{S} Мало позније немирни и слободни дух његов п 
нају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воску држ 
дат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> </div> <pb n="67" 
 зимског вечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле около 
м и одушевлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, како у гр 
е хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали Милошев рад, само не 
 императорског кабинета Александер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и постављен је за владајућ 
ња све рукама пљескао.</p> <p>Детињство Ђорђево протекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао  
ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову неср 
чуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступао је он у 
лена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при погледу овог призора.{S} Окаме 
жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је употребити јошт ј 
породица Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски питомац и који ј 
о их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се налазио међу п 
а овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртвовала сталност свога народа, бојећи се Нап 
 силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколико изгубљених битака 
}34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба под Кара-Ђорђем...{S}42</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе врховни вођ Ср 
а другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски робови 
>VI.</head> <head>Устанак Срба под Кара-Ђорђем.</head> <p>Устанак народа српског, који је 1796. 
 сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио.{S}  
 пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине,  
.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, но напоследку 
} Сад се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи 
о морадосмо држати мању скупштину после Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо м 
 купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, изм 
али.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда 
о, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ва 
узбуђеним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава то 
ога?» — запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — настави Долгоруки са чув 
т је нужна!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше синко! — придода 
се дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је так 
г узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице 
 свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступи 
/p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одго 
вај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније б 
и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зар 
 <pb n="44" /> <p>На први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити при 
в пред њега рекоше:</p> <p>„Господару — ево онога, који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то у 
 близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу њ 
и си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у б 
адали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у 
 најсиромашнији Србин био задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и н 
во на вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у 
се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, о 
оре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, који претходише оставки Мил 
вним дјелима онако; као што се руководе европејске државе.{S} Све ово закоснило је досад устано 
реба најпре прелити у нарав просвештени европејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најгл 
тено је што су уставобранитељи по целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да је из 
хвалу заслужује тај народ пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.< 
 много слободнији од онога што га друге европске земље имају, а има и других ствари у њему, за  
ије тако снажна, да се са две знамените европске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни мо 
један степен висине са осталим народима европским.{S} Он као глава народа свога имао је пред оч 
 поврате <pb n="215" /> правилима добре економије, коју је ваш отац установио, и нећете онда би 
лош заповеди, да се постарају и за дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад прв 
са чувством — „оне беде, које су савети Енгленске и Францеске на несретну Пољску навукле!»</p>  
вукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам ништа више  
ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзу 
доносила, да се ви мало опрезније према енглеском конзулу држите; ког пришаптавања немогу иначе 
" /> на олтар народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После  
.{S} Архијепископска плата је 6000 Ф.—а Епископска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити збачени 
пи одјекнуо, јест једна од најглавнијих епоха у српској историји.— Сад се већ оружје из руку ис 
ици несмеду ништа од свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је б 
рију, којег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p> </div> <pb n="88" /> <div  
н, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницав 
је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како с 
p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, вра 
ог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи устава српског од године 1837. 
овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, госпо 
сти о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом у 
де.</p> <p>Једине околне силе може бити жалише за губитком своје власти, које су из потаје ревн 
ње <pb n="222" /> ствари Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла.</p> 
их попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да ће 
колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалосне успомене, које су негда песме такове <pb n="40" 
е човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућ 
ко ожалошћена речима овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш  
утарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се приближи, женскиња глав 
ој супрузи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жалосни призор за мење времена се је збио, него што је  
речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, решио ј 
а,» уздане Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме 
ету погинулих својих.</p> <p>Ништа није жалосније од овог тужног призора, али ништа тако и нека 
зимо равног примера у јуначком отпору и жалоснијим посљедицама.{S} Човек, који је рад да се упо 
кроз облаке и осветљава својим тавним и жалосним зрацима овај тужни призор.</p> <p>Свештеник ве 
 он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „да  
у својих!»</p> <p>Бледи месец са својим жалосним зрацима у поноћно доба осветљаваше човека једн 
у слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет година,» прихвати р 
ори Ђорђе одважно.</p> <p>— „Тешко мени жалосници! повиче обнезнањена мати, те склопивши руке с 
ла.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их 
ц са одважношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!< 
 почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љубица направи мали знак крста на 
 да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње ј 
оји претходише оставки Милошевој и оној жалосној драми српској, која је после у Србији одиграва 
</p> <p>Детињство Ђорђево протекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости мл 
тада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до брего 
ла нове <pb n="63" /> потпоре, да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи углед Рус 
преживити покор тај, понижење Србије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год буде родољубивих п 
јка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегств 
 их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој  
јем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> < 
 погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде:  
м новинама оглашен био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књег 
први пут у животу свом био сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање несретне девојке, срц 
ја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла 
у једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости потресаху прса његова.{S} Неколико већ пута уст 
 мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заборавила, да има јошт јед 
ог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, које је сам 
ра свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу сво 
арац Петроније одупре се, бацајући свој жалостни поглед около себе.</p> <p>«На овој сам земљи ж 
ликој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, који са 
ођења свога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, з 
ародним песмама, које су њега задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ свој на одбрану ота 
едаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви 
воју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту 
ње и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да  
 два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога није могла, п 
 посланик — „достављено да народ српски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n="188"  
ласт, коју мој господар искрено одржати жели и само у овом погледу желило је његово величанство 
гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" / 
рено одржати жели и само у овом погледу желило је његово величанство, вама лично доставити упут 
ћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ,  
о учинити нужних установљенија која сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од год 
 у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да место мене Србијом владате, а  
стати државом, којој ништа већ неостаје желити.{S} Народ српски има више народни својствености, 
е, настави он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учи 
јој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинила, они би се оба тада топили у радо 
бог тог уређења може код њихових народа жеља породити, да такова од њих зајишту, што оне можда  
аспусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> жељама нашима на путу, мисмо га морали уклонити!“—</p>  
већ што су често занешени били страсним жељама својима, и оно су радили што радити нису морали. 
 мало расположен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул  
еда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и 
 оно безнаравије, које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има  
е тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовањ 
ство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком ро 
е једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се.</p> <p> 
 кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p 
заповест, којом наређиваше: „да ниједна жена српска, без разлике стања и старости, несме носити 
биткама поштеђена била...{S} Благородна жена ова, није могла преживити покор тај, понижење Срби 
> <p>Ненадна ова забуна коју је одважна жена произвела, отвори сад изглед за победу неустрашиви 
 слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Србијанци, видила је где 
м Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја суд 
лањати!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору заповест диже, настави он  
али да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, к 
 да њој представљен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије иг 
 Богу моле казује он: „да живот српских жена није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жр 
> <p>Једина Љубица између свију српских жена, није се хтела тој заповести да покори, а од тога  
а је јошт сачувања код гдекојих српских жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Милош са гласом њежни 
 свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављају куће своје и беже у гору  
мој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у 
 су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског  
рибежишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су били своје куће, и настанили с 
тове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо вре 
ца Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле около једног стола, над којим је тиња 
њу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле и од страха онемиле, чита 
 се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у 
стаде.{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене полете унутра и падају на колена; мушки стоје голо 
и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Тур 
азбојишта сине појетички образ Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за упознати чудновату жену, која 
:</p> <p>„Знаш аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више 
ави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњета 
 душа, но морала је као и остале српске жене сносити љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је 
е ужасних пожртвовања.{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном прили 
су описати изражаје лица ове благородне жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</ 
о је непријатељу одмах натраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S}  
ама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ва 
ком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље пов 
љи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама  
ало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да пов 
мо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као кршт 
сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију 
хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет 
 <p>„Да сви људи» — настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо 
ве туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске при овој народној борби осветлаше образ и с 
у овај:</p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да буде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на 
ри јединца свога Мијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије 
нције сачињен.</p> <p>О овој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо речи једног Француск 
 ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни воденичнога, ни казанскога,  
 дај за нас сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласн 
дело у средину <pb n="137" /> народа са женом и децом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Како  
лосни призор.</p> <p>Милош се приближи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног 
леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави крв, кој 
 животу свом био сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање несретне девојке, срце му је ск 
 <pb n="58" /> <p>Напослетку погледи на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно се г 
штољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим др 
орити или насилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије и поверење народа, 
Милошеве.{S} Зато за упознати чудновату жену, која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођ 
редлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и имањ 
о се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског сматрали,  
т на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из које је она добила моћ за ово поражав 
рен.</p> <p>„Кнеже?“ — настави Махмуд — жестину своју уздржавајући — «ви дозвољавате народу пре 
а себе срамни јарам турског робовања. — Жестока и голема насиља и изнуђења јаничарска, превазиш 
 да није далеко, где ће рука победитеља жестоко своје присталице притискивати, а они ће тада са 
о раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували су непогоду, која беше по 
 које је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити  
већој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли бл 
 /> <p>Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чуд 
 наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опом 
езношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, 
 пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се весел 
о, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу з 
осподару! — овај други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо упр 
висности учинила; подсећао је Милоша на живе <pb n="181" /> услуге, које је Русија у то доба Ср 
емље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије и поверење народа, то би била неразумнос 
у ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и благослова, дочекају победиоце у ослобођ 
p> <p>«Ово је престолно слово произвело живе приговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду ув 
ео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели у заједници братској и по предходном договору, н 
д около себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли  
ио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред нар 
ди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се 
родњем указала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљен 
{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је могао влада 
од зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за п 
треба они, који су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових 
први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе него што се, во 
јкама.{S} У месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли за једног прос 
вио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао син 
ог сина Милошевог Мијајла, који је увек живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашк 
а, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n="131" /> је он као влад 
ожина народа опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и  
ојих угњетача. <pb n="218" /> Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ва 
у Београду 10.000.{S} Турака као посада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући 
м се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном на 
елио свештенству наплату, да може часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити  
ђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја 
авде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне лакомислени посланик — „није о томе говора,  
м листовима видили, колико је и како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за независност  
и удар. —</p> <p>«Кнеже!» — одговори он живо - „ваша установлења имају у себи такове основе, ко 
новницима варошким, виђало је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промет 
<p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, ком је он милост мо 
ушама, који се Богу моле казује он: „да живот српских жена није ништа друго до вечита жртва род 
 да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у  
упак јасно је показао; да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора своје власти и д 
 листом устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу с 
 сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њ 
и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турск 
ужје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> 
рам сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и  
 срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи својој изгуб 
у исту положена, они су заједно провели живот, заједно су супрот Турчина војевали, заједно поги 
ичанству Цару свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове  
илош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности избавлење и ослобођење о 
ва дела, која се односе на патриархални живот овог првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особ 
који су му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у  
, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настав 
С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба 
ло, за које је толико пута био жртвовао живот свој, који се сав светли од красних и родољубивих 
и од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодушију Милошевом захвалити, устане кол 
рт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је,  
сталном напору, очајним јуначтвом вољно живот свој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За време о 
бу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанственији и нај 
неже! — један је Алах велики... </p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знат 
нати, да је аудијенција свршена.</p> <p>Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и с 
 кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турчин потврди и да они до 
е проведе у миру и задовољству приватна живота, а народ је српски <pb n="226" /> после 27. годи 
не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити светлости ни сијателства титула дата није, 
ошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину определио био за то, да у то 
м магновењу човеку, награђује све труде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор при 
 по мало упозна се он са правим начином живота, са природом људи и ствари.{S} Обдарен духом про 
 да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу даиј 
 то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога навршила, и она се одважи да иде другој св 
 чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са животом проста земљеделца задовољити, нити је он марио  
у смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одв 
аћајући се пак дому своме, у породичном животу губио се, постао је — кукавица.</p> </div> <pb n 
шећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице, кад је  
о — «сматраће онај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити 
 нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у женској души.{S} 
е: «Отачаство, слобода» — и са особитом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са п 
и:</p> <p>„Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али госпо 
 около једног стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе  
 истину на истину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, 
и им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док запов 
апљица старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога ос 
рине, ни воденичнога, ни казанскога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукуруза, пшенице, овса 
ед њега човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</ 
 опет заузели били своја стара места, а житељи равница остављени сами себи, подпали су поново п 
е и слободније постајаху, а које остали житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од н 
</p> <p>„Господару — ево онога, који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га  
ређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као о 
рђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>« 
љка ставила у средину између мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се 
 после толико проливене крви и јуначких жртава, није умео отачбини својој да даде стално уређењ 
да плодове прикупља од својих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турц 
та друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште користи.{S} Оне  
ан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, која се као што је опште познато, једног јутра п 
.{S} Народ српски често је био несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до го 
српских жена није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и потреби о 
ика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, да су н 
 осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет година,» прихвати речима Мил 
јводу побуњених Срба. </p> <p>Небројене жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице п 
м тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које ни 
није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово 
дне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртвовала сталност свога народа, бојећи се Наполеона, н 
оје благодарност буди ономе, који се је жртвовао овим магновеним интересима, свршило се ако не  
ародно дело, за које је толико пута био жртвовао живот свој, који се сав светли од красних и ро 
 јуначтвом вољно живот свој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За време овог десетогодишњег воје 
 и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену слободу.{ 
у свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n="76" /> н 
авања.</p> <p>Путовање кнеза од Србије, жуборило је непрестано по сви мести, кроз која је он пр 
од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчудноватијег човека у овом столећу.</p> <p 
народа <pb n="123" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У је 
гово незнање красног светског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При  
а, ил пре свега казнећа десница божија, за учињену неверу браћи својој - наведе га, те се у Срб 
е ово закоснило је досад установљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам р 
јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p> </div> 
таки најстаријег сина Милошевог Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На 
реним и одушевљеним речма срца народна, за свето подузеће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Н 
и, да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољубивим.</p> <p>Све војводе српске, ко 
ан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Милош се није устручавао, да  
хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То 
кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које је справљао.{S} Ако би тако б 
и војници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да од 
еља готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст — она се реши, да се на наро 
а у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </div> <pb n="225" /> <di 
елца задовољити, нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обу 
мити.</p> <p>Затим изванредни посланик, за потврдити искрене осећаје свог господара императора, 
 1796. — 1800. год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео  
њега управљена, настави са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>« 
ане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад  
љада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је противу големе турс 
ај, који је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је био један млад зем 
во „ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи з 
а будала, да је изневерио народно дело, за које је толико пута био жртвовао живот свој, који се 
и назори руски о оном престолном слову, за које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S 
ве, које поткопавају власт владатељску, за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима  
ље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да  
у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина и 
 пред његовим ногама иштући благослова; за тим весело погледа напоље на гомилу војника, наду ма 
 поправити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да ова 
 наумио да неке поправке <pb n="111" /> за друштвено стање Србије заведе; но принуђен непрестан 
ице.... али незнам себе укротити....{S} За име Христово, бар ви остали будите паметни!» —</p> < 
 над собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не п 
 беше предмет свакидашњег разговора.{S} За <pb n="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопи 
не одважности и невиђене слабоштине.{S} За човека овог, који после толико проливене крви и јуна 
ном били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да 
о већ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу сваке своје л 
ера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађ 
ајна предложења учини.{S} Као награду — за његово лично покорење, обећао му је паша у име султа 
Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се  
 целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди ономе, који се је жртвовао ов 
 Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних родите 
а немају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао се је господар о 
иле, које су надолазиле, да благодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном за 
знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да је у исто  
 заиста, тако радећи имао велика основа за своју политику, јер српска крв није била неисцрпима. 
} А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за 
pb n="176" /> онај од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, народној скупшти 
 Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и највештијег војводу побуњених Срба. < 
небу као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих својих.</p> <p>Ништа није жалосније 
а хришћанска нехтеде подићи гласа свога за ове мученике христове.{S} Русија није се као покрови 
и потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, 
азаше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као по 
>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и 
олични превод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у  
уде једногласно изабрат од целог народа за врховну правитељствену главу.</p> <p>«Али ја сам нев 
аде, очупају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час 
акшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељство набавити и та им је под надзором општин 
ло стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорског посланика овамо посл 
жемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одг 
сподара.{S} Оне су имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења  
 је пута она себе очитој смрти излагала за другога, само да би јавну неправду одклонила.</p> <p 
лазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <pb n="92" /> <p>О 
} У овом светом тренутку свака је зебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке поједине 
отачастољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво госп 
ељству на зданијама, која би се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћ 
мисли обузимале, душа је његова чезнула за непознатим — ова морална бољетица која мори и упропа 
исоку и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила је о 
у, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет година,» прихвати речима Милош сасви 
ом размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ај 
ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одговори М 
ше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја 
ја, Милан се налазио међу првим борцима за слободу српску и јуначтвом својим, попео се на степе 
тврђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду ни 
постарају и за дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет  
лу варош Крагујевац, била је опредељена за ово велико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него  
им је под надзором општинских старешина за рад давао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда 
а, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара престола оца свога!“ — Помо 
свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња за слободом, водила га је у пустињу да потражи места гд 
е за главу, да плати, велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, н 
мјерена сума свега данка, од три талира за пол године најправијим начином разрјезала на народ,  
петанима и судовима данак од три талира за пол године по имању сваког брата да подјеле најправи 
 плати један једини данак по три талира за пол године за главу, да плати, велим, три талира за  
утаначивању мира, није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне сву свој 
 свињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послу 
b n="81" /> <p>Брзо затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану  
, са духом и радом правитељства српског за првих дана владе Милошеве, који је довољан; да нам М 
елика поборника, које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства 
важна жена произвела, отвори сад изглед за победу неустрашивим борцима српским, који се бију са 
оду путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потуж 
 да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим дани 
 заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, 
"80" /> показао.{S} Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> <p>Редом обилаз 
дном говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данаш 
 улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је с 
т турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким 
пробудила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је 
траховито превари.{S} Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, 
Од ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са  
ио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди је обич 
оје му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народ 
S} Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и би 
: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац 
>Сама пак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовања, непрестанце с’ њим 
спевши седоше сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окружне одређена.{S} Ови су зва 
» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p> <p>Мало после ов 
вести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. 
 врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски није д 
о мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са живо 
зи онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није у  
 Слава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јели 
обуздати српску револуцију и учинити је за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узакони ослобођ 
S} Помоћу страних сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да  
евић подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњетење власти српс 
римици.{S} Пад једног човека повукао је за собом пропаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе слав 
 српски стењао.{S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је ду 
 ово од особите је знатности, и било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омладина турс 
да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео изучавати на и 
то ово које је њему случај означио није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српск 
 том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу, да  
на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са својим  
тан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову пор 
оњати своје интересе и морадне исправке за срећу материјалну; треба да народ позва своје дужнос 
пред очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <pb n="103" /> срдачно војници приме. 
м сравнити куће, поватати младе девојке за своје хареме, а младиће за своју војску, отерати ста 
оје власти, које су из потаје ревновале за влашћу српског господара.{S} Оне су имале довољно уз 
двише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући себи пра 
едног званичног акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити светлости ни сијателс 
од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече посланик — „достављено да народ српс 
овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и бра 
едини данак по три талира за пол године за главу, да плати, велим, три талира за пол године, а  
утске природе, које је најважније знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Ка 
су га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више 
ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n= 
аког <pb n="136" /> Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато  
о да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме зан 
и посланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не госп 
то узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и 
е ишле, не може ни Србија установити се за годину дана и постати државом, којој ништа већ неост 
у, да само прилику добије, истакнути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој к 
идити, како од свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати немо 
м отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само 
е је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању нар 
ног кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турчин потврди и да они 
седи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одав 
оступак јасно је показао; да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора своје власти  
ладе девојке за своје хареме, а младиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђават 
никоме доли једном народу своме имађаше за своје узвишење да захвали, као највећа кукавица оста 
у држао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p> <pb n="11" /> <p>«Отац!— благосл 
јући:</p> <p>„Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али го 
овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаће 
 <p>Једине околне силе може бити жалише за губитком своје власти, које су из потаје ревновале з 
у бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се 
pb n="119" /> <p>Дај да наставимо доказ за доказом, гомилајући истину на истину, мораћемо побед 
кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у гла 
.{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом на страшноме мест 
зда онај исти, знао је улити призрење и за само његово незнање красног светског обхођаја, за ко 
у и народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народни 
а више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократс 
оје су бољари његови Русији доставили и за поступање ове противу њему — Милош преко искрених св 
ародним добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има п 
се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога  
ну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.< 
ема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у до 
/> <p>Милош заповеди, да се постарају и за дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} 
ан себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <div type="chapter" xml 
е поклонење Милош одговори: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благоволење — којег 
живо учествовала књегиња Љубица у борби за независност - видили смо њене грдне напоре на бојишт 
зао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, затаје од Мило 
је узвишени господар онај: ком имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само 
деси план за устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{S} Код народног свештенства нашао ј 
 n="125" /> турским и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим условом, да Србиј 
ле војводе, јер других способнијих људи за та места с почетка није било; но Милош искуством нау 
 у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није из другог к 
ен био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнав 
.{S} Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби повукао корист, из те несмотрености 
 налазе у свакоме војнику српском, који за слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»</p> < 
ивио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом че 
лободу њину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“< 
вом Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је с 
авном народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он подно 
n="38" /> турских, који су навикли били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови људи,  
умети се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти 
то су се двадесет година јуначки борили за повратак изгубљене слободе...{S} Све је сад дозвољен 
ије хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од С 
ком својом савити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредно 
ком бојишту догађаху пролазили су једни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен  
ећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жен 
су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно позориште изабрали, морала су све њихове 
бију види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у то 
или су заклон, непрестано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> < 
ојој храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, н 
ни: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово високомерно питање 
ог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p> 
 уговорени знак, наши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити. 
м на страшноме месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за ус 
 ће саизволење народа српског придобити за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p>  
овитост Милошеву, тај је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом показао, да 
љена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p 
 могао си наћи пожртвовања и одважности за отачбину.</p> <p>Године 1812. и 1813. нису за Србију 
излази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош са узбуђе 
о поштујем, што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </div> <pb n="10" /> <div type=" 
и стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљ 
, сирота девојка,» уздане Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он н 
ре, које су народ близу планина стојећи за устанак удешавале; — оваке непрестане прилике и крет 
и призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаст 
1815, обиљежене су у светској повесници за јуначки народ <pb n="68" /> српски, као период невољ 
одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити  
жен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље побеђивао — пао је 
а једина држава хришћанска и једне речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише у пр 
рада вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су  
 n="52" /> <p>„Правду Ђорђе, правду дај за нас сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се једно 
е добро увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и св 
се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и ра 
 они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже пона 
снију смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за Француску годинама 1800 до 1811, просијала је и Црно 
што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење према Русији, верној савезниц 
нути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније употребит 
споставили.</p> <p>Милош, који је делом за војеног диктатора произведен, био је задахнут величи 
ахнут величином свог позива, и способан за довршење народног дела.{S} Он је оног времена може б 
о највеличанственији и најрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда послат,  
— гласило је писмо — «сматраће онај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено бил 
раће своје страни, гледала их где један за другим смртно рањени падају!</p> <p>После победе, ко 
и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош ј 
е до једног чамца, који је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га н 
пределио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{S} Ко 
г престола, један простор беше обграђен за народне посланике, који долазе и на коњу, да учеству 
знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Но своји 
х услуга отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} 
овека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слободом набављао му је сладости у грубом занимању п 
 сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану н 
="118" /> нејаке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови способни постану дел 
што крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!» — одговори  
о је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неут 
во је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање посматрано ј 
шу.{S} Ако има једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати престол ономе, кога народ зове св 
траг са мојом породицом; то је сретство за измирити све“ — придода он са подсмевајућим се прост 
жите; ког пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош ч 
</p> <p>«Народ српски није довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло оп 
и са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и постао би изнова роб — а народ, 
ивота, те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набав 
д. како је од свију кнежева признат био за врховног господара од Србије, Милош је наумио да нек 
их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити....{S} За и 
 ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезин 
отузаконитом иступлењу, а овако их лако за дужност њихову повратити можете, ако се од ове удале 
у спомињали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за 
 Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући себи право, да при првој прили 
Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n 
само интересе свог народа, знао је само за једну Турску, која је полугосподар над њим била, а н 
 то нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења,  
рном ћутљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и от 
бити јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласкавом учтив 
ти.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити 
ами уреде.{S} Милош је био признат само за војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у р 
е рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну  
еде њему нанешене умео је опростити, но за неправде другом учињене био је неумолим, као што то  
а се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говори 
 и Молдаве, може правити оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај поступак јасно је показао;  
уде углављен мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Срб 
о народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ  
и образ Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за упознати чудновату жену, која тако знамениту и велик 
 из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.< 
 противу кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на  
и, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви про 
ано, да неће моћи овај челични карактер за руком својом савити, који није нагињао ни за превару 
о нанешена!»</p> <p>Овај жалосни призор за мење времена се је збио, него што је овде испричан;  
а мени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговор 
ћ је напред опредељен био, да буде мост за случај каква непријатељства између порте и Русије, а 
га је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом.{S} Приповедао му је о јунацима српским.{S} 
зато што је народу свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, које је народу своме у 
 <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знати који  
е израдити неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p> <pb n="165" /> <p>«Србија је  
естина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење — престане сад, кад је ње 
да су три талира данка с главе на главу за пол године најумјеренији данак, кои се може ударити  
мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велику цен 
е, које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изг 
 совјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотребленије, 
> сваке сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, а Турска налазила је опет интересе св 
могу; јер Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној зем 
о: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего живи Т 
илоша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</p> </div> </body> <back> <pb n 
ицања противу правитељства — послужи му за потпору.{S} Сујету и частољубива потраживања њезина  
оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{ 
ји ђенерали њезини предводили, те стопу за стопом отимајући прогањао их је из своје миле отачби 
дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb n="169" /> он попусти и обвеже се 
чито славиле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је јед 
тересима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу није <pb  
лицу, око њега разни државници, који су за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош и  
а својој браћи био.{S} Војници, који су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет ту 
јачи престо на земљи оборили, морали су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек поч 
чбину.</p> <p>Године 1812. и 1813. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Ту 
искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{ 
ао је он народну скупштину у Крагујевац за 16. новембра 1835. где је била и столица правитељств 
</p> <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потраж 
/p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.</p>  
дговору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n="164" /> придржавати умео, положај Махмуд 
ана — установљена.</p> <p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега 
тан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да 
очепа самовласти.</p> <pb n="194" /> <p>За ове оптужбе које су бољари његови Русији доставили и 
 и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико магновења владала је у соби нема тишина, ко 
 свој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За време овог десетогодишњег војевања и непрестаног про 
сполагати.{S} Кулук је укинут. —</p> <p>За издржавање кнежево и његове породице, бало је с поче 
с нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га  
вици и сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при се 
уту, мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и 
теље нашег несретног отачаства.“</p> <p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, ја 
е у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутоли 
 до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бр 
ма..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те пом 
 тој тешкој жалости својој, није Љубица заборавила, да има јошт једног сина, као што она за њег 
та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» 
ти....{S} Ако пак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи само од његове воље, да вас  
у Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодит 
 ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ји неу 
великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је одважна жена произвела, отвори сад изгле 
 била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> <pb n="13" /> <p>Од ових очајника 
рке између две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је одважна  
обије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке на 
ош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Не 
ла, да општег непријатеља хришћанства у забуну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни 
 нападајем збуни.{S} Милош употреби ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих стра 
вора намера Милошева начинила је велику забуну.{S} Искључење породице Обреновића са српског пре 
ри донешени совјету доведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево 
ша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим непријатељима распл 
pb n="111" /> за друштвено стање Србије заведе; но принуђен непрестанце под оружјем налазити се 
а ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине околне силе може бити жалише за г 
 земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са стране потпом 
 <p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена била јако разграна 
 кретања народа обелодањивала су, да је завера противу Турака далеко разграњена и да је побуна  
кривала је турска полиција нене потајне завере, које су народ близу планина стојећи за устанак  
ње расејати, међу тајним учесницима оне завере, која је Милоша до оставке довела, и без да се ш 
урске.{S} Из овога проистекоше све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање к 
амо за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил најве 
и је био духа свободоумног, није правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То 
а ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружја положити 
ве снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, која је имала лицем <pb n="89" /> на цветну нед 
вољника, но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем т 
о горе у небу, где нигда проклети Турци завирити неће....{S} Идите сад славна децо старе наше м 
 побуде дао и да од послушности њихове, зависи будућа судба отачбине, и да он остављајући на пр 
 њега у истини само заборавите, то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, д 
важног и снажног држања народа српског, зависила је верност порте у извршавању примленог <pb n= 
ле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="114" /> од послушности према режењу дип 
Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без ичије  
»— одговорио:{S} Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли т 
 уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Од 
ром да надвлада гњиле и лењиве поступке завичаја, неразумну упорност простог света, који неће л 
д су несретни Турци јадном Србијом опет завладали били, нови паша од Београда Солиман изда запо 
ољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку безгра 
свога пријатеља о тадашњим догађајима и завршује овако: <pb n="122" /></p> <p>«Ми остали мислим 
агати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекне Махмуд, завршујући овај знаменити разговор: «ви нећете у мени н 
Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, 
новник ни трговац, нити ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забр 
е саже и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам бр 
одговори она одважно.</p> <p>Оба детета загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на  
а овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близу ње 
и народни празник.{S} У саму зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе војничке, који се је  
земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недос 
 они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p>У унутрашњости Бугарске и бреговима ст 
олитичним ударцима, који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под  
 пожртвовање, а редовима непријатељским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само ка 
њеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државному уставу, заклетву, изберите међу собом 
еже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљну бригу силама, које су признале полунезав 
не народу, које му је последње ратовање задало било.</p> <p>Столица управе српске била је у Кра 
 тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом 
ђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја 
изда своје отачаство!“ — одговори Милош заданут неком непоњатном силом. —</p> </div> <pb n="34" 
ник који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност спрам  
оји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим сра 
 велику власт над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са св 
живања у народним песмама, које су њега задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ свој на о 
за војеног диктатора произведен, био је задахнут величином свог позива, и способан за довршење  
дена до очајања.</p> <p>Оваким је духом задахнута била сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао  
ију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте биле одушевљењем.</p> <p>Свештеници, који вел 
подговорени од мојих непријатеља и злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају себи  
током тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је подстакло овако уображење и улило у с 
ао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» 
у је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p> <pb n="11" /> <p>«О 
има биткама придржавао.{S} Но колило је задобивена победа славном делу његовом помогла, толико  
 са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним биткама добро застрашена била, и која би по 
 је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар од 
сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, а Турска налазила је опет интересе своје у то 
о, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме р 
ну мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и 
је престајала њега уверавати; да је она задобила право на вечну његову неблагодарност, а то ево 
р пониче на све стране.{S} Опозиција је задобила нове <pb n="63" /> потпоре, да у том жалосном  
ли у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} Они су, што се признати  
стојано великодушије њему је код својих задобило уважење и поштовање, а код Турака, које је њег 
 своје богатство, <pb n="65" /> које је задобио... и да личност своју и породице своје обезбеди 
те је тиме код свакога особито поверење задобио.</p> <p>Цела земља подељена је била на 12 окруж 
ива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет година,» пр 
велику важност, коју би из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде војнички савет иск 
он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, које он није тражио нит  
1" /> други начин узети, ако се мислило задобити јуначног кнеза од Србије и то само за један са 
владати и важност земљи у страном свету задобити и њу на корист народа упутити знао.</p> <p>Од  
браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — пок 
на одпочивати морали; дотле се је Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да му се зароб 
мућнији тако и најсиромашнији Србин био задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима су пописан 
Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорством свога вазала противу њих....{S}  
рбина срдачна наклоност постојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«К 
 n="31" /> са животом проста земљеделца задовољити, нити је он марио више, за уживања свог млађ 
 нелицемјерно писмено мњеније, јесте ли задовољни с вишепоменутим моим установљенијама а и с мњ 
часовима мира, он је себи дозволио нека задовољства, која савршено дозвољавају обичаји источни  
/> <p>«Његово величанство, видило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са собом до 
 свагда је заповест његову, са највећим задовољством извршивао.{S} Прва и најважнија наука, <pb 
, да остале дане своје проведе у миру и задовољству приватна живота, а народ је српски <pb n="2 
нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући себи право, да при првој прилици која им с 
сивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног турск 
аваш о будућности твоје отачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем 
же још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n="82" />  
не Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, примети <pb n="167" /> опет да Милош непомичн 
ки престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је имао ср 
 тог часа ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљно држање народа узнемирило је совјетник 
ажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве пос 
његова истерало, удивљење.</p> <p>Он је заиста, тако радећи имао велика основа за своју политик 
тетити свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но почем наши свештеници несмеду 
њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален број Срба, навале на њих н 
ара-Ђорђе врховни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је чудновато расматрање једне са свим прост 
 n="94" /> ударили, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p>  
а господара.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушч 
 ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будућ 
а места, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз  
срећа била је општа.{S} Они су живели у заједници братској и по предходном договору, нападали с 
долазили су обитаоци равница, па кад су заједничког непријатеља побили, они су се враћали своји 
от, заједно су супрот Турчина војевали, заједно погинули, заједно нека и почивају у вечности.</ 
рот Турчина војевали, заједно погинули, заједно нека и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово ж 
положена, они су заједно провели живот, заједно су супрот Турчина војевали, заједно погинули, з 
ог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> </quote> <p>Мил 
ека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у је 
он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао народу и себи слободу и ову је земаљс 
г и враћају се као победиоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непријате 
ла оба брата су у исту положена, они су заједно провели живот, заједно су супрот Турчина војева 
ље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било; то показују она мудра уређења, 
 овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанственији и најрадоснији дан за 
 кнез Долгоруки њега обавешћује, Србија зајиста велике обвезе према Русији имала; а што се приз 
м неверства окаљано било!“</p> <p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шат 
 исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење праведно делила.</p> <pb n=" 
лиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудноватије на свету, које кад чују науч 
 горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више 
тог сељака, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се,  
ав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији од онога што га друге европске 
ција свршена.</p> <p>Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за прев 
head> <head>Милош и Махмуд.</head> <p>И зајиста, после ове велике народне скупштине од 16.{S} Ф 
нитост је турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужасн 
ам ништа више до ли један простак, који зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем  
илош показивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не каж 
 народа жеља породити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте 
дара од Србије и овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи усправ 
руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, да осветнич 
ј ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да 
и његовим распетим сином Исусом Христом заклели, да дотле оружје оставити неће, док не стресу с 
Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} 
ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства  
тими.“ Ово својевољно саједињење добије заклетвом светињу неповредиву и свеза је ова тако исто  
упи, а после, задавши државному уставу, заклетву, изберите међу собом најразумнија и најодабран 
p>Са највећим ускликом очајања изрекоше заклетву ову, преко прага црквеног прелазећи, сви се за 
ђе ублажавајући мало свој крупи глас — „заклињем те именом моје блажене мајке која нас од горе  
пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај 
чувено, од своје мртве браће правили су заклон, непрестано вичући; «удри за крст часни и веру с 
се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоценије иза њих,  
нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од погибије, на коју су Турци голем 
 својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто не 
оре, које је она са блистателном портом заклучила — савесно испуњава.“ —</p> <pb n="162" /> <p> 
писа овај акт, који и није био совјетом закључен, но једино од попечитеља унутарњег и финанције 
 Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње уређењ 
сједника, решење његово већином гласова закључено, кнез мора потврдити.</p> <p>3.{S} Успостава  
} У тајној једној сједници совјета буде закључено: „послати кнезу шест совјетника од стране уме 
p>Почасно обновлење совјета било је већ закључено у општем договору.{S} Но Русија, која је свој 
ога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу совјета, свештенства и апелације није могао к 
 видео да су они што супрот воље његове закључили, он је искупљао момке своје и заповедао да пу 
дупру <pb n="199" /> се височајшем оном закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се н 
гледати књигу наши грађански и кривични закона, кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се 
 бачени, док неби што погрешили противу закона земље, или високе порте» — а превод Петронијевић 
 вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што их је од преких 
ољубиви владар, који земљи својој мудре законе и установе даде пређе дакле, него што би сва та  
о викати на самовласт онога, који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везати д 
стало им даде, најиме управу земаљску и законе народна скупштина.{S} Ово је био други красни де 
о је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пре 
а и самовласт мача одклонили, а умерени закони ред ствари успоставили.</p> <p>Милош, који је де 
ала, да се сами могу слободно по својим законима уредити и сами себи старешине изабирати.{S} Ми 
ароду и себи слободу и ову је земаљским законима народу осигурао.{S} Слава нека је зато мудром  
и тим је покорност властима и донешеним законима прибавила, а тек кад је турски велики везир Ма 
везде дизао Милоша. —</p> <p>Послушност законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је  
 ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваш 
 увек ступише у притјажање робља свога, законитост је турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у н 
мери да код високе порте изради, да ова законитост српску призна, независност управе њезине оси 
али на ново народ, политика није хотела законитост њихову признати, они су апеловали на славу.“ 
српски, овај дубоки политичар и искусни законодавац, човек у ком су се све способности великог  
уче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац врло добро знао, да би без преображаја тога 
м и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрестаном договору са совјетом.{S} Овим у 
ено да народ српски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n="188" /> управе, и његово  
ђи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установленијама, чини ми се, биће 
уги опет да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали  
 руководе европејске државе.{S} Све ово закоснило је досад установљенија, за која сам вам лане  
, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство његово.</p> <p>Крајње је време наступил 
ћ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да их  
ператору целе Русије, вашем пријатељу и закрилнику целе Србије, кад би само учинили једну услуг 
ва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, један другому, књаз властима и народу и н 
> <p>Овом уставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва ост 
 преко прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} 
ек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их бе 
у право своја непокретна добра саме под закуп давати, лична слобода свију грађана проглашена је 
тарао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му је последње ратовање задало 
.</head> <p>Кроз пуних четрдесет година заливали су Срби драгоценом крвљу својом земљу отачаств 
; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој ја 
та се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо истина 
и били протународним интересима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} У  
178" /> у погледу Србије, све једнако у замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла  
олико само поштујем, што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </div> <pb n="10" /> <d 
едним српским простаком.{S} Сад му поче замерати што га види тако вештог и способног и преко св 
намишљаје.</p> <p>Милошево широко чело, замишљен и озбиљан поглед одговарао је потпуно његовом  
 га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом негово 
е почивао на младој девојци, коју је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког духа  
у, без да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје 
рцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њега.... јатаган <pb n="27" /> му у 
Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен буд 
есетковали, без да су њено постојанство заморили,. наилазимо ми на <pb n="4" /> такова дела, ко 
 диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да ж 
 робовања, земљеделство било је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <pb n="115 
ј означио није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српских јунака, почео само да  
/p> <p>На глас ове радосне вести, народ занешен од радости ишао је к ниском обиталишту српског  
ушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — свакојако дакле изванредан.</p> <p>Некад су г 
му отпевао Милош, у највећем одушевлењу занешен <pb n="32" /> повиче: „Та и ја једном кад велик 
већу војничку вештину.{S} Ово није била занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрв 
допадало да тако раде, већ што су често занешени били страсним жељама својима, и оно су радили  
во већ годину дана са советницима мојим занимам о делу, тичући се оних наредаба <pb n="189" />  
ободом набављао му је сладости у грубом занимању пастира, где је он уживао потпуну слободу.{S}  
ев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац, са неколико тек хи 
из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су оп 
ела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Детињство Ђо 
могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста вр 
.{S} Са свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном  
ребити јошт једино сретство, које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намер 
 народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаже, док међу тим остале  
у.</p> <p>Неки тајанствени дух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба с 
у.{S} Но Русија, која је своје батерије запете држала, предупреди ову високу и спасоносну намер 
бе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колик 
> <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви независите <pb n="185" /> јед 
да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини п 
краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жит 
а вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите к 
p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један п 
А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем д 
 <p>Па шта сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један чове 
д га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш ж 
оде нагло свога коња, пролети уз редове заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама 
а под турским јармом пиште»!!! —</p> <p>Заплашити карактер овог рода, било је немогуће.{S} Она  
ила би нова смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.</p> <p>После дужег саветовања пошаље 
иштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</ 
 изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио заповед божију, која вели: не кради! — а крадљивцу треб 
ше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда победитељ, постао ј 
анпут показао чудновату вештину.</p> <p>Заповедајућа власт, која је због рата установљена, била 
рди дипломата разљути и почне другим ал заповедајућим тоном говорити кнезу Милошу: </p> <p>«Пом 
 схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супрузима д 
он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поред оног  
закључили, он је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући:  
има имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу допусти 
 <p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског предводите 
, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb n="107" /> да дође 
шта ће други чинити?» — После ових речи заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући се са  
 без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна опколи, те дошав  
 распросте.</p> <pb n="120" /> <p>Милош заповеди, да се постарају и за дела елементарна, сходна 
188" /> управе, и његово је величанство заповедило мени, да вас нарочито позовем, да у овом сми 
ам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим министрима, нека штеде и нек се поврат 
или, нови паша од Београда Солиман изда заповест, којом наређиваше: „да ниједна жена српска, бе 
оју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при пог 
ом слушао брата свог Милана и свагда је заповест његову, са највећим задовољством извршивао.{S} 
ња пошаље кабинет руски совјету српском заповест: „Ако Милош остане при намери својој, да таки  
 тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни противити није смео. 
 на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад робиња устане са свим 
{S} Кад се жена устрављена на ову опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p> <p>„Шта жел 
да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. — </p 
је он милост молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ова буде одма и извршена. </p> <p>Страшна је о 
 је самом султану да започне извршивати заповести, које су му од неког трећег наложене биле.</p 
 народној скупштини, која је по његовој заповести сазвата била: „да даде рачун народу, што је к 
у свију српских жена, није се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту запов 
бље и одважност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце и до најмање  
тиву Турака листом устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, озна 
пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у к 
ана навести, ваљало је самом султану да започне извршивати заповести, које су му од неког треће 
учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење према Русији, верној 
ћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једног 
грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —< 
 ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћ 
 шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су сам 
от главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са гла 
е незадовољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</ 
 који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је 
немилосрдној освети турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о 
атна и скривена иронија, не показује ли зар једним махом, једним словом праву намеру господара  
а се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да ва 
ше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} Затим стави  
лосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко кло 
е браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над совјетн 
им сведочбама свог драгоценог саучешћа, зараније дало о тој опасности известити?“ —</p> <p>«Пре 
ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!» — одговори му овај са свим слободно и од 
оведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах о 
е, а враћао је непријатељу одмах натраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда нен 
о као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и 
многе пријатеље стекло.{S} Док су Турци заробљенике и рањенике српске немилице давили и убијали 
 за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити гласом ратоборн 
де, кад промисао божји у средини једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећег, народа створи 
та рањенике своје.</p> <p>У целом овоме заробљеном народу куцало је једно родољубиво срце.{S} Љ 
 морало једним кораком ступити у Србију заробљену, и први пут од господарства турског отету Кар 
гов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорила је она са на 
чувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и м 
ка ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја са 
и читати, да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и 
 и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери српске о 
b n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, наши ћ 
 — «најискренији поштовачи ваших ретких заслуга, <pb n="158" /> видеше са сажалењем; да ваша вл 
 искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдуковања свога стекао 
аја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији догађаји  
 свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је — 
лово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} 
 као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђ 
народима, онда ћемо видити, какву хвалу заслужује тај народ пред данашњом Европом, кад је себе  
 речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n="136" / 
нија па до најнижих прозора, окићено је заставама народње боје, цвећем и зеленим гранама.</p> < 
био један брежуљак, који је украшен био заставама и зеленим гранама.{S} На подножију овог земља 
ем, те осветљавају победоносно оружије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понаме 
 знак опале сви из пушака, горде турске заставе попадају у прашину, топови крче редове, ступка  
своје народне песме, вије грдне народне заставе, на којима су ставите ове чаробне речи «Слободн 
т месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевали.{S} Мати Љубичина видила је с 
увају, докле се год они борили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћ 
ац и четири брата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају прв 
 изтргне Љубица из руку бежећег војника заставу, ободе нагло свога коња, пролети уз редове запл 
нећи их натраг, носећи у рукама својима заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаство, слоб 
{S} Педесет хиљада војника скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот 
 војничке трубе; знак да се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „ 
 приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оруж 
овек један, под оружјем светлим, вијући заставу у руци својој, на којој су биле белим словима н 
ајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене полете у 
страна опколи, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају,  
Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повише 
 од умора изнемогли, мало <pb n="79" /> застану.{S} Богати турски шатори, што су јих они истина 
ликим од Срба задобивеним биткама добро застрашена била, и која би полугосподарство српско приз 
.{S} Неред и смутња <pb n="96" /> Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p> 
горуки видећи, да кнеза од Србије ничим застрашити није могао, да га приволе дошаптавању руском 
лема турска сила могла његову малу чету застрашити и чувао се Турцима издати снагу своју да ју  
 преговори, који су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодољивим препонама, провук 
а себе, пристану на превод цариградски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до т 
за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Ос 
 једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставити, што потпомажући устанак Бугара, <pb n=" 
30" /> очи, што су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати грађанске одношаје ј 
рба на све стране потиснути и у градове затворени били и кад су их војском опколели, заузеше он 
 уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у десној руци држао  
судити, да претњу своју у дело приведу: затворити или насилно из земље прогнати ову жену, коју  
од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица 
осне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су непријатељи Милошеви отклонили 
, да се тамо као робље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња 
от жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет прекинути свој говор: «Јелице молим  
есем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна из 
гом мајко моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку 
ов непомично управљен био на Султана, а затим проговори он гласом громким, које перо није у ста 
бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да  
веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једно 
е ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког  
напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb n="100"  
г и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му ре 
о мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело 
 осветољубља.</p> <pb n="81" /> <p>Брзо затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве,  
императора свију Руса — примити.</p> <p>Затим изванредни посланик, за потврдити искрене осећаје 
ез, који је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је определио свештенству наплату, да може часно ж 
скијати твоје дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене се на момке, који му свагда беху при руци  
Милош тим делом добије круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодар 
да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у поче 
ог, не могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велику цену на његову главу, кућу му с 
д оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кнеза од  
етички образ Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за упознати чудновату жену, која тако знамениту и  
ога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош намери да код високе порте изради, да ова за 
ињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди младић развлачећи усне своје смејо 
му благодарности, коју јој дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</ 
дачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хришћана у Буг 
европске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стечену 
„Знаш аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недола 
и из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде војнички савет искупити и ово објави сви 
кав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет по 
онима народу осигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из н 
држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добро расположен.{S} Лепо пак наро 
а те народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ б 
о је сплеткарењем својих великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике труде 
 туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што их  
оју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="161" 
з једног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да је ј 
броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђурђева дана 
 n="138" /> скупити веће скупштине прво зато, што је превелика суша била, због које ни воде ни  
је ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима п 
Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често 
е као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили непр 
ињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која је <pb n="39" /> Србијом владал 
ико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање маленкости верно  
м ја!» — одговори Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, 
 да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> </quote> <p>Милош повери јединца свога 
у на победу; они су у ствари самој били заточници светога савеза....{S} Турска је опет повратил 
!“</p> <p>Гласом, на оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе око 
и голему цену ставили били, они су опет заузели били своја стара места, а житељи равница остављ 
г човека, који је доста незгодан правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послов 
</p> <p>Сад се показала нужда, да треба заузета села и вароши грађански уредити, која би уједно 
амене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу није <pb n="198" /> ништа н 
и српски војници тог вечера спаваху под заузетим турским шаторима.</p> </div> <pb n="97" /> <di 
рени били и кад су их војском опколели, заузеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало ду 
је, буде потврђен на месту високом које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде  
 место означио, које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није приличило срчбу своју по 
рени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њ 
 Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба прост 
има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Но својим наравним проницањем је он прови 
роду своме имађаше за своје узвишење да захвали, као највећа кукавица оставља отачаство своје,  
 имао живот свој великодушију Милошевом захвалити, устане колики је велики и важан, те одговори 
едставничког у Србији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; д 
ајвећој тишини певане, сад се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалос 
.{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат!  
о.{S} Једну странку је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њене неумер 
 потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и зат 
“— </p> <p>Мало после ове скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариг 
народ после толико година једним гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ  
 што?» одговори Милош «допустити сваком захтеву партаје руско-турске која већином седи у совјет 
м, да у овом смислу попустите праведном захтеву његовом, ком нећете без опасности противстати!“ 
и, порта прими са одличном пристојношћу захтјеве, које јој је Србија предложила: да призна неза 
ожемо истина неко време одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем 
У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који  
е близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за 
ека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати 
бка изгледа, понашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорити.{S} Разгов 
ио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђеним очима турске светине, која је врвила путем пр 
еро није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја т 
он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке трубе; знак да се војници под заст 
од народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од 
и, који врховну власт његову подривају, заштите на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати пр 
о, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Проклета мисао усели с 
а родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су би 
равитељства седила и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних дог 
..{S} Но Турска се налазила под теретом заштите Руске, којој је султан лично обвезан био, пак ј 
они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p>Овако з 
 прилику добије, истакнути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе с 
ма запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу н 
му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кн 
 Милош постао идолом српскога народа, и зашто је народ после толико година једним гласом захтев 
 оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити, што нис 
 запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју 
о онога, који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и т 
те, којом ме са достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже 
ма било — одупрети се сили тираније, те збацити са себе ропске окове турске.{S} Из овога проист 
ка 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити збачени без претходне осуде.{S} Напредовање њиово бива  
 силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код в 
S} Искуство онога <pb n="159" /> што се збива код других народа, поткрепљава ову бригу нашу.» — 
том послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и наз 
а своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег ни 
ај жалосни призор за мење времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" /> го 
 прво зато, што је превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опе 
} Сад је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблагодарности према Русији, која је мислил 
ину.</p> <p>Заповедајућа власт, која је због рата установљена, била је у рукама војвода.{S} Сва 
е с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената 
у навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њихових народа жеља породити, 
 захтева много; на другу опет тужило се због њене неумерености и добре воље, а често стављало с 
е совјет онде ни поставио где је, но ми због његових великих услуга отачаству указаних и што је 
товати!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге управљати — до моје в 
воје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко л 
е пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође бл 
ада девојка.</p> <p>«Јелице... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда вра 
невесту и родитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас 
де срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити!» — затим се бац 
 јавним местима, по рогљевима улица, по зборовима около цркава и манастира, скупљао се је народ 
војске, која се овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош употреби ову забуну, излети са своји ју 
<p>Овај нешто подсмехом смешани одговор збуни мало отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло  
ти, њено мушко посредовање више је пута збунило Мијајлове министре.</p> <p>Једног јутра уђе она 
и, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за час 
лош «дочеком и предусретајем овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем величанств 
ћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са збуњеним погледом, руке склопи и повика:</p> <p>„Отац,  
и кнез од Србије, потврди сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постоја 
у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим званијама у војсци и на свим странама, имала је она тај 
жива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни 
а не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна слова  
аснења и званичног питања, отпочну се и званични преговори; но кнез српски дуго је размишљавао  
једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новинама оглашен био, да се склони од жалости 
ња начеонику подпуковнику.</p> <p>7.{S} Званичници државни подељени су у 11. класа.{S} Први ред 
и депутирце окружне одређена.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, пр 
ећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво време његовог  
рбије.</head> <p>После овог изјаснења и званичног питања, отпочну се и званични преговори; но к 
и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида изгубити, ваља  
p> <pb n="29" /> <p>Старији син Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртв 
 се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и у 
јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је ве 
} Овде га лоша срећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутраш 
 се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>Послушност законима и так 
дну народну песму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p> <p 
 сахат избија на кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и војничка гласба помешана са неописаним  
 је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде 
ражаје лица ове благородне жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је  
пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу нас 
веселији и најдражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је заставама на 
 чиновницима, веће само Правитељству на зданијама, која би се градила за обштенародну ползу, па 
у па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу 
походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она  
 лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бо 
аћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке по 
ко ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сир 
ежуљак, који је украшен био заставама и зеленим гранама.{S} На подножију овог земљаног престола 
ено је заставама народње боје, цвећем и зеленим гранама.</p> <p>Велика црквена двокрилна врата  
 је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом брежуљку, који је растовом гором обрастао, а сп 
упознале су ово дело са песницима свију земаља.</p> </div> <pb n="121" /> <div type="chapter" x 
 дужности, а у осталом политика речених земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја  
поступање по овом красном основу управе земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта н 
алира данка, на пол године измирити све земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира ул 
одине рачун како расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштини.</p> <p> 
сад различним и млогостручним приходима земаљским.{S} Народу српском ваља ји и одсада измириват 
звојевао народу и себи слободу и ову је земаљским законима народу осигурао.{S} Слава нека је за 
е може свакоме владару, који је уставом земаљским обвезан, да народу о своме раду рачуна даје,  
ачбину; а остало им даде, најиме управу земаљску и законе народна скупштина.{S} Ово је био друг 
амења своја, која јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана по 
велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петрони 
нак је са чином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена је на 17. окружја; већа окружја под 
авршенства и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после оних великих ратних напора 
а особито поверење задобио.</p> <p>Цела земља подељена је била на 12 окружја, доцније је Милош  
Помоћу речених радина уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што ви 
мљеделство било је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <pb n="115" /> била.{S} 
 у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријатељи примани били у села; сељаци сакри 
.</p> <p>Трошкови на агенције по другим земљама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се немогу пред 
и зеленим гранама.{S} На подножију овог земљаног престола, један простор беше обграђен за народ 
који је кроз Србију пропутовао и својим земљацима књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао 
 поља, која је он својим знојем оросио, земље, где почивају кости његових старих родитеља и мил 
дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113" /> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао,  
, док неби што погрешили противу закона земље, или високе порте» — а превод Петронијевића гласи 
оје је његов разум и његово јуначтво са земље отачаства његова истерало, удивљење.</p> <p>Он је 
матрање, као сматрање људи и ствари ове земље, после толиког робовања, и кад те људе и ствари,  
 који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, д 
</p> <p>Дело ово унутрашње организације земље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је о 
ски преотео је од Турака неки део своје земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али 
ободнији од онога што га друге европске земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете 
војим сигуран био.{S} Материјално стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опе 
е пажњу своју већма на унутарње уређење земље обраћати.{S} Он није хотео да земљом управља по н 
изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у  
платио главом погрешку своју, што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, ко 
 последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бо 
 дело приведу: затворити или насилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије 
 народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благоволећи савет 
у попустити, што ће се са општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекне Махмуд, завршуј 
је овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „ 
илош није био онај човек, који за добро земље неби повукао корист, из те несмотрености.</p> <p> 
о обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали п 
мира никад некуца, то је био један млад земљеделац просто као и остали војници обучен.{S} Знак  
ме ратовања и ужасног турског робовања, земљеделство било је са свим занемарено и земља је стог 
а могао <pb n="31" /> са животом проста земљеделца задовољити, нити је он марио више, за уживањ 
стања људског и среће државне, пошто је земљеделце ослободио од множине дација, које су на њих  
ао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељство набавити и та им је под надзором општински 
рашним, њихова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мученици слободе, пођите!{S} Оне, који 
дна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити девојко, немој плакати Љуб 
и догађаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за собом повући и оборити и он 
и на самовласт онога, који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S}  
ли живот свој на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су они презирал 
ретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну независност и да ову истргне и 
шан ратоборац и мирољубиви владар, који земљи својој мудре законе и установе даде пређе дакле,  
е она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој независност и слободу њену.</p> <p>Кад је  
 само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети султан.</p> <p>Но Милош бе 
 бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Русија са 
 Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје носити м 
уке, оваки призори често су се по целој земљи свакојаким видом показивали.{S} Народ је руљом у  
аже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери родитеља свога, једино добро које је јошт  
еђење уставно, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо  
нџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S} У овом делу унутрашње 
ло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији од онога што 
<pb n="218" /> Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше  
 поглед около себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, з 
 показују она мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао  
 Србији, који је њоме владати и важност земљи у страном свету задобити и њу на корист народа уп 
вљеног мира и нису савршену независност земљи осигурали, ипак су бар невоље освајања и самовлас 
дође; незнајући да има других владара у земљи осим њега, по праву насљедства, изда прокламацију 
била необузданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} Паша београдски исто се тако плашио њи у свом 
p>Послушност законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији н 
или су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам п 
вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђ 
 и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> </quote> <p>Милош повери  
 се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која 
ј смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Кралевићу Марку 
но јака и да има постављати кнежеве, да земљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет  
ење земље обраћати.{S} Он није хотео да земљом управља по начину „<foreign xml:lang="LA">Expedi 
редовима српског устанка; попалити и са земљом сравнити куће, поватати младе девојке за своје х 
а они до потврђења тог, као непотврђени земљом управљати и владати могу.</p> <pb n="30" /> <p>М 
аву.</p> <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљати!» — одговори он са свим искрено.</p> < 
рло умешан, јер је врло добро разумевао земљом управљати, а тако исто знао је праве услове наро 
="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена била, није ник 
егову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у на 
ева после учињеног примирја била та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и  
 углављен мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији 
и јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био?</ 
вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог ур 
S} Победе добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постоја 
је му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет,  
стоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак срп 
ладноћом даде познати свима онима, који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, 
 Карађорђевих, који није хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже 
м налазити се, није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључ 
к не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од ових ра 
аливали су Срби драгоценом крвљу својом земљу отачаства свога, само да би јој повратили изгубље 
иво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаи 
S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио ј 
/p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами соб 
м гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику отачасто 
сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво и даде ген 
 упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако п 
</p> <pb n="214" /> <p>Кад је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није од 
лати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говори 
је један од оних грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb n="6" /> ал који при свем том  
ди на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушност.{S}  
опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</p> </div> </body> <back> 
ра.{S} За <pb n="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена 
Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност  
да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb n="117" /> <p>Шатобријан рекао је начино 
<pb n="6" /> ал који при свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који је познат 
последње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и растављена од сина свог, бдила је она н 
шило, Љубица направи мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што их 
/head> <head>Јаничари.</head> <p>Једног зимског вечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој 
није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајати, морало ј 
рог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велику цену н 
ј, на коњу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред  
оје, подговорени од мојих непријатеља и злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају  
ратими деле савесно између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поре 
<p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но о 
62" /> совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуч 
раничну слободу, јер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи от 
и и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су ч 
/p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може само злоупотребити, што коме не припада, како би дакле народ 
припада, како би дакле народ српски оно злоупотребити могао, што он сам по сили права свога ужи 
у за дјела своја, одговараће и за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народнима појави 
 Она га оптужује тајно, да сваким даном злоупотребљава власт, која је уставом дана разним грана 
ји су се дугим временом трпљења свакоме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак по 
о се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка вл 
n="123" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основ 
рбији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p> <p>М 
остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог ник 
но, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По о 
ко је у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Мил 
ка у Србији било, који писати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава један сељак свога при 
а, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устан 
е жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом на страшноме месту постојати и умр 
е се страховито превари.{S} Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време дог 
венио што је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њега био, јер у њему  
ити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Наро 
ој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и наро 
као извесно право и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има своје време...{S} Треб 
рота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог час 
тупајте са поверењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред вама 
 n="189" /> о којима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана по 
шег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада  
а од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су намет 
а и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је важности то место, нареди да се одм 
> <p>Сад се зачује глас војничке трубе; знак да се војници под заставу купе. — И војска хоће ве 
 просто као и остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом н 
таро руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћ 
ај села лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак један отворе се врата од колебе, неколико људи изв 
 ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде  
 овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нис 
лосно дело свршило, Љубица направи мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све свој 
да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе попадају 
ели су на крај села; на један уговорени знак, наши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће 
но је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ноше 
S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан биј 
примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стањ 
тог смелог.....{S} Русија је врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са портом у савезу 
ости оружја гонитељева, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разговор до 
ом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као што је то Мил 
д. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над ост 
пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим  
а више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да  
зме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима својима, да ће народ сам 
а његова није тако снажна, да се са две знамените европске силе у коштац уватити ноже, па зато  
е први Наполеон у Бечу 1809. године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, ко 
 дан пропасти Турске повторити може оне знамените речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више доли 
Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован 
>«Кнеже!» рекне Махмуд, завршујући овај знаменити разговор: «ви нећете у мени наћи непријатеља  
о за упознати чудновату жену, која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља 
ије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно говорише, да је земан дошо да 
ивши Милошу главу.... и да пошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На овај предлог пристану неки  
>Насљедни кнез од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Милош постао идолом српскога народа, и за 
 простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се вика за ни 
који обојим дворовима до <pb n="204" /> знања доставе упорство Милошево и његову намеру, која њ 
ену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело исп 
донешено је моме узвишеном господару до знања, да се неки високи достојници вашег сијателства т 
вању љутске природе, које је најважније знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> 
е пред очима само интересе свог народа, знао је само за једну Турску, која је полугосподар над  
ростак српски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за само његово незнање красног 
а није било; но Милош искуством научен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он  
ико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст су 
адао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати има и он је био у 
урској и других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се са две з 
свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удв 
 ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све,  
ти великог владара слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудноватије на свету 
отекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал 
 за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на  
су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где и у ком логору се не 
 задобити и њу на корист народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кнежева при 
кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n="129" /> <p>Ако испитамо уређење правит 
а малом тачком означена била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али  
ази, јер је овај законодавац врло добро знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p 
разумевао земљом управљати, а тако исто знао је праве услове народности српске поњати.</p> <p>П 
ни мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место  
лош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјет 
станак спремљено, само дајте јошт онима знати који нису овде, да приправни буду, да се на први  
а врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> <p>Живот Махмуда  
 да народ позва своје дужности, да може знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p 
мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му  
и најужаснију смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за Француску годинама 1800 до 1811, просијала ј 
pb n="170" /> <p>Дело ово од особите је знатности, и било је за целу турску царевину велика нов 
ећ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, који предсказиваху  
тва.{S} Но почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату једном рекао, а  
ло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом министру рус 
ма тиранима, у самим њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа Срба према браћи својој, к 
ужити девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших  
.{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове  
и се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље  
> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни р 
имате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она по 
 жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, где почивају кости његових старих 
ати и одржати престол ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог  
едстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је један једини 
рејао се агент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим званијама у војсци и на свим стран 
кине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турака кој 
> да осветли народни празник.{S} У саму зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе војничке,  
силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p 
ке и осветљава својим тавним и жалосним зрацима овај тужни призор.</p> <p>Свештеник величанстве 
»</p> <p>Бледи месец са својим жалосним зрацима у поноћно доба осветљаваше човека једног на гро 
рао.“</p> <p>«Народ српски није довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с тога је вр 
 <pb n="147" /> кад све то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су т 
на — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена била...{S} Бл 
{S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у жетви  
ти!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата о 
ћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат 
 био је задахнут величином свог позива, и способан за довршење народног дела.{S} Он је оног вре 
а је победа њезиних непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст  
ранила јуначки слободу свога отачаства, и особитим напором придржавала је народност своју, која 
тавом дана разним гранама правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.< 
да благодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; 
измирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати ј 
је Милош постао идолом српскога народа, и зашто је народ после толико година једним гласом захт 
 је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући 
едовима српским војевале супрот Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике с 
одар од Србије; оних пријатних утисака, и оног меланхоличког и ратоборног уживања маленог пасти 
очима гледао овог србијанског простака, и видио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лак 
 три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће д 
вере, која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим н 
обивеним биткама добро застрашена била, и која би полугосподарство српско признала, да се сами  
петнајсту годину живота свога навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да о 
 депутата народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљад 
потврђен на месту високом које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа на 
 занешени били страсним жељама својима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Русија имала 
према Русији, верној савезници султана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> < 
једини и најискренији пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што с 
 преко искрених својих пријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који  
вари ове земље, после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу с 
е дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил на 
еодвисности од својих старих господара, и напослетку уређење уставно, које се у овој слободној  
 ред: пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износ 
м руком умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p> 
т онај и смутљиво господарство совјета, и то совјета оног раздорног, који је страним сплеткама  
 Турци су освојили сва изгубљена места, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх об 
обом најразумнија и најодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластијем као депутате своје,  
вине, која је бројала 45 милијона душа, и чију је војску предводио чувени Куршид паша, страшило 
им му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад 
да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа по 
оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности 
,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, с 
ку ширу у смислу <pb n="188" /> управе, и његово је величанство заповедило мени, да вас нарочит 
 принудиле, да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог б 
авесно и верно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ре 
моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше 
 уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дел 
обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанц 
чију узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на крај  
није имала новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то ба 
 биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао 
и се, биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под кметовима,  
а изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа и 
тере прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак од три талир 
и њихове, зависи будућа судба отачбине, и да он остављајући на престолу сина свог и супругу сво 
к намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе п 
не и деца остављали су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кро 
з васпитање <pb n="118" /> нејаке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови спо 
о хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте  
да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити светлости ни с 
ину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву во 
 онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита зат 
ди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књ 
дине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, да извидите нев 
отачаствољубља оладило и изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућности твоје ота 
нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његово 
ма мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу д 
ичност своју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</ 
оме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љуби 
је.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим сељацима довољно чувен и р 
са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити 
, који су најспособнији и најчеститији, и који имају поверења у народу.</p> <p>5.{S} Чин минист 
ац, где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Ми 
биле, борци су страховити и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајни 
»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме  
ударцима, који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју влас 
раних сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ београдски Петар, који је као крив 
инца свога Мијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p>  
Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p> 
н пут већ постали сами своји господари, и Милош напредује са делом цивилизације издрживошћу, ко 
место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају 
 добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може 
 јатаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе о 
/> <p>Дело ово од особите је знатности, и било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омл 
али, да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при све 
вог и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му  
 за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{S} Код народног с 
оворити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није био далеко 
лужио у једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Пр 
стати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, 
овеку најлукавијем и најпроницавајућем, и сад објашњења најпростија, најтачнија даду Милошу раз 
ма сплеткама и намерама непријатељским, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. - 
ђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гле 
 исправи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Нев 
огору само је један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, о 
уци својој непомично држао, подигне он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим душама 
ателне порте, народу исти растумачивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Ус 
ти, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете 
о, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са 
руског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један ка 
је рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, о 
стола силази онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но ни 
 економије, коју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше б 
дећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>Послушност законима и 
 он сам тај превод као правилан примио, и тако сами српски великаши отворише широм врата, да се 
адава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погину 
 што је на десном рамену његовом носио, и што је између два прекрштена мача као крст изгледао,  
вих ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било ста 
уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кро 
, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самрт 
своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога 
<p>А скупивши се сад овако торжествено, и окружен и опет членовима прељубезне моје фамилије, пр 
нежењене главе, у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико 
, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, 
ове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усуд 
ба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти с 
p> <p>Разговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана  
.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племените намере њег 
бом намесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући д 
ши се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше,  
 су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале супрот Турака, и на своји 
 имати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо 
н тренутак“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријат 
.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоценог оружја, добио је јошт и два т 
м војводом остану мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих коња и множину  
ним кораком ступити у Србију заробљену, и први пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, к 
арост обузда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сно 
 навале на њих напуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љуб 
 револуције, одрубивши Милошу главу.... и да пошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На овај пред 
тство, <pb n="65" /> које је задобио... и да личност своју и породице своје обезбеди, и да све  
жности за отачбину.</p> <p>Године 1812. и 1813. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и  
ао што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо как 
граничење и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније било викати на самовласт оног 
до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њихови 
неспоразумљење догогило, <pb n="192" /> и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а не 
знеле праве мисли народа <pb n="123" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снаг 
совјетовали смо се о том <pb n="145" /> и совјетовали и једни били смо једног, а други другог м 
 делио сретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље 
и, изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S}  
 осим једне високе порте — правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блиста 
не свирепству разјарених победитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n= 
 невоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово 
е, пробијајући љуто сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпљења сваком 
ве села међу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напред 
ати и мени предлагати на одобреније.{S} И попечитељи и совјетници одговараће и књазу и народу з 
азаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покорав 
није и најполезније нашем отечеству.{S} И рјешио сам тврдо: </p> <pb n="141" /> <p>1.{S} Сачини 
мо сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb  
 знак да се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашо 
им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дел 
 немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p> 
е кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у г 
амо мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно де 
тојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особитом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб 
лош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред  
!“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову 
ас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре с 
 </p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</ 
ући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љуби 
лакшим и најправијим начином по њега, а и пробитачним по правитељство наше, треће пак: исплатит 
 n="195" /> су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо с 
{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -је 
 народа, него вољом његових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху машин 
н мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све м 
<p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније правитељства п 
 из једног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да је 
 с вишепоменутим моим установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и  
о оправдао.</p> <pb n="153" /> <p>Треба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски це 
ини на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и 
, могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста  
љевима улица, по зборовима около цркава и манастира, скупљао се је народ около гуслара, који су 
ног од наших мрских господара.{S} Слава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мо 
 је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </div> <pb n="168" 
тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но колико  
 видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одар 
 права и дужности књаза Србскога, права и дужности власти наши и права и дужности сваког Србина 
нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више  
рбски, у ком би стојала избројена права и дужности књаза Србскога, права и дужности власти наши 
а, права и дужности власти наши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам с 
ош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно 
у други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве  
лагосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, д 
о је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи између мат 
>2.{S} Успостава савјета из 16. чланова и једног предсједника, решење његово већином гласова за 
шане са војеном гласбом, пуцњава топова и палење малих пушака, хорило се кроз неколико дана кро 
ајвећим задовољством извршивао.{S} Прва и најважнија наука, <pb n="35" /> коју је од брата свог 
једног народа и до његовог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бој 
држање његово било је пуно достојанства и благородства.{S} Кад <pb n="206" /> је већ све спремн 
S} Он по закључењу совјета, свештенства и апелације није могао кнежевати, јер они у совјету том 
илош није био у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, пос 
 а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске далеко разгранао, мудре старешине српск 
пастира.{S} Сећајући се свога детињства и оног уживања у народним песмама, које су њега задахну 
иња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Јед 
 шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали < 
р Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повер 
андер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњет 
ин треба ова потварања одбацити од њега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа свободо 
г, другог никог више нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја та 
, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај у 
ица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче па 
и грађанске одношаје јавног права свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и 
илош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где  
ним, главним кметовима народа Серпскога и вишим духовенством и свештенством нашим, долазим опом 
S} Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити! 
на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико  
 слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи 
њаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда победитељ, постао 
за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места, и с 
е јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, само ни 
ри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојо 
м пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И  
т један једини био између свију вејвода и ратних другова Карађорђевих, који није хотео оставити 
та разума — све да разума једног народа и до његовог достојанства и уздања у своју личну снагу. 
гову, покажу противницима грожњу народа и предложе помирење.{S} У тајној једној сједници совјет 
и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p> </div> <pb n="208" />  
 кроз неколико дана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи. 
ала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља  
 србима. —</p> <p>Но колико бриге труда и стрпељиве умешности је стало и требало уставној Србиј 
м пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао велики  
7. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром  
чко копље, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико магн 
м и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће се све стр 
пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb n="149" /> државни чинимо даља расположени 
аља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л изнаш 
 сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим  
ри Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим саве 
/p> <p>Усред ужасних и грозних догађаја и крвавих призора, који су несретну Србију скроз и скро 
ња.{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом на страшноме ме 
Србија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n="136" /> Србина читаш,  
осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и благослова, доче 
2" /> мога остати њихов неумитни судија и ужасни осветник!“—</p> <p>После овог одговора видеше  
и на изуст народне песме, које тиранија и турска власт уништити није могла.{S} Једном, кад се д 
ликом државнику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изображења  
летву, изберите међу собом најразумнија и најодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластије 
удо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаж 
и — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оруж 
е одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њихова господара.{S} Са једн 
незаборавите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да земљом владају, она је  
аучио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог 
чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт  
аши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине 
а народа, ни колико прихода од десетака и других струка; нит сам могао учинити нужних установље 
виши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и ј 
ри себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио запо 
им рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору 
ојевали, заједно погинули, заједно нека и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело с 
ог суда: овај се састоји из председника и четири члана.</p> <p>4.{S} Први избор министара, пред 
 се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима његових родитеља, њ 
е, а ти мати моли светог великомученика и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече  
међу њима било је и самих незадовољника и пробисветова <pb n="38" /> турских, који су навикли б 
ивизијоног ђенерала; чин пак совјетника и предсједника апелационог суда, једнак је са чином пук 
рамни јарам турског робовања. — Жестока и голема насиља и изнуђења јаничарска, превазишла су ве 
навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам ништа виш 
 да је и једна једина држава хришћанска и једне речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек 
каши отворише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p 
ј јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну ј 
е плаћао, ослободио је народ од десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, о 
 хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до 
ењем Милошевим Турке из Србије изтерала и слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска  
дитеља, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да народ један тако дуго м 
 војском опколели, заузеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> <p>С 
е показала нужда, да треба заузета села и вароши грађански уредити, која би уједно саједињена б 
урци потучени.{S} Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине турске ханове и па 
 нити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ,  
 Двапут у години је Милош обилазио села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том путу  
.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрестајте борити се докле последњи Србин или послед 
S} Министару финанције поверена је била и трговина, а министар правосуђа био је уједно и минист 
јевац за 16. новембра 1835. где је била и столица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији им 
љала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се о 
а је у свим гранама правитељства седила и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p> 
начином, како ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо располагање.</p> <p>Све ове моје рј 
, без да га је свога погледа удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобраз 
овом новом ал страховитом боју починила и под предвођењем Милошевим Турке из Србије изтерала и  
урском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n 
е једну народну песму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p 
, без примирја и милосрђа, између робља и њихова господара.{S} Са једне и друге стране зајам се 
о уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош 
 моје, подговорени од мојих непријатеља и злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајај 
да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху непобедимост.</p> <p>Осам дана п 
 почивају кости његових старих родитеља и миле дружине — седамдесетогодишњи роб нехтеде тако ск 
 ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљи слободоумна.{S} Идем 
тељка ставила у средину између мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су  
ког робовања. — Жестока и голема насиља и изнуђења јаничарска, превазишла су већ сваку меру.{S} 
брежуљак, који је украшен био заставама и зеленим гранама.{S} На подножију овог земљаног престо 
 руским подиже опозиција међу војводама и <pb n="62" /> совјетом, ипак намисли он да ово зло у  
, да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договор 
очели су нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откривала је ту 
ицавошћу у траг улазила свима сплеткама и намерама непријатељским, и као што се мислити даје, о 
ке, које се користише добивеним биткама и обогатише се, изузимајући јединог Милоша, који је са  
д је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да 
е одговарањем својим ученим дипломатама и лукавством својим, са свим помрачава дипломатску вешт 
казао!» —</p> <p>Заповест ова буде одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужасно је 
е те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју мал 
то га друге европске земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да в 
ао, чега се у разговору придржавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се  
, равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p> <p>Крагуј 
д султана уведен по постојећим обредима и тек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад р 
ћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи им 
к свога пријатеља о тадашњим догађајима и завршује овако: <pb n="122" /></p> <p>«Ми остали мисл 
Народ стојаће под кметовима, капетанима и судовима, судови вод државним совјетом, совјет под књ 
чи да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак од три талира за пол године по имању с 
ао Милоша. —</p> <p>Послушност законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма  
рат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n="148" /> данак.{S 
; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности или да види преговоре о обичним ства 
српски устанак са свима својим чудесима и удивителним исходима, којих сљедство беше: ослобођење 
 су одани били протународним интересима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузет 
унемо сви, један другому, књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав 
тановила је и тим је покорност властима и донешеним законима прибавила, а тек кад је турски вел 
ласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та 
је марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај 
 дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јо 
; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједине се именом светог Јована пред олтаре 
тавнити.{S} Унутрашњи раздори све већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је у први ма 
S} У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућност, који карактеришу сва дела Милоше 
а <pb n="156" /> његова реч повторавана и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти 
 ни Србија установити се за годину дана и постати државом, којој ништа већ неостаје желити.{S}  
ња било је чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправде, које у  
да Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и одано 
а је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању турском, она је с 
 срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест његову, са највећим задовољством и 
 и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у ист 
а преотели — али великаши српски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преост 
д се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалосне успомене, које су негд 
рбин уживати, пространо и онако описана и разграната, како ји само човечество предписује; у њим 
и, да је личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом 
ама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљ 
воју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, поља осветом турском потрвена.{S} Она није  
високоштовао и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је 
де своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неут 
о један рогаљ оставили.{S} Усред камена и разореног прибора кућевног леже два мртва тела.{S} Ба 
сада, имали смо свиколици доста времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја са 
а роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења м 
завера противу Турака далеко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама кој 
квена двокрилна врата широм су отворена и украшена највеличанственије.{S} Множина воштаних свећ 
и трибине, која је напред мало изтурена и стојећи гологлав овако народу поче говорити: -</p> </ 
и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По овим  
зображена Јевропа имати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «нису жен 
јали на оружје, несретна њихова родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старц 
 је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје ин 
 није веровати могао, да између Турчина и Србина срдачна наклоност постојати може, задовољи се  
и јасно показује каква је била то војна и који довољно карактерише ове просте, горде и јуначне  
ни цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха гласба свира дивотно народне песме и доводи слуш 
ти владаоцу остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејати, међу та 
 од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молил 
истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена иронија, не показује ли зар једним махом, је 
p>За време овог десетогодишњег војевања и непрестаног проливања крви и то од 1796. — 1800. год. 
 њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности за отачбину.</p> <p>Године 1812. и 1813. н 
задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног турског робовања, земљеделство било је са сви 
 овом, од самог претварања, пренемагања и бојазљивог пузења, држање Милошево према султану било 
ку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопштег љубопитства, ово је он одма приметио, па се 
акоме друштву, његова нечувена освајања и скоро непоњатна неустрашивост и српско безпримерно ју 
 осигурали, ипак су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, а умерени закони ред ствари 
 ниједна жена српска, без разлике стања и старости, несме носити више народно своје одело, већ  
м по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавства одмах <pb n="195" /> су по народу расута би 
знурена била.{S} Но страховита изнуђења и грозна мучења несретног народа, изтргну га јошт пре в 
ару од Србије: «уверење високог уважења и благонаклоности од стране његовог величанства императ 
 која се судара са сплеткама изображења и потребама реда.</p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба 
у све крваве бојеве, непоњатна освојења и увенчала гордо његово чело круном?—</p> <p>Једном кад 
оји ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим пре 
м примао, најсјајније сведочбе удивљења и уважавања.</p> <p>Путовање кнеза од Србије, жуборило  
 свету, који би ми уливао више удивљења и савршеног поверења — него Милош; који уједно има безп 
 Србије.</head> <p>После овог изјаснења и званичног питања, отпочну се и званични преговори; но 
ворио султану: „да ће из општег уверења и особитог призрења према његовом величанству у свему п 
 бити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал свакојако пак да никад 
«Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад роб 
раг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе проб 
 придиком задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе ра 
ва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао сн 
ог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратима, која силовито отво 
не, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклел 
сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју оп 
>Сад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до 
абуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb 
 коњаника; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци видећи овако малени број 
е, која је стајала под управом Јаничара и које је предводио далеко чувени паша видински Пашван  
читаве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у  
х на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба  
ужје.</p> <p>Ако услови углављеног мира и нису савршену независност земљи осигурали, ипак су ба 
жи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb n="107" /> да до 
ови на држање војске внутрење ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стража п 
а, било је доцније душа свију преговора и није остало између обе ове странке равнодушно.{S} Јед 
едне самовољно промјенити, без договора и согласија свију нас и свега народа.</p> <pb n="142" / 
е, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је д 
ли би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задо 
ирена, после оних великих ратних напора и великих војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{ 
рата отворена су.{S} Жене полете унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чува 
стане гордо пред великог господина Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</ 
влењу занешен <pb n="32" /> повиче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака воје 
ави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепавице, пра 
рот Милоша удешена била јако разграната и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови љу 
у показали велику вештину у вођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из пред 
нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а  
ви избор министара, председника совјета и совјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати 
е Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо могли <pb n="138" /> скупити веће скупш 
осада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећи 
ова родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су  
дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви бр 
утацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два пр 
о.{S} Девојка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Г 
 онда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбаци 
и да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничарске делије ишле су пред турском војско 
већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи 
дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S 
 знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код б 
илошева...{S}190</p> <p>XXII.{S} Љубица и њени синови Милош и Мијајло...{S}208</p> <p>XXIII.{S} 
иња Љубица...{S}76</p> <p>XI.{S} Љубица и Рат...{S}88</p> <p>XII.{S} Битка исполина...{S}97</p> 
за њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу 
791_C11"> <head>XI.</head> <head>Љубица и рат.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српском бој 
 карактера, а највећи противник улизица и ништавила људских, који клањаху и метанисаху пред гњи 
који се је разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; да је народни  
S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувен 
чма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницим 
сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био  
су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна м 
позније доба имао много својих штоваоца и приврженика у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сва 
олико људи изведу једног очајног старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори 
дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу 
Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њега.... јатаган <pb n="27" /> му 
заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од важности оружја гонитељева, то су они д 
јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви  
уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле — предмет је данас народне кл 
штених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </div> <pb n="2 
ити сваку струку дјела народни понаособ и узаконити ји; друго: расположити данак на народ најла 
 сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n="199" /> се височајшем оном закључку, да 
 трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињал 
шћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да  
 телесном саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њихових карактера,  
градски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод  
згубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити српски војници тог ве 
оје стране држали су га за најлукавијег и највештијег војводу побуњених Срба. </p> <p>Небројене 
учен, но једино од попечитеља унутарњег и финанције сачињен.</p> <p>О овој чудноватој жени, вре 
да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није 
ди у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђин 
а који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево пророче 
о други красни део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, 
езависност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена била после  
 им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а 
круг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на 
p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише пови 
да он остављајући на престолу сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили  
, у бојевима бију се један поред другог и враћају се као победиоци — или гину заједно.</p> <p>Ј 
агао овај први извор благостања људског и среће државне, пошто је земљеделце ослободио од множи 
аба наћи преписе, код конзула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</ 
пријатних утисака, и оног меланхоличког и ратоборног уживања маленог пастира.{S} Сећајући се св 
ати што га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро зн 
хно лукавство, држања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају  
 обављао је и дужности министра војеног и полиције.{S} Министару финанције поверена је била и т 
 у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања народа српског, зависила је верност по 
риметио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање посматрано је, свака <pb n= 
 и које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог бранитела.</p> <p>Било да се она надала, 
е овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да при 
суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње да не 
ама јако означеним, погледа страховитог и високог чела, које га је издавало као да је био госпо 
у поче замерати што га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} Русија је в 
о својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говор 
а нападали само на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> почел 
Сенат таки пошаље скоротече у Петроград и Цариград, који обојим дворовима до <pb n="204" /> зна 
упропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој н 
на извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико го 
војој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај плат 
у земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а једва 
д свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n="96" /> Турке застраши и они буду од Мил 
рио, даде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртв 
 човек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n="131" /> 
а, али ништа тако и некарактерише народ и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху по 
ослови пред њим стојећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним 
енија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана ли 
 побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и нај 
које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет 
ржавни првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће 
свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу 
!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи к 
дупирала <pb n="177" /> испод руке Србе и остале хришћане, који подјармљени исламом стењу, да с 
осној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутолими наго 
м броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђурђева да 
светљавају победоносно оружије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S 
ојницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале супрот Тур 
речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> са највећим о 
. — из обзира на његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је 
зо су прогоњене, поједине турске ханове и паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци ј 
рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари 
побуњених Срба. </p> <p>Небројене жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице пролива 
утку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад до 
ала, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи своје рођене... донела их 
обу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости потресаху прса његова.{S} Неколико већ пута у 
бије на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељства остави слободн 
г ванредног јуначства на Ужици, постаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храброст 
длазити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</ 
буне знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут  
прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка саб 
.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; али ипак 
заповедите вашим министрима, нека штеде и нек се поврате <pb n="215" /> правилима добре економи 
а, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле и од страх 
отпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њега на то  
оје послове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења велике силе, немо 
 свуда прво страже понамештају, војводе и војници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу  
Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог б 
е побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби 
и довољно карактерише ове просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог нап 
образ му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничију власт призн 
, после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са ост 
ду свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је 
био, коју опет један српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на св 
 обилазећи све понамештане страже, дође и до једне разваљене куће, којој су топови само један р 
о.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Ч 
Срба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кара-Ђорђе и Милош...{S}59</p> <p>IX.{S} Цветна Недеља 1815. годин 
8"> <head>VIII.</head> <head>Кара-Ђорђе и Милош.</head> <p>Народ српски преотео је од Турака не 
 наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бог једн 
а и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби своје  
оруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узми 
н и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош намери да код 
 он без употребљења велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb 
рађен за народне посланике, који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћ 
цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал са 
њихова неприкосновена <pb n="174" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кул 
уфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами ср 
мљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француске рево 
рпски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, нег 
таро господарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне речи за Србе п 
красном основу управе земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали 
ску годинама 1800 до 1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом 
удаљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало је  
је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и донешеним законима прибав 
супрот Турчину.</p> <p>Величанствена је и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути с 
љати кнежеве, да земљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, 
оверење било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била 
бро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим мини 
амо овде ону љутину споменути, којом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Мил 
{S} Министар унутарних дела, обављао је и дужности министра војеног и полиције.{S} Министару фи 
вести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом 
важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова  
 са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и п 
Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. —  
ги човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позније доба сама водила — шта 
нежески престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </div> <pb n="110" /> 
овјет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb n="60" /> било.{S} Ове совјетнике су окру 
 смо у овим листовима видили, колико је и како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за не 
 или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и пробисветова <pb n="38" /> турс 
ности а уједно и одважности увредило је и једног посланика, који је сљедећим речима изразио сво 
рци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом  
би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но Милош се није на те предр 
лико тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је противу  
p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је 
му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад  
 свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употребили  
тановницима варошким, виђало је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледалац у пром 
ворени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине 
 лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рањено паде пр 
изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, т 
слило задобити јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласк 
амог смерног дворца господара од Србије и овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежа 
е спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званич 
ну народа српског.</p> <p>Нестрпељивије и невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско роп 
Србији верне обрасце обичаја из библије и Омира.</p> <pb n="29" /> <p>Старији син Милошев звао  
рушимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити је 
="21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а које остали житељи подпомагах 
раћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ 
новили оно, што је најпрече, најнужније и најполезније нашем отечеству.{S} И рјешио сам тврдо:  
пског.</p> <p>Нестрпељивије и невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, 
сле оног последњег рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учи 
ву жену, коју су браниле живе симпатије и поверење народа, то би била неразумност очевидна, кој 
е закључили, он је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући 
ене, деца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само 
иву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво господарство со 
ћ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанствениј 
аша находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност владарска исто тако, као што то опредјељ 
арска исто тако, као што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, м 
лазцима.{S} Месец просијава кроз облаке и осветљава својим тавним и жалосним зрацима овај тужни 
к удешавале; — оваке непрестане прилике и кретања народа обелодањивала су, да је завера противу 
е сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окружне одређена.{S} Ови су званично позват 
еље стекло.{S} Док су Турци заробљенике и рањенике српске немилице давили и убијали, а одустаја 
а отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цел 
рана гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити с 
м — „оне беде, које су савети Енгленске и Францеске на несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта  
ире спомен негдашње независности српске и дубоке осећаје срамног робства, ког сада подносе.{S}  
адавали.</p> <p>У унутрашњости Бугарске и бреговима старе Маћедоније, која је стајала под управ 
народња, дао је он све старе преповетке и народне песме, које су славиле дела српских јунака по 
већа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изображења требао је он јоште да народ овај, који је  
 да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе послушно за своје намере. 
ичарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, нат 
ившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који су за веру и о 
љиве речи, које су име његово спомињале и чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручк 
какове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и  
госиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле и од страха онемиле, читају у себи молитве, које се нед 
оба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{ 
ђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке завичаја, неразумну упорност простог  
За предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од то 
до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им пор 
обро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16"  
да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити г 
е младости засади у деци отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој о 
рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт наређивала, већ је потекло из сло 
на кнежеско достојанство.</p> <p>Весеље и слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и сл 
оје материјалне пропасти, големо насиље и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</ 
еотео је од Турака неки део своје земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али овде  
 правитељства вашег, да извидите невоље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима. 
те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одб 
 преимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо броја 
похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за теб 
, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове села међу собом братски да гра 
тиха гласба свира дивотно народне песме и доводи слушаоце до највећег усхићења.</p> <p>Улице су 
обом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштенародн 
њи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и к 
сто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним напа 
 које су именом „басамака“ почаствоване и неколико корака учинивши, дођем у одаје владајућег кн 
из средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме, који као неки исполини изгледаху у време 
 предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и им 
 порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал 
н са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и ча 
ке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци ка 
ејато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном 
у робља и њихова господара.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са  
ињу, сенке старе Србије, негда слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трајућој <pb n 
овјет, и ако је овај доцније благородне и племените намере његове осујетио, ма да је Милош само 
 су на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са великим одушевлењем примљене.{S} Бечке  
лакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у свак 
огли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устан 
ишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су били своје куће, и настанили су се  
биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време бу 
исати изражаје лица ове благородне жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p 
непријатељу одмах натраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово М 
а варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратит 
а вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико  
 бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Т 
дински Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта,  
ди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> гониће  
м тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и имање свако 
т поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb n="152" /> ужасне смрти патријарха Цариградског.. 
ај би оглашен био за издајника отачбине и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова пот 
ити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његовом изкварили.</p> <p> 
м својом пред очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <pb n="103" /> срдачно војни 
.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што их је од преких промен 
 владар, који земљи својој мудре законе и установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Ми 
 n="86" /> јестаство младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, је 
сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је 
или своју изгубљену слободу.{S} Радосне и веселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњава топо 
а изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> <pb n="13" /> <p>Од ових очајника неби с 
 само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил нај 
уђени народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних жртава, ма да 
И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, настави  
овим подиже се опет и материјално стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога б 
на у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки 
а мензилане.</p> <p>Трошкови на грађење и држање контумаца.</p> <p>Трошкови на депутацију у Цар 
и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење праведно делила.</p> <pb n="209" /> <p>Но пр 
ије њему је код својих задобило уважење и поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово 
хнуће, што је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и  
едајући у овим поклонима своје понижење и довршену пропаст ислама.</p> <p>По повратку своме из  
ивот, а оставио је будућности избавлење и ослобођење отачаства, док се неби снага народна мало  
" /> уједно издаје храброст, одушевлење и сладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно  
акнуше сада у народу највеће одушевлење и радост које му је давало уверење да тако неможе за ду 
ена мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и с 
звисио, што му је неограничено поверење и истиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био ј 
вазда онај исти, знао је улити призрење и за само његово незнање красног светског обхођаја, за  
илош самовољно дозволио неко ограничење и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније 
 Махмуд сад престане износити околишење и лукавство политичко на узор човеку најлукавијем и нај 
вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је две миљ 
ваке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртвовања. 
/p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали 
уног искушења морају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су 
авите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са достој 
S} Из овога проистекоше све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p 
н његов, који је, стојећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева 
, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се би 
 се и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце и до најмање колебе распросте.</p> <pb 
о се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевље 
 правитељства седила и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних д 
ст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно викати: 
ситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружј 
 измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, и  
отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце и  
— имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p 
ародњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, кој 
 Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју исп 
ули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за 
е Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку 
 —</p> <p>После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног села.</p> < 
ора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удивите 
ици.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краљевског брежуљка.</p> 
жавати.{S} Његовим примером покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа има 
мо свиколици доста времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим неп 
 народ такођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но је 
рта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег  
 овог боја све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог  
а не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p>  
о што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb 
лук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb n="14 
зјаснења и званичног питања, отпочну се и званични преговори; но кнез српски дуго је размишљава 
своје на султана управити, дивили су се и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрестано сх 
е сваки члан мора поњати своје интересе и морадне исправке за срећу материјалну; треба да народ 
и и човечанству, доносио све страховите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе стра 
рао више своју војску супрот страховите и силне Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије,  
{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који  
" /> српски, као период невоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице нар 
лучај каква непријатељства између порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења 
дновато расматрање једне са свим просте и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама изобра 
мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турц 
шно.{S} Једну странку је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њене неум 
, а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељ 
 ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и из друг 
азу и народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народ 
S} И попечитељи и совјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће и за свако  
м речма срца народна, за свето подузеће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Неколико тренутака, 
а-Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг до 
ајвеселији и најдражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је заставама  
љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је  
повести његовој отворе и обучавање деце и до најмање колебе распросте.</p> <pb n="120" /> <p>Ми 
но тело истока.{S} Старе пак присталице и фанатици турски били су дубоко разјарени, гледајући у 
ће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од о 
p>После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног села.</p> </div> <d 
и рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на с 
а ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост  
вере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Претераном тиранијом турском н 
pb n="94" /> ударили, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p 
рите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг  
 најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет  
е у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> <p>Страховити догађаји, који би и најја 
ја јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу 
а, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што  
подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, која је имала лицем <p 
при овој народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону 
и, да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме 
 призора, који су несретну Србију скроз и скроз десетковали, без да су њено постојанство замори 
ше.</p> <p>Страховити догађаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за собом п 
; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима сво 
ојој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Тре 
им начином разрјезала на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији Србин био задовољан 
ило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезниј 
ј народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле,  
.</p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очит 
 жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љу 
ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплетке  
ач раздражених робова о некадањој слави и госпоштини својој, оне су описивале бившу срећу отачб 
а места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажн 
то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за пр 
есно ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и ватрени позив, који чудноватом краткоћом својом пред  
на кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и војничка гласба помешана са неописаним узвиком Ура!!! 
ник.{S} У саму зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по  
г војевања и непрестаног проливања крви и то од 1796. — 1800. год. прост један војник, за ког с 
 овог, који после толико проливене крви и јуначких жртава, није умео отачбини својој да даде ст 
земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена роб 
ше људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, како од 
и својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје 
 помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да 
оји је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њези 
че јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, б 
ва помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихо 
а, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво и даде генералну амнестију сви 
та свога власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљом управ 
и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, зб 
о је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер овога, није лако снашао окове ропс 
уцало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да п 
буђује на расматрање, као сматрање људи и ствари ове земље, после толиког робовања, и кад те љу 
правим начином живота, са природом људи и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а при том разбори 
пељив и ватрен а велики познавалац људи и њихових карактера, а највећи противник улизица и ништ 
творили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у според 
ши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остат 
 одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрека 
етницима младога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен 
ту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и з 
 пође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада војника скупе се под застав 
рао непрестано да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61" /> одбија, па незнајући 
ад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати 
ма земаљским.{S} Народу српском ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски т 
од Турска сва укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{ 
а јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи п 
ве судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у по 
>Крагујевац даје нам изглед највеселији и најдражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих п 
ати од чиновника, који су најспособнији и најчеститији, и који имају поверења у народу.</p> <p> 
и.{S} Зајиста је био највеличанственији и најрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из 
ошлу годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о том, како би најзгодни 
а дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију види по наро 
а и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, који претх 
ната и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им  
фанатизма. — Име брата јесте најсветији и најтврђи <pb n="28" /> савез — остало сродство пак до 
Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен, но једино од попечитеља у 
Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демокра 
ог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за  
евом захвалити, устане колики је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ј 
боко ожалошћена речима овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поња 
ун како расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се  
е, првосвећеници и сви остали грађански и војнички чиновници.{S} Од ових како који дође, таки с 
еданпут прегледати књигу наши грађански и кривични закона, кои су се 4. године дана сочињавали  
 полу господарство турско.</p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, засути су 
на, кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране 
ију оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно 
 као из земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Ср 
 су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неко 
о се о том <pb n="145" /> и совјетовали и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Нај 
ију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су 
ултана одметнуо, час су опет пристајали и са оним народима, који су супрот паше устајали, а сву 
у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Ср 
 осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стар 
оји су народ на побуну и устанак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Мила 
де.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на вид 
аник — „достављено да народ српски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n="188" /> уп 
 коју мој господар искрено одржати жели и само у овом погледу желило је његово величанство, вам 
м величанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са који 
ставили сва она места која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош  
не потиснути и у градове затворени били и кад су их војском опколели, заузеше они сва села и ут 
енике и рањенике српске немилице давили и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од  
, а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилосрдној освети турској.{S} Нису ди зар т 
 које су бољари његови Русији доставили и за поступање ове противу њему — Милош преко искрених  
уршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb n="152" /> ужасне см 
им, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа имати доста, да сазна и чу 
, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народ 
ничари цару своме велике услуге учинили и управо да речем образ му осветлали, они се тако погор 
 доба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на оружје, несретна њихова родбина и нејач н 
их силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, ко 
ивање ових великих и доброчинећих мисли и - непрестано поступање по овом красном основу управе  
ј, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима својима подузећима поступао са  
он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог  
едлагати на одобреније.{S} И попечитељи и совјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја 
и у средини једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећег, народа створи, онда му он на углед 
е за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узакони ослобођење својих старих робова.</p> <p>Кад с 
е у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Ми 
че умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени и сурови изражај, стари пастир и јунак српски, стане го 
иста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нис 
у и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош  
 расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу ти 
е удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам из 
ој најмилостивији господар јесте једини и најискренији пријатељ султана, и то је управо баш са  
ине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове последње речи ди 
му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаже, док међу тим остале суседне силе н 
ладост Ђорђева.{S} Мало позније немирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињама трго 
 јутарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се приближи, женскиња гл 
ошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод устава давао им је повода за то.{S} Ј 
 непрестано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Мил 
не Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа 
војка са збуњеним погледом, руке склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо го 
и ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим у 
уци и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор  
 свога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, 
жртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је нај 
а, да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђен на месту ви 
 штампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну деца у школ 
знатим — ова морална бољетица која мори и упропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити 
предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући  
удима својима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчудноватијег човека у ов 
у што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног благдана, 
кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал тужни 
 је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша  
n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати се н 
 совјетнике противу кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу  
и закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би 
даде он одмах народну скупштину сазвати и поднесе јој на одобрење <pb n="127" /> Ферман, којим  
воју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Свака тужба ути 
 ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори мирно девојка, па истргнувши из ко 
ма једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати престол ономе, кога народ зове својим оцем, т 
ек у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у страном свету задобити и њу на корист 
био једини човек, који је могао владати и обуздати српску револуцију и учинити је за турску нев 
у скупштину долазити, рачуне прегледати и народу јављати ји, оволика гомила неможе се сбог вели 
 проливено!“ — Милош је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг 
оведи, како јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да  
м приликом на страшноме месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је  
а тог, као непотврђени земљом управљати и владати могу.</p> <pb n="30" /> <p>Милош — у првим го 
уке склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја 
 је човек тако снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико ис 
во пак постигне Русија мора се упознати и угњездити код свију народа, који у свези сачињавају ј 
вор је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Ми 
>Млада једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите бла 
ји предработати, совјетници разсматрати и мени предлагати на одобреније.{S} И попечитељи и совј 
оба простака у Србији било, који писати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава један сељак 
ифунској скупштини дао читати, печатати и подјелити међу <pb n="140" /> нама.{S} У слову оном и 
о мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> < 
ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, ко 
оји се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога није могла, просто оштроумљ 
 тако снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искрености  
читеља казначејства биће дужност изнети и показати по истеченију једне године рачун како расход 
кога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви недостатака; но и ови ће 
тељима својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба  
 важност земљи у страном свету задобити и њу на корист народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год 
 и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смели 
 дужавне оруђа за земљедељство набавити и та им је под надзором општинских старешина за рад дав 
турска могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — < 
и ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагн 
редних дагађаја, којима се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео 
ештенству наплату, да може часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p 
после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба  
тпуно удешене биле, борци су страховити и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном  
авији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србије, све једнако у замену 
војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па 
огу слободно по својим законима уредити и сами себи старешине изабирати.{S} Милош није с тога д 
Европом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n="129" /> <p>Ако испитамо уређе 
туше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе,  
мфитеатра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је  
ијанци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је  
ли у редовима српског устанка; попалити и са земљом сравнити куће, поватати младе девојке за св 
е се све струке дјела народни подјелити и више државни совјета; попечитељи ће ји предработати,  
илоша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом примирију, којег с Турцима углавили б 
: </p> <pb n="141" /> <p>1.{S} Сачинити и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права 
овом могле су се многе ствари објаснити и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у  
су славиле дела српских јунака покупити и штампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се 
 зато одма даде војнички савет искупити и ово објави свима војводама, на које му сви једногласн 
ли, морали су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај  
оста времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за с 
мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p 
ао, коју би власт турска могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послат 
 сила могла његову малу чету застрашити и чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</ 
своје, да се одрече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би 
е је на то смерало; да преобрази власти и подигне благостање народно, то онда видити морамо, ка 
вци својој навео, да рад своје слабости и старости, предаје кнежевско достојанство своме сину М 
ја и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и благослова, дочекају победиоце у ослобођеном Крагујев 
ажности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставобранитељи по целој 
у опет тужило се због њене неумерености и добре воље, а често стављало се у средину као посредо 
 онда треба имати бар толико искрености и одважности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} 
грозне добродетељи, нечувене одважности и невиђене слабоштине.{S} За човека овог, који после то 
ни роб! — сањао је о некој независности и слободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашњ 
 истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак с 
овјету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њом 
 је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та до 
топом борио — <pb n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског придобити з 
 рањеник са последњим уздисајем испусти и душу своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може јо 
одговор Милошев горди дипломата разљути и почне другим ал заповедајућим тоном говорити кнезу Ми 
урци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени били и кад су их војском опколели 
о, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, 
Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног д 
так грмова бити, нити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад 
а одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважавајући та предања народња, дао је он све старе п 
за дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштро посланика рус 
он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу  
ене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног 
е притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекат 
емљи оборили, морали су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута д 
з сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били 
ог човека ванредни неки начин к правици и човечанству, доносио све страховите и ужасне пресуде? 
ваки дан редовно по један лебац удовици и сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза пој 
незови, кметови, војводе, првосвећеници и сви остали грађански и војнички чиновници.{S} Од ових 
Зорића.{S} У високим званијама у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је 
ер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, па кад су 
 на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових 
 Србскога, права и дужности власти наши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочита 
д и смутња <pb n="96" /> Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове гла 
.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и  
тпоче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањ 
 оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и  
за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво господарство совјета, и то совјета оног разд 
угу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо бил 
висности и слободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња 
ђаја, који претходише оставки Милошевој и оној жалосној драми српској, која је после у Србији о 
осланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, који на њој кнежеск 
 која затвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу  
ино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували су непогоду, која беше  
је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и узд 
морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шта урадил 
у тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова 
.{S} Они су живели у заједници братској и по предходном договору, нападали су и убијали они сам 
да при трајућој <pb n="9" /> појетичкој и светлозорној ноћи са истока слатка која дражесна вила 
на бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p>Султан се није мо 
ведено на основи по све слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово пр 
енародним добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има 
 на цветну недељу, да произведе устанак и побуну народа српског.</p> <p>Нестрпељивије и невољни 
и се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на сваког 
далац у промету трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са 
них сила...{S}175</p> <p>XX.{S} Простак и дипломата...{S}180</p> <p>XXI.{S} Совјет и оставка Ми 
љиви. —</p> <p>Такав се појавио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђеним очима турске све 
91_C20"> <head>XX.</head> <head>Простак и дипломата.</head> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненад 
 у Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — С 
ек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се 
ила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p>  
 редове српских бораца као прост војник и ради показаног ванредног јуначства на Ужици, постаде  
ка.</p> <p>Написао К. Б.</p> <p>Власник и издавалац</p> <p>Конст.{S} Трумић</p> <p>Брзотиском ш 
ост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз моје 
, пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке 
собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника допре до ушију његови, уз ово и нек 
у хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо,  
ањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради 
бинету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову, за које је рекл 
«Јелице... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задан 
вори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо де 
ароднима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански и криви 
шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужности, а у осталом 
Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљад 
од државним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непре 
о политичко на узор човеку најлукавијем и најпроницавајућем, и сад објашњења најпростија, најта 
ве неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и п 
ива, њиховим <pb n="78" /> настојавањем и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне н 
ићено је заставама народње боје, цвећем и зеленим гранама.</p> <p>Велика црквена двокрилна врат 
о је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са збуњеним п 
ј ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло д 
</p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест њ 
ила и столица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дип 
ли су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до про 
 дан губише Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова 
еном светог Јована пред олтарем божијим и назову се „побратими.“ Ово својевољно саједињење доби 
p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу давно већ предвидила, хоће да с 
лу господарством <pb n="125" /> турским и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под т 
 надати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори 
а кроз облаке и осветљава својим тавним и жалосним зрацима овај тужни призор.</p> <p>Свештеник  
«Боже мој!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше ве 
ра просијачише, да им се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који н 
о пољима од обиталишта људских удаљеним и неприступним, те је он ту често проводио читаве седми 
b n="74" /> бије, он подпаљује ватреним и одушевљеним речма срца народна, за свето подузеће и в 
ребе подмиривали смо ми досад различним и млогостручним приходима земаљским.{S} Народу српском  
 светине, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда 
 се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже, који је без душе овим 
ној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол 
не он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „д 
у овог призора.{S} Окамењен — са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са сво 
о: расположити данак на народ најлакшим и најправијим начином по њега, а и пробитачним по прави 
 се све потребе народне могле најлакшим и најправијим начином по народ, а пробитачним по правит 
м моим предложенијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договорите, пак да ми дат 
 ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран био.{S} Материјално стање земље 
о сам се поставити совјет државни првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из 
а народа Серпскога и вишим духовенством и свештенством нашим, долазим опоменути вас љубезна бра 
м њему својственим: «Грци су јуначством и храброшћу постали на ново народ, политика није хотела 
збављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, 
жаних људи, који су се свемогућим Богом и његовим распетим сином Исусом Христом заклели, да дот 
сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог ч 
асправимо, пошто смо одани један другом и у најискренијем поверењу.»</p> <p>Милош, који није ве 
е љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи  
.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и предусретајем овим већма збуњен, него да бих могао да 
помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и одушевлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, ком 
> <p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким <pb n="37"  
е! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до  
 ропству турском стоји, овом пространом и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да 
е преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> са највећим одушевљењем благослови пред 
 средину <pb n="137" /> народа са женом и децом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одр 
ком поклонити се; намери другим начином и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>С 
њаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрестаном договору са совјетом.{S} Овим установље 
лади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до брегова чували 
 осигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који  
 у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез ј 
а водила — шта више мерила се са портом и исполином севера — са великом Русијом.</p> <p>На Мило 
ошево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у  
знати са унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства српског за првих дана владе Милоше 
 на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен својим најглавнијим велик 
вање, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са земље отачаства његова истерало, у 
 већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов 
се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре 
</head> <head>Љубица, њени синови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима видили, ко 
м и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресе 
 и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан 
трепавице, правилне црте лица, пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа дава 
ит, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан, добар и љутит а увек 
ју.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својом хладноћом даде познати свима онима, који земљу 
удо весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — свакојако  
ђ својим простим сељацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презира 
ки роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој  
вши се сад овако торжествено, и окружен и опет членовима прељубезне моје фамилије, преосвјашчењ 
.</p> <p>Милошево широко чело, замишљен и озбиљан поглед одговарао је потпуно његовом телесном  
ле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи 
о није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српских јунака, почео само да говори у 
сницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Тур 
 његова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином об 
етом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустил 
 n="113" /> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у 
д тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвиси 
езом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерадосно поздрављао, као <pb n="126" /> да је  
ика, који је са правитељством дописивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз  
учењака, који је кроз Србију пропутовао и својим земљацима књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како  
 Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако,  
погрешку своју, што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, који су за слобо 
ји је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>П 
ом достојанству из сопствене побуде дао и да од послушности њихове, зависи будућа судба отачбин 
 је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један хришћ 
своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног последњег р 
стим о вашим сопственим интересима, као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одрж 
 ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављи 
орају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, 
љубљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење прав 
ругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу св 
 он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која би се изродити могла.{S} У тајно 
едиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле савесно измеђ 
рски кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе пос 
 мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сносити љутину и халовитост мужа с 
првим годинама детињства свог, није као и остала сеоска деца никаквог изображења имао.{S} Он је 
 његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, сту 
овић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држ 
 у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, него је и саму пол 
је био један млад земљеделац просто као и остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, што ј 
е стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, кој 
 он првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb n="48" /> услуге које је он отачбини својо 
 од 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb n="80" /> показао.{S}  
а и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непамет 
/p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене остају ваз 
арод плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит 
рбијанци из равнице, који су били право и неправо гоњени од својих немилих господара.{S} Оптуже 
која се дају народима као извесно право и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има  
ше момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду! 
 n="44" /> <p>На први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежи 
 укинут. —</p> <p>За издржавање кнежево и његове породице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф 
а корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђ 
204" /> знања доставе упорство Милошево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; је 
ви поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, које је само једној к 
невољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и 
јем укратиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, д 
то да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин како да прикрије своје богатство, <pb n="65" /> 
-Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придрж 
 дође, потврди и постојавше намесничтво и даде генералну амнестију свима сужњима.</p> <p>Намесн 
и сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће пожртвовање, а редовима непријатељским задава 
азвијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу српс 
н изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе  
ребројати неможеш; <pb n="134" /> младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ра 
 младиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Св 
 и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилосрдној освети 
и знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом јуначком браћом својом.{S} Име ње 
и редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућени Турци, двапут јур 
 /> представника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Министар унутарних дела 
ноги знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се  
о је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, из 
им у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цар 
а увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетк 
иву њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се 
ње границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племените  
лош Обреновић, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег простога нар 
речник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у д 
од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је бил 
олико магновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb n="58" /> <p>Напослетку погледи н 
непрестано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о  
А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најм 
буну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила 
мо никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p 
и се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламт 
, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} О 
те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код к 
 онога, који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни во 
им је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг 
дити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велем 
а исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да 
мном, па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се поко 
у.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком 
таро надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек 
ју једне године рачун како расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштин 
 од овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише народ и дела српска; отац и четири брат 
Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за по 
ла на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији Србин био задовољан, то ево предлажем  
аст диктаторска, како у грађанским тако и у војничким стварима над целом Србијом преда.</p> </d 
ог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но 
ним проницањем је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, које о 
жно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махму 
ко несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на исток 
елења: унутарње, правосудно, финанциско и инострано.{S} Министар иностраних дела извршивао је у 
ге труда и стрпељиве умешности је стало и требало уставној Србији, док је приволела порту, да и 
уцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од  
а беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које је справљао.{S 
 <pb n="148" /> данак.{S} Но моје дјело и правитељства није више располагати, колико данка на к 
аравно његово лукавство изневерило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из  
о Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства 
 је свети пламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о буд 
.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој 
ово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне он уздишући — 
аци, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»< 
ао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто смо одани један другом и у најискре 
 уставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа 
 изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт, размислите се!“</p> <p>Глас 
се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није  
и га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу 
мо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви 
м установљенијама какви недостатака; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за с 
 која ће сваки Србин уживати, пространо и онако описана и разграната, како ји само човечество п 
двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у  
рац са одважношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи 
роничући дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубиви влад 
>Дело ово, велике пристојности а уједно и одважности увредило је и једног посланика, који је сљ 
 Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јо 
тар иностраних дела извршивао је уједно и дужности кнежевског <pb n="172" /> представника; он ј 
ина, а министар правосуђа био је уједно и министар просвете.</p> <p>2.{S} Успостава савјета из  
 судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије.</p> <pb n="17" /> <p>Од часа оног, ка 
о само себи бира старешине, који уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукуј 
у!» — одговори му овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме  
 окружја по особ, једнодушно, одкривено и нелицемјерно писмено мњеније, јесте ли задовољни с ви 
емо, да је ово правитељство, постављено и уређено од једног простог сељака, који ни писати незн 
земљеделство било је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <pb n="115" /> била.{ 
уно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било 
лош и Милан.</head> <p>Ово неограничено и ово прерано чувство отачаствољубља подрањивао је у Ми 
робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем, те са гласом највећег п 
 текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несретним Србима, као сада.</p> <p>Год 
ладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство, држања је обично хладног и тихог 
ите, јер су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</p> <p>Све припреме су готове биле 1 
урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за д 
</p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем, те са гласо 
а ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљно држање народа узнемирило је совјетнике.{S} У  
ена од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца његова.{S} Њено 
г вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са неописаном срећом, вешто удешеним плановима, отпоч 
 Србија је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећа 
<p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се  
 остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и  
ати у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и 
њу Србије играла, примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" 
обратими деле савесно између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један по 
уку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са 
а и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, к 
рности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свако 
рао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио свој 
то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тв 
раво пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчбу неки 
.{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седн 
астима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо 
веки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је речи  
т прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака поглед је ње 
а,» прихвати речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу 
и управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука  
ако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турск 
тина да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у г 
ликој усрдности Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</p> <p>У са 
>Све ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витит 
при овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множина народа опколи конак, гди је Милош 
> <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но 
судио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може само злоуп 
о прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од мене ништа н 
еколико тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пр 
ародну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је баш народ 
 ципија, добродушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — свакојако дакле изванредан.</p 
оше синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са вели 
вано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу н 
</p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је би 
, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Т 
начки вођ српски, овај дубоки политичар и искусни законодавац, човек у ком су се све способност 
 истину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек један 
ого: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милос 
га је слатко обхођење, челичан карактер и дубоко проничући дух украшавао, који је у једно и ист 
м путу, долазило је просто дете у додир и са становницима варошким, виђало је обичаје и живовањ 
е год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и донеш 
силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети султан.</p> <p 
углађени и сурови изражај, стари пастир и јунак српски, стане гордо пред великог господина Руса 
 он у највећој јарости својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једн 
остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је речи ове изговорио, д 
ити, без договора и согласија свију нас и свега народа.</p> <pb n="142" /> <p>2.{S} Рјешио сам  
 дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... је 
ипломата...{S}180</p> <p>XXI.{S} Совјет и оставка Милошева...{S}190</p> <p>XXII.{S} Љубица и ње 
91_C21"> <head>XXI.</head> <head>Совјет и оставка Милошева.</head> <p>Кнез Долгоруки видећи, да 
рбији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и самог народа, који је скоро да ју 
рен духом проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, које је најважније з 
по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовластан тешко је сносио икакво ограничење његове  
идржавати могла.</p> <p>Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне по 
м устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу српског 
т изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њихова  
свајања и скоро непоњатна неустрашивост и српско безпримерно јуначтво у биткама, подсећа нас на 
ак су пуни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, 
 други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу 
 јако означеним, показиваху решителност и храброст његову.</p> <p>Свештеник је овај већ двадесе 
ријатеља указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране расп 
био да поврати земљи својој независност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа  
ди земљи својој материјалну независност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у 
овите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара 
м, што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </div> <pb n="10" /> <div type="chapter"  
, да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали 
ствену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљати!» — одговори он са свим искре 
другог драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произвело је  
асиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија до 
тво у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово 
</p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Срб 
омишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и уређе 
да унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну не 
ече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — 
бедиоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непријатељских покушаја, да Ср 
ој грозничавој тишини дошла је била већ и година 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је глас о 
и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу на 
 за демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро при 
о за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао превијати и  
 већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, који предсказивах 
Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно говорише, да је земан 
ли тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су душа ових незадовољника, па ма да је М 
 Станоје Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стра 
 код народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија  
 за дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и 
 народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га 
ње добије заклетвом светињу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</ 
 су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом кнезу:</p> 
ио руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето он 
суде.{S} Напредовање њиово бива по реду и чину старешинства.{S} Свако село само себи бира старе 
b n="50" /> одело, његову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховног господара Србије, кћи њего 
заједно извојевао народу и себи слободу и ову је земаљским законима народу осигурао.{S} Слава н 
врате отачаству своме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жес 
а није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште корист 
, један другому, књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај све 
н је с народом заједно извојевао народу и себи слободу и ову је земаљским законима народу осигу 
p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа књазу и књажевској фамилији.</p> <p>Плаћа чиновницима.</p> <p 
у, књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, 
ечитељи и совјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотр 
оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове из детинства, који су до јуче  
оји уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују и благајном општинском.{S}  
кад ова дела која највећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које  
" /> <p>Милош заповеди, да се постарају и за дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{ 
 пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг 
налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год 
 главу ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промис 
бнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у 
нажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством совјета изрећи, да се са престола 
 пута, устројити олигархијску опозицију и оборити овог човека, који је доста незгодан правац за 
ао владати и обуздати српску револуцију и учинити је за турску невредимом.{S} Махмуд прими и уз 
> које је задобио... и да личност своју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег 
а предао, да закрили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{ 
бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом 
одина дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} Онда смо се надали,  
 одмеравају и скупљају; они сами рукују и благајном општинском.{S} Сваки плаћа порез по своме и 
<p>„Ал ваша унутарња уређења интересују и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њих 
на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извуч 
не.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно поступају према томе к 
је запете држала, предупреди ову високу и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отач 
ј подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Не 
 остало им даде, најиме управу земаљску и законе народна скупштина.{S} Ово је био други красни  
ио међу првим борцима за слободу српску и јуначтвом својим, попео се на степен војводе од Ужице 
таган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе 
 из дуге луле, често погледајући веселу и дражесну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb  
идио сам гдекоје војарне болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} 
им стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала 
безнаравије, које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по не 
императору целе Русије, вашем пријатељу и закрилнику целе Србије, кад би само учинили једну усл 
о поверење спроћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p> <pb n="1 
орђевих, који није хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — од 
правду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није би 
војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара- 
ете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Натраг тамо!» —по 
њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је био  
смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве  
лебама, давали су <pb n="18" /> им рану и подказивали су им намере турске, а кад што су им и у  
уби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто у 
n="58" /> <p>Напослетку погледи на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно се грлише 
ка; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време 
... дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје 
!„ —</p> <p>Алија даде поискану поштену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако  
му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати на 
као и остале српске жене сносити љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очито 
одчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљ 
е на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле. 
ажи.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче први раздвој из 
2. јурне на шарцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу као непријатељ, вичући у највећем оч 
 мужа, употребљавала да овога на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срц 
коло њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и који су под собом више чета наоружан 
ло одвећ весело у светковинама, одавању и примању поклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при  
/p> <pb n="47" /> <p>Вештина у војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, да се је д 
 корист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} Своје је 
виле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну таков 
 теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице  
и осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујев 
ет, да остале дане своје проведе у миру и задовољству приватна живота, а народ је српски <pb n= 
лазимо равног примера у јуначком отпору и жалоснијим посљедицама.{S} Човек, који је рад да се у 
 дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди ономе, ко 
евљеном магновењу, сам узме инвеституру и право, које му није могао нико други, доли један наро 
свом сопственом трошку, опустошавале су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Он 
нао, мудре старешине српске, примиле су и освештале ову моралну снагу слабијег противу јачег; а 
<p>Ово неколико простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123" / 
и совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали Милошев рад, само неки незадовољници у сов 
ј и по предходном договору, нападали су и убијали они само Турке, којима су често отимали новце 
и великих војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозв 
једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек т 
 предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али С 
 читаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —< 
 овог првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужас 
коњу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред њега п 
ако и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако  
ства — послужи му за потпору.{S} Сујету и частољубива потраживања њезина прибравши, створи она  
ати чудновату жену, која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са  
ити није могао.{S} Императорском агенту и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута 
рено лице, кад је праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збо 
и били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p>У унутрашњости Бугарск 
 за слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мо 
а сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, који су се дали за паре прод 
ебе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешк 
рском ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његов 
>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге  
одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</p> <p>«Сиромах посланик — та т 
дана.{S} Има случајева, где се смелошћу и одважношћу већма користи човек него претераном опрезн 
оворила је она са највећом разјареношћу и чуством пуним осветољубља.</p> <pb n="81" /> <p>Брзо  
својима подузећима поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито поверење за 
ке своје личне опасности, са отважношћу и постојанством преко сваке похвале бранила јуначки сло 
ан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином при управи тако рећи свагда десна рук 
изица и ништавила људских, који клањаху и метанисаху пред гњилим домаћим непријатељем.</p> <p>М 
ме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане, сад се наједаред захоре из ко 
 ступајте са поверењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред ва 
битка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним 
едовима непријатељским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спази 
играда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p>У унутраш 
о повратити, на њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште опет преотети.</p> <p>Ч 
гу има.</p> <p>У једноме основу великих и пробитачних установа, којима је Милош браћу своју обр 
њега!» —</p> <p>Извршивање ових великих и доброчинећих мисли и - непрестано поступање по овом к 
гових великих услуга отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог оси 
бе, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора појавише.{S} Но ови призори при свој  
ед слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних догађаја и крвавих призора, који су несретну  
вот свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Треба бити поштени признати оно, 
 1770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудно 
 ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <div type="chapter" x 
г Александра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему од 
о и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубиви владар, који земљи својој мудре законе и у 
некарактерише народ и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке 
са вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показ 
ебојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени зна 
дитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} 
 —</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео опојати и  
рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети  
о дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је н 
 краљево...{S}137</p> <p>XVII.{S} Милош и Махмуд...{S}150</p> <p>XVIII.{S} Устав Србије...{S}16 
ош Обреновић...{S}27</p> <p>V.{S} Милош и брат његов Милан...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба п 
цнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и привржени 
{S} После кратке отпочивке устане Милош и поздрави весело цео народ, који му веселим гласом са: 
 <p>XXII.{S} Љубица и њени синови Милош и Мијајло...{S}208</p> <p>XXIII.{S} Последњи чин у драм 
авали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне  
91_C17"> <head>XVII.</head> <head>Милош и Махмуд.</head> <p>И зајиста, после ове велике народне 
P18791_C5"> <head>V.</head> <head>Милош и Милан.</head> <p>Ово неограничено и ово прерано чувст 
</head> <head>Милош и Махмуд.</head> <p>И зајиста, после ове велике народне скупштине од 16.{S} 
т без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ов 
а му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао 
у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теори 
ма?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскоч 
конитост је турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужа 
ком ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л  
еним и презреним дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађ 
тан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном прониц 
у сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско 
рбији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости 
 се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног достојанства даде поглавар Србиј 
S} Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчани 
а њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален број Срба, навале на њих 
ви знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над совјетницима младога кнеза. 
 његовом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам 
у власт“ — одговори хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене са 
 и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубок 
падам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас вен 
ридружио — <pb n="45" /> видило на гори Ивановској 500 наоружаних људи, који су се свемогућим Б 
на, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у н 
о да у овом послу само мимогредно улогу игра, било је доцније душа свију преговора и није остал 
ену, која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година 
 тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно и искрено; она је знала д 
вота свога навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да од све туге привезуј 
тога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совјетници одобр 
е у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме по 
ти га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу грозне  
 која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније о 
зимањем извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да би он м 
Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце  
е! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, 
рекомерно у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош  
м, који је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина  
— рече јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом мест 
ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља  
гда проклети Турци завирити неће....{S} Идите сад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте 
а је тако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде п 
head> <p>Сад знамо како је Милош постао идолом српскога народа, и зашто је народ после толико г 
 деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примиш 
. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb 
рагујевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ог 
ра ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити с 
се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна слова састоје.</p> <pb n 
 пронађе начина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави 
урске ханове и паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихо 
арода опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријате 
дно од 14. октобра 1844. године писано, из једног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је в 
оји за добро земље неби повукао корист, из те несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим основана  
} Устав овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна права, или пра 
збацити са себе ропске окове турске.{S} Из овога проистекоше све јаче завере и побуне у народу, 
ће, који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше величанство увидити, да он  
бало је с почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове велике трошкове и госбе, које је он 
 имала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење 
зму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме,  
а своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се  
е сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог 
сту високом које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће 
ни изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да 
мери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који су одани били пр 
ог за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један хришћански народ; ова 
и у дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и Омира.</p> <pb n="29" /> <p>Старији син Ми 
ји су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је две миље одавд 
, која је с дана на дан умножавана била из големе турске царевине, која је бројала 45 милијона  
{S} Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили с 
ног народа, изтргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину опре 
S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — шт 
росвете.</p> <p>2.{S} Успостава савјета из 16. чланова и једног предсједника, решење његово већ 
урке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника заставу, ободе нагло свога коња 
и, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненад 
цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побуњених робова д 
и дан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео, у ком је по 
ро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клања 
еника, на Бају и Јована, другове његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> < 
тачбине!“—</p> <p>После ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном  
а побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, кој 
јим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она  
усправљеном руком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледајући веселу и дражесну гомил 
ту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дошао, да буде учасник б 
је платио главом погрешку своју, што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, 
топу за стопом отимајући прогањао их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима, пред 
 у српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но једно је само пред очима бил 
 часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. — </p> <p>Једног дана дог 
ов појав говора владарског.{S} Оно није из другог каквог престолног слова преписано, нит је по  
инила и под предвођењем Милошевим Турке из Србије изтерала и слободу своју опет повратила.{S} М 
а беху Турци потучени.{S} Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине турске хан 
ре о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више пута при и 
ове чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је  
ропаст ислама.</p> <p>По повратку своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне проме 
оруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово  
атеријалну независност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена 
 народној.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског  
надолазиле, да благодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу о 
 тишини певане, сад се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалосне успо 
} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни пр 
д њих читава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну деца у школама учити читат 
 нећете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зара 
 Он је толико одговорио султану: „да ће из општег уверења и особитог призрења према његовом вел 
етничко оружје дотле <pb n="43" /> неће из руку пустити, док неповрате отачаству своме изгубљен 
, где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Мило 
к грмова бити, нити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад р 
рског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за пола 
и поњао био ону велику важност, коју би из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде во 
има су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљ 
чи проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе попадају у прашину, топ 
става апелационог суда: овај се састоји из председника и четири члана.</p> <p>4.{S} Први избор  
 а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна 
 и коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — <pb n="46" /> могли свагда кад год би хт 
ио исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, које он није тражио нит ју је исп 
је војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у пре 
ио стада своја где се веселио, певајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало  
реби ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и  
орске пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, који су били право и неправо гоњени од свој 
и одговори мирно девојка, па истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово  
читу пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громоглас 
 и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{ 
а свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и зат 
 сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет по 
увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те н 
о војници приме.{S} Са свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи 
ајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме 
} У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у 
а дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на  
илошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њ 
и су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у пол 
м се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Ц 
 њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побе 
еба из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна опре 
е није власт наређивала, већ је потекло из слободне воље самога народа, који је прве своје кора 
арод на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики немир — бурна <pb n="41" /> разјаренос 
да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p 
м од њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су ов 
у у дело приведу: затворити или насилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпат 
 његових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху машина туђом руком вођен 
ца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље и одважно 
е он оставку на кнежевском достојанству из сопствене побуде дао и да од послушности њихове, зав 
 баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се  
астју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народ 
алише за губитком своје власти, које су из потаје ревновале за влашћу српског господара.{S} Оне 
аше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" />  
рунила под политичним ударцима, који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на 
 је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак њего 
нас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благоволећи са 
му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супр 
шности према режењу дипломације.</p> <p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора 
изведу једног очајног старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколико р 
е они оно, што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина 
ма овога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, зап 
 законима уредити и сами себи старешине изабирати.{S} Милош није с тога допуштао, да се други к 
а, која су они за своје ратно позориште изабрали, морала су све њихове самовољне намере, па још 
рака неослободе.</p> <p>Од ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србад 
је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> <p>Редом обилазећи све понамештане страже, 
е сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један хришћан 
јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски није довољно зрео за оне 
ележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат од целог народа за врховну правитељствену главу 
тника припада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који су најспособнији и најчести 
 није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнез 
шу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} С 
твори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка показа се на врати и  
пске отачбине!“—</p> <p>После ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црк 
агородно, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове поједино 
а наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиг 
 редове њихова устанка, пређе, него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад  
 се бранили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима  
ру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од  
 сили непријатеља неустрашимо на сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без прими 
 крвца пролила, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики немир — бурна 
а, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова потварања одбацит 
љен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако  
с брате није друго противу кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, 
љи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као  
а и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љубица између свију српских жена,  
ад, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића 
њиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћ 
и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} Има случајева, где се сме 
 кућевни живот, а оставио је будућности избавлење и ослобођење отачаства, док се неби снага нар 
, које су надолазиле, да благодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном занос 
у.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је пов 
, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену 
 је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио с 
жали строго устава, како би тим начином избегли увек непријатне противности.“ —</p> <p>«Господи 
 а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са 
ле, задавши државному уставу, заклетву, изберите међу собом најразумнија и најодабранија лица,  
евског брежуљка.</p> <p>Дванајсти сахат избија на кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и војнич 
дника и четири члана.</p> <p>4.{S} Први избор министара, председника совјета и совјетника припа 
е совјетнике су окружја бирала, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова преч 
им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним господо, остављено је да довршите дело ваших о 
и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права и дужности књаза Србскога, права и дужн 
оји је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које о 
 љутит а увек занешен — свакојако дакле изванредан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз не 
у на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни човек тога доба, потпуно је поњао дужност, к 
тора свију Руса — примити.</p> <p>Затим изванредни посланик, за потврдити искрене осећаје свог  
ца, дају нам неизцрпиви извор премногих изванредних дагађаја, којима се човек дивити и чудити м 
и: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благоволење — којег је он предметом — од стр 
пуног достојанства даде поглавар Србије изванредном посланику познати, да је аудијенција већ св 
би опколе трње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног  
творе се врата од колебе, неколико људи изведу једног очајног старца и метну га иза коњаника, к 
ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањ 
народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече посланик — „достављено да народ српски  
 нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења, уве 
ала, да угњетене потпомаже; свакако пак извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ни 
цима, са победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и ватрени по 
оних уређења; која се дају народима као извесно право и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да св 
ош обилазио села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одм 
лазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за  
саучешћа, зараније дало о тој опасности известити?“ —</p> <p>«Предмет је овај врло важан» — одг 
исати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава један сељак свога пријатеља о тадашњим догађа 
{S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{S} Мени  
о.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb n=" 
 који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше величанство увидити, да он не  
ави даље:</p> <p>„Ваше величанство! — у извештају томе, ког сам ја великој скупштини поднео, не 
тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које и 
вића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два превода који је бољи.{S} Но к 
/> дошао, да стање хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том 
а сте послати од правитељства вашег, да извидите невоље и да видите, каква насиља Турци чине бе 
 из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои 
е са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу  
ре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све основе, које су га побудиле да се мир 
 својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао народу и себи слободу и ову је земаљским зако 
дну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор премногих изванредних дагађаја, којима се човек д 
очетка владе своје потпомагао овај први извор благостања људског и среће државне, пошто је земљ 
као је он у највећој јарости својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ј 
неће за живот главе своје, да се одрече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити с 
да српског, зависила је верност порте у извршавању примленог <pb n="112" /> уговора.{S} Милош п 
зао!» —</p> <p>Заповест ова буде одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужасно је < 
е куће обесити.</p> <pb n="51" /> <p>По извршеној пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове ре 
им гранама правитељства остави слободно извршење дела својих, која им по уставу припадају.“ — О 
Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које је 
 у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност спрам Русије, да  
ције земље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било; то показују она мудра  
 има с правом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових великих и доброчинећих мисли и - непрес 
 инострано.{S} Министар иностраних дела извршивао је уједно и дужности кнежевског <pb n="172" / 
повест његову, са највећим задовољством извршивао.{S} Прва и најважнија наука, <pb n="35" /> ко 
сти, ваљало је самом султану да започне извршивати заповести, које су му од неког трећег наложе 
и и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор до 
у престајале, оне су све више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрест 
ог, да врховну власт без ичије контроле извршујем. — Наше установе нису постале другчије, доли  
 својим саветом, својим искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист народа 
ју и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да  
рела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави  
ту?“ —</p> <p>«Господару! — давајући ви извршујућу власт у руке совјету, остављате себи кнежевс 
ћи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прос 
очи са свога седишта, те испод сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи  
о ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p> <p>Милош је б 
о победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p> <pb n="95" /> <p>«Нека  
оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну такову песму отп 
днако делићу невољу.{S} Доста је народа изгинуло самном, па неће бити никакве неправде ако и ја 
чки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу којима је био и Мил 
у је одважна жена произвела, отвори сад изглед за победу неустрашивим борцима српским, који се  
 висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачувања к 
ник освануо.</p> <p>Крагујевац даје нам изглед највеселији и најдражеснији.{S} Све куће и здани 
ез успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слабо <pb n="86" /> јестас 
човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа, понашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам  
призор.</p> <p>Свештеник величанственог изгледа у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и б 
 је између два прекрштена мача као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} Т 
у <pb n="77" /> и драгу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједна 
е и неустрашиме, који као неки исполини изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те  
не и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам 
м, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорила је она са највећом разјареношћу и чуством пу 
а се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима око границе путовала, да народу крстоносну в 
душевлење свештеника, којим је речи ове изговорио, даде овом призору сасвим други вид и ули у д 
зели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву истину мог м 
о Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку 
S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин како да прикр 
ника попадају на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбијене турске војске нагне бег 
остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размис 
 сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} П 
звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати 
беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места, и спремају се да Србима грозно зајам в 
Она није могла дуго преживити два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима пр 
десет година јуначки борили за повратак изгубљене слободе...{S} Све је сад дозвољено било Турци 
а-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколико изгубљених битака примети турска власт, да је ова борба 
к“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатеље ваше, 
ијем у руци повратио својим суграђанима изгубљену отачбину; а остало им даде, најиме управу зем 
песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљену слободу своју.{S} Више Србије на небу ведроме 
 пустити, док неповрате отачаству своме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турск 
ачаства свога, само да би јој повратили изгубљену слободу.{S} У историји света неналазимо равно 
 на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им  
 је помогао, те су опет повратили своју изгубљену слободу.{S} Радосне и веселе песме смешане са 
у земљи осим њега, по праву насљедства, изда прокламацију на народ, да ступа на престо као насл 
вној Србији, док је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и 
 чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао о 
тити ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — одговори Милош заданут неком н 
здржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће из општ 
али били, нови паша од Београда Солиман изда заповест, којом наређиваше: „да ниједна жена српск 
.</p> <p>Написао К. Б.</p> <p>Власник и издавалац</p> <p>Конст.{S} Трумић</p> <p>Брзотиском шта 
 плача; а красне црте смућеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Он 
 страховитог и високог чела, које га је издавало као да је био господар целог света, ма да је б 
стрељав а лице му <pb n="154" /> уједно издаје храброст, одушевлење и сладост, но преко тог све 
вита вика: «Доле са совјетом! — доле са издајицама: <pb n="200" /> руско-турским!....{S} Смрт и 
ента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је могао народ позвати да и 
b n="200" /> руско-турским!....{S} Смрт издајицама!!!...{S} Овај тренутак Милош је требао употр 
 предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Кажите  
а оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и постао би изнова роб — а народ, ко 
а императора, почне одмах с почетка, ал издалека бројати све велике услуге, које је Русија 1833 
чник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две 
 наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код кон 
љу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била  
малу чету застрашити и чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом  
</p> <pb n="141" /> <p>1.{S} Сачинити и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права и 
} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан, добар и љути 
лагати.{S} Кулук је укинут. —</p> <p>За издржавање кнежево и његове породице, бало је с почетка 
ору придржавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је 
и Милош напредује са делом цивилизације издрживошћу, која сваку похвалу превасходи.</p> <p>Ништ 
 ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним разв 
 и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је 
ан.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство наше мора сад да  
ђу <pb n="140" /> нама.{S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку ст 
, за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> 
да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, за 
head>Устав Србије.</head> <p>После овог изјаснења и званичног питања, отпочну се и званични пре 
 Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</ 
на превод цариградски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он с 
 могу показати сретство, којим би могли изказати то признање ваше, које дугујете императору цел 
не и саму српску крв у родитељу његовом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече он озбиљним гласом, „о 
читеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година јуначки борили 
ре се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог, који је имао бунду на леђи 
{S} Много је пута она себе очитој смрти излагала за другога, само да би јавну неправду одклонил 
жући устанак Бугара, <pb n="221" /> она излаже очитој пропасти судбу Србије.»</p> <p>Љубица дуб 
ете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте тај а 
оја је тако славна, при неким пословима излази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> < 
 је увек остао човек народњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине,  
заповест чула, није из куће своје никуд излазила. — </p> <p>Једног дана догоди се да неки Турчи 
таре Србије, негда слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трајућој <pb n="9" /> поје 
 сва питања, која се на њега управљају, излазне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере 
ак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо  
ем збуни.{S} Милош употреби ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриш 
едове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске вој 
<p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> </div> <pb n="67" /> <div type 
је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене свирепству разјарених победитеља.{S} И он побе 
, што су остали дома, без обране остати изложени беснећем победитељу.{S} С њима сам делио сретн 
 дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше јуначке прси непријатељу.{S} На оружје!!< 
српског предводитеља; рекне он: „дај да изложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу револуције, о 
пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, због 
ато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном р 
 живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њихова господара.{S} Са једне и друге ст 
, — пак ћемо лако схватити овај призор, између ова два човека, који се поњају а без да се желе  
уде мост за случај каква непријатељства између порте и Русије, а може бити да постане и цена њи 
 <p>Милош, који није веровати могао, да између Турчина и Србина срдачна наклоност постојати мож 
над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, 
граду.</p> <p>После оног последњег рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме в 
ред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љубица између свију српских жена, није се хтела тој заповести  
а десном рамену његовом носио, и што је између два прекрштена мача као крст изгледао, говорио т 
и кланац те ухвати <pb n="100" /> Турке између две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p 
султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђен 
ни најмлађи син његов, који је, стојећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два 
Русију.</p> <p>Овим пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој мла 
е у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно раме,  
head> <p>Милош је јошт један једини био између свију вејвода и ратних другова Карађорђевих, кој 
није душа свију преговора и није остало између обе ове странке равнодушно.{S} Једну странку је  
 по крви.</p> <p>Побратими деле савесно између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевим 
Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два превода који је бољи.{S} Но кад је та депута 
е се као покровитељка ставила у средину између мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкија 
е она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво господарство совјета, и то совјет 
и нека дозволења и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима претстану.</p>  
ким.{S} Народу српском ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски трудили см 
Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи 
г са мојом породицом; то је сретство за измирити све“ — придода он са подсмевајућим се простаче 
оменута три талира данка, на пол године измирити све земаљске потребе; кад разсуди, да му у та  
род, а пробитачним по правитељство наше измирити.{S} Сву прошлу годину совјетовали смо се о том 
ти.{S} То су непријатељи његови неправо измислили на њега.</p> <pb n="119" /> <p>Дај да настави 
да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици че 
ије пред својим вазалом, сву кокетерију измишљене учтивости, те са највећом њежношћу почне повт 
дни српски трудили смо се досад, неби л изнашли какво средство, коим би се све потребе народне  
у овом случају наравно његово лукавство изневерило било и што он неби поњао био ону велику важн 
и били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно дело, за које је толико пута био жртв 
простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123" /> и то оног наро 
које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало <pb n="79" /> застану.{S} Богати турски 
ата.</head> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било ла 
простака, и видио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити овај призор, између 
шћу портином, Милош није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико она в 
ићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p> 
 <p>Милош се није устручавао, да народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да 
е човек тако снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искр 
Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске надутости, где 
 а попечитеља казначејства биће дужност изнети и показати по истеченију једне године рачун како 
тао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој госпо 
н био за издајника отачбине и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да ос 
о разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износи годишње:{S} 200.000 фор. у сребру.</p> <p>9.{S}  
ојевале супрот Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У це 
д је већ пукао био, Махмуд сад престане износити околишење и лукавство политичко на узор човеку 
ју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Свака тужба утиша 
 борбом изнурена била.{S} Но страховита изнуђења и грозна мучења несретног народа, изтргну га ј 
г робовања. — Жестока и голема насиља и изнуђења јаничарска, превазишла су већ сваку меру.{S} О 
која је већ двадесет петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но страховита изнуђења и грозна мучењ 
ма првог устанка српског.{S} Старост је изнурила снагу његове јуначке мишице, но кад му није мо 
од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа имати доста, да сазна и чује.“</p> < 
ед нашим очима врзу сравнимо са осталим изображеним народима, онда ћемо видити, какву хвалу зас 
ене нарави, која се судара са сплеткама изображења и потребама реда.</p> <p>Као врховни вођ поб 
 није као и остала сеоска деца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у 
ћа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изображења требао је он јоште да народ овај, који је до 
ло дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у ко 
ке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитање <pb n="118" /> нејаке деце, и н 
војој првим даном побуне српске учинио, изодавна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде  
јасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати има и он 
егову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Србији не 
оме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби једној,  
јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске повторит 
} Зато Милош намери да код високе порте изради, да ова законитост српску призна, независност уп 
ика од стране умерене, који ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно измире.< 
м им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужне припозна 
преписано, нит је по престолном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим фразама много наро 
душевлење и сладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство, држања је обично хл 
усклицима поздрављао, поглед је Милошев изражавао оне горде радости, ону утеху безкрајну; која  
!» —</p> <p>На овај неуглађени и сурови изражај, стари пастир и јунак српски, стане гордо пред  
рали уклонити!“—</p> <p>За оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руско 
и тај Француз, али у стању нису описати изражаје лица ове благородне жене и њезин звонки глас,  
 лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако израженим, које су дуге црне власи окружавале, његово у 
лунезависиост Србије.»-—</p> <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима госп 
} Његови дуги брди давају глави његовој израз гордељиви. —</p> <p>Такав се појавио простак и ср 
ојим га у најкитњастијем слогу источног израза позива, до дође у Цариград.</p> <p>Његово велича 
емилих призора, којем је немогуће пером израза дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним 
би нема тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> <p 
м ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на  
дног посланика, који је сљедећим речима изразио своје незадовољство у пуној скупштини: «Шта зар 
свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кнезу од Србије своја висока осећа 
ликог господина Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Господине! ј 
 простачења <pb n="183" /> у овом вешто израчунаном одговору, пута нашао ћутећки прећи Русију,  
у.»</p> <p>Са највећим ускликом очајања изрекоше заклетву ову, преко прага црквеног прелазећи,  
 «кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош 
на Русију и Турску, посретством совјета изрећи, да се са престола српског уклони породица Обрен 
>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се он 
ва доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, 
росио; као и немање превару, која би се изродити могла.{S} У тајном кабинету султановом могле с 
е војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презир 
д предвођењем Милошевим Турке из Србије изтерала и слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ов 
е ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ов 
има правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника заставу, ободе н 
уђења и грозна мучења несретног народа, изтргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног жив 
последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо слобод 
ан у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сирота девојка,»  
 своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно викати:</ 
дној слици трибине, која је напред мало изтурена и стојећи гологлав овако народу поче говорити: 
стише добивеним биткама и обогатише се, изузимајући јединог Милоша, који је са негодовањем од с 
ти могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да преп 
е свети пламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућ 
о пропуштао, него је почео изучавати на изуст народне песме, које тиранија и турска власт уништ 
о, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио заповед божију,  
а одмор служио пропуштао, него је почео изучавати на изуст народне песме, које тиранија и турск 
S} И сама сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени наро 
ећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад  
те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја нем 
ада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подпису 
кне Милош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим једне вис 
 Од сад нити има правитељство наше, нит икакав старјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико дру 
стала без успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слабо <pb n="86" /> 
ме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Проклета мисао  
 напрасит и самовластан тешко је сносио икакво ограничење његове власти.{S} Милош је показао, д 
е.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, које може свакоме владару, који је ус 
» — примети султан.</p> <p>Но Милош без икаквог околишења настави даље:</p> <p>„Ваше величанств 
кају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви из  
подужно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, М 
вац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога види с 
тарјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова 
ого слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је од 
, можда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница божија, за учињену неверу  
Сиромах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и нар 
себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве љ 
негда слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трајућој <pb n="9" /> појетичкој и свет 
зне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, ко 
="8" /> бесконачним песмама приповедали ил певали јуначка дела једнога пастира тако, да је наро 
 његов немирни дух, можда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница божија,  
 год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата 
сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се од 
p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички уважавати.{S} Његовим приме 
ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да н 
ће те видити, да су општенародна права, или права, која ће сваки Србин уживати, пространо и она 
head> <head>Ајдуци.</head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично С 
еби што погрешили противу закона земље, или високе порте» — а превод Петронијевића гласио је: « 
а сви људи» — настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опрос 
рчити своме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже;  
 је њему случај означио није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српских јунака,  
ред другог и враћају се као победиоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију  
зирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису д 
ене и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадово 
одарности према Русији, која је мислила или боље рећи, није престајала њега уверавати; да је он 
сеоца, била је управа предата кметовима или општинским старешинама, којима је старешина био кне 
окуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства биће дужност изнети и 
 претњу своју у дело приведу: затворити или насилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле 
 у Цариград да прима и враћа удворности или да види преговоре о обичним стварима, које су се мо 
> <body> <pb n="3" /> <head>Пастир краљ или Ослобођење Србије.</head> <head>Историјска приповет 
скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредним пожртвовањем од стране Срба.</p> <p>«Наро 
лош у томе случају потужи самоме руском или турском двору — било би непаметно; јер онда сви док 
рестајте борити се докле последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, 
 остати да непријатела на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови 
тојали.{S} Они су имали под собом једно или више окружја, признавајући над собом врховну власт  
у у министрима руским, било у Цариграду или у каквој другој држави своје посреднике, чија важно 
у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на  
type="titlepage"> <p>ПАСТИР КРАЉ</p> <p>или</p> <p>ОСЛОБОЂЕЊЕ СРБИЈЕ.</p> <p>Историјска припове 
ори, онда му он на углед ставља престол илити најужаснију смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за  
ака приповеда, откривала <pb n="220" /> им је сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаств 
војим колебама, давали су <pb n="18" /> им рану и подказивали су им намере турске, а кад што су 
х натраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево постојан 
 где код тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> <p 
ци у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превлас 
ву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на супрот ставити мого 
се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први г 
 свога ужива? — Садање уређење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватиш 
ојих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Ми 
ави слободно извршење дела својих, која им по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавства од 
и себи право, да при првој прилици која им се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих п 
вне оруђа за земљедељство набавити и та им је под надзором општинских старешина за рад давао, н 
ободу.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p 
, загрди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као му 
 и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n="70" /> <p>На цвети 1815. год.  
јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже п 
амовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је био несретна 
и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене 
пред њим стојећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним господ 
оше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша! 
 навикли били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили 
 победе сваку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни,  
 није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n= 
водила, да само ономе услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{ 
те сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одм 
е колики је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима има 
рењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке про 
} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ов 
 и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм 
 нејасни и дволични превод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводи 
боре.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег 
уграђанима изгубљену отачбину; а остало им даде, најиме управу земаљску и законе народна скупшт 
шћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и с 
} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често занешени  
 часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену сло 
 <pb n="18" /> им рану и подказивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали;  
 места која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат  
ну њезину унутарњу независност, ипак су им бар оставили сва она места која су они отели и дозво 
рдећи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да с 
ивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до  
онили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако 
ви трошкови државни подмирити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је  
ваке беде избавити — била оправдана.{S} Има случајева, где се смелошћу и одважношћу већма корис 
га што га друге европске земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити,  
ости својој, није Љубица заборавила, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S}  
оравите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да земљом владају, она је и сув 
д потврђење од порте дође; незнајући да има других владара у земљи осим њега, по праву насљедст 
ше народно своје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за зн 
 он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако исто страшним у кошкању политичн 
ка.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским простаком.{S} Сад му поче замерат 
p> <pb n="132" /> <p>Слово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав 
ром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство 
евоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју малену кн 
свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар от 
је правитељства представничког у Србији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо 
та већ неостаје желити.{S} Народ српски има више народни својствености, ове му треба најпре пре 
арод.</p> <p>Потребе, које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p> 
ко скупљати.{S} Овакви депутата народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор ј 
жду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и нач 
а знао, чега се у разговору придржавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да 
рцима, као надлежан и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато М 
 има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит икакав старјешина, ни чиновн 
и у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми 
ио, да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благород 
лана.... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати прес 
мо могли до сад схватити рачуна, колико има народа, ни колико прихода од десетака и других стру 
еног поверења — него Милош; који уједно има безпримерно проницави дух, који ми до данас нигда п 
лобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидати пре, него што 
а надао толикој усрдности Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</ 
воје дужности, да може знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових  
ом показао, да у највишем степену власт има над самим собом, у једном магновењу схватао је он с 
 за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу великих и пробитачних уста 
емљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је 
ива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Н 
рни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одгово 
ито пак покровитељствујућа сила Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног и 
} Русија је врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити, — но није  
и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и п 
сних пожртвовања.{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом н 
витељства.{S} Но почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату једном рек 
шима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом самим; своју је задаћу он  
незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужности, а у  
м највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје  
</p> <p>Свештеници, који великог уплива имадоше на ратоборни дух овога народа; показаше му прст 
и плаћа порез по своме имању, а општине имаду право своја непокретна добра саме под закуп дават 
е, који никоме доли једном народу своме имађаше за своје узвишење да захвали, као највећа кукав 
а преко толиких милијона разна народа — имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој 
 — одговори он живо - „ваша установлења имају у себи такове основе, које поткопавају власт влад 
>„Ваше уредбе кнеже, како данас постоје имају у себи много демагогички стихија?»</p> <p>«А шта  
авесно између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поред другог и вр 
ји од онога што га друге европске земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми до 
су најспособнији и најчеститији, и који имају поверења у народу.</p> <p>5.{S} Чин министра пред 
бито, кад ова дела која највећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, 
Непријатељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже уметност, ступао 
 званијама у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је наручено било да до 
мо даје кнежевој палати) <pb n="216" /> имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз 
адили што радити нису морали.{S} Русија имала је без <pb n="196" /> сваке сумње велики интерес, 
је су били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао М 
них грана Француске револуције, која је имала да цео свет обиђе.</p> </div> <pb n="42" /> <div  
 срца свога подпомагала заверу, која је имала лицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да произвед 
 и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и тако је као псето  
мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправде, које у срце дирају.{S}  
бија зајиста велике обвезе према Русији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом 
и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <pb n="92" / 
воје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из које је она д 
 за влашћу српског господара.{S} Оне су имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба  
су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свиколици доста времена и мислити се и разгов 
о им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно поступај 
Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је истина основано, а 
су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а 
ка и три хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци видећи ов 
а била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни  
ти мора у посланству руском у Цариграду имали велику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога ч 
лашћу својих војвода стојали.{S} Они су имали под собом једно или више окружја, признавајући на 
, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати, рекну м 
 који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од Поцерја, најпоузданије вој 
арешина био кнез.{S} Свако пак окружије имало је једног началника, који је са правитељством доп 
ве од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, који нас је у стању упознати 
 а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да 
{S} Он је предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српског предводитеља; ре 
ме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амнестију неуваж 
на и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколици закуне 
жењене главе, у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико ј 
а где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран био.{S} Материјално стање земље б 
штинском.{S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општине имаду право своја непокретна добра сам 
ма данак од три талира за пол године по имању сваког брата да подјеле најправијим начином, како 
есетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n="148" /> данак.{S} Но  
торски посланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на поко 
казали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и приврженика у Цариграду.</ 
европским.{S} Он као глава народа свога имао је пред очима само интересе свог народа, знао је с 
има, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним 
м гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над 
} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њих нап 
 остала сеоска деца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском ра 
у неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодушију Милошевом захвалити, устан 
ом изкрсне човек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, 
 Ово је једини владалац српски, који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званично 
е био у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после оних  
> <p>Доказано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турс 
тави са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престолно сл 
 је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.< 
 је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су под неог 
илоша, који је при свој својој младости имао велики уплив код совјетника.</p> <p>Мњење његово б 
вљење.</p> <p>Он је заиста, тако радећи имао велика основа за своју политику, јер српска крв ни 
ама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. године п 
склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима вели 
од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцније в 
овати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беш 
ога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и  
.... мој је узвишени господар онај: ком имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у ис 
ати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искрености и одважности; да се не даћа 
ами видили и сазнали изображена Јевропа имати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — н 
е, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек једанпут да докажу да немају право.</p 
у користи, које Србија од уплива руског имати може.</p> <p>Неки опет бољари српски, повукли су  
>Намесници — који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме зак 
квом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турском мојим пол 
ећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, нег 
еоград улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више 
 на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — о 
ољубивих поштених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </di 
 над осталом јуначком браћом својом.{S} Име његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђ 
а је претерала све границе фанатизма. — Име брата јесте најсветији и најтврђи <pb n="28" /> сав 
илош презиме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смр 
.... али незнам себе укротити....{S} За име Христово, бар ви остали будите паметни!» —</p> <p>В 
лних преимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо б 
воје звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код н 
Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216" /> и 
дите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ак 
ј колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратар 
егово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступа 
и да задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства окаљано било!“</p> <p 
ки, рачунајући на <pb n="191" /> њихово име, које је у народу познато било, пошаље их у Србију. 
 целом свету разнела.{S} Његово јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, његова нечувен 
 видили на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други чове 
16. <pb n="205" /> година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај  
падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт, размисл 
ово лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, кој 
рећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задоб 
уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и чује где слуга његов упућује туж 
јан са твог гадног среброљубља да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечас 
на бојишту пред врагом страшним, њихова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мученици слоб 
не, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули. 
ичних сталних преимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија  
 је са правитељством дописивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време 
ћ — који је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци 
а сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушко посредовање в 
српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске именом «<title>Даница</title>.» Оне су садржавале у себ 
ља од туђег дома и племена, саједине се именом светог Јована пред олтарем божијим и назову се „ 
ући мало свој крупи глас — „заклињем те именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... ха 
 једни дрвени широки мердевина, које су именом „басамака“ почаствоване и неколико корака учинив 
сполагати, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да  
едметом — од стране његовог величанства императора свију Руса — примити.</p> <p>Затим изванредн 
аклоности од стране његовог величанства императора свију Руса». —</p> <p>На које поклонење Мило 
отврдити искрене осећаје свог господара императора, почне одмах с почетка, ал издалека бројати  
 потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и од го 
 коју му устав даје — ускраћује.</p> <p>Императорски посланик који је у Србију дошао, имао је т 
ији, кад је Русија за добро нашла свога императорског посланика овамо послати: “да приведе кнез 
 Србије Милоша — довршен је.{S} Питомац императорског кабинета Александер Кара-Ђорђевић подигну 
својој строгости сузбити није могао.{S} Императорском агенту и паши београдском сад је већ лако 
зказати то признање ваше, које дугујете императору целе Русије, вашем пријатељу и закрилнику це 
ања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају глави његовој изра 
ра-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи,  
конзулу држите; ког пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запи 
ео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвеституру и право, које му није могао нико други, дол 
но, финанциско и инострано.{S} Министар иностраних дела извршивао је уједно и дужности кнежевск 
ења: унутарње, правосудно, финанциско и инострано.{S} Министар иностраних дела извршивао је ује 
е без <pb n="196" /> сваке сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, а Турска налазила  
 врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити, — но није хтела никак 
вјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима мира освећен.» — </p> <p>—„ 
а, од које сваки члан мора поњати своје интересе и морадне исправке за срећу материјалну; треба 
о у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе под њено покровитељство 
 га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жа 
а свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти не 
ва народа свога имао је пред очима само интересе свог народа, знао је само за једну Турску, кој 
ебе задобије, а Турска налазила је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом могла сов 
ј на мене; ја ћу настојавати над твојим интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборав 
игоре, који су одани били протународним интересима и да их замене људима, који су за благо отач 
ме, који се је жртвовао овим магновеним интересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви 
 но да вас обавестим о вашим сопственим интересима, као и да утврдим вашу власт, коју мој госпо 
тво увидити, да он не може никог другог интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уре 
 саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уређења интересују и друге силе, ако су само такова, да могу не 
судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслуш 
ростака ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику вештину у вођењу рата и управи  
рбима сваким <pb n="37" /> даном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна  
ка попуњавана била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, ко 
у савршену независност земљи осигурали, ипак су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, 
еђу војводама и <pb n="62" /> совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ов 
ји потпуну њезину унутарњу независност, ипак су им бар оставили сва она места која су они отели 
ш очинским срцем одан био своме народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, 
евању праведне српске ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала своје о 
га народа дознати, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазна 
Но ови призори при свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, што сладост и грозу најед 
, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пешака 
сносити спорину радње канцеларијске, но ипак је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су  
кли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разговоре водити, који до 
е год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање маленкости верно и тач 
.{S} У осталом ова непоњатна и скривена иронија, не показује ли зар једним махом, једним словом 
и себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} Искуство онога <pb n="159"  
ако само неколико побуњених робова даде исећи, подужно се је напротив даље него што је ико и ми 
јује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигн 
, да може знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових великих и доб 
 да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене с 
 Милошева начинила је велику забуну.{S} Искључење породице Обреновића са српског престола, била 
 са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је 
а свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели погинут 
о га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској  
лну снагу слабијег противу јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједине се  
Затим изванредни посланик, за потврдити искрене осећаје свог господара императора, почне одмах  
оступање ове противу њему — Милош преко искрених својих пријатеља дозна, и он плане гњевом прем 
Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видело иза 
 Србије играла, примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" / 
њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Ок 
емљом управљати!» — одговори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — одго 
а утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одржати жели и само у овом погледу желило је ње 
али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То би би 
 у канцеларију шиљати.{S} Више пута при искреном разговору, којим је он удостојен био, Махмуд ј 
о што није, онда треба имати бар толико искрености и одважности; да се не даћа оружија подлости 
, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме, који као неки испо 
ни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека 
 неколико усташа на своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташим 
p> <pb n="70" /> <p>На цвети 1815. год. искупио се био силан народ у таковској цркви на молитву 
ао.{S} Па зато одма даде војнички савет искупити и ово објави свима војводама, на које му сви ј 
да му предвођење преотме.</p> <p>Сместа искупише се около њега људи, који су народ на побуну и  
што супрот воље његове закључили, он је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где  
нски Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а  
чки вођ српски, овај дубоки политичар и искусни законодавац, човек у ком су се све способности  
 ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} Искуство онога <pb n="159" /> што се збива код других н 
 могу помоћи, са својим саветом, својим искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, на најве 
 та места с почетка није било; но Милош искуством научен, знао је свести власт њихову у тешње г 
е Књегиње Љубице, у овим данима великог искушења било је чудо мужанствено; беше одана и ономе,  
весно, да је Милош у данима свог горког искушења, увек благородно срце код своје Љубице нашао,  
реби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења морају се показати храбре и одважне, као и јун 
онима своје понижење и довршену пропаст ислама.</p> <p>По повратку своме из Цариграда, Милош је 
рбе и остале хришћане, који подјармљени исламом стењу, да само прилику добије, истакнути се за  
да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оц 
и време допуштала, да овако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може н 
владар народу своме учинио, кад би овде исписивати хтели; морали би читаве књиге написати.{S} Т 
 боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто смо одани један другом и у 
 подићи знао.</p> <pb n="129" /> <p>Ако испитамо уређење правитељствено у Србији, које је уведе 
ти има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одгов 
то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да с 
тачним по правитељство наше, треће пак: исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао на новопри 
 и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобијени крајева, а 
S} Најпосле нашао сам, да никако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има дав 
ојима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчудноватијег човека у овом столе 
видом потпоре подупирала <pb n="177" /> испод руке Србе и остале хришћане, који подјармљени исл 
троније брзо скочи са свога седишта, те испод сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред син 
је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити порту  
ом даде познати свима онима, који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на  
бица и Рат...{S}88</p> <p>XII.{S} Битка исполина...{S}97</p> <p>XIII.{S} Вашингтон Истока...{S} 
791_C12"> <head>XII.</head> <head>Битка исполина.</head> <p>У овим ужасним бојевима, који ће се 
ође ваљане и неустрашиме, који као неки исполини изгледаху у време саме побуне као да из земље  
водила — шта више мерила се са портом и исполином севера — са великом Русијом.</p> <p>На Милоше 
ијатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош је показао највећу војничку веш 
 ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим о 
ан мора поњати своје интересе и морадне исправке за срећу материјалну; треба да народ позва сво 
ње времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" /> год је познавао халовитос 
лижавања, које он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која би се изродити мог 
авошћу давно већ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу св 
везе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност 
оју погинем!» —</p> <p>„Његова молба се испунила“ — придода старац. «Марко је тешко сагрешио, а 
стало!“—</p> <p>Милошево пророчество се испунило.{S} Тек што је свитати почело, турска војска х 
ни остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! — пом 
 како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким сведочбама свог драгоценог саучешћа, з 
блистателном портом заклучила — савесно испуњава.“ —</p> <pb n="162" /> <p>„Слово престолно, ко 
крв потоком тече, прорицања старих људи испуњавају се. — </p> <pb n="44" /> <p>На први глас пуш 
је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно 
 —</p> <p>Народ је српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигд 
 најсовершеније дјело на свјету.</p> <p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу установити внутрењ 
а, јадни рањеник са последњим уздисајем испусти и душу своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да 
ице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се н 
ој историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но једно је само пред очима било — одуп 
род и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трош 
 дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отворена. 
 исламом стењу, да само прилику добије, истакнути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки п 
че своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерно у туђ 
о оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја 
 нису сви совјетници одобравали.{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт п 
ледао је подуго оштро посланика руског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагл 
гово јуначтво са земље отачаства његова истерало, удивљење.</p> <p>Он је заиста, тако радећи им 
су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали.</p> <p>Непрестано водећи бригу, како би про 
ладиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Свак 
јства биће дужност изнети и показати по истеченију једне године рачун како расхода тако и прихо 
вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб,  
.{S} Чин министра председника, један је исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетника  
 српски пролазио, појављивали су се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, 
: но простак српски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за само његово незнање к 
војим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника застав 
е као комесар блистателне порте, народу исти растумачивао, и народ га је после на сва весеља св 
p>Улице су дупком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем пева свој 
и би њега и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ го 
ви имали право, ваше неповерење било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме св 
 српског од године 1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима с 
S} Богати турски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} 
 Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, — н 
“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело побеђени бити  
ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, које може свакоме владару 
ве благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи само од његове в 
ајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужност 
 да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена ирон 
 чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање маленкости верно и тачно са 
исио, што му је неограничено поверење и истиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био је  
испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Нес 
 доказ за доказом, гомилајући истину на истину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи 
 наставимо доказ за доказом, гомилајући истину на истину, мораћемо победити те жије, јер и тако 
оворити и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насме 
ачина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</p> <p>К 
 тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </ 
да опредјељује и сама дужност владарска исто тако, као што то опредјељује и дужност народа; и т 
а је од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење  
сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, оста 
<hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са с 
ничући дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубиви владар 
ља Јаничара у земљи.{S} Паша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од  
ојим наравним проницањем је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближава 
обро разумевао земљом управљати, а тако исто знао је праве услове народности српске поњати.</p> 
светињу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле 
видиди, да посла има са супарником тако исто страшним у кошкању политичном, као што је био и на 
у, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb n="60" /> било.{S 
ву дознале преко својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} 
је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко име 
зе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се,  
ови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок  
е догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на 
ог <pb n="172" /> представника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Министар  
> <p>На ово високомерно питање, које је истог вечера сретном господару од Србије до ува дошло о 
оји су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p> <p>«Натраг!»  
9" /> појетичкој и светлозорној ноћи са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пришапнула 
олина...{S}97</p> <p>XIII.{S} Вашингтон Истока...{S}110</p> <p>XIV.{S} Наследни кнез Србије...{ 
13"> <head>XIII.</head> <head>Вашингтон истока.</head> <p>Једва једанпут Србија после толико го 
орална проказа растварала дружевно тело истока.{S} Старе пак присталице и фанатици турски били  
и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на  
 смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.</p> <p>После дужег саветовања пошаље кабинет ру 
је говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p 
анцуској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију 
тео гадно оно народу одузети, што му је истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да 
т једна од најглавнијих епоха у српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но 
и јој повратили изгубљену слободу.{S} У историји света неналазимо равног примера у јуначком отп 
раљ или Ослобођење Србије.</head> <head>Историјска приповетка.</head> <div type="chapter" xml:i 
<p>или</p> <p>ОСЛОБОЂЕЊЕ СРБИЈЕ.</p> <p>Историјска приповетка.</p> <p>Написао К. Б.</p> <p>Влас 
ства, која савршено дозвољавају обичаји источни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гле 
кроз варош к палати султановој, на коњу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу укра 
 писмо, којим га у најкитњастијем слогу источног израза позива, до дође у Цариград.</p> <p>Њего 
својој материјалну независност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је о 
 и одбравити одговори мирно девојка, па истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен б 
Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они су заједно провели живот, заједно су 
тивити се сваком њиховом протузаконитом иступлењу, а овако их лако за дужност њихову повратити  
емогућим Богом и његовим распетим сином Исусом Христом заклели, да дотле оружје оставити неће,  
 са свима својим чудесима и удивителним исходима, којих сљедство беше: ослобођење отаџбине, при 
сио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} А 
 је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из 
ече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Б 
и поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на 
 да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гл 
ше, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ко 
анашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n="139" /> него којим су све остале ишле, не м 
умадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду под заставом сл 
и, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, 
ну браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова ж 
, истакнути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније уп 
браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој 
дани били протународним интересима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} 
ам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслуж 
 овоме крају први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе не 
, који су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу 
 коњу, а на браће своје страни, гледала их где један за другим смртно рањени падају!</p> <p>Пос 
нике, да потражи своје рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења пла 
 је <pb n="39" /> Србијом владала, није их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама о 
, које је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент  
ни, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је на 
е и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p> 
 неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би разјарени с 
е војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и 
99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и 
ећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потв 
бљени великим губитком, немогоше гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} 
њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице. 
 уз редове заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима заставу, на којој су 
 се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту  
а, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене свирепству разјарених победитеља.{S 
 је то на своју корист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покрив 
, те стопу за стопом отимајући прогањао их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима 
г једног за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један хришћански наро 
ховом протузаконитом иступлењу, а овако их лако за дужност њихову повратити можете, ако се од о 
ије их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретн 
ла је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка  
чувари и извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам 
брадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретн 
ог је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестин 
са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </div> < 
законе и обичаје српске крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина 
падајући на колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја за 
ошевом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борил 
урски барјак. —</p> <p>Србијанци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи прого 
из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју к 
ути и у градове затворени били и кад су их војском опколели, заузеше они сва села и утврђене ва 
 разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први напа 
римани били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, давали су <pb n="18" /> им рану  
 до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле извршујем. — Наше установе нису постале  
ећи јавне саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади  
љска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који ј 
се на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми р 
 ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше б 
} Чувао је стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да своју марву та 
радосне вести, народ занешен од радости ишао је к ниском обиталишту српског господара, који је  
ог господара Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} 
 одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при с 
ине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> покори Ср 
ову високу и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила 
ајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p> <p>«На 
је понети могла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n=" 
ара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, но напоследку остане без уважења.{S} Војводе опиј 
боли јунаца и најљуће јаничарске делије ишле су пред турском војском, носећи турски барјак. —</ 
<pb n="139" /> него којим су све остале ишле, не може ни Србија установити се за годину дана и  
 или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, који су били право 
се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Је 
внодушно.{S} Једну странку је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њене 
ик — „достављено да народ српски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n="188" /> упра 
ске, што је клечала пред његовим ногама иштући благослова; за тим весело погледа напоље на гоми 
е лако описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три ми 
атне противности.“ —</p> <p>«Господине! ја неотимам ничију власт“ — одговори хладнокрвно Милош: 
у настојавати над твојим интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само п 
им у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле 
заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим; јер би 
S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срд 
те склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам 
негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узро 
а сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, којим би м 
..</p> <p>— „Не господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош 
 <p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, кој 
:</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану 
оше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто,  
орави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју дов 
ше пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је т 
хитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћ 
 n="203" /> кип на књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам 
ућа наручја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одваж 
на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сре 
га и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рам 
ви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити де 
ђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим интересима..., Ја нећу дат 
</p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно 
бин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, који нас  
подар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити д 
ју се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама приметити, да околне силе а н 
и сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретст 
 овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушевлењем —„да неки  
 стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опрошт 
 се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турско 
у донети онима, који много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!»  
у није се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испита 
оји зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих ду 
се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимо 
е беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, с 
пске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати њихов неумитни 
ије, доли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати, до 
опали <pb n="12" /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад виш 
ц, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p 
и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим  
г агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето кау 
 с пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb n="149" /> државни чинимо даља располож 
»</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима на 
и,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу  
говори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док  
у под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити 
са достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне 
тина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам о д 
еће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После ов 
е не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мој 
е на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући н 
нда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточ 
 узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити н 
орити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није био далеко о 
сим једне високе порте — правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистате 
ењу занешен <pb n="32" /> повиче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака војева 
 пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплетке ме 
ом, па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори 
м ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л из 
еговом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам с 
дам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча 
 сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се  
и на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни јед 
ити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устрем 
ховну правитељствену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљати!» — одговори он 
ле пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на 
бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар 
им ал тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу за 
о појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган 
ојима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, 
 да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он ос 
 рекне Милош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим једне  
 срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хришћана у  
еличанство! — у извештају томе, ког сам ја великој скупштини поднео, нема ништа друго; но је оп 
и људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што в 
те ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву ист 
то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су видили,  
тај извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се разда онима од на 
а ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој  
 са овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено повере 
и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!»  
а једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизности — «зато сам ју ја и  
 приговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.»</p> 
 «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n 
 у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго в 
е одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасхо 
несмеду ништа од свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је без п 
његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советни 
овори Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим с 
не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он  
 <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по по 
>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик из 
ац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да с 
толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих!»< 
ш сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотове делити 
упруга Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представ 
 сплеткама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. г 
роз хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки  
се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио  
народ.</p> <p>„Браћо!“ одговори Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и н 
 он је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију,  
ка и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који зајиста н 
из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад  
вним осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам  
које перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и предусретајем овим већм 
 шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и  
ћи Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</ 
је Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Турака, међ 
ао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем свету, који би ми улива 
олним говором» — одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да са 
е узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима својима, да ће народ  
 их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поре 
је поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нане 
ема свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p 
је уговорима мира освећен.» — </p> <p>—„Ја се неопомињем“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да  
вај разговор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта људи разумевају под престолним говором» — 
еве, да земљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте  
 /> да место мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом донеси 
ички савет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор тур 
ну долазити, рачуне прегледати и народу јављати ји, оволика гомила неможе се сбог велики трошко 
 самим њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа Срба према браћи својој, која под турски 
у непогоду, која беше поводом тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кне 
се није устручавао, да народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта  
своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним местима, по рогљевима улица, по зборовима около  
се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалосне успомене, које су негда  
тем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ београ 
 где народ разилазећи се својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до једном Милошу покор 
а јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој независн 
има својима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчудноватијег човека у овом 
м опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жалосни призор за мење вре 
ни признати оно, што је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза  
доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој 
, те је почео поњати грађанске одношаје јавног права свога и стога је, видећи се слободним у св 
и, дужност је наша, да штедњом набавимо јавној благајни порез, који је пре раденике тиштао.</p> 
о неколико простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123" /> и т 
нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавну слободу народа.{S} Она га оптужује тајно, да свак 
ј смрти излагала за другога, само да би јавну неправду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у бит 
своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост  
ошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, која се као што је опште познато 
 ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како  
 само, од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са последњим уздисајем испусти и душу сво 
 онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој загазити и оруж 
аник — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто  
илана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у вар 
че старац са одважношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклиње 
ој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Србијом опет завладали били, нови паша од Београ 
рте, незаборавите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да земљом владају, он 
њу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле саве 
 је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <pb n="115" /> била.{S} Милош је одмах 
вера која је супрот Милоша удешена била јако разграната и да потпоре своје налази у Русији и Ту 
ђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако израженим, које су дуге црне власи окружавале, њег 
ова.{S} Његово смежурано лице са цртама јако означеним, показиваху решителност и храброст његов 
 види његову слику, која беше са цртама јако означеним, погледа страховитог и високог чела, кој 
ама поља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео ш 
д ова дела која највећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које су 
 се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм се бран 
 са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака чин 
 <p>Овим цифрастим говором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чи 
ј држави своје посреднике, чија важност јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила  
од народног свештенства нашао је у томе јаког одзива, њиховим <pb n="78" /> настојавањем и њихо 
сти; та је била необузданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} Паша београдски исто се тако плаши 
Маћедоније, која је стајала под управом Јаничара и које је предводио далеко чувени паша видинск 
p>I.{S} Kара-Ђорђе...{S}3</p> <p>II.{S} Јаничари...{S}10</p> <p>III.{S} Ајдуци...{S}17</p> <p>I 
 рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учинили и управо да р 
d="SRP18791_C2"> <head>II.</head> <head>Јаничари.</head> <p>Једног зимског вечера седила је пор 
а. — Жестока и голема насиља и изнуђења јаничарска, превазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно  
сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничарске делије ишле су пред турском војском, носећи  
азни, коју је на себе навукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша  
ви Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме ст 
би својој било предало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Страховити глас: «на оружје!» 
бљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жестока и голема насиља и изн 
ба према браћи својој, која под турским јармом пиште»!!! —</p> <p>Заплашити карактер овог рода, 
p>Врло је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа,  
зобразницо!“ — повиче Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да  
— они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи  
 вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и  
ове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена била  
вио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се 
стити, а да неопишем овај догађај, који јасно показује каква је била то војна и који довољно ка 
но за своје намере.{S} Но овај поступак јасно је показао; да Милош неће за живот главе своје, д 
ред отца и замоли благослов од њега.... јатаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим ору 
дупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му з 
крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отво 
" /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене  
еној собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника допре до ушију његови, уз ово  
 под сопственом својом претераношћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног  
оји је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени 
оћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од важности оружја гонитељева, то су  
ове турске.{S} Из овога проистекоше све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и пролив 
тале ову моралну снагу слабијег противу јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, 
ити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал свакојако пак да никад н 
ан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновници а телохраниоци султанови 
ивио.{S} Добра она, која <pb n="131" /> је он као владар народу своме учинио, кад би овде испис 
ст њихова неприкосновена <pb n="174" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S}  
а и благородства.{S} Кад <pb n="206" /> је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то п 
радеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув  
овај догађај, који јасно показује каква је била то војна и који довољно карактерише ове просте, 
ај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана с 
ги ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединст 
бица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без да се је са свога мес 
>Неодолима чезња за слободом, водила га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{ 
а.{S} У оном одушевљеном полету, кад га је народ весело усклицима поздрављао, поглед је Милошев 
гово чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дет 
отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Вл 
дважан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> <p 
е, народу исти растумачивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај не 
еда страховитог и високог чела, које га је издавало као да је био господар целог света, ма да ј 
сећаја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличијама, каква до тог доба у Тур 
>За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и го 
ити сме.</p> <p>Годишњим данком, што га је порти сване године плаћао, ослободио је народ од дес 
окорност Турцима његових родитеља, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како 
е и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храбрости своје особито одликовала бистроћа ум 
 простих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћутљивости, која као 
к био је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци 
дао, како са престола силази онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење  
јке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне  
што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, челичан карактер и дубоко проничући 
е установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слободу,  
трпити над собом тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом.{S} Пр 
ске одношаје јавног права свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезд 
Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами 
нели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно дело, за које је толико пута био ж 
чина до тог срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест го 
боду њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља готова, и да су све стазе 
 године 1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, ова 
ча као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт  
 земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француске р 
на 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је глас оног страховитог виора, који се у Француској по 
ћи се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Мил 
 једино само од порте, незаборавите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да  
 знамења своја, која јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана 
т у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са стране пот 
p>Српски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина,  
кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> <p>Живот Махмуда беше зајис 
рбије изванредном посланику познати, да је аудијенција већ свршена.</p> </div> <pb n="190" /> < 
ество предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин г 
>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати могао, те кад је  
акови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имање 
 дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после учињеног примирја била та, 
овољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кро 
 његове власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумева 
 је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би 
ваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити стра 
 већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђе 
ир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала, он попус 
а њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, к 
 уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, 
и јуначка дела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Д 
га задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи  
{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да з 
није на против до тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свога б 
вној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и уређено од једног про 
/p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена била јако разгр 
знато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења, увек благородно 
ско тиранство постало тако несносно, да је морало пасти под сопственом својом претераношћу.{S}  
> <p>Долгоруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног простачења <pb n="183"  
убљених битака примети турска власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави полити 
и источни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милоснице...</p> <p>Љубица је овим 
и јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="114" /> од послушности  
е и кретања народа обелодањивала су, да је завера противу Турака далеко разграњена и да је побу 
уди, а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и  
е вечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати  
 време догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и  
ба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски целим путем примао, најсјајније сведочб 
ки министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год: који г 
мама, објављивао је свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p> <p>Крагујевац даје нам  
ећи, није престајала њега уверавати; да је она задобила право на вечну његову неблагодарност, а 
 је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом б 
досно поздрављао, као <pb n="126" /> да је тим поздравом потврдити хотео, његово помазање на кн 
, пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мисли ње 
о да је био господар целог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, које до смрти с 
д самовоље јевропске дипломације, ма да је он једном већ признао <pb n="124" /> полу господарст 
 сувише за демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за до 
против све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу вој 
 и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: « 
одно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од  
племените намере његове осујетио, ма да је Милош самовољно дозволио неко ограничење и саме њего 
гову велику отачастољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и с 
 слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, ипак 
ли су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак одб 
 и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами сов 
 какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет 
е високопревасходство наћи без сумње да је то пристојно!» —</p> <pb n="184" /> <p>Овај нешто по 
вог србијанског простака, и видио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити ова 
 у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Пр 
Тако прођоше неколико магновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb n="58" /> <p>Напо 
оје стопе на границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине 
е старо господарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне речи за Срб 
 је личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом уста 
а противу Турака далеко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама које су  
да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви пожив 
, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је доцни 
, да се одрече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би поку 
 прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од погиб 
воме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако 
 да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, 
вом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, 
n="57" /> <p>То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, улетила је у оном 
 <p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с бого 
исоког чела, које га је издавало као да је био господар целог света, ма да је био насликан у св 
е она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих својих. 
што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико се  
 часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су с 
 су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на ру 
у човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки начин к правици и чове 
ога руско-турског парламента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је  
воје позније употребити може.</p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказана снага, која ћ 
итељи по целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно дело, за  
 своје даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском достојанству из сопствене п 
бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n="199" /> се височајшем 
о.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{ 
 избегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљ 
душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест његову, са највећим задовољством извршивао. 
 им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кла 
ом красном основу управе земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацив 
S} Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а он 
и се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са свој 
 мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је подстакло овако уображењ 
е заклетвом светињу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>По 
оклевању праведне српске ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала свој 
познале.»</p> <pb n="165" /> <p>«Србија је много слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на у 
 и преко свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са п 
 својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен  
здор пониче на све стране.{S} Опозиција је задобила нове <pb n="63" /> потпоре, да у том жалосн 
д и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са стране потпомагана, са свим до 
идеше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима излази на штету, ко 
 пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртвовала сталност свога народа, бој 
о у општем договору.{S} Но Русија, која је своје батерије запете држала, предупреди ову високу  
лаву, јер је српска аристокрација, која је у свим гранама правитељства седила и налазила подпор 
игне.</p> <p>Српска аристокрација, која је већ била камен потстицања противу правитељства — пос 
ачкали, па опет зато власт турска, која је <pb n="39" /> Србијом владала, није их од насиља ови 
неби снага народна мало опоравила, која је већ двадесет петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но 
<p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена била... 
 сведоке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, где почивају кости њ 
дстављен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла, прими 
ења владала је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун забун 
ло; то показују она мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно изво 
би.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављивали су се ови исти при 
 <p>Сама пак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовања, непрестанце с’  
на свог стојећи одушевљена Љубица, која је дубоком проницавошћу у траг улазила свима сплеткама  
пак одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, пр 
приспевши седоше сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окружне одређена.{S} Ови су  
ањени падају!</p> <p>После победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мр 
рске и бреговима старе Маћедоније, која је стајала под управом Јаничара и које је предводио дал 
д оних грана Француске револуције, која је имала да цео свет обиђе.</p> </div> <pb n="42" /> <d 
 јунаци борили супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из големе турске царев 
мрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> покори 
ане Милош на једној слици трибине, која је напред мало изтурена и стојећи гологлав овако народу 
на била из големе турске царевине, која је бројала 45 милијона душа, и чију је војску предводио 
ш, зачуђеним очима турске светине, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају п 
међу тајним учесницима оне завере, која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила 
ој изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдекојих српских жена.</p> <p>„Љуб 
ешке неблагодарности према Русији, која је мислила или боље рећи, није престајала њега уверават 
 је он говорио народној скупштини, која је по његовој заповести сазвата била: „да даде рачун на 
вој и оној жалосној драми српској, која је после у Србији одигравана:</p> <p>Почасно обновлење  
сваким даном злоупотребљава власт, која је уставом дана разним гранама правитељства, и да на то 
ештину.</p> <p>Заповедајућа власт, која је због рата установљена, била је у рукама војвода.{S}  
рисвајају себи моју врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за изве 
уке узети, да бране своју слободу, која је драгоценом крвљу њиховом купљена била.{S} Русија при 
 <p>Оба детета загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> < 
створи она у Србији једну странку, која је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвоља 
ода, знао је само за једну Турску, која је полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она 
воме уз гусле једну народну песму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајк 
е и срца свога подпомагала заверу, која је имала лицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да произ 
ди ову високу и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем доб 
и неким пословима излази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — узда 
че:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жалосни п 
 на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, настави са нестрпљењем, за које М 
шта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју по 
 овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена била јако разграната и да потп 
о је непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут пред 
оворе мира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним биткама добро застра 
 браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке 
законима народу осигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек и 
ела окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно  
коју је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога бе 
 заточници светога савеза....{S} Турска је опет повратила своје старо господарство у Србији, а  
од нашег простога народа, љубав братска је претерала све границе фанатизма. — Име брата јесте н 
е Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, но напоследку остане без уважења.{S} Вој 
ачаства, и особитим напором придржавала је народност своју, која се крунила под политичним удар 
адовима.</p> <p>С дана на дан откривала је турска полиција нене потајне завере, које су народ б 
а.</p> <p>За неколико магновења владала је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази о 
 очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Ср 
скидајући очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико магновења владала је 
нцуску годинама 1800 до 1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по це 
слобода» — и са особитом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобо 
ла је ову решителност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег одушевле 
јама у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је наручено било да доказују 
што радити нису морали.{S} Русија имала је без <pb n="196" /> сваке сумње велики интерес, да Ср 
били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан О 
је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сносити љутину и халовитост 
ела с портом свршила:{S} Србија постала је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке,  
 срећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све 
а сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег 
ст, која је због рата установљена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чет 
ција Србије, после савршеног мира, била је организација оружања...{S} Уговори сад у Цариграду д 
 свакој вароши, до најмањег сеоца, била је управа предата кметовима или општинским старешинама, 
а моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од важности оружја гонитељева, то  
" /> коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрз 
ја окружава малу варош Крагујевац, била је опредељена за ово велико празновање.{S} Јошт пре мес 
и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после оних великих ратних напора и великих  
ан случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели у заједници братској и по пр 
било.</p> <p>Столица управе српске била је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у години је Милош 
/> удаљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало  
су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које 
кружја бирала, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Мило 
спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила је она већину присталица својих у совјету.{S} Они совје 
но је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и донешеним законима при 
дељена и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца 
</head> <p>Једног зимског вечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене с 
на, пред храбри своји Србијанци, видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она с 
ободе војевали.{S} Мати Љубичина видила је своју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, 
 њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад с 
ију за себе задобије, а Турска налазила је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом м 
>Код оба двора намера Милошева начинила је велику забуну.{S} Искључење породице Обреновића са с 
 Турчина, овог мрског господара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се  
убка сабље турске.» Ове речи изговорила је она са највећом разјареношћу и чуством пуним осветољ 
снажног држања народа српског, зависила је верност порте у извршавању примленог <pb n="112" />  
ика новост.{S} Омладина турска узносила је ову решителност Махмуда, пљескала је рукама на ове н 
 и невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, под којим је цео народ срп 
га дубоко увређена била; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у ов 
тољ на несретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и 
, несретна њихова родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца 
сподара Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} У ме 
еде, која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, да потр 
 пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до очите своје материјалне пропасти, големо 
им.{S} У такој грозничавој тишини дошла је била већ и година 1792.</p> <p>Научени људи говоре,  
ство било је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <pb n="115" /> била.{S} Милош 
као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не ги 
ђу њима само какови пролом спазио, одма је то на своју корист употребио, секао их је као репу и 
S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу правед 
љским, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Непрестано настојавајући  
 великих и пробитачних установа, којима је Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвез 
вима или општинским старешинама, којима је старешина био кнез.{S} Свако пак окружије имало је ј 
 од Србије своја висока осећања, којима је он према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ 
анама, имала је она тајне уходе, којима је наручено било да доказују користи, које Србија од уп 
мо неки незадовољници у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли с 
инуше многи знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом попл 
 шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, како од свију страна прегнуло се з 
да тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шт 
на супрот Турчину.</p> <p>Величанствена је и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упут 
вника.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена је на 17. окружја; већа окружја подчињена су начеонику  
ење задобио.</p> <p>Цела земља подељена је била на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај бр 
лиције.{S} Министару финанције поверена је била и трговина, а министар правосуђа био је уједно  
156" /> његова реч повторавана и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти, знао је 
 лична слобода свију грађана проглашена је, сопственост њихова неприкосновена <pb n="174" /> је 
га и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину да 
довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим непријатељима расплодила.</p> <p> 
пуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу сваке своје личне опасности, са отважношћу и 
 време Милошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и 
—</p> <p>У тешком робовању турском, она је свако сретство, које јој је давало прилику да господ 
тављати кнежеве, да земљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно мес 
а, примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да с 
а на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу,  
њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима око границе путовала, да народ 
 жалости за њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнај 
ало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, нег 
и учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким  
 је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и  
ке.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га 
а буде одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужасно је <pb n="54" /> помислити о о 
ажава оно и потсмехно лукавство, држања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови 
на држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добро расположен.{S} Лепо пак н 
веног изгледа у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга 
а једна стихија дивље необузданости; та је била необузданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} Па 
 је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје 
бру.</p> <p>9.{S} Архијепископска плата је 6000 Ф.—а Епископска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу 
 страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш; <pb n="134" />  
ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било; то показују она мудра уређења, која је 
народује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанственији и најрадоснији дан за народ с 
њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа изгинуло самном, па неће бити никакве неправд 
/p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга његов 
ош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад 
ама.{S} Помоћу речених радина уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; д 
остан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину сво 
ека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p> <p>Мало после 
они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депута 
несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја 
 могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви одлико 
лармање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта је могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити, кад  
их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p>  
 наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога навршила, и она се 
 радо гледао милоснице...</p> <p>Љубица је овим поступком мужа свога дубоко увређена била; ћуте 
рски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удо 
 у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> 
своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале 
обода!“</p> <p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт је 
а.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за непознатим — ова морална бољетица  
 очима стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање страних сила прерађен — сравнио са про 
а, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо ве 
држи, то изванредно благоволење — којег је он предметом — од стране његовог величанства императ 
/p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе  
ојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> <p> 
лињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени ост 
сији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, 
вима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из ко 
ла прерађен — сравнио са пројектом, ког је Милош народној скупштини год:{S} 1825. предложио; а  
рави мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом 
о врховни вожд <pb n="113" /> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је д 
оји је са правитељством дописивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све вр 
бне речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n="136 
година назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки јед 
н на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се, да умни развита 
прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потресао своју тиху пустињу,  
аповести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излази 
ажавајуће магновење — престане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење бе 
роковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је н 
ом потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p> <p 
е управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорског посланика  
и најрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео 
 народ супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну иза 
је тај народ пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n="12 
е и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1830  
“ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним  
аперен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну  
Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично нар 
а свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бит 
 отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну такову песму отпевао Милош, у највећем одушевл 
ским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је то на с 
ницима кроз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он 
донешеним законима прибавила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био 
еђу два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање  
гу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети и оно ш 
о за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Т 
е он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрск 
неуважавамо.“</p> <pb n="214" /> <p>Кад је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни 
 којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — о 
мет је данас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благо 
 независност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља готова, 
 он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју малену кнежевину тако уредио, оста 
је све труде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи див 
а, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:< 
 јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и от 
које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ,  
ас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p> 
 позвати ни противити није смео.{S} Сад је требало <pb n="151" /> други начин узети, ако се мис 
 би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблагодар 
раторском агенту и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигархијск 
те земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то је Мило 
>Слово Милошево на углед.</head> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на главно 
на највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одг 
овој сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане износити околишењ 
род весело усклицима поздрављао, поглед је Милошев изражавао оне горде радости, ону утеху безкр 
оме чинио.{S} Неколико тренутака поглед је његов непомично управљен био на Султана, а затим про 
/p> <p>Послушност законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Срб 
едио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору своме држао, кад му јави 
 овде испричан; који <pb n="211" /> год је познавао халовитост Милошеву, тај је морао стрепити  
Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски противу Турака листом устао.</p> <p>Рат се за 
 је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множина народа опколи ко 
и свакојаким видом показивали.{S} Народ је руљом у хајдуке одлазио.</p> </div> <div type="chapt 
 Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику отачастољубиву власт, ма да је о 
 и задовољству приватна живота, а народ је српски <pb n="226" /> после 27. година на својој све 
те на оружје, време је!» —</p> <p>Народ је српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S}  
ртвовањем од стране Срба.</p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је једном Милош — «кад срце десни 
 политичко биће утврдити.</p> <p>„Народ је“ — говораше он — «једна велика породица, од које сва 
вору, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљи 
за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једи 
ко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов  
о утврђивати; но Милош знајући од какве је важности то место, нареди да се одмах на њих удари,  
 свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевник српски „Вук  
> ово ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ов 
за повратак изгубљене слободе...{S} Све је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одг 
ти могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом рус 
утак“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатеље ва 
њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знат 
.{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близа 
отивстати!“—</p> <p>-------</p> <p>Овде је сад сљедовало једно од оних немилих призора, којем ј 
су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и 
сладости у грубом занимању пастира, где је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим мла 
тужени бегао је у стародревне шуме, где је налазио своју потпуну слободу, пошто се је напред уд 
ја се одустане.{S} Паша београдски, где је била столица управе Турске, добије од султана налог, 
народа; показаше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ  
своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, 
и смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабријих војника — види 
 у Крагујевац за 16. новембра 1835. где је била и столица правитељства.{S} Но почем и народ у С 
евојкама.{S} У месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли за једног п 
 Кнеза није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових великих услуга отачаству указани 
 извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима налази и да турск 
су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио главом погрешку своју, што је из земље побега 
је су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће  
 године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљу где год с 
д северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи усправљеном руком главу своју 
подељена је била на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале 
вим лешинама поља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он ниј 
 противу овладе глупог сујевјерја, које је као морална проказа растварала дружевно тело истока. 
уважење и поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са земље отачаства њег 
и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да  
на његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „До 
укама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb  
оша на живе <pb n="181" /> услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султ 
свагда десна рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем указала — велике су.{S} Сваки је ж 
здалека бројати све велике услуге, које је Русија 1833. год. Србији у делу српске независности  
и вешт у познавању љутске природе, које је најважније знање за онога, ком је суђено да над друг 
ћ за велике труде и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што  
зул на крају оних списа подписује, које је он спремао, да народ свој подигне на један степен ви 
већ је држан као непослушно робље, које је турска батина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна је 
јући на <pb n="191" /> њихово име, које је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На о 
егињи Љубици пребацити оне побуне, које је она више пута потстицала на своју сопствену опасност 
</p> <p>На ово високомерно питање, које је истог вечера сретном господару од Србије до ува дошл 
 И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистателном портом заклучила — савесно испуњ 
едоносно оружије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тих 
 други опет да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, па 
а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак 
о уређење правитељствено у Србији, које је уведено на основи по све слободомишљеној и уставној, 
 и она ме отпусти са величанством, које је само једној књегињи својствено.</p> </div> <pb n="21 
 одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало <pb  
, није правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи његови неп 
чи стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио народној скупштини, која је по његовој за 
ли очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Та 
 у главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и под 
вати могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које 
упку дело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и подигне благост 
ећма узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладн 
ки неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке проп 
и своје звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Ко 
 славу пожње, за превелике намере; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је сп 
ије своје богатство, <pb n="65" /> које је задобио... и да личност своју и породице своје обезб 
нање красног светског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору ов 
, да је изневерио народно дело, за које је толико пута био жртвовао живот свој, који се сав све 
 руски о оном престолном слову, за које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S} Но сад 
ошто се је напред удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа. 
екао и велике <pb n="48" /> услуге које је он отачбини својој првим даном побуне српске учинио, 
/p> <p>Чувствена жестина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење — прест 
 је стајала под управом Јаничара и које је предводио далеко чувени паша видински Пашван Оглу, о 
казао маломе пастиру, да место ово које је њему случај означио није за њега? — или је можда, за 
овери родитеља свога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од  
 Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити 
ему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски ниј 
 веома умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам госпо 
 у ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо  
рукчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенито, понудила ме је 
а уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» —</p> <p>Народ је српски на све стране испуњен био 
ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило одвећ весело у светковинама, одавању и при 
ила исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење праведно делила.</p> <pb  
 за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турчин по 
а закриле бегство његово.</p> <p>Крајње је време наступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђ 
ост у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што му је неограничено п 
је свога погледа удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ — пов 
бови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју и н 
осијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јун 
ењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску во 
ку власти владаоцу остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејати,  
>Овај жалосни призор за мење времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" /> 
 коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p> 
м са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици триби 
тересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, ко 
и овоме одговору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n="164" /> придржавати умео, полож 
вно јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је задоб 
грозна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да му 
и и умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао је 
а које благодарност буди ономе, који се је жртвовао овим магновеним интересима, свршило се ако  
лаву под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учин 
је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су дру 
т, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака пог 
 у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других  
начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разгово 
ма около цркава и манастира, скупљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8" /> бесконач 
 сретних дана књежевине своје, сећао се је господар од Србије; оних пријатних утисака, и оног м 
воју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb n=" 
побуњених робова даде исећи, подужно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Ов 
налазио своју потпуну слободу, пошто се је напред удружио са онима које је раван случај у гору  
а кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци оглед 
 скупштини лишио Карађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за сво 
мена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси пла 
лазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сен 
до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати грађанске одношаје јавног права свога и 
Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p> <p> 
ила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја води 
ма поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито поверење задобио.</p> <p>Це 
шта људских удаљеним и неприступним, те је он ту често проводио читаве седмице, а често проживе 
ђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство њего 
 пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило 
> <pb n="170" /> <p>Дело ово од особите је знатности, и било је за целу турску царевину велика  
ђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао 
ла владати, њено мушко посредовање више је пута збунило Мијајлове министре.</p> <p>Једног јутра 
владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа 
ала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја са 
м у својој ниској и маленој собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника допре д 
г дана множина народа опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да жив 
д је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана ув 
капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и метне 
за собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Руси 
је било викати на самовласт онога, који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке ве 
ло из слободне воље самога народа, који је прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на то 
 материјално стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово у 
шу!!! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, ко 
придржавати умео, положај Махмуда, који је са укоченим очима гледао овог србијанског простака,  
 хтеде да подпише повишење пореза, који је већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> 
тану неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодушију Милошевом захвалити, ус 
 речи једног Француског научењака, који је кроз Србију пропутовао и својим земљацима књегињу Љу 
у опозицију и оборити овог човека, који је доста незгодан правац заузео био, јер није трпио да  
о Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље каб 
ти увредило је и једног посланика, који је сљедећим речима изразио своје незадовољство у пуној  
кружије имало је једног началника, који је са правитељством дописивао и ког је именовање Милош  
ову другог сина Милошевог Мијајла, који је увек живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио 
ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држ 
ском обиталишту српског господара, који је сад постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је  
ист сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, 
то се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима мира освећен.» — </p> <p>—„Ја се неопомиње 
остарах да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гро 
 га под руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука  
{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме 
ше се, изузимајући јединог Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, невера браћи својој  
аздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао велики уплив код совје 
аје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао 
су биле позване да прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину његов 
његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу п 
очео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са ж 
то — овог неразлучног чувара свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе 
зином изкрсне човек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким обод 
</head> <p>Устанак народа српског, који је 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од  
учи разне промене устанка српског, који је робове поставио у ред слободних људи.</p> <p>Усред у 
јета, и то совјета оног раздорног, који је страним сплеткама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја са 
ског за првих дана владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи с 
 и Милош са осталом војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да  
, да поврати Милоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати зем 
ом набавимо јавној благајни порез, који је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је определио свешт 
, био једини човек у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у страном свету задобит 
 целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци 
{S} Ово је једини владалац српски, који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног звани 
 требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законода 
 опет преотети.</p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад н 
ш није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} Он има 
е, подигнут је био један брежуљак, који је украшен био заставама и зеленим гранама.{S} На подно 
 жалоснијим посљедицама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на 
иви.{S} Милош је био једини човек, који је могао владати и обуздати српску револуцију и учинити 
дарства турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, грозне доброд 
— рече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер мој 
о да говори у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни  
Но у овом последњем судару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана,  
раду у присуству паше обнародован, који је као комесар блистателне порте, народу исти растумачи 
 и дубоко проничући дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и миро 
гово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован стајао, рече му са свим 
вши Архијепископ београдски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и 
одло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо 
та Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет  
ом према Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари з 
својом на једном зеленом брежуљку, који је растовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерн 
врдања, које може свакоме владару, који је уставом земаљским обвезан, да народу о своме раду ра 
> <p>«Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми може 
ако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи, сваки дан излази да види ш 
 ствари успоставили.</p> <p>Милош, који је делом за војеног диктатора произведен, био је задахн 
 незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен 
а из поља доведу остатак топничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће  
 извиде разлику између два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстал 
 под заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међ 
 им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници  
илази онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није 
андра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био. 
ћује.</p> <p>Императорски посланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Ми 
ега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа свободоумног, није правио завере, да дело о 
тити што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом својим, а са оружјем у руци за триде 
ретстала, он је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако во 
ом победили голему турску војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредни 
ена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су 
нута била сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки ј 
 ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашњ 
 народњем указала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љуб 
у је истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после учиње 
шију Милошевом захвалити, устане колики је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Д 
очи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гла 
су апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски је народ такођер на славу свију позвао се и слава се од 
јег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, јер с 
 се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега,  
 је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да  
 дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити 
а старац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљ 
неповерење било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — б 
 неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио,  
њему случај означио није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српских јунака, поче 
 док седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он  
м пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике силе, које шире своја сна 
ам ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, 
агујевцу определита.{S} Двапут у години је Милош обилазио села и станишта, само да се извести о 
ак: исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао на новопридобијеним крајевима Сербије.{S} У сл 
ођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао 
{S} Слава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Ј 
у дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће  
тена мача као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои ј 
та желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кр 
с.{S} Но једна слава није довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити спавајући народ, ко 
доба није требао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или оно 
отом проста земљеделца задовољити, нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мут 
 и обуздати српску револуцију и учинити је за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узакони осло 
олико бриге труда и стрпељиве умешности је стало и требало уставној Србији, док је приволела по 
 био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су до 
 полунезависиост Србије.»-—</p> <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима г 
од је познавао халовитост Милошеву, тај је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом пр 
 оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" 
дличном пристојношћу захтјеве, које јој је Србија предложила: да призна независност њезину под  
и дух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој Србиј 
урском, она је свако сретство, које јој је давало прилику да господари над срцем свога мужа, уп 
вити два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она је н 
, па истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који о 
лазила под теретом заштите Руске, којој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар ов 
одила се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но С 
обуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћанства 
а оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени господар онај: ком имате ви за све благодар 
еиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека 
и предсједника апелационог суда, једнак је са чином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена 
 којој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} 
 сваким <pb n="37" /> даном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна стихи 
ти спорину радње канцеларијске, но ипак је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су каков 
здишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо д 
азговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на исто 
ка земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим гнушањем Мило 
о.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </div> <pb n="168" /> <div ty 
Један час после свога доласка, посланик је руски поднео господару од Србије: «уверење високог у 
ост и храброст његову.</p> <p>Свештеник је овај већ двадесет година војевао у редовима првог ус 
тити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неко 
је стало и требало уставној Србији, док је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да се у 
{S} То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли к 
рима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад 
ме по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. —</p> <p>За издржавање кнежево и његове поро 
но ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кар 
омах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ  
да слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трајућој <pb n="9" /> појетичкој и светлоз 
да сте потегли несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, д 
 добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим м 
 на започетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су 
<p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> <p> 
у промету трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са прави 
ло једно од оних немилих призора, којем је немогуће пером израза дати.</p> <p>Милош се усправи  
али...{S} Но својим наравним проницањем је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из  
 приповеда, откривала <pb n="220" /> им је сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства с 
 оруђа за земљедељство набавити и та им је под надзором општинских старешина за рад давао, не ш 
ду.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И  
ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n="70" /> <p>На цвети 1815. год. иск 
јасни и дволични превод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио р 
е.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и  
сном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену слобод 
њетење власти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији приписују 
 па глас и одушевлење свештеника, којим је речи ове изговорио, даде овом призору сасвим други в 
а одобрење <pb n="127" /> Ферман, којим је порта даровала њему достојанство владара.{S} Милош т 
городне жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију види 
Више пута при искреном разговору, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често  
лан преле около једног стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор о 
 је она мрско ропство турско, под којим је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај био је за  
била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је духом задахнута била сва омладина Србије.{S} Сваки ј 
унила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и донешеним законима прибавила, а 
ји је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је определио свештенству наплату, да може часно живити  
аћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај  
морамо овде ону љутину споменути, којом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је  
 које је најважније знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се са пу 
живог сараните поред оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ова бу 
ила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n= 
сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена била после ослобођења њезиног од Турака.{S 
свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство постало тако несносно, да је морало 
исну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да остави место рођења свога, 
да послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунезависност Србије.</p> <p>На гла 
у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново  
Љубице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да с 
већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> </d 
p>5.{S} Чин министра председника, један је исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетни 
ријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један је Алах велики... </p> <p>Живот човека врло је кратак!“ 
шег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних  
> <p>Кнез Милош, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу њег 
орђевић подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњетење власти с 
 тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобијени крајева, а две прве 
естола кнеза од Србије Милоша — довршен је.{S} Питомац императорског кабинета Александер Кара-Ђ 
рви устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је  
едње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови боли почну га  
 та депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића: «који је од та два превода правилн 
е над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно поврати 
ани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољства, која савршено дозвољ 
ви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима својима подузећима поступао са важношћу и поуз 
ни што супрот воље његове закључили, он је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, г 
г пута хтео издајицама да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло 
је на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је 
ди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана уведен по постојећим обредима и тек што 
жевског <pb n="172" /> представника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Мини 
анесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно м 
хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На п 
 усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти п 
испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће из општег уверења и 
 живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао  
: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је вод 
сле ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај  
вор збуни мало отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским про 
особан за довршење народног дела.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек у целој Срб 
 њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} М 
за војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суграђанима изгубљен 
ао што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорством свога вазала против 
ника, које он нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је 
о стази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитање < 
ије дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> жељама нашима на путу, мисмо г 
се на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где п 
а — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакш 
ош није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се  
ења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао народу и себи слободу и  
дник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p> <pb n="212" />  
ка деца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао 
ја су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти као подчасник, и ту ј 
Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати и 
е зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију  
мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљ 
није био у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после он 
ега се у разговору придржавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се у чем 
је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живо 
ерење спроћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p> <pb n="153" / 
разованости напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником т 
е могао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у  
ма довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао 
ва његова истерало, удивљење.</p> <p>Он је заиста, тако радећи имао велика основа за своју поли 
власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благо 
{S} Светлошћу науке и изображења требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно 
вање, а редовима непријатељским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови про 
.{S} Детету јошт од 12 година поверавао је двадесетогодишњи младић све своје намишљаје.</p> <p> 
а времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за 16. новембра 18 
 по граду, равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p>  
ерано чувство отачаствољубља подрањивао је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карак 
.{S} Министар иностраних дела извршивао је уједно и дужности кнежевског <pb n="172" /> представ 
м био, за пуних петнајст година ратовао је противу големе турске силе, коју су најславнији ђене 
агао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године ишао је са братом своји 
их немилих господара.{S} Оптужени бегао је у стародревне шуме, где је налазио своју потпуну сло 
ћ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње уређење земље обраћати 
ожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та са 
и и уважавајући та предања народња, дао је он све старе преповетке и народне песме, које су сла 
 простоме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељство набавити и 
 Обзирући се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша 
а прага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио  
справи ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштро посланика руског, истера му црвен на ли 
њен — са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S 
 подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што м 
г доба и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, м 
о поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о с 
рота; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њем 
ни својој да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове знамените речи 
 слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше,  
</p> <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем чове 
«Кажи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни бо 
 народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро ур 
ба.</p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је једном Милош — «кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ов 
лош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима својима, да ће народ самном бити и да 
која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих ни 
n="51" /> <p>По извршеној пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој би 
</p> <pb n="117" /> <p>Шатобријан рекао је начином њему својственим: «Грци су јуначством и храб 
Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, до 
 до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «извор и узрок толик 
о примици.{S} Пад једног човека повукао је за собом пропаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе с 
целим својим ђенералним штабом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи 
ар.{S} Министар унутарних дела, обављао је и дужности министра војеног и полиције.{S} Министару 
он постане њихов предводитељ и управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци 
и посланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност 
ским.{S} Он као глава народа свога имао је пред очима само интересе свог народа, знао је само з 
раховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега дола 
 извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по њего 
д очима само интересе свог народа, знао је само за једну Турску, која је полугосподар над њим б 
к српски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за само његово незнање красног свет 
е било; но Милош искуством научен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је ус 
на важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султано 
дно до другога и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази. 
евао земљом управљати, а тако исто знао је праве услове народности српске поњати.</p> <p>Пре св 
ега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независности и слободи своје отачбине — бој  
је, које је народу своме учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што није могао рану преболети, да п 
одина своје непријатеље побеђивао — пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је срп 
Кара-Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} Аустрија под својим надзором држи српск 
 твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је сплеткарењем својих великаша, а не зато што је народ 
{S} Као млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских бораца као прост војник и ради п 
што у држави потпомаже уметност, ступао је крепком стопом по стази сваке позитивне поправке.{S} 
ло, замишљен и озбиљан поглед одговарао је потпуно његовом телесном саставу.{S} Био је нестрпељ 
де као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, 
„Али господару! — овај други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми с 
ибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред  
Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је употребити јошт једино сретство, које му је заостало 
у.</p> <p>Неколико тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је 
траховити глас: «на оружје!» — потресао је Србију од једног краја до другога.{S} На уговорени д 
самим собом, у једном магновењу схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> < 
од запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне растове Шумадије, пробијајући 
p>Као врховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} На 
на и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за само ње 
е, у породичном животу губио се, постао је — кукавица.</p> </div> <pb n="59" /> <div type="chap 
икад побеђен а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме 
о превијати и лечити рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг заробљене жене и старао се, 
у српске независности учинила; подсећао је Милоша на живе <pb n="181" /> услуге, које је Русија 
Устанак Кара-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да  
буну.{S} Код народног свештенства нашао је у томе јаког одзива, њиховим <pb n="78" /> настојава 
авне саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји 
ао је стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо бо 
не вести, народ занешен од радости ишао је к ниском обиталишту српског господара, који је сад п 
} Јован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.» 
ас отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављају ку 
тране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, 
ет гледања и свеопштег љубопитства, ово је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и с 
 занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се  
м.</p> <p>По свршетку једне године, ово је дело <pb n="171" /> свршено било.{S} У овим делима н 
љску и законе народна скупштина.{S} Ово је био други красни део посланства Милошевог и сад ћемо 
Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је имао срећу кнезом ср 
е више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пр 
е по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу 
ин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо 
који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне С 
ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђ 
 да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком  
од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. 
а слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудноватије на свету, које кад чују н 
м гомилама, особиту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дошао,  
имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престолно слово произвело живе приговоре тих дворова 
 смислу <pb n="188" /> управе, и његово је величанство заповедило мени, да вас нарочито позовем 
, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за д 
оје земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било, ниј 
ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаство је бесмртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, к 
други човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позније доба сама водила —  
о му је за одмор служио пропуштао, него је почео изучавати на изуст народне песме, које тираниј 
љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излагала за другога, само 
нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој девојци, коју је он замишљено глед 
званични преговори; но кнез српски дуго је размишљавао о предлозима онима који су му од дивана  
оводио читаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћ 
ао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати,  
ју љутину.{S} Увреде њему нанешене умео је опростити, но за неправде другом учињене био је неум 
и Милош.</head> <p>Народ српски преотео је од Турака неки део своје земље и у народности својој 
 «Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт на б 
</p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући  
ом за војеног диктатора произведен, био је задахнут величином свог позива, и способан за доврше 
ео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је често на тајној аудијенцији код султана, без да му ј 
отпуно његовом телесном саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њихов 
обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промету трговачком, доцније пак и са 
ла и трговина, а министар правосуђа био је уједно и министар просвете.</p> <p>2.{S} Успостава с 
.</p> <p>Нов устав на овим основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у присуству паше об 
жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишт 
врженика у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образованости напреднији од Милоша 
тити, но за неправде другом учињене био је неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p> <p 
род српски стењао.{S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је 
ав у народу прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ исто онако к 
робова!» —</p> <p>У самом Цариграду био је Милош најславније дочекат; пролазио је кроз варош к  
француски говорити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није 
и поред другог драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произ 
е у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности избавлење и ослобођење отачаства, док се  
 је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао  
 славних људи продаваху, гомилама врвио је свет, да види његову слику, која беше са цртама јако 
ај:</p> <p>Једне пријатне вечери, седио је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом брежуљку 
ио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собиц 
али.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари Петроније певајући по обичају своме уз гусле ј 
је порти сване године плаћао, ослободио је народ од десетка и других дација, које су Турци, гул 
јом домаћом чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји 
са вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Ма 
тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он ни 
 је Милош најславније дочекат; пролазио је кроз варош к палати султановој, на коњу источно осед 
.</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам 
и у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, који су му саветовали да беж 
подару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</ 
 порте» — а превод Петронијевића гласио је: «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже к 
исоког положаја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, погледе свију главни људи, а доцни 
угосподарем!» —</p> <p>Долгоруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног прост 
рској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који с 
 турском нагоњени народ српски — скочио је на све стране на оружје против својих угњетача.{S} О 
, решио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије.</p> <pb n="17" /> <p>Од час 
p>Овај јуначки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Срб 
ћи усправљеном руком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледајући веселу и дражесну го 
 плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он ј 
Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, 
о да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту св 
<p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племените намере његове ос 
е до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потребовао општу потпору од свих 
азиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га ниј 
? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш 
на турску страну.{S} При свем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се ја 
упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кнежева признат био за врховног господара о 
ку приповетку о «Краљевићу Марку,» како је овога клетва очина до тог срамног понижења довела, д 
а, који је већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> <p>«Један тренутак“ — рекне она 
ва.“</p> <p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са последњим узд 
је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је чест 
овим листовима видили, колико је и како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за независно 
ј кнежески престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </div> <pb n="110" 
нез од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Милош постао идолом српскога народа, и зашто је наро 
 најхрабријих војника — видили смо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са обр 
 за обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не и 
били.</p> <p>После једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ 
: «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Т 
е његове врховне власти; и по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, који је те з 
претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити 
је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србије, све  
ала новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, 
лободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неуст 
«јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва младост Ђорђева.{S} Мало позније неми 
и совјет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb n="60" /> било.{S} Ове совјетнике су о 
>Ми смо у овим листовима видили, колико је и како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за 
рбина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по и 
 није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} После дугих дебата, при 
престано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му је последње ратов 
огађало, то нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког ис 
а се испунила“ — придода старац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. 
ма народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а  
, који као напрасит и самовластан тешко је сносио икакво ограничење његове власти.{S} Милош је  
ржавање кнежево и његове породице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове  
едину између мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година 
одир и са становницима варошким, виђало је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само глед 
ова верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи  
стазу политичног дивана навести, ваљало је самом султану да започне извршивати заповести, које  
а био кнез.{S} Свако пак окружије имало је једног началника, који је са правитељством дописивао 
наке, нису могле вечито трајати, морало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени  
 српске поњати.</p> <p>Пре свега морало је материјално стање Србије у језгри својој војено уређ 
ју малену кнежевину тако уредио, остало је том великом државнику, да даља далеко важнија и већа 
д смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и др 
>У целом овоме заробљеном народу куцало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављ 
/p> <p>Својство ових поклона, произвело је највеће учешће код Мусулмана.{S} По народним обичаји 
о насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерадосно поздрављао, као <pb n=" 
вај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он им 
> <p>Заплашити карактер овог рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове пристајала, 
 послу само мимогредно улогу игра, било је доцније душа свију преговора и није остало између об 
ука или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и пробисветова <pb n="38" /> т 
це, у овим данима великог искушења било је чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала п 
:</p> <p>Почасно обновлење совјета било је већ закључено у општем договору.{S} Но Русија, која  
о сви имали право, ваше неповерење било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме 
се мире.{S} Магновење за преговоре било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба поту 
ело ово од особите је знатности, и било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омладина т 
"193" /> <p>Међу самим пак народом било је такођер незадовољника, но народ се није тако лако да 
<p>Да последњег часа држање његово било је пуно достојанства и благородства.{S} Кад <pb n="206" 
од совјетника.</p> <p>Мњење његово било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у пр 
ног турског робовања, земљеделство било је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила 
ења, држање Милошево према султану било је пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели очи св 
роду говорили» — настави Махмуд — „било је предметом љуте критике, од стране тих сила.» —</p> < 
тојности а уједно и одважности увредило је и једног посланика, који је сљедећим речима изразио  
—</p> <p>На овом далеком путу, долазило је просто дете у додир и са становницима варошким, виђа 
/> савез — остало сродство пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је закл 
ржати жели и само у овом погледу желило је његово величанство, вама лично доставити упутства, к 
 свима биткама придржавао.{S} Но колило је задобивена победа славном делу његовом помогла, толи 
европејске државе.{S} Све ово закоснило је досад установљенија, за која сам вам лане о светом Т 
орно и озбиљно држање народа узнемирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ 
> <p>Путовање кнеза од Србије, жуборило је непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S 
д.</p> <p>Његово величанство» — гласило је писмо — «сматраће онај дан за најсретнији у животу с 
отстрекавање својих попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери сво 
скао.</p> <p>Детињство Ђорђево протекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радос 
 по одличном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов положај тек за који дан; н 
лах велики... </p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенци 
ховни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је чудновато расматрање једне са свим просте и неукроће 
и остали будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јели 
p>Ово благородно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреб 
ло слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство постало та 
у непобедимост.</p> <p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све 
о, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи по 
зоре да одпочне.{S} У целом логору само је један једини човек будан, и на ногу он бдије над сви 
 места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући из гла 
и усне своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва младост 
 скупштини поднео, нема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мисл 
ошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се в 
 и смерног.{S} Његово држање посматрано је, свака <pb n="156" /> његова реч повторавана и мерен 
оружје из руку испуштало није, но једно је само пред очима било — одупрети се сили тираније, те 
унака, вама избраним господо, остављено је да довршите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отача 
а оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставобранитељи по целој Европи разнели били: 
зданија па до најнижих прозора, окићено је заставама народње боје, цвећем и зеленим гранама.</p 
користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узвишеном господару до знања, да се неки високи 
чувство годинама све већма ладнило, оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Милош  
 народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, које мо 
ду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изасл 
 дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.</p> <p>Испуњујући ов 
он према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с 
 обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорн 
/p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужасно је <pb n="54" /> помислити о овој неразрешивој гатки, о 
своје намере.{S} Но овај поступак јасно је показао; да Милош неће за живот главе своје, да се о 
угњетене потпомаже; свакако пак извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у рас 
 Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама 
уги изванредни човек тога доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагало великодушно повер 
Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S} А зато 
 био, за кога час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац просто као и остали војниц 
данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере п 
 ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува м 
 био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите 
примити могао све посланике народне; то је <pb n="133" /> Милош ту скупштину држао под ведрим н 
се повући натраг са мојом породицом; то је сретство за измирити све“ — придода он са подсмевају 
 ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз нар 
ао народног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио народној скупштин 
 оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но почем наши свештеници несм 
о пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напр 
те водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а  
и и најискренији пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја 
о то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како нај 
зи постојана — установљена.</p> <p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и  
 Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за стол 
<p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216" / 
азнела.{S} Његово јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, његова нечувена освајања и с 
им услуге чинити.{S} Народ српски често је био несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бог 
вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким <pb n="37" /> даном расла, ипак ј 
во није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала 
ци обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом носио, и што је између два  
обиту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дошао, да буде учасни 
мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пред његовим ногама иштући благослова; за ти 
</p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и с 
зила је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом могла совјетнике противу кнеза потст 
 у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши  
о, певајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове 
> <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву 
Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добр 
ганим ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак је 
ог стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао. 
 постојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која  
ски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи, ко 
како би најзгодније установили оно, што је најпрече, најнужније и најполезније нашем отечеству. 
тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост б 
 — Треба бити поштени признати оно, што је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није д 
у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу давно ве 
> скупити веће скупштине прво зато, што је превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо 
азвата била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа радио.» — Тако се учтиво према н 
ђе је платио главом погрешку своју, што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војни 
едајући веселу и дражесну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb n="55" /> удаљена била.{S 
еза Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа р 
сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кар 
ана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису добивале никакву плату од св 
и и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго 
из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новинама оглашен био, да с 
илош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S} Час  
ерно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установи 
е на десном рамену његовом носио, и што је између два прекрштена мача као крст изгледао, говори 
} Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су закло 
 то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, 
великих услуга отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Мило 
о људе, који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом своји 
ево пророчество се испунило.{S} Тек што је свитати почело, турска војска халакајући удари опет  
и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног  
ли би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но Милош се није на те пр 
 да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом министру руском Рикману рек 
 страшним у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Мило 
ако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После  
и Милоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој н 
 јадна политичка жртва, која се као што је опште познато, једног јутра попела на књажевски прес 
еколико тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је проти 
овање.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња места ра 
ор за мење времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" /> год је познавао х 
и, подужно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба 
шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на 
 једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда 
S} Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су пред ов 
ткарењем својих великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике труде и заслуг 
ком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што их је од пре 
ога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <pb n="177" /> испод ру 
<pb n="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена била, ниј 
оду свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити што  
 постао идолом српскога народа, и зашто је народ после толико година једним гласом захтевао, да 
оцу остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејати, међу тајним уче 
агостања људског и среће државне, пошто је земљеделце ослободио од множине дација, које су на њ 
могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу с 
 осрамоти једну младу девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата  
имером покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Његова потајна  
и ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио сплетке, које отуда полити могу.</p>  
 је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац врло добро знао, да би без преображ 
се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао преви 
и Турској и других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се са дв 
ао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао земљом управљати, а тако исто з 
 али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слобо 
ри свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа  
 политичкој борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, која је у свим гранама правите 
аједињена била са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} За 
вде јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај више година под турским ропством у синџиру 
жавама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити народу п 
има имам -један званичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и 
е душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Ср 
оша и Мијајла престола лишиле — предмет је данас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље п 
опасности известити?“ —</p> <p>«Предмет је овај врло важан» — одговори султан — «о њему није се 
о.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично народно <pb n="50" /> одело, њего 
сати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он ни 
 каквог престолног слова преписано, нит је по престолном шаблону израђено, па да се у њему које 
ам то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буд 
од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео,  
ући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо јавној благајни порез, кој 
овима првог устанка српског.{S} Старост је изнурила снагу његове јуначке мишице, но кад му није 
ше у притјажање робља свога, законитост је турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бо 
 држати.{S} У сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који је украшен био заставама и  
инета Александер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{ 
е и слављење није власт наређивала, већ је потекло из слободне воље самога народа, који је прве 
> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он 
е и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаш 
ароду показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за пол 
би Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан као непослушно робље, које је турска батина по 
ори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат  
Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. <pb n="205" / 
ђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредељен био, да буде мост за случај каква н 
 у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за к 
 на празник Васкресења Христова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно 
о извојевао народу и себи слободу и ову је земаљским законима народу осигурао.{S} Слава нека је 
во унутрашње организације земље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било; т 
 мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бег 
риближавања, које он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која би се изродити  
покор тај, понижење Србије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год буде родољубивих поштених Ср 
оја је бројала 45 милијона душа, и чију је војску предводио чувени Куршид паша, страшило раје.< 
аде велику власт над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са 
ама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, 
215" /> правилима добре економије, коју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да 
 предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страхов 
е бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе навукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ов 
ашен био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у  
дуго је почивао на младој девојци, коју је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког 
а <pb n="187" /> униште ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово величанство мисли, да би 
з лице, падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас  
и не ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет годи 
 и најважнија наука, <pb n="35" /> коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Тура 
ни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је одважна жена произвела, отвори сад изглед за победу  
рце десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једн 
ве странке равнодушно.{S} Једну странку је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило 
јној аудијенцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило 
 сваку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, зб 
ном суморном ћутљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ства 
обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше 
во му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, к 
 и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што 
грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Кралеви 
амена, бела као снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S} Његово смежурано лице са црт 
>Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благоволећи савет, да остале дане своје  
злату и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили г 
тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која су склони  
потребити јошт једино сретство, које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он на 
доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагало великодушно поверење спроћу свом старом при 
о је могуће залечи ране народу, које му је последње ратовање задало било.</p> <p>Столица управе 
 —</p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличијама 
оду највеће одушевлење и радост које му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гус 
лош је средњег узраста човек, држање му је војничко, опхођење просто а никад подло, често одвећ 
висок, блед, љубка изгледа, понашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски гово 
ши.{S} Јецање несретне девојке, срце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице,  
тачаство своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене свиреп 
, да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <pb n="101" /> Двадесет хиљ 
, гледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне 
кој виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоценог  
одважност за слободом.{S} Приповедао му је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скорим  
неутолими нагон за слободом набављао му је сладости у грубом занимању пастира, где је он уживао 
у — за његово лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне  
 он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употреби 
себе под њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузрок 
славном делу његовом помогла, толико му је великодушије у бојевима код самих непријатељских вој 
 често одвећ достојанствено.{S} Чело му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> уј 
м делом добије круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаж 
о му је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да 
 хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, 
е је до војводског сана узвисио, што му је неограничено поверење и истиниту љубав у народу приб 
а, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео изучавати н 
во Милошево постојано великодушије њему је код својих задобило уважење и поштовање, а код Турак 
лице! рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја са 
.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не но 
је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече посланик — „достављено да на 
p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино пр 
тшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Милошев 
 у једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пу 
оли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати, док седе 
ији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадн 
оји су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чи 
е, да потражи своје рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче  
 то на своју корист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао. 
е стопу за стопом отимајући прогањао их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима, п 
 их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна С 
ари и извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, д 
довао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни г 
је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њ 
оне и обичаје српске крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та 
ајући на колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заруч 
а српског придобити за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о 
о да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу ти 
 неоцењива важност поклона тих; што јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p> <pb n= 
ро доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овд 
 Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју  
p>По повратку своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у  
} У овом делу унутрашњег уређења, Милош је уједанпут показао чудновату вештину.</p> <p>Заповеда 
 за врховног господара од Србије, Милош је наумио да неке поправке <pb n="111" /> за друштвено  
.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош је показао највећу војничку вештину.{S} Ово није била з 
иромашила <pb n="115" /> била.{S} Милош је одмах спочетка владе своје потпомагао овај први изво 
еху машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, не 
им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за војничког поглавара од Србије.{S 
 може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n="82"  
кроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је могао владати и обуздати с 
а су Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки зго 
акво ограничење његове власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло 
уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благода 
ове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 
е већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је непри 
издајицама!!!...{S} Овај тренутак Милош је требао употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани  
ћу.</p> <p>Овим цифрастим говором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он с 
у поклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да 
рао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степену власт и 
> <head>Кнегиња Љубица.</head> <p>Милош је јошт један једини био између свију вејвода и ратних  
рати се натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао полит 
 и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости  
илим домаћим непријатељем.</p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Мил 
и насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопштег љубопитства, ово је  
и су га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраста човек, држање му је војничко, опхође 
сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа имати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви љ 
да српског, који је 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавнијих епоха у ср 
нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипломације, ма да је он једном већ признао < 
су непријатељи Милошеви отклонили уплив јевропских сила у дела њихова, видили су они себе доста 
д свију народа, који у свези сачињавају јевропску Турску — она мора њи навикнути, да виде како  
</p> <p>5.{S} Чин министра председника, један је исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак со 
S} На подножију овог земљаног престола, један простор беше обграђен за народне посланике, који  
а, које нејма овде; да се закунемо сви, један другому, књаз властима и народу и народ књазу и в 
није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка, посланик је руски поднео 
азчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац, са неколико тек хиљада простих 
и се пријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један је Алах велики... </p> <p>Живот човека врло је кр 
слити знаваху.{S} У писму том извештава један сељак свога пријатеља о тадашњим догађајима и зав 
ead>Пастир Краљ</head> <p>Срби су једва један пут већ постали сами своји господари, и Милош нап 
и јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласкавом учтивошћ 
тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна 
тац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, наши ће суседи дознати за долазак 
> <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен  
је он спремао, да народ свој подигне на један степен висине са осталим народима европским.{S} О 
а и он није могао поњати, како да народ један тако дуго може трпити над собом тиранију турску,  
ији данак, кои се може ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на кра 
под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче с 
а на браће своје страни, гледала их где један за другим смртно рањени падају!</p> <p>После побе 
абрао их да из турског ропства ослободе један хришћански народ; ова оба пука простака ма да нис 
ају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се. 
с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напољ 
дине ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљу где год стан 
е да одпочне.{S} У целом логору само је један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима. 
Треба бити поштени признати оно, што је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није друг 
једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поред другог и враћају се као победиоци — или гин 
е немисле престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само јошт је 
ки су плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари Петроније певајућ 
угога и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>М 
илош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који зајиста незна, шта бива по свету! — 
во, које му није могао нико други, доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах народну скупшт 
вен био?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је 
а више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шт 
ске народе придржавати могла.</p> <p>Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пре 
 испитамо и расправимо, пошто смо одани један другом и у најискренијем поверењу.»</p> <p>Милош, 
и народ више са ситницама, већ да плати један једини данак по три талира за пол године за главу 
ебацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчбу неких сила  
ла лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак један отворе се врата од колебе, неколико људи изведу ј 
данпут указа се на прагу црквеном човек један, под оружјем светлим, вијући заставу у руци својо 
е кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједн 
а кога час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац просто као и остали војници обуче 
.{S} У сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који је украшен био заставама и зеленим 
не разваљене куће, којој су топови само један рогаљ оставили.{S} Усред камена и разореног прибо 
„Од данас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удовици и сиротама овога човека!» —</p> <p> 
 га се дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно 
 оном месту, гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{ 
а крви и то од 1796. — 1800. год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се 
Кнегиња Љубица.</head> <p>Милош је јошт један једини био између свију вејвода и ратних другова  
 но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном мест 
њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, који нас је у стању упознати са ун 
ио, од како је Милош отишао....</p> <p>«Један тренутак“ — рекне она младому човеку, и све је из 
<head>Вашингтон истока.</head> <p>Једва једанпут Србија после толико година остави оружје.</p>  
шњу славу старе мајке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином из 
и људи морају сто пута имати право, тек једанпут да докажу да немају право.</p> <p>У позније до 
а појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански и кривични зак 
пства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше јуначке прси непријатељу.{S} 
, радили су своје послове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења вел 
ст.{S} Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање ма 
ом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на супрот ста 
то није ни могао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу независност, неразумним противле 
ad> <head>Пастир Краљ</head> <p>Срби су једва један пут већ постали сами своји господари, и Мил 
бију, ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена била, није нико знао, ни 
head> <head>Вашингтон истока.</head> <p>Једва једанпут Србија после толико година остави оружје 
евешти, радили су своје послове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди падиша, да он без употребље 
подарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне речи за Србе проговори 
 буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз моје жиле те 
ина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна једина сила хришћанска нехтеде подићи гласа свога за ов 
т паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, који им  
преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да  
на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош уви 
уде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љубица између свију српских жена, није се хтела  
у постале другчије, доли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњ 
еспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине околне силе може бити жалише за губитком своје в 
ечен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, оср 
ије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је имао срећу кнезом српск 
и јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Срби 
нство мој најмилостивији господар јесте једини и најискренији пријатељ султана, и то је управо  
дпочне.{S} У целом логору само је један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Ду 
д више са ситницама, већ да плати један једини данак по три талира за пол године за главу, да п 
а Љубица.</head> <p>Милош је јошт један једини био између свију вејвода и ратних другова Карађо 
а.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек у целој Србији, који је њоме владати и важ 
чнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је могао владати и обуздати српску р 
да страној земљи повери родитеља свога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ  
овјетника.</p> <p>Мњење његово било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у прегов 
ошћу — „да ви независите <pb n="185" /> једино само од порте, незаборавите, да је Русија довољн 
равитељства представничког у Србији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њем 
е мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако па 
торавали, смрт на бојишту била је јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које подносиш 
98" /> ништа народу свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише штедио људе, који му не могош 
, који и није био совјетом закључен, но једино од попечитеља унутарњег и финанције сачињен.</p> 
одар од Србије морао је употребити јошт једино сретство, које му је заостало било, да спасе себ 
руго противу кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, д 
јуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави, да док је мени 
у сопствену опасност, да поврати Милоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, када 
ним биткама и обогатише се, изузимајући јединог Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, 
{S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности за отачб 
тва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске далеко разгранао, мудре старе 
точења!„ —</p> </quote> <p>Милош повери јединца свога Мијајла својој храброј жени, и совјет га  
 у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</ 
мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p> < 
 друге стране међу самим Турцима тињала једна стихија дивље необузданости; та је била необуздан 
ј мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред њега на колена вичу 
 очајавати морао.</p> <p>Догодила се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску војск 
евног леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави кр 
ла.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се она 
ро господарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне речи за Србе про 
т моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз моје ж 
ка батина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна једина сила хришћанска нехтеде подићи гласа свога 
 опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француске револуције, која је имала 
азвала, на овај благотворни глас.{S} Но једна слава није довољна, нити је тако снажна, да ноже  
6. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавнијих епоха у српској историји.— Сад се 
нуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — придода она са свим сум 
ити.</p> <p>„Народ је“ — говораше он — «једна велика породица, од које сваки члан мора поњати с 
етника и предсједника апелационог суда, једнак је са чином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља цела п 
и деле савесно између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поред дру 
 и <pb n="178" /> у погледу Србије, све једнако у замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија 
би осветлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n 
 између робља и њихова господара.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо  
просјачити.</p> <pb n="105" /> <p>Усљед једне битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски ша 
жимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити једне самовољно пром 
ици са Турцима бојак били.</p> <p>После једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он пост 
>Мало после ове скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на пра 
 <p>Заиста врло је чудновато расматрање једне са свим просте и неукроћене нарави, која се судар 
ази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутр 
а је и једна једина држава хришћанска и једне речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек с 
што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног благдана, в 
кле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду  
ико магновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb n="58" /> <p>Напослетку погледи на  
само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да му  
и од једне черте његове одступити, нити једне самовољно промјенити, без договора и согласија св 
акве уговоре мира са другим силама осим једне високе порте — правио...{S} И ја мислим да Србија 
азећи све понамештане страже, дође и до једне разваљене куће, којој су топови само један рогаљ  
 их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви из пуша 
дужност изнети и показати по истеченију једне године рачун како расхода тако и прихода земаљски 
азумним противлењем.</p> <p>По свршетку једне године, ово је дело <pb n="171" /> свршено било.{ 
 што то показује сљедећи случај:</p> <p>Једне пријатне вечери, седио је Ђорђе са породицом свој 
бију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да поку 
> <p>Ја сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки мердевина, које су именом „басамака 
се о том <pb n="145" /> и совјетовали и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпо 
а српском бојишту догађаху пролазили су једни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем у 
онија, не показује ли зар једним махом, једним словом праву намеру господара од Србије, само да 
а, и зашто је народ после толико година једним гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу повр 
Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским простаком.{S} Сад му поче замерати што г 
 Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним војводом остану мртви на бојном пољу, и том прид 
у не треба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{S}  
сва та дела Милошева прегледали, морало једним кораком ступити у Србију заробљену, и први пут о 
 и скривена иронија, не показује ли зар једним махом, једним словом праву намеру господара од С 
пуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет под 
икој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих!»</p> 
.... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати престол  
зна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне промене 
1835 год.— кнез Милош добије од султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастијем слогу ис 
ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене јед 
рошапута он, загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> <p>Топот ко 
целом овоме заробљеном народу куцало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали 
ало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац о 
лише усташи, из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србији поче 
вода стојали.{S} Они су имали под собом једно или више окружја, признавајући над собом врховну  
<p>-------</p> <p>Овде је сад сљедовало једно од оних немилих призора, којем је немогуће пером  
ства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. године писано, из једног сел 
е већ оружје из руку испуштало није, но једно је само пред очима било — одупрети се сили тирани 
боко проничући дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубив 
де су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки једа 
 месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче први 
овинама 1392. јурне на шарцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу као непријатељ, вичући у  
ртва, која се као што је опште познато, једног јутра попела на књажевски престо од Србије, да н 
е уклонити мораш што си убио Турчина... једног од наших мрских господара.{S} Слава и <pb n="15" 
дине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем 
дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчудноватијег човека у овом столећу.</p> <p>Ов 
о, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељад 
ени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговори М 
ацима у поноћно доба осветљаваше човека једног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећ 
ута све до света разума — све да разума једног народа и до његовог достојанства и уздања у свој 
 <p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одважно.</p> <p>— „Тешко мени жа 
а два велика поборника, које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из турског  
" /> <p>Тамо су га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао је за собом пропаст целог народа. 
јнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцим 
о правитељство, постављено и уређено од једног простог сељака, који ни писати незна, то се заји 
с: «на оружје!» — потресао је Србију од једног краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе св 
 узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, 
ио кнез.{S} Свако пак окружије имало је једног началника, који је са правитељством дописивао и  
 и једне речи одговори.{S} На појутарје једног благдана, виђали су га где као мало дете коло иг 
он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, који би њега и слободу  
и ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа од 
 било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новин 
 од 14. октобра 1844. године писано, из једног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечи 
ојници приме.{S} Са свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, ш 
.{S} Успостава савјета из 16. чланова и једног предсједника, решење његово већином гласова закљ 
сти а уједно и одважности увредило је и једног посланика, који је сљедећим речима изразио своје 
и овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множина народа опколи конак, гди је Милош ж 
имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво време њ 
акве људе, кад промисао божји у средини једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећег, народа 
жени, вредно ће бити, да споменемо речи једног Француског научењака, који је кроз Србију пропут 
старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег, код ког су  
 на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p> <pb n="95" /> <p 
 ниској колеби; жене су лан преле около једног стола, над којим је тињао жижак, што је о греди  
а од год:{S} 1814, «Нема више доли само једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигн 
"145" /> и совјетовали и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам,  
ој, није Љубица заборавила, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара пр 
ари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић 
е врата од колебе, неколико људи изведу једног очајног старца и метну га иза коњаника, који се  
ad>II.</head> <head>Јаничари.</head> <p>Једног зимског вечера седила је породица Кара-Ђорђева у 
из куће своје никуд излазила. — </p> <p>Једног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у 
пута збунило Мијајлове министре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у то 
оводом тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љуб 
мама приповедали ил певали јуначка дела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све 
 се народу даде времена, измирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са  
 да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет прек 
да се желе разумети и код ког наученост једнога није могла, просто оштроумље другог превластити 
место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат од целог народа за врховну правитељ 
 објави свима војводама, на које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима 
тити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривено и нелицемјерно писмено мњеније, ј 
>Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга његова пише 
се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици трибине, која је напред мало изтурена и ст 
о није, и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n="24" /> < 
е први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни им 
народа и предложе помирење.{S} У тајној једној сједници совјета буде закључено: „послати кнезу  
е отпусти са величанством, које је само једној књегињи својствено.</p> </div> <pb n="219" /> <d 
давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђу 
 за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио в 
и.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче први раздвој изме 
 јурне на шарцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу као непријатељ, вичући у највећем очај 
 и турска власт уништити није могла.{S} Једном, кад се дома вратио, приповедаше му деда његов,  
а.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране те 
Србији, док је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у 
 занешен <pb n="32" /> повиче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака војевати, 
, седио је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом брежуљку, који је растовом гором обраста 
 неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турском мојим полугосподарем!» —</p> <p>Долгорук 
</p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је једном Милош — «кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ову и 
оте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се же 
спео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставити,  
и његови способни постану дела, која ће једном њихово политичко биће утврдити.</p> <p>„Народ је 
.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађаше за своје узвишење да захвал 
воље јевропске дипломације, ма да је он једном већ признао <pb n="124" /> полу господарство тур 
ма, јавно рече: «да се ником другоме до једном Милошу покорити неће!» — Пријатељи Милошеви, кој 
е му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад  
ем степену власт има над самим собом, у једном магновењу схватао је он сва призрења, која су му 
де радости, ону утеху безкрајну; која у једном магновењу човеку, награђује све труде живота њег 
 Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу мало попустише, сад се наново уреде, н 
м, који се богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости потресаху 
 прекомерна права.{S} Ваш устав даје му једном речију велики простор слободе?“ —</p> <pb n="160 
/> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шт 
није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је 
 значаја, као што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема  
Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом министру руском Рикману рекао.</p> <p>К 
 су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну такову песму отпевао Милош, у нај 
х је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове л 
 Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и 
нчала гордо његово чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћајућег се дома запита 
Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан  
, нити ћемо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наш 
а у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу великих и пробитачних установа, којима ј 
дома вратио, приповедаше му деда његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу Марку,» како 
о између обе ове странке равнодушно.{S} Једну странку је гањало да иште и захтева много; на дру 
о интересе свог народа, знао је само за једну Турску, која је полугосподар над њим била, а није 
дског.....{S} Но Милош није се нигда на једну своју личност много обазиро, кад се радило о општ 
.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју д 
ачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну такову песму отпевао Милош, у највећем одушевлењу 
није певајући по обичају своме уз гусле једну народну песму, која је узносила и у звезде дизала 
еки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучи 
оњаника; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци видећи овако малени број С 
а њезина прибравши, створи она у Србији једну странку, која је Русији слепо одана била, јер кне 
илнику целе Србије, кад би само учинили једну услугу, која би њему врло пријатна била.»</p> <pb 
без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку, но пошто је дело братовљево до уши 
 произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верно придржа 
ав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по 
га морало је материјално стање Србије у језгри својој војено уређено бити; јер ком се Србија об 
ме народне, које су на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са великим одушевлењем при 
ака, почео само да говори у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он 
пломата.</head> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није бил 
и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег  
о је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> 
и, да осветим моје Отачаство!“ —</p> <p>Јели какав унутарњи глас предсказао маломе пастиру, да  
гао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и 
аљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало је ле 
подареве.</p> <pb n="57" /> <p>То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, 
Ја ју никад натраг узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века 
ђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је са љубавни 
твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у наручија своме мла 
</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити....{S} За име Христ 
но и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</ 
лио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си он 
теље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Сав 
паде у наручија своме младожењи.</p> <p>Јелице слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди  
тим настави опет прекинути свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код  
е, рече уздишући млада девојка.</p> <p>«Јелице... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом 
ја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади чов 
ко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да от 
 за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но гостопримство Петронију од пр 
о опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и тако је к 
оду његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са сов 
ранку, која је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао бољарима својима никакви 
} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је ве 
свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде побед 
м примером покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Његова пота 
а овога или онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је суд 
други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио сплетке, које отуда полити могу.< 
" /> година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политич 
{S} Над њима управљале су биле војводе, јер других способнијих људи за та места с почетка није  
ене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» 
у на истину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек ј 
шког очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако 
неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског сматрали, ма да је већ 
у неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</ 
не! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да  
цима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, него вољом његових ве 
који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац врло добро знао, да би без прео 
S} А зато није био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да 
ите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао п 
нства и апелације није могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт ниј 
орати Турској и других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се с 
оказао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао земљом управљати, а тако ис 
ада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за с 
е да народ није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S 
ји је доста незгодан правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p>  
ове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> < 
је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и вр 
 себе узимати прави политички карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, дол 
овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, која је у свим гранама пра 
дати народу у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт  
и имао велика основа за своју политику, јер српска крв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до  
но саједињена била са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S 
ру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, 
Босфора претерати, то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све с 
је у језгри својој војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништа друг 
опустити да задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства окаљано било!“ 
 или турском двору — било би непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку 
е у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S 
о много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и м 
ли овде јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај више година под турским ропством у син 
развлачећи усне своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прв 
Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо могли <pb n="138" /> скупити веће скупшти 
е 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавнијих епоха у српској историји.— С 
ожда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си 
обињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер и 
— Кад се све сврши, слабо <pb n="86" /> јестаство младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања  
кривено и нелицемјерно писмено мњеније, јесте ли задовољни с вишепоменутим моим установљенијама 
: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији од онога што га друге ев 
рала све границе фанатизма. — Име брата јесте најсветији и најтврђи <pb n="28" /> савез — остал 
величанство мој најмилостивији господар јесте једини и најискренији пријатељ султана, и то је у 
ребе, које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа књазу и књ 
, колико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање маленкости в 
етку погледи на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробу 
сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање несретне девојке, срце му је скроз потресло.{S}  
</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео опојати и са 
тка од усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а нај 
ти браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са помену 
одима земаљским.{S} Народу српском ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српск 
умнија и најодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластијем као депутате своје, да ја и сов 
и и више државни совјета; попечитељи ће ји предработати, совјетници разсматрати и мени предлага 
говац, нити ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћ 
 данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит икакав ст 
ити, рачуне прегледати и народу јављати ји, оволика гомила неможе се сбог велики трошкова сваке 
ом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако т 
руку дјела народни понаособ и узаконити ји; друго: расположити данак на народ најлакшим и најпр 
рано и онако описана и разграната, како ји само човечество предписује; у њима ће те наћи, да је 
, докле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не мож 
жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им 
надно повратити, на њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште опет преотети.</p>  
арода српског придобити за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говоре 
почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међ 
дити неоцењива важност поклона тих; што јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p> <p 
астану.{S} Богати турски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове  
ара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те 
> <p>«Љубице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину 
Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бе 
мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и 
ма и племена, саједине се именом светог Јована пред олтарем божијим и назову се „побратими.“ Ов 
а пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове из детинства, који су до јуче у  
пе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Мило 
но потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрекавање својих п 
 она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њези 
истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: 
лног плача; а красне црте смућеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S 
са одличном пристојношћу захтјеве, које јој је Србија предложила: да призна независност њезину  
бодни дух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој С 
њу турском, она је свако сретство, које јој је давало прилику да господари над срцем свога мужа 
ашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада?  
мах народну скупштину сазвати и поднесе јој на одобрење <pb n="127" /> Ферман, којим је порта д 
реживити два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она  
кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди младић развлачећи усне своје смејом презрења: 
и.</p> <p>Јелице слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и о 
х српских жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важнос 
д бих са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> 
илош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је већ све бадав 
војом земљу отачаства свога, само да би јој повратили изгубљену слободу.{S} У историји света не 
и био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као с 
ојка, па истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, ко 
 на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потп 
ица, кроз плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрлог муж 
стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачува 
тачно је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији, јер 
, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да претњу 
ижи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица 
а, где је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, о 
био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећ 
</p> <p>Она вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са велик 
и.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.< 
ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта 
</p> <p>Све припреме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бо 
е стране испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појавила, нити се невина крвц 
опредељена за ово велико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржава 
зна мучења несретног народа, изтргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те је  
а у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укор 
 својој, није Љубица заборавила, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чува 
 у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тр 
рала су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски ч 
ржавнику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изображења требао  
{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових 
ечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и м 
изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдекојих српских жена.</p> <p>„Љубице 
и ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обре 
ећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све ве 
ри родитеља свога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од кад 
 ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и  
а.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је 
оред другог драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произвел 
 састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису добивале никакву плату од своји 
вде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су заклон,  
 од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Срби 
саранила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њена 
head>Кнегиња Љубица.</head> <p>Милош је јошт један једини био између свију вејвода и ратних дру 
е које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико година, кад одвратити га хтедоше, да  
 Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У ист 
ну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље и од 
ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе 
 дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао 
овољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>Н 
је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знати који нису овде, да приправни буду, да  
однима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански и кривичн 
орити неће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт у совјету <pb n="202" /> седише употребе ово на ко 
 господар од Србије морао је употребити јошт једино сретство, које му је заостало било, да спас 
вним:</p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде  
д један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство наше мора са 
лободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и  
од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежа 
од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше јуначке прси непријатељ 
с кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — придода она са сви 
 народа унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјал 
ом могла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане вла 
 такове разговоре водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне пе 
сле прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа 
о толиких милијона разна народа — имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сир 
ској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да 
 су од свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12 година поверавао је двадесетогодишњи младић  
пског престола, била би нова смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.</p> <p>После дужег  
сом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуч 
 народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет  
ао победиоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непријатељских покушаја,  
ену опасност, да поврати Милоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да 
својој на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај више г 
је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које по 
 онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова з 
ојвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима 
етлошћу науке и изображења требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преоб 
едственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турчин потврди и  
ску, за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама 
 мени остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! —  
 чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу < 
 свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е 
 властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела на 
одговори Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са своји 
b n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у народу  
о ово унутрашње организације земље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било 
дна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у  
г приближавања, које он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која би се изроди 
ти покор тај, понижење Србије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год буде родољубивих поштених 
head> <head>Милош</head> <p>Кнез Милош, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеб 
добио, да њој представљен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Срб 
и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски целим путем примао, најсјајније сведочбе у 
> <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се  
лађени и сурови изражај, стари пастир и јунак српски, стане гордо пред великог господина Руса и 
војка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њ 
ољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства с 
p> <p>Такав се појавио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђеним очима турске светине, кој 
ужном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он је  
пишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју починила и под 
народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним господо, остављено је да довршите 
дне песме, које су славиле дела српских јунака покупити и штампати.{S} Од њих читава дела створ 
можда, занешен и усхићен славом српских јунака, почео само да говори у народу оним језиком, кој 
о су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Јед 
у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничарске делије ишле су пред турском 
ају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, д 
ош употреби ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Н 
из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је с дана на дан 
ност за слободом.{S} Приповедао му је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бојев 
«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Јелиц 
р ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал с 
на, бела као снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S} Његово смежурано лице са цртама 
сконачним песмама приповедали ил певали јуначка дела једнога пастира тако, да је народ у заносу 
своја где се веселио, певајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало детенце н 
ог.{S} Старост је изнурила снагу његове јуначке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb  
но чело јошт једанпут, да изложимо наше јуначке прси непријатељу.{S} На оружје!!</p> <p>Одушевљ 
?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потресао своју тиху пустињу, сенке старе  
 да непријатела на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p> < 
5, обиљежене су у светској повесници за јуначки народ <pb n="68" /> српски, као период невоља,  
стојанством преко сваке похвале бранила јуначки слободу свога отачаства, и особитим напором при 
зкијају грех, што су се двадесет година јуначки борили за повратак изгубљене слободе...{S} Све  
 се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну одважност, коју перо није 
стало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше мн 
и их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве  
пише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политичар и искусни зак 
После ових речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петрови 
бијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног  
ћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлук.{S} Кажите м 
сљед једне битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци се смету, отворе врата н 
вог, који после толико проливене крви и јуначких жртава, није умео отачбини својој да даде стал 
јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Ту 
 доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, његова 
 и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти 
амишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиља 
м се својим попео и узвисио над осталом јуначком браћом својом.{S} Име његово расчуло се у наро 
орији света неналазимо равног примера у јуначком отпору и жалоснијим посљедицама.{S} Човек, кој 
. дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје,  
 —</p> <p>Алија даде поискану поштену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако же 
, приповедаше му деда његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу Марку,» како је овога к 
ирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом с 
довољно карактерише ове просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напор 
 да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђен на месту висо 
ги начин узети, ако се мислило задобити јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</ 
сигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је 
прост војник и ради показаног ванредног јуначства на Ужици, постаде и он војводом побуњених Срб 
о је начином њему својственим: «Грци су јуначством и храброшћу постали на ново народ, политика  
апочео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу српског оружја.{S} Малени прост 
од Турака, које је његов разум и његово јуначтво са земље отачаства његова истерало, удивљење.< 
мост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у свима битка 
атна неустрашивост и српско безпримерно јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те о 
ан војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом јуначко 
 међу првим борцима за слободу српску и јуначтвом својим, попео се на степен војводе од Ужице,  
 сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредним пожртвовањем од стране Срба.</p 
људства, већ по сталном напору, очајним јуначтвом вољно живот свој отачбини на жртву приносе.</ 
о се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> <p>Мил 
рђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће пожртвовање, а редовима непријатељск 
ући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ 
своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n="96" /> Турке  
е у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу 
 сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb n= 
S} Отпором овим разљућени Турци, двапут јурну помамно на шанац српски, без да су Србима што нау 
ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде  
оји је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића: «који је  
вод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: 
изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли ш 
о у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два превода који ј 
вод цариградски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај 
в, која силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни призор 
оја се као што је опште познато, једног јутра попела на књажевски престо од Србије, да на вечер 
унило Мијајлове министре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магно 
итељства на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове села 
 стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње орг 
о је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац вр 
другове његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши 
вај кланац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мале 
леда.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацајући  
 се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p>  
е био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љутину 
/p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви  
вести, народ занешен од радости ишао је к ниском обиталишту српског господара, који је сад пост 
{S} Трумић</p> <p>Брзотиском штампарије К. Трумића</p> <p>у Митровици.</p> <p>1879.</p> </div>  
љу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за освету пог 
сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“ —</p> <pb n="87" /> <p>Милош сад стане н 
ојег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p> </div> <pb n="88" /> <div type="c 
а, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде, ко 
 је код овог човека ванредни неки начин к правици и човечанству, доносио све страховите и ужасн 
p>Историјска приповетка.</p> <p>Написао К. Б.</p> <p>Власник и издавалац</p> <p>Конст.{S} Труми 
у похвалу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрањ 
су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често  
сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв  
лавније дочекат; пролазио је кроз варош к палати султановој, на коњу источно оседланом, у кадив 
у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руски, рачунајући на <pb n="191" /> њихово име, 
ељем, ми се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрно оно, које је д 
у.</p> <p>После дужег саветовања пошаље кабинет руски совјету српском заповест: „Ако Милош оста 
днео.{S} До тог доба и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашк 
 — довршен је.{S} Питомац императорског кабинета Александер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и 
 расположен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул на кр 
ставника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Министар унутарних дела, обавља 
 која би се изродити могла.{S} У тајном кабинету султановом могле су се многе ствари објаснити  
у.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори руск 
 Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, 
оју власт <pb n="223" /> покори Србију, каво би под гвозденим прутом друге српске народе придрж 
рв од године дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постал 
ве просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргн 
 свих савезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на оружје,  
ико година назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки 
преко својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више г 
је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се, да умни раз 
вај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потресао своју тиху пусти 
јали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле  
— Садање уређење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд о 
шао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној стра 
ешили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да има других вл 
ја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су остали дома, без об 
стављене биле јошт пре неколико година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, 
ој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд из 
 поштена човека усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње страже ту 
ије.</p> <pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајду 
 поражавајуће магновење — престане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлењ 
већу несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини једног заробљеног, у невољ 
шем пријатељу и закрилнику целе Србије, кад би само учинили једну услугу, која би њему врло при 
војника — видили смо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на  
роузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ  
еговом потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p 
, иначе је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући сво 
 сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје,  
редходи свакој бури што наскоро долази, кад народ намисли светити се силеџијама својим.{S} У та 
во је управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорског послан 
ији и најрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман д 
ирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавн 
исли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго устава, како би тим начином изб 
крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта сине појетички об 
рома народ супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну 
себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb n="45" /> видило  
саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволо 
а власт уништити није могла.{S} Једном, кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, једну ле 
лужује тај народ пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n 
тав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам  
аш војнички савет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у ло 
ом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1 
> је он као владар народу своме учинио, кад би овде исписивати хтели; морали би читаве књиге на 
00.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p> 
њен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама веза 
а на једну своју личност много обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне  
p>Није ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, кака 
ини год:{S} 1825. предложио; а особито, кад ова дела која највећу важност имају и јако у очи па 
еки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих  
ка наперен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на стр 
далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од поб 
сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза, који је већ утрос 
осподара.{S} У оном одушевљеном полету, кад га је народ весело усклицима поздрављао, поглед је  
а силовито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро д 
дишући млада девојка.</p> <p>«Јелице... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, 
л године измирити све земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архије 
ска, и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће д 
 ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог бл 
буде правитељству чинио; <pb n="147" /> кад све то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће 
је пуно достојанства и благородства.{S} Кад <pb n="206" /> је већ све спремно било, он отиде но 
во!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче?  
е навукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту н 
{S} Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично 
 ваља клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору заповест диже, наст 
оје подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне  
а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слабо <pb n="86" /> јестаство младе Љ 
је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен 
ном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства  
ру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну такову песму отпевао Милош, у највећем оду 
ну и подказивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука  
свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинила, 
 Цариграда — <pb n="46" /> могли свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на н 
обили, долазили су обитаоци равница, па кад су заједничког непријатеља побили, они су се враћал 
атељским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је то  
има Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотов 
.</p> <pb n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у 
јиста што најчудноватије на свету, које кад чују научењаци света, они очајавати могу.{S} Ово та 
на већ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако 
, понашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорити.{S} Разговор наш био  
овољницима кроз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили 
исоке порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење догогило, <pb n="192" /> и 
да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте 
ри ове земље, после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сра 
гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, з 
споразумљење догогило, <pb n="192" /> и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки 
ш, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред ст 
те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју мален 
нападали само на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> почели  
 потиснути и у градове затворени били и кад су их војском опколели, заузеше они сва села и утвр 
елице... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану  
о бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њ 
четка нападали само на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> п 
затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту но 
а и донешеним законима прибавила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен 
оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пред њ 
— «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начин 
тврди сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво и да 
м гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слиц 
н <pb n="32" /> повиче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака војевати, да осв 
ордо његово чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђо 
мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више своју војску супрот страховите и си 
знурила снагу његове јуначке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он  
 да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју су 
 између два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на пит 
м Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало  
 улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети и о 
су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предв 
пасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово  
де је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог  
би их без одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би разјарени српски војници на бојном пољу после по 
ију неуважавамо.“</p> <pb n="214" /> <p>Кад је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дањ 
ослобођење својих старих робова.</p> <p>Кад су о свему договори учињени, порта прими са одлично 
 је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда с 
лас, којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео 
ом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара 
предмет је данас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада б 
воје интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жа 
 догађај познат је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Србијом опет завладали бил 
едно нека и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љубица направи мали зн 
ела и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка,  
ојој независност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља гот 
у неблагодарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Тур 
 кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју малену кнежевину тако уредио,  
рађује све труде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи 
е непобедим» — рекао је једном Милош — «кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и по 
ељева, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разговор довршио, рече му ов 
 молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђ 
у имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајд 
те, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој независност и слободу 
ултановој, на коњу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу украшеном, ког му је султ 
етског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од самог пр 
ти.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{S} Места 
це научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робова о некадањој слави и госп 
оји много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!» — одговоре му ови 
о ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верн 
ебудем на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је о 
ћег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него  
жности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те  
вим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Ја 
о је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу ту 
ма, који су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте да 
 воштили: био би највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати д 
ју обичаји источни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милоснице...</p> <p>Љубиц 
пет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину бр 
итбине, ни котарине, ни воденичнога, ни казанскога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукуруза 
лосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу под за 
ија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица 
ојка.</p> <p>«Јелице... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти  
се тиче власти владарске, за ту искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ  
му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства биће дужност изнети и показати по истечени 
 савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница божија, за учињену неверу браћи својој  
ултана, да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе навукао убијством јаничарског аг 
ни брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку, но пошто је дело  
жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „да живот српских жена није ништа друго до в 
ске надутости, где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из 
ти и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данком, што га је порти 
н пред очима стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање страних сила прерађен — сравнио  
их Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и л 
дма осетили, да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почет 
о пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потребовао општу потпору од свих са 
 осветим моје Отачаство!“ —</p> <p>Јели какав унутарњи глас предсказао маломе пастиру, да место 
ј - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у С 
ати, морало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени народ од тешка напора мало о 
лтан га је почастио таковим одличијама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{ 
 вашег, да извидите невоље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде к 
пишем овај догађај, који јасно показује каква је била то војна и који довољно карактерише ове п 
д опредељен био, да буде мост за случај каква непријатељства између порте и Русије, а може бити 
илош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим једне високе п 
се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је важности то место, нареди да се одмах на њих у 
ти, да ће бити и у овим установљенијама какви недостатака; но и ови ће се поправити по времену  
војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредним пожртвовањем од стране С 
ки трудили смо се досад, неби л изнашли какво средство, коим би се све потребе народне могле на 
 «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово високомерно питање, к 
овора владарског.{S} Оно није из другог каквог престолног слова преписано, нит је по престолном 
нистрима руским, било у Цариграду или у каквој другој држави своје посреднике, чија важност јак 
м политика речених земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношај 
изображеним народима, онда ћемо видити, какву хвалу заслужује тај народ пред данашњом Европом,  
радили, кад би се држали строго устава, како би тим начином избегли увек непријатне противности 
на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак расположити на народ.</p> <p>Пот 
амо злоупотребити, што коме не припада, како би дакле народ српски оно злоупотребити могао, што 
е речи, коме се таки власт диктаторска, како у грађанским тако и у војничким стварима над целом 
мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид ј 
на углед.</head> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини саст 
пространо и онако описана и разграната, како ји само човечество предписује; у њима ће те наћи,  
ајправијим начином разрјезала на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији Србин био з 
вор Милошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како данас постоје имају у себи много демагогички стихи 
ни нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небр 
сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрло 
да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак неја 
о олово тиштала и он није могао поњати, како да народ један тако дуго може трпити над собом тир 
.</p> <p>Неописана је то дивота видити, како од свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је 
се што сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно поступају према томе кукавном народу. 
г брата да подјеле најправијим начином, како ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо расп 
у ни на турску страну.{S} При свем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило  
и и у договору са судом народним о том, како би најзгодније установили оно, што је најпрече, на 
и Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходство кнез Долгоруки њега  
итици честа прегача, ладнокрвно гледао, како са престола силази онај, кога је он поставио, и ко 
ла, да овако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане  
емљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти с 
гостање народно, то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа бе 
ривали.</p> <p>Непрестано водећи бригу, како би простоме народу сиротињу одлакшао, дао је на тр 
рода упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кнежева признат био за врховног господ 
народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасн 
цом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одређено место дође, седне на столицу, око њега 
јуначку приповетку о «Краљевићу Марку,» како је овога клетва очина до тог срамног понижења дове 
 — Помоћу своји пријатеља удеси она, да како Милан умре — ови људи на престол позову другог син 
еним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким 
пореза, који је већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> <p>«Један тренутак“ — рекн 
ачаства.“</p> <p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са последњи 
ост.</p> <p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нуж 
 што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је 
Турску — она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима ру 
» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту  
им о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше с 
мо у овим листовима видили, колико је и како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за неза 
арског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натра 
одњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, које  
; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време д 
даје <pb n="61" /> одбија, па незнајући како да превласти совјета на пут стане, дође на ту миса 
губи...{S} Сваки гледа сретство и начин како да прикрије своје богатство, <pb n="65" /> које је 
казати по истеченију једне године рачун како расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и 
у худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независн 
а вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у пре 
Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, 
на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </div> <pb n= 
дни кнез од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Милош постао идолом српскога народа, и зашто је 
{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила  
окрај најхрабријих војника — видили смо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, с 
ђански и војнички чиновници.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног  
имрје за обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то 
даран Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да неће моћи овај челични ка 
емљацима књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похита 
 намештеним судијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, су 
рах и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је то на своју корист употре 
рену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на два страж 
м у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац  
и и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих!»</p> <p>Блед 
>Српска аристокрација, која је већ била камен потстицања противу правитељства — послужи му за п 
ови само један рогаљ оставили.{S} Усред камена и разореног прибора кућевног леже два мртва тела 
 је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу на 
олико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубећи  
чно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред њега послао био 
 <p>Неки опет бољари српски, повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да су га од ш 
о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више пута при искр 
 и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о том, како  
{S} Он није могао сносити спорину радње канцеларијске, но ипак је оставио намештеним судијама н 
рима, које су се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више пута при искреном разговору 
> опет да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, 
о почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац сл 
озно и ужасно светили несретним Србима, као сада.</p> <p>Године 1813, 1814, 1815, обиљежене су  
бавестим о вашим сопственим интересима, као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено  
 до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрати има, са кога може и да 
ца заборавила, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара престола оца св 
рчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљом управљати и владати могу.</p> <p 
, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, пој 
 знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами собом намесници решили, док г 
е година, докле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи 
ја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но Милош се није  
ња морају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српк 
е силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ з 
, ништа тако на побуђује на расматрање, као сматрање људи и ствари ове земље, после толиког роб 
ислите да за добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но запове 
 за јуначки народ <pb n="68" /> српски, као период невоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сам 
е имађаше за своје узвишење да захвали, као највећа кукавица оставља отачаство своје, одриче се 
а ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, д 
о знали, да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом министру руском Рик 
еправде другом учињене био је неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p> <p>Једне пријат 
ако исто страшним у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је прис 
одвикивао и њега прерадосно поздрављао, као <pb n="126" /> да је тим поздравом потврдити хотео, 
аком разговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, по 
ује и сама дужност владарска исто тако, као што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S 
ода љубљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење  
 супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међ 
емо држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне 
м гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те нехтедосте оште 
о видити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђе 
сто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> < 
лики терет за једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизности — «зато  
еликом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски противу Турака лист 
које он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која би се изродити могла.{S} У т 
 нам руководили државним дјелима онако; као што се руководе европејске државе.{S} Све ово закос 
ођи потајно сјајна предложења учини.{S} Као награду — за његово лично покорење, обећао му је па 
 себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113" /> земље ког је народ обож 
роду српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступао је он у редове српс 
о, његову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховног господара Србије, кћи његова Насика, ишла  
ређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Прест 
 свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху непобедимост.</p 
ио био чудном суморном ћутљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и з 
повредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле савесно и 
м узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сирота д 
рад шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријатељи примани били у села; сељаци сакривали су  
дозволи да у Београду 10.000.{S} Турака као посада живити могу, сва остала пак места и тврђаве  
а бела коса спустила се на рамена, бела као снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S}  
еља оних уређења; која се дају народима као извесно право и паметна слобода.{S} Знајте дакле, д 
дачно војници приме.{S} Са свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични  
сти човек него претераном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из ст 
p>Љубица небуде послушана.</p> <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиш 
а, ступао је он у редове српских бораца као прост војник и ради показаног ванредног јуначства н 
ио, и што је између два прекрштена мача као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове вој 
ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами  
раторски кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе 
илошеве, који је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» њег 
децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и 
веду до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами српски великаши отвори 
тарје једног благдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпот 
!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са 
рност Турцима његових родитеља, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да 
дајући очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико магновења владала је у  
била мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сносити љутину и халовитост му 
отиву овладе глупог сујевјерја, које је као морална проказа растварала дружевно тело истока.{S} 
а поврати Милоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи  
у у присуству паше обнародован, који је као комесар блистателне порте, народу исти растумачивао 
 Архијепископ београдски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Ми 
а; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њему н 
 новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, ка 
ата била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа радио.» — Тако се учтиво према наро 
 на своју корист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} 
— у првим годинама детињства свог, није као и остала сеоска деца никаквог изображења имао.{S} О 
са јуначке песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да к 
на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.< 
на — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. < 
 исполини изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога посл 
ан — ова јадна политичка жртва, која се као што је опште познато, једног јутра попела на књажев 
ве мученике христове.{S} Русија није се као покровитељка ставила у средину између мучитеља и жр 
бију се један поред другог и враћају се као победиоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога ч 
лазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом примирију, кој 
/p> <p>Ова војска српска није била више као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, кој 
се, биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под кметовима, ка 
 сплеткама и намерама непријатељским, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</ 
Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозв 
 јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу с 
ац, са неколико тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао  
урске, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовластан тешко је сносио икакво огран 
крснуше вође ваљане и неустрашиме, који као неки исполини изгледаху у време саме побуне као да  
ила из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је с дана на 
а вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију  
S} Он је тамо служио у једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у  
е.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиова лепа сре 
итницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније употребити може.</p> <p>Да је Р 
ица, и оставите ји овде с пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb n="149" /> држав 
 Име његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, 
 дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p>  
наметом ратним угњетавали; већ је држан као непослушно робље, које је турска батина под ланац д 
сак овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи дог 
не са осталим народима европским.{S} Он као глава народа свога имао је пред очима само интересе 
S} Добра она, која <pb n="131" /> је он као владар народу своме учинио, кад би овде исписивати  
извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог 
и морали; дотле се је Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци з 
рат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако  
бреновић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране 
тог и високог чела, које га је издавало као да је био господар целог света, ма да је био наслик 
 име у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, него је и саму 
 прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију страна  
воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени и сур 
не и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, 
војој - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет 
"41" /> разјареност народа, која обично као гробна тишина предходи свакој бури што наскоро дола 
окламацију на народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди сва постојећа зван 
 то је био један млад земљеделац просто као и остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, ш 
лоша себи подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ус 
војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и свугд 
дњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт 
» врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих  
бре воље, а често стављало се у средину као посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављ 
воме међу једноверну и једнокрвну браћу као непријатељ, вичући у највећем очајању: „Мили Боже < 
је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка про 
ама изображења и потребама реда.</p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе ист 
јући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, ко 
ом архијереима нашим, членовима судова, капетанима окружним, главним кметовима народа Серпскога 
опчано.{S} Народ стојаће под кметовима, капетанима и судовима, судови вод државним совјетом, со 
десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак од три талира за пол године 
д ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија 
о,» горко узданувши рече: «Тако протиче капља по капља крви српских синова.... тако ти ужасни б 
 узданувши рече: «Тако протиче капља по капља крви српских синова.... тако ти ужасни бој сваки  
е раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буд 
дно ми рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му не 
веду пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка, поврати му његово оружје, говорећи  
" /> одело, његову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховног господара Србије, кћи његова Наси 
изу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и во 
 коју је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страховито превари.{S} Човек, који знаде  
д четама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво 
ед њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ,  
војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто чланова, коли 
 се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у кр 
 изодавна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат од целог народа за  
ка скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљад 
ека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воск 
рховни вођ Срба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кара-Ђорђе и Милош...{S}59</p> <p>IX.{S} Цветна Недеља  
 под Кара-Ђорђем...{S}42</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе врховни вођ Срба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кар 
ед издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> </div> <pb n 
шебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколико изгубљених б 
а знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занима 
а, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу 
у, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајд 
таре жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је употребити ј 
лони породица Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски питомац и к 
едног зимског вечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле  
...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба под Кара-Ђорђем...{S}42</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе врховни в 
дни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски р 
<head>VI.</head> <head>Устанак Срба под Кара-Ђорђем.</head> <p>Устанак народа српског, који је  
кликом и одушевлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, како 
де.</p> <p>Од ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србадије.</p> <p>К 
 Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да закл 
ина назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној 
овала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напр 
51" /> <p>По извршеној пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били  
ао врховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напра 
то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици,  
вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се налазио м 
о расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступао је 
/p> <p>Ове последње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови 
пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас 
ић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држал 
се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио 
им и презреним дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађаш 
а неколико својих присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавал 
шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали Милошев рад, са 
е обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био  
ави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу 
и је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци од про 
томац императорског кабинета Александер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и постављен је за вла 
 опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек,  
а, признавајући над собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се војводе не осиле  
су све више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логор 
S} Ово није била занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна м 
</p> <p>Овим пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости и 
 први пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпошт 
Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, но напос 
id="SRP18791_C1"> <head>I.</head> <head>Кара-Ђорђе.</head> <p>Кроз пуних четрдесет година залив 
"SRP18791_C8"> <head>VIII.</head> <head>Кара-Ђорђе и Милош.</head> <p>Народ српски преотео је о 
="SRP18791_C7"> <head>VII.</head> <head>Кара-Ђорђе врховни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је 
head>Цветна недеља 1815. год.</head> <p>Кара-Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} 
брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољници 
сплетке, које отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је 
ост и грозу наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика поборника, које је с 
, — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да н 
 Бечу 1809. године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљ 
="44" /> <p>На први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежишт 
својој свето—Андрејској скупштини лишио Карађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаства сво 
n>“- неправице Турске, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовластан тешко је сно 
о између свију вејвода и ратних другова Карађорђевих, који није хотео оставити земљу и браћу св 
е, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> почели су нападати на Турке по 
 почела на себе узимати прави политички карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци п 
уде доказано, да неће моћи овај челични карактер за руком својом савити, који није нагињао ни з 
у брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер овога, није лако снашао окове ропства.{S} Част 
ким јармом пиште»!!! —</p> <p>Заплашити карактер овог рода, било је немогуће.{S} Она није на пр 
овеку, кога је слатко обхођење, челичан карактер и дубоко проничући дух украшавао, који је у је 
трен а велики познавалац људи и њихових карактера, а највећи противник улизица и ништавила људс 
е каква је била то војна и који довољно карактерише ове просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! ка 
уха, разума и обзира на будућност, који карактеришу сва дела Милошевих установа.{S} Целокупна о 
дао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске именом «<title>Даница</title>.» Он 
одити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прекине, али Милош осети, да  
мо на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> почели су нападати 
 обичајима никад правоверни Турчин није каурину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем обич 
ако ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твојим господарем!»  
ожете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Натра 
окте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне 
ана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење праведно делила.</p> 
Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу сво 
 од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један једини 
ртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт тур 
и се непристоји да будем <pb n="203" /> кип на књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем  
 поглед Турчина, овог мрског господара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао 
аша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb n="100" /> Турке између две ватре, 
добито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —< 
ој Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити 
па и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад  
> <p>«Устани жено — Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устрављен 
ивник улизица и ништавила људских, који клањаху и метанисаху пред гњилим домаћим непријатељем.< 
S} Званичници државни подељени су у 11. класа.{S} Први ред: садржава дивизионог ђенерала с плат 
 и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша просут 
 умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њега.... јатаган 
етку о «Краљевићу Марку,» како је овога клетва очина до тог срамног понижења довела, да је отиш 
стола лишиле — предмет је данас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, дала му ј 
љене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и про 
но плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пред његовим ногама иштући благослова; за тим в 
 гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и  
адише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу политичног дивана навести, ваљало је само 
ланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, који на њој кнежески  
бо <pb n="86" /> јестаство младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће сво 
 твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што т 
значено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} 
ата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере прегледе, десета 
и су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, првосвећеници и сви остали грађански  
 најмањег сеоца, била је управа предата кметовима или општинским старешинама, којима је стареши 
о ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под кметовима, капетанима и судовима, судови вод државним с 
ма судова, капетанима окружним, главним кметовима народа Серпскога и вишим духовенством и свешт 
d="SRP18791_C10"> <head>X.</head> <head>Кнегиња Љубица.</head> <p>Милош је јошт један једини би 
мо вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узвишеном господару до знања, 
ти одговор Милошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како данас постоје имају у себи много демагогичк 
ом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — Но његово величанство мој најмилостивији госпо 
удећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — настави Долгоруки са чувством — „оне беде, кој 
ишавајући себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} Искуство онога <pb  
ити кнезу Милошу: </p> <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви независи 
их.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто смо одани  
реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог друг 
се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне лакомислени посланик — „није о томе  
о употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљн 
 величанство, видило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се 
 ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужне пр 
 од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече султан Милошу — «најискренији поштовачи  
тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србији уводите“ — настави  
о оштроумље другог превластити.</p> <p>«Кнеже!» — одговори Султан са гласом врло ублаженим: «Ус 
му смешећи се пријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један је Алах велики... </p> <p>Живот човека в 
ватише.» — Махмуд осети удар. —</p> <p>«Кнеже!» — одговори он живо - „ваша установлења имају у  
општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекне Махмуд, завршујући овај знаменити разгово 
руки, да сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, кој 
рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — настави Махмуд — жестину своју уздржавајући — 
ра, и. т. д. по разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износи годишње:{S} 200.000 фор. у сребру. 
његиња Љубица; супруга Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, 
.</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кнежева признат био за врховног господара од Србије, Ми 
ета, свештенства и апелације није могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од султа 
се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, т 
Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да земљом владају, она је и сувише јава, да ва 
да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је  
 се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p>Султан се није могао уздржа 
</p> <p>Кад је тим начином своју малену кнежевину тако уредио, остало је том великом државнику, 
Кулук је укинут. —</p> <p>За издржавање кнежево и његове породице, бало је с почетка одређено 3 
ла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216" /> имала су посла да се ок 
 рад своје слабости и старости, предаје кнежевско достојанство своме сину Милану, а ми га после 
ћу власт у руке совјету, остављате себи кнежевско преимућство противити се сваком њиховом проту 
рман од порте, којом ме са достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но 
ред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског престола — да на овај седну.{S} Њи двојица,  
них дела извршивао је уједно и дужности кнежевског <pb n="172" /> представника; он је у исто до 
 народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском достојанству из сопствене побуде дао и да од 
ј стази пратити човека тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и од пастира в 
вом потврдити хотео, његово помазање на кнежеско достојанство.</p> <p>Весеље и слављење рашири  
епрестано сходно свог високог положаја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, погледе сви 
ешење његово већином гласова закључено, кнез мора потврдити.</p> <p>3.{S} Успостава апелационог 
ослу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи, сваки дан 
p>Старији син Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, која се као што 
скупштине од 16.{S} Фебруара 1835 год.— кнез Милош добије од султана једно умиљато писмо, којим 
о да видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавну слободу народа.{S} 
ако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У о 
а га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже 
{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављивали су се ови исти призор 
 ове скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде.  
волити, да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке 
 и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење  
Истока...{S}110</p> <p>XIV.{S} Наследни кнез Србије...{S}121</p> <p>XV.{S} Пастир краљ...{S}128 
 народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди сва постојећа званија, а међу т 
_C14"> <head>XIV.</head> <head>Насљедни кнез од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Милош поста 
ку попустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставк 
том, како то његово високопревосходство кнез Долгоруки њега обавешћује, Србија зајиста велике о 
им старешинама, којима је старешина био кнез.{S} Свако пак окружије имало је једног началника,  
ња, отпочну се и званични преговори; но кнез српски дуго је размишљавао о предлозима онима који 
за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, 
у, која је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао бољарима својима никаквих ли 
ни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, ок 
ad>Совјет и оставка Милошева.</head> <p>Кнез Долгоруки видећи, да кнеза од Србије ничим застраш 
d> <head>Простак и дипломата.</head> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У он 
 <head>IV.</head> <head>Милош</head> <p>Кнез Милош, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиро 
даје владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, висок, блед, љубка из 
о, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца после оца свога на п 
атраг међ браћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је сплеткарењем својих великаша, а не за 
 се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушко посредовање више је п 
а совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио где је, но ми због њ 
 отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</p> </div> </body> <back> <pb n="227" /> 
жа она побједу над совјетницима младога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и ниј 
ег сина Милошевог Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порт 
ва.</head> <p>Кнез Долгоруки видећи, да кнеза од Србије ничим застрашити није могао, да га прив 
ђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није  
м нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу, да они 
шетак.</head> <p>Пљен народног престола кнеза од Србије Милоша — довршен је.{S} Питомац императ 
ним клеветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша просуте. </p> </div> <pb n="175" /> <div t 
је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњетење власти српске са стране,  
рака учинивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. годин 
 онај од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, народној скупштини на потврђе 
урским и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим условом, да Србија порти годиш 
жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да  
ломату једном рекао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико просторије, да би у 
 је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је  
— што су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога вла 
узети, ако се мислило задобити јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Ово 
ару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Србиј 
ог посланика овамо послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у  
е удивљења и уважавања.</p> <p>Путовање кнеза од Србије, жуборило је непрестано по сви мести, к 
о власти полугосподарства свога принуди кнеза од Србије: «да промене своја најновија уређења, к 
еду.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању турс 
ним узвиком Ура!!! — означавају долазак кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно 
ва састоје.</p> <pb n="132" /> <p>Слово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи 
у свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Б 
ичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу крчити.</p>  
ваком приликом могла совјетнике противу кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне  
ао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио д 
е као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле — предмет је дан 
на.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, првосвећеници и сви остали г 
 остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио гд 
господара, који је сад постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерад 
ини владалац српски, који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акта не п 
редседника совјета и совјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који с 
едници совјета буде закључено: „послати кнезу шест совјетника од стране умерене, који ће код ње 
мах сан похитао своје подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио са 
 другим ал заповедајућим тоном говорити кнезу Милошу: </p> <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он с 
вољено било, лично изразити славе-пуном кнезу од Србије своја висока осећања, којима је он прем 
естију одбацују, и пишу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе  
ојицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Н 
е опште познато, једног јутра попела на књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} 
 <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа књазу и књажевској фамилији.</p> <p>Плаћа чиновницима.</p> <p>П 
пристоји да будем <pb n="203" /> кип на књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подлога 
вде; да се закунемо сви, један другому, књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћем 
под књазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрестаном договору са совјетом.{ 
жавним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрестано 
м би стојала избројена права и дужности књаза Србскога, права и дужности власти наши и права и  
и првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће се с 
удови вод државним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и  
ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа књазу и књажевској фамилији.</p> <p>Плаћа чиновницима.< 
другому, књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето и нер 
 И попечитељи и совјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће и за свако зл 
а Недеља 1815. године...{S}67</p> <p>X. Књегиња Љубица...{S}76</p> <p>XI.{S} Љубица и Рат...{S} 
и, колико је и како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за независност - видили смо њене 
атворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Милошева, а мати кнежева.</p> < 
ју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима великог искушења било је  
Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које је она више п 
ти са величанством, које је само једној књегињи својствено.</p> </div> <pb n="219" /> <div type 
ног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен својим н 
оз Србију пропутовао и својим земљацима књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд 
/p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао се је господар од Србије; оних п 
овде исписивати хтели; морали би читаве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а  
у српског оружја.{S} Малени простор ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је  
ет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст. 
.{S} Дао сам и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански и кривични закона, кои су се 4. го 
S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске имено 
, али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показ 
ви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу  
 <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сироти 
ти, али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за и 
е нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак раз 
 означена била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара 
тајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се 
 никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p>  
Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио 
рода дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио?  
<p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори 
о границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилане.</ 
рпске и дубоке осећаје срамног робства, ког сада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци  
упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> 
приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени 
>„Ваше величанство! — у извештају томе, ког сам ја великој скупштини поднео, нема ништа друго;  
а Русији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству Цару свију Руса ду 
редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача и 
ити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жа 
рице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички уважавати.{S}  
адиви, злату и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су ј 
х сила прерађен — сравнио са пројектом, ког је Милош народној скупштини год:{S} 1825. предложио 
резније према енглеском конзулу држите; ког пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»< 
96. — 1800. год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и у 
 није више располагати, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова,  
 направи мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што их је јошт на  
вно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без ич 
 осигура, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће 
еђу себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза  
амца, који је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога г 
 поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога није могла, просто оштроумље друг 
} Као врховни вожд <pb n="113" /> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао  
ветине, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда њ 
а, који је са правитељством дописивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз св 
чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n= 
 човек био је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S}  
то је био несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па 
чин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт,  
злике предложити.</p> <p>Од Крагујевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде  
ни, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одр 
ки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прекине, али Милош осети 
во за сачувати и одржати престол ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш 
о гледао, како са престола силази онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово пове 
ду мајке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, под 
него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, челичан карактер и дубоко прон 
ода <pb n="123" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једно 
 који је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је био један млад земљед 
ао надлежан и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош нам 
 најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико се год чи 
аче, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — 
, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помо 
.</p> <p>Ја сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки мердевина, које су именом „баса 
ог чамца, који је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг сво 
 ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у 
оје су негда песме такове <pb n="40" /> код слушалаца производиле, подстакнуше сада у народу на 
 сретство набави за умишљену побуну.{S} Код народног свештенства нашао је у томе јаког одзива,  
 својих задобило уважење и поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са зе 
уство онога <pb n="159" /> што се збива код других народа, поткрепљава ову бригу нашу.» —</p> < 
 други Турцима, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над св 
устрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ би 
оворе одпочети.{S} Зато Милош намери да код високе порте изради, да ова законитост српску призн 
а, толико му је великодушије у бојевима код самих непријатељских војвода многе пријатеље стекло 
е «грчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдекојих српских жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој  
 свој својој младости имао велики уплив код совјетника.</p> <p>Мњење његово било је, једино осл 
м те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети н 
ао, дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајућ 
урци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што с 
ојој бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим 
јетници с бациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Те кад се у т 
 силе боје, да се због тог уређења може код њихових народа жеља породити, да такова од њих заји 
овечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки начин к правици и човечан 
Милошево постојано великодушије њему је код својих задобило уважење и поштовање, а код Турака,  
пао са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито поверење задобио.</p> <p>Цела земља 
то нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те 
у, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но гостопримство Петронију о 
ек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да ј 
а и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су били своје 
т совјетника од стране умерене, који ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно 
их поклона, произвело је највеће учешће код Мусулмана.{S} По народним обичајима никад правоверн 
г горког искушења, увек благородно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</ 
 да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но Милош се није на те предрас 
у на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са великим одушевлењем примљене.{S} Бечке но 
и се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога није могла, просто оштроумље  
моим предложенијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договорите, пак да ми дате  
будућности твоје отачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама 
" /> био је често на тајној аудијенцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било 
гне Русија мора се упознати и угњездити код свију народа, који у свези сачињавају јевропску Тур 
помену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста ј 
</p> <p>Ђорђе Петровић — који је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770.  
к величанственог изгледа у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју ок 
а за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душ 
>Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори руски о оном  
рбији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се већ за  
славио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег простога народа, љубав братска је претерала с 
м министру руском Рикману рекао.</p> <p>Код оба двора намера Милошева начинила је велику забуну 
ио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> жељама на 
овјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужи 
ржао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p> <pb n="11" /> <p>«Отац!— благослови 
ће пак: исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао на новопридобијеним крајевима Сербије.{S}  
лаћу од правитељства на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" />  
књигу наши грађански и кривични закона, кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовим 
им земљама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити.</p> <p> 
 треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које  
е, међу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државним дјелима онако; као што с 
та та одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину дол 
у испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у ј 
лаву за пол године најумјеренији данак, кои се може ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с 
то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар при 
на случаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове потребе подмиривали  
, кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране п 
ад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и  
е досад, неби л изнашли какво средство, коим би се све потребе народне могле најлакшим и најпра 
у пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки км 
 задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима ст 
1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Ње 
и, да су општенародна права, или права, која ће сваки Србин уживати, пространо и онако описана  
<p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са стране потпомагана, са св 
Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, која се као што је опште познато, једног јутра попела н 
, он је себи дозволио нека задовољства, која савршено дозвољавају обичаји источни у погледу људ 
чанство, вама лично доставити упутства, која само вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — 
 управ лицем она већ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати,  
 /> видеше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима излази на штет 
бурна <pb n="41" /> разјареност народа, која обично као гробна тишина предходи свакој бури што  
рчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртвовала сталност свога народа 
ључено у општем договору.{S} Но Русија, која је своје батерије запете држала, предупреди ову ви 
 на главу, јер је српска аристокрација, која је у свим гранама правитељства седила и налазила п 
и подигне.</p> <p>Српска аристокрација, која је већ била камен потстицања противу правитељства  
роме, вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мо 
е опљачкали, па опет зато власт турска, која је <pb n="39" /> Србијом владала, није их од насиљ 
во.{S} Ово му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке  
илазимо ми на <pb n="4" /> такова дела, која се односе на патриархални живот овог првобитног на 
и грађани његови способни постану дела, која ће једном њихово политичко биће утврдити.</p> <p>„ 
к се неби снага народна мало опоравила, која је већ двадесет петгодишњом борбом изнурена била.{ 
појавила, нити се невина крвца пролила, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из дал 
чео пут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје 
</p> <p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена би 
 вашег сијателства туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> униште ону власт, ко 
тока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, где почивају ко 
а, веће само Правитељству на зданијама, која би се градила за обштенародну ползу, пак и за тај  
па и овом се приликом приближи вратима, која силовито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на 
ј представљен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла,  
агновења владала је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун  
род и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n="131" /> је он као владар народу своме учини 
а све приметбе, одговара на сва питања, која се на њега управљају, излазне основе које су га пр 
поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србији уводите“ — настави султан — „лишавајућ 
е: «да промене своја најновија уређења, која садржавају у себи демагогичка начела.“</p> <p>Овом 
но било; то показују она мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно 
м магновењу схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу  
аше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отворена...{S} Раздор 
потреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављивали су се ови ист 
оз која год су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно позориште изабрали, морала с 
.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовања, непрестанц 
то сина свог стојећи одушевљена Љубица, која је дубоком проницавошћу у траг улазила свима сплет 
и може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, која окружава малу варош Крагујевац, била је опредељена 
и, да једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осве 
ду, ипак одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотм 
лосног стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од  
лоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> < 
и као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња,  
овде приспевши седоше сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окружне одређена.{S} Ов 
тно рањени падају!</p> <p>После победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кр 
 Бугарске и бреговима старе Маћедоније, која је стајала под управом Јаничара и које је предводи 
дна од оних грана Француске револуције, која је имала да цео свет обиђе.</p> </div> <pb n="42"  
ца из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош употреб 
и као јунаци борили супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из големе турске  
из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> п 
о, стане Милош на једној слици трибине, која је напред мало изтурена и стојећи гологлав овако н 
ожавана била из големе турске царевине, која је бројала 45 милијона душа, и чију је војску пред 
 Милош, зачуђеним очима турске светине, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољав 
ати, међу тајним учесницима оне завере, која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима зав 
ало јој изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдекојих српских жена.</p> <p 
дне са свим просте и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама изображења и потребама реда 
бог тешке неблагодарности према Русији, која је мислила или боље рећи, није престајала њега уве 
 које је он говорио народној скупштини, која је по његовој заповести сазвата била: „да даде рач 
аузета села и вароши грађански уредити, која би уједно саједињена била са војничком влашћу, јер 
обдарио био чудном суморном ћутљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побун 
јавна саучешћа Срба према браћи својој, која под турским јармом пиште»!!! —</p> <p>Заплашити ка 
у носили мужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После ј 
илошевој и оној жалосној драми српској, која је после у Србији одигравана:</p> <p>Почасно обнов 
је лакше било споразумети се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служи 
, да сваким даном злоупотребљава власт, која је уставом дана разним гранама правитељства, и да  
ату вештину.</p> <p>Заповедајућа власт, која је због рата установљена, била је у рукама војвода 
ало присвајају себи моју врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за 
бије, кад би само учинили једну услугу, која би њему врло пријатна била.»</p> <pb n="182" /> <p 
е у руке узети, да бране своју слободу, која је драгоценом крвљу њиховом купљена била.{S} Русиј 
токој, страсни вали кували су непогоду, која беше поводом тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једн 
:</p> <p>«Ти си погазио заповед божију, која вели: не кради! — а крадљивцу треба судити!» — и з 
напором придржавала је народност своју, која се крунила под политичним ударцима, који су из пом 
.</p> <p>Оба детета загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.< 
апослетку погледи на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна  
ма врвио је свет, да види његову слику, која беше са цртама јако означеним, погледа страховитог 
вши, створи она у Србији једну странку, која је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није до 
г народа, знао је само за једну Турску, која је полугосподар над њим била, а није трпио ни да с 
коме сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом лого 
и Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зат 
ају своме уз гусле једну народну песму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе 
ве.{S} Зато за упознати чудновату жену, која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Ср 
т ју је испросио; као и немање превару, која би се изродити могла.{S} У тајном кабинету султано 
, душе и срца свога подпомагала заверу, која је имала лицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да  
таве упорство Милошево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро з 
дупреди ову високу и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивање 
а, при неким пословима излази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — 
му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жало 
дује са делом цивилизације издрживошћу, која сваку похвалу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи 
овори на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, настави са нестрпљењем, за к 
а остави слободно извршење дела својих, која им по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавст 
е у мени наћи непријатеља оних уређења; која се дају народима као извесно право и паметна слобо 
оне горде радости, ону утеху безкрајну; која у једном магновењу човеку, награђује све труде жив 
во закоснило је досад установљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад  
 сам могао учинити нужних установљенија која сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топ 
ој и светлозорној ноћи са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пришапнула му сјајни сан 
825. предложио; а особито, кад ова дела која највећу важност имају и јако у очи падају — сравни 
едопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом бо 
свега овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена била јако разграната и да 
, ипак су им бар оставили сва она места која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сам 
ла за непознатим — ова морална бољетица која мори и упропашћује толике младе људе, поче сад и њ 
 „заклињем те именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче  
ити сваком захтеву партаје руско-турске која већином седи у совјету?“ —</p> <p>«Господару! — да 
стошавале су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, која су они за сво 
борило је непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут 
ивеним биткама добро застрашена била, и која би полугосподарство српско признала, да се сами мо 
вајући себи право, да при првој прилици која им се даде, очупају све оне користи, што отуда за  
 преговоре мира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним биткама добро з 
и: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb n="6" /> ал кој 
 сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби својој било предало, није могло дуже јара 
земљеделце ослободио од множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су мат 
ио је народ од десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали 
лења, противу овладе глупог сујевјерја, које је као морална проказа растварала дружевно тело ис 
било уважење и поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са земље отачаств 
није, па ни од самих његових подајника, које он нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и о 
орђе и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао и 
им, погледа страховитог и високог чела, које га је издавало као да је био господар целог света, 
дино прибежиште од свију беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, само никог није б 
морала се више пута поклонити увредама, које су нанешене биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта 
ин управе, задаје озбиљну бригу силама, које су признале полунезависиост Србије.»-—</p> <p>Овај 
ства и оног уживања у народним песмама, које су њега задахнуле жарким родољубљем тако, да је на 
чи падају — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша просуте. </p> </d 
Трошкови на држање стража по границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p>  
и да види преговоре о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S 
арода, то би била неразумност очевидна, које су унутарње <pb n="222" /> ствари Србије, до оне ж 
Треба ту ствар отложити до тог времена, које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жест 
ара, код једни дрвени широки мердевина, које су именом „басамака“ почаствоване и неколико корак 
 коју ће задобити из овог приближавања, које он није тражио нит ју је испросио; као и немање пр 
 ремек од истине, без икаквог шеврдања, које може свакоме владару, који је уставом земаљским об 
е на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, један другому, кња 
ство, држања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају глави њег 
к расположити на народ.</p> <p>Потребе, које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Дана 
имао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само  
ног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора п 
зира на његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много 
рими са одличном пристојношћу захтјеве, које јој је Србија предложила: да призна независност ње 
пски није довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу  
установлења имају у себи такове основе, које поткопавају власт владатељску, за коју сви владари 
 Срба; умесно изводио је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за прегово 
 страха онемиле, читају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне  
о у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдуковања свога стекао и велике 
е Милоша на живе <pb n="181" /> услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од 
рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем указала — велике су.{S} Сваки 
 ал издалека бројати све велике услуге, које је Русија 1833. год. Србији у делу српске независн 
 ком би имала право пребацити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час вид 
тави Долгоруки са чувством — „оне беде, које су савети Енгленске и Францеске на несретну Пољску 
орит и вешт у познавању љутске природе, које је најважније знање за онога, ком је суђено да над 
> <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја  
бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мисли 
ети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Дан 
одговараће и за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народнима појавило.</p> <p>3.{S} Д 
о, већ за велике труде и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> 
и конзул на крају оних списа подписује, које је он спремао, да народ свој подигне на један степ 
астољубивим.</p> <p>Све војводе српске, које се користише добивеним биткама и обогатише се, изу 
откривала <pb n="220" /> им је сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и 
стано настојавајући да осујети сплетке, које су подривале сенку власти владаоцу остављене, бори 
ва меша, јер је скроз провидио сплетке, које отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све  
, који је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле — предме 
ди, побуђује радине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одгова 
у већ више могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре а за избављење из ропс 
ад са свију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте биле одушевљењем.</p> <p>Свештеници,  
ени је одвећ чудновато, да велике силе, које шире своја снажна рамена преко толиких милијона ра 
али; већ је држан као непослушно робље, које је турска батина под ланац доводила.</p> <p>Ни јед 
судије те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило није.</p> <p>Гледећи псето —  
ачунајући на <pb n="191" /> њихово име, које је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} 
су чувени били.{S} Старе народне песме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини п 
н све старе преповетке и народне песме, које су славиле дела српских јунака покупити и штампати 
почео изучавати на изуст народне песме, које тиранија и турска власт уништити није могла.{S} Је 
ржавале у себи прекрасне песме народне, које су на скоро на немецки језик преведене и код Немац 
авних места.{S} Место жалосне успомене, које су негда песме такове <pb n="40" /> код слушалаца  
ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p> <pb n="165" /> 
же Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које је она више пута потстицала на своју сопствену опа 
а?» —</p> <p>На ово високомерно питање, које је истог вечера сретном господару од Србије до ува 
је турска полиција нене потајне завере, које су народ близу планина стојећи за устанак удешавал 
, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији приписују успаљују највеће незадовољств 
..{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистателном портом заклучила — савесно  
ђена била; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој 
себи, при овоме одговору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n="164" /> придржавати уме 
у победоносно оружије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S} Умилна  
роду; други опет да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобуче 
о Турке, којима су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од 
ира, а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје де 
јим би могли изказати то признање ваше, које дугујете императору целе Русије, вашем пријатељу и 
питамо уређење правитељствено у Србији, које је уведено на основи по све слободомишљеној и уста 
ам Русије, да народу веће право уступи, које му по уставу припада.</p> </div> <pb n="180" /> <d 
ликог робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изобр 
 све беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте в 
е бити жалише за губитком своје власти, које су из потаје ревновале за влашћу српског господара 
ултану да започне извршивати заповести, које су му од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже 
а је наручено било да доказују користи, које Србија од уплива руског имати може.</p> <p>Неки оп 
његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и чује где слуга његов упу 
 - - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио  
а, а затим проговори он гласом громким, које перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече  
="20" /> црн, са цртама јако израженим, које су дуге црне власи окружавале, његово угрожателно  
одржати, док седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — гово 
стиво и она ме отпусти са величанством, које је само једној књегињи својствено.</p> </div> <pb  
умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало 
је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја  
агновењу, сам узме инвеституру и право, које му није могао нико други, доли један народ дати.{S 
умног, није правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи његов 
ред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио народној скупштини, која је по његов 
д се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рањено паде пред ноге господареве.</p> <pb 
а слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је це 
 загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{ 
вљено у главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије  
обовању турском, она је свако сретство, које јој је давало прилику да господари над срцем свога 
рао је употребити јошт једино сретство, које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{ 
 — «е па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким сведочбама свог драгоценог сау 
 да је тим њој право оно место означио, које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није  
очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за 
осподара, и напослетку уређење уставно, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пр 
 поступку дело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и подигне бл 
/p> <pb n="162" /> <p>„Слово престолно, које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говор 
а и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ  
т руски неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке 
ек тога доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагало великодушно поверење спроћу свом ст 
 ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило  
 смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p>  
 у колико је могуће залечи ране народу, које му је последње ратовање задало било.</p> <p>Столиц 
је био насликан у своме народном оделу, које до смрти своје нигда није оставио био.</p> <p>На ј 
декоје војарне болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је би 
колико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа  
је зајиста што најчудноватије на свету, које кад чују научењаци света, они очајавати могу.{S} О 
ело и славу пожње, за превелике намере; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек  
 чете побити и растерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху,  
ерење високог поштовања, <pb n="155" /> које он у грудима својима већ од дужег времена носи и ј 
прикрије своје богатство, <pb n="65" /> које је задобио... и да личност своју и породице своје  
, све смелије и слободније постајаху, а које остали житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лука 
азим опоменути вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао 
о незнање красног светског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При дво 
а управљена, настави са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово 
 једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се  
„ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запи 
удала, да је изневерио народно дело, за које је толико пута био жртвовао живот свој, који се са 
азори руски о оном престолном слову, за које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S} Н 
имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да ће  
лу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди ономе, који се је жртвовао овим  
 није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим од 
и.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлу 
на народна на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком 
ду, пошто се је напред удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је о 
купити и ово објави свима војводама, на које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турци 
за и саставити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народни подјелити и више др 
тва императора свију Руса». —</p> <p>На које поклонење Милош одговори: «да он себи за највећу ч 
 зато, што је превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, шт 
е била више као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска могла поко 
овораше он — «једна велика породица, од које сваки члан мора поњати своје интересе и морадне ис 
а черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати на штету обштин 
и.</p> <pb n="194" /> <p>За ове оптужбе које су бољари његови Русији доставили и за поступање о 
ја се на њега управљају, излазне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} О 
га стекао и велике <pb n="48" /> услуге које је он отачбини својој првим даном побуне српске уч 
штину и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг  
, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216" /> имала 
овјетници одобравали.{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико 
оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна слова састоје.</p> <pb n="1 
ала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење —  
ринудиле, да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог бра 
 која је стајала под управом Јаничара и које је предводио далеко чувени паша видински Пашван Ог 
 Србије, буде потврђен на месту високом које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија и 
предсказао маломе пастиру, да место ово које је њему случај означио није за њега? — или је можд 
на предложени били.{S} Руско посланство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредн 
мљи повери родитеља свога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле 
да у народу највеће одушевлење и радост које му је давало уверење да тако неможе за дуго остати 
 и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и с 
 сад није био више само побеђени народ, којег би Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан  
те примити и држати; у првом примирију, којег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору! 
 част држи, то изванредно благоволење — којег је он предметом — од стране његовог величанства и 
олном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим фразама много народу обећава а ништа не даје 
љедовало једно од оних немилих призора, којем је немогуће пером израза дати.</p> <p>Милош се ус 
S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час су опет прис 
 турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустрашима млада дево 
 и Јована, другове његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горк 
и су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} 
 рекоше:</p> <p>„Господару — ево онога, који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — за 
доцније било викати на самовласт онога, који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем ру 
потекло из слободне воље самога народа, који је прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу  
пет и материјално стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело  
 Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра он 
 упознати и угњездити код свију народа, који у свези сачињавају јевропску Турску — она мора њи  
" /> придржавати умео, положај Махмуда, који је са укоченим очима гледао овог србијанског прост 
ице Турске, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовластан тешко је сносио икакво  
мала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тес 
, кад хтеде да подпише повишење пореза, који је већ утростручен био, од како је Милош отишао... 
кој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, који претходише оставки Милошевој и оној жалосној драми 
 пристану неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодушију Милошевом захвалит 
ено и уређено од једног простог сељака, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити мор 
 имао оружану чету од мање више момака, који су под неограниченом влашћу својих војвода стојали 
але и вечито славиле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — ка 
енемо речи једног Француског научењака, који је кроз Србију пропутовао и својим земљацима књеги 
 «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад 
опростити ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — одговори Милош заданут не 
ити овај призор, између ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког науч 
хијску опозицију и оборити овог човека, који је доста незгодан правац заузео био, јер није трпи 
 <p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био, да влада у смислу жељ 
ажности увредило је и једног посланика, који је сљедећим речима изразио своје незадовољство у п 
очајног старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколико речи, загрди и  
он може само оне изабрати од чиновника, који су најспособнији и најчеститији, и који имају пове 
пак окружије имало је једног началника, који је са правитељством дописивао и ког је именовање М 
то и бити један од оних главних порока, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На св 
л позову другог сина Милошевог Мијајла, који је увек живио обожаван у спомену народа.{S} Он је  
и се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији с 
чување браћу и слободу њину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје с 
</p> <p>Сиротим и жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „да живот српских жена ниј 
им мене једног, другог никог више нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} Истина је це 
ина.</head> <p>У овим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са мале 
 Често му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био пра 
огли приправни бити са свима пословима, који су требали предложени бити главној скупштини.{S} Н 
 су опет пристајали и са оним народима, који су супрот паше устајали, а свуда их је само она је 
одним интересима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу н 
признати, особито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и 
јом хладноћом даде познати свима онима, који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро 
и — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, својим искуство 
 мој пиштољ често пресуду донети онима, који много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p>  
 — одговорио је он с негодовањем онима, који су му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад  
утку ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: 
оја се крунила под политичним ударцима, који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је 
ставља отачаство своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложен 
 к ниском обиталишту српског господара, који је сад постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весел 
ира, скупљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8" /> бесконачним песмама приповедали  
у корист сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васп 
х и грозних догађаја и крвавих призора, који су несретну Србију скроз и скроз десетковали, без  
>Од толиких скоро неверојатних призора, који су узор српскога оружја; немогу пропустити, а да н 
оре, да је глас оног страховитог виора, који се у Француској подигао био, одјекнуо чак и на ист 
ом; што се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима мира освећен.» — </p> <p>—„Ја се неоп 
 се постарах да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколик 
чаја, неразумну упорност простог света, који неће лако нове наредбе да прима, придржавајући се  
одећи га под руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег, код ког су стајала три ај 
авају долазак кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно одело у средину <pb n="13 
биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која  
огатише се, изузимајући јединог Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, невера браћи св 
рви раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао велики уплив код  
а устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама об 
ле нису биле позване да прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину  
ултан са гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слобо 
/p> <p>Овај родољубиви и ватрени позив, који чудноватом краткоћом својом пред очи ставља судбу  
 кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи између матере и сестре, стрељао по дрв 
 је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> 
невиђене слабоштине.{S} За човека овог, који после толико проливене крви и јуначких жртава, ниј 
и псето — овог неразлучног чувара свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара- 
гу њезином изкрсне човек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким 
рђем.</head> <p>Устанак народа српског, који је 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једн 
а проучи разне промене устанка српског, који је робове поставио у ред слободних људи.</p> <p>Ус 
о совјета, и то совјета оног раздорног, који је страним сплеткама оборио оца отачаства.</p> <p> 
вој и клизној стази пратити човека тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и  
ошаље скоротече у Петроград и Цариград, који обојим дворовима до <pb n="204" /> знања доставе у 
чбине и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам 
а, да ноже препородити спавајући народ, који од столећа у ропству турском стоји, овом пространо 
тане Милош и поздрави весело цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим к 
Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} П 
а српског за првих дана владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред  
од својим надзором држи српске војводе, који су небројено пута водили браћу своју на победу; он 
 једино то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Мил 
е у средину као посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављени били, много би се боље р 
им дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађаше за своје у 
у тим и Милош са осталом војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди 
тор беше обграђен за народне посланике, који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштина 
во!“ —</p> <p>Затим окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно били њего 
ме топови и умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по граду, равница и шумама, објав 
нредног посланика свог у Србију пошаље, који <pb n="179" /> ће дипломатским сретствима принудит 
ве искрснуше вође ваљане и неустрашиме, који као неки исполини изгледаху у време саме побуне ка 
ити, а за које благодарност буди ономе, који се је жртвовао овим магновеним интересима, свршило 
 све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ су 
" /> испод руке Србе и остале хришћане, који подјармљени исламом стењу, да само прилику добије, 
незу шест совјетника од стране умерене, који ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се м 
цјел водила, да само ономе услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов  
S} Свако село само себи бира старешине, који уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; он 
ођите мученици слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо го 
аво и одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђор 
цњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, 
но да из средине овог прогони палигоре, који су одани били протународним интересима и да их зам 
 <pb n="100" /> Турке између две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забун 
сност, да поврати Милоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврат 
> дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, м 
е, ишли су обично Србијанци из равнице, који су били право и неправо гоњени од својих немилих г 
о девојка, па истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђа 
штедњом набавимо јавној благајни порез, који је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је определио  
у покорити неће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт у совјету <pb n="202" /> седише употребе ово  
еба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да 
султану било је пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели очи своје на султана управити, ди 
ајвеће незадовољство у народу.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, ј 
 <p>Сместа искупише се около њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и који су под  
 су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално добро стојали, побоје се да се од м 
" /> су до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину 
сао, да противу ових славољубивих људи, који врховну власт његову подривају, заштите на другом  
на гори Ивановској 500 наоружаних људи, који су се свемогућим Богом и његовим распетим сином Ис 
 и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Петрониј 
Љубица и рат.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српском бојишту догађаху пролазили су једни  
и оснажише.</p> <p>Страховити догађаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за 
 бити, био једини човек у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у страном свету за 
се по целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје носити могао, подигао се са пушком у 
зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног  
а.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла владати, њено 
а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су 
вих страна врвили су добровољни радини, који су долазили, да помогну оно место приредити, где ћ 
 намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <pb n="101" /> Двад 
 ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, 
х посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, 
 турско.</p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро неп 
 који су навикли били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу свој 
ћ и знаци неки међу народом показивати, који предсказиваху скору побуну.</p> <p>Неки тајанствен 
елични карактер за руком својом савити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се 
есто су почели такове разговоре водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Ст 
престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb n="147" /> кад све то 
е на столицу, око њега разни државници, који су за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане  
те биле одушевљењем.</p> <p>Свештеници, који великог уплива имадоше на ратоборни дух овога наро 
 и невера својој браћи био.{S} Војници, који су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су 
ца својих у совјету.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста  
љуто сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпљења свакоме злу навикли,  
ажења требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај зак 
јиште опет преотети.</p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога час мира ни 
пропустити, а да неопишем овај догађај, који јасно показује каква је била то војна и који довољ 
 Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} О 
је толико пута био жртвовао живот свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Тр 
ице те, подигнут је био један брежуљак, који је украшен био заставама и зеленим гранама.{S} На  
отив својих угњетача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђе 
а нисам ништа више до ли један простак, који зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини им 
ору и жалоснијим посљедицама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мо 
-Ђорђе се страховито превари.{S} Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то врем 
оме живи.{S} Милош је био једини човек, који је могао владати и обуздати српску револуцију и уч 
етити.{S} Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби повукао корист, из те несмотре 
господарства турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, грозне д 
за победу неустрашивим борцима српским, који се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата  
це!» — рече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди и потражи мате 
о само да говори у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није виш 
гова, налазе у свакоме војнику српском, који за слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»< 
аше човека једног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки  
.{S} Но у овом последњем судару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљ 
 Београду у присуству паше обнародован, који је као комесар блистателне порте, народу исти раст 
актер и дубоко проничући дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и 
це његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован стајао, рече му са 
јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава 
екодушан ратоборац и мирољубиви владар, који земљи својој мудре законе и установе даде пређе да 
и скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она го 
 и бивши Архијепископ београдски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Мил 
"95" /> <p>«Нека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља довед 
 за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом б 
укама мојима имам -један званичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, с 
.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен, но једино од попечит 
 се духа, разума и обзира на будућност, који карактеришу сва дела Милошевих установа.{S} Целоку 
, прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима  
стоји, овом пространом и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да разума једног на 
 вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се разда он 
ем Милош, гледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше 
екао је он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцим 
 на престолу сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на 
 гњевом према Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ств 
ицом својом на једном зеленом брежуљку, који је растовом гором обрастао, а спуштао се до самог  
4" /> младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је у 
ог шеврдања, које може свакоме владару, који је уставом земаљским обвезан, да народу о своме ра 
} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова имен 
„Ја непознајем човека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и савршеног поверења —  
.»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми 
 вејвода и ратних другова Карађорђевих, који није хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати 
 противник улизица и ништавила људских, који клањаху и метанисаху пред гњилим домаћим непријате 
а и пробисветова <pb n="38" /> турских, који су навикли били за оног војевати, који би им више  
одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устанка; попалити  
ити, кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили 
и уједно има безпримерно проницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p> 
ру побуну.</p> <p>Неки тајанствени дух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од неко 
рло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи, сваки дан излази да в 
и ред ствари успоставили.</p> <p>Милош, који је делом за војеног диктатора произведен, био је з 
 најискренијем поверењу.»</p> <p>Милош, који није веровати могао, да између Турчина и Србина ср 
ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, народној 
од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Т 
 се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" /> год је познавао халовитост Милошеву 
љења и савршеног поверења — него Милош; који уједно има безпримерно проницави дух, који ми до д 
стију свима сужњима.</p> <p>Намесници — који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију 
идати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе,  
и нека из поља доведу остатак топничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учи 
е, да извиде разлику између два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши пре 
обро увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви о 
 дуго је размишљавао о предлозима онима који су му од дивана предложени били.{S} Руско посланст 
презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «д 
ајаху под заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну подигао и сада их виш 
давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјет 
клети Турци <pb n="16" /> гониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на 
 кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, ос 
на, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имањ 
ме саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потреба 
који су најспособнији и најчеститији, и који имају поверења у народу.</p> <p>5.{S} Чин министра 
ола силази онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико 
јасно показује каква је била то војна и који довољно карактерише ове просте, горде и јуначне Ср 
у оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно о 
и су народ на побуну и устанак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Милан  
а момке, који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових п 
Александра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан 
истајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, д 
ије вољом и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба ни 
ру, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у најв 
 спремљено, само дајте јошт онима знати који нису овде, да приправни буду, да се на први знак п 
ускраћује.</p> <p>Императорски посланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши:  
ју земљу где год стану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе П 
сподина Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам се 
и и војнички чиновници.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краље 
 од њега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа свободоумног, није правио завере, да д 
опростити што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом својим, а са оружјем у руци за  
аши претстала, он је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— одговорио:{S} А 
 доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је речи ове изговорио, даде овом призору сасвим д 
 који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је  
 јој на одобрење <pb n="127" /> Ферман, којим је порта даровала њему достојанство владара.{S} М 
м сретан да вам могу показати сретство, којим би могли изказати то признање ваше, које дугујете 
 добије од султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастијем слогу источног израза позива, 
ве благородне жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очиј 
и.{S} Више пута при искреном разговору, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији  
не су лан преле около једног стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали про 
носила је она мрско ропство турско, под којим је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај био  
је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам 
 другим трагом ићи, <pb n="139" /> него којим су све остале ишле, не може ни Србија установити  
 основу великих и пробитачних установа, којима је Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт т 
и извор премногих изванредних дагађаја, којима се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два  
а кметовима или општинским старешинама, којима је старешина био кнез.{S} Свако пак окружије има 
м кнезу од Србије своја висока осећања, којима је он према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је вр 
вим странама, имала је она тајне уходе, којима је наручено било да доказују користи, које Србиј 
, нападали су и убијали они само Турке, којима су често отимали новце, које су ови из Београда  
рад, само неки незадовољници у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти,  
е песме, вије грдне народне заставе, на којима су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а 
речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p> <p> 
лободе даде.{S} После дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb n="169" />  
ичући се оних наредаба <pb n="189" /> о којима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наре 
 скоро ћемо наступити неке разговоре, у којима простак српски <pb n="128" /> доскаче одговарање 
евима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему турску 
p> <p>Небројене жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице проливала, нису могле без 
оја изгинуше многи знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом ов 
својим чудесима и удивителним исходима, којих сљедство беше: ослобођење отаџбине, признање њези 
звело живе приговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи пов 
 се налазила под теретом заштите Руске, којој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао  
 да се из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни противити није смео.{S} Сад је треб 
страже, дође и до једне разваљене куће, којој су топови само један рогаљ оставили.{S} Усред кам 
ти се за годину дана и постати државом, којој ништа већ неостаје желити.{S} Народ српски има ви 
етлим, вијући заставу у руци својој, на којој су биле белим словима написане ове речи: «Отачаст 
аг, носећи у рукама својима заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са  
<p>Догодила се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S 
} Шест пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени. 
 Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су непријатељи 
ској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћ 
ре и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства кнежевског збаца, да се ја ода 
свега морамо овде ону љутину споменути, којом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо:  
паша од Београда Солиман изда заповест, којом наређиваше: „да ниједна жена српска, без разлике  
шеним плановима, отпоче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{S} У свакој б 
у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро  
а.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу с 
р имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцније великаши српски од њега преотели — али  
b n="215" /> правилима добре економије, коју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђен 
 ратовао је противу големе турске силе, коју су најславнији ђенерали њезини предводили, те стоп 
апред предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се ст 
 да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе навукао убијством јаничарског аге.{S} К 
а оглашен био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубиц 
ју а тачно је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији 
егов дуго је почивао на младој девојци, коју је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јун 
ут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буд 
а су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до брегова чували оружани људи, к 
јдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска могла покорити и под бич ставити и 
оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и метне обоје на сво 
же, да <pb n="187" /> униште ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово величанство мисли,  
нтересима, као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одржати жели и само у овом по 
ањем је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, које он није тра 
о он неби поњао био ону велику важност, коју би из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма 
уначки поглед пуказује чудну одважност, коју перо није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује др 
не лист као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћује.</p> <p>Императорски пос 
му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује  
готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле тр 
или насилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије и поверење народа, то би 
српски не ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет 
 Прва и најважнија наука, <pb n="35" /> коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од 
 које поткопавају власт владатељску, за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одр 
 да заклони главу своју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, они су опет зау 
 забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је одважна жена произвела, отвори сад изглед за по 
рска могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — <pb 
уд сад развије пред својим вазалом, сву кокетерију измишљене учтивости, те са највећом њежношћу 
 је почео пут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се там 
шини певане, сад се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалосне успомен 
 села; сељаци сакривали су их по својим колебама, давали су <pb n="18" /> им рану и подказивали 
угим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова војска српска није била више као п 
 /> <p>На знак један отворе се врата од колебе, неколико људи изведу једног очајног старца и ме 
.</p> <p>На једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог, к 
то је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и оправља 
ој отворе и обучавање деце и до најмање колебе распросте.</p> <pb n="120" /> <p>Милош заповеди, 
изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n="2 
е породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле около једног стола, над којим 
рбије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери 
а жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb n="52" /> <p>„Правду Ђорђе, прав 
загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме  
лагословени! проговори мати падајући на колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p> <p> 
а су.{S} Жене полете унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стражу  
иче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, н 
еликодушију Милошевом захвалити, устане колики је велики и важан, те одговори им са грмећим гла 
ужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грме 
установи совјет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb n="60" /> било.{S} Ове совјетни 
{S} Нисмо могли до сад схватити рачуна, колико има народа, ни колико прихода од десетака и друг 
ead> <p>Ми смо у овим листовима видили, колико је и како је живо учествовала књегиња Љубица у б 
о и правитељства није више располагати, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад 
 кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак ис 
 нама.{S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дјела народн 
ановљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара. 
енађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то 
ваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима 
и о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} После дугих деба 
 био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд  
 схватити рачуна, колико има народа, ни колико прихода од десетака и других струка; нит сам мог 
ежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но колико бриге труда и стрпељиве умешности је стало и тре 
шка, непрестано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му је последњ 
ром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колико су српски редови прорешетани у толико буду брзо  
је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је задобивена победа славном делу његовом помогл 
лагдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад ј 
ић, који је побунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви они људи, ш 
оде, које је најважније знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се с 
дма живог сараните поред оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ов 
е чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправде, које у срце дира 
лу попустите праведном захтеву његовом, ком нећете без опасности противстати!“—</p> <p>-------< 
били.... мој је узвишени господар онај: ком имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега  
 борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <p 
аст његову подривају, заштите на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и 
 језгри својој војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништа друго би 
 из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена била после ослобођења њезиног од Турак 
ема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и  
при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство постало тако несносно, да је мо 
следњег рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учинили и упра 
1.{S} Сачинити и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права и дужности књаза Србског 
нај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кн 
е отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да остави место рођења св 
играда послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунезависност Србије.</p> <p>На 
 знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у жи 
олитичар и искусни законодавац, човек у ком су се све способности великог владара слиле ни писа 
 да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се пон 
ђева, допратише пред њега човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав п 
да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турч 
м прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, како у грађанским тако  
 ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити светлости ни сиј 
<p>«Оно се може само злоупотребити, што коме не припада, како би дакле народ српски оно злоупот 
усти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је могао  
 <p>Она вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом т 
присуству паше обнародован, који је као комесар блистателне порте, народу исти растумачивао, и  
нуо и једног дана множина народа опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Ми 
чити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb 
 готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст — она се реши, да се на народ п 
инета руског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подписује, које је он спрема 
ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у ваш 
и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног достојанств 
да се ви мало опрезније према енглеском конзулу држите; ког пришаптавања немогу иначе, до за ва 
К. Б.</p> <p>Власник и издавалац</p> <p>Конст.{S} Трумић</p> <p>Брзотиском штампарије К. Трумић 
 мене саног, да врховну власт без ичије контроле извршујем. — Наше установе нису постале другчи 
не.</p> <p>Трошкови на грађење и држање контумаца.</p> <p>Трошкови на депутацију у Цариграду.</ 
ећег војника заставу, ободе нагло свога коња, пролети уз редове заплашене, пред собом гонећи их 
{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе 
 пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели ба 
оји Србијанци, видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом ј 
послушана.</p> <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла сво 
 Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку до 
оје је близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрв 
е.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бег 
и том придиком задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик жи 
ду једног очајног старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколико речи, 
а састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и једну ступку.. 
вши седоше сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окружне одређена.{S} Ови су званич 
о од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је дв 
ан дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије с 
оје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се ови 
о је кроз варош к палати султановој, на коњу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу 
убица, ова неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала их где један за  
аблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синов 
 за народне посланике, који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћу реч 
да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напре 
не неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Пс 
а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био  
и у највећем очајању узе неко подугачко копље, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је  
еном „басамака“ почаствоване и неколико корака учинивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Срби 
 воље самога народа, који је прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му  
дела Милошева прегледали, морало једним кораком ступити у Србију заробљену, и први пут од госпо 
ја је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи сво 
ре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се 
 совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, под 
могле су се многе ствари објаснити и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариг 
у <pb n="202" /> седише употребе ово на корист његову, покажу противницима грожњу народа и пред 
 земљи у страном свету задобити и њу на корист народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. како ј 
м проницањем је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, које он  
човек, који за добро земље неби повукао корист, из те несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим о 
а српског уклони породица Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски 
кови пролом спазио, одма је то на своју корист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим 
вршујемо ту власт у дружини, на највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана 
ева, где се смелошћу и одважношћу већма користи човек него претераном опрезношћу па као што сам 
за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји  
вити упутства, која само вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узвишен 
рилици која им се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи 
 жртва по нужди времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења морају се показат 
де, којима је наручено било да доказују користи, које Србија од уплива руског имати може.</p> < 
вим.</p> <p>Све војводе српске, које се користише добивеним биткама и обогатише се, изузимајући 
дговори мирно девојка, па истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је  
 мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побуњених робова даде 
гина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео  
аца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бела као снег брада покрива 
већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се за 
уди који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копљ 
ојим знојем оросио, земље, где почивају кости његових старих родитеља и миле дружине — седамдес 
 димнице, ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни воденичнога, ни казанскога, ни жировнине н 
 уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу независност, 
 има са супарником тако исто страшним у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p 
овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чи 
 да се са две знамените европске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ста 
 <p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него до 
 сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за 16. новембра 1835. где је била и столица  
 побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из св 
 пуна равница, која окружава малу варош Крагујевац, била је опредељена за ово велико празновање 
; да је народни празник освануо.</p> <p>Крагујевац даје нам изглед највеселији и најдражеснији. 
4. године писано, из једног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала самовољн 
.</p> <p>Дванајсти сахат избија на кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и војничка гласба помеш 
свима без разлике предложити.</p> <p>Од Крагујевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равн 
слова, дочекају победиоце у ослобођеном Крагујевцу, чији становници такођер беху у редовима биј 
</p> <p>Столица управе српске била је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у години је Милош обил 
<p>„Господару — ево онога, који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе 
а га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</ 
ћим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p>  
и погазио заповед божију, која вели: не кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма о 
аповед божију, која вели: не кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ 
и били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен 
ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак један от 
p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство наше мора сад да прокуша с 
е ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, наши ће суседи дозн 
 куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, 
то разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <pb n=" 
о овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство његово.</ 
дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> 
оружје!» — потресао је Србију од једног краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе сви листо 
ћен је дуг аухијерејски од новодобијени крајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S 
ереја, кои је лежао на новопридобијеним крајевима Сербије.{S} У слову том предоставио сам вама  
бијанског простака, и видио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити овај приз 
јдуке да закриле бегство његово.</p> <p>Крајње је време наступило да се одлази. „Отац!“ прогово 
ашивим борцима српским, који се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је битка 
евали.{S} Мати Љубичина видила је своју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, поља осв 
ог, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подписује, које је он спремао, да наро 
ом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међу живима не 
земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим гнушањем Милош,  
али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Тур 
ез Србије...{S}121</p> <p>XV.{S} Пастир краљ...{S}128</p> <p>XVI.{S} Слово краљево...{S}137</p> 
"2" /> <body> <pb n="3" /> <head>Пастир краљ или Ослобођење Србије.</head> <head>Историјска при 
791_C15"> <head>XV.</head> <head>Пастир Краљ</head> <p>Срби су једва један пут већ постали сами 
front> <div type="titlepage"> <p>ПАСТИР КРАЉ</p> <p>или</p> <p>ОСЛОБОЂЕЊЕ СРБИЈЕ.</p> <p>Истори 
његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу Марку,» како је овога клетва очина до тог сра 
стир краљ...{S}128</p> <p>XVI.{S} Слово краљево...{S}137</p> <p>XVII.{S} Милош и Махмуд...{S}15 
 таки се и намешта около оног узвишеног краљевског брежуљка.</p> <p>Дванајсти сахат избија на к 
е, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица јој издавале су, да се она у  
 народна скупштина.{S} Ово је био други красни део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и к 
вовао живот свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Треба бити поштени призн 
врховног вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са неописаном срећом, вешто удешеним плановима 
улити призрење и за само његово незнање красног светског обхођаја, за које је он сам себе кадка 
 мисли и - непрестано поступање по овом красном основу управе земаљске можда је и основ био што 
шена.</p> <p>Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике на 
нцуски говорити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није би 
 велики... </p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција  
жавници, који су за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош и поздрави весело цео нар 
 и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој  
и самом!“ —</p> <pb n="109" /> <p>После кратког времена буде углављен мир, ово неочекивано добр 
љубиви и ватрени позив, који чудноватом краткоћом својом пред очи ставља судбу отачбине и толик 
о је са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, прорицања старих људи испуњавају се.  
ка основа за своју политику, јер српска крв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога не 
рчина, овог мрског господара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњи 
вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и уж 
ојене жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице проливала, нису могле без никаква у 
 земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово 
ело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди ономе, који 
а мучи, да једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци 
е и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити. 
е да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његовом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече 
орао.</p> <p>Догодила се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиља 
ајни санак будућности, проказала му све крваве бојеве, непоњатна освојења и увенчала гордо њего 
хвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој и рече м 
ган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жал 
> <p>Усред ужасних и грозних догађаја и крвавих призора, који су несретну Србију скроз и скроз  
ова устанка, пређе, него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред  
увши рече: «Тако протиче капља по капља крви српских синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гу 
дишњег војевања и непрестаног проливања крви и то од 1796. — 1800. год. прост један војник, за  
и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n 
овека овог, који после толико проливене крви и јуначких жртава, није умео отачбини својој да да 
е у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Претераном тиранијом турском нагоњени наро 
, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао превијати и лечити ра 
 свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу обзнани 
у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја  
је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле савесно између себе добро и 
кип на књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у сачување  
нуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изг 
ану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало <pb n=" 
ато настави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али ра 
бране своју слободу, која је драгоценом крвљу њиховом купљена била.{S} Русија при утаначивању м 
есет година заливали су Срби драгоценом крвљу својом земљу отачаства свога, само да би јој повр 
у чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била  
жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира просјачити.</p> <pb n="105" />  
на моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су остали  
е побуна нигде појавила, нити се невина крвца пролила, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо 
 у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврд 
их речи заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим 
него што се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоценије  
престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужнос 
 у држави потпомаже уметност, ступао је крепком стопом по стази сваке позитивне поправке.{S} Он 
удешавале; — оваке непрестане прилике и кретања народа обелодањивала су, да је завера противу Т 
веде га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију  
ијепископ београдски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајл 
већег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употребили да га обор 
анпут прегледати књигу наши грађански и кривични закона, кои су се 4. године дана сочињавали и  
предписати, да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не  
астави Махмуд — „било је предметом љуте критике, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да 
 не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p> 
 његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане владавине, она је с д 
и истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамеш 
самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње организације 
, опустошавале су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, која су они з 
о учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео  
а једина капљица старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22"  
е, жуборило је непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош т 
се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу обзнанити: «да ј 
е.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно бе 
е сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само јо 
 стражу на улазцима.{S} Месец просијава кроз облаке и осветљава својим тавним и жалосним зрацим 
сла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао  
је био тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што 
их пушака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош није хот 
ан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, само хода и нокте гризе а  
 Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са стране потпомагана, са свим дозре 
чи једног Француског научењака, који је кроз Србију пропутовао и својим земљацима књегињу Љубиц 
 Милош најславније дочекат; пролазио је кроз варош к палати султановој, на коњу источно оседлан 
ону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто невоља рану војницима; друге су опет стале уз  
 да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу 
топова и палење малих пушака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p 
ве ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављива 
 је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитање <pb n="118" /> нејаке деце, и није прест 
ко скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи своје рођене.. 
орење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне болнице, 
је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb n="100" /> Турке измеђ 
ући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Ту 
е, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова устанка, пређе, него што изађемо 
 Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарност 
су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи свој 
на у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, в 
, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к теби у  
d>I.</head> <head>Кара-Ђорђе.</head> <p>Кроз пуних четрдесет година заливали су Срби драгоценом 
меновање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног турског робовања, зем 
о писмо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прворођеног сина Мил 
тим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој и р 
е једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p>Прв 
 су заклон, непрестано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>С 
ка, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држа 
и што је између два прекрштена мача као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске. 
 дело свршило, Љубица направи мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све своје мил 
оворима око границе путовала, да народу крстоносну војну противу Турака приповеда, откривала <p 
 волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди млади 
придржавала је народност своју, која се крунила под политичним ударцима, који су из помрчине за 
а освојења и увенчала гордо његово чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћајуће 
ство владара.{S} Милош тим делом добије круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото п 
 проговори Ђорђе ублажавајући мало свој крупи глас — „заклињем те именом моје блажене мајке кој 
рске заставе попадају у прашину, топови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и  
оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу 
за Милоша, који је почео пут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је  
 нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и доб 
асведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери српске отачбине!“—</p> <p>После ових речи изађе и 
есме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад 
капу.{S} Као врховног господара Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим се 
тере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи 
у пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно  
е повратите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели б 
ој души гордој и жестокој, страсни вали кували су непогоду, која беше поводом тако рећи јавне с 
да и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим 
 и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци 
зирући се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са 
у: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми  
рекне јој Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — рекне она, подижући очајно руке  
е, те почне громогласно викати:</p> <p>„Куда сте потегли несретни синови, гди вам је град да се 
породичном животу губио се, постао је — кукавица.</p> </div> <pb n="59" /> <div type="chapter"  
 своје узвишење да захвали, као највећа кукавица оставља отачаство своје, одриче се чина, који  
мо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овд 
ини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе 
 и других дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали.</p> <p>Непрестано во 
 како Турци грозно поступају према томе кукавном народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде  
ога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни десетка 
жуљка.</p> <p>Дванајсти сахат избија на кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и војничка гласба  
 са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. —</p> <p>За издржавање кнежево и његов 
јој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платит 
ила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога човека, 
а и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће само Правитељству на зданијама 
ше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столове д 
е трубе; знак да се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба бр 
у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митр 
ободу, која је драгоценом крвљу њиховом купљена била.{S} Русија при утаначивању мира, није са Т 
 за преговоре било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наста 
нуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи овога, 
душа, и чију је војску предводио чувени Куршид паша, страшило раје.</p> <pb n="93" /> <p>Од тол 
а халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним штабом управлао  
на, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили в 
сет хиљада војника скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави н 
" /> Двадесет хиљада нових војника буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакак 
 он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору своме држао, кад  
{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског предводитеља.{S} Но певерење поштена ч 
 турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету своме: « 
убичина видила је своју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, поља осветом турском пот 
 своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, стада с 
 срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта 
 су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до једном Мило 
јатеља побили, они су се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, радили су своје пос 
е у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна дево 
 предложенијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договорите, пак да ми дате посл 
лед највеселији и најдражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је заста 
 ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb n="51" /> <p>По извршеној пресуди 
ци, жене и деца остављали су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су оп 
штане страже, дође и до једне разваљене куће, којој су топови само један рогаљ оставили.{S} Уср 
 при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо ка 
са, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. — </p> <p>Једног дана догоди 
 устанка; попалити и са земљом сравнити куће, поватати младе девојке за своје хареме, а младиће 
<p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петро 
ч српска, жене, деца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела 
/p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности избавлење и осло 
оким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и 
ли.{S} Усред камена и разореног прибора кућевног леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женски 
ргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину определио био за то 
 је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај  
 се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S 
 стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>Послушно 
рпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да 
ад поставе велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Ст 
свака ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним 
ђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb n="1 
па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала 
на догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90 
бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са свога седиш 
буде родољубивих поштених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.< 
</p> <p>У целом овоме заробљеном народу куцало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо с 
сати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ р 
родни српски трудили смо се досад, неби л изнашли какво средство, коим би се све потребе народн 
у забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли б 
о овако уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико ни 
ју узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на крај се 
дио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може само злоупот 
 и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је доцније на против до тог степена дошло, 
би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно гледао, како са престола силази онај, кога ј 
о извршеној пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Тур 
а неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у  
> <pb n="47" /> <p>Вештина у војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, да се је до  
ности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставобранитељи по целој Е 
аваш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Колубаре 
убичина, стајаху под заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну подигао и  
сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад оп 
х свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Кралевићу  
 затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сир 
ног посланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским простаком.{S} Сад му п 
ичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али  
 Горди и напрасити карактер овога, није лако снашао окове ропства.{S} Частољубиве мисли њега су 
и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, који је 
Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на пре 
зумну упорност простог света, који неће лако нове наредбе да прима, придржавајући се свагда сво 
n="46" /> могли свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са 
ер незадовољника, но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} П 
о и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао  
а је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити овај призор, између ова два човека, који  
ом агенту и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигархијску опози 
силног падише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу политичног дивана навести, ваљало 
ом протузаконитом иступлењу, а овако их лако за дужност њихову повратити можете, ако се од ове  
онамештају, војводе и војници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опет  
м!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне лакомислени посланик — „није о томе говора, ви се за се 
ша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпа 
гу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским п 
во, Слобода!“</p> <p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело ј 
жити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која су склони бил 
агујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свога дол 
Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле около једног стола, над којим је тињао жижак, 
слушно робље, које је турска батина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна једина сила хришћанска  
укавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велику цену на његов 
је досад установљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у 
ити неће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неослободе.</p> < 
свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчиј 
биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под кметовима, капета 
ас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао читати, печатат 
S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта је могао сирома 
 њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучен 
славној Русији, њему се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију му дају, а наро 
и о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем свету, к 
а један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласкавом учтивошћу портином, Милош није ни најмање био  
 докле опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу.</p> <p> 
вем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет  
вих у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца и 
шући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише 
нас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удовици и сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим 
жеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом поро 
сретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо пс 
унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гон 
ђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше 
бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане износити окол 
и речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На поју 
којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужити се; н 
ек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него шт 
ким војевале супрот Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике своје.</p> <p 
 уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је насло 
и се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак један отворе се вр 
еверног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи усправљеном руком главу своју, п 
 исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао на новопридобијеним крајевима Сербије.{S} У слову 
ред камена и разореног прибора кућевног леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи,  
 изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но колико бриге т 
, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке завичаја, неразумну упорност простог св 
земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету ле 
и јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепавице, прави 
бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима проч 
пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Уск 
то тако неизказано добро расположен.{S} Лепо пак народно одело, даје овим учесталим гомилама, о 
Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао је за собом  
деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="135" /> да осветли народни праз 
 верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син 
њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рањено паде пред ноге г 
-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те не 
купа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдекојих српских жена 
ратио, приповедаше му деда његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу Марку,» како је ов 
ну Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим си 
 после Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо могли <pb n="138" /> скупити веће  
роливено!“ — Милош је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг з 
, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао 
ичијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, је 
им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно г 
 да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њег 
еш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув се  
 гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки нач 
ава српског од године 1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очим 
поњатна и скривена иронија, не показује ли зар једним махом, једним словом праву намеру господа 
 народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвиси 
макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у ру 
д да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да 
 ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} Затим ста 
о и нелицемјерно писмено мњеније, јесте ли задовољни с вишепоменутим моим установљенијама а и с 
во наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства 
а се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и 
оже ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правит 
 ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као  
као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод царигра 
делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S}  
е живио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом 
а Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који зајиста незна, шта бива по свету 
да је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“— 
ног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно вид 
 ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S}  
е већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потресао св 
ом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне реч 
још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на  
/p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</ 
 варошима, пред дућанима, где се обично ликови свих славних људи продаваху, гомилама врвио је с 
 Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p> <p>«Натраг!» — пови 
је Милоша себи подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му устав даје 
илан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима видили, колико је и како је живо учествовала  
 видици, народ је српски противу Турака листом устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а  
ругога.{S} На уговорени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и пала 
међу собом најразумнија и најодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластијем као депутате с 
 је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља свој 
од силног плача; а красне црте смућеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању нала 
нцуз, али у стању нису описати изражаје лица ове благородне жене и њезин звонки глас, којим је  
ела, дуге црне трепавице, правилне црте лица, пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; св 
з руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу н 
} Чело му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> уједно издаје храброст, одушевле 
ро посланика руског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз пр 
потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју је он у својим ру 
уначка прса његова.{S} Његово смежурано лице са цртама јако означеним, показиваху решителност и 
воту његовом потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и родитеље своје грл 
е слободе — сузе облише му његово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете моје!“ <pb n 
свога подпомагала заверу, која је имала лицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да произведе уста 
ене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабријих војника — видили смо  
требити може.</p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказана снага, која ће Турке кад тад  
свој план и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресења Христова.{S} Ову је побуну  
им ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n="136" /> Србина читаш, да се за сретн 
де.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако израженим, које  
њишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим званијама у војсц 
илош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да изви 
непокретна добра саме под закуп давати, лична слобода свију грађана проглашена је, сопственост  
године дана, она је противу сваке своје личне опасности, са отважношћу и постојанством преко св 
хове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је био не 
је дозвољавао бољарима својима никаквих личних сталних преимућства, да прелазе с имена на име и 
ивоту свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кнезу од Србије своја висока 
леду желило је његово величанство, вама лично доставити упутства, која само вашој особи од кори 
 теретом заштите Руске, којој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили ко 
ожења учини.{S} Као награду — за његово лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће  
, <pb n="65" /> које је задобио... и да личност своју и породице своје обезбеди, и да све оно о 
во предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин госп 
} Но Милош није се нигда на једну своју личност много обазиро, кад се радило о општем благу зем 
о његовог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чисте зе 
и у Србији уводите“ — настави султан — „лишавајући себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесн 
које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле — предмет је данас народне клетве.</p> <p>Кад је 
на на својој свето—Андрејској скупштини лишио Карађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаст 
зводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и  
арош од свију страна опколи, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где са напада 
 да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у  
 у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто невоља рану војницима; друге су опет ст 
.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61" /> одби 
о је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу 
т с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је један једини човек будан, и на ногу он б 
—</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакв 
 почео народу срећу и слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде 
 ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт од  
кривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити  
 пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан,  
звали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилосрдној о 
је Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Кол 
опа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што < 
обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од самог претварањ 
ја!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене ост 
од престолним говором» — одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за које вид 
овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да приве 
по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавства одмах <pb n="195" /> су по народу расута била 
ахмуд сад престане износити околишење и лукавство политичко на узор човеку најлукавијем и најпр 
ити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика св 
што би га у овом случају наравно његово лукавство изневерило било и што он неби поњао био ону в 
реко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство, држања је обично хладног и тихог, које баш и 
одговарањем својим ученим дипломатама и лукавством својим, са свим помрачава дипломатску вештин 
 житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паша београдски 
султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, настави са 
ата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну подиг 
ном руком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледајући веселу и дражесну гомилицу, што 
ије, прелазим сада на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак расположити н 
 гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насик 
воме.</p> <p>Код нашег простога народа, љубав братска је претерала све границе фанатизма. — Име 
се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чув 
 му је неограничено поверење и истиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош 
нутку свака је зебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке поједине развијао се цео ро 
вога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, г 
рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам изче 
ештенством нашим, долазим опоменути вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Три 
Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никак 
роб, који је већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S} Уједаред устаде срдито са 
и <pb n="16" /> гониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах  
 ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрост 
-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угње 
о је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустрашима млада девојка на коњу, а на бра 
/p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љубица направи мали знак крста на зиду, поред ког је са 
, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети  
ву, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. 
тавка Милошева...{S}190</p> <p>XXII.{S} Љубица и њени синови Милош и Мијајло...{S}208</p> <p>XX 
X. Књегиња Љубица...{S}76</p> <p>XI.{S} Љубица и Рат...{S}88</p> <p>XII.{S} Битка исполина...{S 
 Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога навршила, и 
 дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n="224" /> упути своје стопе на границу ауст 
еније иза њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом 
о одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовања, не 
 уз престо сина свог стојећи одушевљена Љубица, која је дубоком проницавошћу у траг улазила сви 
гчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љубица између свију српских жена, није се хтела тој зап 
791_C10"> <head>X.</head> <head>Кнегиња Љубица.</head> <p>Милош је јошт један једини био између 
 1815. године...{S}67</p> <p>X. Књегиња Љубица...{S}76</p> <p>XI.{S} Љубица и Рат...{S}88</p> < 
о је и како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за независност - видили смо њене грдне н 
.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам 
 <p>«Натраг!» — повиче горопадно храбра Љубица милосници, немогући већ дуже гњев свој одржати.{ 
 као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сирота девојка,» уздане Милош гледећи за њом.</ 
вему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу давно већ п 
свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заборавила, да има јошт једног сина, као што она 
цем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника заставу, ободе нагло сво 
али.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне зн 
SRP18791_C22"> <head>XXII.</head> <head>Љубица, њени синови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у 
="SRP18791_C11"> <head>XI.</head> <head>Љубица и рат.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српс 
е Милош радо гледао милоснице...</p> <p>Љубица је овим поступком мужа свога дубоко увређена бил 
рне очи њене необично су севале.</p> <p>Љубица небуде послушана.</p> <p>Хитра као муља, ободе к 
е очитој пропасти судбу Србије.»</p> <p>Љубица дубоко ожалошћена речима овим баци дубоки и жало 
господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погл 
рци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у се 
ши, слабо <pb n="86" /> јестаство младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб бр 
скушења, увек благородно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез 
род за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима великог искушења било је чудо муж 
ховитог разбојишта сине појетички образ Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за упознати чудновату ж 
ених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </div> <pb n="225 
p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гласом.</p> <p> 
<p>„Немој тужити девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бој 
м тугом рече јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душ 
вања код гдекојих српских жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Милош са гласом њежним, који је ује 
 честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које је она више пута потс 
 ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен својим најглавниј 
тост Милошеву, тај је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом показао, да у  
у пропутовао и својим земљацима књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише 
S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сље 
Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевали.{S} Мати Љубичина 
арод и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке Лазаревића кој 
 под заставом слободе војевали.{S} Мати Љубичина видила је своју крајњу пропаст: кућа њена попа 
 ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нису описати  
 сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p 
 млад човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа, понашање му је отлично.{S} Зачудим се ка 
 народу високоштовао и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с 
илош је био предмет гледања и свеопштег љубопитства, ово је он одма приметио, па се претварао з 
 и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини једног заробљеног, у 
ца која мори и упропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањ 
запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећ 
земље, после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо с 
, доли једино то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити што је више њих.</p>  
љало се у средину као посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављени били, много би се  
ено је да довршите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаство је бесмртно!{S} Срећни, срећни  
 затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на с 
оду куцало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само 
према султану било је пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели очи своје на султана управи 
љују највеће незадовољство у народу.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних с 
е.</p> <p>Сместа искупише се около њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и који с 
 Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени великим губитком, немогоше г 
д бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — <pb n="46" /> могли свагда  
д Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетре 
анашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта људи разумевају под престолним говором» — одговори Мило 
на побуђује на расматрање, као сматрање људи и ствари ове земље, после толиког робовања, и кад  
или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n="218" /> Ви  
ло, у виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Н 
ве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови  
своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да так 
ојевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем паши што се од с 
еља удеси она, да како Милан умре — ови људи на престол позову другог сина Милошевог Мијајла, к 
} Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила: 
доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «нису жене, или да су бар све жен 
, које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално добро стојали, побоје се да с 
е изванредан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, само хода и нокт 
аћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек једанпут да докаж 
ју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у 
 n="73" /> су до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Т 
 на своје заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у п 
е? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плаши 
 била већ и година 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је глас оног страховитог виора, који се 
.{S} Овима опет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку око себе  
рла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу мало попустише, сад се нан 
идим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупшт 
увшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на ов 
рдној освети турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о отачби 
лавније, међу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државним дјелима онако; као 
н са правим начином живота, са природом људи и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а при том ра 
дан отворе се врата од колебе, неколико људи изведу једног очајног старца и метну га иза коњани 
> <p>Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <pb n="92" /> <p>Од оног да 
о дозвољавају обичаји источни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милоснице...</ 
је ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учинић 
 ту мисао, да противу ових славољубивих људи, који врховну власт његову подривају, заштите на д 
су биле војводе, јер других способнијих људи за та места с почетка није било; но Милош искуство 
идило на гори Ивановској 500 наоружаних људи, који су се свемогућим Богом и његовим распетим си 
нима, где се обично ликови свих славних људи продаваху, гомилама врвио је свет, да види његову  
који је робове поставио у ред слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних догађаја и крвавих 
ила, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Пе 
ило, крв потоком тече, прорицања старих људи испуњавају се. — </p> <pb n="44" /> <p>На први гла 
трговац, са неколико тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година рат 
нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њихових карактера, а највећи противник улизица и 
протународним интересима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} У овом по 
а највећи противник улизица и ништавила људских, који клањаху и метанисаху пред гњилим домаћим  
своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљеним и неприступним, те је он ту често пров 
е потпомагао овај први извор благостања људског и среће државне, пошто је земљеделце ослободио  
раховити и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним јуначтвом вољно 
, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је читав са 
» — настави Махмуд — „било је предметом љуте критике, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми нема 
аде један!“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> <pb n="91" />  
 одговоре војводе.</p> <p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге управљати — до моје војнике.{S} 
ала је као и остале српске жене сносити љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себ 
лакао је као мало дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њему нанешене умео је опростити, но з 
ржава.</p> <p>Пре свега морамо овде ону љутину споменути, којом је и сам руски министар ускипио 
ипија, добродушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — свакојако дакле изванредан.</p>  
Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, к 
 стољетне растове Шумадије, пробијајући љуто сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дуги 
, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе 
одстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То  
, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, које је најважније знање за онога, ком  
ити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Н 
ве прикупља од својих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира 
ало као да је био господар целог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, које до с 
зире од самовоље јевропске дипломације, ма да је он једном већ признао <pb n="124" /> полу госп 
 су га сувише за демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле 
побуди га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га 
оме услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета упр 
рђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција ме 
ободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво ша 
благородно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није ви 
дне и племените намере његове осујетио, ма да је Милош самовољно дозволио неко ограничење и сам 
лео његову велику отачастољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет он 
рала и слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа 
хришћански народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику 
ић, били су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ип 
овити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазил 
 је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим  
м ја превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи 
мјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.</p> <p>Исп 
ст буди ономе, који се је жртвовао овим магновеним интересима, свршило се ако не баш мирно, а о 
 је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> <pb n="85" /> <p 
јала је као укочена.</p> <p>За неколико магновења владала је у соби нема тишина, која је довољн 
ом нарављу....{S} Тако прођоше неколико магновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb 
ове, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре било је врло поспешно.{S} Куршид 
е је она добила моћ за ово поражавајуће магновење — престане сад, кад је њена смелост остала бе 
де?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство постало тако несно 
ену власт има над самим собом, у једном магновењу схватао је он сва призрења, која су му запове 
сти, ону утеху безкрајну; која у једном магновењу човеку, награђује све труде живота његова.—</ 
} Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу мало попустише, сад се наново уреде, нагну го 
p> <p>Милош није хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвеституру и право, које му није м 
ц није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се в 
она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза, који ј 
 јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушак 
 господара од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да оста 
оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморил 
ивот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мо 
о чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете м 
 њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу г 
из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове биле су так 
глас — „заклињем те именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и п 
 и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се врата од кол 
...{S} Идите сад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте са поверењем проти полумесецу и  
 погледа напоље на гомилу војника, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога ча 
то са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранц 
и она одважно.</p> <p>Оба детета загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на заповес 
 већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мај 
м од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са платом 2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника с 
 се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више своју војску 
 ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остат 
заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при погледу овог призора.{S} Окамењен — са упрт 
јала је битка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво с 
моћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- 
ачтва, означе победу српског оружја.{S} Малени простор ове књиге недопушта ми, да опишем сва ју 
дну ступку...</p> <p>Турци видећи овако малени број Срба, на ново побесне, гордећи се на број с 
 читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао сносити спор 
у зато ипак истините, јер су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</p> <p>Све припреме 
оног меланхоличког и ратоборног уживања маленог пастира.{S} Сећајући се свога детињства и оног  
јално добро стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни подмир 
 Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздис 
шт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p>Султан се 
вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему турску војску, сваки је  
аво!» —</p> <p>Кад је тим начином своју малену кнежевину тако уредио, остало је том великом држ 
во жалосно дело свршило, Љубица направи мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све 
, мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек једанпут да  
ојеном гласбом, пуцњава топова и палење малих пушака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, г 
јатеља и злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају себи моју врховну власт, која ј 
љу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало <pb n="79" /> застану.{S} Богати турски шатори, шт 
о је пролазила прва младост Ђорђева.{S} Мало позније немирни и слободни дух његов побуди га да  
 се била и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз м 
ње отачаства, док се неби снага народна мало опоравила, која је већ двадесет петгодишњом борбом 
рави, да утруђени народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних ж 
на једној слици трибине, која је напред мало изтурена и стојећи гологлав овако народу поче гово 
а!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици трибине, која  
е у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби — праштајући се са сво 
д бегајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене пол 
главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси 
ма правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb n="194" /> <p>З 
 доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са  
ба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је 
пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезније према енглеском конзулу држите; ког приш 
ј нешто подсмехом смешани одговор збуни мало отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло лака п 
и. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало свој крупи глас — „заклињем те именом моје блажене 
е једног благдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство 
та више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њему нанеш 
уначке песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем 
 нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна 
они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да тр 
 је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље кабинета ру 
чанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима би  
 злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају себи моју врховну власт, која је мени о 
 и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кне 
тељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb n="194" /> <p>За ове оп 
 пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са природом 
ви челични људи, што у једном магновењу мало попустише, сад се наново уреде, нагну горопадно на 
е војника попадају на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбијене турске војске нагн 
 опште народно добро урађено!“— </p> <p>Мало после ове скупштине, на захтевање једне силе кнез  
е, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,» сви су  
 малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена била, није нико знао, нити се ко  
 <p>Јели какав унутарњи глас предсказао маломе пастиру, да место ово које је њему случај означи 
>Она дивоте пуна равница, која окружава малу варош Крагујевац, била је опредељена за ово велико 
зговора.{S} За <pb n="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком озн 
 где би голема турска сила могла његову малу чету застрашити и чувао се Турцима издати снагу св 
у образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после оних великих ратн 
вима улица, по зборовима около цркава и манастира, скупљао се је народ около гуслара, који су у 
у начеонику <pb n="173" /> пуковнику, а мања начеонику подпуковнику.</p> <p>7.{S} Званичници др 
е према тиранима, у самим њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа Срба према браћи свој 
{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су под неограниченом влашћу свој 
ло, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} После дугих дебата, при којима се 
<p>«Нека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остата 
да српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим сударима беху Турци потучени.{S} Власти турске из 
нда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога л 
ет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S} Уједар 
, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени и сурови  
 са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеком путу, д 
окорност своју према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње  
роста земљеделца задовољити, нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су  
а молба се испунила“ — придода старац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом  
 <p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се  
/p> <p>„Вечита срамота нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим гнушањем Милош, гледећи ук 
ну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу Марку,» како је овога клетва очина до тог срамног пониж 
био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове 
ња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног сина од првог му 
дно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша 
рао — те нехтедосте оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но почем н 
је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и  
лађи син његов, који је, стојећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка  
Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мата  
ћ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђен б 
Србија дошла је била већ до очите своје материјалне пропасти, големо насиље и свакдашње неправд 
 особом и имањем својим сигуран био.{S} Материјално стање земље брзо се у Србији подигне, а са  
пске поњати.</p> <p>Пре свега морало је материјално стање Србије у језгри својој војено уређено 
ији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и самог народа, који је скоро да јуче 
их наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално добро стојали, побоје се да се од маленог т 
 о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну независност и да ову истргне из сумњивог и  
је интересе и морадне исправке за срећу материјалну; треба да народ позва своје дужности, да мо 
е одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању 
ом, руке склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана. 
бичин под заставом слободе војевали.{S} Мати Љубичина видила је своју крајњу пропаст: кућа њена 
ала књегиња Љубица; супруга Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост д 
 су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копље, па не 
p>Кад је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове  
ешко мени жалосници! повиче обнезнањена мати, те склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се  
p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, 
теље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Т 
тељу мој будите благословени! проговори мати падајући на колена благодарећи Богу што их је беде 
="11" /> <p>«Отац!— благослови ме, а ти мати моли светог великомученика и победоносца Ђорђа, да 
унутрашњости Бугарске и бреговима старе Маћедоније, која је стајала под управом Јаничара и које 
ху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Са 
ви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на в 
, која силовито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са пет 
рашњи раздори све већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварал 
могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо кра 
ек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије пред својим вазалом, сву кокетерију  
м разговору, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју не 
олико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане износити околишење и лукавство поли 
Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је б 
у и учинити је за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узакони ослобођење својих старих робова. 
не почасти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни човек тога доба, потпуно  
авише пушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд осети удар. —</p> <p>«Кнеже!» — одговори он живо 
> <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека  
земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекне Махмуд, завршујући овај знаменити разговор: «ви нећете  
 пропали.“</p> <p>После ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, примети  
раљево...{S}137</p> <p>XVII.{S} Милош и Махмуд...{S}150</p> <p>XVIII.{S} Устав Србије...{S}168< 
_C17"> <head>XVII.</head> <head>Милош и Махмуд.</head> <p>И зајиста, после ове велике народне с 
бруара т. г. народу говорили» — настави Махмуд — „било је предметом љуте критике, од стране тих 
ош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — настави Махмуд — жестину своју уздржавајући — «ви дозвољавате н 
авила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турск 
шт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише  
ваоца и приврженика у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образованости напредниј 
разио праву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>М 
нато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори руски о оном прес 
pb n="164" /> придржавати умео, положај Махмуда, који је са укоченим очима гледао овог србијанс 
да је аудијенција свршена.</p> <p>Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу п 
дина турска узносила је ову решителност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове доказе напред с 
 слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, д 
вена иронија, не показује ли зар једним махом, једним словом праву намеру господара од Србије,  
рски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побуњених роб 
м носио, и што је између два прекрштена мача као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ов 
ипак су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, а умерени закони ред ствари успоставили 
инише то из уверења свог, него што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што  
! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трп 
и њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски  
ила веома умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам го 
огу у ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато та 
е друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенито, понудила ме 
иви,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, које је само једној књегињи 
 па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким сведочбама свог драгоценог саучешћа 
борави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да 
а!“...</p> <p>— „Не господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му М 
овано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} Има случаје 
и и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори мирно 
/p> <pb n="11" /> <p>«Отац!— благослови ме, а ти мати моли светог великомученика и победоносца  
слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу м 
; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „т 
отом донесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде ук 
падну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини с 
и чисто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким свед 
г; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па 
, којег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p> </div> <pb n="88" /> <div type 
изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежево 
ем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је спл 
у натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење прео 
 Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто смо одани један  
ћа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим сељацима довољно чувен и радо виђен. 
ом пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому сво 
 никада надао толикој усрдности Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова 
да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руковод 
тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибиј 
је умела међусобно неповерење расејати, међу тајним учесницима оне завере, која је Милоша до ос 
 лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача,  
и и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже, који је без  
рбије, потврди сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесни 
ле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и пробисветова  
p>На први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарск 
о да се упливом руским подиже опозиција међу војводама и <pb n="62" /> совјетом, ипак намисли о 
ање војске внутрење ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стража по границам 
а друмоме и <pb n="146" /> мостове села међу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора до 
 заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супрузима догађало, то нам није познато.{S} Толико 
м задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је то на свој 
Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других уст 
 на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу као непријатељ, вичу 
 /> даном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна стихија дивље необуздан 
ту лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је 
ши државному уставу, заклетву, изберите међу собом најразумнија и најодабранија лица, и оставит 
рају први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе него што с 
јања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, који предсказиваху скору побун 
 о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договорите, па 
пштини дао читати, печатати и подјелити међу <pb n="140" /> нама.{S} У слову оном изјавио сам в 
 заото поклони и благодаран покаже, док међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> <p> 
 стављало се у средину као посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављени били, много б 
устанка противу даија, Милан се налазио међу првим борцима за слободу српску и јуначтвом својим 
и и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да последњег часа држање ње 
без да се шњима завадила, она је распру међу својим непријатељима расплодила.</p> <p>У последњо 
одно мешати могу.</p> <pb n="193" /> <p>Међу самим пак народом било је такођер незадовољника, н 
љене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејати, међу тајним учесницима о 
га израдити нека дозволења и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима претс 
ћи руком на своје момке.</p> <p>Сплетке међутим нису престајале, оне су све више подривале извр 
зговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у мој 
 Србије; оних пријатних утисака, и оног меланхоличког и ратоборног уживања маленог пастира.{S}  
размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдук 
да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право 
Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пеш 
овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да место мене Срб 
и браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више ч 
е у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим интересима..., Ја не 
азљути, опали <pb n="12" /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} 
разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> го 
ирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја ј 
е ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле извршуј 
и он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</ 
пљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче вла 
има, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се прева 
 Турци <pb n="16" /> гониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе 
на отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им с 
ело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, који би њега и сло 
разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одку 
} Ако ви желите <pb n="186" /> да место мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек в 
не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилане.</p> <p>Трошкови на грађење и држање контумац 
, а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — п 
 на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике силе, које шире свој 
т друге управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ чест 
а сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb n="203" /> кип на књаже 
ког сам ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не  
 Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и  
у искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог 
вајају себи моју врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно 
 То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко с 
г који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова п 
о изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш 
 како расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се ме 
 предработати, совјетници разсматрати и мени предлагати на одобреније.{S} И попечитељи и совјет 
 чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb n="109" /> <p>После кратког врем 
> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви ос 
одговори Ђорђе одважно.</p> <p>— „Тешко мени жалосници! повиче обнезнањена мати, те склопивши р 
аве, и његово је величанство заповедило мени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попусти 
и овај знаменити разговор: «ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређења; која се дају народи 
анешена!»</p> <p>Овај жалосни призор за мење времена се је збио, него што је овде испричан; кој 
а два стражара, код једни дрвени широки мердевина, које су именом „басамака“ почаствоване и нек 
стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији приписују успаљују највеће незадо 
ове које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је к 
<pb n="156" /> његова реч повторавана и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти,  
у у позније доба сама водила — шта више мерила се са портом и исполином севера — са великом Рус 
осреднике, чија важност јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Вл 
по тим речима и његове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев горди дип 
 мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио где је, н 
ења јаничарска, превазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби својој б 
а пољу, чувајући стражу на улазцима.{S} Месец просијава кроз облаке и осветљава својим тавним и 
мице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта  
а за ово велико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, сва с 
ајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба 
 за несрећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са својим жалосним зрацима у поноћно доба осветља 
ђао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца после оца свога на престолу српском седио.{S} Он 
 заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе  
јсци сротства,» сви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно д 
 трошку, опустошавале су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, која с 
 мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављивали су се  
леда удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ — повиче Турчин у 
оља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} С 
жан мир, докле год Турска сва укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим 
ста, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно позориште изабрали, м 
исност, ипак су им бар оставили сва она места која су они отели и дозволили су им, да се они та 
скупштина обдржавана, сва су се оближња места радовала састанку њезином.{S} Са свих страна врви 
и, они су опет заузели били своја стара места, а житељи равница остављени сами себи, подпали су 
воде, јер других способнијих људи за та места с почетка није било; но Милош искуством научен, з 
одом, водила га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стад 
 као посада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве  
даред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалосне успомене, које су негда песме т 
д Србије, жуборило је непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је  
 прави политички карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обит 
игда није оставио био.</p> <p>На јавним местима, по рогљевима улица, по зборовима около цркава  
 су канал од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили. 
ре из колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалосне успомене, које су негда песме такове <pb  
новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељем, ми се морамо бити са двој 
ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољубља олад 
арњи глас предсказао маломе пастиру, да место ово које је њему случај означио није за њега? — и 
ене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да место мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, 
а супарници својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам 
би брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву 
имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас пр 
помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Срби 
ком је стари Петроније требао да остави место рођења свога, обале потока, сведоке прве жари и љ 
ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко  
сташи, из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србији почео коле 
ављајући га усрдно.{S} Како на одређено место дође, седне на столицу, око њега разни државници, 
јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени господар  
прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мисли његови заузима.{S} Но п 
адини, који су долазили, да помогну оно место приредити, где ће се скупштина држати.{S} У сред  
о Милош знајући од какве је важности то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војвод 
омоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући н 
Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење 
ом побуне српске учинио, изодавна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно иза 
 и на веки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је 
е неокрњену одржати, док седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу тр 
ни господар од Србије, буде потврђен на месту високом које заузима, и придода: да из свих тих у 
 Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умора и 
, она знаде даном приликом на страшноме месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави 
 га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без да с 
његову подривају, заштите на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и јед 
 шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски војник н 
удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p>У унутрашњости Б 
 другим простим сеоским девојкама.{S} У месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за ви 
ица и ништавила људских, који клањаху и метанисаху пред гњилим домаћим непријатељем.</p> <p>Мил 
о, коју опет један српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све  
линама пропали.“</p> <p>После ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, пр 
ико људи изведу једног очајног старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори н 
ве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким <pb n="37" /> даном расла, ипак је с 
у и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три тали 
да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио сплетке, које отуда полити  
 мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у 
ије трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера 
на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се 
еје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош до 
и Руска у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p> <pb n="193" /> <p>Међу самим пак народ 
да; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што  
аримо.{S} Место са једним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће до 
насиља Турци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем  
.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез друг 
ељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо  
бацити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби —  
која сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од  
 са својим саветом, својим искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист нар 
евско достојанство своме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт та 
ове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који  
 великомученика и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</ 
арод зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} 
е са осталим народом договорите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног до 
видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је чи 
и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, који  
.{S} Малени простор ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, 
ти, док седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше  
ма и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде н 
и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши држ 
и: био би највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непри 
оду, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства кнежевског 
 одговори хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да вр 
бу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седи 
оворим вашем величанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорит 
оштени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се 
руком умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«П 
аних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покорават 
тељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружја  
знајем човека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и савршеног поверења — него Мил 
 очајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —< 
е дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кру 
лаго:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна о 
 она са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели п 
зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, својим искуством, а  
дно има безпримерно проницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За до 
ну.</p> <p>Оваким установленијама, чини ми се, биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем с 
} Овим установљенијем укратиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наос 
е шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада в 
твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш 
угу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима п 
та да подјеле најправијим начином, како ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо располага 
ла се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одговору саме простоте, које се  
 њено постојанство заморили,. наилазимо ми на <pb n="4" /> такова дела, која се односе на патри 
</p> <p>Све ове потребе подмиривали смо ми досад различним и млогостручним приходима земаљским. 
а-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу б 
није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових великих услуга отачаству указаних и што 
тике, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — примет 
у а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твој 
о времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дје 
жи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ов 
жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио  
да он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и оду 
 њени синови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима видили, колико је и како је жив 
 замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело побе 
мирити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набави 
 — одговори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — одговоре војводе.</p> 
, и пишу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амне 
 завршује овако: <pb n="122" /></p> <p>«Ми остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити 
гу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је истина  
су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у магнов 
 </quote> <p>Милош повери јединца свога Мијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи за на 
јали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушко посредовање више је пута зб 
јном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Србијанци,  
на престол позову другог сина Милошевог Мијајла, који је увек живио обожаван у спомену народа.{ 
м, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен 
је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању турском, она је сва 
 у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој 
летен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле — предмет је данас народне клет 
.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су  
 <p>На потстрекавање својих попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је ма 
 оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. <pb n="205" /> година, потпише га у име  
важавамо.“</p> <pb n="214" /> <p>Кад је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни но 
сљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као  
head> <head>Љубица, њени синови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима видили, коли 
p>XXII.{S} Љубица и њени синови Милош и Мијајло...{S}208</p> <p>XXIII.{S} Последњи чин у драми  
 хришћанства у забуну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је 
 мушко посредовање више је пута збунило Мијајлове министре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу  
н похитао своје подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдек 
бро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у наручија свом 
јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је  
ме Кара-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се налазио међу првим борцима за слободу српску и 
од собом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од Поцерја, најпоузданије војводе ајдуч 
..{S}27</p> <p>V.{S} Милош и брат његов Милан...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба под Кара-Ђорђе 
своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, к 
="29" /> <p>Старији син Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, која  
рији син Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, која се као што је о 
 да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца после оца свога на престо 
8791_C5"> <head>V.</head> <head>Милош и Милан.</head> <p>Ово неограничено и ово прерано чувство 
>XXII.</head> <head>Љубица, њени синови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима види 
једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је везивал 
моћу своји пријатеља удеси она, да како Милан умре — ови људи на престол позову другог сина Мил 
убља подрањивао је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер овога, није лако сна 
} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању турском, о 
оје падају на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чев 
 ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову пот 
јој, да таки најстаријег сина Милошевог Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогл 
погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест његову, са највећим задовољ 
д свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишл 
 од њега преотели — али великаши српски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца 
едаје кнежевско достојанство своме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и оп 
у, поред ког је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувств 
топом отимајући прогањао их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима, пред дућанима 
очивају кости његових старих родитеља и миле дружине — седамдесетогодишњи роб нехтеде тако скуп 
 се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био као војво 
своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим  
непријатељ, вичући у највећем очајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у ово 
еме турске царевине, која је бројала 45 милијона душа, и чију је војску предводио чувени Куршид 
 шире своја снажна рамена преко толиких милијона разна народа — имају јошт времена бринути се,  
 престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} 
да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот с 
у његово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне он уздиш 
иту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у с 
уди...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милоснице...</p> <p>Љубица је овим поступком мужа свога 
траг!» — повиче горопадно храбра Љубица милосници, немогући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне 
илош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош 
одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њихова господара.{S} Са једне  
ежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} Ова јунак же 
сараните поред оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ова буде одм 
; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — благодари.{S} Цркве нису већ више могле прима 
не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу 
је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме 
ћ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи у 
</p> <p>По повратку своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је 
ати.{S} У овом делу унутрашњег уређења, Милош је уједанпут показао чудновату вештину.</p> <p>За 
ат био за врховног господара од Србије, Милош је наумио да неке поправке <pb n="111" /> за друш 
 претерано-ласкавом учтивошћу портином, Милош није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с п 
победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош је показао највећу војничку вештину.{S} Ово није  
посланике народне; то је <pb n="133" /> Милош ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њ 
ако осиромашила <pb n="115" /> била.{S} Милош је одмах спочетка владе своје потпомагао овај прв 
 што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњ 
 даровала њему достојанство владара.{S} Милош тим делом добије круну од народа, зато му је ваља 
њу примленог <pb n="112" /> уговора.{S} Милош по одличном свом схваћању ствари, врло је добро у 
робе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка, поврати му његов 
ли су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за војничког поглавара од Срб 
ећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n 
д је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је могао владати и обуз 
 без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сва 
ја се овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош употреби ову забуну, излети са своји јунаци из оп 
 појављивали су се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен  
ити и сами себи старешине изабирати.{S} Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна де 
сио икакво ограничење његове власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер ј 
е тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму б 
 трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 2 
 Слово краљево...{S}137</p> <p>XVII.{S} Милош и Махмуд...{S}150</p> <p>XVIII.{S} Устав Србије.. 
S} Милош Обреновић...{S}27</p> <p>V.{S} Милош и брат његов Милан...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак  
<p>III.{S} Ајдуци...{S}17</p> <p>IV.{S} Милош Обреновић...{S}27</p> <p>V.{S} Милош и брат његов 
аизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег ни за длаку 
 јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је 
авили и за поступање ове противу њему — Милош преко искрених својих пријатеља дозна, и он плане 
бацити од њега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа свободоумног, није правио завере 
адиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русиј 
} Но овај поступак јасно је показао; да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора св 
анчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту 
адубљен, примети <pb n="167" /> опет да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће  
уних четрдесет година,» прихвати речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео на 
тетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — 
а је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, 
ја?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — настави Махмуд — жес 
 без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском 
Јошт као владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S 
е на против до тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свога брат 
то.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења, увек благородно ср 
p>Долгоруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног простачења <pb n="183" />  
сточни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милоснице...</p> <p>Љубица је овим по 
, а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и при 
министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год: који га з 
мените намере његове осујетио, ма да је Милош самовољно дозволио неко ограничење и саме његове  
су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак одбија 
логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Прокл 
 на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на руци  
 руско-турског парламента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је мог 
љи по целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно дело, за кој 
ликих и пробитачних установа, којима је Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе,  
и имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, то 
прерађен — сравнио са пројектом, ког је Милош народној скупштини год:{S} 1825. предложио; а осо 
 је данас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благовол 
све труде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван  
ељена је била на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале су 
воме одговору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n="164" /> придржавати умео, положај  
зна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да му се 
он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други  
ела.“</p> <p>Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору  
ана множина народа опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи о 
разумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио, као 
јевцу определита.{S} Двапут у години је Милош обилазио села и станишта, само да се извести о св 
ла се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби 
роду по целој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађе 
а је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никад 
ова!» —</p> <p>У самом Цариграду био је Милош најславније дочекат; пролазио је кроз варош к пал 
ару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</p>  
који је већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> <p>«Један тренутак“ — рекне она мл 
 од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Милош постао идолом српскога народа, и зашто је народ п 
 обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из т 
постојана — установљена.</p> <p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре 
свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши вој 
 је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, ко 
унутрашње организације земље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било; то п 
 Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, но 
/p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличијама, к 
ављена, настави са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је п 
«Сирота Љубица, сирота девојка,» уздане Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући по 
за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломљеним гласом — «е па к 
<p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том 
атим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици трибине, која је напред мало изту 
дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош и поздрави весело цео народ, који му веселим глас 
/> <p>«Србија је много слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подра 
» — </p> <p>—„Ја се неопомињем“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре  
витељством дописивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања  
свију Руса». —</p> <p>На које поклонење Милош одговори: «да он себи за највећу част држи, то из 
ко година једним гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову  
, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме руском или турском д 
е.{S} После дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb n="169" /> он попусти 
иви отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред страховит 
 с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и пох 
 и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, 
у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевић 
 <p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ  
нити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово не 
у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и предусретајем овим већма збуњен, него  
 који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи, сваки дан изла 
тине од 16.{S} Фебруара 1835 год.— кнез Милош добије од султана једно умиљато писмо, којим га у 
видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавну слободу народа.{S} Она  
лепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У остало 
скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> 
ја је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао бољарима својима никаквих личних  
p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен 
d>IV.</head> <head>Милош</head> <p>Кнез Милош, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашно 
 међ браћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је сплеткарењем својих великаша, а не зато шт 
пут већ постали сами своји господари, и Милош напредује са делом цивилизације издрживошћу, која 
 извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико годи 
ба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кара-Ђорђе и Милош...{S}59</p> <p>IX.{S} Цветна Недеља 1815. године. 
> <head>VIII.</head> <head>Кара-Ђорђе и Милош.</head> <p>Народ српски преотео је од Турака неки 
аједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бог једног 
е натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже, који је без душе овима  
о у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово в 
редаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срб 
и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено, само дајте још 
уначку реч своју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободн 
 Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Мило 
90</p> <p>XXII.{S} Љубица и њени синови Милош и Мијајло...{S}208</p> <p>XXIII.{S} Последњи чин  
е појавио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђеним очима турске светине, која је врвила п 
 касапницу наступајућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Бр 
е познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од почетка п 
у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са уп 
стану.</p> <p>«Допустити што?» одговори Милош «допустити сваком захтеву партаје руско-турске ко 
 незналицу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима 
вају под престолним говором» — одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за ко 
 који изда своје отачаство!“ — одговори Милош заданут неком непоњатном силом. —</p> </div> <pb  
 повика народ.</p> <p>„Браћо!“ одговори Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога  
е један човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом по 
проћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово ви 
бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор да 
рављамо ништа са тим силама?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одговори на о 
 ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — ре 
пских жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важности б 
праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он је имао с 
 Смрт издајицама!!!...{S} Овај тренутак Милош је требао употребити, но он се усколеба.{S} Њему  
ења Христова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро 
у Марку!“ — повиче са највећим гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у деду, који му је ту прип 
беде сваку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер 
сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах  
>«Народ је непобедим» — рекао је једном Милош — «кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку ј 
 столећу.</p> <p>Овим цифрастим говором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју 
а доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвисио у н 
ном — кад је једну такову песму отпевао Милош, у највећем одушевлењу занешен <pb n="32" /> пови 
ма су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити народу по целој Срби 
ше удивљења и савршеног поверења — него Милош; који уједно има безпримерно проницави дух, који  
 бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је често на тајној 
 да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ст 
ет руски совјету српском заповест: „Ако Милош остане при намери својој, да таки најстаријег син 
ње народно, то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да  
моћи сви трошкови државни подмирити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужно 
 Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је важности то место, нареди да  
уди за та места с почетка није било; но Милош искуством научен, знао је свести власт њихову у т 
ао што је и код њихових старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он је с 
мрти патријарха Цариградског.....{S} Но Милош није се нигда на једну своју личност много обазир 
примању поклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је зн 
се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби пов 
 опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријате 
роузрочити» — примети султан.</p> <p>Но Милош без икаквог околишења настави даље:</p> <p>„Ваше  
у имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити је  
 је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степену в 
ам ничију власт“ — одговори хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од 
д у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног кнеза  
род у Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом министру руском Рикману рекао.</p 
оже и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош намери да код високе порте изради, да ова законит 
 година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политичар и 
И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености доводити: 
а радио.» — Тако се учтиво према народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово  
га до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже,  
SRP18791_C17"> <head>XVII.</head> <head>Милош и Махмуд.</head> <p>И зајиста, после ове велике н 
id="SRP18791_C5"> <head>V.</head> <head>Милош и Милан.</head> <p>Ово неограничено и ово прерано 
d="SRP18791_C4"> <head>IV.</head> <head>Милош</head> <p>Кнез Милош, јунак од Србије, рођен је 1 
роду прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ исто онако као и Ка 
колебе распросте.</p> <pb n="120" /> <p>Милош заповеди, да се постарају и за дела елементарна,  
ти и владати могу.</p> <pb n="30" /> <p>Милош — у првим годинама детињства свог, није као и ост 
е к челу своме.“ —</p> <pb n="87" /> <p>Милош сад стане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго 
</head> <head>Кнегиња Љубица.</head> <p>Милош је јошт један једини био између свију вејвода и р 
мљи вечита заточења!„ —</p> </quote> <p>Милош повери јединца свога Мијајла својој храброј жени, 
ена, врати се натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао 
је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — о 
роз шуме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме и 
г, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жа 
и закони ред ствари успоставили.</p> <p>Милош, који је делом за војеног диктатора произведен, б 
 поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегн 
м је немогуће пером израза дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним рукама гледао је по 
 рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Милош се није устручавао, да народу изнесе на јавни пре 
ред гњилим домаћим непријатељем.</p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата св 
ово на тако високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а остав 
су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се приближи, женскиња главу подиже гере, очи су ј 
ве речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопштег љубопитства, о 
огоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом својим, а са оружјем у ру 
гом и у најискренијем поверењу.»</p> <p>Милош, који није веровати могао, да између Турчина и Ср 
пколили су га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраста човек, држање му је војничко,  
 можете, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта  
, да буде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p 
певерење поштена човека усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње с 
 — означавају долазак кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно одело у средину < 
о су на двору силног падише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу политичног дивана н 
ошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност спрам Русије, да народу веће 
 били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да за 
еветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша просуте. </p> </div> <pb n="175" /> <div type="c 
тоје.</p> <pb n="132" /> <p>Слово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за но 
 кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог мил 
изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу крчити.</p> <p>Кол 
ишта нас брате није друго противу кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио да се у 
кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле — предмет је данас нар 
рад.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни човек тог 
<p>Нестрпељивије и невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, под којим  
ама и обогатише се, изузимајући јединог Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, невера  
у, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држати; у пр 
Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са М 
ње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка, повра 
ам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може правит 
истану на превод цариградски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је 
аке сумње у образованости напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има с 
 n="96" /> Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и  
говоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb n="107" /> да дође у турски стан, да се о ми 
у тајним учесницима оне завере, која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, о 
рпске независности учинила; подсећао је Милоша на живе <pb n="181" /> услуге, које је Русија у  
>Пљен народног престола кнеза од Србије Милоша — довршен је.{S} Питомац императорског кабинета  
се Русији поклони.{S} Немогући другчије Милоша себи подчинити, сад она обрне лист као да он нар 
ивих поштених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </div> < 
висиост Србије.»-—</p> <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара  
пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао велики уп 
е паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша са 
"91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати се нат 
 господарством <pb n="125" /> турским и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим 
</p> <pb n="81" /> <p>Брзо затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараш 
на своју сопствену опасност, да поврати Милоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекл 
владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То је «сло 
с добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и 
 у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>Послушност законима и такови ред је у  
доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка, посланик је р 
во сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и 
ни лишио Карађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза 
и се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена била јако разграната и да потпоре своје  
а <pb n="220" /> им је сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и које су 
/p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, т 
ачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи ве 
оме, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува мест 
 рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да 
 над твојим интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато д 
ује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да 
де растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево за 
ојим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћ 
е ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља 
егова пише му ово писмо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прво 
разговор довршио, рече му овај:</p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да буде у будуће паметниј 
пуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, 
 весело усклицима поздрављао, поглед је Милошев изражавао оне горде радости, ону утеху безкрајн 
ги знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се Ср 
Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали Милошев рад, само неки незадовољници у совјету, којима  
Омира.</p> <pb n="29" /> <p>Старији син Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна полити 
ултана, да неразуме овај прости одговор Милошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како данас постоје  
е мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев горди дипломата разљути и почне другим ал запов 
ваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после учињеног примирја била та, да земљу у ун 
 соби становала књегиња Љубица; супруга Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки  
.{S}180</p> <p>XXI.{S} Совјет и оставка Милошева...{S}190</p> <p>XXII.{S} Љубица и њени синови  
head>XXI.</head> <head>Совјет и оставка Милошева.</head> <p>Кнез Долгоруки видећи, да кнеза од  
де пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, морало једним кораком ступити у Ср 
> <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се она од св 
ману рекао.</p> <p>Код оба двора намера Милошева начинила је велику забуну.{S} Искључење породи 
одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу даија, наша 
!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог страшно 
равитељства српског за првих дана владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као народног к 
 а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему  
ишта сине појетички образ Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за упознати чудновату жену, која тако 
дном Милошу покорити неће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт у совјету <pb n="202" /> седише упо 
д. затекла.</p> <p>Пошто су непријатељи Милошеви отклонили уплив јевропских сила у дела њихова, 
ховитом боју починила и под предвођењем Милошевим Турке из Србије изтерала и слободу своју опет 
на будућност, који карактеришу сва дела Милошевих установа.{S} Целокупна организација Србије, п 
пренемагања и бојазљивог пузења, држање Милошево према султану било је пуно важности.{S} Људи,  
а им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево постојано великодушије њему је код својих задо 
би, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У ње 
791_C16"> <head>XVI.</head> <head>Слово Милошево на углед.</head> <p>Сад је година дана, како с 
о <pb n="204" /> знања доставе упорство Милошево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изп 
упа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Ку 
ишњи младић све своје намишљаје.</p> <p>Милошево широко чело, замишљен и озбиљан поглед одговар 
 и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево пророчество се испунило.{S} Тек што је свитати 
 Ово је био други красни део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити ч 
намери својој, да таки најстаријег сина Милошевог Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место 
 ови људи на престол позову другог сина Милошевог Мијајла, који је увек живио обожаван у спомен 
етних догађаја, који претходише оставки Милошевој и оној жалосној драми српској, која је после  
 и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајд 
а, који је имао живот свој великодушију Милошевом захвалити, устане колики је велики и важан, т 
ло, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитатеља Зори 
 севера — са великом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски проти 
b n="211" /> год је познавао халовитост Милошеву, тај је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Ми 
ни добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> <p>«Ми 
 и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични п 
 било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим госпо 
, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Турском, да би од о 
емо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средин 
нез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати срет 
у прах ову грдобу револуције, одрубивши Милошу главу.... и да пошаљемо ово знамење султану!“</p 
но рече: «да се ником другоме до једном Милошу покорити неће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт  
S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је само за  
ене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече султан Милошу — «најискренији поштовачи ваших ретких заслуга,  
 већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја н 
орођену, пређе, него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, челичан каракт 
ства представничког у Србији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њему подме 
рих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био, да вла 
 чувство отачаствољубља подрањивао је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер о 
 тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом.{S} Приповедао му је о 
 објашњења најпростија, најтачнија даду Милошу разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да 
м ал заповедајућим тоном говорити кнезу Милошу: </p> <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он са запе 
зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, к 
и одобравали.{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико година, 
младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владај 
ве земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{S} Може бити да ћ 
аду делија, ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим срамом нев 
ља доведу остатак топничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало! 
е с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу игра, било је доцније душа свију прего 
 правосудно, финанциско и инострано.{S} Министар иностраних дела извршивао је уједно и дужности 
оба био и његов кабинетски министар.{S} Министар унутарних дела, обављао је и дужности министра 
инанције поверена је била и трговина, а министар правосуђа био је уједно и министар просвете.</ 
а, а министар правосуђа био је уједно и министар просвете.</p> <p>2.{S} Успостава савјета из 16 
н је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Министар унутарних дела, обављао је и дужн 
 љутину споменути, којом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <p 
и четири члана.</p> <p>4.{S} Први избор министара, председника совјета и совјетника припада кне 
ределења његова:</p> <p>1.{S} Устројење министарства у четири оделења: унутарње, правосудно, фи 
ужности министра војеног и полиције.{S} Министару финанције поверена је била и трговина, а мини 
р унутарних дела, обављао је и дужности министра војеног и полиције.{S} Министару финанције пов 
ају поверења у народу.</p> <p>5.{S} Чин министра председника, један је исти са чином дивизијоно 
редовање више је пута збунило Мијајлове министре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог  
а ви не потписујте; но заповедите вашим министрима, нека штеде и нек се поврате <pb n="215" />  
ко се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или у каквој другој 
чи, као што је то Милош једном приликом министру руском Рикману рекао.</p> <p>Код оба двора нам 
шег несретног отачаства.“</p> <p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, јадни рањ 
то је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и д 
пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то 
га народа, бојећи се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао  
дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена места по Србији и с 
 <p>После кратког времена буде углављен мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар 
му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама  
ли су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољства, која саврше 
ог узајмног интереса, који је уговорима мира освећен.» — </p> <p>—„Ја се неопомињем“ — рекне Ми 
и није могуће било у крвожедног Турцина мира просјачити.</p> <pb n="105" /> <p>Усљед једне битк 
а ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се н 
ви оружје.</p> <p>Ако услови углављеног мира и нису савршену независност земљи осигурали, ипак  
на организација Србије, после савршеног мира, била је организација оружања...{S} Уговори сад у  
ружаном руком умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</ 
на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срб 
 да приволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све  
 одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb n="107" />  
њајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим једне високе порте — правио. 
Трошкови на држање војске внутрење ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стр 
едити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу своју већма на  
врло бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац прос 
купљена била.{S} Русија при утаначивању мира, није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила  
н све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре било је врло поспешно.{ 
ловиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске  
сило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности избавлење  
опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу.</p> <p>Познато 
прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од мене ништа не  
олико тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пред 
ља њихова сачувати и одбравити одговори мирно девојка, па истргнувши из корица нож, који јој је 
p>Србијанци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак 
си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посеја 
ла!“ —</p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем, те са 
а, превазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби својој било предало,  
веним интересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Мил 
да, изтргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину определио би 
 одма приметио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање посматрано је, свака 
и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубиви владар, који земљи својој мудре законе и уст 
усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње страже турске допрати, гд 
"107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено.</ 
и савет, да остале дане своје проведе у миру и задовољству приватна живота, а народ је српски < 
тачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња за слободом, водила га је 
штите дошао у логор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предлож 
власти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих људи, који врховну  
рашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Ф 
о строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну м 
де Турској тако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини  
ти и душу своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је за 
вања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за непознатим — 
откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123" /> и то оног народа, за кога с 
ко снашао окове ропства.{S} Частољубиве мисли њега су од свију страна напајале.{S} Детету јошт  
њима устав дао...{S} Његово величанство мисли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држа 
њој право оно место означио, које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није приличило с 
>Извршивање ових великих и доброчинећих мисли и - непрестано поступање по овом красном основу у 
е неблагодарности према Русији, која је мислила или боље рећи, није престајала њега уверавати;  
 међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике пристојности а уједно  
ног присуства сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушко п 
pb n="151" /> други начин узети, ако се мислило задобити јуначног кнеза од Србије и то само за  
с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасходство наћи без сумње д 
 једне високе порте — правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистателно 
 ту ствар отложити до тог времена, које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жестоко с 
стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност владарска исто так 
речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, примети <pb n="167" /> опет да Милош  
овако: <pb n="122" /></p> <p>«Ми остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза 
 збуни мало отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским проста 
 уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петроград  
 војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне,  
народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што вам је 
и намерама непријатељским, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Непре 
да, имали смо свиколици доста времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам  
а простака у Србији било, који писати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава један сељак с 
о се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд  
о <pb n="197" /> жељама нашима на путу, мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки искрен изра 
зотиском штампарије К. Трумића</p> <p>у Митровици.</p> <p>1879.</p> </div> </front> <pb n="2" / 
ода по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га од  
је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево пророчество се 
тарост је изнурила снагу његове јуначке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" / 
а којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи  
дајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа, п 
 потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског господар 
 час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац просто као и остали војници обучен.{S}  
 српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских  
 говоримо овде, Љубица, ова неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала 
“</p> <p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са последњим уздиса 
ћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слобо 
</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући млада девојка.</p> <p>«Јелице... кад теби збогом казати 
 куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка показа се на врати и одма утрча у с 
бољетица која мори и упропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! 
двоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева б 
ити и са земљом сравнити куће, поватати младе девојке за своје хареме, а младиће за своју војск 
ве сврши, слабо <pb n="86" /> јестаство младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на г 
 само оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом 
а коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен својим најглавнијим великод 
, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећајима на срце 
аћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја  
сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди младић развлачећи усне своје смејом презрења: «јер тамо 
12 година поверавао је двадесетогодишњи младић све своје намишљаје.</p> <p>Милошево широко чело 
ватати младе девојке за своје хареме, а младиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и и 
а га пребројати неможеш; <pb n="134" /> младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо 
 и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у наручија своме младожењи.</p> <p>Ј 
ије.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у с 
 сад одржа она побједу над совјетницима младога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, ко 
 <p>Младо девојче паде у наручија своме младожењи.</p> <p>Јелице слатка душо моја, рече јој Ђор 
шла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој девојци, коју је он замишљено гледао.{S} Девојка 
...</p> <p>«Један тренутак“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да ра 
лободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва младост Ђорђева.{S} Мало позније немирни и слободни дух 
лама учити читати, да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље и одважност.{S} С 
Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао велики уплив код совјетника.</p> <p>Мњење 
мње да неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му  
 нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је  
ила умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нем 
бе подмиривали смо ми досад различним и млогостручним приходима земаљским.{S} Народу српском ва 
ам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплаш 
јевима код самих непријатељских војвода многе пријатеље стекло.{S} Док су Турци заробљенике и р 
 тајном кабинету султановом могле су се многе ствари објаснити и на корист решити; те стога се  
осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујевац 
зимати прави политички карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили с 
е.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура 
о моје војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети оним 
е, који да су сами себи остављени били, много би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем с 
осити љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излагала за другога 
дну странку је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њене неумерености и 
ено, па да се у њему којекаквим фразама много народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави р 
 сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији од онога што га друге европске земље и 
нале.»</p> <pb n="165" /> <p>«Србија је много слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум п 
 кнеже, како данас постоје имају у себи много демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?»  
пиштољ често пресуду донети онима, који много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p> <p>«С 
и су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и приврженика у Цариграду.</p> <p 
 чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ м 
ош није се нигда на једну своју личност много обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е д 
је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» 
љске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и  
орена и украшена највеличанственије.{S} Множина воштаних свећа гору пред светим олтарем, те осв 
о, народ је гњевом букнуо и једног дана множина народа опколи конак, гди је Милош живио, из гла 
жавне, пошто је земљеделце ослободио од множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки љ 
ридиком задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе радо 
у и буду од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним војводом остану мртви на бојном пољу, 
и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никако немогу исплив 
ародом договорите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исп 
ако да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државн 
душно, одкривено и нелицемјерно писмено мњеније, јесте ли задовољни с вишепоменутим моим устано 
ишепоменутим моим установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како 
мао велики уплив код совјетника.</p> <p>Мњење његово било је, једино ослонити се на народ, а у  
 гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчи 
</p> <p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим отачбину нашу. 
лазим сада на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак расположити на народ. 
етреба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи п 
 и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пр 
ла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати њихов неумитни судија и ужасни осветник!“—< 
 ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрестајте борити се докле последњи Србин  
то су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у  
 је већ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње уређење земље об 
род обожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p 
ов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са животом проста земљеделца задово 
ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву истину 
мање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта је могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити, кад је  
.{S} Милош је био једини човек, који је могао владати и обуздати српску револуцију и учинити је 
ута хтео издајицама да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло см 
престанце под оружјем налазити се, није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор м 
ид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наставити своје војевање, а да непотражи нове пом 
у совјета, свештенства и апелације није могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од 
жевини догађа.» —</p> <p>Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није  
 при свој својој строгости сузбити није могао.{S} Императорском агенту и паши београдском сад ј 
а кнеза од Србије ничим застрашити није могао, да га приволе дошаптавању руском поклонити се; н 
илош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљ 
ње маленкости у глави тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње канцеларијске, но ипак је о 
га је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да народ један тако дуго може трпити 
ио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што није могао рану преболети, да порта совјетницима суди.{S} Та 
 узме инвеституру и право, које му није могао нико други, доли један народ дати.{S} Стога даде  
 у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу нез 
рењу.»</p> <p>Милош, који није веровати могао, да између Турчина и Србина срдачна наклоност пос 
а је незадовољницима кроз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове 
би дакле народ српски оно злоупотребити могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање у 
жност, коју би из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде војнички савет искупити и о 
благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после учињеног примирј 
напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто  
толико просторије, да би у себе примити могао све посланике народне; то је <pb n="133" /> Милош 
ио.{S} Сваки, који је год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана 
да од десетака и других струка; нит сам могао учинити нужних установљенија која сам желио учини 
 је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности за отачбину.</p> 
будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је бил 
сретајем овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем величанству - - - - ви сте ми  
се народ отуђивао, коју би власт турска могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљ 
У последњој бугарској побуни, њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима  
ворену битку, где би голема турска сила могла његову малу чету застрашити и чувао се Турцима из 
на била...{S} Благородна жена ова, није могла преживити покор тај, понижење Србије. — Жалост ју 
зумети и код ког наученост једнога није могла, просто оштроумље другог превластити.</p> <p>«Кне 
а осветом турском потрвена.{S} Она није могла дуго преживити два своја изгубљена чеда, срце јој 
е тиранија и турска власт уништити није могла.{S} Једном, кад се дома вратио, приповедаше му де 
 прутом друге српске народе придржавати могла.</p> <p>Ни један честит и свестан Србин не може К 
ућа понела собом само оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосно 
о и немање превару, која би се изродити могла.{S} У тајном кабинету султановом могле су се мног 
 супруг њен на престо попео, са образом могла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S}  
се своје у томе, што је сваком приликом могла совјетнике противу кнеза потстрекавати и отуд што 
редство, коим би се све потребе народне могле најлакшим и најправијим начином по народ, а проби 
реговоре о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више пута 
сти — благодари.{S} Цркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, да бла 
од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се зби 
 могла.{S} У тајном кабинету султановом могле су се многе ствари објаснити и на корист решити;  
 се крв народа немилице проливала, нису могле без никаква успеха по народ остати.{S} Године 180 
Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајати, морало је дотле доћи, да се угово 
зволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужити се; но да је Милош х 
ди послати из Цариграда — <pb n="46" /> могли свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је ц 
/p> <p>Намесници — који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу сво 
ме кукавном народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он 
да вам могу показати сретство, којим би могли изказати то признање ваше, које дугујете императо 
 имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, који су требал 
ац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака не 
/p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо могли <pb n="138" /> скупити веће скупштине прво зато,  
ложени бити главној скупштини.{S} Нисмо могли до сад схватити рачуна, колико има народа, ни кол 
е је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, к 
и могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које бл 
које се судби својој било предало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Страховити глас: « 
у тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, к 
ан» — одговори султан — «о њему није се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да  
довала, није све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена ме 
не Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да  
, где би бар седу своју главу наслонити мого....{S} Ова голема несрећа, <pb n="23" /> ово ужасн 
 «што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош који је  
 хиљада својих бораца на супрот ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе 
ју и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети сул 
а, видили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством совј 
, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велик 
о, што вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се ра 
о сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, својим искуством, а ми  
осподарство српско признала, да се сами могу слободно по својим законима уредити и сами себи ст 
лучаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове потребе подмиривали смо  
кад чују научењаци света, они очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу  
 непотврђени земљом управљати и владати могу.</p> <pb n="30" /> <p>Милош — у првим годинама дет 
 у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p> <pb n="193" /> <p>Међу самим пак народом било 
, која само вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узвишеном господару  
аду 10.000.{S} Турака као посада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући пет на 
роз провидио сплетке, које отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узи 
оди ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују за њега и траже 
ра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то диво 
ема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, побити јих и 
ри Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, којим би могли изказати то приз 
, у толико само поштујем, што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </div> <pb n="10"  
је радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} После дугих дебата, при ко 
стано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му је последње ратовање 
јих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира просјачити.</p> < 
 је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, п 
ком пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казн 
мали велику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под 
ти, а у осталом политика речених земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам 
у случај означио није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српских јунака, почео с 
слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трајућој <pb n="9" /> појетичкој и светлозорн 
 по овом красном основу управе земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пр 
дити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемир 
ј храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћо 
/p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си про 
 на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше величанство увидити, да он не може никог друг 
ша као и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај 
ече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његовом потекле су му низ отвор 
ужију давао.{S} По овом даклем обичају, може се судити неоцењива важност поклона тих; што јих ј 
радио, за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ј 
илошу много шта неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, 
вију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви не 
е раздвојењем ослабе, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја  
непријатељства између порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи усло 
длежан и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош намери д 
треба да народ позва своје дужности, да може знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</ 
 махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немој в 
</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба имати 
им је определио свештенству наплату, да може часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом  
воју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са  
ње народног дела.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек у целој Србији, који је њом 
не се силе боје, да се због тог уређења може код њихових народа жеља породити, да такова од њих 
ој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци  
к од истине, без икаквог шеврдања, које може свакоме владару, који је уставом земаљским обвезан 
рбији заведе.</p> <p>Једине околне силе може бити жалише за губитком своје власти, које су из п 
9" /> него којим су све остале ишле, не може ни Србија установити се за годину дана и постати д 
о, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n="139" /> него к 
> <p>Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које је она в 
може ваше величанство увидити, да он не може никог другог интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал 
нако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на свј 
 пол године најумјеренији данак, кои се може ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком 
и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може само злоупотребити, што коме не припада, како би д 
једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати на штету обштине а на с 
.{S} Његово величанство мисли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго устава 
еприкосновена <pb n="174" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук је ук 
ли баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала н 
едрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, која окружава мал 
на и Србина срдачна наклоност постојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> 
сти, које Србија од уплива руског имати може.</p> <p>Неки опет бољари српски, повукли су канал  
свој као оруђе своје позније употребити може.</p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказа 
тику, а пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се з 
ти, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу наступајућа 
зе, да на дан пропасти Турске повторити може оне знамените речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема  
овјета и совјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који су најспособн 
о поњати, како да народ један тако дуго може трпити над собом тиранију турску, стога је подрањи 
падајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ 
м владају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте пређе били... 
и, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p 
махнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело побеђен 
и, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и  
ако их лако за дужност њихову повратити можете, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне ра 
у његове јуначке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљује ва 
тим моим установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на 
тавио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и код куће са ост 
ије, јесте ли задовољни с вишепоменутим моим установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико  
/> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незна 
 да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне лакомислени посланик — „није о т 
ти на оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени господар онај: ком имате ви за све благ 
и она,» небојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један угов 
лу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако  
 <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Ј 
ихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам  
о будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушев 
тећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>« 
ег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, кав 
пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломљеним г 
ена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са 
зила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где 
Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, који много умств 
ава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо! 
оступате кнеже! — Но његово величанство мој најмилостивији господар јесте једини и најискренији 
тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану в 
у му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке к 
м Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чи 
сима, као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одржати жели и само у овом погледу 
> <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је т 
 одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благословени! проговори мати падајући на кол 
 му Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам н 
„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у наручија 
е Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је са љу 
а бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће 
како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело испечем о 
— «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје 
ерење било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била о 
гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу свом 
ме младожењи.</p> <p>Јелице слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта мож 
иси властан нити си у стању учинити, да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Г 
и!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге управљати — до моје војник 
е дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни в 
 на неправо располагање.</p> <p>Све ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше про 
м том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати мо 
 са одушевлењем —„да неки чланови владе моје, подговорени од мојих непријатеља и злим задахнути 
 задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства окаљано било!“</p> <p>Али 
, и окружен и опет членовима прељубезне моје фамилије, преосвјашчењејшом господом архијереима н 
а ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме  
свјету.</p> <p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу установити внутрење правленије, прелазим са 
споде, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце 
раћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи 
ћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклон 
е. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне он уздишући —- «у ово моје 
опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачб 
еч, да нећеш више војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде поиска 
ина капљица старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мо 
срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамно н 
рам противу Турака војевати, да осветим моје Отачаство!“ —</p> <p>Јели какав унутарњи глас пред 
е нису постале другчије, доли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле н 
о свој крупи глас — „заклињем те именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да  
n="25" /> — рекне он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смрт 
 љутине нисам вешт друге управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ћ 
располагати <pb n="148" /> данак.{S} Но моје дјело и правитељства није више располагати, колико 
p>Руке своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз један ч 
не капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Милошу  
е ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам о делу, тичући се оних наредаба <pb n="18 
 — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p> < 
одношаја с ниским, до са једном Турском мојим полугосподарем!» —</p> <p>Долгоруки осетио је врл 
уцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p 
ћи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и ј 
и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, који нас је у стању у 
 грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао бу 
 руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су остали дома, без обране остати изложени б 
неки чланови владе моје, подговорени од мојих непријатеља и злим задахнути, од себе самог, мало 
 је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она ми  
тини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужности, а у осталом политика речених земаља мож 
 — «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несре 
нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" 
естано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о том, 
> <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи,  
мешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретство за измирити све“ — прид 
 моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наре 
а ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p 
букла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад робиња устане са 
 своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укро 
ебе самог, мало по мало присвајају себи моју врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> 
ао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!» — одговори му овај са свим слободно и одважно.</ 
p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја нан 
пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она  
не моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљ 
сретном боју погинем!» —</p> <p>„Његова молба се испунила“ — придода старац. «Марко је тешко са 
а од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе послушно за своје намере.{S 
ерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="17 
Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="135" /> да освет 
им и жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „да живот српских жена није ништа друго 
шав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћ 
се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намер 
.. ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — рекне он 
 /> <p>«Отац!— благослови ме, а ти мати моли светог великомученика и победоносца Ђорђа, да ми б 
очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих својих.</p> <p>Ништа ни 
вановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с п 
вши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћа 
тави опет прекинути свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног  
диле и од страха онемиле, читају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи што е 
е поред оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ова буде одма и изв 
се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на прагу црквеном човек 
вог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се  
дног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке  
стави Ђорђе даље, окренув се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по  
је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су под неограниченом влашћу својих војвода 
исти бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узвишеном господару до знања, да се неки високи до 
мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече посланик — „достављено да народ 
он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је  
сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њега човека неког, коме с 
оша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка, поврати му његово оружје, говорећи му умиљато: « 
нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно би 
 лешинама поља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није х 
его ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплетке међутим нису престајале, оне су с 
т воље његове закључили, он је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет 
спечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјел 
 сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одређени били, д 
 том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче  
а овде мрети!» — и устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љуб 
 код конзула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkло 
у.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русија мора се упознати и угњездити код свију народа, који у с 
е <pb n="201" /> противу нас узела; она мора сачувати онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора 
свези сачињавају јевропску Турску — она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова д 
ољари српски, повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа сво 
ти онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати М 
» — рече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам 
ог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније правитељства представничког  
а се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне 
ћи на крај, видићемо; правитељство наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити и 
 његово већином гласова закључено, кнез мора потврдити.</p> <p>3.{S} Успостава апелационог суда 
ворише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда 
аки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја  
независност.{S} Они су, што се признати мора у посланству руском у Цариграду имали велику потпо 
гађаја, којима се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски у 
дна велика породица, од које сваки члан мора поњати своје интересе и морадне исправке за срећу  
дане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све  
рци одма осетили, да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с  
 <p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве код В 
сваки члан мора поњати своје интересе и морадне исправке за срећу материјалну; треба да народ п 
 скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђурђева дана.</p> 
лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, 
е користи.{S} Оне у дане пуног искушења морају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, 
 победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек једанпут да докажу да  
p>Но при свем том, ова благородна душа, морала се више пута поклонити увредама, које су нанешен 
 они за своје ратно позориште изабрали, морала су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и 
{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га об 
Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сносити љутину и хал 
и би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за собом повући и оборити и онога, који је се 
е учинио, кад би овде исписивати хтели; морали би читаве књиге написати.{S} Тога се добра и дан 
197" /> жељама нашима на путу, мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки искрен изражај морал 
ад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задовољавао као поштен човек  
онити!“—</p> <p>За оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благод 
војима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Русија имала је без <pb n="196" /> сваке сум 
а је његова чезнула за непознатим — ова морална бољетица која мори и упропашћује толике младе љ 
у овладе глупог сујевјерја, које је као морална проказа растварала дружевно тело истока.{S} Ста 
шине српске, примиле су и освештале ову моралну снагу слабијег противу јачег; а два искрена при 
што би сва та дела Милошева прегледали, морало једним кораком ступити у Србију заробљену, и прв 
а неједнаке, нису могле вечито трајати, морало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да ут 
одности српске поњати.</p> <p>Пре свега морало је материјално стање Србије у језгри својој воје 
 тиранство постало тако несносно, да је морало пасти под сопственом својом претераношћу.{S} Јау 
стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S} У овом делу унутрашњег уређ 
јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубиц 
виче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака војевати, да осветим моје Отачаств 
p> <p>«Јелице... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју 
 власти владарске, за ту искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики  
, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасходство наћи 
>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради овамо посла 
акојако зло употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, зад 
е друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури ј 
ачела верно придржава.</p> <p>Пре свега морамо овде ону љутину споменути, којом је и сам руски  
{S} Место са једним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозволит 
ме одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглаш 
игне благостање народно, то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека  
ти незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматр 
да умни развитат свога народа унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди  
ио таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички уважавати.{S} Његовим примером покорили 
султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед је ве 
вјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S}  
вршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима налази и да турске н 
је познавао халовитост Милошеву, тај је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом прили 
емена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је употребити јошт једино сретство, које му је за 
рском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више своју војску супрот страховите и силне Русиј 
нда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се је једна битка крвава, у којо 
ватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати м 
ем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промен 
у остави само назови власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парламента.</p>  
напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако исто стр 
S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака чинити, јер је знао, д 
а доказом, гомилајући истину на истину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају  
т ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једног од наших мрских гос 
 непознатим — ова морална бољетица која мори и упропашћује толике младе људе, поче сад и њега м 
ћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независн 
ки већ је напред опредељен био, да буде мост за случај каква непријатељства између порте и Руси 
ра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове села међу собом братски да граде.{S} И сеоске ш 
 да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд осети удар. —</p> <p>«К 
како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет неостави  
се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може на започ 
/> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову 
на жестина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење — престане сад, кад ј 
лива код народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежн 
> <p>Како Русији буде доказано, да неће моћи овај челични карактер за руком својом савити, који 
боје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни подмирити, но Милош им ублажа 
на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове села међу соб 
ви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својо 
ли ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима правцем у Турк 
 у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки п 
ти се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка противу даија,  
вај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезну 
и прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато  
 дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су са 
 отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једи 
 што си убио Турчина... једног од наших мрских господара.{S} Слава и <pb n="15" /> хвала нека т 
љније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, под којим је цео народ српски сте 
млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског господара, кипила је крв у њему, севале су му оч 
ач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је п 
а и разореног прибора кућевног леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном 
ладали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су заклон, непрестано вичући; «удри 
упо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи своје рођене... дон 
ћи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој за 
ви Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних руку.</p> <p>Рака буде готова.  
ојено мноштво са једним војводом остану мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим 
орист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} Своје је м 
/p> <pb n="212" /> <p>Тугујући горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој,  
ослов од њега.... јатаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, з 
оље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико се год чине да 
зо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и 
лије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и  
и све земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да нећ 
е, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи  
ом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у жет 
ије знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, врем 
таву Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде  
 тајној аудијенцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролаз 
ити сваку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, 
ојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому  
чудном суморном ћутљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере с 
ђе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење преотме.</p> <p>Сместа искупише се около  
ан правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога  
вољавао као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе воје 
 неправди пиштећег, народа створи, онда му он на углед ставља престол илити најужаснију смрт.</ 
ског аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турско 
и, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морад 
пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на оч 
} Ово му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње 
ана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! —  
је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Крал 
а рамена, бела као снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S} Његово смежурано лице са  
 <p>Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благоволећи савет, да остале дане сво 
а му сјајни санак будућности, проказала му све крваве бојеве, непоњатна освојења и увенчала гор 
ја дражесна вила од Шумадије пришапнула му сјајни санак будућности, проказала му све крваве бој 
е она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав 
рати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој с 
е подуго оштро посланика руског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, к 
један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српс 
евешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног пади 
и, злату и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашил 
се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт ка 
ојнички савет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор  
ила снагу његове јуначке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он подп 
 да порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, нег 
има са једним српским простаком.{S} Сад му поче замерати што га види тако вештог и способног и  
ао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која су скло 
ски има више народни својствености, ове му треба најпре прелити у нарав просвештени европејски  
ве моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопр 
оду прекомерна права.{S} Ваш устав даје му једном речију велики простор слободе?“ —</p> <pb n=" 
егне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и  
сије, да народу веће право уступи, које му по уставу припада.</p> </div> <pb n="180" /> <div ty 
ењу, сам узме инвеституру и право, које му није могао нико други, доли један народ дати.{S} Сто 
е употребити јошт једино сретство, које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он 
га доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагало великодушно поверење спроћу свом старом  
лико је могуће залечи ране народу, које му је последње ратовање задало било.</p> <p>Столица упр 
! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличиј 
и и ово објави свима војводама, на које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и  
народу највеће одушевлење и радост које му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S}  
икога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеж 
 приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Де 
>Милош је средњег узраста човек, држање му је војничко, опхођење просто а никад подло, често од 
а, висок, блед, љубка изгледа, понашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски г 
</p> <p>«Строгост је нужна!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше  
начки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p> <pb n="95" /> <p>«Нека дакле неколико од ва 
 хоће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један  
д и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb 
о му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> уједно издаје храброст, одушевлење и  
 души.{S} Јецање несретне девојке, срце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лиц 
Милош вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ј 
 прозор један као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој 
 са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да буде  
ог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!» 
И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да  
ем, те са гласом највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју г 
ке допрати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, 
атвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо от 
би — праштајући се са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништ 
ред великог господина Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Господ 
и, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоћ 
Једном, кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљеви 
на ратоборни дух овога народа; показаше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, 
ехтеде тако скупе слободе — сузе облише му његово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро д 
дговори он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово писмо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, 
 скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју је он у св 
 услуге учинили и управо да речем образ му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом 
ш хтео што противу њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Тур 
 за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кнезу од  
тстицања противу правитељства — послужи му за потпору.{S} Сујету и частољубива потраживања њези 
p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопште 
а отачаство своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене сви 
Милош и поздрави весело цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се 
но то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош ко 
—</p> <p>Затим окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чу 
 одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе ка 
сли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <pb n="101" /> Двадесет  
лош, гледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ ре 
наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства би 
неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи о 
да се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њ 
тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима претстану.</p> <p>«Допустити што?» 
 —</p> <p>«Да зараним моју!» — одговори му овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи  
дмах одкупи капу од оног момка, поврати му његово оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је жив 
мка, поврати му његово оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... да 
а коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на друг 
 попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми 
 глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре не 
 светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — благодари.{S} Цркве нису већ ви 
та не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело;  
зсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоск 
зову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху непобедимост.</p> <p>Осам дана прошло  
е, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја ид 
урској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоцен 
ну одважност за слободом.{S} Приповедао му је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скор 
ал неутолими нагон за слободом набављао му је сладости у грубом занимању пастира, где је он ужи 
раду — за његово лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самрт 
тра он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употр 
ши себе под њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проуз 
да славном делу његовом помогла, толико му је великодушије у бојевима код самих непријатељских  
ло, често одвећ достојанствено.{S} Чело му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> 
 тим делом добије круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран по 
едао му је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину 
 он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити мог 
а се је до војводског сана узвисио, што му је неограничено поверење и истиниту љубав у народу п 
оста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео изучават 
леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p> <pb n="11" /> <p 
рпски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? 
ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но њег 
у, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb  
ст као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћује.</p> <p>Императорски посланик 
<p>«Порта ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201" /> п 
ењу схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супрузим 
даном побуне српске учинио, изодавна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно  
а започне извршивати заповести, које су му од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — реч 
подара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је 
е бити прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и ро 
орио је он с негодовањем онима, који су му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена  
 размишљавао о предлозима онима који су му од дивана предложени били.{S} Руско посланство које  
ке војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га Ка 
ставе велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари П 
ободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња за слободом, 
уде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„ 
S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>С 
ајиста је огромно било; то показују она мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с  
нства и слоге братске далеко разгранао, мудре старешине српске, примиле су и освештале ову мора 
 и мирољубиви владар, који земљи својој мудре законе и установе даде пређе дакле, него што би с 
 он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — Но његово величанство мој најм 
 унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у 
 обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отвори 
пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n="129" /> <p>Ако  
одно, то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, 
<p>После овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац 
 народу осигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа 
о је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Н 
дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином при управи тако рећи свагда  
ло прилику да господари над срцем свога мужа, употребљавала да овога на побуну и устанак подста 
одугачко копље, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико 
ишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љуба 
е хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и так 
, и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, к 
нице...</p> <p>Љубица је овим поступком мужа свога дубоко увређена била; ћутећи сносила је увре 
 је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при погледу овог 
српске жене сносити љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излаг 
им данима великог искушења било је чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала право пре 
 рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале суп 
а слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мој. 
дне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака  
уда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Тур 
 Увек присеби — праштајући се са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и не 
дом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смер 
86" /> јестаство младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер хт 
бица небуде послушана.</p> <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ  
м браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од А 
ан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово зад 
 и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда његових господара.{S} У оном одушевљен 
оклона, произвело је највеће учешће код Мусулмана.{S} По народним обичајима никад правоверни Ту 
више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за  
анска нехтеде подићи гласа свога за ове мученике христове.{S} Русија није се као покровитељка с 
ена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мученици слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу поврат 
ила.{S} Но страховита изнуђења и грозна мучења несретног народа, изтргну га јошт пре времена из 
 као период невоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице народње изчезла 
мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави крв, која силно и 
о покровитељка ставила у средину између мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех 
ју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српск 
 Жене полете унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стражу на улазц 
остали простор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак  
под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушко посредовање више је пута збунило Мијајлове минист 
<p>Турци видећи овако малени број Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих војника, што 
и он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове из детинства, који су  
од, да ће са поменута три талира данка, на пол године измирити све земаљске потребе; кад разсуд 
ву свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но једна слава није довољн 
шно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица 
 искупити и ово објави свима војводама, на које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Ту 
својим најглавнијим великодостојницима, на велику годишњу <pb n="210" /> скупштину, где су се у 
>На једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог, који је и 
одне песме, вије грдне народне заставе, на којима су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија! 
змислите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи  
предусрете речи ове.</p> <p>„На оружје, на оружје!» повика народ.</p> <p>„Браћо!“ одговори Мило 
ју, да заклони главу своју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, они су опет  
платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над ж 
но!“— </p> <p>Мало после ове скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош буде позват, да у Ца 
 ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину долазити, рачуне прегледати и народу 
218" /> Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери н 
ом, а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред 
то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбоји 
азио је кроз варош к палати султановој, на коњу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом кам 
 светлим, вијући заставу у руци својој, на којој су биле белим словима написане ове речи: «Отач 
ор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свиј 
ли смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркв 
 себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно  
.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског господара, кипила је крв 
 — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш пр 
атраг, носећи у рукама својима заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и  
пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био 
а оним клеветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша просуте. </p> </div> <pb n="175" /> <di 
ј отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, наши ће суседи дознати за дола 
анку је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њене неумерености и добре  
су већ предали душу своју <pb n="76" /> на олтар народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећи 
веру, која је имала лицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да произведе устанак и побуну народа  
 познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпи 
е Србију од једног краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе сви листом на оружје и заузму  
затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n="136" /> Србина читаш, да се за ср 
шен био заставама и зеленим гранама.{S} На подножију овог земљаног престола, један простор беше 
чбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова потварања одбацити од њега и в 
не, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног благдана, виђали су га где као мало 
но, без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе  
ожимо наше јуначке прси непријатељу.{S} На оружје!!</p> <p>Одушевљен усклик предусрете речи ове 
таништа, само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђив 
, па капу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир с 
 кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и 
 високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са  
ва неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала их где један за другим с 
сутра морао одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале с 
 ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“  
ти.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени били и ка 
ај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмом 
ик и ради показаног ванредног јуначства на Ужици, постаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега 
ог су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у маг 
 био остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лу 
една жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb n="52" /> <p>„Правду Ђорђе, п 
се одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да б 
ланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њег 
рцем свога мужа, употребљавала да овога на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге,  
није више од три месеца после оца свога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу совјета,  
вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске повторити може оне знамените реч 
опела на књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, 
 пута до самог кнежевског престола — да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор 
, који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртво 
 дана разним гранама правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> < 
Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубе 
вити внутрење правленије, прелазим сада на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирје 
градског.....{S} Но Милош није се нигда на једну своју личност много обазиро, кад се радило о о 
тва, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недр 
у, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужити се 
брежуљка.</p> <p>Дванајсти сахат избија на кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и војничка глас 
с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико својих пр 
г сијателства туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> униште ону власт, коју је 
, Љубица, ова неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала их где један  
тва није више располагати, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметов 
 После ових речи заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве 
л године најправијим начином разрјезала на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији С 
 своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при  
обуне, које је она више пута потстицала на своју сопствену опасност, да поврати Милоша јединог  
г њен на престо попео, са образом могла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров ц 
о је опште познато, једног јутра попела на књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе. 
/p> <p>„Овде ћемо остати да непријатела на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо! 
ка власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави политички карактер, јер на многи  
био.</p> <p>Цела земља подељена је била на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај број на 17 
та загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево ра 
 и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и  
како ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо располагање.</p> <p>Све ове моје рјечи предл 
у највећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послуша 
јајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој с 
адавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> покори Србију, 
таве мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати 
књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народни подјелити и више 
 но ипак је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова досп 
решителност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег одушевлења, против 
тражи своје рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче 
век и притисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе  
 страшног ратовања, непрестанце с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, 
/p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве ко 
 је стајао <pb n="197" /> жељама нашима на путу, мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки ис 
орим ништа, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово в 
ом закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње уређење земље обраћати.{S} Он није хотео да 
рили супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из големе турске царевине, која  
ошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном ве 
анкама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откривала је турска полиција нене потајне завере 
ив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем  
алеко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано наоружане б 
 громогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p 
сталних преимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брз 
 српски <pb n="226" /> после 27. година на својој свето—Андрејској скупштини лишио Карађорђа пр 
и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Непрестано настојавајући да осуј 
/p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћанства у забу 
арској извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави х 
а, изда прокламацију на народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди сва пост 
су одмора, слуша све приметбе, одговара на сва питања, која се на њега управљају, излазне основ 
почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} 
 делима налази се духа, разума и обзира на будућност, који карактеришу сва дела Милошевих устан 
упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне пром 
гова чували оружани људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> <p>Велич 
ише неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте  
ски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да  
 па незнајући како да превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољу 
ова смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.</p> <p>После дужег саветовања пошаље кабинет 
свршило, Љубица направи мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што 
а се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Н 
чела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међу једноверну  
два да им неколико хиљада својих бораца на супрот ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју  
сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћ 
езависности учинила; подсећао је Милоша на живе <pb n="181" /> услуге, које је Русија у то доба 
, из те несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београд 
 поноћно доба осветљаваше човека једног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гр 
е кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> </div> <pb n="150" /> <div type= 
е робља свога, законитост је турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су  
и видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb  
редсказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако види; ј 
ечима овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе? 
т народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одговор Милошев.</p 
 се невина крвца пролила, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики нем 
мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, што су до то 
хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји г 
упише се около њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и који су под собом више чет 
била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрозни 
отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле,  
штине а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале су стотине година, докле су се ов 
ви наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године најумјеренији данак, кои се може 
 пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, која је у свим г 
 страшним, њихова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мученици слободе, пођите!{S} Оне, к 
укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног 
ро знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb n="117" /> <p>Шатобријан рекао  
 једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити девојко, немој плакати  
е свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде;  
олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, 
да вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог 
аву и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге саст 
да превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих људи, који вр 
е посреднике, чија важност јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и 
 а пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило  
исоки достојници вашег сијателства туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> униш 
 ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, настави са нестрпљењем, за које Мило 
дара Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} У месту 
ка.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена је на 17. окружја; већа окружја подчињена су начеонику <pb 
 <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга његова п 
има стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање страних сила прерађен — сравнио са пројек 
</p> <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођ 
у дело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и подигне благостање 
ате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: д 
штољ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило ни 
ства турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, грозне добродете 
p>«Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо  
ркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око 
 депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији 
ованости напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако 
остоме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељство набавити и та 
е саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји си 
ког положаја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији  
рском нагоњени народ српски — скочио је на све стране на оружје против својих угњетача.{S} Општ 
обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом носио, и што је између два пре 
им ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак један 
та Александер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S}  
ити ослобођен од самртне казни, коју је на себе навукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ово н 
мо послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним  
изгубљену слободу своју.{S} Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која 
вог рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што,  
д њихових старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уред 
инама све већма ладнило, оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Милош презиме сво 
p> <p>Ово је зајиста што најчудноватије на свету, које кад чују научењаци света, они очајавати  
 један српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, глед 
д њима.</p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати!  
 моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ра 
} Људи, који нису никад смели очи своје на султана управити, дивили су се и чудили његовом држа 
еби не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, као сматрање људи и ствари ове земље, по 
е, које су савети Енгленске и Францеске на несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Франце 
 није говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> 
/p> <pb n="105" /> <p>Усљед једне битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци с 
 — Турци видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко  
оњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="114" /> 
ати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу свој 
 исти растумачивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из  
дње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима 
крено и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ов 
лагослова; за тим весело погледа напоље на гомилу војника, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени  
осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није, и ла 
абија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чу 
 јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба дет 
 народ српски — скочио је на све стране на оружје против својих угњетача.{S} Општи устанак, кој 
ђе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> са највећим одушевљењ 
је је он спремао, да народ свој подигне на један степен висине са осталим народима европским.{S 
е клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У ов 
.{S} Како на одређено место дође, седне на столицу, око њега разни државници, који су за њим до 
у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир с 
ором удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресења Христова.{S}  
ју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу као н 
дравом потврдити хотео, његово помазање на кнежеско достојанство.</p> <p>Весеље и слављење раши 
p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одв 
Љубица <pb n="224" /> упути своје стопе на границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> 
те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиран 
 одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом ша 
ависност - видили смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабрији 
е свагда при себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си по 
ну народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Н 
оји нису овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци 
олико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у  
к биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да  
е.</p> <p>Млада једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој б 
ркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на прагу црквеном човек један, под оружјем светлим, виј 
иметбе, одговара на сва питања, која се на њега управљају, излазне основе које су га приволеле, 
оју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бела као снег брада покривала му је јуначка  
 унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев горди дипломата разљути и почне 
 овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару во 
у истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је би 
ло нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно 
сом, на оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, гр 
 рат.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српском бојишту догађаху пролазили су једни за други 
њење његово било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити с 
 број Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они 
е совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршују 
бе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством совјета изрећи, да се с 
ече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у 
 без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> пиштољем на  
одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему нак 
оду српску и јуначтвом својим, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга п 
 у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја  
ош се није устручавао, да народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује ш 
pb n="4" /> такова дела, која се односе на патриархални живот овог првобитног народа.{S} Виђаће 
му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» —</p> <p>Народ је српски на све с 
врховну власт његову подривају, заштите на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на је 
еља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих нан 
ко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да место мене  
је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» —</p> <p> 
е видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убит 
 непаметно отворена...{S} Раздор пониче на све стране.{S} Опозиција је задобила нове <pb n="63" 
се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n=" 
Свештеници, који великог уплива имадоше на ратоборни дух овога народа; показаше му прстом на не 
овима српским војевале супрот Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике сво 
ору само је један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он  
 рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од  
х ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање 
оправдао.</p> <pb n="153" /> <p>Треба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски цели 
а Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља ов 
обуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и најве 
ђен за народне посланике, који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћу  
дмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекава 
јује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па г 
ом могле су се многе ствари објаснити и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Ца 
рића.{S} У високим званијама у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је н 
 Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Срб 
 у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариг 
исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да п 
ина дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} Онда смо се надали, да 
и, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узн 
>Ово неколико простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123" />  
падају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стражу на улазцима.{S} Месец просијав 
им песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљену слободу своју.{S} Више Србије на небу ведр 
ио се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на прагу црквеном чо 
јереима.</p> <pb n="144" /> <p>Трошкови на држање војске внутрење ради мира и поредка међу нама 
ције по другим земљама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступ 
ра и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стража по границама, које ће нас чувати, да н 
ење и држање контумаца.</p> <p>Трошкови на депутацију у Цариграду.</p> <p>Трошкови на агенције  
>Трошкови на мензилане.</p> <p>Трошкови на грађење и држање контумаца.</p> <p>Трошкови на депут 
ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилане.</p> <p>Трошкови на грађење и држање конту 
депутацију у Цариграду.</p> <p>Трошкови на агенције по другим земљама.</p> <p>Трошкови на случа 
мноштво са једним војводом остану мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих 
/p> <pb n="58" /> <p>Напослетку погледи на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно с 
више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара 
деси она, да како Милан умре — ови људи на престол позову другог сина Милошевог Мијајла, који ј 
тако славна, при неким пословима излази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Бо 
 клизној стази пратити човека тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и од па 
гда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом о 
је, време је!» —</p> <p>Народ је српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се ни 
не битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему,  
 „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога виш 
итост њихову признати, они су апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски је народ такођер на славу св 
су се Србијанци често бунили и устајали на оружје, несретна њихова родбина и нејач нашла је при 
«Грци су јуначством и храброшћу постали на ново народ, политика није хотела законитост њихову п 
зда онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше велича 
> <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} 
су непријатељи његови неправо измислили на њега.</p> <pb n="119" /> <p>Дај да наставимо доказ з 
ево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од 
но постојанство заморили,. наилазимо ми на <pb n="4" /> такова дела, која се односе на патриарх 
народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је  
е тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је народ остави 
 је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма т 
ним јуначтвом вољно живот свој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За време овог десетогодишњег в 
 од Србије поставља, народној скупштини на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски  
тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност спрам Русије, да народу веће право уступи, 
д бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом  
ћи се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управ 
Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? рече  
ужио пропуштао, него је почео изучавати на изуст народне песме, које тиранија и турска власт ун 
овјетници разсматрати и мени предлагати на одобреније.{S} И попечитељи и совјетници одговараће  
ео разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгу 
ђорђем <pb n="19" /> почели су нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана  
; и по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, који је те законе земљи подарио и с 
прса супарници својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја  
, који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> <p>Величанствена је и дивна духо 
које би може бити, сутра морао одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на с 
ћи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада на 
сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени го 
ова, како ћемо сирјеч данак расположити на народ.</p> <p>Потребе, које народ Српски има да подм 
 није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није 
 хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племе 
их установљенија која сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови  
ајумјеренији данак, кои се може ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изи 
вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости  
њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Срб 
> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство наше мора сад да прокуш 
пле сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> 
е благословени! проговори мати падајући на колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p>  
ућа судба отачбине, и да он остављајући на престолу сина свог и супругу своју, који су њима ист 
ељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже уметност, ступао је креп 
спитавали.{S} Кабинет руски, рачунајући на <pb n="191" /> њихово име, које је у народу познато  
но Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу 
 доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Ту 
" /> <p>Кад би разјарени српски војници на бојном пољу после победе сваку штедњу одрицали, вика 
ст и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе са 
{S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но о 
ти.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз С 
т хиљада нових војника буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са Срби 
унаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n="96" /> Турке застраш 
лоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим интересима..., Ја 
слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Дос 
арким родољубљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважавајући  
уди и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену слобод 
народну скупштину сазвати и поднесе јој на одобрење <pb n="127" /> Ферман, којим је порта даров 
и део своје земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног б 
жја, доцније је Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, јер други 
 узаконити ји; друго: расположити данак на народ најлакшим и најправијим начином по њега, а и п 
 Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавд 
уског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подписује, које је он спремао, да н 
<p>То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, 
и вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао читати, печа 
а отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом 
отле неокрњену одржати, док седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу 
њало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бе 
S} Сви су се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, да осветничко оружје дотле <pb n="43"  
а разљути, опали <pb n="12" /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу. 
лан и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресења Христова.{S} Ову је побуну сада с 
аљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су увер 
у при помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на 
ери, седио је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом брежуљку, који је растовом гором обра 
и за отачбину, она знаде даном приликом на страшноме месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Бр 
о други него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплетке међутим нису престајале, 
Натраг тамо!» —показујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћ 
{S} На уговорени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а  
ни дух овога народа; показаше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те да при 
оштро посланика руског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз 
начни господар од Србије, буде потврђен на месту високом које заузима, и придода: да из свих ти 
мо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на страни његовој сед 
 пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим 
 нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господа 
 отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце паде п 
>Жалосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, др 
вди пиштећег, народа створи, онда му он на углед ставља престол илити најужаснију смрт.</p> <p> 
} Но Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да 
емишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој девојци, коју је он замишљено гледао.{S} Дево 
.</p> <p>У својој нади, коју је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страховито превари 
тац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу независно 
г ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи усправљеном руком главу своју, пушио ј 
тити дуг стари архијереја, кои је лежао на новопридобијеним крајевима Сербије.{S} У слову том п 
о је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p>  
 мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече:  
дрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки мердевина, кој 
ега уверавати; да је она задобила право на вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p> <p>К 
 <head>XVI.</head> <head>Слово Милошево на углед.</head> <p>Сад је година дана, како смо се у п 
јету <pb n="202" /> седише употребе ово на корист његову, покажу противницима грожњу народа и п 
вода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче 
и и писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други нег 
адног среброљубља да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво!“ —</p>  
ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче п 
ати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи 
ака листом устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе побед 
 на сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља  
 поглед је његов непомично управљен био на Султана, а затим проговори он гласом громким, које п 
 све слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављ 
олази, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одређено место дође, седне на столицу, око њега разн 
г падише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу политичног дивана навести, ваљало је с 
шта тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, као сматрање људи и ствари о 
оје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том тр 
и.</p> <pb n="212" /> <p>Тугујући горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својо 
зносити околишење и лукавство политичко на узор човеку најлукавијем и најпроницавајућем, и сад  
 несретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо 
 наћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.</p> <p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу  
ташима придружио — <pb n="45" /> видило на гори Ивановској 500 наоружаних људи, који су се свем 
и.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађо 
њихова устанка, пређе, него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у ср 
 смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу с 
а се са неколико година назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</ 
потребама, сили непријатеља неустрашимо на сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, 
е, сад се наново уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинс 
ш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захте 
равитељствено у Србији, које је уведено на основи по све слободомишљеној и уставној, па ако на  
 да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако пак извес 
м разљућени Турци, двапут јурну помамно на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} 
лово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске надут 
екрасне песме народне, које су на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са великим одуш 
ућевног унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га ник 
а само какови пролом спазио, одма је то на своју корист употребио, секао их је као репу и мртви 
ао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно от 
вити догађаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за собом повући и оборити и 
у Цариград, <pb n="157" /> био је често на тајној аудијенцији код султана, без да му је ту што  
 непристоји да будем <pb n="203" /> кип на књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подл 
лаву.“ —</p> <p>Српски је народ такођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај б 
е узимати прави политички карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазил 
римерно јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег разго 
ала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</ 
 а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> 
ло, турска војска халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним  
речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише у притјажање робља свога, законитост је 
зумео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино прибежиште од свију бед 
да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — в 
<p>Све припреме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога мо 
дитеља свога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је  
ила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из 
 да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са св 
 ја почео народу срећу и слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он зн 
ука чиновницима, веће само Правитељству на зданијама, која би се градила за обштенародну ползу, 
оје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — благодари.{S} Ц 
је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p> 
човек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него 
ћом чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи  
верење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петр 
тоје гологлави на пољу, чувајући стражу на улазцима.{S} Месец просијава кроз облаке и осветљава 
>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим отачби 
рена су.{S} Жене полете унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стра 
е и више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбије 
 по праву насљедства, изда прокламацију на народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србиј 
После ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, примети <pb n="167" /> опе 
ји су небројено пута водили браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточници светога 
шко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак би 
лош народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском достојанству из сопствене побуде дао и да 
рвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти  
рила и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n="64" /> <p>Сад султан одважно пође 
у Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га  
ан трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски  
 порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, него в 
тео што противу њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске 
 у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Зна 
 га до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, моли 
о ли што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и 
лико од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је 
а привежу; зато сад поставе велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оц 
имо доказ за доказом, гомилајући истину на истину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали љ 
ост земљи у страном свету задобити и њу на корист народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. как 
е около Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> 
рећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова имена вечито се 
{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима поруче и  
це ослободио од множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално 
ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је б 
у себи прекрасне песме народне, које су на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са вел 
науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, 
риград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни човек  
а им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што п 
> се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, наши ће суседи д 
 шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили: да Милоша немогу лако н 
, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умор 
е важности то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их о 
и знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у свакоме војнику српс 
зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник д 
ад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици трибине, која је напред мало изтурена и 
истова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сре 
 бог им је послао.</p> <pb n="70" /> <p>На цвети 1815. год. искупио се био силан народ у таковс 
своју саблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина  
 крај села лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак један отворе се врата од колебе, неколико људи  
 испуњавају се. — </p> <pb n="44" /> <p>На први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S}  
 да би јавну неправду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Срби 
дати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са 
гдашњу славу старе мајке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином 
признала полунезависност Србије.</p> <p>На глас ове радосне вести, народ занешен од радости иша 
гов није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одго 
ном севера — са великом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски пр 
 слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрекавање својих попечитеља, Мијајло је већ био  
и; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, нар 
ти своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним местима, по рогљевима улица, по зборовима око 
овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може 
ак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, 
имо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се ко 
анства императора свију Руса». —</p> <p>На које поклонење Милош одговори: «да он себи за највећ 
а своју марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеком путу, долазило је просто дете у додир и 
аним и признателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по т 
 да тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени и сурови изражај, стари пастир и јун 
ме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово високомерно питање, које је истог вечера сретном 
а пошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На овај предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија,  
м ропски да сноси.{S} Страховити глас: «на оружје!» — потресао је Србију од једног краја до дру 
вој жалостни поглед около себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — про 
љен усклик предусрете речи ове.</p> <p>„На оружје, на оружје!» повика народ.</p> <p>„Браћо!“ од 
у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{S} Код народног свештенства  
е стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо јавној благајни порез, који је пре раденике ти 
 трошкове дужавне оруђа за земљедељство набавити и та им је под надзором општинских старешина з 
ки тајни ал неутолими нагон за слободом набављао му је сладости у грубом занимању пастира, где  
заиста! — Турци видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- и несањајући, да 
н био своме народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у с 
ожија, за учињену неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврат 
 Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </div> <pb n="225" /> <div t 
Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти 
био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао  
људи, који су народ на побуну и устанак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{ 
а та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и старости, предаје кнежев 
лако на клизаву стазу политичног дивана навести, ваљало је самом султану да започне извршивати  
у се дугим временом трпљења свакоме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почест 
исветова <pb n="38" /> турских, који су навикли били за оног војевати, који би им више платио.{ 
чињавају јевропску Турску — она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да н 
ца је тек петнајсту годину живота свога навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: 
бођен од самртне казни, коју је на себе навукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ово није помо 
нгленске и Францеске на несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» —  
крено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења  
ћу, ил најгрознију и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини је 
На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и поглед 
актер за руком својом савити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши  
радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србије, све јед 
рвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован стајао,  
192" /> и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да  
 из руку бежећег војника заставу, ободе нагло свога коња, пролети уз редове заплашене, пред соб 
ли.{S} Неки део разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гониш 
рамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велемоћно и  
њу мало попустише, сад се наново уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет га победе.</p> <p 
/p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту  
 ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у п 
лада човека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слободом набављао му је сладости у грубом зани 
ви.</p> <p>Претераном тиранијом турском нагоњени народ српски — скочио је на све стране на оруж 
ода; показаше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бог 
потајно сјајна предложења учини.{S} Као награду — за његово лично покорење, обећао му је паша у 
крајну; која у једном магновењу човеку, награђује све труде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош 
; жене су лан преле около једног стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали 
је је Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, јер других способни 
етлали, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничију власт признати, особито 
ажније знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у с 
оказао, да у највишем степену власт има над самим собом, у једном магновењу схватао је он сва п 
 грађанским тако и у војничким стварима над целом Србијом преда.</p> </div> <pb n="49" /> <div  
а имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од важност 
 једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима има 
тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на срцу држећ 
које јој је давало прилику да господари над срцем свога мужа, употребљавала да овога на побуну  
шта, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те на 
ко да народ један тако дуго може трпити над собом тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу 
ом једно или више окружја, признавајући над собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, 
 једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Мил 
тачком оделу, чињаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда п 
обињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она 
је, јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом јуначком браћом својом.{S} Име његово расчу 
 свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца његова.{S} Њеног присуства 
о за једну Турску, која је полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и н 
чне Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, 
ђују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над совјетницима младога кнеза.{S} Он се одважи и непод 
 било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправд 
ашивог бранитела.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити сво 
 совјету доведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку из 
авној скупштини састали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју 
кад све то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка  
усретањем њиховим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Турака, међер има нешто и добра 
> Кара-Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бе 
агогичка начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се  
 из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и признателним с 
тупа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке завичаја, неразумну уп 
има, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло,  
ћу није одступала од њега, ове последње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и раставље 
знаравије, које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешт 
за земљедељство набавити и та им је под надзором општинских старешина за рад давао, не штедећи  
пао је у прах...{S} Аустрија под својим надзором држи српске војводе, који су небројено пута во 
ећ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе 
тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрати има, са кога може и даљње  
и неможеш; <pb n="134" /> младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} К 
«боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њега.... 
ше могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре а за избављење из ропства, и д 
есело погледа напоље на гомилу војника, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до то 
знети.{S} У њему нема никакве владарске надутости, где се говори а ништа не казује, нити се оно 
.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавну слободу н 
своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка  
стао био, коју опет један српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако  
човека тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.< 
 кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> < 
 могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, т 
виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или у каквој 
ите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда прокле 
еђу две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је одважна жена пр 
у Србије, ваља да се са неколико година назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут 
 земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне промене устанка српског, 
вљено бити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипломације, ма да је он ј 
и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и он 
 њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да би он морао бити подлога свога руск 
ом светог Јована пред олтарем божијим и назову се „побратими.“ Ово својевољно саједињење добије 
нету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову, за које је рекла, 
 без да су њено постојанство заморили,. наилазимо ми на <pb n="4" /> такова дела, која се однос 
аву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки мердеви 
битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничарске делије ишле су пред 
 хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</ 
а, чини ми се, биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под км 
о! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> 
и остали простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се ви 
а рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <pb n="101" /> Двадесет хиљада 
већим задовољством извршивао.{S} Прва и најважнија наука, <pb n="35" /> коју је од брата свог н 
ешт у познавању љутске природе, које је најважније знање за онога, ком је суђено да над другима 
илна врата широм су отворена и украшена највеличанственије.{S} Множина воштаних свећа гору пред 
е и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанственији и најрадоснији дан за народ српски,  
ануо.</p> <p>Крагујевац даје нам изглед највеселији и најдражеснији.{S} Све куће и зданија па д 
 њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузроковала.</ 
вога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употребили да 
ађаше за своје узвишење да захвали, као највећа кукавица оставља отачаство своје, одриче се чин 
 <p>Својство ових поклона, произвело је највеће учешће код Мусулмана.{S} По народним обичајима  
јвећом њежношћу почне повторавати своје највеће уверење високог поштовања, <pb n="155" /> које  
сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће пожртвовање, а редовима непријатељским задавао  
 производиле, подстакнуше сада у народу највеће одушевлење и радост које му је давало уверење д 
ере, које они Србији приписују успаљују највеће незадовољство у народу.{S} Људи, који се по опш 
 био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била 
де пред својим господарем, те са гласом највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да  
отно народне песме и доводи слушаоце до највећег усхићења.</p> <p>Улице су дупком пуне народом  
 је једну такову песму отпевао Милош, у највећем одушевлењу занешен <pb n="32" /> повиче: „Та и 
ћеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p>  
оби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копље, па нескидају 
днокрвну браћу као непријатељ, вичући у највећем очајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у по 
 познавалац људи и њихових карактера, а највећи противник улизица и ништавила људских, који кла 
а које смо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо?» —</p> 
 Милана и свагда је заповест његову, са највећим задовољством извршивао.{S} Прва и најважнија н 
не на прагу црквеном и <pb n="75" /> са највећим одушевљењем благослови пред њим стојећи наоруж 
та нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у деду,  
 народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После неколико часо 
е незадобијемо нашу слободу.»</p> <p>Са највећим ускликом очајања изрекоше заклетву ову, преко  
, које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане, сад се наједаред захоре из коле 
рао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично народно  
 показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за полазак  
и зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима  
p> <p>„Безобразницо!“ — повиче Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло роб 
де: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «извор и узрок толикој беди  
 турске.» Ове речи изговорила је она са највећом разјареношћу и чуством пуним осветољубља.</p>  
у кокетерију измишљене учтивости, те са највећом њежношћу почне повторавати своје највеће увере 
оклонење Милош одговори: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благоволење — којег је 
предложио; а особито, кад ова дела која највећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са 
 а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на 
лаву ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао 
ара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да наву 
овом исполинском боју, Милош је показао највећу војничку вештину.{S} Ово није била занешена неу 
и одговори донешени совјету доведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а о 
отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони се ко 
е стране држали су га за најлукавијег и највештијег војводу побуњених Срба. </p> <p>Небројене ж 
ила, да само ономе услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S}  
Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степену власт има над самим собом, у једном ма 
сам се поставити совјет државни првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из ш 
 држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи, кои б 
ом и млади своји синови, окружен својим најглавнијим великодостојницима, на велику годишњу <pb  
о целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавнијих епоха у српској историји.— Сад се већ оруж 
ојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису добивале никакву плату од својих ста 
е и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве људе 
кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост била Љубица 
рагујевац даје нам изглед највеселији и најдражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих про 
 народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на прагу црквеном човек један, под  
страху и највећој тишини певане, сад се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S} М 
 се Милош пред народом показа подиже се наједаред страховита вика: «Доле са совјетом! — доле са 
ни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два 
турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим битка 
говору са судом народним о том, како би најзгодније установили оно, што је најпрече, најнужније 
а изгубљену отачбину; а остало им даде, најиме управу земаљску и законе народна скупштина.{S} О 
 начином разрјезала на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији Србин био задовољан,  
авимо, пошто смо одани један другом и у најискренијем поверењу.»</p> <p>Милош, који није верова 
 најмилостивији господар јесте једини и најискренији пријатељ султана, и то је управо баш са ов 
/p> <p>«Кнеже!» — рече султан Милошу — «најискренији поштовачи ваших ретких заслуга, <pb n="158 
.</p> <p>Страховити догађаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за собом пов 
султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастијем слогу источног израза позива, до дође у  
и ји; друго: расположити данак на народ најлакшим и најправијим начином по њега, а и пробитачни 
о, коим би се све потребе народне могле најлакшим и најправијим начином по народ, а пробитачним 
рци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и највештијег војводу побуњених Срба. </p> 
ње и лукавство политичко на узор човеку најлукавијем и најпроницавајућем, и сад објашњења најпр 
да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничарске делије ишле су пред турском војском, 
 нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао снос 
кавом учтивошћу портином, Милош није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио,  
ти његовој отворе и обучавање деце и до најмање колебе распросте.</p> <pb n="120" /> <p>Милош з 
тне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</p> <p>Све  
 У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца, била је управа предата кметовима или оп 
пате кнеже! — Но његово величанство мој најмилостивији господар јесте једини и најискренији при 
о плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи између матере и се 
дражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је заставама народње боје, цв 
нуди кнеза од Србије: «да промене своја најновија уређења, која садржавају у себи демагогичка н 
одније установили оно, што је најпрече, најнужније и најполезније нашем отечеству.{S} И рјешио  
тву, изберите међу собом најразумнија и најодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластијем  
вили оно, што је најпрече, најнужније и најполезније нашем отечеству.{S} И рјешио сам тврдо: </ 
 смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никако немогу испливати у том, в 
 проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће са 
х имали:{S} Милан Обреновић од Поцерја, најпоузданије војводе ајдучке, Станоје Главаш, Вељко, п 
године по имању сваког брата да подјеле најправијим начином, како ми неби сиротиња долазила и т 
вега данка, од три талира за пол године најправијим начином разрјезала на народ, како би и наји 
 расположити данак на народ најлакшим и најправијим начином по њега, а и пробитачним по правите 
е све потребе народне могле најлакшим и најправијим начином по народ, а пробитачним по правитељ 
ише народни својствености, ове му треба најпре прелити у нарав просвештени европејски држава, п 
о би најзгодније установили оно, што је најпрече, најнужније и најполезније нашем отечеству.{S} 
политичко на узор човеку најлукавијем и најпроницавајућем, и сад објашњења најпростија, најтачн 
ем и најпроницавајућем, и сад објашњења најпростија, најтачнија даду Милошу разумети: да савезн 
{S} Зајиста је био највеличанственији и најрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из Ц 
у уставу, заклетву, изберите међу собом најразумнија и најодабранија лица, и оставите ји овде с 
ве границе фанатизма. — Име брата јесте најсветији и најтврђи <pb n="28" /> савез — остало срод 
 на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији Србин био задовољан, то ево предлажем те 
 да је јунак српски целим путем примао, најсјајније сведочбе удивљења и уважавања.</p> <p>Путов 
—</p> <p>У самом Цариграду био је Милош најславније дочекат; пролазио је кроз варош к палати су 
 је противу големе турске силе, коју су најславнији ђенерали њезини предводили, те стопу за сто 
елу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.</p> <p>Испуњујући овако 
само оне изабрати од чиновника, који су најспособнији и најчеститији, и који имају поверења у н 
ласило је писмо — «сматраће онај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било,  
Милош остане при намери својој, да таки најстаријег сина Милошевог Милана, за насљеднога кнеза  
цавајућем, и сад објашњења најпростија, најтачнија даду Милошу разумети: да савезна сила Турске 
натизма. — Име брата јесте најсветији и најтврђи <pb n="28" /> савез — остало сродство пак дола 
 у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нису се 
нда му он на углед ставља престол илити најужаснију смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за Францу 
ра данка с главе на главу за пол године најумјеренији данак, кои се може ударити на народ један 
ојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабријих војника — видили смо како је она после, ка 
и од чиновника, који су најспособнији и најчеститији, и који имају поверења у народу.</p> <p>5. 
ти није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудноватије на свету, које кад чују научењаци света, 
ремена носи и јавно исповеда, за једног најчудноватијег човека у овом столећу.</p> <p>Овим цифр 
гао, да између Турчина и Србина срдачна наклоност постојати може, задовољи се с тим, што је ћут 
 је политика овога или онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку 
а, потпуно је поњао дужност, које му је налагало великодушно поверење спроћу свом старом пријат 
сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у свакоме војнику српском, који за слободу отачб 
"171" /> свршено било.{S} У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућност, који кара 
е је морао непрестано да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61" /> одбија, па не 
била јако разграната и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то з 
давале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава 
с, да Србију за себе задобије, а Турска налазила је опет интересе своје у томе, што је сваком п 
 вазала противу њих....{S} Но Турска се налазила под теретом заштите Руске, којој је султан лич 
је у свим гранама правитељства седила и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ев 
ци закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да се зак 
ени бегао је у стародревне шуме, где је налазио своју потпуну слободу, пошто се је напред удруж 
орђевог устанка противу даија, Милан се налазио међу првим борцима за слободу српску и јуначтво 
зведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран био.{S} Мате 
нак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи  
де; но принуђен непрестанце под оружјем налазити се, није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пош 
толица управе Турске, добије од султана налог, да страховитом ајдучком вођи потајно сјајна пред 
ика буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</ 
 Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их бр 
и заповести, које су му од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече султан Милошу — « 
аних сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели све 
 допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> же 
ана владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То је  
ка.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и 
во бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта сине појетички образ  
празник освануо.</p> <p>Крагујевац даје нам изглед највеселији и најдражеснији.{S} Све куће и з 
о што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта  
 нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државним дјелима онако; као што се руков 
 нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као  
та се посве међу супрузима догађало, то нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да је М 
може на започетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познат 
— да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор премногих изванредних дагађаја, ко 
у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову, за које је  
дине дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је топ 
ечатати и подјелити међу <pb n="140" /> нама.{S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад п 
!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити ономе 
вде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат 
епутата народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадам 
упи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили д 
ојске внутрење ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стража по границама, ко 
ије се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} Он има пу 
ком Рикману рекао.</p> <p>Код оба двора намера Милошева начинила је велику забуну.{S} Искључење 
авошћу у траг улазила свима сплеткама и намерама непријатељским, и као што се мислити даје, ови 
е, може правити оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај поступак јасно је показао; да Милош  
изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и ч 
забрали, морала су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Нар 
 је овај доцније благородне и племените намере његове осујетио, ма да је Милош самовољно дозвол 
b n="18" /> им рану и подказивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где 
риволе дошаптавању руском поклонити се; намери другим начином и сретством, да уплив Русије у Ср 
српском заповест: „Ако Милош остане при намери својој, да таки најстаријег сина Милошевог Милан 
еној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег неприја 
ило, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине ов 
у руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка пока 
алним штабом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће  
јаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин јед 
даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош намери да код високе порте изради, да ова законитост ср 
тране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдек 
ду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке завичаја, н 
и зар једним махом, једним словом праву намеру господара од Србије, само да отклони савршену по 
укића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу пред  
нања доставе упорство Милошево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло 
ала, предупреди ову високу и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Потк 
била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа радио.» — Тако се учтиво према народу М 
неможе, као што су наметнути сами собом намесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад  
нералну амнестију свима сужњима.</p> <p>Намесници — који су само од њега могли имати власт, ову 
 кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво и даде генералну амнестију свима сужњима.</ 
аку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, због  
 у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами собом намесници решили, док га не позову 
ише само побеђени народ, којег би Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан као непослушно  
бодио од множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално добро  
и.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краљевског брежуљка.</p> < 
радње канцеларијске, но ипак је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су какове ствари пр 
питују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери родитеља свога, једино  
акој бури што наскоро долази, кад народ намисли светити се силеџијама својим.{S} У такој грозни 
твовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбо 
ојводама и <pb n="62" /> совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у с 
ао је двадесетогодишњи младић све своје намишљаје.</p> <p>Милошево широко чело, замишљен и озби 
врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца  
провата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњ 
ла срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жалосни призор за мење времена с 
проклињући своју љутину.{S} Увреде њему нанешене умео је опростити, но за неправде другом учиње 
е више пута поклонити увредама, које су нанешене биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — 
једном магновењу мало попустише, сад се наново уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет га  
{S} Све се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S} У овом делу унутрашњег уређења, Ми 
мишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201" /> противу нас узела; она мор 
од твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити, д 
х радина уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи видит 
рагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао в 
одушевљењем благослови пред њим стојећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунак 
n="45" /> видило на гори Ивановској 500 наоружаних људи, који су се свемогућим Богом и његовим  
ак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од Поцерја, најпоу 
вљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијам 
ицама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилане.</p> <p> 
опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колико су српски редови прор 
гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потребовао општу потпору од свих савезника.</p> 
гаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паша београдски, где је била с 
но да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61" /> одбија, па незнајући како да пре 
ски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да 
ок турске војске, која се овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош употреби ову забуну, излети с 
ници братској и по предходном договору, нападали су и убијали они само Турке, којима су често о 
рашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике, отимали кад и кад царску касу 
у идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе 
а уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ београдски Петар, који ј 
е њихов предводитељ и управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осе 
о са Карађорђем <pb n="19" /> почели су нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p> < 
 /> <p>Усљед једне битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци се смету, отворе 
и мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помиса 
стољубиве мисли њега су од свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12 година поверавао је двад 
и.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није говорио, шт 
Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште опе 
 видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљ 
 својој, на којој су биле белим словима написане ове речи: «Отачаство, Слобода!“</p> <p>«Браћо! 
Е.</p> <p>Историјска приповетка.</p> <p>Написао К. Б.</p> <p>Власник и издавалац</p> <p>Конст.{ 
списивати хтели; морали би читаве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плод 
асно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данком, што га 
.</p> <p>Затим је определио свештенству наплату, да може часно живити и није дозвољавао, да се  
ј да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове знамените речи: «Кара- 
вовала сталност свога народа, бојећи се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812. год. Тур 
нажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка показа се на в 
штући благослова; за тим весело погледа напоље на гомилу војника, наду мајке Србије.{S} Велики  
 где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити  
лу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сирота девојка,» уздане  
кав направи, да утруђени народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од својих бесм 
бе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда чов 
а је смирена, после оних великих ратних напора и великих војничких трудова, сљедили су и дани о 
 за независност - видили смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најх 
чки слободу свога отачаства, и особитим напором придржавала је народност своју, која се крунила 
 то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним јуначтвом вољно живот свој отачбини на  
 препоручио, спочетка је добро ишла, но напоследку остане без уважења.{S} Војводе опијене славо 
двисности од својих старих господара, и напослетку уређење уставно, које се у овој слободној зе 
 сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Небројен 
овио и једне речи.</p> <pb n="58" /> <p>Напослетку погледи на жену и децу своју, која јецајући  
ност свога народа, бојећи се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад ниј 
Кад се ово жалосно дело свршило, Љубица направи мали знак крста на зиду, поред ког је саранила  
орало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени народ од тешка напора мало одахне  
најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад с 
 тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта ви 
 исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, 
е, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовластан тешко је сносио икакво ограничењ 
је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер овога, није лако снашао окове ропств 
војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском к 
, пљескала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег одушевлења, противу овладе глупог суј 
 Милош на једној слици трибине, која је напред мало изтурена и стојећи гологлав овако народу по 
азио своју потпуну слободу, пошто се је напред удружио са онима које је раван случај у гору дов 
под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредељен био, да буде мост за случај каква непр 
.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспот 
нима, који много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!» — одговоре 
над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и лага 
 што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је полага 
</p> <p>„Браћо!“ одговори Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрест 
шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштенародним добром; сав народ плаћа данак и  
 био је без сваке сумње у образованости напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди,  
гу бити збачени без претходне осуде.{S} Напредовање њиово бива по реду и чину старешинства.{S}  
ћ постали сами своји господари, и Милош напредује са делом цивилизације издрживошћу, која сваку 
је отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да с 
уњених робова даде исећи, подужно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим  
шло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, п 
и видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз ње 
твености, ове му треба најпре прелити у нарав просвештени европејски држава, пак да ступи у ред 
трање једне са свим просте и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама изображења и потреб 
 он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше неколико магновења, без да  
илош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и незн 
анова позива да захвали...{S} Но својим наравним проницањем је он провидио исто тако и корист,  
из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лукавство изневерило било и што он неби  
И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу давно већ предвидила, хоће да се  
ана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеског и Аустријс 
ма мојим занимам о делу, тичући се оних наредаба <pb n="189" /> о којима ви говорите.{S} Но зна 
ност простог света, који неће лако нове наредбе да прима, придржавајући се свагда свог старог о 
оворите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете 
/p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амнестију неуважавамо.“</p> <pb n="2 
 је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступ 
 знајући од какве је важности то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молер 
тампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну деца у школам 
ј је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војни 
ији; но то весеље и слављење није власт наређивала, већ је потекло из слободне воље самога наро 
д Београда Солиман изда заповест, којом наређиваше: „да ниједна жена српска, без разлике стања  
рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на срц 
а је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак 
бије.</p> <p>На глас ове радосне вести, народ занешен од радости ишао је к ниском обиталишту ср 
<p>На Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски противу Турака листом устао.</p> <p>Рат 
чинио; <pb n="147" /> кад све то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, д 
, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредељен био, да буде мост  
, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множина народа опк 
е, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем  
ј земљи свакојаким видом показивали.{S} Народ је руљом у хајдуке одлазио.</p> </div> <div type= 
 да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику отачастољубиву власт, ма д 
ом, којој ништа већ неостаје желити.{S} Народ српски има више народни својствености, ове му тре 
ошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је био несретна жртва ових силеџија, 
није најбоље, и као ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под кметовима, капетанима и судовима, суд 
родом тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем пева своје народне песме, вије грд 
свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, д 
у миру и задовољству приватна живота, а народ је српски <pb n="226" /> после 27. година на свој 
рдени га украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирни  
ика отачбине и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој к 
 сачувати и одржати престол ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина 
м изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном  
списа подписује, које је он спремао, да народ свој подигне на један степен висине са осталим на 
по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају 
исправке за срећу материјалну; треба да народ позва своје дужности, да може знати, шта власт им 
 је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њега био, јер у њему једном см 
ауке и изображења требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер 
тиштала и он није могао поњати, како да народ један тако дуго може трпити над собом тиранију ту 
весно“ — рече посланик — „достављено да народ српски жели и иште слободу законску ширу у смислу 
ајвеличанственији и најрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда послат, у С 
је био човек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n="1 
.</p> <p>„На оружје, на оружје!» повика народ.</p> <p>„Браћо!“ одговори Милош, «ја ћу напред.{S 
p> <pb n="69" /> <p>Шта је могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен  
одине најправијим начином разрјезала на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији Срби 
народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Наро 
иди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да пор 
е његово било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити се,  
, како ћемо сирјеч данак расположити на народ.</p> <p>Потребе, које народ Српски има да подмири 
мјеренији данак, кои се може ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи  
аконити ји; друго: расположити данак на народ најлакшим и најправијим начином по њега, а и проб 
 праву насљедства, изда прокламацију на народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србије,  
ну у напредак обштенародним добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{ 
оди свакој бури што наскоро долази, кад народ намисли светити се силеџијама својим.{S} У такој  
ике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавно рече: «да се н 
S} У оном одушевљеном полету, кад га је народ весело усклицима поздрављао, поглед је Милошев из 
ио је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци па 
уначка дела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Дети 
задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи и у 
 срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, ср 
рховни вожд <pb n="113" /> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је да ј 
а: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици трибине, 
около цркава и манастира, скупљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8" /> бесконачним 
апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски је народ такођер на славу свију позвао се и слава се одазв 
к седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са  
омилама, особиту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дошао, да  
ат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт на боји 
порти сване године плаћао, ослободио је народ од десетка и других дација, које су Турци, гулећи 
турску страну.{S} При свем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно 
стао идолом српскога народа, и зашто је народ после толико година једним гласом захтевао, да се 
 јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај више година под турским ропством у синџиру ст 
н био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у ови 
положити на народ.</p> <p>Потребе, које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Сул 
ити, што коме не припада, како би дакле народ српски оно злоупотребити могао, што он сам по сил 
позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитање <pb n="118" />  
ише као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска могла покорити и п 
тересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу  
 рекао је он пријатељима својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом но 
призора, али ништа тако и некарактерише народ и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стај 
елне порте, народу исти растумачивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Уста 
ам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим ме 
јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут 
а и столица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипло 
један другому, књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето 
, нити се невина крвца пролила, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека вели 
 из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно гледао, 
ја, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка, на пол годин 
рског ропства ослободе један хришћански народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку у 
жене су у светској повесници за јуначки народ <pb n="68" /> српски, као период невоља, срамоте  
м благослови пред њим стојећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама из 
х дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали.</p> <p>Непрестано водећи бри 
{S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег би Турци наметом ратним угњетавали; већ је 
да се уговор какав направи, да утруђени народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља 
p>Претераном тиранијом турском нагоњени народ српски — скочио је на све стране на оружје против 
ена је и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, где мало застад 
еднога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један једини дана 
великим ускликом и одушевлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктато 
о снажна, да ноже препородити спавајући народ, који од столећа у ропству турском стоји, овом пр 
 ћемо видити, какву хвалу заслужује тај народ пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уре 
 тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, што су 
је му није могао нико други, доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах народну скупштину са 
а цвети 1815. год. искупио се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједанпут указа 
ео издајицама да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао. 
 јуначством и храброшћу постали на ново народ, политика није хотела законитост њихову признати, 
од би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са с 
 мрско ропство турско, под којим је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај био је за слободн 
ивке устане Милош и поздрави весело цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а  
ћ и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет придружише  
родом било је такођер незадовољника, но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на  
ивала, нису могле без никаква успеха по народ остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на св 
огле најлакшим и најправијим начином по народ, а пробитачним по правитељство наше измирити.{S}  
за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњеним С 
им већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одв 
сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и је 
сположенија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабр 
{S} Сами свеци у својим песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљену слободу своју.{S} Виш 
а полиција нене потајне завере, које су народ близу планина стојећи за устанак удешавале; — ова 
та искупише се около њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и који су под собом ви 
<pb n="80" /> показао.{S} Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> <p>Редом  
ad> <head>Кара-Ђорђе и Милош.</head> <p>Народ српски преотео је од Турака неки део своје земље  
Устаните на оружје, време је!» —</p> <p>Народ је српски на све стране испуњен био духом ратовањ 
им пожртвовањем од стране Срба.</p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је једном Милош — «кад срце 
 је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски није довољно зрео за оне установе, које се 
стор слободе?“ —</p> <pb n="160" /> <p>„Народ српски не ужива другу слободу осим ону, коју је с 
њихово политичко биће утврдити.</p> <p>„Народ је“ — говораше он — «једна велика породица, од ко 
робљеног, у невољи и неправди пиштећег, народа створи, онда му он на углед ставља престол илити 
 народно одело у средину <pb n="137" /> народа са женом и децом долази, поздрављајући га усрдно 
лим народима европским.{S} Он као глава народа свога имао је пред очима само интересе свог наро 
 договора и согласија свију нас и свега народа.</p> <pb n="142" /> <p>2.{S} Рјешио сам се поста 
г уплива имадоше на ратоборни дух овога народа; показаше му прстом на небо, где је награда за њ 
рбије старао се, да умни развитат свога народа унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бр 
авезу Ђорђевом жртвовала сталност свога народа, бојећи се Наполеона, направи мир са Турском у м 
мо како је Милош постао идолом српскога народа, и зашто је народ после толико година једним гла 
 већ је потекло из слободне воље самога народа, који је прве своје кораке цркви светој упутио;  
о нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; али ипак држим, да ће  
народу своме.</p> <p>Код нашег простога народа, љубав братска је претерала све границе фанатизм 
огли до сад схватити рачуна, колико има народа, ни колико прихода од десетака и других струка;  
 капетанима окружним, главним кметовима народа Серпскога и вишим духовенством и свештенством на 
жна рамена преко толиких милијона разна народа — имају јошт времена бринути се, шта се и у нашо 
 је гњевом букнуо и једног дана множина народа опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичућ 
држи...{S} Од отважног и снажног држања народа српског, зависила је верност порте у извршавању  
е; — оваке непрестане прилике и кретања народа обелодањивала су, да је завера противу Турака да 
е жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице проливала, нису могле без никаква успех 
рђе Петровић — који је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у с 
а имао је пред очима само интересе свог народа, знао је само за једну Турску, која је полугоспо 
="153" /> <p>Треба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски целим путем примао, нај 
Ђорђе буде једногласно изабрат од целог народа за врховну правитељствену главу.</p> <p>«Али ја  
овека повукао је за собом пропаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по православној Ру 
ба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи припи 
иже се опет и материјално стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p>  
 до света разума — све да разума једног народа и до његовог достојанства и уздања у своју личну 
тати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами 
е мисли народа <pb n="123" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> 
вита изнуђења и грозна мучења несретног народа, изтргну га јошт пре времена из свог мирног куће 
е на патриархални живот овог првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у сред 
ви њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и њен су 
еби моју врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече 
суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; 
рати стадо и истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била бич 
ара.{S} Милош тим делом добије круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и  
ги Турцима, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима  
а подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа изгинуло самном, па неће бити никакве неправде а 
»</p> <p>Овако зазорно и озбиљно држање народа узнемирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад 
он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског придобити за промене, што јих је он са Т 
ју су браниле живе симпатије и поверење народа, то би била неразумност очевидна, које су унутар 
јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S}  
ђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те нево 
е су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123" /> и то оног народа, за кога се зна  
Срба под Кара-Ђорђем.</head> <p>Устанак народа српског, који је 1796. год. по целој Јевропи одј 
 даде рачун народу, што је као намесник народа радио.» — Тако се учтиво према народу Милош пока 
“Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се 
а част служи, јер се није догодио вољом народа, него вољом његових великаша, а и ови неучинише  
 и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово неколико прост 
ред све ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким <pb n="37" /> даном р 
у страном свету задобити и њу на корист народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од св 
о ту власт у дружини, на највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана, да не 
немир — бурна <pb n="41" /> разјареност народа, која обично као гробна тишина предходи свакој б 
 тако, као што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређу 
 свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим судар 
10" /> скупштину, где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела  
Милош незаконито стешњава јавну слободу народа.{S} Она га оптужује тајно, да сваким даном злоуп 
 мора се упознати и угњездити код свију народа, који у свези сачињавају јевропску Турску — она  
, који је увек живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>М 
у недељу, да произведе устанак и побуну народа српског.</p> <p>Нестрпељивије и невољније и од с 
ље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за д 
рист његову, покажу противницима грожњу народа и предложе помирење.{S} У тајној једној сједници 
 свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p> </div> <pb n="2 
да се због тог уређења може код њихових народа жеља породити, да такова од њих зајишту, што оне 
 <pb n="159" /> што се збива код других народа, поткрепљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се м 
во би под гвозденим прутом друге српске народе придржавати могла.</p> <p>Ни један честит и свес 
у, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољубивим 
дигне на један степен висине са осталим народима европским.{S} Он као глава народа свога имао ј 
ма врзу сравнимо са осталим изображеним народима, онда ћемо видити, какву хвалу заслужује тај н 
етнуо, час су опет пристајали и са оним народима, који су супрот паше устајали, а свуда их је с 
 непријатеља оних уређења; која се дају народима као извесно право и паметна слобода.{S} Знајте 
ослобођење отачаства, док се неби снага народна мало опоравила, која је већ двадесет петгодишњо 
Турака далеко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано нао 
аљује ватреним и одушевљеним речма срца народна, за свето подузеће и вечити бој против Турчину. 
м даде, најиме управу земаљску и законе народна скупштина.{S} Ово је био други красни део посла 
рестола, један простор беше обграђен за народне посланике, који долазе и на коњу, да учествују  
 какво средство, коим би се све потребе народне могле најлакшим и најправијим начином по народ, 
жеш.{S} Народ радосним срцем пева своје народне песме, вије грдне народне заставе, на којима су 
.</head> <p>И зајиста, после ове велике народне скупштине од 16.{S} Фебруара 1835 год.— кнез Ми 
а би у себе примити могао све посланике народне; то је <pb n="133" /> Милош ту скупштину држао  
не су садржавале у себи прекрасне песме народне, које су на скоро на немецки језик преведене и  
ем пева своје народне песме, вије грдне народне заставе, на којима су ставите ове чаробне речи  
од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне песме, које су до овога часа само у страху и на 
родња, дао је он све старе преповетке и народне песме, које су славиле дела српских јунака поку 
.{S} Умилна и тиха гласба свира дивотно народне песме и доводи слушаоце до највећег усхићења.</ 
едали душу своју <pb n="76" /> на олтар народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим одшевле 
ајла престола лишиле — предмет је данас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, д 
уштао, него је почео изучавати на изуст народне песме, које тиранија и турска власт уништити ни 
печитеља на које ће се све струке дјела народни подјелити и више државни совјета; попечитељи ће 
м рад прво: устроити сваку струку дјела народни понаособ и узаконити ји; друго: расположити дан 
дине овако скупљати.{S} Овакви депутата народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p 
 и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л изнашли как 
а, објављивао је свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p> <p>Крагујевац даје нам изг 
остаје желити.{S} Народ српски има више народни својствености, ове му треба најпре прелити у на 
о време буде, <pb n="135" /> да осветли народни празник.{S} У саму зору 16. — загрме топови и у 
мојој канцеларији и у договору са судом народним о том, како би најзгодније установили оно, што 
 је највеће учешће код Мусулмана.{S} По народним обичајима никад правоверни Турчин није каурину 
ући се свога детињства и оног уживања у народним песмама, које су њега задахнуле жарким родољуб 
 злоупотребленије, које би се у дјелима народнима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт једанпу 
итава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну деца у школама учити читати, да т 
а преобрази власти и подигне благостање народно, то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљ 
 је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p> <p>Мало после ове скупшти 
ике стања и старости, несме носити више народно своје одело, већ да се свака има обући у старо  
еизказано добро расположен.{S} Лепо пак народно одело, даје овим учесталим гомилама, особиту др 
а је Милош худа будала, да је изневерио народно дело, за које је толико пута био жртвовао живот 
 <p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n="224" /> 
 Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно одело у средину <pb n="137" /> народа са женом  
ј срећи био, опет је носио своје обично народно <pb n="50" /> одело, његову олињену бунду и црн 
тари погрешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљи с 
 и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жало 
тство набави за умишљену побуну.{S} Код народног свештенства нашао је у томе јаког одзива, њихо 
ном свог позива, и способан за довршење народног дела.{S} Он је оног времена може бити, био јед 
.</head> <head>Свршетак.</head> <p>Пљен народног престола кнеза од Србије Милоша — довршен је.{ 
еве, који је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, 
 за насљедног кнеза од Србије поставља, народној скупштини на потврђење поднео.{S} До тог доба  
о и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако ум 
и велику вештину у вођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да 
не њихове.»</p> <p>Жене српске при овој народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S} Јед 
о је «слово» његово, које је он говорио народној скупштини, која је по његовој заповести сазват 
ен — сравнио са пројектом, ког је Милош народној скупштини год:{S} 1825. предложио; а особито,  
ог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, које до смрти своје нигда није оставио  
ства, и особитим напором придржавала је народност своју, која се крунила под политичним ударцим 
вљати, а тако исто знао је праве услове народности српске поњати.</p> <p>Пре свега морало је ма 
о је од Турака неки део своје земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али овде јошт 
, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb  
ена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за 16. новембра 1835. гд 
евајући по обичају своме уз гусле једну народну песму, која је узносила и у звезде дизала негда 
 и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, д 
едан народ дати.{S} Стога даде он одмах народну скупштину сазвати и поднесе јој на одобрење <pb 
позвао, ценећи и уважавајући та предања народња, дао је он све старе преповетке и народне песме 
 најнижих прозора, окићено је заставама народње боје, цвећем и зеленим гранама.</p> <p>Велика ц 
мучења.{S} И сама сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђ 
о. — Милош није хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као владају 
 рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем указала — велике су.{S} Сваки је живи њу у нар 
S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради 
 неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-А 
пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред страховита вика: «До 
г усхићења.</p> <p>Улице су дупком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ радосни 
у.</p> <pb n="193" /> <p>Међу самим пак народом било је такођер незадовољника, но народ се није 
ко и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да последњег часа држање његово било је 
и сами међу собом и код куће са осталим народом договорите, пак да ми дате после мњеније ваше и 
 више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година  
која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао народу и себи слободу и ову ј 
први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарској, о 
</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, који предсказиваху скору побуну.</p 
 који је као комесар блистателне порте, народу исти растумачивао, и народ га је после на сва ве 
е сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили» — настави Махмуд — „било је предметом  
и млогостручним приходима земаљским.{S} Народу српском ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја 
ним изговорима око границе путовала, да народу крстоносну војну противу Турака приповеда, откри 
ша склони на покорност спрам Русије, да народу веће право уступи, које му по уставу припада.</p 
, који је уставом земаљским обвезан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> 
ти.</p> <p>Милош се није устручавао, да народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је х 
: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама пр 
к народа радио.» — Тако се учтиво према народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста 
еби слободу и ову је земаљским законима народу осигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначно 
овом подузећу није <pb n="198" /> ништа народу свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише шт 
а велике труде и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што ниј 
рењем својих великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике труде и заслуге с 
 је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, која је ишл 
престано водећи бригу, како би простоме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошкове дужавне ор 
само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му је последње ратовање задало било.</p> < 
одини, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га од једнога дана до дру 
руну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаже, док међу тим  
ну своју уздржавајући — «ви дозвољавате народу прекомерна права.{S} Ваш устав даје му једном ре 
емо сви, један другому, књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав о 
скупштину долазити, рачуне прегледати и народу јављати ји, оволика гомила неможе се сбог велики 
итељи и совјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотреб 
прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој  
тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакоја 
 дао Милош хиљадама штампати и поделити народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „свак 
ци грозно поступају према томе кукавном народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље  
p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађаше за своје узвишење да захвали, као  
 своје.</p> <p>У целом овоме заробљеном народу куцало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, 
ђер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</p> <p>У самом Цариграду био је Милош 
подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћује.</ 
 заповести сазвата била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа радио.» — Тако се уч 
о.{S} Он је с народом заједно извојевао народу и себи слободу и ову је земаљским законима народ 
не Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од 
а да се у њему којекаквим фразама много народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек о 
просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотове делити, то би њ 
 мало изтурена и стојећи гологлав овако народу поче говорити: -</p> </div> <div type="chapter"  
ему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благородно дао.</p> <p> 
pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки  
ланику, који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију за 
 и лукавства одмах <pb n="195" /> су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних  
а, која <pb n="131" /> је он као владар народу своме учинио, кад би овде исписивати хтели; мора 
ушалаца производиле, подстакнуше сада у народу највеће одушевлење и радост које му је давало ув 
и најчеститији, и који имају поверења у народу.</p> <p>5.{S} Чин министра председника, један је 
еограничено поверење и истиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обренов 
на <pb n="191" /> њихово име, које је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишт 
гово поверење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече 
и на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више 
 проистекоше све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Претер 
аћом својом.{S} Име његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад дера 
 српских јунака, почео само да говори у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} -  
писују успаљују највеће незадовољство у народу.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за уход 
ћ, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег простога народа, љубав б 
шао био, да покуша подићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, које је закоп 
зала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и обожав 
рви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском досто 
инуђен вама приметити, да околне силе а нарочито пак покровитељствујућа сила Србије, имаде прав 
 је величанство заповедило мени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите праведном  
ма, имала је она тајне уходе, којима је наручено било да доказују користи, које Србија од уплив 
ла Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у наручија своме младожењи.</p> <p>Јелице слатка душо мој 
 је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио  
жа по границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилан 
>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p> 
"52" /> <p>„Правду Ђорђе, правду дај за нас сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се једном в 
слуга отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми 
е седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио,  
лињем те именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к  
 је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза Милоша изазвало, већ 
безпримерно јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег р 
, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p>Ова 
им да прави владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, пр 
 чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте и 
 <p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености довод 
 на држање стража по границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошк 
ља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једно 
 мојима имам -један званичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са дух 
н не може никог другог интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уређења интересују и 
а више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p> 
их наново оружје <pb n="201" /> противу нас узела; она мора сачувати онај стара спомен.»</p> <p 
еш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди младић разв 
мјенити, без договора и согласија свију нас и свега народа.</p> <pb n="142" /> <p>2.{S} Рјешио  
тиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бит 
крај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је,  
о врховног господара Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоским девој 
тњу своју у дело приведу: затворити или насилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле жив 
, да извидите невоље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас 
ам турског робовања. — Жестока и голема насиља и изнуђења јаничарска, превазишла су већ сваку м 
стојници вашег сијателства туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> униште ону в 
брини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори мирно девој 
b n="39" /> Србијом владала, није их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она хар 
чите своје материјалне пропасти, големо насиље и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до оча 
ти.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није био далеко од н 
лости за њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту 
 гробна тишина предходи свакој бури што наскоро долази, кад народ намисли светити се силеџијама 
ли и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколико изгубљених битака примети турска 
ашингтон Истока...{S}110</p> <p>XIV.{S} Наследни кнез Србије...{S}121</p> <p>XV.{S} Пастир краљ 
мацију на народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди сва постојећа званија, 
 био господар целог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, које до смрти своје ни 
ишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мого....{S} Ова голема несрећа, <pb n="23" /> 
десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за кожн 
"SRP18791_C14"> <head>XIV.</head> <head>Насљедни кнез од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Ми 
у српског господара, који је сад постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њ 
n="176" /> онај од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, народној скупштини  
"125" /> турским и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим условом, да Србија п 
ј храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не з 
и најстаријег сина Милошевог Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ов 
гих владара у земљи осим њега, по праву насљедства, изда прокламацију на народ, да ступа на пре 
 зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за жи 
ије могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у ну 
 мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гл 
живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаство 
: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да мест 
у доскочицу, која је на њега управљена, настави са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине 
 устрављена на ову опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — К 
 сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарско 
а сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја 
и 16. фебруара т. г. народу говорили» — настави Махмуд — „било је предметом љуте критике, од ст 
г од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув се једноме од момака својих 
пита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — настави Махмуд — жестину своју уздржавајући — «ви дозво 
</p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — настави Долгоруки са чувством — „оне беде, које су саве 
 — уређења, која ви у Србији уводите“ — настави султан — „лишавајући себе власти владарске, вас 
стојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено, само д 
.</p> <p>Но Милош без икаквог околишења настави даље:</p> <p>„Ваше величанство! — у извештају т 
е једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет прекинути свој говор: «Јелице молим те узм 
није приличило срчбу своју показати, то настави он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро по 
тену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме 
и на њега.</p> <pb n="119" /> <p>Дај да наставимо доказ за доказом, гомилајући истину на истину 
а више пута од Срба потучен, није могао наставити своје војевање, а да непотражи нове помоћи из 
тарају и за дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет пис 
 и деца остављали су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз  
е она на путу била. -</p> <p>Непрестано настојавајући да осујети сплетке, које су подривале сен 
оме јаког одзива, њиховим <pb n="78" /> настојавањем и њиховом потпором удеси он свој план и ус 
 небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим интересима..., Ја нећу дати Мило 
.{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци о 
 бегство његово.</p> <p>Крајње је време наступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажав 
ори до усхићености доводити: скоро ћемо наступити неке разговоре, у којима простак српски <pb n 
е, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове потребе подмиривали смо ми до 
у поштену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а  
иже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твојим господарем!» На ове ре 
у и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Натраг тамо!» —показујући при том руком на варош — „Там 
у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово неколико простих речи 
буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и 
во, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи 
од једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, т 
угарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угње 
 <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом  
} Сабља агина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког  
и, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Мил 
сни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту 
крити страх свој, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима својима подузећи 
ри Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретство за измирити с 
и се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију страна почну врвити г 
о добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао 
на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко  
рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увр 
 /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и шт 
 редове заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима заставу, на којој су ст 
 говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју  
ајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом.</p> <p>—  
ина једним гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику 
линији са владајућом породицом.</p> <p>«Натраг!» — повиче горопадно храбра Љубица милосници, не 
, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци за 
пио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеског и Аустријског, а мо 
о отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела 
зула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пу 
амо човечество предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да је свак 
јело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол го 
ј знаменити разговор: «ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређења; која се дају народима ка 
 прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности за отачбину.</p> <p>Годин 
м ослабе, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и 
 мислим, да ће ваше високопревасходство наћи без сумње да је то пристојно!» —</p> <pb n="184" / 
 би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.</p> < 
о на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он  
ољством извршивао.{S} Прва и најважнија наука, <pb n="35" /> коју је од брата свог научио, била 
ија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изображења требао је он јоште да народ овај, ко 
часник, и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљен 
ва оба пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику вештину у вођењу р 
 врховног господара од Србије, Милош је наумио да неке поправке <pb n="111" /> за друштвено ста 
с почетка није било; но Милош искуством научен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p 
дошла је била већ и година 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је глас оног страховитог виора, 
ају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога није могла, просто оштроумље другог п 
ти, да споменемо речи једног Француског научењака, који је кроз Србију пропутовао и својим земљ 
 најчудноватије на свету, које кад чују научењаци света, они очајавати могу.{S} Ово тако важно  
ка, <pb n="35" /> коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их ка 
 што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздра 
но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност влад 
.{S} Свако пак окружије имало је једног началника, који је са правитељством дописивао и ког је  
 час једну час другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p> <p>Пре свега морамо овде он 
ења, која садржавају у себи демагогичка начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он 
еонику <pb n="173" /> пуковнику, а мања начеонику подпуковнику.</p> <p>7.{S} Званичници државни 
 17. окружја; већа окружја подчињена су начеонику <pb n="173" /> пуковнику, а мања начеонику по 
 да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин како да прикрије своје богатство, <pb n="65" /> к 
{S} Сад је требало <pb n="151" /> други начин узети, ако се мислило задобити јуначног кнеза од  
 сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова потварања одбацити од њега и ваља предп 
ато да је код овог човека ванредни неки начин к правици и човечанству, доносио све страховите и 
т морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљну бригу силама, које су приз 
о и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту с 
о.</p> <p>Код оба двора намера Милошева начинила је велику забуну.{S} Искључење породице Обрено 
> <pb n="117" /> <p>Шатобријан рекао је начином њему својственим: «Грци су јуначством и храброш 
 те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са природом људи и ствари.{S} Обдарен д 
вању руском поклонити се; намери другим начином и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.< 
ању сваког брата да подјеле најправијим начином, како ми неби сиротиња долазила и тужила на неп 
од три талира за пол године најправијим начином разрјезала на народ, како би и најимућнији тако 
 данак на народ најлакшим и најправијим начином по њега, а и пробитачним по правитељство наше,  
е народне могле најлакшим и најправијим начином по народ, а пробитачним по правитељство наше из 
а и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју малену кнежевину тако уредио, остало је т 
би се држали строго устава, како би тим начином избегли увек непријатне противности.“ —</p> <p> 
сподари.{S} Чете су његове по војничком начину потпуно удешене биле, борци су страховити и непо 
.{S} Он није хотео да земљом управља по начину „<foreign xml:lang="LA">Expeditio</foreign>“- не 
супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он 
 га чуо француски говорити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави влада 
 ми се љупко поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, 
уго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност 
 рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо јавној благајни порез, који ј 
који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево пророчест 
 — хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те ухва 
но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на 
p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чу 
ену побуну.{S} Код народног свештенства нашао је у томе јаког одзива, њиховим <pb n="78" /> нас 
у овом вешто израчунаном одговору, пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно м 
ог, а други другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никако немогу испливати у том, већ да се  
, увек благородно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан  
осбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — ј 
у власт без ичије контроле извршујем. — Наше установе нису постале другчије, доли сретством мој 
pb n="163" /> дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из изве 
јом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да на 
спало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но не 
неће....{S} Идите сад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте са поверењем проти полумесе 
 оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у  
шу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њега 
т изићи на крај, видићемо; правитељство наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно б 
ати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит икакав старјешина, ни чиновник ни трговац, ни 
по народ, а пробитачним по правитељство наше измирити.{S} Сву прошлу годину совјетовали смо се  
о њега, а и пробитачним по правитељство наше, треће пак: исплатити дуг стари архијереја, кои је 
оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше јуначке прси непријатељу.{S} На оружје!!</p> <p>Од 
уком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да још 
убити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад и 
 <p>Ђорђе Петровић — који је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. годи 
ио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег простога народа, љубав братска је претерала све г 
 ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног отачаства.“</p> <p>За пет минута само,  
 је најпрече, најнужније и најполезније нашем отечеству.{S} И рјешио сам тврдо: </p> <pb n="141 
болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза М 
 на крај села; на један уговорени знак, наши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за вр 
 и највећа кривица била, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака 
књаза Србскога, права и дужности власти наши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав овај пр 
} То је заиста похвално!...{S} Но почем наши свештеници несмеду ништа од свог права губити; ето 
цима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове последње речи дирнуше у 
ао сам и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански и кривични закона, кои су се 4. године д 
не дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране правога, а кривоме д 
 преосвјашчењејшом господом архијереима нашим, членовима судова, капетанима окружним, главним к 
а, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изображеним народи 
ога и вишим духовенством и свештенством нашим, долазим опоменути вас љубезна браћо, слова које  
.{S} Он је стајао <pb n="197" /> жељама нашима на путу, мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За о 
 мораш што си убио Турчина... једног од наших мрских господара.{S} Слава и <pb n="15" /> хвала  
евојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у свакоме војнику српском, који з 
ојих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био 
ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорског посланика овамо послати: “да  
оружје, несретна њихова родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, жене  
ећ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући се 
ће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош моле 
ају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p>Сул 
е предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српског предводитеља; рекне он:  
тле оружја положити, довле незадобијемо нашу слободу.»</p> <p>Са највећим ускликом очајања изре 
од других народа, поткрепљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог х 
ђеног сина Милана.... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сретсво за сачувати и 
разабрао — те нехтедосте оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но по 
ли противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци ск 
талом ова непоњатна и скривена иронија, не показује ли зар једним махом, једним словом праву на 
рци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе ве 
"139" /> него којим су све остале ишле, не може ни Србија установити се за годину дана и постат 
ором општинских старешина за рад давао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог с 
неза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су на 
уде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким уста 
и си погазио заповед божију, која вели: не кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речм 
димо, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n="139" /> нег 
 пао је сплеткарењем својих великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике тр 
ђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба  
дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у р 
ути сами собом намесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође;  
, на које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; 
есетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће само Правитељс 
пет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину посл 
отле кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни доч 
пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда про 
дити, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто ч 
ким бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити св 
им фразама много народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог ш 
дарске надутости, где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, 
говора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што  
p>„Господине! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран  
00 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето  
вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме 
орђа.{S} За предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи сов 
 је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, него ј 
но се може само злоупотребити, што коме не припада, како би дакле народ српски оно злоупотребит 
а у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра мора 
је на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису 
р толико искрености и одважности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су 
 га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један јед 
ош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Турака, међер има 
м и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да за 
роклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека  
лово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи в 
{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком ј 
ате отачаству своме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жесто 
лу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, као  
 радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим министрима, нека ште 
“ —</p> <pb n="160" /> <p>„Народ српски не ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жа 
а срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства биће дужност изнети и пок 
 спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прог 
 жао, што вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се 
атити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу гроз 
ели, да дотле оружје оставити неће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклети 
е није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у 
</p> <p>Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које је он 
њењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поз 
окле последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије п 
г, може ваше величанство увидити, да он не може никог другог интересовати, до нас саме.</p> <p> 
ина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што  
јаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Мил 
о.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отв 
раницама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилане.</p>  
м магновеним интересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје д 
сно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; 
 борци су страховити и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним јун 
у поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно њего 
и поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувш 
већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при св 
них земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до  
е уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељ 
то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош који  
еба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, о 
м онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на  
бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног  
ераношћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Ра 
уд народни српски трудили смо се досад, неби л изнашли какво средство, коим би се све потребе н 
ућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</p> <p>После ових  
да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем,  
.</p> <pb n="13" /> <p>Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки пог 
ије био онај човек, који за добро земље неби повукао корист, из те несмотрености.</p> <p>Нов ус 
збавлење и ослобођење отачаства, док се неби снага народна мало опоравила, која је већ двадесет 
да подјеле најправијим начином, како ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо располагање. 
да совјетници немогу бити с бачени, док неби што погрешили противу закона земље, или високе пор 
гово лукавство изневерило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из овог случ 
ти, коју јој дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како Рус 
а је она задобила право на вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под М 
кле требало да оптужен буде, због тешке неблагодарности према Русији, која је мислила или боље  
уге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком  
Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу од 
дух овога народа; показаше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те да призов 
 су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који 
:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над  
 кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, засел 
— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече  
 /> Милош ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p> <p>Она диво 
 помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова 
ештијег војводу побуњених Срба. </p> <p>Небројене жртве и толики бојеви у којима се крв народа  
тку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним војводом остану мртви на бо 
м надзором држи српске војводе, који су небројено пута водили браћу своју на победу; они су у с 
убљену слободу своју.{S} Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која ја 
 мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за освету погин 
тка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирити неће....{S} Иди 
 њене необично су севале.</p> <p>Љубица небуде послушана.</p> <p>Хитра као муља, ободе коња сво 
ку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: да  
који је са негодовањем од себе одбијао, невера браћи својој бити, — побегли су у Аустрију, где  
грешку своју, што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, који су за слободу 
 великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, које ј 
е појединости, колико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање 
.</p> <pb n="93" /> <p>Од толиких скоро неверојатних призора, који су узор српскога оружја; нем 
погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства окаљано било!“</p> <p>Алија зајиста одржа реч 
вега казнећа десница божија, за учињену неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно к 
аћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb n="109" /> < 
низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и м 
е Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд гово 
прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака поглед је њего 
равитељствену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљати!» — одговори он са сви 
аћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, радили су своје послове.</p> <p>Једва једаред  
че му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до 
озне добродетељи, нечувене одважности и невиђене слабоштине.{S} За човека овог, који после толи 
 се није побуна нигде појавила, нити се невина крвца пролила, која би народ на освету изазвала. 
 да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у  
 народ <pb n="68" /> српски, као период невоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка пра 
 Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места, и спр 
јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, само нико 
 носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто невоља рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и  
стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи својој, која  
тавља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <pb n="103" /> срдачно војници приме.{S} Са сви 
то превари.{S} Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао  
оворио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —< 
лати од правитељства вашег, да извидите невоље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хриш 
S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; али ипак д 
езависност земљи осигурали, ипак су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, а умерени з 
својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје з 
ао божји у средини једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећег, народа створи, онда му он н 
 /> и драгу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу не 
 народа српског.</p> <p>Нестрпељивије и невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропст 
и је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљ 
им очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — 
> <p>Стари Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличи 
а боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа изгинуло самном, па неће бит 
 било би непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане 
рпску револуцију и учинити је за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узакони ослобођење својих 
де ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новинама оглашен б 
и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и за 
ом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда његових господара.{S} У оном одушевљеном полету,  
своју тиху пустињу, сенке старе Србије, негда слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при 
ста.{S} Место жалосне успомене, које су негда песме такове <pb n="40" /> код слушалаца производ 
о како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независности српске и дубоке осећаје срамног р 
сму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p> <p>На једанпут о 
лужи, јер се није догодио вољом народа, него вољом његових великаша, а и ови неучинише то из ув 
ао и други човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позније доба сама води 
ико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња 
паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод ца 
, а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош је па 
на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момц 
 кроз све редове њихова устанка, пређе, него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет ст 
 се упутимо у Србију новорођену, пређе, него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко  
етно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њи 
дној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређе, него шт 
дре законе и установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, морало јед 
је време...{S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропал 
ма, у самим њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа Срба према браћи својој, која под т 
еком и предусретајем овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем величанству - - -  
с, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео изучавати на изуст народне песме, које ти 
осни призор за мење времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" /> год је п 
о што је законе и обичаје српске крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост  
 да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво господарство совјета, и то с 
рбија другим трагом ићи, <pb n="139" /> него којим су све остале ишле, не може ни Србија устано 
ао више удивљења и савршеног поверења — него Милош; који уједно има безпримерно проницави дух,  
живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе него што се, војска српска са тога поља кренула, заклон 
ере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је мор 
даде исећи, подужно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвов 
 на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201" /> противу нас у 
на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледао је 
ац.{S} У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка,  
аре, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p> 
ашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горд 
елошћу и одважношћу већма користи човек него претераном опрезношћу па као што сам се божјом пом 
рбија је много слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} 
 само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти о 
 изузимајући јединог Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, невера браћи својој бити,  
ог неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет р 
ну: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, који су му саветовали да бежи — «спа 
ош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, ког 
рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије 
власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за н 
онемиле, читају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем 
, велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главни 
ђе и Милош...{S}59</p> <p>IX.{S} Цветна Недеља 1815. године...{S}67</p> <p>X. Књегиња Љубица... 
8791_C9"> <head>IX.</head> <head>Цветна недеља 1815. год.</head> <p>Кара-Ђорђе грдоба српске ре 
 је имала лицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да произведе устанак и побуну народа српског.</ 
и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово б 
 престола, била би нова смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.</p> <p>После дужег савет 
да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Те к 
ајбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет љу 
ког оружја.{S} Малени простор ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова ша 
е бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали 
ла га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја гд 
 ће бити и у овим установљенијама какви недостатака; но и ови ће се поправити по времену и како 
ђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног среброљубља да носиш име хрис 
је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико својих присталица.{S} Синов 
истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста ј 
тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и имање сваког  
веци у својим песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљену слободу своју.{S} Више Србије н 
те <pb n="185" /> једино само од порте, незаборавите, да је Русија довољно јака и да има постав 
— рекне он са запетом гордошћу — „да ви независите <pb n="185" /> једино само од порте, незабор 
зради, да ова законитост српску призна, независност управе њезине осигура, да опстанак Србије в 
о учествовала књегиња Љубица у борби за независност - видили смо њене грдне напоре на бојишту,  
оје јој је Србија предложила: да призна независност њезину под полу господарством <pb n="125" / 
екла, кадар био да поврати земљи својој независност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, д 
са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} Они су, што се признати мора у посланст 
 услови углављеног мира и нису савршену независност земљи осигурали, ипак су бар невоље освајањ 
ути, да утврди земљи својој материјалну независност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног ње 
ку ставити своју једва стечену унутарњу независност, неразумним противлењем.</p> <p>По свршетку 
али били Србији потпуну њезину унутарњу независност, ипак су им бар оставили сва она места која 
 Русија 1833. год. Србији у делу српске независности учинила; подсећао је Милоша на живе <pb n= 
дана у дан срце раздире спомен негдашње независности српске и дубоке осећаје срамног робства, к 
{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независности и слободи своје отачбине — бој и слава бех 
 /> нећемо дотле оружја положити, довле незадобијемо нашу слободу.»</p> <p>Са највећим ускликом 
пијене славом својом, а совјетници опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Ка 
>Међу самим пак народом било је такођер незадовољника, но народ се није тако лако дао завести,  
Петронијевић и Симић, били су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срцем одан би 
ких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и пробисветова <pb n="38" /> турских, кој 
а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај упл 
 су и одобравали Милошев рад, само неки незадовољници у совјету, којима је он дозволио, да им с 
ра-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати могао, те кад је вид 
, који је сљедећим речима изразио своје незадовољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Мил 
е они Србији приписују успаљују највеће незадовољство у народу.{S} Људи, који се по општем увер 
.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавну слободу народа.{S} Она га опт 
ју и оборити овог човека, који је доста незгодан правац заузео био, јер није трпио да му се ико 
 више до ли један простак, који зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише 
p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србиј 
д једног простог сељака, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Так 
6" /> ал који при свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који је познат код на 
 тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да има других владара у земљи осим њега, по п 
урске нападаје <pb n="61" /> одбија, па незнајући како да превласти совјета на пут стане, дође  
ио одвећ велики терет за једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизнос 
им говором» — одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да сам о 
 разговор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта људи разумевају под престолним говором» — од 
 моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити....{S} За име Христово, бар ви ост 
знао је улити призрење и за само његово незнање красног светског обхођаја, за које је он сам се 
 <pb n="130" /> очи, што су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати грађанске о 
 заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом  
ори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Бож 
је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добро расположен.{S} Лепо пак народно одело, 
етој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — благодари.{S} Цркве нису већ више  
 на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор премногих изванредних дагађаја, којима 
ајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свиколици дост 
воју политику, јер српска крв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису  
 изобрази кроз васпитање <pb n="118" /> нејаке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађа 
предао, да закрили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} 
о са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод устава давао им је повода за  
и за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављају куће своје  
ли на оружје, несретна њихова родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, 
атрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пред његовим ногама иштућ 
 неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајати, морало је дотле д 
скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, један другому, књаз вла 
ом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте,  
е лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим гнушањем  
поведите вашим министрима, нека штеде и нек се поврате <pb n="215" /> правилима добре економије 
ављао.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </div> <pb n="168" /> <di 
илоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалости 
исујте; но заповедите вашим министрима, нека штеде и нек се поврате <pb n="215" /> правилима до 
Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се п 
ригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарс 
а!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше синко! — придода он:{S} Т 
 али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је 
ским законима народу осигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био чо 
сподара.{S} Слава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</ 
с, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је две миље  
» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да нек 
ране умерене, који ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Он 
овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољства, која савршено дозвољавају обичаји ист 
Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у л 
ца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева в 
ина војевали, заједно погинули, заједно нека и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно д 
ног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у 
ати и поделити народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште на 
 одговоре му ови.</p> <pb n="95" /> <p>«Нека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну  
ен — свакојако дакле изванредан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишље 
ако да кажем: плач раздражених робова о некадањој слави и госпоштини својој, оне су описивале б 
д овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише народ и дела српска; отац и четири брата  
господара од Србије, Милош је наумио да неке поправке <pb n="111" /> за друштвено стање Србије  
вољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и ч 
о обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p>  
ићености доводити: скоро ћемо наступити неке разговоре, у којима простак српски <pb n="128" />  
ао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слободом набављао му ј 
ација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално добро стојали, побоје се 
 на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, 
 саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од он 
неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутаци 
ила. — </p> <p>Једног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту  
пити» — говораше он са одушевлењем —„да неки чланови владе моје, подговорени од мојих непријате 
d> <p>Народ српски преотео је од Турака неки део своје земље и у народности својој на ново је п 
оме узвишеном господару до знања, да се неки високи достојници вашег сијателства туже на ваша н 
.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за де 
само себи бира старешине, који уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују  
удновато да је код овог човека ванредни неки начин к правици и човечанству, доносио све страхов 
о очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, који предсказиваху скору  
о би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, 
уше вође ваљане и неустрашиме, који као неки исполини изгледаху у време саме побуне као да из з 
овали су и одобравали Милошев рад, само неки незадовољници у совјету, којима је он дозволио, да 
е догогило, <pb n="192" /> и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград 
лтану!“</p> <p>На овај предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој в 
ава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувиш 
ија од уплива руског имати може.</p> <p>Неки опет бољари српски, повукли су канал од црног мора 
који предсказиваху скору побуну.</p> <p>Неки тајанствени дух, који од запада у Србију дошао беш 
да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима излази на штету, која је пуна опасности 
н од оних главних порока, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треб 
а помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p>  
ати Милош смешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, 
уке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копље, па нескидајући очију са мужа и си 
етио, ма да је Милош самовољно дозволио неко ограничење и саме његове врховне власти; и по томе 
мка Ђорђева, допратише пред њега човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те  
ада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне растове Шумадије, пробијајући љуто  
чне извршивати заповести, које су му од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече султ 
це,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и  
орити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независности и слободи своје отачбине — бој и сла 
а знак један отворе се врата од колебе, неколико људи изведу једног очајног старца и метну га и 
уге и жалости потресаху прса његова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, 
 он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака поглед је његов непомично управљен б 
сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико магновења владала је у соби нема тишина, која  
занимао.{S} Један свињарски трговац, са неколико тек хиљада простих људи као што је и сам био,  
игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година назад повратимо на оно доба, кад је Кар 
ја на брзо бројала у недри самог сената неколико својих присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили 
јући веселу и дражесну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb n="55" /> удаљена била.{S} У 
у ови.</p> <pb n="95" /> <p>«Нека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну на коње и н 
су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколико изгубљених битака примети турска власт, да је  
јвећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни пусто 
 Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Ку 
ојом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше неколико магновења, без да је он прословио и једне речи 
p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, само хода и нокте гризе а том п 
а и палење малих пушака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p> <p> 
оје су именом „басамака“ почаствоване и неколико корака учинивши, дођем у одаје владајућег кнез 
ла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — <pb n="46"  
без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лак 
оњаника, који се саже и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби своје пријатеље рекав им 
своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на супрот ставити могоше. 
арода натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово неколико простих речи откриле су и на јавност су изнеле 
без да мача из корице потргне, ако само неколико побуњених робова даде исећи, подужно се је нап 
придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку око себе искупили, те так 
еће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Неколико тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућ 
је отачаство!“ — одговори Милош заданут неком непоњатном силом. —</p> </div> <pb n="34" /> <div 
ебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, н 
јске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђо 
 и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац просто као и ос 
 један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био  
кружја по особ, једнодушно, одкривено и нелицемјерно писмено мњеније, јесте ли задовољни с више 
«Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад на 
ао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико просторије, да би у себе примити мог 
е, ког сам ја великој скупштини поднео, нема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела на 
 ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државн 
буну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе него што се, војска ср 
у он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадн 
с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само зап 
 под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{ 
 он осим мене једног, другог никог више нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} Истина 
таганом размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће мо 
За неколико магновења владала је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни 
ам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином свој 
о речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске надутости, где се говори а ништа 
егов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју  
намените речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више доли само једног човека у Цариграду.“ —</p> < 
 имати право, тек једанпут да докажу да немају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дана к 
а мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један  
маш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са  
е, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — примети М 
н није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која би се изродити могла.{S} У тајном  
 скоро на немецки језик преведене и код Немаца са великим одушевлењем примљене.{S} Бечке новине 
асне песме народне, које су на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са великим одушевл 
у били право и неправо гоњени од својих немилих господара.{S} Оптужени бегао је у стародревне ш 
 <p>Овде је сад сљедовало једно од оних немилих призора, којем је немогуће пером израза дати.</ 
 и толики бојеви у којима се крв народа немилице проливала, нису могле без никаква успеха по на 
 су Турци заробљенике и рањенике српске немилице давили и убијали, а одустајали би тек онда од  
ра.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога пот 
удо и тако нечовечно оставили и предали немилосрдној освети турској.{S} Нису ди зар ти људи сам 
азвала.{S} Чуо се само из далека велики немир — бурна <pb n="41" /> разјареност народа, која об 
друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети султан.< 
ке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртвовања.{S 
 ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа савести ил страшна судба, ил п 
а прва младост Ђорђева.{S} Мало позније немирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињ 
је на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће 
{S} Но Срби ослабљени великим губитком, немогоше гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м п 
 призора, који су узор српскога оружја; немогу пропустити, а да неопишем овај догађај, који јас 
леском конзулу држите; ког пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» 
 двору силног падише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу политичног дивана навести, 
ама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове 
.—а Епископска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити збачени без претходне осуде.{S} Напредовање 
ио рекао је у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, док неби што погрешили противу за 
енија.{S} Најпосле нашао сам, да никако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин  
ћа гласио је: «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су што пог 
једно од оних немилих призора, којем је немогуће пером израза дати.</p> <p>Милош се усправи ћут 
p>Заплашити карактер овог рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове пристајала, да 
виче горопадно храбра Љубица милосници, немогући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене н 
стака српског, да се Русији поклони.{S} Немогући другчије Милоша себи подчинити, сад она обрне  
иша, да он без употребљења велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растера 
 судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити ономе ни овога ни онога века, који  
ати и народу јављати ји, оволика гомила неможе се сбог велики трошкова сваке године овако скупљ 
као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртв 
е више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропс 
ајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами собом намесници решил 
адост које му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљено 
/></p> <p>«Ми остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде н 
S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш; <pb n="134" /> младо и старо надмеће се у посл 
пком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем пева своје народне пес 
а земљи.»</p> <p>„Немој тужити девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре 
азити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> 
ја сама самцита овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да  
на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срб 
 ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турском м 
оз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељу и на 
, који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је одважна жена произвела, отво 
удари у бок турске војске, која се овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош употреби ову забуну, 
је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, побити јих и растера 
е ајдучке, Станоје Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ с 
 изгубљену слободу.{S} У историји света неналазимо равног примера у јуначком отпору и жалоснији 
не и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево постојано великодушије њему ј 
узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и од 
ана на дан откривала је турска полиција нене потајне завере, које су народ близу планина стојећ 
уже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично су севале.</p> <p>Љубица небуде послушана.</p> 
стихија дивље необузданости; та је била необузданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} Паша беогр 
амим Турцима тињала једна стихија дивље необузданости; та је била необузданост — самовоља Јанич 
е до војводског сана узвисио, што му је неограничено поверење и истиниту љубав у народу прибави 
ead> <head>Милош и Милан.</head> <p>Ово неограничено и ово прерано чувство отачаствољубља подра 
у чету од мање више момака, који су под неограниченом влашћу својих војвода стојали.{S} Они су  
, признање њезине унутарње <pb n="5" /> неодвисности од својих старих господара, и напослетку у 
д твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на очи,  
и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња за слободом, водила га је у пустињу да  
е јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Претераном тиранијом  
ље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати, док седео будем на месту овом, које  
чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, како од свију страна пре 
а, топови и војничка гласба помешана са неописаним узвиком Ура!!! — означавају долазак кнеза од 
у побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са неописаном срећом, вешто удешеним плановима, отпоче он  
рпскога оружја; немогу пропустити, а да неопишем овај догађај, који јасно показује каква је бил 
ворима мира освећен.» — </p> <p>—„Ја се неопомињем“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да сам ја 
а ланце и док земљу од проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од ових ратника изабран буде Кара-Ђо 
, видило се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може 
дана и постати државом, којој ништа већ неостаје желити.{S} Народ српски има више народни својс 
е противности.“ —</p> <p>«Господине! ја неотимам ничију власт“ — одговори хладнокрвно Милош: „и 
 По овом даклем обичају, може се судити неоцењива важност поклона тих; што јих је султан свом п 
 кратког времена буде углављен мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Т 
моме руском или турском двору — било би непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се уд 
она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отворена...{S} Раздор пониче на све стране.{S 
азумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем.</p> < 
овањем од стране Срба.</p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је једном Милош — «кад срце десницу  
уно удешене биле, борци су страховити и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном на 
 као покровитеља и тим му предсказиваху непобедимост.</p> <p>Осам дана прошло је већ, од како с 
он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је истина основано, али је и моја нада  
ла се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејати, међу тајним учесницима оне завере, 
<pb n="43" /> неће из руку пустити, док неповрате отачаству своме изгубљену слободу и не сруше  
љно саједињење добије заклетвом светињу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродств 
пустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се 
рдој и жестокој, страсни вали кували су непогоду, која беше поводом тако рећи јавне саблазни.</ 
ницима младога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен,  
је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем свету, који би ми уливао в 
ли обузимале, душа је његова чезнула за непознатим — ова морална бољетица која мори и упропашћу 
воме имању, а општине имаду право своја непокретна добра саме под закуп давати, лична слобода с 
.{S} Неколико тренутака поглед је његов непомично управљен био на Султана, а затим проговори он 
рст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне он, и почне говорити:</p> <p>С 
н, примети <pb n="167" /> опет да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схв 
ћности, проказала му све крваве бојеве, непоњатна освојења и увенчала гордо његово чело круном? 
оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена иронија, не показује ли зар једним 
уштву, његова нечувена освајања и скоро непоњатна неустрашивост и српско безпримерно јуначтво у 
частво!“ — одговори Милош заданут неком непоњатном силом. —</p> </div> <pb n="34" /> <div type= 
том ратним угњетавали; већ је држан као непослушно робље, које је турска батина под ланац довод 
 потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљом управљати и владати могу.</p> <pb n= 
је могао наставити своје војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да 
 се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставобранитељи по целој Европи раз 
 њему нанешене умео је опростити, но за неправде другом учињене био је неумолим, као што то пок 
а изгинуло самном, па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p>  
лне пропасти, големо насиље и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше 
авде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби — праштајући  
а и ономе, ком би имала право пребацити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде ма 
у средини једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећег, народа створи, онда му он на углед с 
и излагала за другога, само да би јавну неправду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама,  
о весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — свакојако да 
ign xml:lang="LA">Expeditio</foreign>“- неправице Турске, па ни по примеру Карађорђа, који као  
о ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо располагање.</p> <p>Све ове моје рјечи предлаже 
ш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач 
 је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један 
ијанци из равнице, који су били право и неправо гоњени од својих немилих господара.{S} Оптужени 
ао, уништи.{S} То су непријатељи његови неправо измислили на њега.</p> <pb n="119" /> <p>Дај да 
риграду вођени, засути су били ти скоро непреодољивим препонама, провукли су се од 1829—1833. г 
S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрестајте борити се докле последњи Србин или последњи 
а стојећи за устанак удешавале; — оваке непрестане прилике и кретања народа обелодањивала су, д 
уда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано старао се он само, да у колико је могуће зал 
од своје мртве браће правили су заклон, непрестано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и 
е ових великих и доброчинећих мисли и - непрестано поступање по овом красном основу управе зема 
p>Путовање кнеза од Србије, жуборило је непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} В 
чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрестано сходно свог високог положаја, кнез од Србије 
и и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у мојој канце 
лну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима налази и да турске нападај 
Последњи чин у драми српској.</head> <p>Непрестано уз престо сина свог стојећи одушевљена Љубиц 
је, овима је она на путу била. -</p> <p>Непрестано настојавајући да осујети сплетке, које су по 
кавни народ, од њега истеривали.</p> <p>Непрестано водећи бригу, како би простоме народу сироти 
За време овог десетогодишњег војевања и непрестаног проливања крви и то од 1796. — 1800. год. п 
, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрестаном договору са совјетом.{S} Овим установљеније 
је за сво време овог страшног ратовања, непрестанце с’ њима на бојишту била, видећи где се Мило 
штвено стање Србије заведе; но принуђен непрестанце под оружјем налазити се, није могао одмах у 
итат свога народа унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој 
 чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непријатела на ново победимо или да јуначки сви до једн 
 <p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; 
, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћен 
 међу једноверну и једнокрвну браћу као непријатељ, вичући у највећем очајању: „Мили Боже <pb n 
 видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двој 
сад се наново уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинском 
у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћанства у забуну доведе, син њезин Мија 
обитаоци равница, па кад су заједничког непријатеља побили, они су се враћали својим кућама, те 
а послати, да у таковим потребама, сили непријатеља неустрашимо на сусрет изађу.</p> <p>Бој се  
менити разговор: «ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређења; која се дају народима као изв 
ланови владе моје, подговорени од мојих непријатеља и злим задахнути, од себе самог, мало по ма 
Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, за кона 
е изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа 
оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље побеђивао — пао је у овој политичкој борби  
еба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет 
лањаху и метанисаху пред гњилим домаћим непријатељем.</p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и  
, које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи његови неправо измислили на њега.</p> <pb n 
ј се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су непријатељи Милошеви отклонили уплив јевропских сила у  
има завадила, она је распру међу својим непријатељима расплодила.</p> <p>У последњој бугарској  
траг улазила свима сплеткама и намерама непријатељским, и као што се мислити даје, овима је она 
аштво и највеће пожртвовање, а редовима непријатељским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је ме 
о.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непријатељских покушаја, да Србе раздвојењем ослабе, у  
му је великодушије у бојевима код самих непријатељских војвода многе пријатеље стекло.{S} Док с 
дељен био, да буде мост за случај каква непријатељства између порте и Русије, а може бити да по 
ревијати и лечити рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг заробљене жене и старао се, да 
једанпут, да изложимо наше јуначке прси непријатељу.{S} На оружје!!</p> <p>Одушевљен усклик пре 
става, како би тим начином избегли увек непријатне противности.“ —</p> <p>«Господине! ја неотим 
ађана проглашена је, сопственост њихова неприкосновена <pb n="174" /> је и сваки може са њоме п 
дић кратким ал тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и  
рске, за ту искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет за једн 
у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb n="203" /> кип на књажевском пр 
пољима од обиталишта људских удаљеним и неприступним, те је он ту често проводио читаве седмице 
ена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић и С 
алило није.</p> <p>Гледећи псето — овог неразлучног чувара свог, који је пред њим рањен посртао 
жасно је <pb n="54" /> помислити о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли  
> <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одговор Милошев.</p> <p>„Ваше уред 
ка допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и чује г 
орећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош при ова 
оју једва стечену унутарњу независност, неразумним противлењем.</p> <p>По свршетку једне године 
симпатије и поверење народа, то би била неразумност очевидна, које су унутарње <pb n="222" /> с 
влада гњиле и лењиве поступке завичаја, неразумну упорност простог света, који неће лако нове н 
па и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n="96" /> Турке застраши и они буду  
ависност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена била после ос 
тима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо н 
авале на њих напуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубиц 
ем очајању узе неко подугачко копље, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је као укочен 
а српска, без разлике стања и старости, несме носити више народно своје одело, већ да се свака  
асрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није говор 
 Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико нес 
охвално!...{S} Но почем наши свештеници несмеду ништа од свог права губити; ето ја се постарах  
 добро земље неби повукао корист, из те несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим основана био је 
сти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији приписују успаљују  
 у ком је турско тиранство постало тако несносно, да је морало пасти под сопственом својом прет 
а су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење догогило, <pb n="192" /> и кад су већ не 
анци често бунили и устајали на оружје, несретна њихова родбина и нејач нашла је прибежишта и з 
То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, ка 
ге чинити.{S} Народ српски често је био несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињил 
шт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до очите своје матери 
е нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са збуњеним погледом, руке склопи и по 
горке жалости у женској души.{S} Јецање несретне девојке, срце му је скроз потресло.{S} Топле с 
 је за собом пропаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по православној Русији, њему се 
гласно викати:</p> <p>„Куда сте потегли несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити м 
ј познат је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Србијом опет завладали били, нови 
а, које он нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је ба 
е пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега  
икад Турци тако грозно и ужасно светили несретним Србима, као сада.</p> <p>Године 1813, 1814, 1 
штите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, који претходише оставки Милошевој и 
стати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то 
 Но страховита изнуђења и грозна мучења несретног народа, изтргну га јошт пре времена из свог м 
асни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног отачаства.“</p> <p>За пет минута само, од как 
33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> <p>„Његова молба се испу 
које су савети Енгленске и Францеске на несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска 
них догађаја и крвавих призора, који су несретну Србију скроз и скроз десетковали, без да су ње 
а које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели у заједници бра 
 главу наслонити мого....{S} Ова голема несрећа, <pb n="23" /> ово ужасно опустошење очина дома 
њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са својим жал 
о.{S} Горском ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалост 
највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у 
д жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу с 
ијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, реши 
уно његовом телесном саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њихових  
устанак и побуну народа српског.</p> <p>Нестрпељивије и невољније и од самог Милоша, сносила је 
, која је на њега управљена, настави са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине да то прин 
- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, 
оше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего живи Турцима  
ва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са 
се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа дот 
Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амнестију неуважавамо.“</p> <pb n="214" /> < 
а осветничко оружје дотле <pb n="43" /> неће из руку пустити, док неповрате отачаству своме изг 
п.</p> <p>Како Русији буде доказано, да неће моћи овај челични карактер за руком својом савити, 
е; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</ 
ди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад  
Његов једини брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку, но пошт 
талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати с 
и, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни подмирити, но Милош им у 
{S} Доста је народа изгинуло самном, па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем  
управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуд 
} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натр 
 неразумну упорност простог света, који неће лако нове наредбе да прима, придржавајући се свагд 
рамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година 
истом заклели, да дотле оружје оставити неће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу о 
небу, где нигда проклети Турци завирити неће....{S} Идите сад славна децо старе наше мајке Срби 
ником другоме до једном Милошу покорити неће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт у совјету <pb n= 
а немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака у 
и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји 
вај поступак јасно је показао; да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора своје вл 
се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружја положити, довле незадобијемо нашу с 
о, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити једне с 
 ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме да 
х и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати д 
кономије, коју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше бра 
завршујући овај знаменити разговор: «ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређења; која се да 
опустите праведном захтеву његовом, ком нећете без опасности противстати!“—</p> <p>-------</p>  
боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> < 
pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје, па си одмах слоб 
астојавати над твојим интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прил 
оведао будем над моји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим; јер би им 
ом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушевлењем —„да неки чла 
а ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући наср 
унца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и ово 
нио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим 
мане; ваше наредбе нетребамо, амнестију неуважавамо.“</p> <pb n="214" /> <p>Кад је Мијајло у зе 
ко уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није зн 
 као марвинче умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени и сурови изражај, стари пастир и јунак српск 
браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са поменута  
овато расматрање једне са свим просте и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама изображе 
вену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљати!» — одговори он са свим искрено 
ного; на другу опет тужило се због њене неумерености и добре воље, а често стављало се у средин 
о гроба <pb n="22" /> мога остати њихов неумитни судија и ужасни осветник!“—</p> <p>После овог  
и, но за неправде другом учињене био је неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p> <p>Је 
и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца његова 
 произвела, отвори сад изглед за победу неустрашивим борцима српским, који се бију са крајњим о 
 које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог бранитела.</p> <p>Било да се она надала, д 
ова нечувена освајања и скоро непоњатна неустрашивост и српско безпримерно јуначтво у биткама,  
ана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје стр 
 средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме, који као неки исполини изгледаху у време с 
да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали с 
а у таковим потребама, сили непријатеља неустрашимо на сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на ж 
управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука ср 
ичку вештину.{S} Ово није била занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначт 
ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љуби 
а од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца његова.{S} Њеног  
 радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слободом набављао му је сладости у г 
а, него вољом његових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху машина туђо 
> <p>Како је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом 
</p> <p>Ни једна једина сила хришћанска нехтеде подићи гласа свога за ове мученике христове.{S} 
и миле дружине — седамдесетогодишњи роб нехтеде тако скупе слободе — сузе облише му његово стар 
као што <pb n="53" /> сам разабрао — те нехтедосте оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је за 
и се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничију власт признати, особито пак у они 
илош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички уважавати.{S} Његовим примером 
во на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене се на момке, који му  
 те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113"  
д тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног среброљубља д 
 су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилосрдној освети турско 
 у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један час,  
p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу српског оружја.{S 
ињато је било у свакоме друштву, његова нечувена освајања и скоро непоњатна неустрашивост и срп 
 сурове госпоштине, грозне добродетељи, нечувене одважности и невиђене слабоштине.{S} За човека 
у се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су заклон, непре 
/> српски, као период невоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице народ 
 Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкос 
боравио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да 
дао толикој усрдности Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</p> < 
 —</p> <pb n="87" /> <p>Милош сад стане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на м 
 су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом минист 
ристојно!» —</p> <pb n="184" /> <p>Овај нешто подсмехом смешани одговор збуни мало отменог посл 
p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим господарски—  
победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин како 
отарине, ни воденичнога, ни казанскога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукуруза, пшенице, о 
женитбине, ни котарине, ни воденичнога, ни казанскога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукур 
сад схватити рачуна, колико има народа, ни колико прихода од десетака и других струка; нит сам  
 а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни  
авитељство наше, нит икакав старјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико други права заграђиват 
ча, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни воденичнога, ни казанског 
пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни ко 
уза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини виш 
«Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у ст 
 ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни воденичнога, ни казанскога, ни жировнин 
ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни воденичнога, ни казанскога, ни жировнине ни десетка  
 више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни воденичнога, 
но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како  
давао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано 
— «да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине 
а! — неможе се опростити ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — одговори М 
је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво врем 
зговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су  
јајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње на 
се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело испечем онако, 
оцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и ти 
њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државним дј 
био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу 
сти ни сијателства титула дата није, па ни од самих његових подајника, које он нигда увредио ни 
editio</foreign>“- неправице Турске, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовласта 
едећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано старао се о 
 на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb n="109" /> <p>После кратког в 
</p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевали.{S} Мати  
едлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад  
у своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који 
ш није хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез о 
вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој 
незом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових великих услуга о 
 превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни мо 
 него којим су све остале ишле, не може ни Србија установити се за годину дана и постати државо 
аднокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт  
да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је н 
тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење преотме.</p> <p>Сместа иск 
иле у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу  
и.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</ 
ласкавом учтивошћу портином, Милош није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка види 
ко срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамн 
, што је превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нис 
е све способности великог владара слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудно 
!“ — „Деда! — неможе се опростити ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — о 
оденичнога, ни казанскога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, с 
 год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над  
сталом политика речених земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати од 
разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могу 
а улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само т 
 талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женит 
њезине осигура, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у  
ечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него 
ница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће само Правитељству на зданиј 
} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послу 
 уређено од једног простог сељака, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.< 
ремену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело  
те између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за  
а и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа  
ти само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да  
да само заповест шаље, којој се позвати ни противити није смео.{S} Сад је требало <pb n="151" / 
во време његовог живота, нити светлости ни сијателства титула дата није, па ни од самих његових 
аше, нит икакав старјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико други права заграђивати ји, ако ће 
 гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, бе 
кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, 
 руком својом савити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванре 
полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} 
>За оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити, што  
што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити једне самовољн 
смо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, који су тре 
, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то ни 
ју у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са 
није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је народ ост 
земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надежде св 
савити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика 
српске народе придржавати могла.</p> <p>Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици  
урска батина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна једина сила хришћанска нехтеде подићи гласа св 
њу скупштину после Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо могли <pb n="138" /> с 
орили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под зас 
није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Мило 
у овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирити неће....{S} Идите сад сла 
из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра он сво 
оме народном оделу, које до смрти своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним местима, по ро 
а Цариградског.....{S} Но Милош није се нигда на једну своју личност много обазиро, кад се ради 
 је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове после 
 ни од самих његових подајника, које он нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог  
римерно проницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осе 
оворе водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне песме, које су 
 духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појавила, нити се невина крвца пролила, која би н 
13. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена м 
ити прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и родит 
ине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерат 
олико проливене крви и јуначких жртава, није умео отачбини својој да даде стално уређење, рекао 
штеђена била...{S} Благородна жена ова, није могла преживити покор тај, понижење Србије. — Жало 
лан.“ Горди и напрасити карактер овога, није лако снашао окове ропства.{S} Частољубиве мисли ње 
ено бити; јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, д 
 која је <pb n="39" /> Србијом владала, није их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и с 
су једва са малом тачком означена била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у 
 тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. — </p> <p>Једног дан 
едина Љубица између свију српских жена, није се хтела тој заповести да покори, а од тога часа,  
а била.{S} Русија при утаначивању мира, није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила и порт 
илош — у првим годинама детињства свог, није као и остала сеоска деца никаквог изображења имао. 
да Милош који је био духа свободоумног, није правио завере, да дело ово, које је сам подигао, у 
ен непрестанце под оружјем налазити се, није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уго 
 Русији, која је мислила или боље рећи, није престајала њега уверавати; да је она задобила прав 
сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заборавила, да има јошт једног сина, као шт 
 Куршид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наставити своје војевање, а да непотражи нов 
ова, које се судби својој било предало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Страховити гл 
{S} Али овде јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај више година под турским ропством  
 Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са животом проста земљеделц 
шивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни нек 
у, која је полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних боја 
но то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb  
зрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на  
вај благотворни глас.{S} Но једна слава није довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити  
а чинити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се са две знамените европске силе  
 данак.{S} Но моје дјело и правитељства није више располагати, колико данка на ког брата по име 
 могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратима,  
ле разумети и код ког наученост једнога није могла, просто оштроумље другог превластити.</p> <p 
ри хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну в 
ео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је  
отложити до тог времена, које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жестоко своје прист 
родном оделу, које до смрти своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним местима, по рогљевим 
ет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових 
ога за ове мученике христове.{S} Русија није се као покровитељка ставила у средину између мучит 
аброшћу постали на ново народ, политика није хотела законитост њихову признати, они су апеловал 
очео колебати.</p> <p>Ова војска српска није била више као проста ајдучка чета, од које се наро 
 способнијих људи за та места с почетка није било; но Милош искуством научен, знао је свести вл 
 моле казује он: „да живот српских жена није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва п 
, поља осветом турском потрвена.{S} Она није могла дуго преживити два своја изгубљена чеда, срц 
тер овог рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у  
тпомаже; свакако пак извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној буг 
 плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер ни 
ама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном 
ти светлости ни сијателства титула дата није, па ни од самих његових подајника, које он нигда у 
енада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после 
а освету погинулих својих.</p> <p>Ништа није жалосније од овог тужног призора, али ништа тако и 
у свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита  
снова за своју политику, јер српска крв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједн 
мо ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом 
осише.{S} Сви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S}  
са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више своју војску супрот страховите и силне  
 напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} За 
 правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег би Турци намет 
ишао из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра о 
ључењу совјета, свештенства и апелације није могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да  
ави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме 
исто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким сведочб 
о целој Србији; но то весеље и слављење није власт наређивала, већ је потекло из слободне воље  
о је такођер незадовољника, но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску ст 
ј кнежевини догађа.» —</p> <p>Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он  
ди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, него вољом његових великаша, 
 испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појавила, нити се невина крвца пролил 
 и код њихових старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове 
аје, за пример служити.</p> <p>Милош се није устручавао, да народу изнесе на јавни претрес цео  
совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза Милоша изазвало, већ једино то 
васпитање <pb n="118" /> нејаке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови спосо 
 било је доцније душа свију преговора и није остало између обе ове странке равнодушно.{S} Једну 
н без употребљења велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n 
 се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен, но једино од попечитеља уну 
тенству наплату, да може часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p>  
д својих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира просјачити.< 
и карактер за руком својом савити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад  
ода и ратних другова Карађорђевих, који није хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у ту 
скренијем поверењу.»</p> <p>Милош, који није веровати могао, да између Турчина и Србина срдачна 
тарешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски није довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, 
обности великог владара слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудноватије на  
отме, при свој својој строгости сузбити није могао.{S} Императорском агенту и паши београдском  
ест шаље, којој се позвати ни противити није смео.{S} Сад је требало <pb n="151" /> други начин 
, које тиранија и турска власт уништити није могла.{S} Једном, кад се дома вратио, приповедаше  
ћи, да кнеза од Србије ничим застрашити није могао, да га приволе дошаптавању руском поклонити  
 је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пешака и тр 
е посве међу супрузима догађало, то нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош 
</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање с 
 он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца после оца свога на престолу срп 
одним обичајима никад правоверни Турчин није каурину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем 
 унутарње уређење земље обраћати.{S} Он није хотео да земљом управља по начину „<foreign xml:la 
во протекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тај 
најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње канцеларијске, но ипак 
угоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да 
ену покорност своју према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове унут 
 до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропу 
одозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности или  
 задобити из овог приближавања, које он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, к 
о чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, где би голе 
жати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кне 
а, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да народ један тако дуго може т 
, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ 
мена, чију узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на 
кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорством свога в 
свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору си 
, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош 
оказао највећу војничку вештину.{S} Ово није била занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је бил 
 Цариграду имали велику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, ве 
о убијством јаничарског аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и  
егових подајника, које он нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Ур 
а место ово које је њему случај означио није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом  
реме његово поверење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље ск 
у жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнућ 
 и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење преотме.</p> <p>Смест 
ст један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом ј 
и.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но једно је само пред очима било — одупрети се си 
ила оно раме, које никад донде пофалило није.</p> <p>Гледећи псето — овог неразлучног чувара св 
ства у забуну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био так 
су ову тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај чов 
 интереса са портом у савезу бити, — но није хтела никако допустити, да Србија буде Турској так 
 за нов појав говора владарског.{S} Оно није из другог каквог престолног слова преписано, нит ј 
 проговори он гласом громким, које перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «доч 
лед пуказује чудну одважност, коју перо није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче 
омагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрекавање својих попечите 
агодарности, коју јој дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</p> <p 
ске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стечену унут 
 учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што није могао рану преболети, да порта совјетницима суди.{ 
ан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искрености и одважнос 
ојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и тако је као п 
 зато није био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да нећ 
е доста незгодан правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>И 
прот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гл 
ели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити 
вјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу 
гла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане владавин 
аћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух  
отврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болес 
 снагу његове јуначке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљу 
, сам узме инвеституру и право, које му није могао нико други, доли један народ дати.{S} Стога  
 мисли његови заузима.{S} Но почем њему није приличило срчбу своју показати, то настави он даље 
врло важан» — одговори султан — «о њему није се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље др 
е у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем неш 
го отачбине заузети.{S} У овом подузећу није <pb n="198" /> ништа народу свом сагрешио, доли је 
игао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надежде своје.{S}  
и ја наскоро приметим да прави владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад са 
рано-ласкавом учтивошћу портином, Милош није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка 
љивали су се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, д 
сами себи старешине изабирати.{S} Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела ота 
ење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег ни за длаку попус 
..</p> <p>Доказано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него 
, настави са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престол 
Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао бољарима својима никаквих личних стални 
</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он је имао својих  
атријарха Цариградског.....{S} Но Милош није се нигда на једну своју личност много обазиро, кад 
о није могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби повукао к 
ио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговор 
ме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвести 
и устава српског од године 1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред 
же!“ живо рекне лакомислени посланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узр 
b n="13" /> <p>Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пука 
ан изда заповест, којом наређиваше: „да ниједна жена српска, без разлике стања и старости, несм 
ом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда победитељ, постао је овај вођа а 
је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, 
ржање му је војничко, опхођење просто а никад подло, често одвећ достојанствено.{S} Чело му је  
ов њихова договора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и дог 
код Мусулмана.{S} По народним обичајима никад правоверни Турчин није каурину поклона у оружију  
бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац просто ка 
е те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило није.</p> <p>Гледећи псето — овог  
кама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несретним Срби 
 несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку? 
адбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е до 
ло је пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели очи своје на султана управити, дивили су се 
ут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Турака, међер има нешто  
аг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево постојано вели 
рода немилице проливала, нису могле без никаква успеха по народ остати.{S} Године 1806.{S} Турц 
и верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске надутости, где се говори а ништа не к 
је народа изгинуло самном, па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем и пропадне 
 Милош није дозвољавао бољарима својима никаквих личних сталних преимућства, да прелазе с имена 
тва свог, није као и остала сеоска деца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетка помагао оц 
еже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради овамо послат, но да вас оба 
што је јошт најгоре било, нису добивале никакву плату од својих старешина.{S} Оне су обично рат 
народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику вештину у  
угог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои 
а портом у савезу бити, — но није хтела никако допустити, да Србија буде Турској тако слепо ода 
је никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме ни 
 и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их ле 
ри нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на  
 како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.< 
два са малом тачком означена била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; 
етно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме нап 
ико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није  
инвеституру и право, које му није могао нико други, доли један народ дати.{S} Стога даде он одм 
сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки поша 
гасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то зад 
а Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на своје мом 
ро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, који би њега и слободу његову бранио.. 
ваше величанство увидити, да он не може никог другог интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша 
ом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави,  
ња, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се пр 
е подносише.{S} Сви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа би 
 <p>— „Не господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч 
ћи се својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до једном Милошу покорити неће!» — Пријат 
д смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb n="109" /> <p>После  
зволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађаше за своје узвише 
за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. — </p> <p>Једног дана догоди се да неки 
зни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради овамо послат, но да в 
и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који зајиста незн 
ре војводе.</p> <p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге управљати — до моје војнике.{S} Мени с 
3" /> кип на књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у сач 
отрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити, да моје слободно  
иче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турском мојим полугосподарем!» —</ 
едила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле около једног стола, на 
 седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди је обично обедовао.{S} Јау 
сти, народ занешен од радости ишао је к ниском обиталишту српског господара, који је сад постао 
дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо могли <pb n="138" /> скупити веће скупштине прво  
и предложени бити главној скупштини.{S} Нисмо могли до сад схватити рачуна, колико има народа,  
ка суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли прип 
ена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, који  
је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу  
ема томе кукавном народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, к 
ојима се крв народа немилице проливала, нису могле без никаква успеха по народ остати.{S} Годин 
ијим биткама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несрет 
.{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајати, морало је дотле доћи, да се  
у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да претњу своју у дело приве 
..{S} Уговори сад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за 
 којима је Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био 
S} У месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељ 
<p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису добивале никакву плату од својих старешина.{S} Оне 
а отачбину.</p> <p>Године 1812. и 1813. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{ 
предали немилосрдној освети турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су оча 
 ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потрес 
нски народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику вешти 
водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне песме, које су до ов 
 у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав  
а до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поре 
ити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важн 
еизмерној милости — благодари.{S} Цркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које су надо 
ије контроле извршујем. — Наше установе нису постале другчије, доли сретством моје једине воље, 
окаже, док међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике пристојности 
тка страних сила.</head> <p>Околне силе нису биле позване да прегледе устав, који је био у Беог 
 Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совјетници одобравали.{S} Оне исте сумње које  
 двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависил 
је.</p> <p>Ако услови углављеног мира и нису савршену независност земљи осигурали, ипак су бар  
но добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу нез 
 налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако рад 
, да се разда онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може в 
ну било је пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели очи своје на султана управити, дивили  
мљено, само дајте јошт онима знати који нису овде, да приправни буду, да се на први знак под за 
шћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, г 
ама својима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Русија имала је без <pb n="196" /> свак 
ом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевал 
 на своје момке.</p> <p>Сплетке међутим нису престајале, оне су све више подривале извршителну  
и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је зајист 
таву искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајд 
бичине, говори тај Француз, али у стању нису описати изражаје лица ове благородне жене и њезин  
“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи 
.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит икакав старјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико 
угог каквог престолног слова преписано, нит је по престолном шаблону израђено, па да се у њему  
ко прихода од десетака и других струка; нит сам могао учинити нужних установљенија која сам жел 
 овог приближавања, које он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која би се из 
{S} Јошт се није побуна нигде појавила, нити се невина крвца пролила, која би народ на освету и 
и глас.{S} Но једна слава није довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити спавајући наро 
ше, и коме за сво време његовог живота, нити светлости ни сијателства титула дата није, па ни о 
 оно доба није требао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога ил 
и од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипло 
тости, где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се 
ша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S 
ивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ј 
а животом проста земљеделца задовољити, нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S 
емо ни од једне черте његове одступити, нити једне самовољно промјенити, без договора и согласи 
м тачком означена била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се 
кав старјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак г 
, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит икакав старјешина, ни ч 
к се је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити, да моје слободно срце под одел 
звале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење преотме.</p> <p 
орили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду  
о Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика 
де и осиле, да над собом нехтедоше више ничију власт признати, особито пак у оним пределима, ко 
ости.“ —</p> <p>«Господине! ја неотимам ничију власт“ — одговори хладнокрвно Милош: „и верујте  
ез Долгоруки видећи, да кнеза од Србије ничим застрашити није могао, да га приволе дошаптавању  
аху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у такови 
а она није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој на 
.</p> <p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, као сматрање људи 
{S} У овом подузећу није <pb n="198" /> ништа народу свом сагрешио, доли једино то: «што је сув 
јекаквим фразама много народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без ика 
ве владарске надутости, где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ни 
еј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час 
о, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одгово 
г сам ја великој скупштини поднео, нема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша на 
ова договора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило  
 непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сас 
 казује он: „да живот српских жена није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нуж 
ом се Србија обрадовала, није све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска 
</p> <p>„Господине! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један  
 продужи она,» небојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на јед 
«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим ин 
 на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај више година  
е жалосније од овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише народ и дела српска; отац и  
за годину дана и постати државом, којој ништа већ неостаје желити.{S} Народ српски има више нар 
еска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који зајиста незна, шта 
подарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам г 
а при утаначивању мира, није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне св 
тану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који је  
» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — примети Милош смешећи се.</p> < 
...{S} Но почем наши свештеници несмеду ништа од свог права губити; ето ја се постарах да плати 
 <p>Године 1812. и 1813. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су осв 
, која сваку похвалу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује н 
Бога за освету погинулих својих.</p> <p>Ништа није жалосније од овог тужног призора, али ништа  
о, што је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза Милоша изазвал 
арактера, а највећи противник улизица и ништавила људских, који клањаху и метанисаху пред гњили 
је, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна слова састоје.< 
ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма пос 
 народом било је такођер незадовољника, но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни  
, није их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Неср 
рђу препоручио, спочетка је добро ишла, но напоследку остане без уважења.{S} Војводе опијене сл 
!» На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и пог 
е у образованости напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарн 
S} Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сносити љутину и  
е му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипр 
за није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових великих услуга отачаству указаних и  
д се већ оружје из руку испуштало није, но једно је само пред очима било — одупрети се сили тир 
ао сносити спорину радње канцеларијске, но ипак је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад  
е изнурила снагу његове јуначке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" /> бије,  
ла, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју 
ај тренутак Милош је требао употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, к 
раћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, паш 
ће моћи сви трошкови државни подмирити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, ду 
Увреде њему нанешене умео је опростити, но за неправде другом учињене био је неумолим, као што  
би се оба тада топили у радости својој, но ако би се што противно догодило, то су браћа била сн 
акт, који и није био совјетом закључен, но једино од попечитеља унутарњег и финанције сачињен.< 
 није све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена места по  
каквог другог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим интересима, као  
 Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који су одани б 
 издаје храброст, одушевлење и сладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство,  
астим говором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт  
<pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки вл 
и казњен, осрамоти једну младу девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га 
у оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђев 
не турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне в 
путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> почели су нападати на Ту 
љом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у  
 /> његова реч повторавана и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти, знао је ули 
овим установљенијама какви недостатака; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; з 
1" /> за друштвено стање Србије заведе; но принуђен непрестанце под оружјем налазити се, није м 
урцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу н 
 могли су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му 
о вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим министрима, нека штеде и нек се пов 
, он је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који 
е и слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт наређивала, већ је п 
итања, отпочну се и званични преговори; но кнез српски дуго је размишљавао о предлозима онима к 
код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је важности то место, нареди  
од самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место 
авикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разговоре водити, који 
о, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натр 
кој скупштини поднео, нема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово м 
х људи за та места с почетка није било; но Милош искуством научен, знао је свести власт њихову  
, као што је и код њихових старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он ј 
 цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но почем наши свештеници несмеду ништа од свог права гу 
е смрти патријарха Цариградског.....{S} Но Милош није се нигда на једну своју личност много оба 
орством свога вазала противу њих....{S} Но Турска се налазила под теретом заштите Руске, којој  
очаст султанова позива да захвали...{S} Но својим наравним проницањем је он провидио исто тако  
 где је била и столица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то  
ра ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, сп 
ет петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но страховита изнуђења и грозна мучења несретног народа 
шатор Куршидов српског предводитеља.{S} Но певерење поштена човека усколеба се.{S} Милоша, кад  
у, склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но гостопримство Петронију од пријатеља указано, доводи 
ио, које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није приличило срчбу своју показати, то н 
ај предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодушију Милошево 
вљен је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњетење власти српске са стране, са свим је Србима  
ћује тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма 
ио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом самим; своју је зада 
 и примању поклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је 
е те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували с 
.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару војном, који је слабо уређен 
провукли су се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању праведне српске ствари, Србија 
 да носи собом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; са 
вити оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај поступак јасно је показао; да Милош неће за жив 
<pb n="189" /> о којима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана 
 грозних и ужасних призора појавише.{S} Но ови призори при свој својој страхоти ипак су пуни ча 
био турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени великим губитком, немогоше гонити их, 
ику између два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на  
дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупшт 
да се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби  
ад располагати <pb n="148" /> данак.{S} Но моје дјело и правитељства није више располагати, кол 
е.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, о 
сељацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, 
се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је задобивена победа славном делу његовом пом 
за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки п 
 ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задр 
 одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но једна слава није довољна, нити је тако снажна, да но 
аком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа неста 
 је већ закључено у општем договору.{S} Но Русија, која је своје батерије запете држала, предуп 
ња.</p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — Но његово величанство мој најмилостивији господар јесте 
 знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{ 
вог интереса са портом у савезу бити, — но није хтела никако допустити, да Србија буде Турској  
ади опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он приј 
у и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуг 
 праведно делила.</p> <pb n="209" /> <p>Но при свем том, ова благородна душа, морала се више пу 
о у замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало р 
добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све 
си за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи немо 
орта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро 
а у распаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општ 
а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа савести ил страшна су 
да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацајући свој жалостни п 
и проузрочити» — примети султан.</p> <p>Но Милош без икаквог околишења настави даље:</p> <p>„Ва 
овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређ 
е су имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити  
пали су поново под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, шт 
свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да 
тај је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степен 
у и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети  
е лежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но колико бриге труда и стрпељиве умешности је стало и  
критике, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — при 
аца, да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне лакомислени посланик — „није 
себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није из другог какв 
као корист, из те несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим основана био је 23.{S} Фебруара 1837. 
Обреновића са српског престола, била би нова смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.</p> 
анити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљ 
очне са свињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добр 
омогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци, али све те понуде 
на све стране.{S} Опозиција је задобила нове <pb n="63" /> потпоре, да у том жалосном унутрашње 
ност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег одушевлења, противу овлад 
предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам наро 
аставити своје војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима 
авом, а при оснивању сваке, особито пак нове државе, треба човек врло добро да пази, да у чему  
 упорност простог света, који неће лако нове наредбе да прима, придржавајући се свагда свог ста 
о готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју 
н народну скупштину у Крагујевац за 16. новембра 1835. где је била и столица правитељства.{S} Н 
рци јадном Србијом опет завладали били, нови паша од Београда Солиман изда заповест, којом наре 
 он је отачбину своју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи от 
ку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свр 
а, нег што је одлазак његов у званичним новинама оглашен био, да се склони од жалости, коју је  
 великим одушевлењем примљене.{S} Бечке новине упознале су ово дело са песницима свију земаља.< 
отлачио. <pb n="101" /> Двадесет хиљада нових војника буду Куршид Паши на ново послати са налог 
Турци видећи овако малени број Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих војника, што су 
 <p>„Овде ћемо остати да непријатела на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ о 
, на оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле  
ци су јуначством и храброшћу постали на ново народ, политика није хотела законитост њихову приз 
иљада нових војника буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са Срби бр 
ео своје земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било 
не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p 
до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобијени крајева, а две прве точке остале су досад  
 део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, који на њој к 
ка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју починила и под предвођењем Ми 
бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним 
и дуг стари архијереја, кои је лежао на новопридобијеним крајевима Сербије.{S} У слову том пред 
>Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређе, него што реч поведемо о Милошу, чове 
 било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омладина турска узносила је ову решителност  
оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је 
то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били  
богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, који га 
ну у народу; други опет да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво п 
они само Турке, којима су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Он 
је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да о 
ачи српске, што је клечала пред његовим ногама иштући благослова; за тим весело погледа напоље  
ли лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји госп 
о његово, које самртно рањено паде пред ноге господареве.</p> <pb n="57" /> <p>То учини Јелица, 
а са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси вла 
 Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од тр 
 само је један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је  
и свима онима, који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази 
 мирно девојка, па истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини  
а није довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити спавајући народ, који од столећа у роп 
у утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздра 
намените европске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једв 
роз неколико дана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S 
заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима заставу, на којој су стојале ре 
ке делије ишле су пред турском војском, носећи турски барјак. —</p> <p>Србијанци чекају их са п 
 престолном слову, за које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија да 
 у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчудноватијег човека 
едне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто невоља рану војн 
и; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи својој, која су у равници 
S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично народно <pb n="50" /> одело, његову  
ског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, грозне добродетељи, нечу 
ојаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове  
платна, што је на десном рамену његовом носио, и што је између два прекрштена мача као крст изг 
аспламтио.{S} Сваки, који је год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих 
ка, без разлике стања и старости, несме носити више народно своје одело, већ да се свака има об 
се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удовици и сиро 
едостојан са твог гадног среброљубља да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело 
p> <p>Величанствена је и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, 
ужасан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором уд 
а је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима 
у Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш 
Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, вој 
у око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb n="45" /> в 
 <pb n="9" /> појетичкој и светлозорној ноћи са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пр 
а из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план з 
6" /> је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак 
љу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надежде своје 
учен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред изд 
 роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој во 
>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и 
латио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час су оп 
онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатств 
.{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци 
о душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да треба заузета села и вароши грађански уредити 
едино ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турском која је  
м рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељ 
до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пу 
иговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.»</p> <p 
то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде т 
зрадити неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p> <pb n="165" /> <p>«Србија је мно 
народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама штампа 
 и других струка; нит сам могао учинити нужних установљенија која сам желио учинити на брзу рук 
ш у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S} Час отс 
роз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју је он у своји 
 није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао ни 
ошу разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власти полугосподарс 
ито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да 
н показати оданим и признателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто 
уга покорност Турцима његових родитеља, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, 
ве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе  
остаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храбрости своје особито одликовала бистро 
ци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћутљивости, кој 
 тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетниц 
указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују за  
да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара престола оца свога!“ — Помоћу  
м говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем 
ово које је њему случај означио није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српских  
у; јер Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи  
 мислила или боље рећи, није престајала њега уверавати; да је она задобила право на вечну његов 
о питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, настави са нестрпљењем, за које Милош н 
Александер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S} Но  
ко данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у ску 
тбе, одговара на сва питања, која се на њега управљају, излазне основе које су га приволеле, да 
непријатељи његови неправо измислили на њега.</p> <pb n="119" /> <p>Дај да наставимо доказ за д 
је од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га 
ћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци 
у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је било 
ита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„Господару — ево онога, који ти жит 
ота једна жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb n="52" /> <p>„Правду Ђор 
е.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њега човека неког, коме су два снопа жита о врату обеше 
ствари преко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан. 
евао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потресао своју тиху 
камењу украшеном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чи 
које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали.</p> <p>Непрестано водећи бригу, како б 
нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом 
есну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb n="55" /> удаљена била.{S} У тој гомилици била 
 клекне пред отца и замоли благослов од њега.... јатаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са кр 
обра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан  
ама, коју су доцније великаши српски од њега преотели — али великаши српски Милана и у гроб пол 
знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових великих и доброчинећих  
и начин треба ова потварања одбацити од њега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа св 
, да се одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те 
ти.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: « 
 одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето њего 
има.</p> <p>Намесници — који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и пиш 
вјетника од стране умерене, који ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно изм 
став овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна права, или права, 
нај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци о 
адски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод ка 
ропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој нез 
ом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерадосно поздрављао, као <pb n="126" /> да је ти 
једног, другог никог више нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, јер  
ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи само од њ 
гово високопревосходство кнез Долгоруки њега обавешћује, Србија зајиста велике обвезе према Рус 
шао окове ропства.{S} Частољубиве мисли њега су од свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12  
јући да има других владара у земљи осим њега, по праву насљедства, изда прокламацију на народ,  
еђено место дође, седне на столицу, око њега разни државници, који су за њим дошли.{S} После кр 
реотме.</p> <p>Сместа искупише се около њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и к 
да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај о 
арод најлакшим и најправијим начином по њега, а и пробитачним по правитељство наше, треће пак:  
порока, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова потварања од 
есретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под к 
167" /> опет да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи ње 
е, он знаде да народ није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пр 
 била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је  
 из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно  
ног уживања у народним песмама, које су њега задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ свој 
и, нетреба они, који су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њи 
зо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње да неће бити казње 
у име његово спомињале и чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S} Но ова 
кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу Марку 
м удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресења Христова.{S} Ову 
 сад стане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој девојци, коју је он зам 
так, коим му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потре 
ању ствари, врло је добро увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх с 
 чинио.{S} Неколико тренутака поглед је његов непомично управљен био на Султана, а затим прогов 
жење и поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са земље отачаства његова 
ошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље 
> представника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Министар унутарних дела,  
 то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новинама оглашен био, да се склони од 
његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. <pb n="205" /> година, потпише га  
 Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи између матере и сестре, стрељао 
арод у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа савести ил страшна судба 
новић...{S}27</p> <p>V.{S} Милош и брат његов Милан...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба под Кара 
јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена 
 дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудн 
частвољубља подрањивао је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер овога, није л 
ву Цару свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи п 
ао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n= 
н, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци мог 
{S} Мало позније немирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да дов 
ме спомињато је било у свакоме друштву, његова нечувена освајања и скоро непоњатна неустрашивос 
 на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — он 
4" /> <p>Кад је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њег 
ање посматрано је, свака <pb n="156" /> његова реч повторавана и мерена је: но простак српски о 
је он велика уплива код народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је 
ника.{S} Овде га лоша срећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт од 1800. год. тавнити.{S}  
ису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="114" /> од послушности према реж 
ум и његово јуначтво са земље отачаства његова истерало, удивљење.</p> <p>Он је заиста, тако ра 
ој жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово писмо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p 
уступака чинити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се са две знамените европск 
о и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S}  
 круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! к 
и своје особито одликовала бистроћа ума његова.</p> <pb n="47" /> <p>Вештина у војевању и ладно 
знати..</p> <p>Ово су главна определења његова:</p> <p>1.{S} Устројење министарства у четири од 
снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S} Његово смежурано лице са цртама јако означен 
аси тешке туге и жалости потресаху прса његова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на к 
одоровић, обоје су били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, к 
вењу човеку, награђује све труде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, г 
ила.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плав 
и неутешно над дели чувара престола оца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који су ми 
S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за непознатим — ова морална бољетица кој 
.{S} Као врховног господара Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоски 
 стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи изм 
и у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У те 
овом несретном боју погинем!» —</p> <p>„Његова молба се испунила“ — придода старац. «Марко је т 
етка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Ми 
само заборавите, то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марв 
ућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме 
 кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он је искупљао момке своје и заповеда 
мовољно дозволио неко ограничење и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније било в 
астан тешко је сносио икакво ограничење његове власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу  
ј доцније благородне и племените намере његове осујетио, ма да је Милош самовољно дозволио неко 
ванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити једне самовољно промјенити, без  
 марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај о 
кинут. —</p> <p>За издржавање кнежево и његове породице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф.  
ез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло о 
узео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасн 
а српског.{S} Старост је изнурила снагу његове јуначке мишице, но кад му није можно више да бој 
 огледао са своји господари.{S} Чете су његове по војничком начину потпуно удешене биле, борци  
 хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају глави његовој израз гордељиви.  
гда беху при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових пресуда, што их је он 
аво оно место означио, које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није приличило срчбу с 
м подигао, уништи.{S} То су непријатељи његови неправо измислили на њега.</p> <pb n="119" /> <p 
е престајао за тим бити; да сви грађани његови способни постану дела, која ће једном њихово пол 
94" /> <p>За ове оптужбе које су бољари његови Русији доставили и за поступање ове противу њему 
Јаук и уздисај невољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име њег 
 нехтео — морао политички уважавати.{S} Његовим примером покорили се и други Турцима, јер је он 
милу нејачи српске, што је клечала пред његовим ногама иштући благослова; за тим весело погледа 
них људи, који су се свемогућим Богом и његовим распетим сином Исусом Христом заклели, да дотле 
лтана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запроси 
у опкољавају поклоњења мусулмана, негда његових господара.{S} У оном одушевљеном полету, кад га 
ика и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима његових родитеља, њега је као тешко олово тиштала и он  
јет онде ни поставио где је, но ми због његових великих услуга отачаству указаних и што је он з 
е познати свима онима, који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и  
нојем оросио, земље, где почивају кости његових старих родитеља и миле дружине — седамдесетогод 
у уједно били његови чувари и извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> 
тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пријатељски рече:</p> <p>«Кне 
е није догодио вољом народа, него вољом његових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, 
елства титула дата није, па ни од самих његових подајника, које он нигда увредио није.{S} Он је 
им, које су дуге црне власи окружавале, његово угрожателно чело, страховити поглед, стрепећ пок 
/> да је тим поздравом потврдити хотео, његово помазање на кнежеско достојанство.</p> <p>Весеље 
ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово величанство мисли, да би ви може бити добро урад 
покривала му је јуначка прса његова.{S} Његово смежурано лице са цртама јако означеним, показив 
то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, 
 претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање посматрано је, свака <pb n="156" /> његов 
 кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио народној скупштини, која је  
а предложења учини.{S} Као награду — за његово лично покорење, обећао му је паша у име султана, 
ти жели и само у овом погледу желило је његово величанство, вама лично доставити упутства, која 
 је он поставио, и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није у народу на то  
 осталом јуначком браћом својом.{S} Име његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђе 
во и неке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и чује где слуга његов упућује тужећег 
ародом.</p> <p>Да последњег часа држање његово било је пуно достојанства и благородства.{S} Кад 
лики уплив код совјетника.</p> <p>Мњење његово било је, једино ослонити се на народ, а у случај 
. чланова и једног предсједника, решење његово већином гласова закључено, кнез мора потврдити.< 
сланика руског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор  
 ширу у смислу <pb n="188" /> управе, и његово је величанство заповедило мени, да вас нарочито  
ње, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са земље отачаства његова истерало, уди 
нез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совјетници одобравали.{S} Оне ис 
рума поставио ајдуке да закриле бегство његово.</p> <p>Крајње је време наступило да се одлази.  
као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад 
ве, непоњатна освојења и увенчала гордо његово чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка њего 
 исти, знао је улити призрење и за само његово незнање красног светског обхођаја, за које је он 
</p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — Но његово величанство мој најмилостивији господар јесте је 
азлога што би га у овом случају наравно његово лукавство изневерило било и што он неби поњао би 
са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходство кнез Долгоруки њега обавешћу 
о, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рањено паде пред ноге господареве. 
еде тако скупе слободе — сузе облише му његово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете 
х одкупи капу од оног момка, поврати му његово оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот  
раза позива, до дође у Цариград.</p> <p>Његово величанство» — гласило је писмо — «сматраће онај 
 пријатна била.»</p> <pb n="182" /> <p>«Његово величанство, видило би са задовољством кнеже, а  
ог акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити светлости ни сијателства титула да 
ење — којег је он предметом — од стране његовог величанства императора свију Руса — примити.</p 
ког уважења и благонаклоности од стране његовог величанства императора свију Руса». —</p> <p>На 
зума — све да разума једног народа и до његовог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S} П 
онује.{S} Његови дуги брди давају глави његовој израз гордељиви. —</p> <p>Такав се појавио прос 
ресто попео, са образом могла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време  
жност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце и до најмање колебе рас 
 говорио народној скупштини, која је по његовој заповести сазвата била: „да даде рачун народу,  
пштег уверења и особитог призрења према његовом величанству у свему попустити, што ће се са опш 
султана управити, дивили су се и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрестано сходно свог 
 што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, то цели живо 
н и озбиљан поглед одговарао је потпуно његовом телесном саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен 
и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из наро 
овом смислу попустите праведном захтеву његовом, ком нећете без опасности противстати!“—</p> <p 
олило је задобивена победа славном делу његовом помогла, толико му је великодушије у бојевима к 
} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорил 
и отачбине и саму српску крв у родитељу његовом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече он озбиљним гл 
д белог платна, што је на десном рамену његовом носио, и што је између два прекрштена мача као  
и тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </div> <pb n="168" /> <div type="chapter 
.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице, кад је праштај 
м простим сеоским девојкама.{S} У месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за више што 
о прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“—</p> <p>К 
. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје  
оје обично народно <pb n="50" /> одело, његову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховног госпо 
 навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој својој стро 
 битку, где би голема турска сила могла његову малу чету застрашити и чувао се Турцима издати с 
ривежу; зато сад поставе велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца о 
м се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што прот 
4" /> знања доставе упорство Милошево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер  
даваху, гомилама врвио је свет, да види његову слику, која беше са цртама јако означеним, погле 
траг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику отачастољубиву власт, ма да је она била з 
х славољубивих људи, који врховну власт његову подривају, заштите на другом ком месту потражи.{ 
 брата свог Милана и свагда је заповест његову, са највећим задовољством извршивао.{S} Прва и н 
="202" /> седише употребе ово на корист његову, покажу противницима грожњу народа и предложе по 
еним, показиваху решителност и храброст његову.</p> <p>Свештеник је овај већ двадесет година во 
никог више нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; 
кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, је 
еограду обнародован.{S} Оне су садржину његову дознале преко својих посланика у оно исто доба,  
вати; да је она задобила право на вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срб 
<p>„Љубице!» — рече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди и потр 
е речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам мог 
ију измишљене учтивости, те са највећом њежношћу почне повторавати своје највеће уверење високо 
ати изражаје лица ове благородне жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p>К 
јатеља хришћанства у забуну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; 
ута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару војном, ко 
абри своји Србијанци, видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју 
а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу горе у  
ру.{S} Сујету и частољубива потраживања њезина прибравши, створи она у Србији једну странку, ко 
тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепавице, правилне црте лица, п 
итост српску призна, независност управе њезине осигура, да опстанак Србије више ни од ког у пит 
тво беше: ослобођење отаџбине, признање њезине унутарње <pb n="5" /> неодвисности од својих ста 
рске силе, коју су најславнији ђенерали њезини предводили, те стопу за стопом отимајући прогања 
</p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, 
тећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој,  
атер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држа 
 ком је остављена била после ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до 
пут отворе се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог, који је имао бунду 
а су се оближња места радовала састанку њезином.{S} Са свих страна врвили су добровољни радини, 
ао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са свим се н 
рбија предложила: да призна независност њезину под полу господарством <pb n="125" /> турским и  
р и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу независност, ипак су им бар оставили св 
је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином при управи тако рећи св 
 Ђорђе слави се по православној Русији, њему се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, 
ребао употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак би 
ло!“</p> <p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског пр 
127" /> Ферман, којим је порта даровала њему достојанство владара.{S} Милош тим делом добије кр 
воја висока осећања, којима је он према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад 
 шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узј 
да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту  
дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њему нанешене умео је опростити, но за неправде другом  
ао маломе пастиру, да место ово које је њему случај означио није за њега? — или је можда, занеш 
{S} Ово Милошево постојано великодушије њему је код својих задобило уважење и поштовање, а код  
ршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да би он морао бити п 
д би само учинили једну услугу, која би њему врло пријатна била.»</p> <pb n="182" /> <p>«Његово 
 слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог ста 
она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није приличило срчбу своју показати, то настави он 
"117" /> <p>Шатобријан рекао је начином њему својственим: «Грци су јуначством и храброшћу поста 
здрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином  
овај врло важан» — одговори султан — «о њему није се могло радити преко других.{S} Ја сам за бо 
у захвалити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети 
ечи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске надутости, где се говори а  
 овог мрског господара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима сас 
престолном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим фразама много народу обећава а ништа не 
нило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности за  
113" /> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у зем 
ке земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено примети 
арод није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ово  
ји доставили и за поступање ове противу њему — Милош преко искрених својих пријатеља дозна, и о 
ли смо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на страни његовој 
бљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење правед 
сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредељен био, да 
а.</p> <p>У последњој бугарској побуни, њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним и 
м свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће ма 
на видила је своју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, поља осветом турском потрвена 
вајуће магновење — престане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење без и 
ева много; на другу опет тужило се због њене неумерености и добре воље, а често стављало се у с 
већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично су севале.</p> <p>Љубица небуде послушана 
ица у борби за независност - видили смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала  
_C22"> <head>XXII.</head> <head>Љубица, њени синови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим ли 
ошева...{S}190</p> <p>XXII.{S} Љубица и њени синови Милош и Мијајло...{S}208</p> <p>XXIII.{S} П 
ати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</p> <p>После ових речи метн 
лтана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — у 
лили под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушко посредовање више је пута збунило Мијајлове м 
 стање хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврд 
ад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, 
оје интересе увуче, подложивши себе под њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа погрешка 
мо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други 
ју скроз и скроз десетковали, без да су њено постојанство заморили,. наилазимо ми на <pb n="4"  
над дели чувара престола оца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који су мислили под и 
 да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена била после ослобођења њ 
 јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за по 
клонити увредама, које су нанешене биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак 
дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију види по народу 
ог дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb  
рати земљи својој независност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних не 
жевског престола — да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор премногих изванре 
дним добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има прав 
„Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего живи Турц 
 Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима поруче и заи 
 сачињавају јевропску Турску — она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела д 
урци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком 
 кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о сам 
ила је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су под н 
ашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног п 
адежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и  
{S} Паша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султ 
урака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонит 
 — овај други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одр 
 се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима  
у, око њега разни државници, који су за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош и поз 
изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определења његов 
 једну Турску, која је полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незад 
је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновници а телохраниоци су 
г неразлучног чувара свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито  
са највећим одушевљењем благослови пред њим стојећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, у 
рске светине, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, н 
 овог страшног ратовања, непрестанце с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши прибли 
онижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он наш 
 рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар  
егати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Ми 
а чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У  
и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију с 
и Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и вра 
е Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, јер других способнијих  
, где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на срцу држећи ре 
дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Турц 
pb n="187" /> униште ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово величанство мисли, да би ви 
отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог бранитела.</p> <p>Б 
е грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p 
штем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је 
 ће се судовима нашим предписати, да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки  
 славу <pb n="77" /> и драгу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима под 
тати изложени беснећем победитељу.{S} С њима сам делио сретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу 
 /> државни чинимо даља расположенија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде с 
гледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа изгин 
, како ји само човечество предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и 
 самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и пробисветова <pb n 
авао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је то на своју кор 
толу сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, 
рце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове 
етинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако протич 
и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог  
му одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на нар 
и европејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти 
те, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг ау 
а њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у 
а, да предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Ка 
ћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинила, они би се оба тада топили  
ао из земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српч 
буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од три хиљаде војника попад 
ени без претходне осуде.{S} Напредовање њиово бива по реду и чину старешинства.{S} Свако село с 
-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ срп 
крили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је ве 
гоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и  
, очупају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час др 
и оно, што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} 
упорство Милошево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, 
{S} Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште 
ац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега о 
Турци видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кро 
ослободио од множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално до 
ажности то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их одан 
ци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98"  
пских јунака покупити и штампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народних п 
ових народа жеља породити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе  
ва се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p 
разговоре водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне песме, кој 
 ударили, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите 
који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом својим, а са  
вољан са упорством свога вазала противу њих....{S} Но Турска се налазила под теретом заштите Ру 
ити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S 
а неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну одважност, коју пер 
о је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљао је своја нападања тако веш 
ан губише Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова в 
а ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати њихов неумитни судија и ужасни осветник!“—</p> <p>После 
ајвише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Т 
 умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мучени 
 отклонили уплив јевропских сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да могу ослањ 
е за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори мирно девојка, па  
и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал свакој 
о бунили и устајали на оружје, несретна њихова родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите ко 
ане и цена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал свакојако пак да никад ништа не доб 
обуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова устанка, пређе, него што изађемо на крваво бојиш 
без примирја и милосрђа, између робља и њихова господара.{S} Са једне и друге стране зајам се н 
вију грађана проглашена је, сопственост њихова неприкосновена <pb n="174" /> је и сваки може са 
 навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у Царигра 
 Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом св 
ратно позориште изабрали, морала су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услу 
ло је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који с 
било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и о 
ни: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске при овој народној борби осв 
на поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме, који као не 
опствене побуде дао и да од послушности њихове, зависи будућа судба отачбине, и да он остављају 
ке, чија важност јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој,  
 ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку 
ештенства нашао је у томе јаког одзива, њиховим <pb n="78" /> настојавањем и њиховом потпором у 
ута рекао је Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Т 
потребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} Своје је момке ја 
воје снисхођење према тиранима, у самим њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа Срба пр 
е боје, да се због тог уређења може код њихових народа жеља породити, да такова од њих зајишту, 
то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но Милош се није на те предрасуде  
љив и ватрен а велики познавалац људи и њихових карактера, а највећи противник улизица и ништав 
цима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних руку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела 
нет руски, рачунајући на <pb n="191" /> њихово име, које је у народу познато било, пошаље их у  
ше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покро 
 варошким, виђало је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промету трговач 
и способни постану дела, која ће једном њихово политичко биће утврдити.</p> <p>„Народ је“ — гов 
ства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог бранитела.</p> <p>Било д 
, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети султан.</p> <p>Но  
ћи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдук 
а, њиховим <pb n="78" /> настојавањем и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне на  
ежевско преимућство противити се сваком њиховом протузаконитом иступлењу, а овако их лако за ду 
p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало <pb n="79" /> 
своју слободу, која је драгоценом крвљу њиховом купљена била.{S} Русија при утаначивању мира, н 
да само прилику добије, истакнути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као  
 искуством научен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успоставио био и с 
м иступлењу, а овако их лако за дужност њихову повратити можете, ако се од ове удале!» —</p> <p 
 народ, политика није хотела законитост њихову признати, они су апеловали на славу.“ —</p> <p>С 
сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако  
 «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике си 
изној стази пратити човека тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и од пасти 
ме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србиј 
жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом 
нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мисли његови за 
нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се  
тину држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, к 
ише бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да прона 
мљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то је Милош за  
ирота девојка,» уздане Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он на о 
анци, видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ак 
људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb n= 
овена <pb n="174" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. —< 
-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац, са неколико т 
ио једини човек у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у страном свету задобити и 
ромету трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са правим н 
под сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепај 
 „Да ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставити, што потпомажући устанак Бугара,  
а страшноме месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устан 
Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо ист 
нео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и М 
дим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не 
ни падају!</p> <p>После победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве 
ажност земљи у страном свету задобити и њу на корист народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год.  
м указала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и о 
ну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да  
ви турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустрашима млада де 
/> помислити о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је к 
 и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, и 
 тичући се оних наредаба <pb n="189" /> о којима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те на 
 тако да кажем: плач раздражених робова о некадањој слави и госпоштини својој, оне су описивале 
 братовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb n="51" /> <p>По изв 
 мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу 
м извештава један сељак свога пријатеља о тадашњим догађајима и завршује овако: <pb n="122" />< 
и за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је  
га човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p 
о.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног д 
а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турска у Срб 
 морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независности и слободи своје отачбине — бој и с 
стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} 
ажност за слободом.{S} Приповедао му је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бој 
живо рекне лакомислени посланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“ 
 старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опустошавале су и пљачкале св 
сад установљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у ваше 
стиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узпл 
 отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је н 
 враћа удворности или да види преговоре о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у к 
а усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње страже турске допрати,  
у том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и код 
n="107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено. 
, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се боја 
стали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но он 
S} Сву прошлу годину совјетовали смо се о том <pb n="145" /> и совјетовали и једни били смо јед 
дабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину долазити,  
та времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву 
 отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се ј 
 унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну неза 
арода по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га о 
. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје однош 
уда...{S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову, за које је рекла, да носи собо 
мим тим делом показали, да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили дело слобод 
умели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће  
да! — Ужасно је <pb n="54" /> помислити о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Н 
зио села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ств 
је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уре 
ом већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја 
одину дана са советницима мојим занимам о делу, тичући се оних наредаба <pb n="189" /> о којима 
ма обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред  
целарији и у договору са судом народним о том, како би најзгодније установили оно, што је најпр 
оим установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега 
 ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим интересима, као и да утврдим вашу вл 
 свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена 
ори; но кнез српски дуго је размишљавао о предлозима онима који су му од дивана предложени били 
унацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну 
свог драгоценог саучешћа, зараније дало о тој опасности известити?“ —</p> <p>«Предмет је овај в 
ју личност много обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми  
оворођену, пређе, него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, челичан кара 
ак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијер 
је уставом земаљским обвезан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Мил 
да његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу Марку,» како је овога клетва очина до тог  
ење својих старих робова.</p> <p>Кад су о свему договори учињени, порта прими са одличном прист 
есто уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са 
 теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућности твоје отачбине — онда задржи код себе сина 
а унутарњег и финанције сачињен.</p> <p>О овој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо ре 
е овај врло важан» — одговори султан — «о њему није се могло радити преко других.{S} Ја сам за  
е на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благословени! проговори мати пад 
ва ослободе један хришћански народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак  
х руку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они су заједно провели жи 
лосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, друго 
нистру руском Рикману рекао.</p> <p>Код оба двора намера Милошева начинила је велику забуну.{S} 
 њиова жеља посве обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би се што прот 
ј страни на оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се где 
а ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени само 
 своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба детета загрле мајку своју, која је већ била на коле 
гог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим интересима, као и да утврд 
високопревосходство кнез Долгоруки њега обавешћује, Србија зајиста велике обвезе према Русији и 
и министар.{S} Министар унутарних дела, обављао је и дужности министра војеног и полиције.{S} М 
о Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно  
е се нигда на једну своју личност много обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ 
је требао да остави место рођења свога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је 
премна, да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стар 
пом борио — <pb n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског придобити за  
коме владару, који је уставом земаљским обвезан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример  
ом заштите Руске, којој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико т 
стране савесно и верно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S}  
 њега обавешћује, Србија зајиста велике обвезе према Русији имала; а што се признања тиче, ког  
раћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба,  
г земљаног престола, један простор беше обграђен за народне посланике, који долазе и на коњу, д 
м живота, са природом људи и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а при том разборит и вешт у по 
х и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћутљивости, која као да му  
е месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња места радовала састанку њ 
, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку 
 боја све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја  
уришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остал 
е пресуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су 
ша свију преговора и није остало између обе ове странке равнодушно.{S} Једну странку је гањало  
и и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су обори 
 ниској и маленој собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника допре до ушију ње 
... и да личност своју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народн 
српске учинио, изодавна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат од це 
аке непрестане прилике и кретања народа обелодањивала су, да је завера противу Турака далеко ра 
беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе 
у му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb n="51" /> <p>По извршеној пресуди река 
 у њему којекаквим фразама много народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истин 
пуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила је и 
јело на свјету.</p> <p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу установити внутрење правленије, пре 
Као награду — за његово лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен о 
а се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, кој 
а неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„Господ 
о је с почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове велике трошкове и госбе, које је он чи 
 У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућност, који карактеришу сва дела Милошеви 
ије требао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога дво 
к нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао је куда је паша  
 Кроз пријатеље своје даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском достојанству 
е револуције, која је имала да цео свет обиђе.</p> </div> <pb n="42" /> <div type="chapter" xml 
дитеља ове војске изабрао.</p> <p>Редом обилазећи све понамештане страже, дође и до једне разва 
определита.{S} Двапут у години је Милош обилазио села и станишта, само да се извести о свему.{S 
олему турску војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредним пожртвовање 
о сада.</p> <p>Године 1813, 1814, 1815, обиљежене су у светској повесници за јуначки народ <pb  
би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, 
а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљеним и неприступним, те је он ту 
род занешен од радости ишао је к ниском обиталишту српског господара, који је сад постао насљед 
у се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, па кад су заједничког непријатеља поб 
ма, придржавајући се свагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је 
сник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и Омира.</p> <pb n="29" /> <p>Стариј 
р и са становницима варошким, виђало је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледала 
S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што их је од преких промена  
 задовољства, која савршено дозвољавају обичаји источни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош  
ће учешће код Мусулмана.{S} По народним обичајима никад правоверни Турчин није каурину поклона  
лона у оружију давао.{S} По овом даклем обичају, може се судити неоцењива важност поклона тих;  
е, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, 
та седио је стари Петроније певајући по обичају своме уз гусле једну народну песму, која је узн 
по постојећим обредима и тек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије пред своји 
раћа удворности или да види преговоре о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у кан 
 <pb n="41" /> разјареност народа, која обично као гробна тишина предходи свакој бури што наско 
ва оно и потсмехно лукавство, држања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови ду 
 својој ниској и маленој собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника допре до у 
највећој срећи био, опет је носио своје обично народно <pb n="50" /> одело, његову олињену бунд 
великим варошима, пред дућанима, где се обично ликови свих славних људи продаваху, гомилама врв 
ву плату од својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опустошавал 
да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, који су били право и непра 
бије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</p> <p>«Сиром 
одма даде војнички савет искупити и ово објави свима војводама, на које му сви једногласно реко 
 разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; да је народни празник ос 
ету султановом могле су се многе ствари објаснити и на корист решити; те стога се српски кнез р 
у себи демагогичка начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао 
најлукавијем и најпроницавајућем, и сад објашњења најпростија, најтачнија даду Милошу разумети: 
жу на улазцима.{S} Месец просијава кроз облаке и осветљава својим тавним и жалосним зрацима ова 
ио маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече 
 је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња места радовала састанку њезином.{S} Са свих стр 
и роб нехтеде тако скупе слободе — сузе облише му његово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и  
руара 1837. у Београду у присуству паше обнародован, који је као комесар блистателне порте, нар 
 прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину његову дознале преко св 
а једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највел 
</p> <p>— „Тешко мени жалосници! повиче обнезнањена мати, те склопивши руке своје рече: „Господ 
 височајшем оном закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјас 
сле у Србији одигравана:</p> <p>Почасно обновлење совјета било је већ закључено у општем догово 
, које се користише добивеним биткама и обогатише се, изузимајући јединог Милоша, који је са не 
ебуде послушана.</p> <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из сед 
Љубица из руку бежећег војника заставу, ободе нагло свога коња, пролети уз редове заплашене, пр 
ду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра кора 
а Милошевог Мијајла, који је увек живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код 
сокоштовао и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је з 
 вожд <pb n="113" /> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео 
еше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је још 
у опет један српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране 
 скоротече у Петроград и Цариград, који обојим дворовима до <pb n="204" /> знања доставе упорст 
а, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за руком 
акша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше јуначке пр 
 то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да ус 
 себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони па 
м путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p 
ђаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за собом повући и оборити и онога, к 
ог раздорног, који је страним сплеткама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо 
љи оборили, морали су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да  
ута, устројити олигархијску опозицију и оборити овог човека, који је доста незгодан правац зауз 
 војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништа друго бити могло, но о 
х установа, којима је Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на се 
рпске при овој народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у з 
д страховитог разбојишта сине појетички образ Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за упознати чудно 
велике услуге учинили и управо да речем образ му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над 
 — кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Земља би 
</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образованости напреднији од Милоша, но он је на скоро м 
, кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на страни његовој седити; а то јошт није  
 другова мојих, што су остали дома, без обране остати изложени беснећем победитељу.{S} С њима с 
оме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Ова 
а камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S} Уједаред устаде 
еленом брежуљку, који је растовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца господар 
 може песник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и Омира.</p> <pb n="29" /> < 
рот страховите и силне Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак поса 
е на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p> <p>О 
о свог високог положаја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, погледе свију главни људи, 
војску супрот страховите и силне Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је би 
у своју већма на унутарње уређење земље обраћати.{S} Он није хотео да земљом управља по начину  
он је пред султана уведен по постојећим обредима и тек што су све обичне церемоније прешле, Мах 
ом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од Поцерја, најпоузданије војводе ајдучке, Ст 
 сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је везивала ово  
.{S} Ајдуци...{S}17</p> <p>IV.{S} Милош Обреновић...{S}27</p> <p>V.{S} Милош и брат његов Милан 
, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвисио у народу  
рибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђор 
 се са престола српског уклони породица Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог Александра, кој 
је велику забуну.{S} Искључење породице Обреновића са српског престола, била би нова смеша оних 
и.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје 
другчије Милоша себи подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му уста 
, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне промене устанка српског, који  
је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа, но мора 
о једини човек, који је могао владати и обуздати српску револуцију и учинити је за турску невре 
 да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разуме 
вог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за непознатим — ова м 
Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест  
а дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и р 
а женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p>Први јута 
ародно своје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак р 
е и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце и до најмање колебе распросте.</p> <pb n 
 долазак кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно одело у средину <pb n="137" /> 
 земљеделац просто као и остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамен 
за само његово незнање красног светског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптужива 
ведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, челичан карактер и дубоко проничући дух украш 
ра досадашњи алија да остану у напредак обштенародним добром; сав народ плаћа данак и за њи, са 
тву на зданијама, која би се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу о 
оже бити, сутра морао одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету пот 
ог дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје 
у измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно гледао, како с 
</p> <pb n="209" /> <p>Но при свем том, ова благородна душа, морала се више пута поклонити увре 
о разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бог једног за дру 
опства ослободе један хришћански народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку учила, и 
 седу своју главу наслонити мого....{S} Ова голема несрећа, <pb n="23" /> ово ужасно опустошење 
ост добио, да њој представљен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу 
ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћа 
својих, која им по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавства одмах <pb n="195" /> су по на 
 душа је његова чезнула за непознатим — ова морална бољетица која мори и упропашћује толике мла 
 Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, која се као што је опште поз 
 њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова потварања одбацити од њега и ваља предпоставити, да 
ш намери да код високе порте изради, да ова законитост српску призна, независност управе њезине 
 је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како јој по 
е у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је одважна жена произвела, отвори сад и 
ма поштеђена била...{S} Благородна жена ова, није могла преживити покор тај, понижење Србије. — 
</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са стране потпомагана,  
год:{S} 1825. предложио; а особито, кад ова дела која највећу важност имају и јако у очи падају 
ених битака примети турска власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави политички 
ободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, ипак су 
аклетвом светињу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побра 
 ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју почин 
у је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше  
уде одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужасно је <pb n="54" /> помислити о овој 
ње.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња места радов 
ну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се з 
 други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јед 
е и оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена иронија, не показује ли зар је 
ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, споче 
ост молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ова буде одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуд 
се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима 
 ћемо лако схватити овај призор, између ова два човека, који се поњају а без да се желе разумет 
пстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова војска српска није била више као проста ајдучка чет 
ти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни човек тога доба, потпуно је поњао 
ог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политичар и искусни законодавац, човек у ко 
овато, кад овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање страних сила п 
, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политичар и искусн 
p> <p>3.{S} Успостава апелационог суда: овај се састоји из председника и четири члана.</p> <p>4 
тнији био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју  
урским!....{S} Смрт издајицама!!!...{S} Овај тренутак Милош је требао употребити, но он се уско 
а то радиш!» —</p> <p>„Али господару! — овај други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци 
 вођен и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више  
ва, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта  
ише говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског 
о неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину у 
етљава својим тавним и жалосним зрацима овај тужни призор.</p> <p>Свештеник величанственог изгл 
свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но једна слава није довољна,  
та до самог кнежевског престола — да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор пр 
оји је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртвовал 
утарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев горди дипломата разљути и почне др 
узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, ко 
 тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени и сурови изражај, стари пастир и јунак  
ошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На овај предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија, кој 
дога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен, но једино  
рава и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, д 
 књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије  
 на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало из бли 
је ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, какав је 
 изображења требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је ов 
 и храброст његову.</p> <p>Свештеник је овај већ двадесет година војевао у редовима првог устан 
д побеђен а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме су 
Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племените намере његове осује 
преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изаслани 
 до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац врло добро знао, да би без преображаја 
ама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити народу по ц 
сности известити?“ —</p> <p>«Предмет је овај врло важан» — одговори султан — «о њему није се мо 
о гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у сво 
је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одговор Милошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, 
елице, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећајима на 
том и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске далеко разг 
 Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнара 
ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ 
ог смерног дворца господара од Србије и овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао  
 тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> <pb n="13 
сти изненађен, — пак ћемо лако схватити овај призор, између ова два човека, који се поњају а бе 
Како Русији буде доказано, да неће моћи овај челични карактер за руком својом савити, који није 
p> <p>«Кнеже!» рекне Махмуд, завршујући овај знаменити разговор: «ви нећете у мени наћи неприја 
је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, ко 
 разбојиште опет преотети.</p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога час м 
ружја; немогу пропустити, а да неопишем овај догађај, који јасно показује каква је била то војн 
ј враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајућ 
е одмах спочетка владе своје потпомагао овај први извор благостања људског и среће државне, пош 
сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао к 
на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, 
уци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма постав 
е тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у  
и оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај поступак јасно је показао; да Милош неће за живот  
а изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био н 
еху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да  
лостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ 
 Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да буде у б 
се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега 
/p> <p>«Да зараним моју!» — одговори му овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи мах 
</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се приближи, 
 то пристојно!» —</p> <pb n="184" /> <p>Овај нешто подсмехом смешани одговор збуни мало отменог 
> <p>После ових речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Пе 
е вашој супрузи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жалосни призор за мење времена се је збио, него шт 
, а са падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и ватрени позив, који чудноватом кратко 
знале полунезависиост Србије.»-—</p> <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у уш 
рознију и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини једног заробљ 
рошкова сваке године овако скупљати.{S} Овакви депутата народни има по свим државама, и нама су 
планина стојећи за устанак удешавале; — оваке непрестане прилике и кретања народа обелодањивала 
зчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свакојаким вид 
, мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Ту 
овца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи устава српског од године 1837.</p> 
 браћа била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је духом задахнута била сва омладина Србије.{S}  
 уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установленијама, чини ми се, биће внутрење правл 
ком њиховом протузаконитом иступлењу, а овако их лако за дужност њихову повратити можете, ако с 
ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дј 
напред мало изтурена и стојећи гологлав овако народу поче говорити: -</p> </div> <div type="cha 
ему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торжествено, и окружен и опет членовима прељубезн 
јатеља о тадашњим догађајима и завршује овако: <pb n="122" /></p> <p>«Ми остали мислимо, да сов 
же се сбог велики трошкова сваке године овако скупљати.{S} Овакви депутата народни има по свим  
ребовале су стотине година, докле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а установљавај 
ј скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол г 
 удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државному уставу, закле 
а и једну ступку...</p> <p>Турци видећи овако малени број Срба, на ново побесне, гордећи се на  
није дјело на свјету.</p> <p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу установити внутрење правлениј 
е дошло ово задахнуће, што је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму же 
{S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљно држање народа узнемирило је сов 
реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио, као да ни схв 
 овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење  
бро нашла свога императорског посланика овамо послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да на 
м, да нисам никаквог другог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим ин 
— Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви 
от стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послужи:{S} Његова звезда почела је  
волеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролази 
ма побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, 
ељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде, која је за коња 
лаву.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд кал 
ну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима правцем у 
налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, један другому, књаз властима  
 а ја једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити девојко, немој пла 
 ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депутати  
за мење времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" /> год је познавао хало 
на, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово н 
 да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма о 
јајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог  
 као владар народу своме учинио, кад би овде исписивати хтели; морали би читаве књиге написати. 
ија и најодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет 
ости својој на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај в 
иља Турци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се  
ави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем во 
у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај к 
ерно придржава.</p> <p>Пре свега морамо овде ону љутину споменути, којом је и сам руски министа 
н којим се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком сво 
>И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустрашима млада девојка на коњу, а  
, читају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су 
S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Ту 
, само дајте јошт онима знати који нису овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу 
ти противстати!“—</p> <p>-------</p> <p>Овде је сад сљедовало једно од оних немилих призора, ко 
S} Кажите ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непријатела на ново победимо или да 
ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом одеље 
 српски има више народни својствености, ове му треба најпре прелити у нарав просвештени европеј 
алеко чувени паша видински Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука 
јер српска крв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито тр 
е на свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевник српски „ 
ико је и војвода <pb n="60" /> било.{S} Ове совјетнике су окружја бирала, потврда избора ових б 
љу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорила је она са највећом разјареношћу и ч 
орећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем свет 
излазне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места 
 изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 
ришћанска нехтеде подићи гласа свога за ове мученике христове.{S} Русија није се као покровитељ 
па самовласти.</p> <pb n="194" /> <p>За ове оптужбе које су бољари његови Русији доставили и за 
 је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, кој 
{S} Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> <p>Редом обилазећи све понамешт 
а капу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој 
ителност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег одушевлења, противу о 
стину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био п 
 није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговор 
ј са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може од 
м и признателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, 
 али у стању нису описати изражаје лица ове благородне жене и њезин звонки глас, којим је то св 
ина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, 
ност њихову повратити можете, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смеше 
и били у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} Они су, што се призн 
м ускликом и одушевлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска,  
вију преговора и није остало између обе ове странке равнодушно.{S} Једну странку је гањало да и 
о под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Срб 
жила на неправо располагање.</p> <p>Све ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше 
идити, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове потребе подмиривали смо ми досад различним и млогос 
ош и Махмуд.</head> <p>И зајиста, после ове велике народне скупштине од 16.{S} Фебруара 1835 го 
дно добро урађено!“— </p> <p>Мало после ове скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош буде  
мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робова о не 
на којој су биле белим словима написане ове речи: «Отачаство, Слобода!“</p> <p>«Браћо! повика о 
ао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба 
 његови Русији доставили и за поступање ове противу њему — Милош преко искрених својих пријатељ 
ка и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису добивале никакву п 
е народне заставе, на којима су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког је заст 
ила то војна и који довољно карактерише ове просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод о 
 Петронију од пријатеља указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на  
 расматрање, као сматрање људи и ствари ове земље, после толиког робовања, и кад те људе и ства 
е га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио заповед божију, која ве 
 и одушевлење свештеника, којим је речи ове изговорио, даде овом призору сасвим други вид и ули 
ојима заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особитом живошћу викал 
/p> <p>Одушевљен усклик предусрете речи ове.</p> <p>„На оружје, на оружје!» повика народ.</p> < 
век, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнут 
 се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђе 
 пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који н 
обеду српског оружја.{S} Малени простор ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која 
 полунезависност Србије.</p> <p>На глас ове радосне вести, народ занешен од радости ишао је к н 
љења велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n="21" /> које 
 које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа књазу и књажевс 
 они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове последње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отач 
ђе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико се год чине да су неверојатне;  
њанике и депутирце окружне одређена.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војв 
олитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њих 
оре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да 
ог војевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем паши што се  
 из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу мало попустише 
ијатеља удеси она, да како Милан умре — ови људи на престол позову другог сина Милошевог Мијајл 
те дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији с 
 предложити.</p> <p>Од Крагујевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде присп 
а отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа он 
кнез српски пролазио, појављивали су се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад о 
е пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудит 
арода, него вољом његових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху машина  
установљенијама какви недостатака; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад 
 n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки влада 
озних и ужасних призора појавише.{S} Но ови призори при свој својој страхоти ипак су пуни чара  
> <p>«Строгост је нужна!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше син 
ки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p> <pb n="95" /> <p>«Нека дакле неколико од вас,  
«Порта ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201" /> прот 
 којима су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих  
са подсмевајућим се простачењем.</p> <p>Ови одговори донешени совјету доведу га у највећу забун 
n="12" /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад више нема за  
 у непрестаном договору са совјетом.{S} Овим установљенијем укратиће се, чини ми се, самовљство 
аље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и  
ди! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу  
</p> <p>Љубица дубоко ожалошћена речима овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p> 
з те несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у 
ње земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и самог народа, 
Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је  
до гледао милоснице...</p> <p>Љубица је овим поступком мужа свога дубоко увређена била; ћутећи  
оложен.{S} Лепо пак народно одело, даје овим учесталим гомилама, особиту дражест.</p> <p>Ово је 
ме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош употреби ову за 
» — рече Милош «дочеком и предусретајем овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем 
редоставио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и код куће с 
чне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „да живот срп 
толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућени Турци, двапут јурну помамно на шанац срп 
 времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву п 
дарност буди ономе, који се је жртвовао овим магновеним интересима, свршило се ако не баш мирно 
олико је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n="1 
 имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима великог искушења било је чудо мужанствено;  
трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољств 
 дело <pb n="171" /> свршено било.{S} У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућнос 
 по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви недостатака; но и ови ће се  
и били су дубоко разјарени, гледајући у овим поклонима своје понижење и довршену пропаст ислама 
ови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима видили, колико је и како је живо учество 
head> <head>Битка исполина.</head> <p>У овим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а у 
 једноверну и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, ко 
новатијег човека у овом столећу.</p> <p>Овим цифрастим говором Милош је био јако дирнут, но веш 
ријатељским, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Непрестано настојав 
обунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви они људи, што су по неко 
осталом војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од  
гима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога по 
арод српски често је био несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душ 
" /> Србијом владала, није их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и п 
тнике су окружја бирала, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, ко 
чић, Петронијевић и Симић, били су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срцем од 
и грађански и војнички чиновници.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног узвиш 
сец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеског и Аус 
буне и очајања.</p> <pb n="13" /> <p>Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њих 
 проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу п 
узплашим, шта ће други чинити?» — После ових речи заповеди, да се војска на Турке крене, па биј 
ти бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни пр 
е кћери српске отачбине!“—</p> <p>После ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на 
еним развалинама пропали.“</p> <p>После ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима за 
ом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових великих и доброчинећих мисли и - непрестано поступ 
ред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га је почаст 
 ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора појавише.{S} Но ови приз 
био је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произвело је највеће учешће код Мусулмана 
 /> <p>Шта је могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних 
пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих људи, који врховну власт његову подри 
е напред ступајућег одушевлења, противу овладе глупог сујевјерја, које је као морална проказа р 
пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао, да  
редмет гледања и свеопштег љубопитства, ово је он одма приметио, па се претварао за врло мирног 
била занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које 
лењем.</p> <p>По свршетку једне године, ово је дело <pb n="171" /> свршено било.{S} У овим дели 
осле кратког времена буде углављен мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и ни 
..{S} Ова голема несрећа, <pb n="23" /> ово ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дел 
ечи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <p 
 сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши у 
земаљску и законе народна скупштина.{S} Ово је био други красни део посланства Милошевог и сад  
 од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је имао срећу кнезо 
 права и правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег би Тур 
Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, д 
у све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изобра 
 Србин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тра 
е, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево постојано великодушије њему је код својих  
оживши себе под њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа погрешка, која му је и пропаст п 
ож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукав 
научењаци света, они очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и 
је показао највећу војничку вештину.{S} Ово није била занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је 
оји ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Ка 
ом у Цариграду имали велику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе 
лтарем божијим и назову се „побратими.“ Ово својевољно саједињење добије заклетвом светињу непо 
ано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност владарска исто 
 та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сва 
 n="62" /> совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе  
једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русија мора се упознати и угњездити ко 
варош Крагујевац, била је опредељена за ово велико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него што 
ина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење — престане сад, кад је њена  
а је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам о делу 
/p> <p>Страсна љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма л 
еза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и зб 
 ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да и 
з да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> пиштољем на мен 
се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљен 
ри помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Ту 
држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово високомерно питање, које је истог вечера сретном го 
вукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новац 
 совјету <pb n="202" /> седише употребе ово на корист његову, покажу противницима грожњу народа 
о се руководе европејске државе.{S} Све ово закоснило је досад установљенија, за која сам вам л 
проћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p> <pb n="153" /> <p>Тр 
ј, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и уређено од једног просто 
есно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је доцније  
гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне српс 
ка и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љубица направи мали знак крст 
сај невољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спомиња 
ато одма даде војнички савет искупити и ово објави свима војводама, на које му сви једногласно  
ш и Милан.</head> <p>Ово неограничено и ово прерано чувство отачаствољубља подрањивао је у Мило 
ији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости с 
рце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три ме 
о себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S}  
.</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја с 
ободоумног, није правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи  
 нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да прео 
у даробао...</p> <pb n="170" /> <p>Дело ово од особите је знатности, и било је за целу турску ц 
дне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике пристојности а уједно и одважности увредило 
а јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње организације земље, што ју је Милош преду 
а потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је подстакло овако уображење и улило 
друбивши Милошу главу.... и да пошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На овај предлог пристану н 
лас предсказао маломе пастиру, да место ово које је њему случај означио није за њега? — или је  
<pb n="25" /> — рекне он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је  
вори он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово писмо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, ко 
м примљене.{S} Бечке новине упознале су ово дело са песницима свију земаља.</p> </div> <pb n="1 
на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима с 
.</head> <head>Милош и Милан.</head> <p>Ово неограничено и ово прерано чувство отачаствољубља п 
ло из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определења његова:</p> <p>1.{S} Устројење 
ки кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совјетници одобравали.{S} Он 
— и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца  
адара слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудноватије на свету, које кад чу 
талим гомилама, особиту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дош 
ом народа натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово неколико простих речи откриле су и на јавност су из 
рби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у ст 
ије имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престолно слово произвело живе приговоре тих дво 
свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског господара, кипила је крв у њему, севале су  
е пофалило није.</p> <p>Гледећи псето — овог неразлучног чувара свог, који је пред њим рањен по 
ема режењу дипломације.</p> <p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се б 
р доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, ком  
сти и невиђене слабоштине.{S} За човека овог, који после толико проливене крви и јуначких жртав 
ачки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом  
 својих.</p> <p>Ништа није жалосније од овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише нар 
 са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са обе стране  
ијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки начин к правици и човечанству 
рде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао 
ла их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> <pb n="85"  
ad> <head>Устав Србије.</head> <p>После овог изјаснења и званичног питања, отпочну се и званичн 
удија и ужасни осветник!“—</p> <p>После овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ај 
чбини на жртву приносе.</p> <p>За време овог десетогодишњег војевања и непрестаног проливања кр 
ошева жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовања, непрестанце с’ њима на бојишту  
обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који су одани били протународним 
оњао био ону велику важност, коју би из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде војни 
исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, које он није тражио нит ју је испрос 
едаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући от 
/> ће дипломатским сретствима принудити овог простака српског, да се Русији поклони.{S} Немогућ 
ројити олигархијску опозицију и оборити овог човека, који је доста незгодан правац заузео био,  
хмуда, који је са укоченим очима гледао овог србијанског простака, и видио се да је до крајност 
 опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која поч 
м пиште»!!! —</p> <p>Заплашити карактер овог рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њи 
а, која се односе на патриархални живот овог првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, кој 
/p> <p>Ђорђево раме малакса при погледу овог призора.{S} Окамењен — са упртим и укоченим очима  
вама и зеленим гранама.{S} На подножију овог земљаног престола, један простор беше обграђен за  
-турског парламента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је могао нар 
и јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n="70" /> <p>На цв 
 у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша 
 над срцем свога мужа, употребљавала да овога на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све с 
 он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште  
довно по један лебац удовици и сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, 
приповетку о «Краљевићу Марку,» како је овога клетва очина до тог срамног понижења довела, да ј 
и ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p> <p>Пре свега морамо о 
цити са себе ропске окове турске.{S} Из овога проистекоше све јаче завере и побуне у народу, до 
ри Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо дево 
диоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непријатељских покушаја, да Србе 
ши, употреби сву своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срб 
— „Деда! — неможе се опростити ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — одго 
 се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин по 
или.{S} Старе народне песме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане, сад  
гов „Милан.“ Горди и напрасити карактер овога, није лако снашао окове ропства.{S} Частољубиве м 
великог уплива имадоше на ратоборни дух овога народа; показаше му прстом на небо, где је наград 
бе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из  
, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба  
 жалостни поглед около себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошап 
рагу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S 
ем ране њихове.»</p> <p>Жене српске при овој народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S 
>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множи 
! — Ужасно је <pb n="54" /> помислити о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Ниј 
унутарњег и финанције сачињен.</p> <p>О овој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо речи 
но обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао би 
 своје непријатеље побеђивао — пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска а 
и напослетку уређење уставно, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него  
 које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували су неп 
аспаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег не 
 своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,» св 
 рачуне прегледати и народу јављати ји, оволика гомила неможе се сбог велики трошкова сваке год 
оји од столећа у ропству турском стоји, овом пространом и дубоком гробу, који гута све до света 
д што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а т 
 била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из ко 
воју марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеком путу, долазило је просто дете у додир и са 
ла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до  
ника, којим је речи ове изговорио, даде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважн 
им својим ђенералним штабом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи ју 
 стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степену власт има  
 није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратима, која силовито отвори 
 и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећ 
 каурину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем обичају, може се судити неоцењива важност п 
нећих мисли и - непрестано поступање по овом красном основу управе земаљске можда је и основ би 
јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју починила и под предвођењ 
 притворног простачења <pb n="183" /> у овом вешто израчунаном одговору, пута нашао ћутећки пре 
еца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за предметом своје  
тој земљи морало наново уређивати.{S} У овом делу унутрашњег уређења, Милош је уједанпут показа 
који су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу није <pb n="198" /> ништа народу свом саг 
лева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лукавство изневерило било и 
ило мени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите праведном захтеву његовом, ком не 
осланство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу игра, било је доцније  
еда, за једног најчудноватијег човека у овом столећу.</p> <p>Овим цифрастим говором Милош је би 
ности Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</p> <p>У самом Царигр 
, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда његових 
b n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> <p>„Његова молба се 
 господар искрено одржати жели и само у овом погледу желило је његово величанство, вама лично д 
мном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са ј 
Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару војном, који је слабо уређен био  
сто нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им н 
 непријатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош је показао највећу војничк 
њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бо 
е кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од самог претварања, пренемагања и бојазљивог пуз 
хмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачи 
рњену одржати, док седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити»  
ки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои  
ије и то само за један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласкавом учтивошћу портином, Милош није  
вају у себи демагогичка начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна 
окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима 
та!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одговору саме простоте, које се је Милош за чудо  
 бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме заробљеном народу куцало је једно родољубиво срце 
 помислити о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код 
ве власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао зем 
заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међу жив 
и десетка од усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; 
 Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у 
који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом кнезу: 
г разговора.{S} За <pb n="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком 
ицем на празник Васкресења Христова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за д 
се збива код других народа, поткрепљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде  
мљи својој материјалну независност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком  
 и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу п 
омогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p> < 
 дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жа 
ју саблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у п 
 на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колик 
ите и силне Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима 
 новост.{S} Омладина турска узносила је ову решителност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове 
тарешине српске, примиле су и освештале ову моралну снагу слабијег противу јачег; а два искрена 
једно извојевао народу и себи слободу и ову је земаљским законима народу осигурао.{S} Слава нек 
дним нападајем збуни.{S} Милош употреби ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих  
воје батерије запете држала, предупреди ову високу и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да 
затворити или насилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије и поверење нар 
 одан био своме народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт 
а кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину о 
ећим ускликом очајања изрекоше заклетву ову, преко прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ћ 
он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе под њено по 
 Уговори сад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за све  
да сва дела расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} Мало  
 „дај да изложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу револуције, одрубивши Милошу главу.... и да  
тране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог раз 
ош — «кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је М 
о је одлазак његов у званичним новинама оглашен био, да се склони од жалости, коју је народ за  
 ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и постао би изнова ро 
од на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете су његове по војнич 
одио далеко чувени паша видински Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљене су биле из самих  
бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мо 
рћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари Петроније певајући по обичају св 
знато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитат 
ници, а овде приспевши седоше сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окружне одређен 
ит и самовластан тешко је сносио икакво ограничење његове власти.{S} Милош је показао, да је у  
 ма да је Милош самовољно дозволио неко ограничење и саме његове врховне власти; и по томе лако 
је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било; то показују она мудра уређења, која је он 
 будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла, примила ме је 
ди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је ж 
 тим и овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол године најправијим начином разрјез 
еби.</p> <pb n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено им 
није била више као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска могла п 
— говораше он — «једна велика породица, од које сваки члан мора поњати своје интересе и морадне 
а, које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали.</p> <p>Непрестано водећи бригу, как 
хмуд — „било је предметом љуте критике, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљ 
вету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у  
топрв од године дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија пос 
 од мојих непријатеља и злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају себи моју врховн 
ад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од самог претварања, пренемагања и бојазљивог пузења, д 
ње пореза, који је већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> <p>«Један тренутак“ — р 
 отачаства.“</p> <p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са после 
јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су заклон, непрестано вичу 
 бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало <pb n="79" /> застану.{S} Бога 
отрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривено и нели 
и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати на штету обш 
димост.</p> <p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је  
ће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, д 
је судба његова зависила <pb n="114" /> од послушности према режењу дипломације.</p> <p>Из свег 
ави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања народа српског, зависила ј 
и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит икакав старјешин 
 српских јунака покупити и штампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народни 
тали грађански и војнички чиновници.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног уз 
 користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се  
те после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од но 
о благоволење — којег је он предметом — од стране његовог величанства императора свију Руса — п 
ије се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће  
 његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорила је она са 
омагаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паша београдски, где је бил 
њихових народа жеља породити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те си 
 да се народу даде времена, измирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више  
ног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су  
и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може пра 
ћи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о сво 
авилнији?»— одговорио:{S} Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а 
стојанству из сопствене побуде дао и да од послушности њихове, зависи будућа судба отачбине, и  
и да иде другој својој родбини: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске 
или и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морал 
лан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин у 
а, колико има народа, ни колико прихода од десетака и других струка; нит сам могао учинити нужн 
а Милошевог Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта свој 
ead> <p>Кнез Долгоруки видећи, да кнеза од Србије ничим застрашити није могао, да га приволе до 
</head> <p>Пљен народног престола кнеза од Србије Милоша — довршен је.{S} Питомац императорског 
чинивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, вис 
од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, народној скупштини на потврђење под 
 и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим условом, да Србија порти годишњи дан 
и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљ 
 једном рекао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико просторије, да би у себе  
су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт пре 
 ако се мислило задобити јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Овом прет 
ланика овамо послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште  
љења и уважавања.</p> <p>Путовање кнеза од Србије, жуборило је непрестано по сви мести, кроз ко 
ти полугосподарства свога принуди кнеза од Србије: «да промене своја најновија уређења, која са 
виком Ура!!! — означавају долазак кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно одело 
 мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После ових  
о било да доказују користи, које Србија од уплива руског имати може.</p> <p>Неки опет бољари ср 
вима гоњеним, била је јача и претежнија од важности оружја гонитељева, то су они добро знали! — 
кључено: „послати кнезу шест совјетника од стране умерене, који ће код њега израдити нека дозво 
е, овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука 
 ни казанскога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, 
ти нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надежде своје.{S} Дрвеним само зи 
оћи са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пришапнула му сјајни санак будућности, прок 
 противу јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједине се именом светог Јова 
апора мало одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће би 
е, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљеним и неприступним, те је он 
и <pb n="163" /> дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из и 
мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француске револуције, која је имала да це 
. по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавнијих епоха у српској историји.— Сад се већ о 
Дрвеним само зидом одељена и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели 
 у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити 
 његова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Стр 
илосница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијај 
вторити може оне знамените речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више доли само једног човека у Ц 
воме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и  
ражесну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb n="55" /> удаљена била.{S} У тој гомилици б 
био признат само за војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суг 
а спремна, да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је с 
ао се до самог смерног дворца господара од Србије и овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђор 
ежева признат био за врховног господара од Србије, Милош је наумио да неке поправке <pb n="111" 
м, једним словом праву намеру господара од Србије, само да отклони савршену покорност своју пре 
Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о  
24" /> <p>На знак један отворе се врата од колебе, неколико људи изведу једног очајног старца и 
ије.</p> <p>На једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог 
 салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Т 
 узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна д 
врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наставити своје војевање, а 
 Но почем наши свештеници несмеду ништа од свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг  
 Србијом опет завладали били, нови паша од Београда Солиман изда заповест, којом наређиваше: „д 
е!» клекне пред отца и замоли благослов од њега.... јатаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са 
нити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од каво су нам се дје 
том свршила:{S} Србија постала је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке, особито п 
о!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даљ 
Ето оваки су били основи устава српског од године 1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудно 
ити мораш што си убио Турчина... једног од наших мрских господара.{S} Слава и <pb n="15" /> хва 
остављена била после ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, д 
сване године плаћао, ослободио је народ од десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукав 
уговор какав направи, да утруђени народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од св 
ружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p 
е добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званич 
твом својим, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима њ 
 је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико се год 
И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена била...{S} 
 живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и њен 
стала, он је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако волит 
, била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су по 
и два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она је наск 
запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне растове Шумадије, пробијајући љу 
илош.</head> <p>Народ српски преотео је од Турака неки део своје земље и у народности својој на 
тити знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кнежева признат био за врховног господара од С 
певајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове би 
 плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оно 
најважнија наука, <pb n="35" /> коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака  
у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су 
аство своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене свирепств 
 и обичаје српске крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у  
 пристану на превод цариградски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да 
е је била столица управе Турске, добије од султана налог, да страховитом ајдучком вођи потајно  
} Фебруара 1835 год.— кнез Милош добије од султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастиј 
а у то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар од Србије,  
свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов 
лих својих.</p> <p>Ништа није жалосније од овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише  
Милошу разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власти полугоспод 
 небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори мирно де 
 настави Ђорђе даље, окренув се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно  
ња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица јој издава 
ста, после ове велике народне скупштине од 16.{S} Фебруара 1835 год.— кнез Милош добије од султ 
не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да има других владара у земљи  
ити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипломације, ма да је он једном в 
еријално добро стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни под 
напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обр 
очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Тур 
ата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кар 
дужност њихову повратити можете, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне см 
у услугу своју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са оним н 
 служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, војводе и војници пот 
непреодољивим препонама, провукли су се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању праве 
} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се храб 
 месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеског и  
бојишту била је јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељел 
ици са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са обе стра 
 које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевр 
ати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p> 
у и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуд 
својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље 
сто вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца после оца свога на престолу српском седио 
ени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби су мал 
тано сходно свог високог положаја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, погледе свију гл 
д, да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди сва постојећа званија, а међу тим ка 
> <head>XIV.</head> <head>Насљедни кнез од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Милош постао идо 
пустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ 
ош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где и  
уну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n 
жески престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </div> <pb n="110" /> < 
ког.</p> <p>Нестрпељивије и невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, п 
сиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле и од страха онемиле, читају у себи молитве, које се недад 
ро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> 
 шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> гониће св 
ки кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе послу 
увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка  
» прихвати речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу њ 
е:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — н 
пили били у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} Они су, што се пр 
 одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се је М 
ставити упутства, која само вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узви 
 ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом и 
равитељства на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове с 
 сваке сумње у образованости напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла им 
љи дали, јесте зајиста много слободнији од онога што га друге европске земље имају, а има и дру 
 ноже препородити спавајући народ, који од столећа у ропству турском стоји, овом пространом и д 
буну.</p> <p>Неки тајанствени дух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доб 
што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ак 
!“</p> <p>На овај предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој велико 
ба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобијени крајева, а две прве точке остале су дос 
рукама, коју су доцније великаши српски од њега преотели — али великаши српски Милана и у гроб  
дице своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже 
жртвовао живот свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Треба бити поштени пр 
 пишу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амнести 
 ни сијателства титула дата није, па ни од самих његових подајника, које он нигда увредио није. 
окрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без 
ине осигура, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у буд 
између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за кне 
 држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити једне самовољно п 
у себи моју врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — р 
це, који су били право и неправо гоњени од својих немилих господара.{S} Оптужени бегао је у ста 
да неки чланови владе моје, подговорени од мојих непријатеља и злим задахнути, од себе самог, м 
а, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи св 
 узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од ум 
дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та 
чним новинама оглашен био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање К 
ну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову д 
и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство 
отерати стадо и истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била  
ет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки воштили: био би на 
же знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових великих и доброчинећ 
 — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, да извидите невоље и да видите,  
пада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који су најспособнији и најчеститији, и к 
аше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривен 
ваки начин треба ова потварања одбацити од њега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа 
 то, да се одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, 
ерење високог уважења и благонаклоности од стране његовог величанства императора свију Руса». — 
 <p>Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дошао, да буде учасник братске скупштин 
зине унутарње <pb n="5" /> неодвисности од својих старих господара, и напослетку уређење уставн 
ли се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је важности то место, нареди да се одмах на њи 
еди на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похит 
е, рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдари 
арити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им 
зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> К 
ерног дворца господара од Србије и овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на тр 
 да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поста 
и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ј 
 договору с капетанима и судовима данак од три талира за пол године по имању сваког брата да по 
 условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300,000 турских пијастра плати, а дозволи да у Бео 
то као и остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом носио, 
<head>Милош</head> <p>Кнез Милош, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у По 
 праведне српске ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала своје обвезе 
реврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари Петроније певајући по обичају 
за од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа, понашање му  
 а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, које може свакоме влад 
ки опет бољари српски, повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и 
 Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држа 
им јуначтвом или ванредним пожртвовањем од стране Срба.</p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је  
 јединог Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, невера браћи својој бити, — побегли су 
ве те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те послали,»- рек 
тити се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним биткама добро застрашена била, и ко 
ра, који је сад постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерадосно по 
адава се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> 
а је матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставити, што пот 
 сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога једи 
: садржава дивизионог ђенерала с платом од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са платом  
ве знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb 
али.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчбу неких сила супрот 
ас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства кнежевског збаца, да 
о и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских бораца као  
аша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе навукао убијством јан 
их гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су  
а глас ове радосне вести, народ занешен од радости ишао је к ниском обиталишту српског господар 
ти, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе  
ика одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето њ 
и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема н 
робао...</p> <pb n="170" /> <p>Дело ово од особите је знатности, и било је за целу турску царев 
ујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле извр 
>„Гаде један!“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> <pb n="91"  
p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> < 
судару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Ср 
 државне, пошто је земљеделце ослободио од множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Нек 
 <p>Неописана је то дивота видити, како од свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту т 
метим да прави владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, 
> <pb n="95" /> <p>«Нека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из по 
бијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљ 
 већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. <pb n="205" /> година, потпише га у име оца свог 
ни само заборавите, то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као м 
и независите <pb n="185" /> једино само од порте, незаборавите, да је Русија довољно јака и да  
ужњима.</p> <p>Намесници — који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и  
----</p> <p>Овде је сад сљедовало једно од оних немилих призора, којем је немогуће пером израза 
/p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. године писано, из једног села окрж 
 ово правитељство, постављено и уређено од једног простог сељака, који ни писати незна, то се з 
и није био совјетом закључен, но једино од попечитеља унутарњег и финанције сачињен.</p> <p>О о 
е лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те нехтедо 
у се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерн 
има, који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb 
евања и непрестаног проливања крви и то од 1796. — 1800. год. прост један војник, за ког се пре 
 да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили непријате 
/p> <p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се н 
једног јутра попела на књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини вл 
јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је употребити јошт једино сретство, кој 
а књежевине своје, сећао се је господар од Србије; оних пријатних утисака, и оног меланхоличког 
{S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се, да умни развитат свога народа унап 
ултана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђен на месту високом које заузима, 
а слободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколиц 
, што је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и опра 
м те именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци 
{S} Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат од целог народа за врховну правитељствену главу.</p> <p 
 не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb n="60"  
/p> <p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут,  
 ступити у Србију заробљену, и први пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, који је на с 
ослужи:{S} Његова звезда почела је јошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све већма и 
о, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је у 
ве разговоре водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне песме,  
д свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12 година поверавао је двадесетогодишњи младић све с 
="155" /> које он у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчу 
та наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од Поцерја, најпоузданије војводе ајдучке, Станоје Глав 
их у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг у свој 
у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним војвод 
<pb n="96" /> Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне војводе 
 било, лично изразити славе-пуном кнезу од Србије своја висока осећања, којима је он према њему 
глас: «на оружје!» — потресао је Србију од једног краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе 
p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога ст 
родитеља.{S} Но гостопримство Петронију од пријатеља указано, доводи ове у опасност и без да ње 
егао у Аустрију, да заклони главу своју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, 
а, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени великим губитко 
воме народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје ру 
главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу  
еде добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — у 
тресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од ових ратника  
апочне извршивати заповести, које су му од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече с 
змишљавао о предлозима онима који су му од дивана предложени били.{S} Руско посланство које се  
је ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p> <pb n="212" /> <p>Тугујући горко н 
ладара.{S} Милош тим делом добије круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони 
пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка, поврати му његово оружје, говорећи му ум 
 које је истог вечера сретном господару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном уч 
ска, посланик је руски поднео господару од Србије: «уверење високог уважења и благонаклоности о 
 важан нападај потребовао општу потпору од свих савезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Срб 
е ропства.{S} Частољубиве мисли њега су од свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12 година п 
, особито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас ме 
з Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријатељи примани били у села; се 
род остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени б 
јгоре било, нису добивале никакву плату од својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом 
да.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су под неограниченом влашћу с 
 /> ударили, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођ 
олзу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога човека, кои ради од јутра до 
расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} В 
 <pb n="39" /> Србијом владала, није их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она  
 јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки с 
отражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примит 
тави он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?»  
ћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор српски, застан 
одважности у себи.</p> <pb n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, пост 
 забуне и очајања.</p> <pb n="13" /> <p>Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S}  
ша, страшило раје.</p> <pb n="93" /> <p>Од толиких скоро неверојатних призора, који су узор срп 
 и судбу — Србије.</p> <pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отиш 
 од проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођ 
х, свима без разлике предложити.</p> <p>Од Крагујевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к р 
у на корист народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кнежева признат био за в 
као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био 
, окренув се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удов 
 иначе, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње 
зати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку посла 
 пролазило одвећ весело у светковинама, одавању и примању поклона савезнику Турске.{S} Но Милош 
достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне ла 
веду остатак топничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p 
еме.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једног од  
 може одлазити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да то ради 
о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одв 
за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јак 
 <p>«Отац!» — рече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду 
да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили с 
ђер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но једна слава н 
ане и неколико корака учинивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад ч 
љника, па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак одбијајући ову навалу од се 
етрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим  
искушења било је чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправде, к 
ији једну странку, која је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао бољарима сво 
тити, да Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и 
и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те 
 собом испитамо и расправимо, пошто смо одани један другом и у најискренијем поверењу.»</p> <p> 
 употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, п 
 средине овог прогони палигоре, који су одани били протународним интересима и да их замене људи 
 основа надати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи о 
а мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скр 
 натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом 
а и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да треба заузета 
ма, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p> </div> <pb n="208" /> <div type="chapter"  
 да утруђени народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних жртава 
чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи оним 
.{S} На сваки начин треба ова потварања одбацити од њега и ваља предпоставити, да Милош који је 
њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од п 
лази и да турске нападаје <pb n="61" /> одбија, па незнајући како да превласти совјета на пут с 
нским срцем одан био своме народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да њ 
 Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, невера браћи својој бити, — побегли су у Аустр 
мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рањено  
ово оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима своји 
 са запетом шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колико су српски редови прорешетани у тол 
има побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим 
 крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица, која је з 
н између жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило није.</p> <p 
ош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S} А зато ни 
о је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приб 
своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да му је наметн 
во ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори мирно девојка, па истргнувши из кори 
им родољубљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважавајући та  
одну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је баш народ з 
 годину живота свога навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да од све туг 
ражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди  
ад совјетницима младога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом з 
нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је одважна жена произвела, отвори сад изглед за победу неу 
ог искушења морају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су п 
м, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба детета загрле мајку своју, која је  
јич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одважно.</p> <p>— „Тешко мени жалосници! повиче обнезна 
> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десн 
» — одговори му овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме да 
и у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и п 
Србију.</p> <pb n="64" /> <p>Сад султан одважно пође да са големом Србију брзо прегази и покори 
младости засади у деци отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој отв 
ору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ пр 
{S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну одважност, коју перо није у стању описати.</p> <p>Сад с 
урску, стога је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом.{S} Приповедао му је о јунацима с 
оспоштине, грозне добродетељи, нечувене одважности и невиђене слабоштине.{S} За човека овог, ко 
ему једином могао си наћи пожртвовања и одважности за отачбину.</p> <p>Године 1812. и 1813. нис 
нда треба имати бар толико искрености и одважности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Н 
ело ово, велике пристојности а уједно и одважности увредило је и једног посланика, који је сљед 
Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <pb n="92" /> <p>Од оног дана, о 
је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, р 
на.{S} Има случајева, где се смелошћу и одважношћу већма користи човек него претераном опрезнош 
у челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана 
езина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да  
асти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике силе, које шире своја снажна 
то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорством свога вазала противу њих.. 
рам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналицу, као што 
саопштавано било.{S} Време је пролазило одвећ весело у светковинама, одавању и примању поклона  
о, опхођење просто а никад подло, често одвећ достојанствено.{S} Чело му је отворено, поглед ст 
а демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро прими 
дна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве  
љене биле јошт пре неколико година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад 
купе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на сва питања, која се на њега управљају, изла 
а простак српски <pb n="128" /> доскаче одговарањем својим ученим дипломатама и лукавством свој 
 широко чело, замишљен и озбиљан поглед одговарао је потпуно његовом телесном саставу.{S} Био ј 
вараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотребленије, које би се у дј 
добреније.{S} И попечитељи и совјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће  
184" /> <p>Овај нешто подсмехом смешани одговор збуни мало отменог посланика.{S} Он је мислио,  
ред на султана, да неразуме овај прости одговор Милошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како данас  
е осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев горди дипломата разљути и почне другим  
е!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су 
 и ужасни осветник!“—</p> <p>После овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучко 
љено било Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се бори 
кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S 
> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал због моје љутине нисам веш 
или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p> <pb n="95" /> <p>«Нека дакле некол 
</p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и о 
зима претстану.</p> <p>«Допустити што?» одговори Милош «допустити сваком захтеву партаје руско- 
г сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио 
е другог превластити.</p> <p>«Кнеже!» — одговори Султан са гласом врло ублаженим: «Устав, који  
 Махмуд осети удар. —</p> <p>«Кнеже!» — одговори он живо - „ваша установлења имају у себи таков 
 <p>«Дођите сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разј 
ам невешт и неумем земљом управљати!» — одговори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом 
 животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба детета загрле мајку св 
у своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!» — одговори му овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На  
ди разумевају под престолним говором» — одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урад 
—</p> <p>«Предмет је овај врло важан» — одговори султан — «о њему није се могло радити преко др 
ога века, који изда своје отачаство!“ — одговори Милош заданут неком непоњатном силом. —</p> </ 
«Господине! ја неотимам ничију власт“ — одговори хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни о 
 сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово писмо:< 
 оружје!» повика народ.</p> <p>„Браћо!“ одговори Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите пр 
тац, ја сам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одважно.</p> <p>— „Тешко мени жалосници! 
екоје људе један човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са 
лош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њ 
ти, устане колики је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама м 
одсмевајућим се простачењем.</p> <p>Ови одговори донешени совјету доведу га у највећу забуну.{S 
т бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености доводити: скоро ћемо наступити  
е од насиља њихова сачувати и одбравити одговори мирно девојка, па истргнувши из корица нож, ко 
ателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то  
одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног благдана, виђали су га 
да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм св 
 похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу пока 
е задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="161" /> < 
ош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене остају вазда жене, п 
Руса». —</p> <p>На које поклонење Милош одговори: «да он себи за највећу част држи, то изванред 
овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем величанству - - - - ви сте ми одузели и 
, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, који су му саветов 
који је од та два превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако волите да од порте зависите онда је б 
, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће из општег уверења и особитог  
ретном господару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом више н 
p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одговору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n= 
<pb n="183" /> у овом вешто израчунаном одговору, пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим  
теља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо прим 
 буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> </div> <pb n="150" /> <div type="chapter" xm 
p>1.{S} Устројење министарства у четири оделења: унутарње, правосудно, финанциско и инострано.{ 
и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мо 
осио своје обично народно <pb n="50" /> одело, његову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховно 
арости, несме носити више народно своје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, с 
о добро расположен.{S} Лепо пак народно одело, даје овим учесталим гомилама, особиту дражест.</ 
— Милоша, који обучен у дивотно народно одело у средину <pb n="137" /> народа са женом и децом  
тању учинити, да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он  
ђе, прости Србијанац у своме простачком оделу, чињаше се да својом вољом над свима влада и запо 
 ма да је био насликан у своме народном оделу, које до смрти своје нигда није оставио био.</p>  
ештеник величанственог изгледа у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на св 
ње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и растављена од сина свог, бдила је она неуморн 
одног свештенства нашао је у томе јаког одзива, њиховим <pb n="78" /> настојавањем и њиховом по 
анак Кара-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је  
ј драми српској, која је после у Србији одигравана:</p> <p>Почасно обновлење совјета било је ве 
у обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може  
иора, који се у Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњост 
ог, који је 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавнијих епоха у српској ис 
оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ова буде одма и извршена. < 
 бојак били.</p> <p>После једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов пред 
а за другога, само да би јавну неправду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је ју 
су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, а умерени закони ред ствари успоставили.</p> 
 од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривено и нелицемјерно писмено мњеније, јесте ли задо 
 је ишао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која с 
 ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је подстакло овако у 
, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело Милошево, ди 
ише на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би разјарени српски в 
лава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка, поврати му његово оружје, го 
које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог ниј 
Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новинама оглашен био, да се с 
</p> <p>Крајње је време наступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало свој  
показивали.{S} Народ је руљом у хајдуке одлазио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1879 
у руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немој више з 
бригу, како би простоме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељс 
p> <p>Тане управљено у главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и  
: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели  
} Њега је поред храбрости своје особито одликовала бистроћа ума његова.</p> <pb n="47" /> <p>Ве 
</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали Милошев рад, само неки незад 
лош улио, султан га је почастио таковим одличијама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена 
 свему договори учињени, порта прими са одличном пристојношћу захтјеве, које јој је Србија пред 
ног <pb n="112" /> уговора.{S} Милош по одличном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, да 
је међу њима само какови пролом спазио, одма је то на своју корист употребио, секао их је као р 
</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, ком је он мило 
ве одказао!» —</p> <p>Заповест ова буде одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужас 
ему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу п 
лада једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благо 
 си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад робиња уста 
ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На 
а тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора какав вешт и н 
дања и свеопштег љубопитства, ово је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и смерног 
овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде војнички савет искупити и ово објави свима во 
а и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да 
 устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то с 
о се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, 
оји је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна опколи, те  
припадају.“ — Ова откривења и лукавства одмах <pb n="195" /> су по народу расута била, а и прим 
није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она 
машила <pb n="115" /> била.{S} Милош је одмах спочетка владе своје потпомагао овај први извор б 
сећаје свог господара императора, почне одмах с почетка, ал издалека бројати све велике услуге, 
акве је важности то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, д 
> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали с 
и су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима поруче и заишту 
 више војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде поискану поштену и 
доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах народну скупштину сазвати и поднесе јој на одобре 
нце под оружјем налазити се, није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са 
ечити рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг заробљене жене и старао се, да им се никак 
 гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка, поврати му његово оруж 
«Како сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје подворење учинити кнезу Мијајлу 
тарешине, који уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују и благајном општ 
оју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са оним народима, ко 
он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео изучавати на изус 
их војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио не 
стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на сва питања, кој 
ми на <pb n="4" /> такова дела, која се односе на патриархални живот овог првобитног народа.{S} 
лучају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турском мојим полугоспо 
 извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{ 
рене биле, те је почео поњати грађанске одношаје јавног права свога и стога је, видећи се слобо 
совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали Милошев рад, само неки незадовољници у совје 
p>Ово његово решење нису сви совјетници одобравали.{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи с 
ти; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрекавање својих попечитеља, М 
етници разсматрати и мени предлагати на одобреније.{S} И попечитељи и совјетници одговараће и к 
 показати, то настави он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — Но његово 
</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је 
одну скупштину сазвати и поднесе јој на одобрење <pb n="127" /> Ферман, којим је порта даровала 
инити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред з 
ве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свиколици доста времена и мис 
 на олтар народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После неко 
арод, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане  
мешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, па ко се у 
г часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо 
страшимо на сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, измеђ 
ати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош намери да код високе порте изра 
 од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задовољавао као по 
у битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је један једини човек б 
 бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p> < 
ћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело Милошево, дирнуло ј 
која је за коњанике и депутирце окружне одређена.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови,  
 момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»< 
во и његове породице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове велике трошко 
зи, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одређено место дође, седне на столицу, око њега разни д 
 Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора своје власти и да је готов у свако доба о 
тва окаљано било!“</p> <p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Курши 
јем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над совјетницима младога кнеза.{S} Он 
 једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати престол ономе, кога народ зове својим оцем, то  
 милосници, немогући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично су севале.</p> <p>Љу 
м вашу власт, коју мој господар искрено одржати жели и само у овом погледу желило је његово вел 
ви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" 
у је уверени будите све дотле неокрњену одржати, док седео будем на месту овом, које ми је наро 
дари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама приметити, да околн 
а бојном пољу после победе сваку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, 
јвећа кукавица оставља отачаство своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их 
 демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за н 
="108" /> у прах ову грдобу револуције, одрубивши Милошу главу.... и да пошаљемо ово знамење су 
ка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере прег 
е по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и она 
које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи тру 
 земаљским.{S} Народу српском ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски тру 
како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлад 
 његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надежде своје.{S} Дрвен 
је и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити једне самовољно промјенити, без договор 
, да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог бранитела.< 
рим вашем величанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и 
мећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благородно дао.</p> <p>Сваки ј 
ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти  
са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, да се њ 
 им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека зн 
е га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацајући свој жалостни поглед около себе.</p 
ије, но једно је само пред очима било — одупрети се сили тираније, те збацити са себе ропске ок 
ва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n="199" /> се височајшем оном закључку, да с 
ике српске немилице давили и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозн 
 се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паша београдски, где је била столица управ 
анас, од које би може бити, сутра морао одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све др 
ма на ове нове доказе напред ступајућег одушевлења, противу овладе глупог сујевјерја, које је к 
раздори све већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад 
 <pb n="154" /> уједно издаје храброст, одушевлење и сладост, но преко тог свега изражава оно и 
диле, подстакнуше сада у народу највеће одушевлење и радост које му је давало уверење да тако н 
тати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је речи ове изговорио, дад 
руги вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу с 
 њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слаб 
ио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушевлењем —„да неки чланови владе моје, подговорени о 
магати!» —</p> <p>Са великим ускликом и одушевлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме  
језик преведене и код Немаца са великим одушевлењем примљене.{S} Бечке новине упознале су ово д 
 такову песму отпевао Милош, у највећем одушевлењу занешен <pb n="32" /> повиче: „Та и ја једно 
прси непријатељу.{S} На оружје!!</p> <p>Одушевљен усклик предусрете речи ове.</p> <p>„На оружје 
>Непрестано уз престо сина свог стојећи одушевљена Љубица, која је дубоком проницавошћу у траг  
n="74" /> бије, он подпаљује ватреним и одушевљеним речма срца народна, за свето подузеће и веч 
ана, негда његових господара.{S} У оном одушевљеном полету, кад га је народ весело усклицима по 
це српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвеституру и право, ко 
у врвити гомиле, које су задахнуте биле одушевљењем.</p> <p>Свештеници, који великог уплива има 
гу црквеном и <pb n="75" /> са највећим одушевљењем благослови пред њим стојећи наоружани народ 
слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После неколико часова роди с 
сти судбу Србије.»</p> <p>Љубица дубоко ожалошћена речима овим баци дубоки и жалосни поглед на  
/p> <p>Милошево широко чело, замишљен и озбиљан поглед одговарао је потпуно његовом телесном са 
вом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Тур 
ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљно држање народа узнемирило је совјетнике.{S} У пр 
и отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљну бригу силама, које су признале полунезависиост  
помешана са неописаним узвиком Ура!!! — означавају долазак кнеза од Србије — Милоша, који обуче 
живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу српског оружја.{S} Малени простор ове књи 
то је у земљопису једва са малом тачком означена била, није нико знао, нити се ко бринуо да зна 
S} Његово смежурано лице са цртама јако означеним, показиваху решителност и храброст његову.</p 
 његову слику, која беше са цртама јако означеним, погледа страховитог и високог чела, које га  
стиру, да место ово које је њему случај означио није за њега? — или је можда, занешен и усхићен 
Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њ 
ер би име моје вечитим срамом неверства окаљано било!“</p> <p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему  
ме малакса при погледу овог призора.{S} Окамењен — са упртим и укоченим очима гледао је он у зе 
дљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу несретника  
 куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је заставама народње боје, цвећем и зеленим гра 
 је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају  
не ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчек 
д 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању праведне српске ствари, Србија је ипак од свој 
 одређено место дође, седне на столицу, око њега разни државници, који су за њим дошли.{S} Посл 
видити.{S} Она је под разним изговорима око границе путовала, да народу крстоносну војну против 
/p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац П 
 његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ бил 
што су по неколико усташа на своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђ 
или тираније, те збацити са себе ропске окове турске.{S} Из овога проистекоше све јаче завере и 
расити карактер овога, није лако снашао окове ропства.{S} Частољубиве мисли њега су од свију ст 
 Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем гово 
S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p>У унутрашњости Бугарске и брег 
, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бела као 
ети султан.</p> <p>Но Милош без икаквог околишења настави даље:</p> <p>„Ваше величанство! — у и 
пукао био, Махмуд сад престане износити околишење и лукавство политичко на узор човеку најлукав 
тим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њи 
Ја се видим принуђен вама приметити, да околне силе а нарочито пак покровитељствујућа сила Срби 
ка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине околне силе може бити жалише за губитком своје власти,  
отом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што то 
> <head>Сплетка страних сила.</head> <p>Околне силе нису биле позване да прегледе устав, који ј 
стима, по рогљевима улица, по зборовима около цркава и манастира, скупљао се је народ около гус 
 ових како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краљевског брежуљка.</p> <p>Дванај 
дупре се, бацајући свој жалостни поглед около себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хо 
цркава и манастира, скупљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8" /> бесконачним песма 
својој ниској колеби; жене су лан преле около једног стола, над којим је тињао жижак, што је о  
 на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га  
ђење преотме.</p> <p>Сместа искупише се около њега људи, који су народ на побуну и устанак наве 
 к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окружне о 
јвећим гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> < 
и твоје дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који 
ти) <pb n="216" /> имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прора 
 —</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш 
бра 1844. године писано, из једног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала с 
е.</p> <p>Она дивоте пуна равница, која окружава малу варош Крагујевац, била је опредељена за о 
Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; 
јако израженим, које су дуге црне власи окружавале, његово угрожателно чело, страховити поглед, 
 књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен својим најглавнијим великодостојницима, на вели 
и што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет 
>А скупивши се сад овако торжествено, и окружен и опет членовима прељубезне моје фамилије, прео 
ити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да 
има је старешина био кнез.{S} Свако пак окружије имало је једног началника, који је са правитељ 
о и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца, била је у 
 <p>6.{S} Земља цела подељена је на 17. окружја; већа окружја подчињена су начеонику <pb n="173 
p> <p>Цела земља подељена је била на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај број на 17.{S} Н 
лободна Србија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n="136" /> Србина 
а цела подељена је на 17. окружја; већа окружја подчињена су начеонику <pb n="173" /> пуковнику 
и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривено и нелицемјерно п 
} Они су имали под собом једно или више окружја, признавајући над собом врховну власт Кара-Ђорђ 
pb n="60" /> било.{S} Ове совјетнике су окружја бирала, потврда избора ових била је у рукама Ка 
ограде, која је за коњанике и депутирце окружне одређена.{S} Ови су званично позвати, а то су к 
има нашим, членовима судова, капетанима окружним, главним кметовима народа Серпскога и вишим ду 
Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. године писано, из једног села окржја Краг 
ђује радине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на св 
.{S} Ако је свети пламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајав 
 којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима својима подузећима поступао са ва 
мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једино 
«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је е 
начивању мира, није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне сву своју с 
ећ лако било да пронађу пута, устројити олигархијску опозицију и оборити овог човека, који је д 
чно народно <pb n="50" /> одело, његову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховног господара Ср 
 јарости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> 
 што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </div> <pb n="10" /> <div type="chapter" xm 
има његових родитеља, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да народ јед 
ио је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај позна 
већ предали душу своју <pb n="76" /> на олтар народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим о 
личанственог изгледа у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околиц 
бине!“—</p> <p>После ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и < 
, саједине се именом светог Јована пред олтарем божијим и назову се „побратими.“ Ово својевољно 
Множина воштаних свећа гору пред светим олтарем, те осветљавају победоносно оружије, заставе и  
 се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, да осветничко оружје дотле <pb n="43" /> неће и 
бији верне обрасце обичаја из библије и Омира.</p> <pb n="29" /> <p>Старији син Милошев звао се 
 целу турску царевину велика новост.{S} Омладина турска узносила је ову решителност Махмуда, пљ 
> <p>Оваким је духом задахнута била сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худ 
оследње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови боли почну  
авина Турска у Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи 
 је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића: «који је од та два превода прав 
дије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повр 
и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољства, која савршено доз 
можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљује ватреним и одушевљеним речма срца народна, 
дине, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљао је своја напада 
 црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њега био, јер у ње 
и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима својима подузећима поступао са важношћу и п 
у они што супрот воље његове закључили, он је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу 
овог пута хтео издајицама да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је то за по 
 није на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да 
, гди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана уведен по постојећим обредима и тек  
оме, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пеш 
</p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у о 
<pb n="206" /> је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што ј 
 ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори. 
 дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренута 
кнежевског <pb n="172" /> представника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} М 
г нанесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадн 
је хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>Н 
ан остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог  
 стопу за стопом борио — <pb n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског  
сао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власт 
 непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и зап 
ва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће из општег уверењ 
век живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није д 
једу над совјетницима младога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совј 
што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је  
 после ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор он 
дговор збуни мало отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским  
 способан за довршење народног дела.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек у целој  
стране потпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њег 
у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драго 
еђу њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S 
н био, да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благо 
мо за војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суграђанима изгуб 
, као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорством свога вазала про 
дајника, које он нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај 
м по стази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитањ 
агања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се 
заштите на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p 
 на унутарње уређење земље обраћати.{S} Он није хотео да земљом управља по начину „<foreign xml 
 младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независности и слоб 
га љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у род 
а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> жељама нашима на путу, мисм 
рђево протекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки  
знесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је гд 
исине са осталим народима европским.{S} Он као глава народа свога имао је пред очима само интер 
шака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је л 
Милош није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему  
чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене свирепству разјарених победитеља 
ређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао народу и себи слободу 
 јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p> <pb n="212"  
еоска деца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чу 
 која су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти као подчасник, и т 
 и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње канцеларијске, но и 
оца свога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу совјета, свештенства и апелације није м 
 је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и д 
ара Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати,  
де ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својом хладноћом дад 
о било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине 
 другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде 
<p>Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржават 
вршену покорност своју према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове у 
а очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> пиштољ 
а је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Срби 
 жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша  
та: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи до 
.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, 
и, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне 
а совјета и совјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који су најспос 
 је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пр 
>Једва једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења велике силе, неможе и није у стању о 
евати, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између се 
 тог, може ваше величанство увидити, да он не може никог другог интересовати, до нас саме.</p>  
 једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, који би ње 
е подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности и 
ове, зависи будућа судба отачбине, и да он остављајући на престолу сина свог и супругу своју, к 
би подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћује 
p>На које поклонење Милош одговори: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благоволење 
де тако!....{S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати 
 је сретство за измирити све“ — придода он са подсмевајућим се простачењем.</p> <p>Ови одговори 
частво, Слобода!“</p> <p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено че 
 а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Но св 
тиву њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кри 
о, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близ 
а сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином с 
и, доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах народну скупштину сазвати и поднесе јој на одо 
о.{S} Добра она, која <pb n="131" /> је он као владар народу своме учинио, кад би овде исписива 
, како са престола силази онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење ужи 
се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош  
 вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благ 
амовоље јевропске дипломације, ма да је он једном већ признао <pb n="124" /> полу господарство  
о срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три 
о прођоше неколико магновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb n="58" /> <p>Напосле 
сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» 
оје даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском достојанству из сопствене побу 
S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S}  
едоке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, где почивају кости њего 
 то показују она мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојев 
е непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предуср 
 Србије своја висока осећања, којима је он према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ пр 
неки незадовољници у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су н 
и, то изванредно благоволење — којег је он предметом — од стране његовог величанства императора 
дости у грубом занимању пастира, где је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад д 
његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста 
ма Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb n=" 
 на крају оних списа подписује, које је он спремао, да народ свој подигне на један степен висин 
стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио народној скупштини, која је по његовој запов 
е красног светског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, 
о и велике <pb n="48" /> услуге које је он отачбини својој првим даном побуне српске учинио, из 
и.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју и неја 
 јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је задобиве 
 људских удаљеним и неприступним, те је он ту често проводио читаве седмице, а често проживео ј 
а није требао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога  
м проста земљеделца задовољити, нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне  
...{S} Но својим наравним проницањем је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из ово 
е пута при искреном разговору, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често упл 
ог сараните поред оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ова буде  
 Светлошћу науке и изображења требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно пр 
ремена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за 16. новембра 1835. 
 уважавајући та предања народња, дао је он све старе преповетке и народне песме, које су славил 
 — са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Т 
ободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, да  
жи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богат 
 ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима својима, да ће народ самном бити и да ће 
 залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «извор и узрок толикој  
 Као млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских бораца као прост војник и ради пока 
/p> <p>Неколико тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је кл 
им собом, у једном магновењу схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Ш 
гледања и свеопштег љубопитства, ово је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и смер 
вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магно 
p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам ка 
 туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, који су му саветовали да бежи — 
 Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш во 
ста где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући из гласа  
> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и стар 
иких услуга отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша. 
ром покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Његова потајна моћ 
о је почивао на младој девојци, коју је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког ду 
ице, падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас вој 
 десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним  
 и извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да о 
ао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни госп 
рпског придобити за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Ми 
а у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим ј 
рса његова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином 
 па ни од самих његових подајника, које он нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и од сам 
 ће задобити из овог приближавања, које он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару 
беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сам 
 високог поштовања, <pb n="155" /> које он у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно  
м овим душама, који се Богу моле казује он: „да живот српских жена није ништа друго до вечита ж 
 звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег 
 у руци својој непомично држао, подигне он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим ду 
и проклетог српског предводитеља; рекне он: „дај да изложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу р 
добро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у  
 општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било 
у: </p> <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви независите <pb n="185"  
оме управљао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са природом људи и ствари. 
ито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце пад 
јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, где би г 
Русија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. —</p> <p>Н 
сопственог трошка, непрестано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које 
азвитат свога народа унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи сво 
ин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сак 
кама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег разговора.{S} За <pb n="7"  
ерењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христос  
рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за врем 
роду у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам в 
но — Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору  
еговом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже,  
е бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу 
рећом, вешто удешеним плановима, отпоче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српско 
 поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушевлењем —„да неки чланови владе моје, подгово 
 утврдити.</p> <p>„Народ је“ — говораше он — «једна велика породица, од које сваки члан мора по 
p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје подворење учинити кнезу М 
реко искрених својих пријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који је 
здржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела  
.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим сељацима довољно чувен и рад 
 и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са к 
 свирепству разјарених победитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="6 
ош није био у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после 
теља, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да народ један тако дуго мож 
, чега се у разговору придржавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се у  
ло Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу д 
ванредног јуначства на Ужици, постаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храбрости  
ов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами српс 
ећ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов ж 
тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвисио  
гу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу свој 
поверење спроћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p> <pb n="153 
њему остави само назови власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парламента.</ 
ена на ову опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми с 
личило срчбу своју показати, то настави он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате  
 светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спус 
е на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и он 
к нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих  
 и <pb n="62" /> совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје инт 
сети удар. —</p> <p>«Кнеже!» — одговори он живо - „ваша установлења имају у себи такове основе, 
 и неумем земљом управљати!» — одговори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветова 
г: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово писмо:</p> <quot 
он већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се 
ављен био на Султана, а затим проговори он гласом громким, које перо није у стању описати.</p>  
> настојавањем и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем на пра 
 <p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, 
и.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан  
 образованости напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарнико 
тренутак Милош је требао употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који 
има и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиг 
н је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је 
у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом самим; своју је задаћу  
ацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, ре 
а Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у  
род српски оно злоупотребити могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држи 
 његово лукавство изневерило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из овог с 
— народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам  
делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Н 
те, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме 
у у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију 
 је један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред  
правди пиштећег, народа створи, онда му он на углед ставља престол илити најужаснију смрт.</p>  
 власт над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо 
аства његова истерало, удивљење.</p> <p>Он је заиста, тако радећи имао велика основа за своју п 
ти власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније бл 
са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју,  
е тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне п 
вке довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим непријатељима расплодила.</p> 
и је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Србијанци, видила је 
е испуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу сваке своје личне опасности, са отважнош 
јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом прим 
цело време Милошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрош 
ла. —</p> <p>У тешком робовању турском, она је свако сретство, које јој је давало прилику да го 
 постављати кнежеве, да земљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно 
рпске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом на страшноме месту постојати и 
ружје <pb n="201" /> противу нас узела; она мора сачувати онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се  
ош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе 
грала, примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао,  
помажући устанак Бугара, <pb n="221" /> она излаже очитој пропасти судбу Србије.»</p> <p>Љубица 
онито стешњава јавну слободу народа.{S} Она га оптужује тајно, да сваким даном злоупотребљава в 
рена, поља осветом турском потрвена.{S} Она није могла дуго преживити два своја изгубљена чеда, 
 ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенито, понудил 
а места, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно позориште изабрал 
овога на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заве 
арактер овог рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове пристајала, да се не меша н 
да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је м 
ни, њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима око границе путовала, да н 
 нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика свог у Србију по 
ешке жалости за њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек пе 
постало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, 
 њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.< 
 Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толи 
ију видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао ј 
 уравнате, за коначну народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута н 
и у свези сачињавају јевропску Турску — она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихо 
езависност, ипак су им бар оставили сва она места која су они отели и дозволили су им, да се он 
е потпомаже; свакако пак извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној 
 да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власти полугосподарства свога при 
 у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипломације,  
једна дужност да ју испуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам ра 
ца свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над совјетницима младога кнеза.{S} Он се од 
вих бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је  
неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отвор 
за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n="131" /> је он као владар народу своме  
 халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излагала за другога, само да би ј 
ући другчије Милоша себи подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му  
јлове министре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад  
, није престајала њега уверавати; да је она задобила право на вечну његову неблагодарност, а то 
у велику отачастољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смут 
а у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је наручено било да доказују ко 
се отачбину.{S} Поткупљивањем добила је она већину присталица својих у совјету.{S} Они совјетни 
ена и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца ње 
а сабље турске.» Ове речи изговорила је она са највећом разјареношћу и чуством пуним осветољубљ 
невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, под којим је цео народ српски 
, која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи 
им, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Непрестано настојавајући да  
мо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабријих војника — видили  
гда десна рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем указала — велике су.{S} Сваки је живи 
њи Љубици пребацити оне побуне, које је она више пута потстицала на своју сопствену опасност, д 
ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистателном портом заклучила — савесно испуњава 
 <p>Чувствена жестина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење — престане 
власти владаоцу остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејати, међ 
ни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћанства у  
јхрабријих војника — видили смо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са образо 
илоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој неза 
е тим њој право оно место означио, које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није прили 
<p>„Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, 
м.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“ —</p> <pb n="8 
нем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељс 
шао....</p> <p>«Један тренутак“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете д 
" /> <p>Руке своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз ј 
чени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом м 
те смућеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече 
дар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је др 
устрашивог бранитела.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити 
одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерно у 
ва милосница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и М 
 она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, би 
тка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он з 
 још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у жи 
ог духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне тр 
тнајсту годину живота свога навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да од  
змакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, и ми 
ваки је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако, ка 
 поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, које је само једној кње 
Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства д 
 Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних  
и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би  
д си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, 
мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба детета загрле мајку своју, која 
ва потраживања њезина прибравши, створи она у Србији једну странку, која је Русији слепо одана  
 свога!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она, да како Милан умре — ови људи на престол позову др 
и може.</p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону 
{S} Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем  
упрот паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, који 
авила, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара престола оца свога!“ —  
ора претерати, то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе 
и, зајиста је огромно било; то показују она мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он ј 
да сваки у њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, која окружава малу варош Крагу 
 уздисајем испусти и душу своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се 
 чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије  
на је: но простак српски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за само његово незн 
ужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{S}  
ри.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству буде 
чанство» — гласило је писмо — «сматраће онај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозв 
к чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb n="147" 
нокрвно гледао, како са престола силази онај, кога је он поставио, и који је за сво време његов 
/> противу нас узела; она мора сачувати онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу 
обуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, сумор 
ен број Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих уд 
гло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби повукао корист, из 
пређе били.... мој је узвишени господар онај: ком имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви 
да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрати има,  
била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво господарство совјета, и то совјета оног 
ди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90" /> <p 
 кои би нам руководили државним дјелима онако; као што се руководе европејске државе.{S} Све ов 
имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По овим те 
оја ће сваки Србин уживати, пространо и онако описана и разграната, како ји само човечество пре 
допуштала, да овако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи 
 који на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </div>  
илош Обреновић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје  
авнимо са осталим изображеним народима, онда ћемо видити, какву хвалу заслужује тај народ пред  
 може признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искрености и одважности; да 
 тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Прок 
ољи и неправди пиштећег, народа створи, онда му он на углед ставља престол илити најужаснију см 
казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић к 
ничарског аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у т 
роју и на главној скупштини састали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у п 
 очајаваш о будућности твоје отачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да  
е, коју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб 
рио:{S} Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, 
раћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци  
од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p> <p> 
е давили и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати  
ници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да има дру 
у и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину 
ак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибири 
власти и подигне благостање народно, то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хи 
 турском двору — било би непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дај 
 са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових великих усл 
/p> <p>Сплетке међутим нису престајале, оне су све више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа. 
 о некадањој слави и госпоштини својој, оне су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су диза 
{S} Пођите мученици слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо та 
е никакву плату од својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опус 
вновале за влашћу српског господара.{S} Оне су имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у он 
шење нису сви совјетници одобравали.{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јо 
рекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту с 
жди времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења морају се показати храбре и о 
 који је био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину његову дознале преко својих посланика у 
 свеске именом «<title>Даница</title>.» Оне су садржавале у себи прекрасне песме народне, које  
> <p>«Народ српски није довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасн 
верење расејати, међу тајним учесницима оне завере, која је Милоша до оставке довела, и без да  
о управо и одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скоч 
ука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви  
, који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n= 
ој прилици која им се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба  
а на дан пропасти Турске повторити може оне знамените речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више  
ало, и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до  
ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна сл 
вог првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасни 
играда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио 
 Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које је она више пута потстицала на своју с 
 основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која  
поздрављао, поглед је Милошев изражавао оне горде радости, ону утеху безкрајну; која у једном м 
утарње <pb n="222" /> ствари Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла. 
овјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који су најспособнији и најч 
породити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узн 
еже“ — настави Долгоруки са чувством — „оне беде, које су савети Енгленске и Францеске на несре 
не <pb n="71" /> пребледиле и од страха онемиле, читају у себи молитве, које се недаду овде опи 
ену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере прегледе, десетак свачи д 
 n="36" /> њиова жеља посве обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би с 
.{S} Све је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду  
а. — Тела оба брата су у исту положена, они су заједно провели живот, заједно су супрот Турчина 
а свету, које кад чују научењаци света, они очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које је мог 
, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одрж 
и и управо да речем образ му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше виш 
коју су Турци голему цену ставили били, они су опет заузели били своја стара места, а житељи ра 
 кад су заједничког непријатеља побили, они су се враћали својим кућама, те чинећи се свему нев 
а су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и д 
није хотела законитост њихову признати, они су апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски је народ та 
жавни чинимо даља расположенија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршива 
јено пута водили браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточници светога савеза.... 
 неки део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују и благајном општинском.{S} Сваки плаћа  
у одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ б 
ору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели у заједници братској и по предходном дого 
ченом влашћу својих војвода стојали.{S} Они су имали под собом једно или више окружја, признава 
у ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријатељи примани били у с 
их војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n=" 
ину у вођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи 
и од ове задобили своју независност.{S} Они су, што се признати мора у посланству руском у Цари 
 већину присталица својих у совјету.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачени бити, почну  
 на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — 
естоко своје присталице притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До  
омози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего живи Турцима у руке п 
ен, те између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана 
ога власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљом управљати  
мртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њих 
ћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних ш 
свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији приписују успаљују највеће незадовољство у н 
ка српска са тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоценије иза њих, а та је  
а су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за во 
ари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да  
на била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је с дан 
и и кад су их војском опколели, заузеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одан 
у, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војн 
својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорил 
 да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ 
и смутња <pb n="96" /> Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главн 
баре.{S} Овима опет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку око с 
дходном договору, нападали су и убијали они само Турке, којима су често отимали новце, које су  
/> гониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже 
а и апелације није могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за 
тиву узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало о 
вао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу <pb  
ом турске војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали с 
о несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет за 
се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове последње реч 
те гледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он је искупљао мо 
год су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно позориште изабрали, морала су све њи 
у им бар оставили сва она места која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде. 
европских сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију 
ја од важности оружја гонитељева, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој р 
 се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад би с 
љи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а  
 су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p 
ну.{S} Богати турски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи 
а и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима претстану.</p> <p>«Допустити ш 
мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости сво 
а одметнуо, час су опет пристајали и са оним народима, који су супрот паше устајали, а свуда их 
имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша п 
 илити најужаснију смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за Француску годинама 1800 до 1811, просиј 
ше ничију власт признати, особито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} Т 
х јунака, почео само да говори у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста,  
ечатати <pb n="163" /> дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S 
н и својом хладноћом даде познати свима онима, који земљу испод његових ногу рију да у свему им 
српски дуго је размишљавао о предлозима онима који су му од дивана предложени били.{S} Руско по 
 слободу, пошто се је напред удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа бил 
низности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, својим и 
Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском 
, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, који много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ 
помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, који су му саветовали да бежи — «спасти живот мо 
ћ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знати који нису овде, да приправни буду, да се на 
 своје, сећао се је господар од Србије; оних пријатних утисака, и оног меланхоличког и ратоборн 
вор: «ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређења; која се дају народима као извесно право и 
у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> < 
извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарској побуни.</p> <p 
са српског престола, била би нова смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.</p> <p>После д 
ле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француске револуције, која је имала да цео с 
зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки воштили: био би најве 
знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb n= 
.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчбу неких сила супрот ње 
-</p> <p>Овде је сад сљедовало једно од оних немилих призора, којем је немогуће пером израза да 
ута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучи 
х мана.{S} Земља била је смирена, после оних великих ратних напора и великих војничких трудова, 
тницима мојим занимам о делу, тичући се оних наредаба <pb n="189" /> о којима ви говорите.{S} Н 
д без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устанка; поп 
да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подписује, које је он спремао, да народ свој 
ља чинити, кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој  
ово чувство годинама све већма ладнило, оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Ми 
 страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељу и надежду з 
држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није из другог каквог престолног слова преписано, н 
ного народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, кој 
арска, превазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби својој било преда 
играду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски и 
друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и знат 
ересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу 
 и сладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство, држања је обично хладног и т 
у жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило није.</p> <p>Гледећ 
ише јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени госпо 
од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже уметност, ступао је крепком 
е са неколико година назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p>  
у се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држа 
оју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p>Бож 
ећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.</p> <p>Испуњујућ 
 већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим 
де се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва ско 
анешени били страсним жељама својима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Русија имала ј 
ој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба 
величанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима 
ако снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искрености и  
 не припада, како би дакле народ српски оно злоупотребити могао, што он сам по сили права свога 
м о том, како би најзгодније установили оно, што је најпрече, најнужније и најполезније нашем о 
рпска са тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драг 
их дела.» — Треба бити поштени признати оно, што је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас бра 
ћки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мисли његови заузима.{S}  
дуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су 
бо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благородно дао.</p> 
абинет руски неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у жетви испод 
е Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу 
а свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да за 
 никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предс 
и дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S}  
његову дознале преко својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог 
ахвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и мислити  
довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити је он обзир 
ни радини, који су долазили, да помогну оно место приредити, где ће се скупштина држати.{S} У с 
 је он према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски ро 
м тихо и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може само злоупотребити, што коме не припада, ка 
де, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустраши 
38" /> турских, који су навикли били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час 
 — Србије.</p> <pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори  
љиво господарство совјета, и то совјета оног раздорног, који је страним сплеткама оборио оца от 
 да овог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» —</p> 
после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новод 
д Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка, поврати му његово оружје, говорећи му умиља 
ажности у себи.</p> <pb n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало 
бан за довршење народног дела.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек у целој Србији 
 и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног последњег рата између Аустрије и Порте, у ком су ј 
имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима мира освећен. 
ар од Србије; оних пријатних утисака, и оног меланхоличког и ратоборног уживања маленог пастира 
стира.{S} Сећајући се свога детињства и оног уживања у народним песмама, које су њега задахнуле 
м се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Б 
како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краљевског брежуљка.</p> <p>Дванајсти са 
 праве мисли народа <pb n="123" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има 
</p> <p>Научени људи говоре, да је глас оног страховитог виора, који се у Француској подигао би 
ке природе, које је најважније знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад г 
дали, јесте зајиста много слободнији од онога што га друге европске земље имају, а има и других 
а.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде 
, морали су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај се 
о се на то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле 
— неможе се опростити ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — одговори Мило 
ед њега рекоше:</p> <p>„Господару — ево онога, који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то уради 
 у исвесну пропаст довести.{S} Искуство онога <pb n="159" /> што се збива код других народа, по 
ако је доцније било викати на самовласт онога, који је те законе земљи подарио и себи самом у н 
ја, који претходише оставки Милошевој и оној жалосној драми српској, која је после у Србији оди 
д су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата би 
трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски вој 
в и одупру <pb n="199" /> се височајшем оном закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући 
а...{S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову, за које је рекла, да носи собом  
усулмана, негда његових господара.{S} У оном одушевљеном полету, кад га је народ весело усклици 
јућа сила Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, који је угово 
а несретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и суди 
адалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди 
ти међу <pb n="140" /> нама.{S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сва 
 од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да остави место р 
 било је чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправде, које у ср 
претворити, а за које благодарност буди ономе, који се је жртвовао овим магновеним интересима,  
у се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је 
ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство 
о сретсво за сачувати и одржати престол ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми 
је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвн 
је Милошев изражавао оне горде радости, ону утеху безкрајну; која у једном магновењу човеку, на 
сказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако види; јер  
придржава.</p> <p>Пре свега морамо овде ону љутину споменути, којом је и сам руски министар уск 
ја на то теже, да <pb n="187" /> униште ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово величанс 
а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељу  
арод српски не ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четр 
изневерило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из овог случаја задобити мо 
ју турску, стога је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом.{S} Приповедао му је о јунаци 
о једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе попадају у пр 
ати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим  
етила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно 
ојевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај  
p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са сев 
 предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толи 
ве, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слободу, јер ће о 
нију од пријатеља указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све ст 
више пута потстицала на своју сопствену опасност, да поврати Милоша јединог јоште, који је као  
пословима излази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош 
 дана, она је противу сваке своје личне опасности, са отважношћу и постојанством преко сваке по 
аведном захтеву његовом, ком нећете без опасности противстати!“—</p> <p>-------</p> <p>Овде је  
рагоценог саучешћа, зараније дало о тој опасности известити?“ —</p> <p>«Предмет је овај врло ва 
ти да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака ка 
ово на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на свој 
отство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично народно <pb n="50" /> одело, 
ислима задубљен, примети <pb n="167" /> опет да Милош непомично гледи у њега, као да тим поглед 
 народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви они људи, што су по неколико у 
ога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која је <pb n="39" /> Србијом в 
Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране сво 
же супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кроз прс 
дају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте пређе били.... мој 
точници светога савеза....{S} Турска је опет повратила своје старо господарство у Србији, а без 
 за себе задобије, а Турска налазила је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом могл 
највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одгово 
упштини лишио Карађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за свога  
 земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окр 
ак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред  
н мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да последњег часа држа 
отике, видило се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити 
ова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од с 
е у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и самог народа, који је скоро  
пломације.</p> <p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније 
, из Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног ст 
ити јих и растерати, а отето разбојиште опет преотети.</p> <p>Човек овај, који је врло бистар и 
 потпоре, за предстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само  
 се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књег 
уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош ј 
ем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради о 
и се сад овако торжествено, и окружен и опет членовима прељубезне моје фамилије, преосвјашчењеј 
егова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обра 
га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу н 
о се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и  
а хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет прекинути свој говор: «Јелице молим те узми твоју  
куша подићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу. 
Турцима на Морави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђи 
ицима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије 
 унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних гр 
д уплива руског имати може.</p> <p>Неки опет бољари српски, повукли су канал од црног мора до с 
 почело, турска војска халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенера 
т у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, 
оде опијене славом својом, а совјетници опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p>  
едне речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише у притјажање робља свога, законито 
ћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турак 
е зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Мило 
<p>Кад су несретни Турци јадном Србијом опет завладали били, нови паша од Београда Солиман изда 
ао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S}  
ривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну  
 воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима послов 
ањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њене неумерености и добре воље, а ч 
урке из Србије изтерала и слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била  
му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и метне обоје на своју гл 
нили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи 
е, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb n="152 
ду свију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се ј 
роз сто невоља рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српски 
 одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену слободу.{S} Радосне и ве 
а под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио главом п 
 Турци голему цену ставили били, они су опет заузели били своја стара места, а житељи равница о 
паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са оним народима, који су супрот паше 
рце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац  
последку остане без уважења.{S} Војводе опијене славом својом, а совјетници опет незадовољни, б 
 сваки Србин уживати, пространо и онако описана и разграната, како ји само човечество предписуј 
упштини поднео, нема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим  
товао и својим земљацима књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише он — „ 
ају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихо 
и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на престо о 
 гласом громким, које перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и предус 
чудну одважност, коју перо није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање на вр 
е, говори тај Француз, али у стању нису описати изражаје лица ове благородне жене и њезин звонк 
дањој слави и госпоштини својој, оне су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и ве 
лени простор ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом 
 но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша 
дове затворени били и кад су их војском опколели, заузеше они сва села и утврђене вароши, те та 
вом букнуо и једног дана множина народа опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да  
х заповеди, да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Мо 
ци султанови са други високи чиновници, опколили су га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњ 
врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда његових господара 
и ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и сму 
одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај буде од 
га су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која је <pb n="39 
а...{S} Раздор пониче на све стране.{S} Опозиција је задобила нове <pb n="63" /> потпоре, да у  
да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу војводама и <pb n="62" /> совјетом, ипак 
да пронађу пута, устројити олигархијску опозицију и оборити овог човека, који је доста незгодан 
ање приповеди, како јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала но 
овенством и свештенством нашим, долазим опоменути вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањс 
ажен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади. 
оборним.{S} Сами свеци у својим песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљену слободу своју 
ачаства, док се неби снага народна мало опоравила, која је већ двадесет петгодишњом борбом изну 
ласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p> <p>„Ш 
га, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} Има случајева, где се смелошћу и одважнош 
јатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p> <pb n="153" /> <p>Треба и на похвалу турс 
а!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Мо 
светљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари  
нике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити српски војници тог вечера спаваху по 
д мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешена!»< 
сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамо 
 њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определења његова:</p> <p>1.{S} Устројење министарства  
је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је определио свештенству наплату, да може часно живити и н 
ног кућевног живота, те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и  
лица управе српске била је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у години је Милош обилазио села и 
т њен дошао, народ српски већ је напред опредељен био, да буде мост за случај каква непријатељс 
окружава малу варош Крагујевац, била је опредељена за ово велико празновање.{S} Јошт пре месец  
ом се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност владарска исто тако, као што 
дужност владарска исто тако, као што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали 
орђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржав 
ојност са собом доносила, да се ви мало опрезније према енглеском конзулу држите; ког пришаптав 
о, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје  
шћу већма користи човек него претераном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав  
ина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима. 
бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n="218" /> Ви сретно жив 
љутину.{S} Увреде њему нанешене умео је опростити, но за неправде другом учињене био је неумоли 
нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити ономе ни овога ни онога века, који изда своје 
е сувише штедио људе, који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен 
 бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза М 
, независност управе њезине осигура, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити н 
 Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова војска срп 
скан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да 
а као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса су 
амовласти.</p> <pb n="194" /> <p>За ове оптужбе које су бољари његови Русији доставили и за пос 
 је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблагодарности према Русији,  
што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извешта 
 гоњени од својих немилих господара.{S} Оптужени бегао је у стародревне шуме, где је налазио св 
а, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од самог претварања, прен 
тешњава јавну слободу народа.{S} Она га оптужује тајно, да сваким даном злоупотребљава власт, к 
но рат водиле о свом сопственом трошку, опустошавале су и пљачкале сва места, кроз која год су  
олема несрећа, <pb n="23" /> ово ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горск 
г узраста човек, држање му је војничко, опхођење просто а никад подло, често одвећ достојанстве 
случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели у заједници братској и по предх 
 рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p> <p>Мало после ове с 
дна политичка жртва, која се као што је опште познато, једног јутра попела на књажевски престо  
ороду, жртва по нужди времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења морају се п 
 на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељства остави слободно из 
амери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћанства у забуну доведе, син њез 
е своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S 
 је толико одговорио султану: „да ће из општег уверења и особитог призрења према његовом велича 
 личност много обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми см 
довољство у народу.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су по  
новлење совјета било је већ закључено у општем договору.{S} Но Русија, која је своје батерије з 
е свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна права, или права, која ће сваки Србин ужив 
не на оружје против својих угњетача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налаз 
чанству у свему попустити, што ће се са општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекне М 
{S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општине имаду право своја непокретна добра саме под зак 
а, била је управа предата кметовима или општинским старешинама, којима је старешина био кнез.{S 
ељство набавити и та им је под надзором општинских старешина за рад давао, не штедећи у томе <p 
и скупљају; они сами рукују и благајном општинском.{S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општ 
м ако је какав важан нападај потребовао општу потпору од свих савезника.</p> <p>У доцније доба, 
 је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је 
а дела Милошевих установа.{S} Целокупна организација Србије, после савршеног мира, била је орга 
а Србије, после савршеног мира, била је организација оружања...{S} Уговори сад у Цариграду довр 
ва свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње организације земље, што ју је Милош предузео да изврши, 
сији, њему се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију му дају, а народ у ропств 
воју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио с 
 љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, где почивају кости његових старих родите 
 на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало <pb n="79" /> застану 
њу одлакшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељство набавити и та им је под надзором  
осподара Влашке и Молдаве, може правити оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај поступак јас 
цу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније употребити може.</p> <p>Да је Русиј 
као је једном Милош — «кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно оправдао.</ 
је све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена места по Срб 
коју <pb n="73" /> су до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на  
не! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, и ми би  
 рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су под неогранич 
ле савршеног мира, била је организација оружања...{S} Уговори сад у Цариграду довршени, нису ов 
 искрености и одважности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставоб 
тим олтарем, те осветљавају победоносно оружије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивот 
војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суграђанима изгубљену о 
равоверни Турчин није каурину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем обичају, може се судит 
ројатних призора, који су узор српскога оружја; немогу пропустити, а да неопишем овај догађај,  
у Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и благослов 
на дела јуначтва, означе победу српског оружја.{S} Малени простор ове књиге недопушта ми, да оп 
гоцену сабљу, и поред другог драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових  
заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружја положити, довле незадобијемо нашу слободу.»</p>  
, била је јача и претежнија од важности оружја гонитељева, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад 
, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по 
упе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S}  
слите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се  
дусрете речи ове.</p> <p>„На оружје, на оружје!» повика народ.</p> <p>„Браћо!“ одговори Милош,  
смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{ 
мо наше јуначке прси непријатељу.{S} На оружје!!</p> <p>Одушевљен усклик предусрете речи ове.</ 
род српски — скочио је на све стране на оружје против својих угњетача.{S} Општи устанак, који с 
то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» —</p> <p>Народ је српски на све стра 
се Србијанци често бунили и устајали на оружје, несретна њихова родбина и нејач нашла је прибеж 
 народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо 
 На уговорени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из  
опски да сноси.{S} Страховити глас: «на оружје!» — потресао је Србију од једног краја до другог 
 усклик предусрете речи ове.</p> <p>„На оружје, на оружје!» повика народ.</p> <p>„Браћо!“ одгов 
земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци супрот 
 сином Исусом Христом заклели, да дотле оружје оставити неће, док не стресу са себе ропства лан 
а мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су остали дома, без обране ос 
анци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је др 
анпут Србија после толико година остави оружје.</p> <p>Ако услови углављеног мира и нису саврше 
и капу од оног момка, поврати му његово оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у м 
ез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја  
, рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201" /> противу нас узела; она мора сачув 
аситељем на самом олтару, да осветничко оружје дотле <pb n="43" /> неће из руку пустити, док не 
х епоха у српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но једно је само пред оч 
ош који је окружен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље поб 
у се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете су њ 
обеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбин 
а се на прагу црквеном човек један, под оружјем светлим, вијући заставу у руци својој, на којој 
ије заведе; но принуђен непрестанце под оружјем налазити се, није могао одмах уредити земљу.{S} 
n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости ско 
ратског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело 
м му предсказиваху непобедимост.</p> <p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народ 
било у свакоме друштву, његова нечувена освајања и скоро непоњатна неустрашивост и српско безпр 
ост земљи осигурали, ипак су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, а умерени закони р 
 свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p> <p>Крагујевац даје нам изглед највеселији  
дног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви  
ите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђ 
е Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је  
човечно оставили и предали немилосрдној освети турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом  
удем, морам противу Турака војевати, да осветим моје Отачаство!“ —</p> <p>Јели какав унутарњи г 
:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, чију 
луге учинили и управо да речем образ му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом не 
 <p>Жене српске при овој народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума,  
утра лепо време буде, <pb n="135" /> да осветли народни празник.{S} У саму зору 16. — загрме то 
После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног села.</p> </div> <div 
из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош 
зцима.{S} Месец просијава кроз облаке и осветљава својим тавним и жалосним зрацима овај тужни п 
аних свећа гору пред светим олтарем, те осветљавају победоносно оружије, заставе и цвеће, које  
 греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и оправљали.{S}  
 својим жалосним зрацима у поноћно доба осветљаваше човека једног на гробљу вишевачком, који се 
а остати њихов неумитни судија и ужасни осветник!“—</p> <p>После овог одговора видеше Турци, да 
 Христом Спаситељем на самом олтару, да осветничко оружје дотле <pb n="43" /> неће из руку пуст 
а највећом разјареношћу и чуством пуним осветољубља.</p> <pb n="81" /> <p>Брзо затим ухвати Мил 
ст: кућа њена попаљена и разорена, поља осветом турском потрвена.{S} Она није могла дуго прежив 
љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чу 
у као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих својих.</p> <p>Ништа није жалосније од 
 невина крвца пролила, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики немир  
ајмног интереса, који је уговорима мира освећен.» — </p> <p>—„Ја се неопомињем“ — рекне Милош в 
о, мудре старешине српске, примиле су и освештале ову моралну снагу слабијег противу јачег; а д 
оказала му све крваве бојеве, непоњатна освојења и увенчала гордо његово чело круном?—</p> <p>Ј 
биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места, и спремају се да Србима г 
ош к палати султановој, на коњу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу украшеном, к 
лаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</ 
ушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд осети удар. —</p> <p>«Кнеже!» — одговори он живо - „ваш 
ницу наступајућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! б 
о вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора какав вешт и неустр 
јим полугосподарем!» —</p> <p>Долгоруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворно 
ожртвовања.{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом на стра 
чи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га је почастио та 
н негдашње независности српске и дубоке осећаје срамног робства, ког сада подносе.{S} У последњ 
ванредни посланик, за потврдити искрене осећаје свог господара императора, почне одмах с почетк 
осланик по тим речима и његове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев г 
ј млади човек и притисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да 
лаве-пуном кнезу од Србије своја висока осећања, којима је он према њему преиспуњен.“ —</p> <p> 
а била сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је о 
кип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње н 
рпску призна, независност управе њезине осигура, да опстанак Србије више ни од ког у питање ста 
 мира и нису савршену независност земљи осигурали, ипак су бар невоље освајања и самовласт мача 
боду и ову је земаљским законима народу осигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милош 
а.{S} За предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет 
раз му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничију власт признат 
ед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> <p>Страховити догађаји, који би 
ка нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потребовао општу потпор 
ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тел 
кад какве уговоре мира са другим силама осим једне високе порте — правио...{S} И ја мислим да С 
за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћ 
јном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> < 
незнајући да има других владара у земљи осим њега, по праву насљедства, изда прокламацију на на 
угоме, нити ћемо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао и 
дно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, који би њега  
<p>„Народ српски не ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних 
а свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <pb n="115" /> била.{S} Милош је одмах споч 
јатељских покушаја, да Србе раздвојењем ослабе, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Срб 
ку војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени великим губитком, немогоше гонити их, већ ост 
закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он ј 
дили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством совјета и 
 дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један хришћански народ; ова оба пука простака  
м, што га је порти сване године плаћао, ослободио је народ од десетка и других дација, које су  
ог и среће државне, пошто је земљеделце ослободио од множине дација, које су на њих наметуте би 
ао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе навукао уби 
ости и благослова, дочекају победиоце у ослобођеном Крагујевцу, чији становници такођер беху у  
ог стања, у ком је остављена била после ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је дал 
вителним исходима, којих сљедство беше: ослобођење отаџбине, признање њезине унутарње <pb n="5" 
от, а оставио је будућности избавлење и ослобођење отачаства, док се неби снага народна мало оп 
ody> <pb n="3" /> <head>Пастир краљ или Ослобођење Србије.</head> <head>Историјска приповетка.< 
у невредимом.{S} Махмуд прими и узакони ослобођење својих старих робова.</p> <p>Кад су о свему  
page"> <p>ПАСТИР КРАЉ</p> <p>или</p> <p>ОСЛОБОЂЕЊЕ СРБИЈЕ.</p> <p>Историјска приповетка.</p> <p 
ја тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година назад  
унак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно и искре 
ка.</p> <p>Мњење његово било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мир 
у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> <p>Страховити догађаји, који би и најјачи 
видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту 
 је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке, особито пак нове државе, треба човек вр 
асном основу управе земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{ 
p>Он је заиста, тако радећи имао велика основа за своју политику, јер српска крв није била неис 
ода: да из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и признат 
несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у прис 
и право, ваше неповерење било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке бед 
- „ваша установлења имају у себи такове основе, које поткопавају власт владатељску, за коју сви 
обуњених Срба; умесно изводио је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за 
ања, која се на њега управљају, излазне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреб 
итељствено у Србији, које је уведено на основи по све слободомишљеној и уставној, па ако на ум  
ње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи устава српског од године 1837.</p> <p>Није ли ис 
ји да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу великих и пробитачних установа, којима је Милош  
 - непрестано поступање по овом красном основу управе земаљске можда је и основ био што су Мило 
и и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривено и нелицемјерно писмено мњен 
првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасних пр 
чно доставити упутства, која само вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено је мом 
ао...</p> <pb n="170" /> <p>Дело ово од особите је знатности, и било је за целу турску царевину 
нила јуначки слободу свога отачаства, и особитим напором придржавала је народност своју, која с 
ине дана државом, а при оснивању сваке, особито пак нове државе, треба човек врло добро да пази 
м нехтедоше више ничију власт признати, особито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљ 
ој скупштини год:{S} 1825. предложио; а особито, кад ова дела која највећу важност имају и јако 
шћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито поверење задобио.</p> <p>Цела земља подељена је 
 Срба.{S} Њега је поред храбрости своје особито одликовала бистроћа ума његова.</p> <pb n="47"  
рио султану: „да ће из општег уверења и особитог призрења према његовом величанству у свему поп 
е речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особитом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турц 
но одело, даје овим учесталим гомилама, особиту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарн 
 /> <p>Слово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора владар 
е сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран био.{S} Материјално стањ 
 мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку, но пошто је дело братовље 
се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један 
ивен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко с 
на гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити срп 
 у опште да разним гранама правитељства остави слободно извршење дела својих, која им по уставу 
ном, у ком је стари Петроније требао да остави место рођења свога, обале потока, сведоке прве ж 
два једанпут Србија после толико година остави оружје.</p> <p>Ако услови углављеног мира и нису 
убио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш, да  
ће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да би он морао бити подлог 
 куће, којој су топови само један рогаљ оставили.{S} Усред камена и разореног прибора кућевног  
ој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилосрдној освети турској.{S} Нису 
ну унутарњу независност, ипак су им бар оставили сва она места која су они отели и дозволили су 
ад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности избавлење и ослобођење отачаства, 
 страну.{S} При свем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да д 
спорину радње канцеларијске, но ипак је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су какове с 
м оделу, које до смрти своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним местима, по рогљевима ули 
прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова ве 
ом најразумнија и најодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластијем као депутате своје, да 
Исусом Христом заклели, да дотле оружје оставити неће, док не стресу са себе ропства ланце и до 
х другова Карађорђевих, који није хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта  
дање уређење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд осети 
ломата...{S}180</p> <p>XXI.{S} Совјет и оставка Милошева...{S}190</p> <p>XXII.{S} Љубица и њени 
_C21"> <head>XXI.</head> <head>Совјет и оставка Милошева.</head> <p>Кнез Долгоруки видећи, да к 
рбије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. < 
чесницима оне завере, која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је расп 
тих несретних догађаја, који претходише оставки Милошевој и оној жалосној драми српској, која ј 
 даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском достојанству из сопствене побуде  
вишење да захвали, као највећа кукавица оставља отачаство своје, одриче се чина, који му је од  
који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене свирепству разјарених победитеља.{S} И 
..{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака к 
, зависи будућа судба отачбине, и да он остављајући на престолу сина свог и супругу своју, који 
заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су били своје куће, и настанили су се са сток 
ући ви извршујућу власт у руке совјету, остављате себи кнежевско преимућство противити се свако 
супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и 
њивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена била после ослобођења њезиног од Турака.{S} О 
које су подривале сенку власти владаоцу остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно  
или своја стара места, а житељи равница остављени сами себи, подпали су поново под власт турску 
доватељ међу људе, који да су сами себи остављени били, много би се боље разумели.</p> <p>У сам 
 унуцима јунака, вама избраним господо, остављено је да довршите дело ваших отаца.{S} Људи прол 
оди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног села.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и старости, 
као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да последњег ча 
е досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи труд њего 
роз један час кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — придод 
љато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њо 
.{S} Турака као посада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дун 
ви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, једа 
вим годинама детињства свог, није као и остала сеоска деца никаквог изображења имао.{S} Он је с 
ење — престане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа 
му је руска влада благоволећи савет, да остале дане своје проведе у миру и задовољству приватна 
м ићи, <pb n="139" /> него којим су све остале ишле, не може ни Србија установити се за годину  
 новодобијени крајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали см 
пирала <pb n="177" /> испод руке Србе и остале хришћане, који подјармљени исламом стењу, да сам 
ирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сносити љутину и халовитост мужа сво 
клони и благодаран покаже, док међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, 
уче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а 
 смелије и слободније постајаху, а које остали житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лукавству 
 био један млад земљеделац просто као и остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, што је  
 је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг п 
укротити....{S} За име Христово, бар ви остали будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да 
идела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb n="14" /> се ништа; мо 
ешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима својима п 
, кметови, војводе, првосвећеници и сви остали грађански и војнички чиновници.{S} Од ових како  
је и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо и м 
вршује овако: <pb n="122" /></p> <p>«Ми остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S 
ма, кад ће оружје другова мојих, што су остали дома, без обране остати изложени беснећем победи 
 свој подигне на један степен висине са осталим народима европским.{S} Он као глава народа свог 
енијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договорите, пак да ми дате после мњениј 
је се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изображеним народима, онда ћемо видити, какву х 
ном своју малену кнежевину тако уредио, остало је том великом државнику, да даља далеко важнија 
ветији и најтврђи <pb n="28" /> савез — остало сродство пак долазило је у други ред.{S} Брат се 
војим суграђанима изгубљену отачбину; а остало им даде, најиме управу земаљску и законе народна 
 већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише 
а поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост била 
 је доцније душа свију преговора и није остало између обе ове странке равнодушно.{S} Једну стра 
вде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево пророчество се испунило.{S} Т 
но нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснула, која  
у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже, који је без душе овима у помоћ х 
јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом јуначком браћом својом.{S} Име његово расчуло с 
подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена иронија, не показује л 
 посла у отправљању мојих дужности, а у осталом политика речених земаља можда се ни у каквом сл 
ћу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <pb  
а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и он 
ог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но Милош  
, спочетка је добро ишла, но напоследку остане без уважења.{S} Војводе опијене славом својом, а 
ки совјету српском заповест: „Ако Милош остане при намери својој, да таки најстаријег сина Мило 
смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га с 
у на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да дон 
И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштенародним добром; сав народ плаћа 
S} Небројено мноштво са једним војводом остану мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Ср 
</p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога. 
сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожрт 
торавана и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за с 
зо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи, сваки дан излази да види шта се и  
н добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро  
ни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог 
де. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати њихов неумитни судија и ужасни осветник!“—</p> < 
ам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба. 
 нису могле без никаква успеха по народ остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стра 
а мојих, што су остали дома, без обране остати изложени беснећем победитељу.{S} С њима сам дели 
ни и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви с 
те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и одушевлење св 
е давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народа, сад с 
ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непријатела на ново победимо или да јуначки с 
Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз 
и сте поштени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S}  
ликим губитком, немогоше гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци с 
вници немогу бити збачени без претходне осуде.{S} Напредовање њиово бива по реду и чину стареши 
тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољубивим.</p> <p>Све  
а. -</p> <p>Непрестано настојавајући да осујети сплетке, које су подривале сенку власти владаоц 
је благородне и племените намере његове осујетио, ма да је Милош самовољно дозволио неко ограни 
ко и некарактерише народ и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху под заставом попа 
е своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћ 
 насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турчин потвр 
з гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом  
> <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевали.{S} Мати Љуб 
рат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу с 
вета ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У о 
а,» небојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорен 
 и родитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старат 
 правилима добре економије, коју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да отимат 
а кожним појасом.</p> <pb n="11" /> <p>«Отац!— благослови ме, а ти мати моли светог великомучен 
в у родитељу његовом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и 
рајње је време наступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало свој крупи гла 
и дркћућа наручја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе 
погледом, руке склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна сам 
до, остављено је да довршите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаство је бесмртно!{S} Срећн 
е похвале бранила јуначки слободу свога отачаства, и особитим напором придржавала је народност  
допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио сплетке, које оту 
рађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</ 
г, који је страним сплеткама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 1 
ваки дан гута бранитеље нашег несретног отачаства.“</p> <p>За пет минута само, од како је млада 
 његов разум и његово јуначтво са земље отачаства његова истерало, удивљење.</p> <p>Он је заист 
ио је будућности избавлење и ослобођење отачаства, док се неби снага народна мало опоравила, ко 
плетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог хр 
к српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био?</p> <p> 
и су Срби драгоценом крвљу својом земљу отачаства свога, само да би јој повратили изгубљену сло 
е скупштине, где ће се ток свију ствари отачаствених, свима без разлике предложити.</p> <p>Од К 
шите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаство је бесмртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута 
а захвали, као највећа кукавица оставља отачаство своје, одриче се чина, који му је од сабраће  
ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — одговори Милош заданут неком непоњатном с 
ротиву Турака војевати, да осветим моје Отачаство!“ —</p> <p>Јели какав унутарњи глас предсказа 
заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особитом живошћу викала је:  
 биле белим словима написане ове речи: «Отачаство, Слобода!“</p> <p>«Браћо! повика он, лакша је 
ува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, и <pb n="213" / 
>Ово неограничено и ово прерано чувство отачаствољубља подрањивао је у Милошу брат његов „Милан 
име јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по запо 
е је, но ми због његових великих услуга отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И м 
 /> неће из руку пустити, док неповрате отачаству своме изгубљену слободу и не сруше са себе ср 
нај, који је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и х 
оврати.{S} Народ је волео његову велику отачастољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и са 
послушности њихове, зависи будућа судба отачбине, и да он остављајући на престолу сина свог и с 
у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и постао би изнова роб — а народ, који би се и 
а, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили,  
је о некој независности и слободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p> 
" /> ако ти очајаваш о будућности твоје отачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја  
су праве Српкиње, достојне кћери српске отачбине!“—</p> <p>После ових речи изађе из олтара, пре 
 отимајући прогањао их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима, пред дућанима, где 
отства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде 
ну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његовом изкварили 
и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу није <pb n="198" / 
 краткоћом својом пред очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <pb n="103" /> срда 
вакоме војнику српском, који за слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исеч 
убљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважавајући та предања  
ни својој, оне су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена они 
ору, очајним јуначтвом вољно живот свој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За време овог десетог 
 велике <pb n="48" /> услуге које је он отачбини својој првим даном побуне српске учинио, изода 
м тим делом показали, да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили дело слободе? 
ивене крви и јуначких жртава, није умео отачбини својој да даде стално уређење, рекао је први Н 
} У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом на страшноме месту п 
гао си наћи пожртвовања и одважности за отачбину.</p> <p>Године 1812. и 1813. нису за Србију ни 
е речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови боли почну га муч 
у намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила је она већину пристал 
ле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну такову  
ог прворођеног сина Милана.... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сретсво за с 
и повратио својим суграђанима изгубљену отачбину; а остало им даде, најиме управу земаљску и за 
ходима, којих сљедство беше: ослобођење отаџбине, признање њезине унутарње <pb n="5" /> неодвис 
 и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања народа српског, зависила је в 
противу сваке своје личне опасности, са отважношћу и постојанством преко сваке похвале бранила  
уначки на турски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њ 
} Свуда се и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце и до најмање колебе распросте.< 
ала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак један отворе се врата од колебе, неколико људи изведу једног  
 старе мајке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне чов 
ово, где мало застаде.{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене полете унутра и падају на колена;  
рата, која су у Србији Русији непаметно отворена...{S} Раздор пониче на све стране.{S} Опозициј 
Велика црквена двокрилна врата широм су отворена и украшена највеличанственије.{S} Множина вошт 
сто одвећ достојанствено.{S} Чело му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> уједн 
прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и родитеље  
и, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљну бригу сил 
а чували оружани људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> <p>Величанс 
Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, где би голема турска сила могла његову  
 забуна коју је одважна жена произвела, отвори сад изглед за победу неустрашивим борцима српски 
убе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p> 
риликом приближи вратима, која силовито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа,  
да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други  
презно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, што су до тог доба не 
лан примио, и тако сами српски великаши отворише широм врата, да се Турска и Руска у српска уну 
 бар оставили сва она места која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S}  
воје хареме, а младиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђавати од народа тешке 
 њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште опет преотети.</p> <p>Човек овај, који 
ену, и први пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове г 
јпрече, најнужније и најполезније нашем отечеству.{S} И рјешио сам тврдо: </p> <pb n="141" /> < 
зјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торжествено,  
 Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и неустра 
p> <p>Јошт као владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов  
 n="206" /> је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је о 
и њезини предводили, те стопу за стопом отимајући прогањао их је из своје миле отачбине.</p> <p 
 су с почетка нападали само на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n=" 
убијали они само Турке, којима су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљал 
новио, и нећете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица с 
} Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо 
, да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петр 
г, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су се по цело 
 <p>После једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљ 
а до тог срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонит 
дноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда пр 
дава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом с 
е већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> <p>«Један тренутак“ — рекне она младому  
т минута само, од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са последњим уздисајем испусти и  
 када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била  
аву намеру господара од Србије, само да отклони савршену покорност своју према Русији?{S} Он ни 
а.</p> <p>Пошто су непријатељи Милошеви отклонили уплив јевропских сила у дела њихова, видили с 
тоносну војну противу Турака приповеда, откривала <pb n="220" /> им је сплетке, које су Милоша  
и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откривала је турска полиција нене потајне завере, које  
их, која им по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавства одмах <pb n="195" /> су по народу 
ти.» —</p> <p>Ово неколико простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <p 
ок, блед, љубка изгледа, понашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорит 
м то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог времена, које мислим да није далеко, гд 
то подсмехом смешани одговор збуни мало отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла  
кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу невољу, 
учја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одважно.</p> 
> <p>Једном — кад је једну такову песму отпевао Милош, у највећем одушевлењу занешен <pb n="32" 
етани у толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућени Турци, двапут јурну помамно на ш 
та неналазимо равног примера у јуначком отпору и жалоснијим посљедицама.{S} Човек, који је рад  
саном срећом, вешто удешеним плановима, отпоче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа 
Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио.{S} Сваки,  
, који су за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош и поздрави весело цео народ, кој 
осле овог изјаснења и званичног питања, отпочну се и званични преговори; но кнез српски дуго је 
! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужности, а у осталом политика речених 
,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, које је само једној књегињи св 
од овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењ 
стани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» з 
е у највећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач срп 
обедитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо 
а идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе  
жда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитељ 
дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најг 
које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно 
овјетнике противу кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу уд 
ша, јер је скроз провидио сплетке, које отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у  
м се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час јед 
о проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска могла покорити и под бич 
 жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њега.... јатаган <pb n="27"  
поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам  
иметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби  
ше ове просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек о 
ане гордо пред великог господина Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> 
пском, који за слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о с 
тепена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тог 
на за њега говораше:{S} Чувара престола оца свога!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она, да како 
рно и неутешно над дели чувара престола оца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који с 
о Карађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — дове 
рђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је  
роб положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тр 
ву, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу нев 
ну народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на 
нез Милан није више од три месеца после оца свога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу 
<pb n="205" /> година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубо 
Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јад 
орног, који је страним сплеткама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно  
, за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала. 
за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да 
ојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла 
отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са збуње 
и престол ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да  
 год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, об 
Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма 
ражења имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут п 
ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили д 
ету, које кад чују научењаци света, они очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло ц 
о, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се је једна битка крва 
 изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућности твоје отачбине — онда задржи код  
во младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрет 
изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> <pb n="13" /> <p>Од ових очајника неби се  
у слободу.»</p> <p>Са највећим ускликом очајања изрекоше заклетву ову, преко прага црквеног пре 
 догодило, то су браћа била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је духом задахнута била сва омла 
кдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом 
орцима српским, који се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је битка, у којо 
а јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све ј 
дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копље, па нескидајући очију  
браћу као непријатељ, вичући у највећем очајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да  
и очајања.</p> <pb n="13" /> <p>Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов ју 
о броју људства, већ по сталном напору, очајним јуначтвом вољно живот свој отачбини на жртву пр 
сопственом својом претераношћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја 
хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стој 
а? — с киме сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“ —</p> <pb n="87" /> <p>Милош 
 од колебе, неколико људи изведу једног очајног старца и метну га иза коњаника, који се саже и  
поверење народа, то би била неразумност очевидна, које су унутарње <pb n="222" /> ствари Србије 
а на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умр 
е приближи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућен 
д на скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, што су до тог доба незнањем затворене биле, те је  
м ништа, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваља 
ницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које м 
; да нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио  
, који чудноватом краткоћом својом пред очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <p 
.{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико година, кад одврати 
 о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за  
ући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично су севале.</p> <p>Љубица небуде послу 
ажности.{S} Људи, који нису никад смели очи своје на султана управити, дивили су се и чудили ње 
ела која највећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S 
ара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је св 
зе неко подугачко копље, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За 
 све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љуп 
ебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке поједине развијао се цео род патње и немира 
има.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њ 
 Он као глава народа свога имао је пред очима само интересе свог народа, знао је само за једну  
да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање 
у испуштало није, но једно је само пред очима било — одупрети се сили тираније, те збацити са с 
схођење према тиранима, у самим њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа Срба према браћ 
 и сретни јунак српски Милош, зачуђеним очима турске светине, која је врвила путем пред њим и к 
о, положај Махмуда, који је са укоченим очима гледао овог србијанског простака, и видио се да ј 
ора.{S} Окамењен — са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом  
ики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар кра 
ад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изображеним народима, он 
«Краљевићу Марку,» како је овога клетва очина до тог срамног понижења довела, да је отишао у Ту 
ћа, <pb n="23" /> ово ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку п 
ости уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој  
а ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак одбијајући о 
<p>Несретна Србија дошла је била већ до очите своје материјалне пропасти, големо насиље и свакд 
ст мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излагала за другога, само да би јавну непр 
танак Бугара, <pb n="221" /> она излаже очитој пропасти судбу Србије.»</p> <p>Љубица дубоко ожа 
ати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и из 
, да при првој прилици која им се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S}  
 кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну пр 
 n="53" /> сам разабрао — те нехтедосте оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвал 
рага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да  
ећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштро посланика руског, истера му црвен на лице његово, 
ог наученост једнога није могла, просто оштроумље другог превластити.</p> <p>«Кнеже!» — одговор 
е свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које ј 
едитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је речи ове изго 
а турске нападаје <pb n="61" /> одбија, па незнајући како да превласти совјета на пут стане, до 
Симић, били су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, 
ати и одбравити одговори мирно девојка, па истргнувши из корица нож, који јој је у недри скриве 
и побили, долазили су обитаоци равница, па кад су заједничког непријатеља побили, они су се вра 
опадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му 
е врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашо 
једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао 
те европске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стеч 
тлости ни сијателства титула дата није, па ни од самих његових подајника, које он нигда увредио 
 нећеш више војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде поискану пош 
Expeditio</foreign>“- неправице Турске, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовла 
већем очајању узе неко подугачко копље, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је као уко 
<p>„Знаш аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и нед 
 заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их поз 
 морала су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српск 
n="16" /> гониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже м 
о Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која је <pb n="39" /> Србијо 
и Христом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећем 
је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S}  
нови по све слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство,  
љу.{S} Доста је народа изгинуло самном, па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погин 
ом шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колико су српски редови прорешетани у толико буду  
никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратима, која силовито о 
ретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добро расположен.{S} Лепо па 
г љубопитства, ово је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држ 
 дати, али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био з 
 нит је по престолном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим фразама много народу обећава 
 тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb  
е.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, који много 
 ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви зак 
у би из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде војнички савет искупити и ово објави  
ријатељским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је  
рта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но  
 штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано старао с 
 и најдражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је заставама народње бо 
буђеним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толи 
оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb n="109" /> <p>После кратко 
ористи човек него претераном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из 
жите то од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p 
повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест 
="66" /> <p>Тамо су га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао је за собом пропаст целог нар 
ети, да порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, 
.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, 
 је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успеш 
ote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим 
та отворена су.{S} Жене полете унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувају 
ла их где један за другим смртно рањени падају!</p> <p>После победе, која је њу тако скупо стал 
која највећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S} 18 
ло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама д 
мој будите благословени! проговори мати падајући на колена благодарећи Богу што их је беде сачу 
указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb n="52" /> <p>„ 
моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у наручија своме младожењи.</p> <p>Јелице слатка д 
, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трно 
 лепо псето његово, које самртно рањено паде пред ноге господареве.</p> <pb n="57" /> <p>То учи 
ове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења велике силе, неможе и ниј 
овори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу  
 Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> < 
е последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почи 
“ одговори Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрестајте борити се  
об Турцима, са победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и ватр 
 онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврд 
о.{S} Непријатељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже уметност,  
говор мира са портом закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње уређење земље обраћати.{S 
а у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари у Срб 
 нове државе, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда  
оји га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим  
 у нарав просвештени европејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама н 
код куће са осталим народом договорите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од  
ске, којој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити 
ја би се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на св 
и Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у  
идио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити овај призор, између ова два чове 
 предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај одгово 
рака као посада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и С 
вету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог стр 
 ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу 
 и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. 
 гледалац у промету трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се о 
стварала дружевно тело истока.{S} Старе пак присталице и фанатици турски били су дубоко разјаре 
 Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном животу губио се, постао је 
на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рач 
пробитачним по правитељство наше, треће пак: исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао на но 
ако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и најв 
 тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод устава давао им је повода 
 могу.</p> <pb n="193" /> <p>Међу самим пак народом било је такођер незадовољника, но народ се  
исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетника и предсједника апелационог суда, једнак  
ог човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русија мора се упознати и угњездити код св 
и <pb n="28" /> савез — остало сродство пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом  
 имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи са 
 којима је старешина био кнез.{S} Свако пак окружије имало је једног началника, који је са прав 
ачи услов њихова договора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што с 
смерала, да угњетене потпомаже; свакако пак извесно је, да она није била без учешћа оних призор 
ко неизказано добро расположен.{S} Лепо пак народно одело, даје овим учесталим гомилама, особит 
 државом, а при оснивању сваке, особито пак нове државе, треба човек врло добро да пази, да у ч 
оше више ничију власт признати, особито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били 
ма приметити, да околне силе а нарочито пак покровитељствујућа сила Србије, имаде право совјета 
мајку своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса 
="19" /> почели су нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откри 
 су прогоњене, поједине турске ханове и паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци јед 
ружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и не 
к (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216" /> имала су посла да се окрену у ав 
вније дочекат; пролазио је кроз варош к палати султановој, на коњу источно оседланом, у кадиви, 
не са војеном гласбом, пуцњава топова и палење малих пушака, хорило се кроз неколико дана кроз  
о у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачас 
 узнемирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама 
и совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који су одани били протународним интересима и 
а, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n="224" /> упути своје стопе на  
на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“ 
о изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта сине 
е синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са велики 
ја се дају народима као извесно право и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има св 
} За име Христово, бар ви остали будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да своју халовит 
препоручи твојој жени, да буде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и 
 своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што није могао рану преболети,  
ет година своје непријатеље побеђивао — пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је 
 машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него  
 <p>Кара-Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} Аустрија под својим надзором држи с 
у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> <p>Страхов 
раћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је сплеткарењем својих великаша, а не зато што је н 
чекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутар 
 да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад 
ега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му п 
 биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому своме, у пород 
оду њину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“</p> 
 морао бити подлога свога руско-турског парламента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео издајицам 
дговори Милош «допустити сваком захтеву партаје руско-турске која већином седи у совјету?“ —</p 
ој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, ш 
олели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних руку.</p> 
 — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудноват 
тво постало тако несносно, да је морало пасти под сопственом својом претераношћу.{S} Јаук очајн 
едни кнез Србије...{S}121</p> <p>XV.{S} Пастир краљ...{S}128</p> <p>XVI.{S} Слово краљево...{S} 
овај неуглађени и сурови изражај, стари пастир и јунак српски, стане гордо пред великог господи 
 <pb n="2" /> <body> <pb n="3" /> <head>Пастир краљ или Ослобођење Србије.</head> <head>Историј 
="SRP18791_C15"> <head>XV.</head> <head>Пастир Краљ</head> <p>Срби су једва један пут већ поста 
1" /> <front> <div type="titlepage"> <p>ПАСТИР КРАЉ</p> <p>или</p> <p>ОСЛОБОЂЕЊЕ СРБИЈЕ.</p> <p 
поведали ил певали јуначка дела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама  
анхоличког и ратоборног уживања маленог пастира.{S} Сећајући се свога детињства и оног уживања  
ки престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </div> <pb n="110" /> <div 
бављао му је сладости у грубом занимању пастира, где је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад ј 
оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју 
и какав унутарњи глас предсказао маломе пастиру, да место ово које је њему случај означио није  
чима сваке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртв 
n="4" /> такова дела, која се односе на патриархални живот овог првобитног народа.{S} Виђаћемо  
ћу грозне и <pb n="152" /> ужасне смрти патријарха Цариградског.....{S} Но Милош није се нигда  
е она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију  
лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паша београдски, где је била столица управе Турске, доб 
зданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} Паша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку 
 чију је војску предводио чувени Куршид паша, страшило раје.</p> <pb n="93" /> <p>Од толиких ск 
е тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим  
о, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»< 
 за његово лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне каз 
а својим момцима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је П 
адном Србијом опет завладали били, нови паша од Београда Солиман изда заповест, којом наређиваш 
ичара и које је предводио далеко чувени паша видински Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљ 
г аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској в 
говоре било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наставити св 
тава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да с 
ници ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су  
ајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним штабом управлао је овом 
оградски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Царигр 
е предводио далеко чувени паша видински Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљене су биле из 
ада војника скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни дваде 
де да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је ск 
јали и са оним народима, који су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водил 
} Фебруара 1837. у Београду у присуству паше обнародован, који је као комесар блистателне порте 
цу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два превода који је бољи 
 Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи овога, да сту 
адесет хиљада нових војника буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са 
и није могао.{S} Императорском агенту и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута,  
 људи, час су услугу своју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали 
 одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу 
 бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића: «који је од та  
ени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош од 
робије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но бр 
, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намер 
 проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем пева своје народне песме, вије грдне народне заставе, н 
је он водио стада своја где се веселио, певајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке  
сти дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потресао своју тиху пустињу, сен 
шак од огњишта седио је стари Петроније певајући по обичају своме уз гусле једну народну песму, 
" /> бесконачним песмама приповедали ил певали јуначка дела једнога пастира тако, да је народ у 
га часа само у страху и највећој тишини певане, сад се наједаред захоре из колеба, пољана и јав 
ор Куршидов српског предводитеља.{S} Но певерење поштена човека усколеба се.{S} Милоша, кад раз 
олемом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада војника скупе се под заставу Куршид паше 
 страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> < 
е купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="7 
јуначки народ <pb n="68" /> српски, као период невоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама се 
затим проговори он гласом громким, које перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош 
и поглед пуказује чудну одважност, коју перо није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго п 
оних немилих призора, којем је немогуће пером израза дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скр 
а створи и нареди да се из тих народних песама почну деца у школама учити читати, да тиме јошт  
знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb n="117" /> <p>Шатобријан рекао је  
асом ратоборним.{S} Сами свеци у својим песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљену слобо 
ога детињства и оног уживања у народним песмама, које су њега задахнуле жарким родољубљем тако, 
ара, који су у <pb n="8" /> бесконачним песмама приповедали ил певали јуначка дела једнога паст 
своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робов 
} Место жалосне успомене, које су негда песме такове <pb n="40" /> код слушалаца производиле, п 
е се веселио, певајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S 
у ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потресао своју тиху пустињу, сенке старе Србије,  
 изгубљену слободу.{S} Радосне и веселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњава топова и пале 
Народ радосним срцем пева своје народне песме, вије грдне народне заставе, на којима су ставите 
игда нису чувени били.{S} Старе народне песме, које су до овога часа само у страху и највећој т 
ао је он све старе преповетке и народне песме, које су славиле дела српских јунака покупити и ш 
лна и тиха гласба свира дивотно народне песме и доводи слушаоце до највећег усхићења.</p> <p>Ул 
его је почео изучавати на изуст народне песме, које тиранија и турска власт уништити није могла 
e>.» Оне су садржавале у себи прекрасне песме народне, које су на скоро на немецки језик превед 
ли.</p> <p>Једном — кад је једну такову песму отпевао Милош, у највећем одушевлењу занешен <pb  
по обичају своме уз гусле једну народну песму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу слав 
двојењем ослабе, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја из би 
S} Бечке новине упознале су ово дело са песницима свију земаља.</p> </div> <pb n="121" /> <div  
е нашег несретног отачаства.“</p> <p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, јадни 
 остала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. 
падани, и бивши Архијепископ београдски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, које су кн 
на мало опоравила, која је већ двадесет петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но страховита изну 
тих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је противу големе турске силе,  
о умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога навршила, и она се одважи 
он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb n= 
том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који је познат код нашег народа под именом К 
ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије.</p> <pb n= 
о.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петроград и Цариград, који обојим дворовима до <pb n="2 
и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле ј 
, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p>  
алица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руски, ра 
 <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да остави место рођења свога, обале по 
з један ћошак од огњишта седио је стари Петроније певајући по обичају своме уз гусле једну наро 
равне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачувати глав 
“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацајући свој жалостни поглед окол 
га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са свога седишта, те испод сламњач 
 нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су душа ових незадовољника,  
она земље, или високе порте» — а превод Петронијевића гласио је: «да се совјетници с бациш немо 
Јеличиних родитеља.{S} Но гостопримство Петронију од пријатеља указано, доводи ове у опасност и 
ве новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма паз 
тету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, грозне добродетељи, нечувене о 
св:{S} Трифунској скупштини дао читати, печатати и подјелити међу <pb n="140" /> нама.{S} У сло 
 извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се разда онима од наше  
 могао виши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом имали три т 
гу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурск 
орти годишњи данак од 1,300,000 турских пијастра плати, а дозволи да у Београду 10.000.{S} Тура 
писмо једно од 14. октобра 1844. године писано, из једног села окржја Крагујевачког; а и зато н 
дношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасходст 
ше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко 
у оно доба простака у Србији било, који писати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава једа 
ве способности великог владара слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудноват 
еђено од једног простог сељака, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> 
и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и  
уку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге саставио и и 
б, једнодушно, одкривено и нелицемјерно писмено мњеније, јесте ли задовољни с вишепоменутим мои 
 отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. године писано, из једн 
/p> <p>Његово величанство» — гласило је писмо — «сматраће онај дан за најсретнији у животу свом 
 он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово писмо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, које п 
з Милош добије од султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастијем слогу источног израза  
ло, који писати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава један сељак свога пријатеља о тадаш 
вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а 
ра, слуша све приметбе, одговара на сва питања, која се на њега управљају, излазне основе које  
ad> <p>После овог изјаснења и званичног питања, отпочну се и званични преговори; но кнез српски 
путација Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— 
/p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, н 
 Боливара?» —</p> <p>На ово високомерно питање, које је истог вечера сретном господару од Србиј 
ра, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће назир 
кнеза од Србије Милоша — довршен је.{S} Питомац императорског кабинета Александер Кара-Ђорђевић 
-Ђорђевог Александра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у  
ао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје подворење учинити кн 
и — одговори он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово писмо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз  
а браћи својој, која под турским јармом пиште»!!! —</p> <p>Заплашити карактер овог рода, било ј 
 једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећег, народа створи, онда му он на углед ставља пре 
зију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа савести 
е одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће,  
века!» —</p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре 
57" /> <p>То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, улетила је у оном тр 
рен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну одб 
пред собом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те поч 
оде коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој 
 треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу несретника одлети 
 као робље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турск 
рђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</ 
 се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, који много умствују. 
ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан  
е јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p> <pb 
мати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо ф 
а љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син њего 
шта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љутину.{S} Увр 
и.»</p> <p>„Немој тужити девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрли 
да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, и <pb n= 
ину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{ 
авањем и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем на празник Вас 
о искрених својих пријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који је то 
ене потајне завере, које су народ близу планина стојећи за устанак удешавале; — оваке непрестан 
 и са неописаном срећом, вешто удешеним плановима, отпоче он свету борбу, којом уједно реши и с 
. д. по разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износи годишње:{S} 200.000 фор. у сребру.</p> <p> 
 у сребру.</p> <p>9.{S} Архијепископска плата је 6000 Ф.—а Епископска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници  
о три талира за пол године за главу, да плати, велим, три талира за пол године, а да недаје виш 
г умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</ 
не кињи народ више са ситницама, већ да плати један једини данак по три талира за пол године за 
шњи данак од 1,300,000 турских пијастра плати, а дозволи да у Београду 10.000.{S} Турака као по 
само ономе услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је ч 
шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуд 
вог права губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</ 
воју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу 
опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио главом погрешку своју, што је из земље побегао и 
 били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем п 
овницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb n="147" /> к 
остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом носио, и што је 
2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима.</p> <p>8.{S 
талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са платом 2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника са платом 2 
рви ред: садржава дивизионог ђенерала с платом од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са  
ошт најгоре било, нису добивале никакву плату од својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле  
апредак обштенародним добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од  
 разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати;  
рукују и благајном општинском.{S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општине имаду право своја 
 јесу ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа књазу и књажевској фамилији.</p> <p>Плаћа чиновни 
илији.</p> <p>Плаћа чиновницима.</p> <p>Плаћа архијереима.</p> <pb n="144" /> <p>Трошкови на др 
аћа књазу и књажевској фамилији.</p> <p>Плаћа чиновницима.</p> <p>Плаћа архијереима.</p> <pb n= 
им данком, што га је порти сване године плаћао, ослободио је народ од десетка и других дација,  
архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а  
љ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p> 
одну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога човека, кои ради од ју 
ио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робова о некадањој слави и госпоштини  
нио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео опоја 
највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је 
одиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица јој издавале су, да  
 на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к 
а своји рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> <pb n="85" /> <p>Руке свој 
тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пред његов 
ће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb n="203" /> к 
у се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од кор 
ортои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака чинити,  
 земљи.{S} Паша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и с 
а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједине се именом светог Јована пред олтарем  
јет, и ако је овај доцније благородне и племените намере његове осујетио, ма да је Милош самово 
S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем 
е, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити  
 народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних жртава, ма да Срби 
} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -једа 
остор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишт 
тела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до о 
ом сопственом трошку, опустошавале су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Она  
>XXIV.</head> <head>Свршетак.</head> <p>Пљен народног престола кнеза од Србије Милоша — довршен 
ка узносила је ову решителност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег 
а је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Детињство Ђорђево протекло је у жалосно 
а има других владара у земљи осим њега, по праву насљедства, изда прокламацију на народ, да сту 
 оставио био.</p> <p>На јавним местима, по рогљевима улица, по зборовима около цркава и манасти 
>На јавним местима, по рогљевима улица, по зборовима около цркава и манастира, скупљао се је на 
овника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износи годишње 
анак народа српског, који је 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавнијих е 
рске од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власти полугосподарства свога принуди кнеза од Србиј 
ело је највеће учешће код Мусулмана.{S} По народним обичајима никад правоверни Турчин није каур 
, колико је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n 
ије каурину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем обичају, може се судити неоцењива важнос 
-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко име спомињато 
н простак, који зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљ 
тходне осуде.{S} Напредовање њиово бива по реду и чину старешинства.{S} Свако село само себи би 
исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кне 
го до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане 
амовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљени 
кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сва 
ак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се  
 нама.</p> <p>Трошкови на држање стража по границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада с 
чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривено и нелицемјерно писмено м 
ати.{S} Он није хотео да земљом управља по начину „<foreign xml:lang="LA">Expeditio</foreign>“- 
рко узданувши рече: «Тако протиче капља по капља крви српских синова.... тако ти ужасни бој сва 
купљати.{S} Овакви депутата народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је ов 
за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин к 
претерати, то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да 
 располагати, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба  
р, докле год Турска сва укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукам 
роливала, нису могле без никаква успеха по народ остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на 
о са своји господари.{S} Чете су његове по војничком начину потпуно удешене биле, борци су стра 
има састаје, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљеним и неприступним 
не болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнез 
 он говорио народној скупштини, која је по његовој заповести сазвата била: „да даде рачун народ 
квог престолног слова преписано, нит је по престолном шаблону израђено, па да се у њему којекак 
његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чин 
{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а  
 Цариграду.</p> <p>Трошкови на агенције по другим земљама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се н 
ила Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их 
b n="19" /> почели су нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан от 
ољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце и до најма 
шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гла 
ен пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни го 
 <pb n="174" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. —</p> < 
рци су страховити и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним јуначт 
овима данак од три талира за пол године по имању сваког брата да подјеле најправијим начином, к 
очинећих мисли и - непрестано поступање по овом красном основу управе земаљске можда је и основ 
рђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61" /> о 
 свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево о 
> <pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, ова 
и брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран би 
ог народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по православној Русији, њему се са свију страна ласка.{ 
езадовољство у народу.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су  
тво.</p> <p>Весеље и слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт нар 
налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје 
ори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свакојаким видом показивали.{S} Народ је 
гајном општинском.{S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општине имаду право своја непокретна  
аничење и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, 
т десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n="148" /> данак.{S}  
S} Они су живели у заједници братској и по предходном договору, нападали су и убијали они само  
итаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p 
 одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходство кнез Долгору 
ено у Србији, које је уведено на основи по све слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и  
посланику, који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију 
{S} Непоштено је што су уставобранитељи по целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, 
 и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На ова 
tio</foreign>“- неправице Турске, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовластан т 
тачаство је бесмртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред враго 
ачејства биће дужност изнети и показати по истеченију једне године рачун како расхода тако и пр 
и недостатака; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања мо 
њишта седио је стари Петроније певајући по обичају своме уз гусле једну народну песму, која је  
ницама, већ да плати један једини данак по три талира за пол године за главу, да плати, велим,  
сији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје мерити.</p> <p> 
ски оно злоупотребити могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држим да им 
 слободно извршење дела својих, која им по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавства одмах 
равијим начином по народ, а пробитачним по правитељство наше измирити.{S} Сву прошлу годину сов 
авијим начином по њега, а и пробитачним по правитељство наше, треће пак: исплатити дуг стари ар 
а народ најлакшим и најправијим начином по њега, а и пробитачним по правитељство наше, треће па 
е могле најлакшим и најправијим начином по народ, а пробитачним по правитељство наше измирити.{ 
маже уметност, ступао је крепком стопом по стази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се  
сакупљен био, он је пред султана уведен по постојећим обредима и тек што су све обичне церемони 
 свога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу совјета, свештенства и апелације није мога 
с трубе војничке, који се је разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао је свима и свако 
стојећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њ 
хмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Ми 
за је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле савесно између себе добр 
а и злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају себи моју врховну власт, која је мен 
ила и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе  
авитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb n="194" /> <p>За ове 
ије пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са приро 
сни део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, који на њо 
кнеза од Србије, жуборило је непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута ре 
х: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удовици и сиротама овога човека!» —</p>  
 стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне промене устан 
пско признала, да се сами могу слободно по својим законима уредити и сами себи старешине изабир 
 и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњени 
победими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним јуначтвом вољно живот свој о 
лош хиљадама штампати и поделити народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна,  
е, да народу веће право уступи, које му по уставу припада.</p> </div> <pb n="180" /> <div type= 
ења и лукавства одмах <pb n="195" /> су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од он 
бе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из н 
њу држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ београдски Пета 
ет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку око себе искупили, те  
ани били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, давали су <pb n="18" /> им рану и п 
мленог <pb n="112" /> уговора.{S} Милош по одличном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, 
воје куће обесити.</p> <pb n="51" /> <p>По извршеној пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове 
ижење и довршену пропаст ислама.</p> <p>По повратку своме из Цариграда, Милош је почео да у дел 
висност, неразумним противлењем.</p> <p>По свршетку једне године, ово је дело <pb n="171" /> св 
 главом погрешку своју, што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, који су  
бе одбијао, невера браћи својој бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачи 
ађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, те  
 придржавао.{S} Но колило је задобивена победа славном делу његовом помогла, толико му је велик 
 и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз реч 
у њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља готова, и да су све стазе ур 
анства и уздања у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, 
агну горопадно на непријатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош је показа 
ени српски војници на бојном пољу после победе сваку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођи 
угим смртно рањени падају!</p> <p>После победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она корач 
је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничарске делије ишле 
и, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему турску војску, сваки је скоро дан обиље 
Овде ћемо остати да непријатела на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одгово 
лик живе радости и благослова, дочекају победиоце у ослобођеном Крагујевцу, чији становници так 
 се један поред другог и враћају се као победиоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа  
лазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију страна почн 
а и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука страшилом турске  
које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жестоко своје присталице притискивати, а они 
 оставља изложене свирепству разјарених победитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Рус 
ами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и од 
ма, без обране остати изложени беснећем победитељу.{S} С њима сам делио сретне дане, славу <pb  
с господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и 
, гомилајући истину на истину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута  
које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби 
 је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</p>  
ору пред светим олтарем, те осветљавају победоносно оружије, заставе и цвеће, које је у средини 
 а ти мати моли светог великомученика и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече чо 
на жена произвела, отвори сад изглед за победу неустрашивим борцима српским, који се бију са кр 
су небројено пута водили браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточници светога са 
 смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу српског оружја.{S} Малени простор ове књиге недо 
бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова 
ом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука  
Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним војводом остан 
стина неко време одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци 
чезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег би Турци наметом ратним угњетавал 
ци за тридесет година своје непријатеље побеђивао — пао је у овој политичкој борби с главе на г 
ирепству разјарених победитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="66"  
 видећи овако малени број Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих војника, што су им у 
пљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној  
их Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одан 
е застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од три хиљ 
Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби ју 
е изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се 
их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујевац, где  
ница, па кад су заједничког непријатеља побили, они су се враћали својим кућама, те чинећи се с 
на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, па кад су заједни 
је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослаб 
у се ненадно повратити, на њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште опет преотет 
 неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, св 
вог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над совјетницима младога кнеза.{S} Он се одважи 
уди, који су материјално добро стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трош 
> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бог једног за другим Србији дао  
лу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту ј 
сто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле савесно између себе добро и зло, једнаке 
ована пред олтарем божијим и назову се „побратими.“ Ово својевољно саједињење добије заклетвом  
на кнежевском достојанству из сопствене побуде дао и да од послушности њихове, зависи будућа су 
ло позније немирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да довољно н 
но изводио је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре било је  
н излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, које се окупе у час 
 тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, као сматрање људи и ствари ове  
ротиву Турака далеко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљ 
њен био духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појавила, нити се невина крвца пролила, ко 
а му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу 
, била су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где и у ком логор 
ао неки исполини изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бо 
ин не може Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које је она више пута потстицала на своју сопст 
 Из овога проистекоше све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p>  
<p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг  
 које је он отачбини својој првим даном побуне српске учинио, изодавна су му место већ обележил 
них призора Ниша у распаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то с 
асплодила.</p> <p>У последњој бугарској побуни, њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под  
ост поклона тих; што јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p> <pb n="170" /> <p>Дел 
о доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци противу у 
Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет при 
<p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким <pb n="37" /> 
о остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо  
м свога мужа, употребљавала да овога на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душ 
ше се около њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и који су под собом више чета н 
 празник Васкресења Христова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чу 
а цветну недељу, да произведе устанак и побуну народа српског.</p> <p>Нестрпељивије и невољније 
е Лазаревића који је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb 
рбију прешао био, да покуша подићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, које 
 устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{S} Код народног свештенства нашао је у томе јак 
ом показивати, који предсказиваху скору побуну.</p> <p>Неки тајанствени дух, који од запада у С 
забран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са неописаном срећом 
д свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова устанка 
 потребама реда.</p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је 
начства на Ужици, постаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храбрости своје особит 
ога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све основе, које с 
ча из корице потргне, ако само неколико побуњених робова даде исећи, подужно се је напротив даљ 
а за најлукавијег и највештијег војводу побуњених Срба. </p> <p>Небројене жртве и толики бојеви 
ка; попалити и са земљом сравнити куће, поватати младе девојке за своје хареме, а младиће за св 
 нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта људи разумевају под пр 
 Србију новорођену, пређе, него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, чел 
а напајале.{S} Детету јошт од 12 година поверавао је двадесетогодишњи младић све своје намишљај 
, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене свирепству разјарени 
еног и полиције.{S} Министару финанције поверена је била и трговина, а министар правосуђа био ј 
 би ми уливао више удивљења и савршеног поверења — него Милош; који уједно има безпримерно прон 
способнији и најчеститији, и који имају поверења у народу.</p> <p>5.{S} Чин министра председник 
 жену, коју су браниле живе симпатије и поверење народа, то би била неразумност очевидна, које  
њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење праведно делила.</p> <pb n="209" /> <p>Но при  
поставио, и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио. 
ог сана узвисио, што му је неограничено поверење и истиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај чо 
дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење према Русији, верној савезници султана, и вас  
ужност, које му је налагало великодушно поверење спроћу свом старом пријатељу и он је све ово д 
уздањем, те је тиме код свакога особито поверење задобио.</p> <p>Цела земља подељена је била на 
цо старе наше мајке Србије, ступајте са поверењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде св 
мо одани један другом и у најискренијем поверењу.»</p> <p>Милош, који није веровати могао, да и 
.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери родитеља свога, једино добро које је јошт на све 
чита заточења!„ —</p> </quote> <p>Милош повери јединца свога Мијајла својој храброј жени, и сов 
дем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушевлење 
13, 1814, 1815, обиљежене су у светској повесници за јуначки народ <pb n="68" /> српски, као пе 
d> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} Онда с 
дали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато мо 
и: «Отачаство, Слобода!“</p> <p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо обо 
ечи ове.</p> <p>„На оружје, на оружје!» повика народ.</p> <p>„Браћо!“ одговори Милош, «ја ћу на 
јка са збуњеним погледом, руке склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе 
је била на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале су биле  
дважно.</p> <p>— „Тешко мени жалосници! повиче обнезнањена мати, те склопивши руке своје рече:  
 који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте  
јвећем одушевлењу занешен <pb n="32" /> повиче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу 
> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину своме.</p> < 
ладајућом породицом.</p> <p>«Натраг!» — повиче горопадно храбра Љубица милосници, немогући већ  
места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ — повиче Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла н 
чита срамота нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим гнушањем Милош, гледећи укоченим око 
мљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена робињ 
м робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју сабл 
а у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза, који је већ утростручен био, од како ј 
ни и дволични превод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио река 
ла.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, да се 
асни вали кували су непогоду, која беше поводом тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једног дана, и 
ти устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој 
су се двадесет година јуначки борили за повратак изгубљене слободе...{S} Све је сад дозвољено б 
у стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су они  
е вашим министрима, нека штеде и нек се поврате <pb n="215" /> правилима добре економије, коју  
 Милош одмах одкупи капу од оног момка, поврати му његово оружје, говорећи му умиљато: «Али тво 
Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили бра 
стицала на своју сопствену опасност, да поврати Милоша јединог јоште, који је као што је она ја 
ао што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој независност и слободу њену.</p> <p 
 пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угњетене по 
ом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику отачастољубиву 
, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао  
ци светога савеза....{S} Турска је опет повратила своје старо господарство у Србији, а без да ј 
из Србије изтерала и слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била из тр 
м земљу отачаства свога, само да би јој повратили изгубљену слободу.{S} У историји света ненала 
у Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену слободу.{S} Радосне и веселе  
је, ваља да се са неколико година назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе  
ао што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се та 
ара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суграђанима изгубљену отачбину; а остал 
 -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, потегне с 
куну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију страна почну врвити гомиле,  
очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, побити јих и растерати, а от 
лењу, а овако их лако за дужност њихову повратити можете, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош  
слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где  
ње и довршену пропаст ислама.</p> <p>По повратку своме из Цариграда, Милош је почео да у дело и 
ји од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потребовао о 
и, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n="199" /> се височајшем он 
<p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино прибе 
ано је, свака <pb n="156" /> његова реч повторавана и мерена је: но простак српски остао је ваз 
чтивости, те са највећом њежношћу почне повторавати своје највеће уверење високог поштовања, <p 
ва све стазе, да на дан пропасти Турске повторити може оне знамените речи Бурбона од год:{S} 18 
у га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао је за собом пропаст целог народа...{S} Несретни 
ио онај човек, који за добро земље неби повукао корист, из те несмотрености.</p> <p>Нов устав н 
и може.</p> <p>Неки опет бољари српски, повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да 
своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Мило 
 буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту  
 одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретство за изм 
то на земљи оборили, морали су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити 
исоки чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућно 
 —повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову в 
 од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, 
ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства окаља 
оропадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио заповед божију, која вели: не кради! — а крадљи 
о у Аустрију, да заклони главу своју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, он 
има је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>М 
ти никакве неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серче 
у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> <p>„Његова молба се испунила“ — придода 
дно су супрот Турчина војевали, заједно погинули, заједно нека и почивају у вечности.</p> <p>Ка 
а је тим погледом молила Бога за освету погинулих својих.</p> <p>Ништа није жалосније од овог т 
занац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његов 
раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад 
 са приkлоњењем пуног достојанства даде поглавар Србије изванредном посланику познати, да је ау 
 Милош је био признат само за војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио  
а је народ весело усклицима поздрављао, поглед је Милошев изражавао оне горде радости, ону утех 
достојанствено.{S} Чело му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> уједно издаје х 
p>Милош сад стане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој девојци, коју је 
евешт томе чинио.{S} Неколико тренутака поглед је његов непомично управљен био на Султана, а за 
} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског господара, кипила је крв у  
дан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну одважност, коју перо није у стању 
шћена речима овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје ин 
оније одупре се, бацајући свој жалостни поглед около себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на  
 правилне црте лица, пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изг 
ле, његово угрожателно чело, страховити поглед, стрепећ покрет, гордељиви стас; Ђорђе, прости С 
 за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Ба 
илошево широко чело, замишљен и озбиљан поглед одговарао је потпуно његовом телесном саставу.{S 
ку, која беше са цртама јако означеним, погледа страховитог и високог чела, које га је издавало 
едила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без да се је са свога места помакл 
ногама иштући благослова; за тим весело погледа напоље на гомилу војника, наду мајке Србије.{S} 
аву своју, пушио је из дуге луле, често погледајући веселу и дражесну гомилицу, што је неколико 
ешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb 
 од Србије обратио је на своје заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији догађаји доказали  
елу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустила се на 
е речи.</p> <pb n="58" /> <p>Напослетку погледи на жену и децу своју, која јецајући од плача уз 
ком ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова  
м.»</p> <p>Несретна девојка са збуњеним погледом, руке склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и бр 
илош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те му смеш 
 подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих својих.</p> <p 
а свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при погледу овог призора.{S} Окамењен — са упртим и укочени 
одар искрено одржати жели и само у овом погледу желило је његово величанство, вама лично достав 
 непријатељем.</p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда 
тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србије, све једнако у замену својих добрих услу 
 савршено дозвољавају обичаји источни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милосн 
 стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала Д 
а речем образ му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничију вла 
 сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и 
ници немогу бити с бачени, док неби што погрешили противу закона земље, или високе порте» — а п 
се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење догогило, 
је шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху саз 
кровитељство.{S} Ово му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И  
урски робови.{S} Ђорђе је платио главом погрешку своју, што је из земље побегао и невера својој 
а потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300 
указа се на прагу црквеном човек један, под оружјем светлим, вијући заставу у руци својој, на к 
а, сносила је она мрско ропство турско, под којим је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај  
илан...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба под Кара-Ђорђем...{S}42</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе врхов 
у једни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турс 
6"> <head>VI.</head> <head>Устанак Срба под Кара-Ђорђем.</head> <p>Устанак народа српског, који 
, прихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био привезан за  
 то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> покори Србију, каво би п 
ровић — који је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Биш 
револуције пао је у прах...{S} Аустрија под својим надзором држи српске војводе, који су неброј 
 саучешћа Срба према браћи својој, која под турским јармом пиште»!!! —</p> <p>Заплашити каракте 
овима старе Маћедоније, која је стајала под управом Јаничара и које је предводио далеко чувени  
ротиву њих....{S} Но Турска се налазила под теретом заштите Руске, којој је султан лично обвеза 
ала је народност своју, која се крунила под политичним ударцима, који су из помрчине задавани,  
било, није јер је народ тај више година под турским ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у  
непослушно робље, које је турска батина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна једина сила хришћан 
рбијанци, видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначк 
 порту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља  
у своје интересе увуче, подложивши себе под њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа погр 
одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског предводитеља.{S} Но певерење 
<p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредеље 
а рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима око границе путовала, да народу к 
уђа за земљедељство набавити и та им је под надзором општинских старешина за рад давао, не штед 
 чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <pb n="177" /> испод руке  
имаду право своја непокретна добра саме под закуп давати, лична слобода свију грађана проглашен 
ти можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Н 
ори.{S} Педесет хиљада војника скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на су 
и као ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под кметовима, капетанима и судовима, судови вод државн 
 Србије заведе; но принуђен непрестанце под оружјем налазити се, није могао одмах уредити земљу 
 у стању учинити, да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче 
њазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрестаном договору са совјетом.{S} Ов 
ом новом ал страховитом боју починила и под предвођењем Милошевим Турке из Србије изтерала и сл 
, коју би власт турска могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати  
т <pb n="223" /> покори Србију, каво би под гвозденим прутом друге српске народе придржавати мо 
ззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</p> <p>После ових речи  
ност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Турском, да би  
својих војвода стојали.{S} Они су имали под собом једно или више окружја, признавајући над собо 
уства сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушко посредова 
стало тако несносно, да је морало пасти под сопственом својом претераношћу.{S} Јаук очајнички д 
глас војничке трубе; знак да се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p 
, да приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за  
 шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевали.{S} Мати Љубичина видила  
<pb n="133" /> Милош ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p>  
 остављени сами себи, подпали су поново под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за уста 
а, судови вод државним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законо 
ш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем 
их чувају, докле се год они борили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису  
</p> <p>—„Ја незнам шта људи разумевају под престолним говором» — одговори Милош лукаво „ја нез 
редложила: да призна независност њезину под полу господарством <pb n="125" /> турским и Милоша  
а ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставити, што потпомажући устанак Бугара, <pb 
ужану чету од мање више момака, који су под неограниченом влашћу својих војвода стојали.{S} Они 
од на побуну и устанак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обренови 
стити српски војници тог вечера спаваху под заузетим турским шаторима.</p> </div> <pb n="97" /> 
; отац и четири брата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају 
итула дата није, па ни од самих његових подајника, које он нигда увредио није.{S} Он је несретн 
амовласт онога, који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као вр 
асљедним кнезом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерадосно поздрављао, као <pb n="126 
д» — пише он — „одмах сан похитао своје подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош  
ушевлењем —„да неки чланови владе моје, подговорени од мојих непријатеља и злим задахнути, од с 
 Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим савето 
р је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Мило 
ином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена је на 17. окружја; већа окружја подчињена су н 
ито поверење задобио.</p> <p>Цела земља подељена је била на 12 окружја, доцније је Милош повиси 
овнику.</p> <p>7.{S} Званичници државни подељени су у 11. класа.{S} Први ред: садржава дивизион 
ево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рањено паде пред 
Сваки, који је год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Св 
ко уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари 
страховитог виора, који се у Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до сам 
правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи његови неправо из 
евића који је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb n="83" 
ма на Морави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; 
ога часа у руци својој непомично држао, подигне он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним 
 за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n="64" /> <p> 
д Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила  
је на то смерало; да преобрази власти и подигне благостање народно, то онда видити морамо, како 
м и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>Српска аристокрација, која је већ била  
атеријално стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и 
а на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S}  
сује, које је он спремао, да народ свој подигне на један степен висине са осталим народима евро 
 помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару војном, који је  
скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који је украшен био зас 
рског кабинета Александер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза  
!“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред страховита вика: «Доле са совјетом! 
мље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и самог народа, који 
ао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу војводама и <pb n="62" /> совјето 
p> <p>Милош се приближи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красн 
> <p>„Куда? — с киме сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“ —</p> <pb n="87" /> 
ато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне 
Ни једна једина сила хришћанска нехтеде подићи гласа свога за ове мученике христове.{S} Русија  
ропом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n="129" /> <p>Ако испитамо уређење 
испод руке Србе и остале хришћане, који подјармљени исламом стењу, да само прилику добије, иста 
ћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа изгинуло с 
 за пол године по имању сваког брата да подјеле најправијим начином, како ми неби сиротиња дола 
унској скупштини дао читати, печатати и подјелити међу <pb n="140" /> нама.{S} У слову оном изј 
 на које ће се све струке дјела народни подјелити и више државни совјета; попечитељи ће ји пред 
бама, давали су <pb n="18" /> им рану и подказивали су им намере турске, а кад што су им и у по 
 бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити светл 
арод позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о р 
му је војничко, опхођење просто а никад подло, често одвећ достојанствено.{S} Чело му је отворе 
мо назови власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парламента.</p> <p>Да је Ми 
ом престолу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу 
, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе под њено покровитељство.{S} Ово му је б 
сти и одважности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставобранитељи 
валити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што 
p> <p>Потребе, које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа к 
 могу наступити.</p> <p>Све ове потребе подмиривали смо ми досад различним и млогостручним прих 
ог данка неће моћи сви трошкови државни подмирити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се с 
ставља, народној скупштини на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски кабинет држао 
 после свога доласка, посланик је руски поднео господару од Србије: «уверење високог уважења и  
тају томе, ког сам ја великој скупштини поднео, нема ништа друго; но је описано стање, у ком се 
 извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај п 
де он одмах народну скупштину сазвати и поднесе јој на одобрење <pb n="127" /> Ферман, којим је 
 био заставама и зеленим гранама.{S} На подножију овог земљаног престола, један простор беше об 
да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољубивим.</p> <p>Све војводе српске, које  
убоке осећаје срамног робства, ког сада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из зе 
е и невоље тога народа дознати, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами в 
прибежиште од свију беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, само никог није бало,  
у Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у  
, а житељи равница остављени сами себи, подпали су поново под власт турску.</p> <p>Но поред све 
но више да бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљује ватреним и одушевљеним речма срца народна, за 
 да се руски конзул на крају оних списа подписује, које је он спремао, да народ свој подигне на 
астане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза, који је већ утростручен био, о 
 Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, која је имала лицем <pb n="89" /> н 
бодније постајаху, а које остали житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од нападаја 
 гранама правитељства седила и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих нес 
 n="173" /> пуковнику, а мања начеонику подпуковнику.</p> <p>7.{S} Званичници државни подељени  
го да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике силе,  
но и ово прерано чувство отачаствољубља подрањивао је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напр 
ити над собом тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом.{S} Припо 
љубивих људи, који врховну власт његову подривају, заштите на другом ком месту потражи.{S} Он с 
еђутим нису престајале, оне су све више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је мор 
стојавајући да осујети сплетке, које су подривале сенку власти владаоцу остављене, борила се је 
м ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи препи 
 српско безпримерно јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет сваки 
ији у делу српске независности учинила; подсећао је Милоша на живе <pb n="181" /> услуге, које  
етство за измирити све“ — придода он са подсмевајућим се простачењем.</p> <p>Ови одговори донеш 
но!» —</p> <pb n="184" /> <p>Овај нешто подсмехом смешани одговор збуни мало отменог посланика. 
p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву не 
требљавала да овога на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога по 
pb n="40" /> код слушалаца производиле, подстакнуше сада у народу највеће одушевлење и радост к 
осе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копље, па нескидајући очију са мужа и сина, с 
ави ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштро посланика руског, истера му црвен на лице  
о неколико побуњених робова даде исећи, подужно се је напротив даље него што је ико и мислити м 
душевљеним речма срца народна, за свето подузеће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Неколико т 
тргнули и оладнили, он је свима својима подузећима поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме 
су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу није <pb n="198" /> ништа народу свом сагрешио 
лела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <pb n="177" /> испод руке Србе и остале хриш 
ко не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а ле 
 да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гроша из с 
мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А  
н је тамо служио у једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у воје 
клони.{S} Немогући другчије Милоша себи подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме сл 
одељена је на 17. окружја; већа окружја подчињена су начеонику <pb n="173" /> пуковнику, а мања 
 Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост 
а и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова неп 
/p> <pb n="64" /> <p>Сад султан одважно пође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Пед 
 вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу  
ући се са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај н 
е на земљи!{S} Пођите мученици слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, н 
хова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мученици слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу 
како да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у  
е на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима његових родитеља, њег 
уно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти с 
ајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које је справљао.{S} Ако би 
т народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности за отачбину.</p> <p>Године 181 
емира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за о 
оју показао ванредно јунаштво и највеће пожртвовање, а редовима непријатељским задавао је страх 
о је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да 
ежен био каквим јуначтвом или ванредним пожртвовањем од стране Срба.</p> <p>«Народ је непобедим 
ке за срећу материјалну; треба да народ позва своје дужности, да може знати, шта власт има с пр 
х сила.</head> <p>Околне силе нису биле позване да прегледе устав, који је био у Београду обнар 
је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважавајући та предања народња, дао је 
>Српски је народ такођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас 
на захтевање једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> </div> <pb 
евао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности или да ви 
ајицама да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> < 
 Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни противити није смео.{S} Сад је требало <pb n 
це окружне одређена.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, првосвећени 
} После кратке отпочивке устане Милош и поздрави весело цео народ, који му веселим гласом са: « 
чије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенито, понудила ме је шт 
137" /> народа са женом и децом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одређено место дође 
олету, кад га је народ весело усклицима поздрављао, поглед је Милошев изражавао оне горде радос 
 Весело је подвикивао и њега прерадосно поздрављао, као <pb n="126" /> да је тим поздравом потв 
оздрављао, као <pb n="126" /> да је тим поздравом потврдити хотео, његово помазање на кнежеско  
во!» —</p> <p>Овај родољубиви и ватрени позив, који чудноватом краткоћом својом пред очи ставља 
трекавању има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Но својим наравним проницањем ј 
 у најкитњастијем слогу источног израза позива, до дође у Цариград.</p> <p>Његово величанство»  
изведен, био је задахнут величином свог позива, и способан за довршење народног дела.{S} Он је  
Русији, верној савезници султана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е т 
ступао је крепком стопом по стази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено 
{S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њихових карактера, а највећи противни 
 да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, б 
 проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, које је најважније знање за о 
де испричан; који <pb n="211" /> год је познавао халовитост Милошеву, тај је морао стрепити за  
је по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарности, ко 
знају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 
е јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци ја 
а се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову,  
свим равнодушан и својом хладноћом даде познати свима онима, који земљу испод његових ногу рију 
е поглавар Србије изванредном посланику познати, да је аудијенција већ свршена.</p> </div> <pb  
ве међу супрузима догађало, то нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у да 
литичка жртва, која се као што је опште познато, једног јутра попела на књажевски престо од Срб 
n="191" /> њихово име, које је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милош 
 радити може на започетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S 
м за сваки покушај свој као оруђе своје позније употребити може.</p> <p>Да је Русија управ лице 
пролазила прва младост Ђорђева.{S} Мало позније немирни и слободни дух његов побуди га да почне 
и догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и приврженика у 
 била, него је и саму политичку борбу у позније доба сама водила — шта више мерила се са портом 
пут да докажу да немају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао с 
и у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb n="107" /> да дође у турски стан, да  
у пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се н 
релагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суд 
 са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и М 
анство заповедило мени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите праведном захтеву њ 
 сами собом намесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; нез 
а како Милан умре — ови људи на престол позову другог сина Милошевог Мијајла, који је увек живи 
} Она места, која су они за своје ратно позориште изабрали, морала су све њихове самовољне наме 
 стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање страних сила прерађен — сравнио са пројектом 
си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде поискану поштену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нато нас 
 ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није из другог каквог п 
 ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појавила, нити се невина крвца пролила, која би народ н 
бленије, које би се у дјелима народнима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт једанпут прегледа 
овој израз гордељиви. —</p> <p>Такав се појавио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђеним  
 средини ових грозних и ужасних призора појавише.{S} Но ови призори при свој својој страхоти ип 
ва места, која је кнез српски пролазио, појављивали су се ови исти призори.{S} Милош није се пл 
су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је 
вога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне г 
 пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p> <pb n="11" /> <p>«Отац!— благослови ме, а  
ању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учин 
ске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине турске ханове и паланке попалише усташи, из да 
метом своје љубави.{S} Пред очима сваке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго и пре 
било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико се год чине да су неверојатне; јесу 
 нам у сред страховитог разбојишта сине појетички образ Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за упоз 
 свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако разливају.</p 
} Ил је можда при трајућој <pb n="9" /> појетичкој и светлозорној ноћи са истока слатка која др 
 без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног благдана, виђали су га где као мало де 
да се народу заото поклони и благодаран покаже, док међу тим остале суседне силе нису тако мисл 
> седише употребе ово на корист његову, покажу противницима грожњу народа и предложе помирење.{ 
ви ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала 
апоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаси 
 народа!“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред страховита вика: «Доле са со 
 тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да треба заузета села и вароши грађанск 
{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о отачбини својој, и да су са 
ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику вештину у вођењу рата и управи народној 
 српских бораца као прост војник и ради показаног ванредног јуначства на Ужици, постаде и он во 
вугде се храбар и одважан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је баш народ за предводитеља ове вој 
је намере.{S} Но овај поступак јасно је показао; да Милош неће за живот главе своје, да се одре 
p> <p>У овом исполинском боју, Милош је показао највећу војничку вештину.{S} Ово није била зане 
о ограничење његове власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло до 
 да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пр 
убицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степену власт има над самим собо 
 унутрашњег уређења, Милош је уједанпут показао чудновату вештину.</p> <p>Заповедајућа власт, к 
је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајност 
ане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће пожртвовање, а редо 
{S} Оне у дане пуног искушења морају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим  
теља казначејства биће дужност изнети и показати по истеченију једне године рачун како расхода  
и је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb n="163" /> д 
ија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. —</p> <p>На о 
лошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, којим би могли изказати то признање  
о почем њему није приличило срчбу своју показати, то настави он даље са гласом одобрења.</p> <p 
 имадоше на ратоборни дух овога народа; показаше му прстом на небо, где је награда за њихово св 
о су се по целој земљи свакојаким видом показивали.{S} Народ је руљом у хајдуке одлазио.</p> </ 
о.» — Тако се учтиво према народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово ово.</ 
Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, који предсказиваху скору побуну.</p> <p>Нек 
межурано лице са цртама јако означеним, показиваху решителност и храброст његову.</p> <p>Свеште 
ом ова непоњатна и скривена иронија, не показује ли зар једним махом, једним словом праву намер 
 а да неопишем овај догађај, који јасно показује каква је била то војна и који довољно карактер 
гом учињене био је неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p> <p>Једне пријатне вечери,  
 да изврши, зајиста је огромно било; то показују она мудра уређења, која је он земљи својој дао 
и је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су народи в 
 њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплетке међутим 
то чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И з 
 /> да вас ту сакрију? — Натраг тамо!» —показујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, 
ичају, може се судити неоцењива важност поклона тих; што јих је султан свом побунившем се робу  
ма никад правоверни Турчин није каурину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем обичају, мож 
есело у светковинама, одавању и примању поклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе 
е јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произвело је највеће учешће код Мусулмана.{S}  
мператора свију Руса». —</p> <p>На које поклонење Милош одговори: «да он себи за највећу част д 
ити овог простака српског, да се Русији поклони.{S} Немогући другчије Милоша себи подчинити, са 
ам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је читав сат, и у 
а, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаже, док међу тим остале суседн 
и су дубоко разјарени, гледајући у овим поклонима своје понижење и довршену пропаст ислама.</p> 
 виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоценог ору 
 може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србиј 
ва благородна душа, морала се више пута поклонити увредама, које су нанешене биле њеном супружн 
могао, да га приволе дошаптавању руском поклонити се; намери другим начином и сретством, да упл 
м пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда његових господара.{S} У оном 
агородна жена ова, није могла преживити покор тај, понижење Србије. — Жалост ју је убила.</p> < 
емо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме давати ос 
учини.{S} Као награду — за његово лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће бити о 
а то, да под своју власт <pb n="223" /> покори Србију, каво би под гвозденим прутом друге српск 
у да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш, да су они и та 
их жена, није се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, ниј 
одом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а повр 
ође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада војника скупе се под заставу  
олитички уважавати.{S} Његовим примером покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива ко 
од отуђивао, коју би власт турска могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада љу 
ај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош  
: «да се ником другоме до једном Милошу покорити неће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт у совје 
оде од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима његових родитеља, њега је као тешко о 
 задатак да изврши: да Милоша склони на покорност спрам Русије, да народу веће право уступи, ко 
ла.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и донешеним законима прибавила, а те 
ара од Србије, само да отклони савршену покорност своју према Русији?{S} Он није марио, што ће  
и била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи ње 
 племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне он 
ре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабријих војника — видили смо како је она по 
ателно чело, страховити поглед, стрепећ покрет, гордељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме 
ух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне растове Шумадије, пр 
стила се на рамена, бела као снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S} Његово смежуран 
 репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину. 
то дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху непобедимост.</p> <p 
ученике христове.{S} Русија није се као покровитељка ставила у средину између мучитеља и жртава 
нтересе увуче, подложивши себе под њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа погрешка, кој 
риметити, да околне силе а нарочито пак покровитељствујућа сила Србије, имаде право совјета у о 
ме, које су славиле дела српских јунака покупити и штампати.{S} Од њих читава дела створи и нар 
да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну у народу; други опет да изнес 
свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да 
а њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније употребити може.</ 
и овога часа поред свију непријатељских покушаја, да Србе раздвојењем ослабе, у сред 19. века — 
а главу, да плати, велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни д 
рена сума свега данка, од три талира за пол године најправијим начином разрјезала на народ, как 
анима и судовима данак од три талира за пол године по имању сваког брата да подјеле најправијим 
ати један једини данак по три талира за пол године за главу, да плати, велим, три талира за пол 
су три талира данка с главе на главу за пол године најумјеренији данак, кои се може ударити на  
 да ће са поменута три талира данка, на пол године измирити све земаљске потребе; кад разсуди,  
му ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p> <p>Милош 
едсказао.</p> <p>У својој нади, коју је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страховито 
ј тајности спремљено.{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене,  
а вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на  
од заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи Љубице 
не клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благоволећи савет, да о 
.{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене полете унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави 
егових господара.{S} У оном одушевљеном полету, кад га је народ весело усклицима поздрављао, по 
ама, која би се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељств 
р је скроз провидио сплетке, које отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку р 
твом и храброшћу постали на ново народ, политика није хотела законитост њихову признати, они су 
, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, јер ства 
 отправљању мојих дужности, а у осталом политика речених земаља можда се ни у каквом случају не 
тако радећи имао велика основа за своју политику, јер српска крв није била неисцрпима.{S} Ове б 
че...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно гледао, како са прес 
ш, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политичар и искусни законодавац, човек у ком су се све  
вао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, која се као што је опште познато, једн 
рба ајдука почела на себе узимати прави политички карактер, јер на многи мести где су се ајдуци 
и човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички уважавати.{S} Његовим примером покорили се и  
бни постану дела, која ће једном њихово политичко биће утврдити.</p> <p>„Народ је“ — говораше о 
престане износити околишење и лукавство политичко на узор човеку најлукавијем и најпроницавајућ 
е непријатеље побеђивао — пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска аристо 
к више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позније доба сама водила — шта више м 
је народност своју, која се крунила под политичним ударцима, који су из помрчине задавани, и то 
 да Милоша немогу лако на клизаву стазу политичног дивана навести, ваљало је самом султану да з 
супарником тако исто страшним у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од  
p> <p>С дана на дан откривала је турска полиција нене потајне завере, које су народ близу плани 
бављао је и дужности министра војеног и полиције.{S} Министару финанције поверена је била и трг 
а чудо <pb n="164" /> придржавати умео, положај Махмуда, који је са укоченим очима гледао овог  
вари, врло је добро увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, к 
ржећи се непрестано сходно свог високог положаја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, п 
рбима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега п 
буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они су заједно провели живот, заједно су супр 
о: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружја положити, довле незадобијемо нашу слободу.»</p> <p>Са н 
и — али великаши српски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала — нед 
је он једном већ признао <pb n="124" /> полу господарство турско.</p> <p>Тешки и дуги преговори 
ожила: да призна независност њезину под полу господарством <pb n="125" /> турским и Милоша да п 
 ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби 
, да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> < 
, знао је само за једну Турску, која је полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она из 
ја с ниским, до са једном Турском мојим полугосподарем!» —</p> <p>Долгоруки осетио је врло добр 
 тражи, да она <pb n="166" /> по власти полугосподарства свога принуди кнеза од Србије: «да про 
иткама добро застрашена била, и која би полугосподарство српско признала, да се сами могу слобо 
> <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га  
јке Србије, ступајте са поверењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спуст 
 озбиљну бригу силама, које су признале полунезависиост Србије.»-—</p> <p>Овај је израз Милоша  
у Ферман донео, у ком је порта признала полунезависност Србије.</p> <p>На глас ове радосне вест 
пропаст: кућа њена попаљена и разорена, поља осветом турском потрвена.{S} Она није могла дуго п 
але потока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, где почив 
ређе него што се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоце 
х је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо  
сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше в 
е успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда  
су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је две миље одавде у 
ане, сад се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалосне успомене, које  
ују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срб 
 састаје, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљеним и неприступним, т 
село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је  
{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године  
авети Енгленске и Францеске на несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглес 
ају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стражу на улазцима.{S} Месец просијава к 
p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Он 
вног унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико н 
ружани људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> <p>Величанствена је и 
чну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њо 
 политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград, <pb n 
 једним војводом остану мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих коња и мн 
д би разјарени српски војници на бојном пољу после победе сваку штедњу одрицали, викао би им Ми 
ну неправду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара ни 
несе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски в 
вог изображења имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а  
Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и одушевлењем п 
раћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, који су  
е тим поздравом потврдити хотео, његово помазање на кнежеско достојанство.</p> <p>Весеље и слав 
достојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ — повиче Турчин у најве 
ором овим разљућени Турци, двапут јурну помамно на шанац српски, без да су Србима што наудити м 
ају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка, на пол године измирити све з 
то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере прегледе, десетак свачи да сравне, и у 
кој.{S} Звона, топови и војничка гласба помешана са неописаним узвиком Ура!!! — означавају дола 
е, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал свакојако пак 
у противницима грожњу народа и предложе помирење.{S} У тајној једној сједници совјета буде закљ 
 на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за не 
 то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне 
м тоном говорити кнезу Милошу: </p> <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он са запетом гордошћу — „д 
 ова пресуда! — Ужасно је <pb n="54" /> помислити о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човеч 
код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше  
 пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење преотме.</p> <p>Сместа искупи 
м заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену слободу.{ 
 задобивена победа славном делу његовом помогла, толико му је великодушије у бојевима код самих 
јством јаничарског аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и висок 
добровољни радини, који су долазили, да помогну оно место приредити, где ће се скупштина држати 
придода она са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су в 
римише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они с 
и их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но  
о при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да састави  
војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију ст 
у им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до пролећа 
ц“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален број Ср 
ђи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и 
 се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на  
екати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће дру 
а за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху непоб 
е на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у 
ући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око ку 
ити своје војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступ 
на вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом  
победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жало 
ању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> < 
 ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, својим искуством, а ми изврш 
 да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћу речених радина уздигнута је била земља свуд у на 
 бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за руком, да нам и 
ораше:{S} Чувара престола оца свога!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она, да како Милан умре —  
ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“—</ 
ном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се 
оруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног простачења <pb n="183" /> у овом 
ипломатама и лукавством својим, са свим помрачава дипломатску вештину, својих супарника.</p> </ 
ила под политичним ударцима, који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то 
 ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, војводе и војници потраже у лакоме сну пот 
ске изабрао.</p> <p>Редом обилазећи све понамештане страже, дође и до једне разваљене куће, кој 
 цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха гласба свира дивотно наро 
во: устроити сваку струку дјела народни понаособ и узаконити ји; друго: расположити данак на на 
18. година, висок, блед, љубка изгледа, понашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо фр 
е и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, стада са мла 
Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су пред овом  
мошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђор 
ко је овога клетва очина до тог срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но 
на ова, није могла преживити покор тај, понижење Србије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год 
арени, гледајући у овим поклонима своје понижење и довршену пропаст ислама.</p> <p>По повратку  
цу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који м 
оверну и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је 
 Русији непаметно отворена...{S} Раздор пониче на све стране.{S} Опозиција је задобила нове <pb 
 у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb n="152" />  
ањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> <p>Страховити догађаји,  
и седити и писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико др 
равница остављени сами себи, подпали су поново под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве  
 да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и кр 
 владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином при упр 
леди месец са својим жалосним зрацима у поноћно доба осветљаваше човека једног на гробљу вишева 
високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Ка 
е поздравила веома умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ј 
 призор, између ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост је 
 изванредни човек тога доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагало великодушно поверење 
лукавство изневерило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из овог случаја з 
елика породица, од које сваки члан мора поњати своје интересе и морадне исправке за срећу матер 
 знао је праве услове народности српске поњати.</p> <p>Пре свега морало је материјално стање Ср 
као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да народ један тако дуго може трпити над с 
ба незнањем затворене биле, те је почео поњати грађанске одношаје јавног права свога и стога је 
оглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег  
<p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо 
таноје Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране 
бом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота дево 
осио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, ком је он 
 кроз плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, ј 
ри брата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну  
 буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом 
не војводе и више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки де 
але сви из пушака, горде турске заставе попадају у прашину, топови крче редове, ступка своје ра 
у се борили у редовима српског устанка; попалити и са земљом сравнити куће, поватати младе дево 
оњене, поједине турске ханове и паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци једно место 
дила је своју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, поља осветом турском потрвена.{S}  
свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недостојан са твог г 
 као што је опште познато, једног јутра попела на књажевски престо од Србије, да на вечер у гро 
а за слободу српску и јуначтвом својим, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{ 
 пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом јуначком браћом својом.{S}  
 она после, кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на страни његовој седити; а то  
у, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства биће дужност изнети и показати  
ије био совјетом закључен, но једино од попечитеља унутарњег и финанције сачињен.</p> <p>О овој 
 себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народни подје 
обравао.</p> <p>На потстрекавање својих попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке досп 
родни подјелити и више државни совјета; попечитељи ће ји предработати, совјетници разсматрати и 
и и мени предлагати на одобреније.{S} И попечитељи и совјетници одговараће и књазу и народу за  
н, то ево предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои назнач 
ци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те 
лошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад 
ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у 
ијама какви недостатака; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нису ми н 
дара од Србије, Милош је наумио да неке поправке <pb n="111" /> за друштвено стање Србије завед 
крепком стопом по стази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази  
ади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље,  
 опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, ипак су се они као 
редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућени Турци, двапут јурну 
на Турска у Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S 
опу за стопом борио — <pb n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског при 
 вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите праведном захтеву његовом, ком нећете без опа 
 од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од Србије оти 
зрења према његовом величанству у свему попустити, што ће се са општим благом земље слагати.“ — 
лични људи, што у једном магновењу мало попустише, сад се наново уреде, нагну горопадно на непр 
њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење — престане сад, кад је њена смел 
Љубица направи мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што их је јо 
 гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непријатељских покушаја, да Србе раздвојење 
 он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храбрости своје особито одликовала бистроћа ума њ 
својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срам 
ведам, да овог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» 
S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоценог оружја, добио је јошт и два топ 
е имају цјели, у бојевима бију се један поред другог и враћају се као победиоци — или гину заје 
и су поново под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, што ј 
и на држање војске внутрење ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стража по  
 и благајном општинском.{S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општине имаду право своја непок 
 нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није цр 
ша, да штедњом набавимо јавној благајни порез, који је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је опр 
агновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза, који је већ утростручен био, од како је Милош о 
 бира старешине, који уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују и благајн 
ог уређења може код њихових народа жеља породити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби  
Народ је“ — говораше он — «једна велика породица, од које сваки члан мора поњати своје интересе 
ead> <p>Једног зимског вечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су л 
зрећи, да се са престола српског уклони породица Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог Алекса 
—</p> <p>За издржавање кнежево и његове породице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф. — из об 
начинила је велику забуну.{S} Искључење породице Обреновића са српског престола, била би нова с 
које је задобио... и да личност своју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег б 
едне пријатне вечери, седио је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом брежуљку, који је ра 
 се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретство за измирити све“ — придода он 
те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p> <p>«Натраг!» — повиче горопадно храбра Љ 
било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном животу губио се, постао је — кукавица.</p> < 
није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште користи. 
и да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{ 
/p> <p>Кад су о свему договори учињени, порта прими са одличном пристојношћу захтјеве, које јој 
7" /> што није могао рану преболети, да порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, ј 
, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ра 
добрење <pb n="127" /> Ферман, којим је порта даровала њему достојанство владара.{S} Милош тим  
послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунезависност Србије.</p> <p>На глас о 
ском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n=" 
бије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Ми 
 ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник о 
х у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милош 
ра сачувати онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ п 
 непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него шт 
лнији?»— одговорио:{S} Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а ак 
позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да има других владара у земљи оси 
шу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амнестију  
он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства кнежевског збаца, да се 
езависите <pb n="185" /> једино само од порте, незаборавите, да је Русија довољно јака и да има 
ети.{S} Зато Милош намери да код високе порте изради, да ова законитост српску призна, независн 
ациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспора 
мира са другим силама осим једне високе порте — правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре,  
решили противу закона земље, или високе порте» — а превод Петронијевића гласио је: «да се совје 
одован, који је као комесар блистателне порте, народу исти растумачивао, и народ га је после на 
е оног последњег рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учини 
ања народа српског, зависила је верност порте у извршавању примленог <pb n="112" /> уговора.{S} 
т за случај каква непријатељства између порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова по 
а од Србије, под тим условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300,000 турских пијастра плати 
 сме.</p> <p>Годишњим данком, што га је порти сване године плаћао, ослободио је народ од десетк 
p> <p>Овом претерано-ласкавом учтивошћу портином, Милош није ни најмање био изненађен.{S} Он је 
е промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће  
мљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње 
знала, да Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити, — но није хтела никако допустити, 
оба сама водила — шта више мерила се са портом и исполином севера — са великом Русијом.</p> <p> 
те уговоре, које је она са блистателном портом заклучила — савесно испуњава.“ —</p> <pb n="162" 
људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је топрв од године да 
ебало уставној Србији, док је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај об 
е пропадне и измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под видом успост 
е би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога 
одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предад 
оли да у Београду 10.000.{S} Турака као посада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изуз 
са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти као подч 
ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у 
а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинила, они би се оба тада топили у радости с 
 су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супрузима догађало, то нам није познато.{S}  
ику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изображења требао је он 
ихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!» — о 
ша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако исто страшним у кошкању по 
осланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским простаком.{S} Сад му поче з 
по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужности, а у осталом политика 
нежевој палати) <pb n="216" /> имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву к 
д себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетраж 
лоша.{S} Један час после свога доласка, посланик је руски поднео господару од Србије: «уверење  
 према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје мерити 
/p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече посланик — „достављено да народ српски жели и иште слоб 
в даје — ускраћује.</p> <p>Императорски посланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да 
Руса — примити.</p> <p>Затим изванредни посланик, за потврдити искрене осећаје свог господара и 
„Но, мој кнеже!“ живо рекне лакомислени посланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите бе 
и гласом више наравним:</p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник забо 
сија за добро нашла свога императорског посланика овамо послати: “да приведе кнеза од Србије на 
једно и одважности увредило је и једног посланика, који је сљедећим речима изразио своје незадо 
авство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, који <pb n="179" /> ће  
ехом смешани одговор збуни мало отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са ј 
скрштеним рукама гледао је подуго оштро посланика руског, истера му црвен на лице његово, и пош 
су садржину његову дознале преко својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва бил 
сторије, да би у себе примити могао све посланике народне; то је <pb n="133" /> Милош ту скупшт 
 један простор беше обграђен за народне посланике, који долазе и на коњу, да учествују при таки 
анства даде поглавар Србије изванредном посланику познати, да је аудијенција већ свршена.</p> < 
 и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију види по народу путов 
упштина.{S} Ово је био други красни део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стаз 
 му од дивана предложени били.{S} Руско посланство које се с почетка чинило да у овом послу сам 
ност.{S} Они су, што се признати мора у посланству руском у Цариграду имали велику потпору.{S}  
у украшеном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновни 
би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n="70" /> <p>На цвети 1815. год. искупи 
д српски, кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала  
нисам никаквог другог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим интереси 
ица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину долазити, рачуне пр 
емље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили непријатеља неуст 
екне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, да извидите невоље и да  
 ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — <pb n="46" /> могли свагда кад г 
 нових војника буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо го 
шла свога императорског посланика овамо послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу в 
едној сједници совјета буде закључено: „послати кнезу шест совјетника од стране умерене, који ћ 
 својих мана.{S} Земља била је смирена, после оних великих ратних напора и великих војничких тр 
ad>Милош и Махмуд.</head> <p>И зајиста, после ове велике народне скупштине од 16.{S} Фебруара 1 
нова.{S} Целокупна организација Србије, после савршеног мира, била је организација оружања...{S 
, као сматрање људи и ствари ове земље, после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се 
ивота, а народ је српски <pb n="226" /> после 27. година на својој свето—Андрејској скупштини л 
 колико је могуће мање слободе даде.{S} После дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом 
зни државници, који су за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош и поздрави весело ц 
урака узплашим, шта ће други чинити?» — После ових речи заповеди, да се војска на Турке крене,  
те ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државному уставу, заклетву, изберите међ 
видити могао, да је прва брига Милошева после учињеног примирја била та, да земљу у унутарности 
достојанство своме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако све 
е где слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црн 
истока.</head> <p>Једва једанпут Србија после толико година остави оружје.</p> <p>Ако услови уг 
ог њеног стања, у ком је остављена била после ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да  
бријих војника — видили смо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са образом мо 
> <p>Кнез Милан није више од три месеца после оца свога на престолу српском седио.{S} Он по зак 
долом српскога народа, и зашто је народ после толико година једним гласом захтевао, да се Милош 
рђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n 
народу исти растумачивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетре 
 и оној жалосној драми српској, која је после у Србији одигравана:</p> <p>Почасно обновлење сов 
алим народом договорите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до са 
инимо даља расположенија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S}  
ене слабоштине.{S} За човека овог, који после толико проливене крви и јуначких жртава, није уме 
е народно добро урађено!“— </p> <p>Мало после ове скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош 
звали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколико изгубљених битака примети турска власт,  
лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка, посланик је руски поднео господару 
разјарени српски војници на бојном пољу после победе сваку штедњу одрицали, викао би им Милош:  
 и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, н 
ни мени самом!“ —</p> <pb n="109" /> <p>После кратког времена буде углављен мир, ово неочекиван 
I.</head> <head>Устав Србије.</head> <p>После овог изјаснења и званичног питања, отпочну се и з 
 за другим смртно рањени падају!</p> <p>После победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она 
у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, о 
презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног последњег рата између Аустрије и Порте, у ко 
т недовршених заплета на истоку.</p> <p>После дужег саветовања пошаље кабинет руски совјету срп 
а вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жало 
 са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни 
остојне кћери српске отачбине!“—</p> <p>После ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и ст 
итни судија и ужасни осветник!“—</p> <p>После овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог в 
 под њеним развалинама пропали.“</p> <p>После ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мисл 
ању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и 
 и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове последње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину 
е могуће залечи ране народу, које му је последње ратовање задало било.</p> <p>Столица управе ср 
а, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње страже турске допрати, где растајући се шњиме  
срамног робства, ког сада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стр 
аје опет међу својим народом.</p> <p>Да последњег часа држање његово било је пуно достојанства  
м султан у Цариграду.</p> <p>После оног последњег рата између Аустрије и Порте, у ком су јанича 
 се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару војном, који је слабо уређен био од кн 
лош и Мијајло...{S}208</p> <p>XXIII.{S} Последњи чин у драми Српској...{S}219</p> <p>XXIV.{S} С 
мога тела и непрестајте борити се докле последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је  
од за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одго 
ајте борити се докле последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, ког 
RP18791_C23"> <head>XXIII.</head> <head>Последњи чин у драми српској.</head> <p>Непрестано уз п 
 млада девојка отишла, јадни рањеник са последњим уздисајем испусти и душу своју.</p> <p>Она вр 
ојим непријатељима расплодила.</p> <p>У последњој бугарској побуни, њена рука могла се свуда ви 
о, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да ј 
инећи се свему невешти, радили су своје послове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди падиша, да  
 нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, који су требали предложени бити главној скуп 
а влада, која је тако славна, при неким пословима излази на штету, која је пуна опасности за ва 
ти, како од свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш 
 одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот 
ство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу игра, било је доцније душа  
ати — мирно се радити може на започетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету ко 
b n="134" /> младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, ко 
камен потстицања противу правитељства — послужи му за потпору.{S} Сујету и частољубива потражив 
т хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт од 1800. год.  
у имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим сељацима довољно  
е оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и  
еобично су севале.</p> <p>Љубица небуде послушана.</p> <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у по 
ра Влашке и Молдаве, може правити оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај поступак јасно је  
земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а једва н 
алио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>Послушност законима и такови ред је у земљи брзо прозве 
судба његова зависила <pb n="114" /> од послушности према режењу дипломације.</p> <p>Из свега о 
јанству из сопствене побуде дао и да од послушности њихове, зависи будућа судба отачбине, и да  
 примера у јуначком отпору и жалоснијим посљедицама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањ 
врло мирног и смерног.{S} Његово држање посматрано је, свака <pb n="156" /> његова реч повторав 
тив Турчину.</p> <p>Неколико тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српс 
{S} Магновење за преговоре било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен, ниј 
играду или у каквој другој држави своје посреднике, чија важност јако претеже на мерилу њихове  
p> <p>У својој нади, коју је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страховито превари.{S 
еном: кнеза Мијајла владати, њено мушко посредовање више је пута збунило Мијајлове министре.</p 
воље, а често стављало се у средину као посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављени  
 могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством совјета изрећи, да се са престола српског у 
ног чувара свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о з 
гу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велику цену на његову главу, кућу му са землом  
иховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство његово.</p> <p>Крајњ 
промене устанка српског, који је робове поставио у ред слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и г 
ом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових великих услуга отач 
ако са престола силази онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење уживао 
> <pb n="142" /> <p>2.{S} Рјешио сам се поставити совјет државни првом и највишом властју до се 
 она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте пређе били.... мој је у 
д: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, народној скупштини на потврђење поднео.{S} До 
ите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да земљом владају, она је и сувише  
дер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњетењ 
шт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и уређено од једног простог сељака, који ни  
показаног ванредног јуначства на Ужици, постаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред  
 с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а које остали житељи подпомагаху.{S} Сад се  
ам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је топрв од године дана државом, а при оснивању 
онтроле извршујем. — Наше установе нису постале другчије, доли сретством моје једине воље, а ја 
смо сада топрв од године дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} С 
 Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио главом погреш 
љ</head> <p>Срби су једва један пут већ постали сами своји господари, и Милош напредује са дело 
твеним: «Грци су јуначством и храброшћу постали на ново народ, политика није хотела законитост  
а, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само  
ло магновење, у ком је турско тиранство постало тако несносно, да је морало пасти под сопствено 
а између порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова дого 
е, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљао је своја нападања  
ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својом хладноћом даде п 
и, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто члан 
им бити; да сви грађани његови способни постану дела, која ће једном њихово политичко биће утвр 
му своме, у породичном животу губио се, постао је — кукавица.</p> </div> <pb n="59" /> <div typ 
а.{S} Никад побеђен а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука страшилом турске војске.{S}  
италишту српског господара, који је сад постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је подвики 
 би оглашен био за издајника отачбине и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потру 
сто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </div> <pb n="110" /> <div type="chapter" x 
бије.</head> <p>Сад знамо како је Милош постао идолом српскога народа, и зашто је народ после т 
<pb n="120" /> <p>Милош заповеди, да се постарају и за дела елементарна, сходна за наставу и об 
у ништа од свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је без подушиј 
и Србија установити се за годину дана и постати државом, којој ништа већ неостаје желити.{S} На 
е се она истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо  
 n="212" /> <p>Тугујући горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љу 
вне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитање <pb n="118" /> нејаке 
овека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русија мора се упознати и угњездити код свију  
 а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво и даде генералну амнестију свима 
 угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то је Милош за чудо п 
икаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево постојано великодушије њему је код својих задобило уваж 
роз и скроз десетковали, без да су њено постојанство заморили,. наилазимо ми на <pb n="4" /> та 
 своје личне опасности, са отважношћу и постојанством преко сваке похвале бранила јуначки слобо 
међу Турчина и Србина срдачна наклоност постојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклон 
знаде даном приликом на страшноме месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош 
.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како данас постоје имају у себи много демагогички стихија?»</p> <p 
ао наследни кнез од Србије, потврди сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди 
упљен био, он је пред султана уведен по постојећим обредима и тек што су све обичне церемоније  
рилику и сами видити, како Турци грозно поступају према томе кукавном народу.{S} Ви сигурно нис 
ђе послушно за своје намере.{S} Но овај поступак јасно је показао; да Милош неће за живот главе 
 су бољари његови Русији доставили и за поступање ове противу њему — Милош преко искрених своји 
ких и доброчинећих мисли и - непрестано поступање по овом красном основу управе земаљске можда  
ладнили, он је свима својима подузећима поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме код сваког 
ље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — Но његово величанство мој најмилости 
рдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке завичаја, неразумну упорност простог света, ко 
едао милоснице...</p> <p>Љубица је овим поступком мужа свога дубоко увређена била; ћутећи сноси 
се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, које је на то см 
ћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, прорицања старих људи испу 
ше за губитком своје власти, које су из потаје ревновале за влашћу српског господара.{S} Оне су 
елика уплива код народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и 
а дан откривала је турска полиција нене потајне завере, које су народ близу планина стојећи за  
ана налог, да страховитом ајдучком вођи потајно сјајна предложења учини.{S} Као награду — за ње 
а изазвали.{S} На сваки начин треба ова потварања одбацити од њега и ваља предпоставити, да Мил 
о.{S} Ове совјетнике су окружја бирала, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но  
а званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво и даде генералну амнес 
 на престо као наследни кнез од Србије, потврди сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу д 
твом <pb n="125" /> турским и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим условом,  
е кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочека 
 за живота свога власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљ 
и.</p> <p>Затим изванредни посланик, за потврдити искрене осећаје свог господара императора, по 
во већином гласова закључено, кнез мора потврдити.</p> <p>3.{S} Успостава апелационог суда: ова 
ни у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да служе, за подн 
 као <pb n="126" /> да је тим поздравом потврдити хотео, његово помазање на кнежеско достојанст 
еза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од су 
ше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу, да они ни од 
абри и јуначни господар од Србије, буде потврђен на месту високом које заузима, и придода: да и 
 уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре о 
себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза не п 
ст предао, — Турчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљом управљати и влада 
 Србије поставља, народној скупштини на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски каб 
и, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да има других владар 
не громогласно викати:</p> <p>„Куда сте потегли несретни синови, гди вам је град да се у њега с 
ећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе 
ите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели баши гово 
>«Сузе, може бити прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се н 
 слављење није власт наређивала, већ је потекло из слободне воље самога народа, који је прве св 
рце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју ј 
али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у К 
1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени били и кад су их војско 
овлења имају у себи такове основе, које поткопавају власт владатељску, за коју сви владари стар 
шид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb n="152" /> ужасне смрт 
159" /> што се збива код других народа, поткрепљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче 
а је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила је она већину присталица својих у  
о крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <pb n="101" /> Двадесет хиљада нових војника  
бао да остави место рођења свога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је он св 
е, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу разб 
 се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, шт 
 са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, прорицања старих људи испуњавају се. — </ 
ни и у најужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно 
ите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са достојан 
дите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим министрима, нека штеде  
 излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Ср 
в Мијајло од 16. <pb n="205" /> година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ  
а, која је кроз толико година са стране потпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се од 
{S} Милош је одмах спочетка владе своје потпомагао овај први извор благостања људског и среће д 
ин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобра 
да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако пак извесно је, да она није била без 
вега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже уметност, ступао је крепком стопом по стази с 
инуђен бити, њу под затвор ставити, што потпомажући устанак Бугара, <pb n="221" /> она излаже о 
позиција је задобила нове <pb n="63" /> потпоре, да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је  
илоша удешена била јако разграната и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи ни 
то је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <pb n="177" /> испод руке Србе и ост 
 војводе и војници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опет с почетка з 
им <pb n="78" /> настојавањем и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне на његов гл 
ња противу правитељства — послужи му за потпору.{S} Сујету и частољубива потраживања њезина при 
ланству руском у Цариграду имали велику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је 
је какав важан нападај потребовао општу потпору од свих савезника.</p> <p>У доцније доба, кад с 
 овај други изванредни човек тога доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагало великодуш 
Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> <p>Раз 
 замишљен и озбиљан поглед одговарао је потпуно његовом телесном саставу.{S} Био је нестрпељив  
ад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турска у Србији за  
је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори  
ицу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турци 
 у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» ре 
.{S} Чете су његове по војничком начину потпуно удешене биле, борци су страховити и непобедими, 
 овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу независност, ипак су им бар ост 
убом занимању пастира, где је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био,  
 стародревне шуме, где је налазио своју потпуну слободу, пошто се је напред удружио са онима ко 
о страже понамештају, војводе и војници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу битку, кој 
чајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи своје рођене... донела их је сама на своји раме 
 за слободом, водила га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он во 
и је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезино 
 подривају, заштите на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвн 
крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај само ме 
 му за потпору.{S} Сујету и частољубива потраживања њезина прибравши, створи она у Србији једну 
паљена и разорена, поља осветом турском потрвена.{S} Она није могла дуго преживити два своја из 
 брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побуњених робова даде исећи, 
оја се судара са сплеткама изображења и потребама реда.</p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба,  
само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили непријатеља неустрашимо на сусрет изађу 
и, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове потребе подмиривали смо ми досад различним и млогоструч 
 изнашли какво средство, коим би се све потребе народне могле најлакшим и најправијим начином п 
ка, на пол године измирити све земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и пла 
рјеч данак расположити на народ.</p> <p>Потребе, које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p 
роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења мор 
омоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да ћ 
а ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима п 
 срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале су стотине година, докле су се овако устано 
раћали, осим ако је какав важан нападај потребовао општу потпору од свих савезника.</p> <p>У до 
ара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb n="6" /> ал који при 
оси.{S} Страховити глас: «на оружје!» — потресао је Србију од једног краја до другога.{S} На уг 
ред њега, кад је певајући јуначке песме потресао своју тиху пустињу, сенке старе Србије, негда  
подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки 
.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости потресаху прса његова.{S} Неколико већ пута устаје он и 
цање несретне девојке, срце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, падајући  
изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој господар, из 
дост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство, држања је обично хладног и тихог,  
ацити оне побуне, које је она више пута потстицала на своју сопствену опасност, да поврати Мило 
а аристокрација, која је већ била камен потстицања противу правитељства — послужи му за потпору 
аб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрекавање својих попечитеља, Мијајло је већ био до  
ему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова позива да з 
приликом могла совјетнике противу кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе 
задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме руском или турском двору — било би непаме 
пешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наставити своје војевање, а да непо 
тки, у сваким мањим сударима беху Турци потучени.{S} Власти турске из села и вароши брзо су про 
ојима подузећима поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито поверење задо 
трану одбила оно раме, које никад донде пофалило није.</p> <p>Гледећи псето — овог неразлучног  
 отважношћу и постојанством преко сваке похвале бранила јуначки слободу свога отачаства, и особ 
свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но почем наши свештеници несмеду ништа  
авдао.</p> <pb n="153" /> <p>Треба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски целим п 
ом цивилизације издрживошћу, која сваку похвалу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не привлач 
ољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Милошу: 
зајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их реч 
 приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати  
дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад с 
опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„ 
наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од Поцерја, најпоузданије војводе ајдучке, Станоје Главаш, 
ђен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Те 
“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> < 
ја је после у Србији одигравана:</p> <p>Почасно обновлење совјета било је већ закључено у опште 
е и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Но својим нара 
ки мердевина, које су именом „басамака“ почаствоване и неколико корака учинивши, дођем у одаје  
ши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други 
аја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличијама, каква до тог доба у Турско 
а мори и упропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је  
зтурена и стојећи гологлав овако народу поче говорити: -</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
 са једним српским простаком.{S} Сад му поче замерати што га види тако вештог и способног и пре 
га лоша срећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутрашњи разд 
ти турска власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави политички карактер, јер на 
 њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1 
и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у својим 
ку касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> почели су нападати на Турке по паланкама и самим градов 
други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је 
се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разговоре водити, који до данас јошт од њ 
ство се испунило.{S} Тек што је свитати почело, турска војска халакајући удари опет на Србе.{S} 
 се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колик 
кву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но почем наши свештеници несмеду ништа од свог права губит 
е је била и столица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Мил 
 које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није приличило срчбу своју показати, то наст 
анешен и усхићен славом српских јунака, почео само да говори у народу оним језиком, који је до  
асвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотове делити, т 
тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати грађанске одношаје јавног права свога и ст 
 Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме до 
у је за одмор служио пропуштао, него је почео изучавати на изуст народне песме, које тиранија и 
и му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом 
о повратку своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цар 
 за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова војска српска није била више 
ући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је  
предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разговоре водити, који до дана 
и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где и у к 
р других способнијих људи за та места с почетка није било; но Милош искуством научен, знао је с 
ца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је с 
ње кнежево и његове породице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове велик 
ени били.{S} Руско посланство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу иг 
г младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцније великаши 
е, за предстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је једа 
 и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике, отимали кад и кад цар 
најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; 
вог господара императора, почне одмах с почетка, ал издалека бројати све велике услуге, које је 
а обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу ко 
 доведоше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, кој 
 је он својим знојем оросио, земље, где почивају кости његових старих родитеља и миле дружине — 
евали, заједно погинули, заједно нека и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свр 
то да премишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој девојци, коју је он замишљено гледао. 
унака, у овом новом ал страховитом боју починила и под предвођењем Милошевим Турке из Србије из 
г стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србиј 
во је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт, размислите се!“</p 
пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, 
рене осећаје свог господара императора, почне одмах с почетка, ал издалека бројати све велике у 
мирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца за ту р 
из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно викати:</p> <p>„Куда сте потегли неср 
и својој непомично држао, подигне он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим душама,  
говор Милошев горди дипломата разљути и почне другим ал заповедајућим тоном говорити кнезу Мило 
љене учтивости, те са највећом њежношћу почне повторавати своје највеће уверење високог поштова 
тници, који видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и о 
и и нареди да се из тих народних песама почну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране 
атраг повратити.{S} Сад са свију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте биле одушевљењем 
урци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на ко 
чбину своју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и с 
ово име, које је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милошевом грејао се 
а истоку.</p> <p>После дужег саветовања пошаље кабинет руски совјету српском заповест: „Ако Мил 
судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лука 
сто, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{ 
 народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петроград и Цариград, који обојим дв 
онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —</p>  
ши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, који <pb n="179" /> ће дипломатским сретствима  
луције, одрубивши Милошу главу.... и да пошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На овај предлог п 
ше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кар 
д зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ак 
а је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена била...{S} Благородна жена ова, није могла пр 
рали; дотле се је Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закун 
ов српског предводитеља.{S} Но певерење поштена човека усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о  
вршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена сабљ 
асних и родољубивих дела.» — Треба бити поштени признати оно, што је један совјетник јавно река 
била.</p> <p>Докле год буде родољубивих поштених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за  
м рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот бр 
слободан!„ —</p> <p>Алија даде поискану поштену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нато настави Мило 
аћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили: да Милоша немо 
вор благостања људског и среће државне, пошто је земљеделце ослободио од множине дација, које с 
 кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто смо одани један другом и у најискренијем поверењу 
, где је налазио своју потпуну слободу, пошто се је напред удружио са онима које је раван случа 
 платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, војводе и во 
 није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао је п 
ског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као  
и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби своје пр 
азњен, осрамоти једну младу девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о  
и, у којој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су непријатељи Милошеви отклонили уплив јевропски 
вторавати своје највеће уверење високог поштовања, <pb n="155" /> које он у грудима својима већ 
е њему је код својих задобило уважење и поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово ј 
га је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држали су га за  
!» — рече султан Милошу — «најискренији поштовачи ваших ретких заслуга, <pb n="158" /> видеше с 
ће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу заменути за барут и олово! 
ројена права и дужности књаза Србскога, права и дужности власти наши и права и дужности сваког  
оте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био 
з њега ће те видити, да су општенародна права, или права, која ће сваки Србин уживати, простран 
став Србски, у ком би стојала избројена права и дужности књаза Србскога, права и дужности власт 
ући — «ви дозвољавате народу прекомерна права.{S} Ваш устав даје му једном речију велики просто 
м наши свештеници несмеду ништа од свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег бр 
 почео поњати грађанске одношаје јавног права свога и стога је, видећи се слободним у својој ку 
рбскога, права и дужности власти наши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће 
 ни чиновник ни трговац, нити ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нит 
е видити, да су општенародна права, или права, која ће сваки Србин уживати, пространо и онако о 
злоупотребити могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држим да им се допа 
и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као в 
ити овог човека, који је доста незгодан правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове 
нез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> </div> <pb n="150" /> <div type="ch 
ћи:</p> <pb n="52" /> <p>„Правду Ђорђе, правду дај за нас сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Бо 
на колена вичући:</p> <pb n="52" /> <p>„Правду Ђорђе, правду дај за нас сироте!»....</p> <p>«Ус 
о земљом управљати, а тако исто знао је праве услове народности српске поњати.</p> <p>Пре свега 
 речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123" /> и то оног народа, за  
 јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери српске отачбине!“—</p> <p 
33. године.{S} Но при свем том оклевању праведне српске ствари, Србија је ипак од своје стране  
 пресуђивао, које су по његовом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је 
г, с киме је зајиста уважење и поверење праведно делила.</p> <pb n="209" /> <p>Но при свем том, 
ито позовем, да у овом смислу попустите праведном захтеву његовом, ком нећете без опасности про 
био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном ма 
роду обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, које може  
{S} Девојка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гор 
на њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{ 
ова борба ајдука почела на себе узимати прави политички карактер, јер на многи мести где су се  
от Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа пр 
 до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами српски великаши отворише ш 
 је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су заклон, непрестано вичући; «удри за крст час 
а штеде и нек се поврате <pb n="215" /> правилима добре економије, коју је ваш отац установио,  
рдост њезина тела, дуге црне трепавице, правилне црте лица, пријатан и умиљати поглед, стас вис 
тање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако волите да од порте зави 
рављао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са природом људи и ствари.{S} Об 
другим силама осим једне високе порте — правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је  
лош који је био духа свободоумног, није правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи 
а аристокрација, која је у свим гранама правитељства седила и налазила подпоре и заштите у Руси 
лободу даде и у опште да разним гранама правитељства остави слободно извршење дела својих, која 
ст, која је уставом дана разним гранама правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочеп 
6. новембра 1835. где је била и столица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији имаде значај 
«да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, да извидите невоље и да видите, как 
у, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога човека, кои ради од јутра до мр 
 признати се мора, да се благодјејаније правитељства представничког у Србији има једино Милошу  
pb n="148" /> данак.{S} Но моје дјело и правитељства није више располагати, колико данка на ког 
 унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства српског за првих дана владе Милошеве, који 
ја је већ била камен потстицања противу правитељства — послужи му за потпору.{S} Сујету и часто 
 <pb n="129" /> <p>Ако испитамо уређење правитељствено у Србији, које је уведено на основи по с 
асно изабрат од целог народа за врховну правитељствену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт и неуме 
анком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му 
 право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит икакав старјешина, ни чиновник н 
а ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и уређено од једног простог се 
ијим начином по народ, а пробитачним по правитељство наше измирити.{S} Сву прошлу годину совјет 
јим начином по њега, а и пробитачним по правитељство наше, треће пак: исплатити дуг стари архиј 
е имало је једног началника, који је са правитељством дописивао и ког је именовање Милош сам се 
а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb n="147" /> кад све то велим, на 
и више ни кулука чиновницима, веће само Правитељству на зданијама, која би се градила за обштен 
о и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај пост 
чувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више са 
е код овог човека ванредни неки начин к правици и човечанству, доносио све страховите и ужасне  
ановленијама, чини ми се, биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем скопчано.{S} Народ сто 
обећање моје, да ћу установити внутрење правленије, прелазим сада на другу важну точку љањског  
твено; беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћем 
јала њега уверавати; да је она задобила право на вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p 
 сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наш 
е сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју малену кнежев 
к покровитељствујућа сила Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интерес 
огом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп 
 покорност спрам Русије, да народу веће право уступи, које му по уставу припада.</p> </div> <pb 
љеном магновењу, сам узме инвеституру и право, које му није могао нико други, доли један народ  
мити дело за свршено, задржавајући себи право, да при првој прилици која им се даде, очупају св 
о!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је истина основано, али је  
ично Србијанци из равнице, који су били право и неправо гоњени од својих немилих господара.{S}  
 и тако мали људи морају сто пута имати право, тек једанпут да докажу да немају право.</p> <p>У 
о ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мисли његови заузим 
ђења; која се дају народима као извесно право и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ства 
а порез по своме имању, а општине имаду право своја непокретна добра саме под закуп давати, лич 
право, тек једанпут да докажу да немају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевин 
воју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одгово 
сулмана.{S} По народним обичајима никад правоверни Турчин није каурину поклона у оружију давао. 
вима нашим предписати, да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи  
ужности, да може знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових велики 
народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по православној Русији, њему се са свију страна ласка.{S}  
инистарства у четири оделења: унутарње, правосудно, финанциско и инострано.{S} Министар иностра 
поверена је била и трговина, а министар правосуђа био је уједно и министар просвете.</p> <p>2.{ 
зује ли зар једним махом, једним словом праву намеру господара од Србије, само да отклони саврш 
, које су нанешене биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био  
ао изговорити и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи 
ма других владара у земљи осим њега, по праву насљедства, изда прокламацију на народ, да ступа  
рети!» — и устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из р 
са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на пољу  
ом очајања изрекоше заклетву ову, преко прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само к 
 једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог, који је имао 
ко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано наоружане биле 
из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> са највећим одушевљењем  
и на молитву.{S} Наједанпут указа се на прагу црквеном човек један, под оружјем светлим, вијући 
 и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресења Христова.{S} Ову је побуну сада сам  
љивао је свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p> <p>Крагујевац даје нам изглед најв 
буде, <pb n="135" /> да осветли народни празник.{S} У саму зору 16. — загрме топови и умилни гл 
јевац, била је опредељена за ово велико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова ску 
вог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, који на њој кнежески престо нађе, и 
е он: „дај да изложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу револуције, одрубивши Милошу главу....  
е народа узнемирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се своји 
Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} Аустрија под својим надзором држи српске вој 
пушака, горде турске заставе попадају у прашину, топови крче редове, ступка своје ради, а у ист 
авде мало час видити.{S} Увек присеби — праштајући се са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбо 
потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p> <p>«З 
 са највећим задовољством извршивао.{S} Прва и најважнија наука, <pb n="35" /> коју је од брата 
роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва младост Ђорђева.{S} Мало позније немирни и слободн 
о.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после учињеног примирја била та, да 
прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Срб 
јерејски од новодобијени крајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сад 
у руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb n="45" 
из слободне воље самога народа, који је прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој у 
сто рођења свога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем орос 
да.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора појавише. 
рко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице,  
а те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снис 
редседника и четири члана.</p> <p>4.{S} Први избор министара, председника совјета и совјетника  
ици државни подељени су у 11. класа.{S} Први ред: садржава дивизионог ђенерала с платом од 3000 
гађаху пролазили су једни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су 
воји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колико су српски редови 
Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> <p>„Његова м 
 нису овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци шт 
пуњавају се. — </p> <pb n="44" /> <p>На први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он  
но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ  
 сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ов 
м логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у женск 
овратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Т 
својој да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове знамените речи: « 
и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при св 
м кораком ступити у Србију заробљену, и први пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, кој 
ах спочетка владе своје потпомагао овај први извор благостања људског и среће државне, пошто је 
узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{ 
а Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p 
ви крв, која силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни п 
8" /> услуге које је он отачбини својој првим даном побуне српске учинио, изодавна су му место  
Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb n="48" 
ти могу.</p> <pb n="30" /> <p>Милош — у првим годинама детињства свог, није као и остала сеоска 
ка противу даија, Милан се налазио међу првим борцима за слободу српску и јуначтвом својим, поп 
а духом и радом правитељства српског за првих дана владе Милошеве, који је довољан; да нам Мило 
 за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, војводе и војници потраже у ла 
ву оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дјела народни понаособ и уз 
и <pb n="138" /> скупити веће скупштине прво зато, што је превелика суша била, због које ни вод 
то мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферм 
угом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пон 
ја се односе на патриархални живот овог првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се  
 већ двадесет година војевао у редовима првог устанка српског.{S} Старост је изнурила снагу њег 
гова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсн 
вршено, задржавајући себи право, да при првој прилици која им се даде, очупају све оне користи, 
 Рјешио сам се поставити совјет државни првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити 
е те као своје дете примити и држати; у првом примирију, којег с Турцима углавили будемо — ето  
 <p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим отачбину нашу.{S}  
ати, а то су кнезови, кметови, војводе, првосвећеници и сви остали грађански и војнички чиновни 
а ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201" /> противу н 
набавимо јавној благајни порез, који је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је определио свештенс 
800. год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио  
, а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледа 
о проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже  
је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, изда 
а своје време...{S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама п 
ожда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница божија, за учињену неверу бра 
што наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S 
емно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званичним н 
ељена за ово велико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, с 
учења несретног народа, изтргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну 
о знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наре 
е су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико година, кад одвратити га хтедоше, да у ста 
се овога начела верно придржава.</p> <p>Пре свега морамо овде ону љутину споменути, којом је и  
услове народности српске поњати.</p> <p>Пре свега морало је материјално стање Србије у језгри с 
нов био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних 
 и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које је она више пута потстицала  
 беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те н 
очуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од погибије 
 виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле и од страха онемиле, читају у себи молитве,  
је — <pb n="207" /> што није могао рану преболети, да порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на 
за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш; <pb n="134" /> младо и старо надмећ 
 и голема насиља и изнуђења јаничарска, превазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова 
јету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме  
довање Русије, Кара-Ђорђе се страховито превари.{S} Човек, који знаде за све невоље, што су се  
ти; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељем, ми се морам 
 својом савити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног п 
тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која би се изродити могла.{S} У тајном кабинет 
изације издрживошћу, која сваку похвалу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа 
одне, које су на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са великим одушевлењем примљене. 
порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који 
купити веће скупштине прво зато, што је превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо им 
так, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које је справљао.{S} Ако би тако било 
нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су видили, да  
увише крви проливено!“ — Милош је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је непријатељу од 
жа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих 
 n="61" /> одбија, па незнајући како да превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да пр 
ога није могла, просто оштроумље другог превластити.</p> <p>«Кнеже!» — одговори Султан са гласо 
иву закона земље, или високе порте» — а превод Петронијевића гласио је: «да се совјетници с бац 
и што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и ње 
еду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша к 
амог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами српски великаши 
је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако волите да од по 
усуф-паше, да извиде разлику између два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф- 
вода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници немогу би 
 од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта сед 
 одважно пође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада војника скупе се по 
им да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно гледао, како са престола силази она 
дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, морало једним кораком ступити у Србију заро 
ји, на сваку скупштину долазити, рачуне прегледати и народу јављати ји, оволика гомила неможе с 
о.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански и кривични закона, кои  
ad> <p>Околне силе нису биле позване да прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{S}  
 кметова, они треба да поменуте тевтере прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору с капет 
 то дивота видити, како од свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пре 
 улогу игра, било је доцније душа свију преговора и није остало између обе ове странке равнодуш 
га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пу 
рђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош намери да код високе  
да прима и враћа удворности или да види преговоре о обичним стварима, које су се могле из канце 
лонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турском која је већ толи 
>Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју незав 
воју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводио  
.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb n 
осподарство турско.</p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, засути су били т 
званичног питања, отпочну се и званични преговори; но кнез српски дуго је размишљавао о предлоз 
ле отачбине.</p> <p>У великим варошима, пред дућанима, где се обично ликови свих славних људи п 
 био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Србијанци, видила је где два њезина к 
вога коња, пролети уз редове заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима за 
 је зебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке поједине развијао се цео род патње и н 
г му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновници а телохранио 
и и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове њ 
о проницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја к 
вољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је он гов 
ћу гомилу нејачи српске, што је клечала пред његовим ногама иштући благослова; за тим весело по 
емена, саједине се именом светог Јована пред олтарем божијим и назову се „побратими.“ Ово своје 
опа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„Господару — ево онога, који т 
ђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом реч 
и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој из  
видити, какву хвалу заслужује тај народ пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и 
, сирота једна жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb n="52" /> <p>„Правд 
 псето његово, које самртно рањено паде пред ноге господареве.</p> <pb n="57" /> <p>То учини Је 
стане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем, те са гласом највећег презрења  
— овог неразлучног чувара свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе ср 
ад свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, 
је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана уведен по постојећим обредима и тек што су 
м.{S} Он као глава народа свога имао је пред очима само интересе свог народа, знао је само за ј 
е церемоније прешле, Махмуд сад развије пред својим вазалом, сву кокетерију измишљене учтивости 
а знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љубица између свију с 
е: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим  
ламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у р 
 и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све при 
ег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њега.... јатаган <pb n= 
бовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изображеним н 
ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући  
 птице.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њега човека неког, коме су два снопа жита о врату  
родној.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског пре 
кове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и уж 
" /> са највећим одушевљењем благослови пред њим стојећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Ва 
ећ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потресао своју 
, да ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те с 
 потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно викати:</p> <p>„ 
ма турске светине, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулма 
позив, који чудноватом краткоћом својом пред очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невољ 
агом камењу украшеном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турс 
с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи рас 
ина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, какав је на поиск 
тари пастир и јунак српски, стане гордо пред великог господина Руса и охоло рече му са изразом  
з руку испуштало није, но једно је само пред очима било — одупрети се сили тираније, те збацити 
ле трње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка,  
а Турци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n= 
 Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред поб 
твеније.{S} Множина воштаних свећа гору пред светим олтарем, те осветљавају победоносно оружије 
и могла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n="73" /> с 
аца и најљуће јаничарске делије ишле су пред турском војском, носећи турски барјак. —</p> <p>Ср 
љаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова имена вечито се славе на з 
вила људских, који клањаху и метанисаху пред гњилим домаћим непријатељем.</p> <p>Милош је у сва 
авали.{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико година, кад од 
ац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред страховита вика 
и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе ј 
/p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да 
 у војничким стварима над целом Србијом преда.</p> </div> <pb n="49" /> <div type="chapter" xml 
игне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао —  
заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите!» — о 
логу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год о 
авео, да рад своје слабости и старости, предаје кнежевско достојанство своме сину Милану, а ми  
м временом трпљења свакоме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су поче 
а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилосрдној освети турској.{S} Нису ди зар ти  
душевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n="76" /> на олтар народне слобо 
стадо робова, које се судби својој било предало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Стра 
ам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, који 
е своје позвао, ценећи и уважавајући та предања народња, дао је он све старе преповетке и народ 
лоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју и нејаку челад њи 
вих очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну одважнос 
оме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђења тог, као 
роши, до најмањег сеоца, била је управа предата кметовима или општинским старешинама, којима је 
е ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног с 
војим и наравном проницавошћу давно већ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године  
> <p>Трошкови на случаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове потреб 
ле, коју су најславнији ђенерали њезини предводили, те стопу за стопом отимајући прогањао их је 
 стајала под управом Јаничара и које је предводио далеко чувени паша видински Пашван Оглу, ове  
јала 45 милијона душа, и чију је војску предводио чувени Куршид паша, страшило раје.</p> <pb n= 
ли рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је  
орђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљао је своја нападања тако вешто и н 
" /> показао.{S} Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> <p>Редом обилазећи 
еди да уведе под шатор Куршидов српског предводитеља.{S} Но певерење поштена човека усколеба се 
 имамо у нашој власти проклетог српског предводитеља; рекне он: „дај да изложимо <pb n="108" /> 
међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење преотме.</p> <p>Сместа искупише се около њег 
овом ал страховитом боју починила и под предвођењем Милошевим Турке из Србије изтерала и слобод 
чију власт признати, особито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су  
работати, совјетници разсматрати и мени предлагати на одобреније.{S} И попечитељи и совјетници  
 располагање.</p> <p>Све ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније  
сиромашнији Србин био задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењ 
мо ово знамење султану!“</p> <p>На овај предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија, који је  
 рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и о 
ву, покажу противницима грожњу народа и предложе помирење.{S} У тајној једној сједници совјета  
о предлозима онима који су му од дивана предложени били.{S} Руско посланство које се с почетка  
ити са свима пословима, који су требали предложени бити главној скупштини.{S} Нисмо могли до са 
 сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и код куће са осталим  
траховитом ајдучком вођи потајно сјајна предложења учини.{S} Као награду — за његово лично поко 
истојношћу захтјеве, које јој је Србија предложила: да призна независност њезину под полу госпо 
 Милош народној скупштини год:{S} 1825. предложио; а особито, кад ова дела која највећу важност 
ели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти прок 
 ствари отачаствених, свима без разлике предложити.</p> <p>Од Крагујевца, кога ови сељаци брзо  
 међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима претстану.</p> <p>«Допустити што?» одговори  
и; но кнез српски дуго је размишљавао о предлозима онима који су му од дивана предложени били.{ 
неза Милоша и Мијајла престола лишиле — предмет је данас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из 
дсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег разговора.{S} За <pb n="7" /> Србиј 
ши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопштег љубопитства, ово је он одма 
о о тој опасности известити?“ —</p> <p>«Предмет је овај врло важан» — одговори султан — «о њему 
 овом светом тренутку свака је зебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке поједине ра 
у говорили» — настави Махмуд — „било је предметом љуте критике, од стране тих сила.» —</p> <p>„ 
то изванредно благоволење — којег је он предметом — од стране његовог величанства императора св 
јеним крајевима Сербије.{S} У слову том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим пред 
а сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране правога, а кривоме да суде 
а и разграната, како ји само човечество предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Срб 
а ова потварања одбацити од њега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа свободоумног,  
 више државни совјета; попечитељи ће ји предработати, совјетници разсматрати и мени предлагати  
вих старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе так 
ана.</p> <p>4.{S} Први избор министара, председника совјета и совјетника припада кнезу, а он мо 
ења у народу.</p> <p>5.{S} Чин министра председника, један је исти са чином дивизијоног ђенерал 
ва апелационог суда: овај се састоји из председника и четири члана.</p> <p>4.{S} Први избор мин 
постава савјета из 16. чланова и једног предсједника, решење његово већином гласова закључено,  
изијоног ђенерала; чин пак совјетника и предсједника апелационог суда, једнак је са чином пуков 
/p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну  
 и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је полагао на по 
тво!“ —</p> <p>Јели какав унутарњи глас предсказао маломе пастиру, да место ово које је њему сл 
наци неки међу народом показивати, који предсказиваху скору побуну.</p> <p>Неки тајанствени дух 
у у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху непобедимост.</p> <p>Осам дана прошло је  
замолио и таки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огро 
но и дужности кнежевског <pb n="172" /> представника; он је у исто доба био и његов кабинетски  
мора, да се благодјејаније правитељства представничког у Србији има једино Милошу захвалити, а  
ојници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпоч 
вијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу српске 
шње организације земље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било; то показуј 
, која је своје батерије запете држала, предупреди ову високу и спасоносну намеру, која је ишла 
д собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не пост 
/p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и предусретајем овим већма збуњен, него да бих могао да о 
зио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никада надао толик 
{S} На оружје!!</p> <p>Одушевљен усклик предусрете речи ове.</p> <p>„На оружје, на оружје!» пов 
т народа, која обично као гробна тишина предходи свакој бури што наскоро долази, кад народ нами 
Они су живели у заједници братској и по предходном договору, нападали су и убијали они само Тур 
прођемо кроз све редове њихова устанка, пређе, него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам п 
/p> <p>После ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75 
его што се упутимо у Србију новорођену, пређе, него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је  
 Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођењ 
мљи својој мудре законе и установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледал 
же опет поставити на оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени господар онај: ком имате 
 се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да претњу сво 
ро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све ре 
ј слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређе,  
 међу живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе него што се, војска српска са тога поља кренула,  
а...{S} Благородна жена ова, није могла преживити покор тај, понижење Србије. — Жалост ју је уб 
урском потрвена.{S} Она није могла дуго преживити два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешк 
о њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног посл 
ротив до тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео 
што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" /> удари 
војој изгубљену слободу.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а у ок 
и су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој с 
иђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу  
{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима по 
 просијачише, да им се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који ник 
војим господарем, те са гласом највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом 
рди младић развлачећи усне своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пр 
сци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те посл 
ољарима својима никаквих личних сталних преимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, 
 руке совјету, остављате себи кнежевско преимућство противити се сваком њиховом протузаконитом  
висока осећања, којима је он према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад је н 
ан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударит 
дука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет прекинути свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч н 
обичаје српске крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у том 
 жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући  
ускликом очајања изрекоше заклетву ову, преко прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се  
ике силе, које шире своја снажна рамена преко толиких милијона разна народа — имају јошт времен 
>После ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> с 
ован.{S} Оне су садржину његову дознале преко својих посланика у оно исто доба, кад и они, који 
ш, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрестајте борити се докле последњи  
и што га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро знал 
дијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо  
и султан — «о њему није се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже 
пасности, са отважношћу и постојанством преко сваке похвале бранила јуначки слободу свога отача 
дити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намер 
даје храброст, одушевлење и сладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство, држ 
љском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да с 
и за поступање ове противу њему — Милош преко искрених својих пријатеља дозна, и он плане гњево 
о нагледао, који је уз прозор један као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„ 
у уздржавајући — «ви дозвољавате народу прекомерна права.{S} Ваш устав даје му једном речију ве 
 истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо да видим 
ница</title>.» Оне су садржавале у себи прекрасне песме народне, које су на скоро на немецки је 
мену његовом носио, и што је између два прекрштена мача као крст изгледао, говорио ти је, да је 
и и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њег 
никаквих личних сталних преимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога 
коше заклетву ову, преко прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци на 
, да ћу установити внутрење правленије, прелазим сада на другу важну точку љањског мог слова, к 
ева у својој ниској колеби; жене су лан преле около једног стола, над којим је тињао жижак, што 
одни својствености, ове му треба најпре прелити у нарав просвештени европејски држава, пак да с 
ј!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтв 
торжествено, и окружен и опет членовима прељубезне моје фамилије, преосвјашчењејшом господом ар 
 мање значити, него јавна саучешћа Срба према браћи својој, која под турским јармом пиште»!!! — 
е из општег уверења и особитог призрења према његовом величанству у свему попустити, што ће се  
ољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти 
бавешћује, Србија зајиста велике обвезе према Русији имала; а што се признања тиче, ког је Мило 
собом доносила, да се ви мало опрезније према енглеском конзулу држите; ког пришаптавања немогу 
воме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њиховим очима мање значити, нег 
 вас запросим за ваше савршено поверење према Русији, верној савезници султана, и вас позивам,  
птужен буде, због тешке неблагодарности према Русији, која је мислила или боље рећи, није прест 
 зависила <pb n="114" /> од послушности према режењу дипломације.</p> <p>Из свега овог даје се  
ојих пријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију 
бије своја висока осећања, којима је он према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошл 
ња и бојазљивог пузења, држање Милошево према султану било је пуно важности.{S} Људи, који нису 
амесник народа радио.» — Тако се учтиво према народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је у свету з 
ами видити, како Турци грозно поступају према томе кукавном народу.{S} Ви сигурно нисте могли з 
амо да отклони савршену покорност своју према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим  
b n="87" /> <p>Милош сад стане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој дев 
} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор премногих изванредних дагађаја, којима се човек дивити  
S} При двору овом, од самог претварања, пренемагања и бојазљивог пузења, држање Милошево према  
 законодавац врло добро знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb n="117" /> 
но и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и подигне благостање народно, то онда  
арод овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац врло добро знао, да  
 закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на з 
пет членовима прељубезне моје фамилије, преосвјашчењејшом господом архијереима нашим, членовима 
положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тражил 
коју су доцније великаши српски од њега преотели — али великаши српски Милана и у гроб положише 
а-Ђорђе и Милош.</head> <p>Народ српски преотео је од Турака неки део своје земље и у народност 
их и растерати, а отето разбојиште опет преотети.</p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разб 
ством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S} У овом делу 
шла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој својој строгости сузбити није могао.{ 
нитко није ни помишљао да му предвођење преотме.</p> <p>Сместа искупише се около њега људи, кој 
 пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но колико бриге труда и стрпе 
 није из другог каквог престолног слова преписано, нит је по престолном шаблону израђено, па да 
 издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеског и Аустријског, а мора се 
та предања народња, дао је он све старе преповетке и народне песме, које су славиле дела српски 
, засути су били ти скоро непреодољивим препонама, провукли су се од 1829—1833. године.{S} Но п 
и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кне 
не су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро о 
е довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити спавајући народ, који од столећа у ропству  
р довршио, рече му овај:</p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да буде у будуће паметнија!“ —</ 
о ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, но напоследку остан 
а, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то до 
 Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерадосно поздрављао, као <pb n="126" /> да је тим поз 
ав, какав је на поискавање страних сила прерађен — сравнио са пројектом, ког је Милош народној  
Милан.</head> <p>Ово неограничено и ово прерано чувство отачаствољубља подрањивао је у Милошу б 
дим направила се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одговору саме простот 
ји, која је мислила или боље рећи, није престајала њега уверавати; да је она задобила право на  
воје момке.</p> <p>Сплетке међутим нису престајале, оне су све више подривале извршителну власт 
тање <pb n="118" /> нејаке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови способни п 
азсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде прави 
ила моћ за ово поражавајуће магновење — престане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а  
ти.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане износити околишење и лукавство политичко на уз 
цу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и во 
изда прокламацију на народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди сва постоје 
како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на страни његовој седити 
 неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи ко 
 драми српској.</head> <p>Непрестано уз престо сина свог стојећи одушевљена Љубица, која је дуб 
знато, једног јутра попела на књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је је 
ратити човека тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом п 
>Страховити догађаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за собом повући и об 
рода створи, онда му он на углед ставља престол илити најужаснију смрт.</p> <p>Управ у оним зна 
и она, да како Милан умре — ови људи на престол позову другог сина Милошевог Мијајла, који је у 
евечанско сретсво за сачувати и одржати престол ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милош 
то—Андрејској скупштини лишио Карађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску 
сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле — предмет је данас народне клетве.</p>  
као што она за њега говораше:{S} Чувара престола оца свога!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она 
она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојал 
у, посретством совјета изрећи, да се са престола српског уклони породица Обреновића, у корист с 
ста прегача, ладнокрвно гледао, како са престола силази онај, кога је он поставио, и који је за 
а прокрче себи пута до самог кнежевског престола — да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам не 
скључење породице Обреновића са српског престола, била би нова смеша оних јошт недовршених запл 
 гранама.{S} На подножију овог земљаног престола, један простор беше обграђен за народне послан 
<head>Свршетак.</head> <p>Пљен народног престола кнеза од Србије Милоша — довршен је.{S} Питома 
 званичне ништоће, из које се сва скоро престолна слова састоје.</p> <pb n="132" /> <p>Слово кн 
 <p>—„Ја незнам шта људи разумевају под престолним говором» — одговори Милош лукаво „ја незнам  
о вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престолно слово произвело живе приговоре тих дворова, у 
пуњава.“ —</p> <pb n="162" /> <p>„Слово престолно, које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. н 
ладарског.{S} Оно није из другог каквог престолног слова преписано, нит је по престолном шаблон 
S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову, за које је рекла, да носи собом устан 
г престолног слова преписано, нит је по престолном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим 
е више од три месеца после оца свога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу совјета, све 
 судба отачбине, и да он остављајући на престолу сина свог и супругу своју, који су њима исто т 
вају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима, у са 
 будем <pb n="203" /> кип на књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, 
одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужасно је <pb n="54" /> помислити о овој нер 
 били његови чувари и извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја  
анству, доносио све страховите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе страсти биле  
сити.</p> <pb n="51" /> <p>По извршеној пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар н 
сти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, који много умствују.{S} Ја вам то 
путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу праведне биле.</ 
 оптуживао.{S} При двору овом, од самог претварања, пренемагања и бојазљивог пузења, држање Мил 
питства, ово је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање по 
 које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди ономе, који се  
ави своје посреднике, чија важност јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Мол 
штита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од важности оружја гонитељева, то су они доб 
нашег простога народа, љубав братска је претерала све границе фанатизма. — Име брата јесте најс 
 то само за један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласкавом учтивошћу портином, Милош није ни на 
у и одважношћу већма користи човек него претераном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу ж 
ок се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Претераном тиранијом турском нагоњени народ српски — ск 
а је морало пасти под сопственом својом претераношћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и зах 
 ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако види; јер она по Турској тако 
 меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да претњу своју у д 
 претили, нису се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затворити или насилно из з 
е устручавао, да народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он  
.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића: «који је од та два п 
измире.</p> <p>Они му са тим предлозима претстану.</p> <p>«Допустити што?» одговори Милош «допу 
/p> <p>Ево тих несретних догађаја, који претходише оставки Милошевој и оној жалосној драми српс 
p> <p>Чиновници немогу бити збачени без претходне осуде.{S} Напредовање њиово бива по реду и чи 
зрачунаном одговору, пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио,  
 човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од к 
 била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка  
{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну у народу; друг 
дима и тек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије пред својим вазалом, сву кок 
ем; да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима излази на штету, која је пуна опасн 
ње слободе даде.{S} После дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb n="169" 
, да његову власт у своје руке преотме, при свој својој строгости сузбити није могао.{S} Импера 
 ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одговору саме простоте, које се је Милош за ч 
м се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кне 
он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од самог претварања, пренемагања и боја 
ти, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је народ оставио пушку, а латио се м 
и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, кој 
ер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш нач 
тала је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке, особито пак нове државе, треба чове 
за свршено, задржавајући себи право, да при првој прилици која им се даде, очупају све оне кори 
гне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и горопадно из 
не и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трајућој <pb n="9" /> појетичкој и светлозорној ноћ 
м крвљу њиховом купљена била.{S} Русија при утаначивању мира, није са Турском ништа за олакшање 
 мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при погледу овог призора.{S} Окамењен — са упртим и уко 
рије у канцеларију шиљати.{S} Више пута при искреном разговору, којим је он удостојен био, Махм 
су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће пож 
вој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао велики уплив код совјетни 
оклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он 
езујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске при овој народној борби осветлаше образ и себи и својим 
ету српском заповест: „Ако Милош остане при намери својој, да таки најстаријег сина Милошевог М 
сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско т 
мљу где год стану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петров 
них призора појавише.{S} Но ови призори при свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког,  
ту сакрију? — Натраг тамо!» —показујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене  
лазила, њему мудрошћу и чудном вештином при управи тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, 
вукли су се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању праведне српске ствари, Србија је 
S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он и 
аведно делила.</p> <pb n="209" /> <p>Но при свем том, ова благородна душа, морала се више пута  
ке, који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћу речених радина уздигну 
е је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да п 
окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоц 
иву реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио, као да ни 
покорност властима и донешеним законима прибавила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о то 
чено поверење и истиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обреновић</hi> 
ј регименти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке које 
је остали житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паша б 
есретна њихова родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца ос 
рђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразуме 
и, смрт на бојишту била је јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које подносише.{S} С 
тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, које он није тражио нит ју је испросио; к 
жасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се приближи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене 
га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратима, која силовито отвори....</p> <p>У тај 
ојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у 
љ оставили.{S} Усред камена и разореног прибора кућевног леже два мртва тела.{S} Бадава се једн 
Сујету и частољубива потраживања њезина прибравши, створи она у Србији једну странку, која је Р 
дане своје проведе у миру и задовољству приватна живота, а народ је српски <pb n="226" /> после 
ераторског посланика овамо послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу д 
д смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затворити или насилно из земље прогнати ову же 
ђу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велику цену на његову главу,  
 руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна 
гој својој родбини: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске при овој на 
превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, као сма 
бије ничим застрашити није могао, да га приволе дошаптавању руском поклонити се; намери другим  
стало и требало уставној Србији, док је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да се угов 
га управљају, излазне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и  
уршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњ 
зније доба имао много својих штоваоца и приврженика у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке 
>«Ово је престолно слово произвело живе приговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, 
одом остану мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана 
веже се да ће саизволење народа српског придобити за промене, што јих је он са Турском већ утан 
 нека буде тако!....{S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе  
мо јошт једна дужност да ју испуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ис 
» —</p> <p>„Његова молба се испунила“ — придода старац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех с 
ицом; то је сретство за измирити све“ — придода он са подсмевајућим се простачењем.</p> <p>Ови  
тврђен на месту високом које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа нада 
с другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p> <p>Пре свега морамо овде ону љутину спом 
, који неће лако нове наредбе да прима, придржавајући се свагда свог старог обичаја, хотели би  
оду свога отачаства, и особитим напором придржавала је народност своју, која се крунила под пол 
 мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је задобивена победа славном д 
које се је Милош за чудо <pb n="164" /> придржавати умео, положај Махмуда, који је са укоченим  
од гвозденим прутом друге српске народе придржавати могла.</p> <p>Ни један честит и свестан Срб 
 већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати има и он је био у стању издржати сва испити 
 се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb n="45" /> видило на гори Ивановској 500 
д са оне стране Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа 
јеве, које јој је Србија предложила: да призна независност њезину под полу господарством <pb n= 
 порте изради, да ова законитост српску призна, независност управе њезине осигура, да опстанак  
имали под собом једно или више окружја, признавајући над собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За  
, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунезависност Србије.</p> <p>На глас ове рад 
била, и која би полугосподарство српско признала, да се сами могу слободно по својим законима у 
е, задаје озбиљну бригу силама, које су признале полунезависиост Србије.»-—</p> <p>Овај је изра 
ике обвезе према Русији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству Цар 
јих сљедство беше: ослобођење отаџбине, признање њезине унутарње <pb n="5" /> неодвисности од с 
ти сретство, којим би могли изказати то признање ваше, које дугујете императору целе Русије, ва 
ске дипломације, ма да је он једном већ признао <pb n="124" /> полу господарство турско.</p> <p 
>Од 1813. год. како је од свију кнежева признат био за врховног господара од Србије, Милош је н 
се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за војничког поглавара од Србије.{S} Он је 
адати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори М 
<p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар  
ли своју независност.{S} Они су, што се признати мора у посланству руском у Цариграду имали вел 
>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније правитељства пре 
родољубивих дела.» — Треба бити поштени признати оно, што је један совјетник јавно рекао: „Ништ 
а над собом нехтедоше више ничију власт признати, особито пак у оним пределима, који су од Цари 
 политика није хотела законитост њихову признати, они су апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски ј 
 је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предскази 
им тавним и жалосним зрацима овај тужни призор.</p> <p>Свештеник величанственог изгледа у свето 
а је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> <pb n="13" /> <p>Од о 
раци осветлили су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се приближи, женскиња главу подиже 
зи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жалосни призор за мење времена се је збио, него што је овде исп 
тане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно 
зненађен, — пак ћемо лако схватити овај призор, између ова два човека, који се поњају а без да  
p>Ђорђево раме малакса при погледу овог призора.{S} Окамењен — са упртим и укоченим очима гледа 
 <p>Ништа није жалосније од овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише народ и дела ср 
ед ужасних и грозних догађаја и крвавих призора, који су несретну Србију скроз и скроз десетков 
 је сад сљедовало једно од оних немилих призора, којем је немогуће пером израза дати.</p> <p>Ми 
но је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у 
е прве у средини ових грозних и ужасних призора појавише.{S} Но ови призори при свој својој стр 
93" /> <p>Од толиких скоро неверојатних призора, који су узор српскога оружја; немогу пропустит 
х и ужасних призора појавише.{S} Но ови призори при свој својој страхоти ипак су пуни чара поје 
да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свакојаким видом пок 
ки пролазио, појављивали су се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који 
 којим је речи ове изговорио, даде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и 
м, у једном магновењу схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се п 
ну: „да ће из општег уверења и особитог призрења према његовом величанству у свему попустити, ш 
остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за само његово незнање красног светског обхо 
уге црне трепавице, правилне црте лица, пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; све то с 
 вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показа  
ји господар јесте једини и најискренији пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем њего 
У писму том извештава један сељак свога пријатеља о тадашњим догађајима и завршује овако: <pb n 
у слабијег противу јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједине се именом с 
 у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су 
итеља.{S} Но гостопримство Петронију од пријатеља указано, доводи ове у опасност и без да њега  
ара престола оца свога!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она, да како Милан умре — ови људи на п 
тиву њему — Милош преко искрених својих пријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном 
 код самих непријатељских војвода многе пријатеље стекло.{S} Док су Турци заробљенике и рањеник 
ри неколико речи, загрди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — 
о не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу обзнанити: «да је он  
гоме до једном Милошу покорити неће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт у совјету <pb n="202" />  
ебити, но он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелага 
шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријатељи примани били у села; сељаци сакривали су их п 
о одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима својима, да ће народ самном бити и да ће уз 
и смисао речи његових, те му смешећи се пријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један је Алах велики 
 дугујете императору целе Русије, вашем пријатељу и закрилнику целе Србије, кад би само учинили 
великодушно поверење спроћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p 
учинили једну услугу, која би њему врло пријатна била.»</p> <pb n="182" /> <p>«Његово величанст 
о показује сљедећи случај:</p> <p>Једне пријатне вечери, седио је Ђорђе са породицом својом на  
е, сећао се је господар од Србије; оних пријатних утисака, и оног меланхоличког и ратоборног уж 
останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро из 
S} Сваки гледа сретство и начин како да прикрије своје богатство, <pb n="65" /> које је задобио 
вором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чин 
 његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг тргну 
д тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних жртава, ма да Србији није  
ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођењ 
а устанак удешавале; — оваке непрестане прилике и кретања народа обелодањивала су, да је завера 
илоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натр 
био а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратима, која силовито отвори....</p> 
пити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степену власт има над с 
ет интересе своје у томе, што је сваком приликом могла совјетнике противу кнеза потстрекавати и 
 осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом на страшноме месту постојати и умрети за њу.</ 
нешто значи, као што је то Милош једном приликом министру руском Рикману рекао.</p> <p>Код оба  
замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што 
да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно поступају прем 
а је свако сретство, које јој је давало прилику да господари над срцем свога мужа, употребљавал 
који подјармљени исламом стењу, да само прилику добије, истакнути се за њихову заштитницу, да и 
, задржавајући себи право, да при првој прилици која им се даде, очупају све оне користи, што о 
и његови заузима.{S} Но почем њему није приличило срчбу своју показати, то настави он даље са г 
е знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности или да види преговоре о обични 
г света, који неће лако нове наредбе да прима, придржавајући се свагда свог старог обичаја, хот 
 Они су од својих земљака као пријатељи примани били у села; сељаци сакривали су их по својим к 
 одвећ весело у светковинама, одавању и примању поклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при св 
овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на ње 
да рећи: да је јунак српски целим путем примао, најсјајније сведочбе удивљења и уважавања.</p>  
о да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су  
благодари.{S} Цркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре 
 невоље, <pb n="103" /> срдачно војници приме.{S} Са свију страна као из једног грла заори се У 
 да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Милош се није устручавао, да нар 
.{S} У историји света неналазимо равног примера у јуначком отпору и жалоснијим посљедицама.{S}  
— морао политички уважавати.{S} Његовим примером покорили се и други Турцима, јер је он велика  
</foreign>“- неправице Турске, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовластан тешк 
 које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на сва питања, која се на њега управ 
руку своју на чело, у мислима задубљен, примети <pb n="167" /> опет да Милош непомично гледи у  
 да расправљамо ништа са тим силама?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одгов 
 немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети султан.</p> <p>Но Милош без икаквог околишења н 
аскоро после неколико изгубљених битака примети турска власт, да је ова борба ајдука почела на  
 које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се  
азговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није био далеко од нас.</p>  
 оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и 
и свеопштег љубопитства, ово је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S}  
има одрже.{S} Ја се видим принуђен вама приметити, да околне силе а нарочито пак покровитељству 
штенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога човека, кои ради 
>Кад су о свему договори учињени, порта прими са одличном пристојношћу захтјеве, које јој је Ср 
нити је за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узакони ослобођење својих старих робова.</p> <p 
ромну улогу у ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја 
леко разгранао, мудре старешине српске, примиле су и освештале ову моралну снагу слабијег проти 
 да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами српски великаши отворише широм врат 
ао своје дете примити и држати; у првом примирију, којег с Турцима углавили будемо — ето ме к в 
а је прва брига Милошева после учињеног примирја била та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ов 
 <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њихова господара.{S 
вог величанства императора свију Руса — примити.</p> <p>Затим изванредни посланик, за потврдити 
 у себи толико просторије, да би у себе примити могао све посланике народне; то је <pb n="133"  
езиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом примирију, којег с Турцима уг 
каћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући себи право, да пр 
у.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао је за собом пропа 
у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па 
 зависила је верност порте у извршавању примленог <pb n="112" /> уговора.{S} Милош по одличном  
="195" /> су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сно 
ене и код Немаца са великим одушевлењем примљене.{S} Бечке новине упознале су ово дело са песни 
 разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он нех 
турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош 
, за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престолно слово произвело живе  
твом вољно живот свој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За време овог десетогодишњег војевања и 
66" /> по власти полугосподарства свога принуди кнеза од Србије: «да промене своја најновија ур 
="220" /> им је сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и које су одузел 
b n="179" /> ће дипломатским сретствима принудити овог простака српског, да се Русији поклони.{ 
 испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под ви 
и својој казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставити, што потпомажући у 
 у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама приметити, да околне силе а нарочито пак  
/> за друштвено стање Србије заведе; но принуђен непрестанце под оружјем налазити се, није мога 
 ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови 
стара, председника совјета и совјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника 
се може само злоупотребити, што коме не припада, како би дакле народ српски оно злоупотребити м 
ду веће право уступи, које му по уставу припада.</p> </div> <pb n="180" /> <div type="chapter"  
извршење дела својих, која им по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавства одмах <pb n="19 
јевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскор 
ле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај са 
има несносимо.{S} Мере, које они Србији приписују успаљују највеће незадовољство у народу.{S} Љ 
 народу крстоносну војну противу Турака приповеда, откривала <pb n="220" /> им је сплетке, које 
и су у <pb n="8" /> бесконачним песмама приповедали ил певали јуначка дела једнога пастира тако 
 у Милошу ону одважност за слободом.{S} Приповедао му је о јунацима српским.{S} Често му је гов 
м оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је  
е могла.{S} Једном, кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, једну лепу јуначку приповетк 
>Јадна ова сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео опојати и саранити  
обођење Србије.</head> <head>Историјска приповетка.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18791 
<p>ОСЛОБОЂЕЊЕ СРБИЈЕ.</p> <p>Историјска приповетка.</p> <p>Написао К. Б.</p> <p>Власник и издав 
едаше му деда његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу Марку,» како је овога клетва оч 
ећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му де 
и неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p> <pb n="165" /> <p>«Србија је много сла 
јте јошт онима знати који нису овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{ 
, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, који су требали пред 
сти верно и тачно саопштене.</p> <p>Све припреме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, ж 
 који су долазили, да помогну оно место приредити, где ће се скупштина држати.{S} У сред равниц 
 том разборит и вешт у познавању љутске природе, које је најважније знање за онога, ком је суђе 
озна се он са правим начином живота, са природом људи и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а п 
 задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају себи моју врховну власт, која је мени од нар 
мо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби — праштајући се са својим мужем рече му:</p> <p 
 брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде, која је за коњанике  
био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је често н 
а.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен био, он је пр 
емогуће.{S} Она није на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој п 
што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са оним народима, који су супрот паше уста 
.{S} Поткупљивањем добила је она већину присталица својих у совјету.{S} Они совјетници, који ви 
ла у недри самог сената неколико својих присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду 
о, где ће рука победитеља жестоко своје присталице притискивати, а они ће тада сами доћи и траж 
рала дружевно тело истока.{S} Старе пак присталице и фанатици турски били су дубоко разјарени,  
бина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, затаје од Милоша изказ  
намење султану!“</p> <p>На овај предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао жив 
као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb n="80" /> пока 
копревасходство наћи без сумње да је то пристојно!» —</p> <pb n="184" /> <p>Овај нешто подсмехо 
о би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезније  
у тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике пристојности а уједно и одважности увредило је и једног 
говори учињени, порта прими са одличном пристојношћу захтјеве, које јој је Србија предложила: д 
ли чувара престола оца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који су мислили под именом: 
у <pb n="210" /> скупштину, где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p> <p>У свиту о 
о је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у присуству паше обнародован, који је као комесар блистат 
 је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног простачења <pb n="183" /> у овом вешто израч 
од којим је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин као тешко  
ука победитеља жестоко своје присталице притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас 
ше и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву  
а моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p> <p 
амере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гор 
ворила.{S} Турци опет на увек ступише у притјажање робља свога, законитост је турска сад на сре 
у од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до  
ним жртвама за пуних четрдесет година,» прихвати речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад 
покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо истина неко време 
p> <p>Са великим ускликом и одушевлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки влас 
допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд осети удар. —</p> <p>«Кнеже!» — о 
 једне године рачун како расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштини. 
ти рачуна, колико има народа, ни колико прихода од десетака и других струка; нит сам могао учин 
 смо ми досад различним и млогостручним приходима земаљским.{S} Народу српском ваља ји и одсада 
 ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљно држање народ 
а слатка која дражесна вила од Шумадије пришапнула му сјајни санак будућности, проказала му све 
ије према енглеском конзулу држите; ког пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»</p>  
аћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног достојанства даде поглавар Србије изв 
д неког доба стољетне растове Шумадије, пробијајући љуто сва српска срца.{S} И сами старци, кој 
з шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му 
Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече:  
ђу њима било је и самих незадовољника и пробисветова <pb n="38" /> турских, који су навикли бил 
акшим и најправијим начином по народ, а пробитачним по правитељство наше измирити.{S} Сву прошл 
кшим и најправијим начином по њега, а и пробитачним по правитељство наше, треће пак: исплатити  
 има.</p> <p>У једноме основу великих и пробитачних установа, којима је Милош браћу своју обрад 
ављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S 
д плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грле 
благоволећи савет, да остале дане своје проведе у миру и задовољству приватна живота, а народ ј 
рата су у исту положена, они су заједно провели живот, заједно су супрот Турчина војевали, заје 
равна дела отачаства меша, јер је скроз провидио сплетке, које отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђ 
{S} Но својим наравним проницањем је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из овог п 
 бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се је једна  
љеним и неприступним, те је он ту често проводио читаве седмице, а често проживео је ту и по чи 
 били ти скоро непреодољивим препонама, провукли су се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том 
редводили, те стопу за стопом отимајући прогањао их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим 
 насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> 
ијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез М 
куп давати, лична слобода свију грађана проглашена је, сопственост њихова неприкосновена <pb n= 
сретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>« 
ек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчи 
приведу: затворити или насилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије и пов 
p>«О спаситељу мој будите благословени! проговори мати падајући на колена благодарећи Богу што  
е време наступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало свој крупи глас — „за 
ама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде т 
омично управљен био на Султана, а затим проговори он гласом громким, које перо није у стању опи 
у га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби своје пријатељ 
 држава хришћанска и једне речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише у притјажање 
анство своме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и з 
 устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који су одани били протународним инте 
 Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине турске ханове и паланке попалише ус 
м у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеком путу, долазило је прост 
 где се обично ликови свих славних људи продаваху, гомилама врвио је свет, да види његову слику 
ину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“</p> <p>П 
ам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац  
>Но пређе, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова устанка, пређе, него што 
ку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ  
се са својом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше неколико магновења, без да је он прословио и је 
 често проводио читаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући св 
у му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколи 
т законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са  
и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован стајао, рече му са свим тихо  
и.{S} Све куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је заставама народње боје, цвећем и зе 
ицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да произведе устанак и побуну народа српског.</p> <p>Нестр 
лош, који је делом за војеног диктатора произведен, био је задахнут величином свог позива, и сп 
Ненадна ова забуна коју је одважна жена произвела, отвори сад изглед за победу неустрашивим бор 
два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произвело је највеће учешће код Мусулмана.{S} По народн 
принети.</p> <p>«Ово је престолно слово произвело живе приговоре тих дворова, усљед којих сам ј 
есме такове <pb n="40" /> код слушалаца производиле, подстакнуше сада у народу највеће одушевле 
упају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу  
а себе ропске окове турске.{S} Из овога проистекоше све јаче завере и побуне у народу, док се н 
: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не ч 
вање страних сила прерађен — сравнио са пројектом, ког је Милош народној скупштини год:{S} 1825 
 глупог сујевјерја, које је као морална проказа растварала дружевно тело истока.{S} Старе пак п 
 пришапнула му сјајни санак будућности, проказала му све крваве бојеве, непоњатна освојења и ув 
љи осим њега, по праву насљедства, изда прокламацију на народ, да ступа на престо као наследни  
натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» ре 
икакве заштите дошао у логор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он ј 
може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> гониће сваког који мене љу 
, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирити неће....{S} Идите сад славна де 
су са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од ових ратника иза 
овјету своме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српског предводитеља; рекне он: „дај да излож 
ад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њему нанешене умео ј 
 су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског престола — да на  
дала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати, или да је ј 
видићемо; правитељство наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а поп 
е да довршите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаство је бесмртно!{S} Срећни, срећни по хи 
 <p>Од Крагујевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви  
р тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва младост Ђорђева.{S} Мало позније немирни 
 и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно поз 
ји, који се на српском бојишту догађаху пролазили су једни за другим.{S} Први устанак Срба под  
што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило одвећ весело у светковинама, одавању и примањ 
граду био је Милош најславније дочекат; пролазио је кроз варош к палати султановој, на коњу ист 
о и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављивали су се ови исти призори.{S} Милош  
епрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предусрета 
ти кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне болнице, школу и ап 
ојника заставу, ободе нагло свога коња, пролети уз редове заплашене, пред собом гонећи их натра 
итицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан напад 
 бојеви у којима се крв народа немилице проливала, нису могле без никаква успеха по народ остат 
г десетогодишњег војевања и непрестаног проливања крви и то од 1796. — 1800. год. прост један в 
ре и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Претераном тиранијом турском наг 
е.{S} За човека овог, који после толико проливене крви и јуначких жртава, није умео отачбини св 
ите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао превијати и лечити рањеник 
на нигде појавила, нити се невина крвца пролила, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо се са 
грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити....{ 
жас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је то на своју корист употребио, се 
 српске крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што  
ства свога принуди кнеза од Србије: «да промене своја најновија уређења, која садржавају у себи 
 саизволење народа српског придобити за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p> 
ћати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p> <pb n 
 стољећа назад обрнути, да проучи разне промене устанка српског, који је робове поставио у ред  
да, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} 
њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промету трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, 
 несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини једног заробљеног, у невољи и  
 његове одступити, нити једне самовољно промјенити, без договора и согласија свију нас и свега  
редлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког о 
зано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије истисн 
аши београдском сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигархијску опозицију и оборит 
тановљена.</p> <p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега пажњу и 
него Милош; који уједно има безпримерно проницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао ни 
јећи одушевљена Љубица, која је дубоком проницавошћу у траг улазила свима сплеткама и намерама  
, што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу давно већ предвидила, хоће да се испуни.{S 
риродом људи и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске 
ива да захвали...{S} Но својим наравним проницањем је он провидио исто тако и корист, коју ће з 
тко обхођење, челичан карактер и дубоко проничући дух украшавао, који је у једно и исто доба би 
 година сејато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити порту да се и она 
 неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и пре 
а је владавина Турска у Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у  
се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</p> <p>После ових речи метне Махмуд руку свој 
 је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је 
} Пад једног човека повукао је за собом пропаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по п 
 све стазе уравнате, за коначну народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој ов 
вим поклонима своје понижење и довршену пропаст ислама.</p> <p>По повратку своме из Цариграда,  
ласти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} Искуство онога <pb n="159" /> што с 
S} Мати Љубичина видила је своју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, поља осветом ту 
p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи п 
 је била већ до очите своје материјалне пропасти, големо насиље и свакдашње неправде, доведоше  
угара, <pb n="221" /> она излаже очитој пропасти судбу Србије.»</p> <p>Љубица дубоко ожалошћена 
 сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске повторити може оне знамените речи Бурбо 
а, који су узор српскога оружја; немогу пропустити, а да неопишем овај догађај, који јасно пока 
анцуског научењака, који је кроз Србију пропутовао и својим земљацима књегињу Љубицу описао.</p 
ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео изучавати на изуст народне пес 
влији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на два стражара, код 
е одбијен, па у колико су српски редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором о 
 пушчанога потавнило, крв потоком тече, прорицања старих људи испуњавају се. — </p> <pb n="44"  
ишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево пророчество се испунило.{S} Тек што је свитати почело,  
стар правосуђа био је уједно и министар просвете.</p> <p>2.{S} Успостава савјета из 16. чланова 
ти, ове му треба најпре прелити у нарав просвештени европејски држава, пак да ступи у ред њин,  
, чувајући стражу на улазцима.{S} Месец просијава кроз облаке и осветљава својим тавним и жалос 
ним за Француску годинама 1800 до 1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто  
и су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим и презреним дозвол 
 земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било, није ј 
е могуће било у крвожедног Турцина мира просјачити.</p> <pb n="105" /> <p>Усљед једне битке на  
ао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег пр 
рођоше неколико магновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb n="58" /> <p>Напослетку 
оливања крви и то од 1796. — 1800. год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначт 
тупао је он у редове српских бораца као прост војник и ради показаног ванредног јуначства на Уж 
 са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања 
 није га могао <pb n="31" /> са животом проста земљеделца задовољити, нити је он марио више, за 
<p>Ова војска српска није била више као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би 
тке страних сила...{S}175</p> <p>XX.{S} Простак и дипломата...{S}180</p> <p>XXI.{S} Совјет и ос 
ћемо наступити неке разговоре, у којима простак српски <pb n="128" /> доскаче одговарањем своји 
мерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у  
аз гордељиви. —</p> <p>Такав се појавио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђеним очима ту 
 његова реч повторавана и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти, знао је улити  
="SRP18791_C20"> <head>XX.</head> <head>Простак и дипломата.</head> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј 
мовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и мислити знаваху.{ 
де један хришћански народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак су показа 
 дипломатским сретствима принудити овог простака српског, да се Русији поклони.{S} Немогући дру 
 укоченим очима гледао овог србијанског простака, и видио се да је до крајности изненађен, — па 
а врло лака посла има са једним српским простаком.{S} Сад му поче замерати што га види тако веш 
жност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо,  
бро, да је Милош помоћу свог притворног простачења <pb n="183" /> у овом вешто израчунаном одго 
и све“ — придода он са подсмевајућим се простачењем.</p> <p>Ови одговори донешени совјету довед 
и стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме простачком оделу, чињаше се да својом вољом над свима в 
то војна и који довољно карактерише ове просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог  
о је чудновато расматрање једне са свим просте и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама 
 стрепећ покрет, гордељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме простачком оделу, чињаше се да 
власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, 
е последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености доводити: скоро ће 
ет био ред на султана, да неразуме овај прости одговор Милошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како 
ћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јун 
егова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} У месту његовом Тополи гд 
тка добро послужи, и он беше међ својим простим сељацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он ј 
ињарски трговац, са неколико тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст го 
рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио б 
раг дозват бити.» —</p> <p>Ово неколико простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве ми 
и код ког наученост једнога није могла, просто оштроумље другог превластити.</p> <p>«Кнеже!» —  
p> <p>На овом далеком путу, долазило је просто дете у додир и са становницима варошким, виђало  
 човек, држање му је војничко, опхођење просто а никад подло, често одвећ достојанствено.{S} Че 
т година,» прихвати речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и  
некуца, то је био један млад земљеделац просто као и остали војници обучен.{S} Знак од белог пл 
 га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио 
тељство, постављено и уређено од једног простог сељака, који ни писати незна, то се зајиста див 
е поступке завичаја, неразумну упорност простог света, који неће лако нове наредбе да прима, пр 
звисио у народу своме.</p> <p>Код нашег простога народа, љубав братска је претерала све границе 
/p> <p>Непрестано водећи бригу, како би простоме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошкове д 
 Ваш устав даје му једном речију велики простор слободе?“ —</p> <pb n="160" /> <p>„Народ српски 
ао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћал 
означе победу српског оружја.{S} Малени простор ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка д 
подножију овог земљаног престола, један простор беше обграђен за народне посланике, који долазе 
ног кнеза од Србије, нема у себи толико просторије, да би у себе примити могао све посланике на 
мо ми сад себи, при овоме одговору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n="164" /> придр 
или права, која ће сваки Србин уживати, пространо и онако описана и разграната, како ји само чо 
д столећа у ропству турском стоји, овом пространом и дубоком гробу, који гута све до света разу 
, које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша просуте. </p> </div> <pb n="175" /> <div type="chapter" 
војводе ајдучке, Станоје Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио н 
укама пљескао.</p> <p>Детињство Ђорђево протекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забав 
ше овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И он 
аше мајке Србије, ступајте са поверењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове 
ма све већма ладнило, оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Милош презиме свога  
ски — скочио је на све стране на оружје против својих угњетача.{S} Општи устанак, који се до са 
народна, за свето подузеће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Неколико тренутака, посматрао је 
само заповест шаље, којој се позвати ни противити није смео.{S} Сад је требало <pb n="151" /> д 
у, остављате себи кнежевско преимућство противити се сваком њиховом протузаконитом иступлењу, а 
течену унутарњу независност, неразумним противлењем.</p> <p>По свршетку једне године, ово је де 
лац људи и њихових карактера, а највећи противник улизица и ништавила људских, који клањаху и м 
е употребе ово на корист његову, покажу противницима грожњу народа и предложе помирење.{S} У та 
пили у радости својој, но ако би се што противно догодило, то су браћа била снуждена до очајања 
 би тим начином избегли увек непријатне противности.“ —</p> <p>«Господине! ја неотимам ничију в 
хтеву његовом, ком нећете без опасности противстати!“—</p> <p>-------</p> <p>Овде је сад сљедов 
ве доказе напред ступајућег одушевлења, противу овладе глупог сујевјерја, које је као морална п 
го што бих наново оружје <pb n="201" /> противу нас узела; она мора сачувати онај стара спомен. 
јета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих људи, који врховну власт њего 
е средине, он знаде да народ није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра он свога нај 
ота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда 
мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се налазио међу првим борцима за с 
већ задовољан са упорством свога вазала противу њих....{S} Но Турска се налазила под теретом за 
ција, која је већ била камен потстицања противу правитељства — послужи му за потпору.{S} Сујету 
а народа обелодањивала су, да је завера противу Турака далеко разграњена и да је побуна народна 
 и освештале ову моралну снагу слабијег противу јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и  
ови Русији доставили и за поступање ове противу њему — Милош преко искрених својих пријатеља до 
и.{S} За пуне четир године дана, она је противу сваке своје личне опасности, са отважношћу и по 
ио, за пуних петнајст година ратовао је противу големе турске силе, коју су најславнији ђенерал 
што је сваком приликом могла совјетнике противу кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати. 
еч, као што смо видици, народ је српски противу Турака листом устао.</p> <p>Рат се започео на ж 
окрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и  
у бити с бачени, док неби што погрешили противу закона земље, или високе порте» — а превод Петр 
о.</p> <p>У битки једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба  
„Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака војевати, да осветим моје Отачаство!“ —< 
авно рекао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што је до 
ласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на руци био и све би од 
це путовала, да народу крстоносну војну противу Турака приповеда, откривала <pb n="220" /> им ј 
 <p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако протиче капља по капља крви српских синова.... тако ти  
преимућство противити се сваком њиховом протузаконитом иступлењу, а овако их лако за дужност њи 
ог прогони палигоре, који су одани били протународним интересима и да их замене људима, који су 
 су дупком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем пева своје народ 
 највећа погрешка, која му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђо 
такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети султан.</p> <p>Но Милош без икак 
а на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне промене устанка српског, који је робове по 
и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су  
а будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Ау 
и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот и 
земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге једно дрво, ко 
ошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо 
казиваху непобедимост.</p> <p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао. 
 преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ног 
скупштину после Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо могли <pb n="138" /> скуп 
м по правитељство наше измирити.{S} Сву прошлу годину совјетовали смо се о том <pb n="145" /> и 
> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у договору  
 као снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S} Његово смежурано лице са цртама јако оз 
тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на место своје  
и уздаси тешке туге и жалости потресаху прса његова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада 
јошт једанпут, да изложимо наше јуначке прси непријатељу.{S} На оружје!!</p> <p>Одушевљен ускли 
о тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супр 
ратоборни дух овога народа; показаше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те 
и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити српски војници 
ад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до з 
</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и св 
/> покори Србију, каво би под гвозденим прутом друге српске народе придржавати могла.</p> <p>Ни 
кад донде пофалило није.</p> <p>Гледећи псето — овог неразлучног чувара свог, који је пред њим  
аца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како т 
стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рањено паде пред ноге господ 
ке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твојим господа 
међу матере и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њега човека 
ог претварања, пренемагања и бојазљивог пузења, држање Милошево према султану било је пуно важн 
слободе један хришћански народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак су п 
 у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну одважност, коју перо није у стању описат 
ли колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане износити околишење и лук 
 ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи са 
ра са платом 2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима 
ка апелационог суда, једнак је са чином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена је на 17. о 
а подчињена су начеонику <pb n="173" /> пуковнику, а мања начеонику подпуковнику.</p> <p>7.{S}  
ољна била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> <pb n="13" /> <p>Од ових очај 
илош са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, 
еким пословима излази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане  
њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, која окружава малу варош Крагујевац, била 
ећ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу сваке своје личн 
јвећег усхићења.</p> <p>Улице су дупком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ ра 
ризори при свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако раз 
 она са највећом разјареношћу и чуством пуним осветољубља.</p> <pb n="81" /> <p>Брзо затим ухва 
а простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је противу големе турске  
коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет година,» прихвати речима Милош сасвим п 
/head> <head>Кара-Ђорђе.</head> <p>Кроз пуних четрдесет година заливали су Срби драгоценом крвљ 
ли буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под застав 
ји се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку 
да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно,  
Да последњег часа држање његово било је пуно достојанства и благородства.{S} Кад <pb n="206" /> 
, држање Милошево према султану било је пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели очи своје 
ајодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb n= 
 и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења морају се показати храбре и одважне, као 
м конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног достојанства даде поглавар Србије изванредном пос 
им речима изразио своје незадовољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за 
му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кнезу од Србије своја висока осећања, којима је о 
У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, који су б 
жи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече  
олима чезња за слободом, водила га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{S} Та 
ајући јуначке песме потресао своју тиху пустињу, сенке старе Србије, негда слободне и ратоборне 
оружје дотле <pb n="43" /> неће из руку пустити, док неповрате отачаству своме изгубљену слобод 
асова роди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног села.</p> </div> <div type="chapter"  
 незнајући како да превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубив 
а надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати, или да  
на за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ове је  
ору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у женској ду 
имо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци  
аком ступити у Србију заробљену, и први пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, који је  
то броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до у 
стир Краљ</head> <p>Срби су једва један пут већ постали сами своји господари, и Милош напредује 
е било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла  
" /> у овом вешто израчунаном одговору, пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право  
е у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу  
ши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне. 
ког парламента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је могао народ по 
владати, њено мушко посредовање више је пута збунило Мијајлове министре.</p> <p>Једног јутра уђ 
ину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излагала за другога, само да 
нцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више пута при искреном разговору, којим је он удостојен био, 
ести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја с 
љу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао  
 пребацити оне побуне, које је она више пута потстицала на своју сопствену опасност, да поврати 
о је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наставити своје војева 
ом, ова благородна душа, морала се више пута поклонити увредама, које су нанешене биле њеном су 
} Она је не само као и други човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позн 
 ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нем 
е препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског престола — да на овај седну.{S 
 и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђев 
неверио народно дело, за које је толико пута био жртвовао живот свој, који се сав светли од кра 
 држи српске војводе, који су небројено пута водили браћу своју на победу; они су у ствари само 
е жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек једанпут да докажу да немају прав 
 потресаху прса његова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ  
е бесмртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним 
радском сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигархијску опозицију и оборити овог ч 
им очима турске светине, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења м 
г народа рећи: да је јунак српски целим путем примао, најсјајније сведочбе удивљења и уважавања 
S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђе 
над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао с 
на је под разним изговорима око границе путовала, да народу крстоносну војну противу Турака при 
е сведочбе удивљења и уважавања.</p> <p>Путовање кнеза од Србије, жуборило је непрестано по сви 
 који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије. 
 стајао <pb n="197" /> жељама нашима на путу, мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки искре 
ао што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Непрестано настојавајући да осујети 
 за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су 
мо боље прода. —</p> <p>На овом далеком путу, долазило је просто дете у додир и са становницима 
, само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, кој 
 је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми н 
наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бо 
“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а не на 
еселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњава топова и палење малих пушака, хорило се кроз не 
гновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију  
кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуц 
проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе попадају у прашину, топови 
е. — </p> <pb n="44" /> <p>На први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тр 
 гласбом, пуцњава топова и палење малих пушака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и  
, држећи усправљеном руком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледајући веселу и драже 
барјак. —</p> <p>Србијанци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{ 
да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу 
вио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију н 
 год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклел 
ење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд осети удар. —< 
{S} При свем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, до 
закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би р 
она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена била...{S} Благоро 
милице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, прорицања старих 
ровнине ни десетка од усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошниц 
о се је напред удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} 
сташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрс 
јничке, који се је разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; да је  
чествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, која окружава малу варош Крагујевац, била је о 
аузели били своја стара места, а житељи равница остављени сами себи, подпали су поново под влас 
ци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, па кад су заједничког непријатеља побили, они  
, где ће се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који је укр 
ке пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, који су били право и неправо гоњени од својих  
се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевљено 
 кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде, која 
ужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После једне годин 
слободу.{S} У историји света неналазимо равног примера у јуначком отпору и жалоснијим посљедица 
 у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својом хладноћом даде познати свима онима, 
ра и није остало између обе ове странке равнодушно.{S} Једну странку је гањало да иште и захтев 
е, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и старости, предаје кнежевско достој 
је под надзором општинских старешина за рад давао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па 
ризори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству  
ђеви одликовали су и одобравали Милошев рад, само неки незадовољници у совјету, којима је он до 
лоснијим посљедицама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на је 
м лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши с 
 слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дјела народни понаособ  
, да народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, 
оша ту није било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са 
аћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео м 
то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често занешени били страсним жељама св 
вимо јавној благајни порез, који је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је определио свештенству  
ло, удивљење.</p> <p>Он је заиста, тако радећи имао велика основа за своју политику, јер српска 
вјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово о 
 морам, да нисам никаквог другог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопствен 
ашину, топови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и уд 
ачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</ 
> <p>Трошкови на држање војске внутрење ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држањ 
то више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, ка 
ће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи,  
аки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, које се окупе 
едове српских бораца као прост војник и ради показаног ванредног јуначства на Ужици, постаде и  
 од правитељства на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мост 
теже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и  
јим кућама, те чинећи се свему невешти, радили су своје послове.</p> <p>Једва једаред увиде и г 
 били страсним жељама својима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Русија имала је без < 
<p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слобод 
дну своју личност много обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима 
ри таким скупштинама.{S} Помоћу речених радина уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду а 
да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, 
{S} Са свих страна врвили су добровољни радини, који су долазили, да помогну оно место приредит 
ачун народу, што је као намесник народа радио.» — Тако се учтиво према народу Милош показивао.< 
љака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута л 
ђутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судом народ 
у, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнуш 
ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; н 
 у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србије, све једнако у 
тави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу.</p> <p>Познато нам је ш 
одговори султан — «о њему није се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сам 
ним жељама својима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Русија имала је без <pb n="196"  
да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде ра 
моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Про 
мој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али господару! — овај други сноп укра 
тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње канцеларијске, но ипак је оставио намештеним суди 
ма трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и  
 једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да поврате з 
својим простим сељацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. 
 у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милоснице...</p> <p>Љубица је овим поступко 
ина обдржавана, сва су се оближња места радовала састанку њезином.{S} Са свих страна врвили су  
ати са унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства српског за првих дана владе Милошеве 
т повратили своју изгубљену слободу.{S} Радосне и веселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњ 
унезависност Србије.</p> <p>На глас ове радосне вести, народ занешен од радости ишао је к ниско 
тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем пева своје народне песме, вије грдне нар 
нуше сада у народу највеће одушевлење и радост које му је давало уверење да тако неможе за дуго 
егунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби? пов 
лас ове радосне вести, народ занешен од радости ишао је к ниском обиталишту српског господара,  
ана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и благослова, дочекају победиоце у ослобођеном  
, поглед је Милошев изражавао оне горде радости, ону утеху безкрајну; која у једном магновењу ч 
ној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон  
обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би се што противно догодило, то  
 народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању вла 
ом земаљским обвезан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Милош се ни 
е с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године ишао је  
 код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Ту 
 лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те нехтедосте оштетити свету нашу матер цркв 
му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Си 
ту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби  
памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта сине појетички образ Љубице — жене Милошеве. 
апасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште опет преотети.</p> <p>Човек овај, који је вр 
p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је био  
.{S} Обдарен духом проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, које је нај 
е, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</p> <p>После ових речи метне Махм 
све понамештане страже, дође и до једне разваљене куће, којој су топови само један рогаљ остави 
је љубави.{S} Пред очима сваке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљед 
ве обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије пред својим вазалом, сву кокетерију измишљене у 
S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада својих бора 
и господар од Србије старао се, да умни развитат свога народа унапреди, морао се он непретано ј 
а твоја?{S} Зато! рече јој горди младић развлачећи усне своје смејом презрења: «јер тамо је роб 
е кад сам га чуо француски говорити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да пр 
рекне Махмуд, завршујући овај знаменити разговор: «ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређе 
сљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта људи  
и! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> <p>«Милоше препоруч 
мео — она ми се љупко поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и р 
артанце, те он беше предмет свакидашњег разговора.{S} За <pb n="7" /> Србију, ову малу земљу шт 
тена човека усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње страже турске 
жијој; но ипак почесто су почели такове разговоре водити, који до данас јошт од њих нигда нису  
сти доводити: скоро ћемо наступити неке разговоре, у којима простак српски <pb n="128" /> доска 
 /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено.</p> <p 
 свиколици доста времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непре 
ређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао ни 
арију шиљати.{S} Више пута при искреном разговору, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећ 
.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати има и он је био у стању издржати  
 савез јединства и слоге братске далеко разгранао, мудре старешине српске, примиле су и освешта 
ин уживати, пространо и онако описана и разграната, како ји само човечество предписује; у њима  
која је супрот Милоша удешена била јако разграната и да потпоре своје налази у Русији и Турској 
 су, да је завера противу Турака далеко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред 
м ја печатати <pb n="163" /> дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на скупштини  
нокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој св 
 свију непријатељских покушаја, да Србе раздвојењем ослабе, у сред 19. века — може песник наћи  
осила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни 
 Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независности српске и дубоке ос 
 Србији Русији непаметно отворена...{S} Раздор пониче на све стране.{S} Опозиција је задобила н 
ошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, 
господарство совјета, и то совјета оног раздорног, који је страним сплеткама оборио оца отачаст 
> потпоре, да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Ту 
рајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало. 
} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робова о некадањој слави и госпоштини својо 
} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавно рече: «да се ником д 
 Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкоп 
ез одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би разјарени српски војници на бојном пољу после победе св 
талице и фанатици турски били су дубоко разјарени, гледајући у овим поклонима своје понижење и  
н.{S} Он их оставља изложене свирепству разјарених победитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а оту 
лека велики немир — бурна <pb n="41" /> разјареност народа, која обично као гробна тишина предх 
 Ове речи изговорила је она са највећом разјареношћу и чуством пуним осветољубља.</p> <pb n="81 
дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који м 
као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, оп 
 умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао је св 
јетичког, што сладост и грозу наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика по 
аређиваше: „да ниједна жена српска, без разлике стања и старости, несме носити више народно сво 
ок свију ствари отачаствених, свима без разлике предложити.</p> <p>Од Крагујевца, кога ови сеља 
имића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два превода који је бољи.{S} Но кад је т 
ве ове потребе подмиривали смо ми досад различним и млогостручним приходима земаљским.{S} Народ 
обио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лукавст 
 и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> пиштољем на мене, а ја вид 
на овај одговор Милошев горди дипломата разљути и почне другим ал заповедајућим тоном говорити  
о буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућени Турци, двапут јурну помамно на шанац српски,  
и и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог времена, к 
је почињемо и тражимо слободу или смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на оружје, за 
нични преговори; но кнез српски дуго је размишљавао о предлозима онима који су му од дивана пре 
ату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружј 
љем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка о 
ја снажна рамена преко толиких милијона разна народа — имају јошт времена бринути се, шта се и  
дно по стољећа назад обрнути, да проучи разне промене устанка српског, који је робове поставио  
оја се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко име спомињато је било у свак 
 што су уставобранитељи по целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио 
 место дође, седне на столицу, око њега разни државници, који су за њим дошли.{S} После кратке  
 на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изрече 
а народу већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељства остави слободно извршење де 
употребљава власт, која је уставом дана разним гранама правитељства, и да на то смера да се мал 
ка могла се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима око границе путовала, да народу крсто 
ју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, поља осветом турском потрвена.{S} Она није мо 
један рогаљ оставили.{S} Усред камена и разореног прибора кућевног леже два мртва тела.{S} Бада 
ика са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износи годишње:{S 
алира за пол године најправијим начином разрјезала на народ, како би и најимућнији тако и најси 
печитељи ће ји предработати, совјетници разсматрати и мени предлагати на одобреније.{S} И попеч 
ске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, а да 
дине измирити све земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејс 
 и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће дават 
једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благос 
и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка, на п 
"147" /> кад све то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три тали 
слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе  
 поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са земље отачаства његова истер 
 било.{S} У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућност, који карактеришу сва дела 
 који гута све до света разума — све да разума једног народа и до његовог достојанства и уздања 
и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да разума једног народа и до његовог досто 
и поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта људи разумевају под престолним говором» — одговори Милош лук 
оме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао земљом управљати, а тако исто знао је праве у 
и себи остављени били, много би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није р 
т! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту би 
з мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> <p>Разговор на 
е свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједн 
човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога није могла, просто 
ења најпростија, најтачнија даду Милошу разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <p 
 ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а  
ког узрока!“...</p> <p>— „Не господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— уп 
 њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарск 
7" /> <p>Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори 
 предводио чувени Куршид паша, страшило раје.</p> <pb n="93" /> <p>Од толиких скоро неверојатни 
ад мртви њихових безбожних руку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена,  
уморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего ж 
отле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне 
а на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при погледу овог призора.{S} Окамењен — са 
тве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило није.</p> <p>Гледећи пс 
етити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није, и лаган 
 околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бела као снег брада покривала му је јуначка прс 
 да велике силе, које шире своја снажна рамена преко толиких милијона разна народа — имају јошт 
е од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако 
је рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима 
 Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом носио, и што је између два прекрштена ма 
д њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су овај  
у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље и одважност. 
е он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му је последње ратовање задало било.< 
родбини: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске при овој народној борб 
ће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ра 
 у <pb n="84" /> логоре кроз сто невоља рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу с 
у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи својој, која су у ра 
овуче га до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, 
им колебама, давали су <pb n="18" /> им рану и подказивали су им намере турске, а кад што су им 
 Пао је — <pb n="207" /> што није могао рану преболети, да порта совјетницима суди.{S} Тај пад  
отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и ла 
разлучног чувара свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито трес 
, гледала их где један за другим смртно рањени падају!</p> <p>После победе, која је њу тако ску 
 од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са последњим уздисајем испусти и душу своју.</p 
поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове из детинства 
својих леђи износили су са сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме заробљеном народу  
е стекло.{S} Док су Турци заробљенике и рањенике српске немилице давили и убијали, а одустајали 
о!“ — Милош је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг заробљен 
 подеси лепо псето његово, које самртно рањено паде пред ноге господареве.</p> <pb n="57" /> <p 
а и вешто је умела међусобно неповерење расејати, међу тајним учесницима оне завере, која је Ми 
 мећу Србима сваким <pb n="37" /> даном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала 
 не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, као сматрање људи и ствари ове земље, после 
ски.</head> <p>Заиста врло је чудновато расматрање једне са свим просте и неукроћене нарави, ко 
ије била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у 
, који су се свемогућим Богом и његовим распетим сином Исусом Христом заклели, да дотле оружје  
га спасти могу; јер Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да с 
Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје носити могао,  
она је распру међу својим непријатељима расплодила.</p> <p>У последњој бугарској побуни, њена р 
и сиротиња долазила и тужила на неправо располагање.</p> <p>Све ове моје рјечи предлажем вам бр 
} По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n="148" /> данак.{S} Но моје дјело и пр 
 Но моје дјело и правитељства није више располагати, колико данка на ког брата по имену да дође 
 је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. —</p> <p>За издржавање 
осподара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из  
ашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, 
живио, па је зато тако неизказано добро расположен.{S} Лепо пак народно одело, даје овим учеста 
вјет <pb n="149" /> државни чинимо даља расположенија с њима; они ће после доћи у народ и казат 
народни понаособ и узаконити ји; друго: расположити данак на народ најлакшим и најправијим начи 
њског мог слова, како ћемо сирјеч данак расположити на народ.</p> <p>Потребе, које народ Српски 
, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто смо одани један другом и у најискрени 
, где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна  
не тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — примети Милош смеше 
</p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дан 
ре и обучавање деце и до најмање колебе распросте.</p> <pb n="120" /> <p>Милош заповеди, да се  
ела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим непријатељима расплодила.</p> <p>У п 
 се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> жељама нашима  
а је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужити се; но да  
 своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неутеш 
би збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, реч 
 до последње страже турске допрати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми и 
сујевјерја, које је као морална проказа растварала дружевно тело истока.{S} Старе пак присталиц 
 није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смелије 
повратити, на њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште опет преотети.</p> <p>Чов 
еше, покретао је од неког доба стољетне растове Шумадије, пробијајући љуто сва српска срца.{S}  
јом на једном зеленом брежуљку, који је растовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерног  
 комесар блистателне порте, народу исти растумачивао, и народ га је после на сва весеља своја з 
ом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> 
вства одмах <pb n="195" /> су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, к 
и по истеченију једне године рачун како расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и наро 
м јуначком браћом својом.{S} Име његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S}  
од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, 
ер беху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без 
или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо сл 
а Љубица...{S}76</p> <p>XI.{S} Љубица и Рат...{S}88</p> <p>XII.{S} Битка исполина...{S}97</p> < 
1_C11"> <head>XI.</head> <head>Љубица и рат.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српском бојиш 
евоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би  
, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у 
у од својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опустошавале су и  
ски противу Турака листом устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтв 
и се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео  
 Цариграду.</p> <p>После оног последњег рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару св 
/p> <p>Заповедајућа власт, која је због рата установљена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је 
пак су показали велику вештину у вођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из 
 матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног сина  
I.</head> <head>Љубица и рат.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српском бојишту догађаху про 
летих Турака неослободе.</p> <p>Од ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуње 
 побеђени народ, којег би Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан као непослушно робље, к 
један једини био између свију вејвода и ратних другова Карађорђевих, који није хотео оставити з 
мља била је смирена, после оних великих ратних напора и великих војничких трудова, сљедили су и 
иле.{S} Она места, која су они за своје ратно позориште изабрали, морала су све њихове самовољн 
ам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом С 
 је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубиви владар, који земљи својој мудре  
у, сенке старе Србије, негда слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трајућој <pb n=" 
штеници, који великог уплива имадоше на ратоборни дух овога народа; показаше му прстом на небо, 
ног народа, сад су почеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у својим песмама опомињу наро 
ијатних утисака, и оног меланхоличког и ратоборног уживања маленог пастира.{S} Сећајући се свог 
ица, која је за сво време овог страшног ратовања, непрестанце с’ њима на бојишту била, видећи г 
сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног турског робовања, земљеделство било  
 српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појавила, нити с 
залечи ране народу, које му је последње ратовање задало било.</p> <p>Столица управе српске била 
 је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је противу големе турске силе, коју су најславн 
а, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску по 
еговој заповести сазвата била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа радио.» — Тако 
и и показати по истеченију једне године рачун како расхода тако и прихода земаљски и мени и сов 
ске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заве 
упштини.{S} Нисмо могли до сад схватити рачуна, колико има народа, ни колико прихода од десетак 
маљским обвезан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Милош се није ус 
богом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим интересим 
ди су се васпитавали.{S} Кабинет руски, рачунајући на <pb n="191" /> њихово име, које је у наро 
еља своји, на сваку скупштину долазити, рачуне прегледати и народу јављати ји, оволика гомила н 
 достојанство.</p> <p>Весеље и слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није 
убитком своје власти, које су из потаје ревновале за влашћу српског господара.{S} Оне су имале  
год.</head> <p>Кара-Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} Аустрија под својим надз 
рпски био једна од оних грана Француске револуције, која је имала да цео свет обиђе.</p> </div> 
ложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу револуције, одрубивши Милошу главу.... и да пошаљемо ов 
који је могао владати и обуздати српску револуцију и учинити је за турску невредимом.{S} Махмуд 
ки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину  
своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а ј 
год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и донешен 
. —</p> <p>Послушност законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по 
ржавни подељени су у 11. класа.{S} Први ред: садржава дивизионог ђенерала с платом од 3000 тали 
ерала с платом од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са платом 2500 талира.{S} Трећи ред 
остало сродство пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, 
овласт мача одклонили, а умерени закони ред ствари успоставили.</p> <p>Милош, који је делом за  
-мајора са платом 2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разр 
орист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одговор Милошев 
штени европејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико в 
анка српског, који је робове поставио у ред слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних дога 
ара са сплеткама изображења и потребама реда.</p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба, остао је К 
то са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова устанка, пређе, него што изађемо на крвав 
заставе попадају у прашину, топови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српск 
аву, ободе нагло свога коња, пролети уз редове заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећи у 
млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских бораца као прост војник и ради показаног 
дај буде одбијен, па у колико су српски редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени.{S} От 
редно јунаштво и највеће пожртвовање, а редовима непријатељским задавао је страх и ужас.{S} Па  
опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале супрот Турака, и на својих ле 
, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устанка; попалити и са земљом сравнити 
к је овај већ двадесет година војевао у редовима првог устанка српског.{S} Старост је изнурила  
гујевцу, чији становници такођер беху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски ц 
ка својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удовици и сиротама овога човека! 
предводитеља ове војске изабрао.</p> <p>Редом обилазећи све понамештане страже, дође и до једне 
дне осуде.{S} Напредовање њиово бива по реду и чину старешинства.{S} Свако село само себи бира  
ила <pb n="114" /> од послушности према режењу дипломације.</p> <p>Из свега овог даје се опет в 
о речи, загрди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети  
отачбини својој да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове знаменит 
во без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, који га савето 
начио.</p> <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознаје 
 <p>— «Кажи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака 
делити народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно до 
ане Срба.</p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је једном Милош — «кад срце десницу оружа!» —</p> 
 Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима својима, да ће народ самном бит 
 кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не  
> <pb n="51" /> <p>По извршеној пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми  
а, као што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи  
зидао.</p> <pb n="117" /> <p>Шатобријан рекао је начином њему својственим: «Грци су јуначством  
о.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с баче 
знати оно, што је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза Милоша 
једном приликом министру руском Рикману рекао.</p> <p>Код оба двора намера Милошева начинила је 
ски о оном престолном слову, за које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S} Но сад ће 
ног јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој независност и  
 <p>«Јелице, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећај 
 власти проклетог српског предводитеља; рекне он: „дај да изложимо <pb n="108" /> у прах ову гр 
лагом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекне Махмуд, завршујући овај знаменити разговор: «ви н 
.</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величан 
ило и добро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је ле 
 гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“ —</p> <p 
"165" /> <p>«Србија је много слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој 
дило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерењ 
ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од пра 
ош отишао....</p> <p>«Један тренутак“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хо 
већен.» — </p> <p>—„Ја се неопомињем“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уг 
раћи нашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме  
 Милошу: </p> <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви независите <pb n= 
оветку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ 
удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извр 
 n="85" /> <p>Руке своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати! — Дан свиће, а  
уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне лакомислени посланик — „није о томе говора, ви се 
 приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и је 
—</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201 
ј други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одређени  
 врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„Господару — ево онога, који ти жито кра 
а војводама, на које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот гл 
бећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, које може сваком 
своју корист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} Сво 
здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p> </div> <pb n="208" /> <d 
 Милошу — «најискренији поштовачи ваших ретких заслуга, <pb n="158" /> видеше са сажалењем; да  
во према народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по се 
/> <p>Треба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски целим путем примао, најсјајниј 
ребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљну бриг 
 према Русији, која је мислила или боље рећи, није престајала њега уверавати; да је она задобил 
S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправ 
ажно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсове 
и исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи от 
рошћу и чудном вештином при управи тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, које је она дел 
али су непогоду, која беше поводом тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњ 
магогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — наста 
p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради овамо  
} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, з 
да.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацајући св 
матрано је, свака <pb n="156" /> његова реч повторавана и мерена је: но простак српски остао је 
аљано било!“</p> <p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов ср 
мо у Србију новорођену, пређе, него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, 
га једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и 
 са великом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски противу Турака 
ји често уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговор 
свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја 
 твоју <pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје, па си од 
p>Алија даде поискану поштену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за  
растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом.</p> < 
го у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди младић развлачећи усне своје смејом през 
дожењи.</p> <p>Јелице слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може посл 
да враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом.</p> <p>— „Неприма 
реклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући млада девојка.</p> <p>«Јелице... кад теби 
 оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве 
ом.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђ 
е се Милош вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у пом 
сца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине 
је уз прозор један као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — наро 
е ага са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да  
дбе донесем живот жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет прекинути свој говор: 
ни жено — Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову о 
ој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалос 
 и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на пом 
трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече султан Милошу — «најискренији поштовачи ваших ретк 
екојих српских жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун в 
м ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте,  
ељу његовом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што б 
p>«Рад бих са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“  
није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и предусретајем овим већма збуњен,  
.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече посланик — „достављено да народ српски жели и иште 
 <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле 
и.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у 
подарем, те са гласом највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом м 
незнањена мати, те склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“ 
 турске допрати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот 
 Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити!»  
лови пред њим стојећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним г 
отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело  
оја затвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу бр 
и његових, те му смешећи се пријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један је Алах велики... </p> <p> 
 ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твојим  
а, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» к 
вни подмирити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом 
 с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако протиче капља по капља крви српских синова. 
присеби — праштајући се са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се 
олера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, д 
{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је већ све  
, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашни 
рдо пред великог господина Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Г 
арод разилазећи се својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до једном Милошу покорити не 
и на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супр 
а, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... 
ћем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и ол 
своме велике услуге учинили и управо да речем образ му осветлали, они се тако погорде и осиле,  
уци.</head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци из рав 
 цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb n="100" /> Турке између две 
њу мојих дужности, а у осталом политика речених земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас 
ствују при таким скупштинама.{S} Помоћу речених радина уздигнута је била земља свуд у наоколо,  
е кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема ника 
шу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем свету, који би м 
евлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, како у грађанским 
ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и чује где слуга њег 
еговом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорила је она са највећом разјареношћу и чуств 
пу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већ 
у мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предм 
е довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Ми 
 свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлази 
признателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, как 
ојој су биле белим словима написане ове речи: «Отачаство, Слобода!“</p> <p>«Браћо! повика он, л 
, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио заповед божију, која вели:  
суди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам ж 
 глас и одушевлење свештеника, којим је речи ове изговорио, даде овом призору сасвим други вид  
ма својима заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особитом живошћу  
 нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нису опи 
ставе, на којима су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава окружја  
 једна једина држава хришћанска и једне речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише 
н ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног благдана, виђали  
гновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb n="58" /> <p>Напослетку погледи на жену и 
 пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, го 
аши господари!» ...</p> <p>Ове последње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју ви 
ас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци о 
је!!</p> <p>Одушевљен усклик предусрете речи ове.</p> <p>„На оружје, на оружје!» повика народ.< 
олеон у Бечу 1809. године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потреса 
сти Турске повторити може оне знамените речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више доли само једн 
изе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без д 
о да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пријатељски рече:</p> <p 
 да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве влад 
који се саже и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала  
ву - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја из 
атој жени, вредно ће бити, да споменемо речи једног Француског научењака, који је кроз Србију п 
шим, шта ће други чинити?» — После ових речи заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући с 
јак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, 
ри српске отачбине!“—</p> <p>После ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на праг 
развалинама пропали.“</p> <p>После ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубље 
ат бити.» —</p> <p>Ово неколико простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли наро 
ерна права.{S} Ваш устав даје му једном речију велики простор слободе?“ —</p> <pb n="160" /> <p 
рбије.»</p> <p>Љубица дубоко ожалошћена речима овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.< 
ма за пуних четрдесет година,» прихвати речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја п 
} Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се  
је и једног посланика, који је сљедећим речима изразио своје незадовољство у пуној скупштини: « 
 а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу несре 
је, он подпаљује ватреним и одушевљеним речма срца народна, за свето подузеће и вечити бој прот 
Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> <p>Жив 
 Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени  
а из 16. чланова и једног предсједника, решење његово већином гласова закључено, кнез мора потв 
и, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совјетници одобравали.{S} Оне исте сумњ 
и нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Р 
 за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, који  
те, за коначну народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћ 
 корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису  
Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекал 
ма, отпоче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваки 
о што су наметнути сами собом намесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење  
призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије.</p> <pb n="17" /> <p> 
</p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу 
ост.{S} Омладина турска узносила је ову решителност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове док 
це са цртама јако означеним, показиваху решителност и храброст његову.</p> <p>Свештеник је овај 
у се многе ствари објаснити и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде 
 воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао сво 
ма онима, који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—< 
о Милош једном приликом министру руском Рикману рекао.</p> <p>Код оба двора намера Милошева нач 
еправо располагање.</p> <p>Све ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрј 
ега народа.</p> <pb n="142" /> <p>2.{S} Рјешио сам се поставити совјет државни првом и највишом 
је и најполезније нашем отечеству.{S} И рјешио сам тврдо: </p> <pb n="141" /> <p>1.{S} Сачинити 
а издајника отачбине и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да остане у  
сне своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва младост Ђо 
он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац врло до 
већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога 
 поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независности и слободи своје от 
еља и миле дружине — седамдесетогодишњи роб нехтеде тако скупе слободе — сузе облише му његово  
 моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред св 
 већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неус 
ости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> <p> 
инити, да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он сав поц 
лаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, 
скост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мо 
Турци опет на увек ступише у притјажање робља свога, законитост је турска сад на среди.</p> <p> 
и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њихова господара.{S} Са једне и друге стране за 
 деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, пот 
угњетавали; већ је држан као непослушно робље, које је турска батина под ланац доводила.</p> <p 
а су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби својој било предало, није могло д 
 нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</p> <p>У самом Цариграду био је Милош најсла 
биле су тако да кажем: плач раздражених робова о некадањој слави и госпоштини својој, оне су оп 
це потргне, ако само неколико побуњених робова даде исећи, подужно се је напротив даље него што 
рими и узакони ослобођење својих старих робова.</p> <p>Кад су о свему договори учињени, порта п 
 људи и ствари ове земље, после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим оч 
оз све време ратовања и ужасног турског робовања, земљеделство било је са свим занемарено и зем 
и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жестока и голема насиља и изнуђења јаничарс 
еза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању турском, она је свако сретство, које јој је да 
 разне промене устанка српског, који је робове поставио у ред слободних људи.</p> <p>Усред ужас 
ушен је.{S} Срби су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио главом погрешку своју, што ј 
ак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима 
истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање 
исности српске и дубоке осећаје срамног робства, ког сада подносе.{S} У последње доба, где су с 
х; што јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p> <pb n="170" /> <p>Дело ово од особи 
а, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међу једноверну и ј 
ваљене куће, којој су топови само један рогаљ оставили.{S} Усред камена и разореног прибора кућ 
тавио био.</p> <p>На јавним местима, по рогљевима улица, по зборовима около цркава и манастира, 
умесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христос господ војује с  
, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри с 
ед очима сваке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних по 
те»!!! —</p> <p>Заплашити карактер овог рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове  
имућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у 
и и устајали на оружје, несретна њихова родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдук 
а, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</ 
м у бој! —</p> <p>После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног сел 
ви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од по 
рђе сад намисли да страној земљи повери родитеља свога, једино добро које је јошт на свету имао 
жече.{S} Дуга покорност Турцима његових родитеља, њега је као тешко олово тиштала и он није мог 
ти главу своју, склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но гостопримство Петронију од пријатеља ук 
 у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћу 
емље, где почивају кости његових старих родитеља и миле дружине — седамдесетогодишњи роб нехтед 
но лице, кад је праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збого 
у угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његовом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече он оз 
а падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и ватрени позив, који чудноватом краткоћом с 
лост ју је убила.</p> <p>Докле год буде родољубивих поштених Срца у Србији куцало, име Милоша и 
т свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Треба бити поштени признати оно, ш 
овоме заробљеном народу куцало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот 
 песмама, које су њега задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине с 
х жена није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште к 
код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих и сиром 
</head> <p>Кнез Милош, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} О 
тве и умируће војнике, да потражи своје рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, где о 
е људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независности и слободи с 
 стари Петроније требао да остави место рођења свога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, 
ти се сили тираније, те збацити са себе ропске окове турске.{S} Из овога проистекоше све јаче з 
јој било предало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Страховити глас: «на оружје!» — пот 
м Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један хришћански народ; ова оба пука п 
 <p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да  
је оставити неће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неослобод 
 карактер овога, није лако снашао окове ропства.{S} Частољубиве мисли њега су од свију страна н 
олазиле, да благодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одад 
руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p 
и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, под којим је цео народ српски стењао.{S 
 победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и ватрени позив, кој 
оју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати к 
ер је народ тај више година под турским ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој зе 
дити спавајући народ, који од столећа у ропству турском стоји, овом пространом и дубоком гробу, 
 украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, мож 
је је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, 
дело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се 
ћете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађуј 
м, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима његових род 
, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин узви 
> <p>У последњој бугарској побуни, њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним изгово 
тином при управи тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем указала 
ена, које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жестоко своје присталице притискивати,  
 се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби,  
тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Детињство Ђорђево протекло је у  
је ову решителност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег одушевлења, 
 главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p> 
и на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке трубе; 
ај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцније великаши српски од њега преотел 
и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања народа с 
умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и јуначку 
 <p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштро посланика руског, истера  
шло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господ 
ећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, који нас је у  
оја је због рата установљена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од  
а бирала, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кар 
, пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима заставу, на којој су стојале речи ове: « 
рио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. године писано,  
м влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим да 
за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама прим 
} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се.< 
>Несретна девојка са збуњеним погледом, руке склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... св 
потпоре подупирала <pb n="177" /> испод руке Србе и остале хришћане, који подјармљени исламом с 
десет година сејато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити порту да се  
 је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој својој строгости сузбити није мо 
! повиче обнезнањена мати, те склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на  
коне земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113" /> зем 
киме сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“ —</p> <pb n="87" /> <p>Милош сад ст 
ече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њег 
 су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних руку 
доше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је драгоценом  
— па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — ре 
ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су ос 
одару! — давајући ви извршујућу власт у руке совјету, остављате себи кнежевско преимућство прот 
али људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко 
ати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: остаће 
и нариче над њима.</p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле 
дили државним дјелима онако; као што се руководе европејске државе.{S} Све ово закоснило је дос 
а нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државним дјелима онако; као што се руководе  
 кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци виде 
Помоћу страних сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га  
, да неће моћи овај челични карактер за руком својом савити, који није нагињао ни за превару ни 
ет нико други него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплетке међутим нису прест 
верења свог, него што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и о 
ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два  
е је лежао на трави, држећи усправљеном руком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледа 
ју? — Натраг тамо!» —показујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца!  
дно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајућ 
="81" /> <p>Брзо затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану на  
ихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег 
и.“</p> <p>После ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, примети <pb n=" 
е.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника заставу, ободе нагло свога коња, п 
српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но једно је само пред очима било — 
ичко оружје дотле <pb n="43" /> неће из руку пустити, док неповрате отачаству своме изгубљену с 
у се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у полити 
ци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се кол 
де, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло уп 
овљенија која сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи пос 
уди, што су по неколико усташа на своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се 
} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по на 
p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже 
ахмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопштег љ 
екоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се з 
ри јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље  
 да допадну сад мртви њихових безбожних руку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у ис 
 пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују и благајном општинском.{S} Сваки плаћа порез по  
вакојаким видом показивали.{S} Народ је руљом у хајдуке одлазио.</p> </div> <div type="chapter" 
>Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну одв 
ски, стане гордо пред великог господина Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати не 
не његовог величанства императора свију Руса — примити.</p> <p>Затим изванредни посланик, за по 
не његовог величанства императора свију Руса». —</p> <p>На које поклонење Милош одговори: «да о 
илош сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да га исп 
особног и преко свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро знала, да Србија имаде свог интере 
агоценом крвљу њиховом купљена била.{S} Русија при утаначивању мира, није са Турском ништа за о 
ласа свога за ове мученике христове.{S} Русија није се као покровитељка ставила у средину измеђ 
 почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртвовала сталност свог 
но су радили што радити нису морали.{S} Русија имала је без <pb n="196" /> сваке сумње велики и 
узима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће се он показати ода 
дино само од порте, незаборавите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да зем 
е позније употребити може.</p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказана снага, која ће Т 
прав било стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорског посланика ова 
 на живе <pb n="181" /> услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султана 
лека бројати све велике услуге, које је Русија 1833. год. Србији у делу српске независности учи 
граду имали велику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што 
ариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русија мора се упознати и угњездити код свију народа, к 
обом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се он 
 име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико св 
 већ закључено у општем договору.{S} Но Русија, која је своје батерије запете држала, предупред 
 замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расп 
слободоумна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавн 
ри другим начином и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>Српска аристокрација, к 
а пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Ру 
трашњем раздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише 
ање ваше, које дугујете императору целе Русије, вашем пријатељу и закрилнику целе Србије, кад б 
 своју војску супрот страховите и силне Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда м 
ој нади, коју је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страховито превари.{S} Човек, кој 
чај каква непријатељства између порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и 
ши: да Милоша склони на покорност спрам Русије, да народу веће право уступи, које му по уставу  
 имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она 
ује, Србија зајиста велике обвезе према Русији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам  
апросим за ваше савршено поверење према Русији, верној савезници султана, и вас позивам, да се  
 буде, због тешке неблагодарности према Русији, која је мислила или боље рећи, није престајала  
ријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију види  
 отклони савршену покорност своју према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима 
ори она у Србији једну странку, која је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао 
 принудити овог простака српског, да се Русији поклони.{S} Немогући другчије Милоша себи подчин 
ц и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубиц 
<p>За ове оптужбе које су бољари његови Русији доставили и за поступање ове противу њему — Мило 
 то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отворена...{S} Раздор пониче на све ст 
Несретни Ђорђе слави се по православној Русији, њему се са свију страна ласка.{S} Ордени га укр 
дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како Русији буде дока 
 Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да неће моћи овај челични каракте 
а седила и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, кој 
 разграната и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато,  
 портом и исполином севера — са великом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо видици, на 
 путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи с 
овјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа  
доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством совјета изрећи, да се са п 
аном одговору, пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које о 
ију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарности, коју јој ду 
S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо примици.{S 
о је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово ј 
 обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче први раздвој између Кара-Ђор 
д је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благоволећи савет, да остале дане своје про 
ши отворише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p>  
 Турска се налазила под теретом заштите Руске, којој је султан лично обвезан био, пак је с тога 
ан час после свога доласка, посланик је руски поднео господару од Србије: «уверење високог уваж 
ље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подписује, које је он  
д Махмуда...{S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову, за које је рекла, да нос 
де ону љутину споменути, којом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош фер 
а Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Рус 
раду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руски, рачунајући на <pb n="191" /> њихово име, које је 
 се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет  
p>После дужег саветовања пошаље кабинет руски совјету српском заповест: „Ако Милош остане при н 
S} На огњишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим званијама 
еша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или у каквој другој држави сво 
ку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу војводама и <pb n="62" />  
м! — доле са издајицама: <pb n="200" /> руско-турским!....{S} Смрт издајицама!!!...{S} Овај тре 
оји су му од дивана предложени били.{S} Руско посланство које се с почетка чинило да у овом пос 
т, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парламента.</p> <p>Да је Милош овог пута  
Милош «допустити сваком захтеву партаје руско-турске која већином седи у совјету?“ —</p> <p>«Го 
доказују користи, које Србија од уплива руског имати може.</p> <p>Неки опет бољари српски, пову 
рукама гледао је подуго оштро посланика руског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се д 
ен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних  
рали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле. 
а се Милош у томе случају потужи самоме руском или турском двору — било би непаметно; јер онда  
и су, што се признати мора у посланству руском у Цариграду имали велику потпору.{S} Ово није Ру 
и није могао, да га приволе дошаптавању руском поклонити се; намери другим начином и сретством, 
то је то Милош једном приликом министру руском Рикману рекао.</p> <p>Код оба двора намера Милош 
од се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је нар 
 што противу њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске ти 
не се на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоци ње 
ори врата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиш 
реварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да буд 
/p> <p>Србијанци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На дани 
ики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне он, и почне говори 
 окружен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље побеђивао — п 
о народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете су његове по в 
ти морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и постао 
му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у  
оглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суграђанима изгубљену отачбину; а  
је носити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом 
, под оружјем светлим, вијући заставу у руци својој, на којој су биле белим словима написане ов 
слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђ 
ођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пута д 
рошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога госп 
авана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење праведно делила.</ 
о за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну сл 
е, славу <pb n="77" /> и драгу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима п 
остати изложени беснећем победитељу.{S} С њима сам делио сретне дане, славу <pb n="77" /> и дра 
ј Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу с 
храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери ср 
елику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом 
 тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турском мојим полугосподарем!» — 
9" /> државни чинимо даља расположенија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде 
 свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године најумјеренији данак, кои 
 Први ред: садржава дивизионог ђенерала с платом од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора с 
и људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је топрв од године  
 дужности, да може знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових вели 
јер других способнијих људи за та места с почетка није било; но Милош искуством научен, знао је 
мити и држати; у првом примирију, којег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p 
 најодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb  
оше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу ра 
, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци  
 личних сталних преимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русиј 
наци борили супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из големе турске царевине 
еме Милошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чу 
јој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Ле 
аким <pb n="37" /> даном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна стихија  
, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао народу и себи слободу и ову 
деца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је 
вање кнежево и његове породице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове вел 
ив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарно 
себи старешине изабирати.{S} Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаств 
 побити и растерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а кој 
ти пред вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи о 
испод сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочеп 
. кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч нат 
ожени били.{S} Руско посланство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу  
арити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство 
а наклоност постојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уре 
 он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал збо 
еме овог страшног ратовања, непрестанце с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши при 
изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа изг 
 вишепоменутим моим установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и ка 
реимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала 
еђивао — пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, која је  
 детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако прот 
 нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обр 
рно писмено мњеније, јесте ли задовољни с вишепоменутим моим установљенијама а и с мњенијем мои 
у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, док неби што погрешили противу закона земље,  
ронијевића гласио је: «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су 
ли Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку  
н и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од то 
знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће в 
Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи нестане га.</p> <p>О 
сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> </quote> 
ђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, који су му саветовали да бежи — «с 
мог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцније велика 
у срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независности  
утљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на  
 — рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p>  
оре, за предстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је је 
, десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак од три талира за пол годи 
Њему одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на н 
шт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике, отимали кад и кад ц 
нежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом по 
и најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснив 
 свог господара императора, почне одмах с почетка, ал издалека бројати све велике услуге, које  
отпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет п 
е, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће ост 
 по паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откривала је турска полиција нене потајне 
прати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја т 
, као надлежан и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош  
ала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</ 
оз толико година са стране потпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извр 
се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде друг 
 упозна се он са правим начином живота, са природом људи и ствари.{S} Обдарен духом проницања,  
преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке з 
стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства српског за првих дана вла 
S} Но угњетење власти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији п 
ају нужде у преговоре мира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним битк 
је противу сваке своје личне опасности, са отважношћу и постојанством преко сваке похвале брани 
 поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, својим искуством, а ми извршујемо ту 
ученим дипломатама и лукавством својим, са свим помрачава дипломатску вештину, својих супарника 
вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако израженим, које су дуге црне власи окруж 
сле, кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на страни његовој седити; а то јошт ни 
а је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран био.{S} Материјално с 
вог Милана и свагда је заповест његову, са највећим задовољством извршивао.{S} Прва и најважниј 
ме занимао.{S} Један свињарски трговац, са неколико тек хиљада простих људи као што је и сам би 
дом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са животом проста земљеделца задовољити, нити је он мар 
стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> са највећим одушевљењем благослови пред њим стојећи нао 
ђа, између робља и њихова господара.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Не 
pb n="103" /> срдачно војници приме.{S} Са свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура 
жња места радовала састанку њезином.{S} Са свих страна врвили су добровољни радини, који су дол 
ерила се са портом и исполином севера — са великом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо 
при погледу овог призора.{S} Окамењен — са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи 
сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и в 
стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и самог наро 
Милош који је окружен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље  
ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена била, није нико знао, нити се  
 други високи чиновници, опколили су га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраста чове 
у они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> <p> 
омоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да п 
ња рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но 
n="64" /> <p>Сад султан одважно пође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљ 
послати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове 
које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилане.</p> <p>Трошков 
бом само оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом сви 
о одело у средину <pb n="137" /> народа са женом и децом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Ка 
 па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Ал 
ом 2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима.</p> <p>8 
браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са збуњеним погледом, руке склопи и повика:</p> <p>„Ота 
 /> <p>Пређе него што се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало на 
уредити, која би уједно саједињена била са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рука 
је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако исто страшним у кошкању политичном,  
S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским простаком.{S} Сад му поче замерати шт 
јити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам о делу, тичући се оних нар 
вона, топови и војничка гласба помешана са неописаним узвиком Ура!!! — означавају долазак кнеза 
се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb 
ама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа на 
 завера ова, која је кроз толико година са стране потпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то 
а дужност да ју испуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку з 
бље турске.» Ове речи изговорила је она са највећом разјареношћу и чуством пуним осветољубља.</ 
ислим да Србија те уговоре, које је она са блистателном портом заклучила — савесно испуњава.“ — 
Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, кој 
сте и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама изображења и потребама реда.</p> <p>Као вр 
риволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све основ 
им „— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим једне високе порте — правио...{S} 
 земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу своју већма на унута 
00 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са платом 2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника са плато 
ро знала, да Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити, — но није хтела никако допусти 
> <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И су 
абуну.{S} Искључење породице Обреновића са српског престола, била би нова смеша оних јошт недов 
на немецки језик преведене и код Немаца са великим одушевлењем примљене.{S} Бечке новине упозна 
 удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним штабом управлао је овом битк 
умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша сакрио би 
ш смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретство за измирити све“ — п 
 као победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте  
п Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет придружише се и с 
 незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наш 
српски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, 
 неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им мор 
 и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са зб 
>«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ј 
p>Једне пријатне вечери, седио је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом брежуљку, који је 
да изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определења ње 
основена <pb n="174" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. 
н уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског  
е је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у 
свога погледа удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ — повиче 
државати умео, положај Махмуда, који је са укоченим очима гледао овог србијанског простака, и в 
жије имало је једног началника, који је са правитељством дописивао и ког је именовање Милош сам 
се, изузимајући јединог Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, невера браћи својој бит 
редсједника апелационог суда, једнак је са чином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена је 
о ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је воду н 
и господару! — овај други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо  
је стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље  
не зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, пр 
 турског робовања, земљеделство било је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <p 
водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно 
ир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на по 
е! рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам и 
а.{S} Русија при утаначивању мира, није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад 
сами своји господари, и Милош напредује са делом цивилизације издрживошћу, која сваку похвалу п 
а српског.{S} Но угњетење власти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које о 
аховита вика: «Доле са совјетом! — доле са издајицама: <pb n="200" /> руско-турским!....{S} Смр 
иже се наједаред страховита вика: «Доле са совјетом! — доле са издајицама: <pb n="200" /> руско 
рчбу своју показати, то настави он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — 
м донесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде уклон 
 послушала!“ —</p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господаре 
боду.{S} Радосне и веселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњава топова и палење малих пушак 
иста врло је чудновато расматрање једне са свим просте и неукроћене нарави, која се судара са с 
род свој подигне на један степен висине са осталим народима европским.{S} Он као глава народа с 
и слободни дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу и 
би под Милошем ступили били у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} 
а Србија његова није тако снажна, да се са две знамените европске силе у коштац уватити ноже, п 
рску, посретством совјета изрећи, да се са престола српског уклони породица Обреновића, у корис 
е часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данком, што 
гу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година назад повратимо на оно доба, кад је  
е доба сама водила — шта више мерила се са портом и исполином севера — са великом Русијом.</p>  
да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћа 
«Ми остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио 
еличанству у свему попустити, што ће се са општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекн 
его ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, и 
, одкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је 
м очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше неколико м 
видити.{S} Увек присеби — праштајући се са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у т 
 се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се пре 
 је год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се зак 
лави се по православној Русији, њему се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију 
и су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану  
 Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су  
рући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и  
 сву кокетерију измишљене учтивости, те са највећом њежношћу почне повторавати своје највеће ув 
ижно и стаде пред својим господарем, те са гласом највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш  
 децо старе наше мајке Србије, ступајте са поверењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде 
живају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка, на пол године измирити св 
ложенијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договорите, пак да ми дате после мње 
а прса његова.{S} Његово смежурано лице са цртама јако означеним, показиваху решителност и храб 
амота нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у дед 
огинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи  
е свет, да види његову слику, која беше са цртама јако означеним, погледа страховитог и високог 
х ретких заслуга, <pb n="158" /> видеше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при н 
 до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један једини данак по три та 
тар народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После неколико ч 
ству своме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жестока и голе 
е помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице 
атаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од  
справи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољ 
, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете с 
јале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особитом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Т 
/p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> 
вог боја све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог бо 
тана одметнуо, час су опет пристајали и са оним народима, који су супрот паше устајали, а свуда 
 у редовима српског устанка; попалити и са земљом сравнити куће, поватати младе девојке за свој 
ло речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p>  
вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са неописаном срећом, вешто удешеним плановима, отпоче  
путу, долазило је просто дете у додир и са становницима варошким, виђало је обичаје и живовање  
е наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног достојанства даде поглавар Србије  
2" /> <p>«Његово величанство, видило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са собом 
се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему турску војску, сваки  
ицу, која је на њега управљена, настави са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине да то п 
рски чиновници а телохраниоци султанови са други високи чиновници, опколили су га са свију стра 
а саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу  
 с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p> <p>«Натраг!» — повиче горо 
ње! — видите кнеже“ — настави Долгоруки са чувством — „оне беде, које су савети Енгленске и Фра 
 Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у ко 
у о свему договори учињени, порта прими са одличном пристојношћу захтјеве, које јој је Србија п 
о побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отач 
ојника буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде 
ичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства  
и.{S} Милош употреби ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Ту 
опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, који су требали предложени бити гла 
 једним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрн 
се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док  
— одупрети се сили тираније, те збацити са себе ропске окове турске.{S} Из овога проистекоше св 
Чин министра председника, један је исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетника и пре 
 она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, које је само једној књегињи својствено 
n="9" /> појетичкој и светлозорној ноћи са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пришапн 
 деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После једне године, одкак 
е јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све ос 
уца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са свога седишта, те испод сламњаче извуче своју шару,  
p>«Да зараним моју!» — одговори му овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну ру 
 далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрати има, са ко 
Војници, који су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} За Мило 
 човека састоји се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удивителним исходима, којих  
као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и највешти 
 је млада девојка отишла, јадни рањеник са последњим уздисајем испусти и душу своју.</p> <p>Она 
олики је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао б 
есело цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало сти 
 у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како  
 ти бездушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног среброљубља да носиш име христово на себ 
штао није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорством свога вазала противу њих....{S} Но Турска  
тити.</p> <p>«Кнеже!» — одговори Султан са гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој зем 
лошем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица  
 сретство за измирити све“ — придода он са подсмевајућим се простачењем.</p> <p>Ови одговори до 
ког придобити за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Милош 
</p> <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви независите <pb n="185" />  
 управљао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са природом људи и ствари.{S} 
један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакриј 
верио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушевлењем —„да неки чланови владе моје, подговорен 
неумем земљом управљати!» — одговори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати! 
већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се мо 
ге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете су његове по војничком начи 
он је свима својима подузећима поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито 
прот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој з 
, које је његов разум и његово јуначтво са земље отачаства његова истерало, удивљење.</p> <p>Он 
 од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним војводом остану мртви на бојном пољу, и том п 
 Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турском мојим полугосподарем!» —</p> <p>Долго 
уну слободу, пошто се је напред удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа  
 понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, своји 
скавање страних сила прерађен — сравнио са пројектом, ког је Милош народној скупштини год:{S} 1 
 честа прегача, ладнокрвно гледао, како са престола силази онај, кога је он поставио, и који је 
уди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволичн 
е.{S} Бечке новине упознале су ово дело са песницима свију земаља.</p> </div> <pb n="121" /> <d 
ст имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милош 
 које се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изображеним народима, онда ћемо видити, какв 
нике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> почели су нападати на Турке 
зама обливао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћ 
боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{ 
арод свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова уста 
бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n="224" /> упути своје 
арода, бојећи се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више 
је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног  
ара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац, са неколик 
вољством кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезније према енглес 
 на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју зе 
 оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да  
ије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} У месту његовом 
{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њ 
страшивим борцима српским, који се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је би 
о подугачко копље, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За некол 
озор један као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од 
 великог господина Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Господине 
е да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима претстану.</p> <p>«Допустити што?» од 
ве велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петр 
ином; али је Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му  
аз под законом и у непрестаном договору са совјетом.{S} Овим установљенијем укратиће се, чини м 
адио и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о том, како би најзгодније установили 
 по народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању  
от Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме за 
тле оружје оставити неће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака н 
ојске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и ос 
ки барјак. —</p> <p>Србијанци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговор 
ије било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим го 
ок је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје 
срећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са својим жалосним зрацима у поноћно доба осветљаваше ч 
едног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опе 
ји пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао,  
 Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</p> <p>«Си 
.“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме 
Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен своји 
аг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже, који је без душе овима у помо 
ње. —</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопр 
жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — « 
неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености доводити: скоро 
јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са слав 
овле незадобијемо нашу слободу.»</p> <p>Са највећим ускликом очајања изрекоше заклетву ову, пре 
н, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и одушевлењем прихвати народ ове Ка 
году, која беше поводом тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Мило 
ав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму е 
ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати се натраг у корице.. 
ости и преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристој 
т изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорила је она са највећом р 
:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је 
S} Затим стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: 
 се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и ко 
су била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоценог оружја, добио је јошт  
во своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене свирепству р 
 добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељ 
остану у напредак обштенародним добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати  
икако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, па 
о пута био жртвовао живот свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Треба бити 
ије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</ 
рђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но колико бр 
 одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с  
сте најсветији и најтврђи <pb n="28" /> савез — остало сродство пак долазило је у други ред.{S} 
 заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске далеко разгранао, мудре 
у у ствари самој били заточници светога савеза....{S} Турска је опет повратила своје старо госп 
ја, најтачнија даду Милошу разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166" />  
ападај потребовао општу потпору од свих савезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србијанци ч 
светковинама, одавању и примању поклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозре 
 савршено поверење према Русији, верној савезници султана, и вас позивам, да се дате водити њен 
та да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртвовала сталност свога народа, бојећи 
 Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити, — но није хтела никако допустити, да Србиј 
 она са блистателном портом заклучила — савесно испуњава.“ —</p> <pb n="162" /> <p>„Слово прест 
сродство по крви.</p> <p>Побратими деле савесно између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у 
 ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала своје обвезе, и све што је г 
шао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха 
p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница  
ти могао.{S} Па зато одма даде војнички савет искупити и ово објави свима војводама, на које му 
 буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош б 
зио, дала му је руска влада благоволећи савет, да остале дане своје проведе у миру и задовољств 
горуки са чувством — „оне беде, које су савети Енгленске и Францеске на несретну Пољску навукле 
 и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане  
о је он с негодовањем онима, који су му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена мој 
х заплета на истоку.</p> <p>После дужег саветовања пошаље кабинет руски совјету српском заповес 
вим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал због моје љ 
он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у тол 
а онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, својим искуством, а ми извршујемо ту власт у д 
епљена места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и  
и овај челични карактер за руком својом савити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S 
нистар просвете.</p> <p>2.{S} Успостава савјета из 16. чланова и једног предсједника, решење ње 
и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдек 
је себи дозволио нека задовољства, која савршено дозвољавају обичаји источни у погледу људи...{ 
ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење према Русији, верној савезници султан 
S} Целокупна организација Србије, после савршеног мира, била је организација оружања...{S} Угов 
вету, који би ми уливао више удивљења и савршеног поверења — него Милош; који уједно има безпри 
 наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Земља била је  
ру господара од Србије, само да отклони савршену покорност своју према Русији?{S} Он није марио 
p> <p>Ако услови углављеног мира и нису савршену независност земљи осигурали, ипак су бар невољ 
у није <pb n="198" /> ништа народу свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише штедио људе, к 
нила“ — придода старац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека м 
 Гусле и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у 
 хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb 
само у страху и највећој тишини певане, сад се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних мест 
рече јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју  
 што у једном магновењу мало попустише, сад се наново уреде, нагну горопадно на непријатеља и о 
брољубља да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим  
а слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали  
емогући другчије Милоша себи подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју 
т мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни м 
но, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост нар 
ија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће пр 
вај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само 
ји вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> 
рна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S 
и схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили: да Милоша 
само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију страна почну врвити гомиле, које су задахн 
сла има са једним српским простаком.{S} Сад му поче замерати што га види тако вештог и способно 
старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на  
бар и одважан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао. 
ј се позвати ни противити није смео.{S} Сад је требало <pb n="151" /> други начин узети, ако се 
, овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код 
 се, није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао  
коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблаг 
у, а које остали житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} 
о оно, које је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће прин 
најглавнијих епоха у српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но једно је с 
правити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако  
умна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавну слобо 
ажање робља свога, законитост је турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што 
о.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n="148" /> данак.{S} Но моје дјело  
 крај, видићемо; правитељство наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не 
ишта за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n="64" /> 
а њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит икакав старјешина,  
су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије пред својим вазалом, сву кокетерију измишље 
чинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане износити околишење и лукавство политичко н 
д оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони 
 распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери родитеља свога, јед 
повратак изгубљене слободе...{S} Све је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одгово 
встати!“—</p> <p>-------</p> <p>Овде је сад сљедовало једно од оних немилих призора, којем је н 
м обиталишту српског господара, који је сад постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је под 
у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у ж 
а ово поражавајуће магновење — престане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а њено одуш 
ди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својом хладноћом даде познати с 
о ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, к 
им ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S} У ово 
огор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету свом 
 вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торжествено, и окружен и опет членовима прељу 
 ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затв 
ко високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је буд 
оклети Турци завирити неће....{S} Идите сад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте са по 
и и упропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о нек 
 са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране 
еку најлукавијем и најпроницавајућем, и сад објашњења најпростија, најтачнија даду Милошу разум 
други красни део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, к 
 знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над совјетницима младога кнеза.{S 
у мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година јуначки бо 
окле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не може в 
ад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су 
се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одговору саме простоте, које се је  
е и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то  
а је организација оружања...{S} Уговори сад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињали... в 
 коју је одважна жена произвела, отвори сад изглед за победу неустрашивим борцима српским, који 
аховите и силне Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Ср 
рби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој 
у се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти  
ни поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја печатати 
Императорском агенту и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигарх 
ва и правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег би Турци н 
 угњетача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет,  
ти главној скупштини.{S} Нисмо могли до сад схватити рачуна, колико има народа, ни колико прихо 
 носи собом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ћ 
е могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велику цену на његову главу, кућу му са зем 
сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ства 
 чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то је  
говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> поште 
о живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних руку.</p> <p>Рака буде гото 
 који видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру  
лу своме.“ —</p> <pb n="87" /> <p>Милош сад стане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је по 
ју силу на Србију.</p> <pb n="64" /> <p>Сад султан одважно пође да са големом Србију брзо прега 
head>Слово Милошево на углед.</head> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на гл 
head>Насљедни кнез од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Милош постао идолом српскога народа,  
ни, на највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости 
оши, те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да треба заузета села и вароши г 
једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толик 
 коју перо није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Мор 
 његове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев горди дипломата разљути  
оју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке трубе; знак да се војници п 
одма моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пре 
а, који је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, ко 
....{S} Он је предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српског предводитеља 
 речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на л 
p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима напад 
е и дубоке осећаје срамног робства, ког сада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као  
 молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“  
 код слушалаца производиле, подстакнуше сада у народу највеће одушевлење и радост које му је да 
 је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пре 
 жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у нај 
о једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј  
становити внутрење правленије, прелазим сада на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо  
 и ужасно светили несретним Србима, као сада.</p> <p>Године 1813, 1814, 1815, обиљежене су у св 
 ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобијени краје 
стале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свиколици доста времена и мислити се и  
овори у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један  
пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војс 
м желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од каво су 
к Васкресења Христова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она 
што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држим да им се допада, кад оставише пушк 
иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — 
и подељени су у 11. класа.{S} Први ред: садржава дивизионог ђенерала с платом од 3000 талира.{S 
а промене своја најновија уређења, која садржавају у себи демагогичка начела.“</p> <p>Овом обја 
 именом «<title>Даница</title>.» Оне су садржавале у себи прекрасне песме народне, које су на с 
b n="227" /> <div type="liminal"> <head>САДРЖАЈ.</head> <p>I.{S} Kара-Ђорђе...{S}3</p> <p>II.{S 
е био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину његову дознале преко својих посланика у оно ис 
етких заслуга, <pb n="158" /> видеше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при неки 
старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби с 
ивши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јо 
 тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за 16. нове 
скупштини, која је по његовој заповести сазвата била: „да даде рачун народу, што је као намесни 
} Стога даде он одмах народну скупштину сазвати и поднесе јој на одобрење <pb n="127" /> Ферман 
нали изображена Јевропа имати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «ни 
, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа имати доста, да сазна и чује 
 оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хот 
n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског придобити за промене, што јих 
рена пријатеља од туђег дома и племена, саједине се именом светог Јована пред олтарем божијим и 
ароши грађански уредити, која би уједно саједињена била са војничком влашћу, јер је сва власт,  
и назову се „побратими.“ Ово својевољно саједињење добије заклетвом светињу неповредиву и свеза 
о пријатељи примани били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, давали су <pb n="18 
заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му 
 кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Натраг тамо!» —показујући при том руком на в 
јим момцима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша,  
ни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу 
в двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана уведен по постојећим о 
повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год 
нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе  
 није хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвеституру и право, које му није могао нико д 
о јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те нехтедосте оштетити свету нашу матер  
ојска халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним штабом управ 
о би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод устава давао им је по 
/p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> 
 ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно те 
 о којима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и из 
аде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да о 
м вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупив 
ди.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здра 
м“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим је 
е је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хришћан 
навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути,  
» — одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} 
сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај изв 
кресења Христова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се д 
ако описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милиј 
асвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, којим би могл 
 наручја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одважно. 
ар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити до т 
ању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају 
ије се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо  
о што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим гос 
немирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке 
вом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све  
ну правитељствену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљати!» — одговори он са 
сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго врем 
уга Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен 
леткама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. годи 
 хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки мер 
и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у 
народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има 
м осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те  
е перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и предусретајем овим већма з 
Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p>  
поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешен 
коснило је досад установљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврд 
могао учинити нужних установљенија која сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од 
кивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,»  
изложени беснећем победитељу.{S} С њима сам делио сретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу слоб 
ше величанство! — у извештају томе, ког сам ја великој скупштини поднео, нема ништа друго; но ј 
да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, ш 
ко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне 
подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне болн 
нашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорити.{S} Разговор наш био је к 
им смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» в 
едбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, шт 
илош, ова два велика поборника, које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из  
ије правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи његови неправ 
е ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет година, 
ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву 
опоменути вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао чита 
и на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и о 
ски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него  
о овде ону љутину споменути, којом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош 
ко тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је противу го 
лац у промету трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са п 
оме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног последњег рат 
 ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су види 
сад тај извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се разда онима о 
и кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} Ова јуна 
знова потрудио, да остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја  
у, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мо 
стни поглед около себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута о 
одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Млад 
расног светског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од 
и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами српски  
 српски оно злоупотребити могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држим д 
ма народнима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански и к 
други другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никако немогу испливати у том, већ да се сав да 
="140" /> нама.{S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дје 
има Сербије.{S} У слову том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и 
.{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне болнице, школу и апсану, које су св 
новењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тих 
ода.</p> <pb n="142" /> <p>2.{S} Рјешио сам се поставити совјет државни првом и највишом властј 
јполезније нашем отечеству.{S} И рјешио сам тврдо: </p> <pb n="141" /> <p>1.{S} Сачинити и изда 
има књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао сво 
S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дјела народни понао 
» — одговори Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са с 
 баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено по 
рно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним мој 
ет за једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизности — «зато сам ју ј 
к него претераном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турс 
рихода од десетака и других струка; нит сам могао учинити нужних установљенија која сам желио у 
о дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина 
живе приговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.» 
а; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, то цели  
твом дописивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужас 
е и саму политичку борбу у позније доба сама водила — шта више мерила се са портом и исполином  
су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити девој 
да потражи своје рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче и н 
евоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово с 
а находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност владарска исто тако, као што то опредјељуј 
иља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошл 
еру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица, која је за сво време ово 
ерно јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег разговор 
тине имаду право своја непокретна добра саме под закуп давати, лична слобода свију грађана прог 
оји као неки исполини изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато  
ош самовољно дозволио неко ограничење и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније б 
уци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун с 
 одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, 
 може никог другог интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уређења интересују и дру 
ставимо ми сад себи, при овоме одговору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n="164" />  
угари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нис 
 су почеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у својим песмама опомињу народ, да незаборав 
 других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто смо о 
 присталице притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваљ 
 чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали 
полугосподарство српско признала, да се сами могу слободно по својим законима уредити и сами се 
оложе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>Н 
 пробијајући љуто сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпљења свакоме  
да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договорит 
у слободно по својим законима уредити и сами себи старешине изабирати.{S} Милош није с тога доп 
.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно поступају према томе кук 
али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа имати доста, д 
 <p>Срби су једва један пут већ постали сами своји господари, и Милош напредује са делом цивили 
стара места, а житељи равница остављени сами себи, подпали су поново под власт турску.</p> <p>Н 
и део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују и благајном општинском.{S} Сваки плаћа поре 
рпску доћи неможе, као што су наметнути сами собом намесници решили, док га не позову, и то тек 
показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне 
 тај превод као правилан примио, и тако сами српски великаши отворише широм врата, да се Турска 
отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за војничког п 
су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том до 
 као посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављени били, много би се боље разумели.</p 
ке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «извор 
 бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, зата 
ао, да у највишем степену власт има над самим собом, у једном магновењу схватао је он сва призр 
ели су нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откривала је турс 
 освети турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о отачбини св 
.{S} Но он имаде велику власт над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те зато о 
а ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа С 
аном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна стихија дивље необузданости; 
мешати могу.</p> <pb n="193" /> <p>Међу самим пак народом било је такођер незадовољника, но нар 
 сијателства титула дата није, па ни од самих његових подајника, које он нигда увредио није.{S} 
олико му је великодушије у бојевима код самих непријатељских војвода многе пријатеље стекло.{S} 
 чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и с 
ли грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и пробисветова <pb n="38" /> турски 
 је он пријатељима својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом бо 
ићу невољу.{S} Доста је народа изгинуло самном, па неће бити никакве неправде ако и ја са народ 
ном крвљу својом земљу отачаства свога, само да би јој повратили изгубљену слободу.{S} У истори 
 себе очитој смрти излагала за другога, само да би јавну неправду одклонила.</p> <p>На бојном п 
 њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а  
дини је Милош обилазио села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и  
одликовали су и одобравали Милошев рад, само неки незадовољници у совјету, којима је он дозволи 
ловом праву намеру господара од Србије, само да отклони савршену покорност своју према Русији?{ 
 људи, где кроз неколико дана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ки 
илош, «све је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знати који нису овде, да приправн 
, које подносише.{S} Сви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би им во 
, радо су стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт 
варало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си на 
а их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, који им највише плати, ма тај и 
ане, који подјармљени исламом стењу, да само прилику добије, истакнути се за њихову заштитницу, 
ше од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни противити није  
 онај исти, знао је улити призрење и за само његово незнање красног светског обхођаја, за које  
во, вама лично доставити упутства, која само вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — доне 
је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је то на своју корист у 
о глава народа свога имао је пред очима само интересе свог народа, знао је само за једну Турску 
ре народне песме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане, сад се наједаре 
ретног отачаства.“</p> <p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са 
ано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може само злоупотребити, што коме не припада, како би дакле  
а и совјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који су најспособнији и 
она ме отпусти са величанством, које је само једној књегињи својствено.</p> </div> <pb n="219"  
!! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која  
чима само интересе свог народа, знао је само за једну Турску, која је полугосподар над њим била 
чаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промету трговачком, доцније пак и сам ј 
ђало, то нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког искуш 
жје из руку испуштало није, но једно је само пред очима било — одупрети се сили тираније, те зб 
 суморном ћутљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, 
 су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, 
ан час кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — придода она с 
 њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, него је и 
веног прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију ст 
 би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики немир — бурна <pb n="41" /> разја 
е чини више ни кулука чиновницима, веће само Правитељству на зданијама, која би се градила за о 
ње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег би Турци наметом ратним угње 
оју мој господар искрено одржати жели и само у овом погледу желило је његово величанство, вама  
јатељу и закрилнику целе Србије, кад би само учинили једну услугу, која би њему врло пријатна б 
ти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да би он морао бити подлога свога 
о једне разваљене куће, којој су топови само један рогаљ оставили.{S} Усред камена и разореног  
о и онако описана и разграната, како ји само човечество предписује; у њима ће те наћи, да је ли 
ђ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са К 
урбона од год:{S} 1814, «Нема више доли само једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак по 
о:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова  
одарити....{S} Ако пак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи само од његове воље, да 
ном договору, нападали су и убијали они само Турке, којима су често отимали новце, које су ови  
 истини само заборавите, то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо  
е више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице,  
 али разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без 
е је Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће ви 
 ове последње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и растављена од сина свог, бдила је  
ру ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, стада са млади пастири иш 
ственог трошка, непрестано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му 
 и усхићен славом српских јунака, почео само да говори у народу оним језиком, који је до сада н 
и, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побуњених робова даде исећи, подужно се ј 
ати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет 
 будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу заменути за барут и о 
реду и чину старешинства.{S} Свако село само себи бира старешине, који уједно и неки део пореза 
„да ви независите <pb n="185" /> једино само од порте, незаборавите, да је Русија довољно јака  
 задобити јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласкавом  
старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да в 
амо сами уреде.{S} Милош је био признат само за војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружије 
оје се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу игра, било је доцније душа свију  
етка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је један једини човек будан, и на ногу он бдије на 
има сужњима.</p> <p>Намесници — који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацуј 
побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили 
уређења интересују и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочит 
 по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, који је те законе земљи подарио и себи 
сигурали, ипак су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, а умерени закони ред ствари у 
 примеру Карађорђа, који као напрасит и самовластан тешко је сносио икакво ограничење његове вл 
а на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb n="194" /> <p>За ове оптужбе које с 
установљенијем укратиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — М 
еобузданости; та је била необузданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} Паша београдски исто се т 
 неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипломације, ма да је он једном већ  
у власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво господарство совј 
озориште изабрали, морала су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чини 
вачког; а и зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Ср 
едне черте његове одступити, нити једне самовољно промјенити, без договора и согласија свију на 
 намере његове осујетио, ма да је Милош самовољно дозволио неко ограничење и саме његове врховн 
, затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као пра 
лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од самог претварања, пренемагања и бојазљивог пузења, држа 
.</p> <p>Нестрпељивије и невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, под  
едио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка вла 
х непријатеља и злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају себи моју врховну власт, 
им подиже се опет и материјално стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био 
ћи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано старао се он с 
г тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико својих присталица.{S} Синови Кара 
е из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског престола — да на овај седну.{S} Њи дво 
астовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца господара од Србије и овај од севе 
ђивала, већ је потекло из слободне воље самога народа, који је прве своје кораке цркви светој у 
били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p>У унутрашњости Бугарске  
 браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточници светога савеза....{S} Турска је оп 
Сви су се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, да осветничко оружје дотле <pb n="43" />  
зу политичног дивана навести, ваљало је самом султану да започне извршивати заповести, које су  
 који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb  
о, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb n="109" /> <p>После кратког времена б 
тргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се је  
бин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установленијама, чини ми се 
ли, много би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се  
м сиромашном народу робова!» —</p> <p>У самом Цариграду био је Милош најславније дочекат; прола 
е.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме руском или турском двору — било би непаметно; је 
 браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p> <p>„Нем 
етињство Ђорђево протекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човек 
 у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе навукао убијством јанича 
одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рањено паде пред ноге господареве.</p> <pb n="5 
 човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позније доба сама водила — шта в 
и.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његовом изкварили.</p> <p>«О 
35" /> да осветли народни празник.{S} У саму зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе војни 
мо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити девојко, н 
чину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу  
сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} К 
у главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што му је неограничено поверење и истинит 
а вила од Шумадије пришапнула му сјајни санак будућности, проказала му све крваве бојеве, непоњ 
 да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле извршујем. — 
ад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независности и слободи своје отачбине  
 код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило одвећ весело у  
 су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</p> <p>Све припреме су готове биле 15. јошт  
и мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом св 
 вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, ком је он милост молитве  
еди, како јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да пл 
p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да  
е удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својом хладноћом даде познати свима 
равлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничарске дели 
 на ову опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само 
е речи ове изговорио, даде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевл 
етрдесет година,» прихвати речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу с 
ће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратима, која  
уг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на м 
обио, он ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који су 
меница и речник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Ка 
и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће се све струк 
ени паша видински Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука или грчк 
д одговарао је потпуно његовом телесном саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познава 
 су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима од обитал 
 у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дан 
чног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласкавом учтивошћу порт 
авана, сва су се оближња места радовала састанку њезином.{S} Са свих страна врвили су добровољн 
е, из које се сва скоро престолна слова састоје.</p> <pb n="132" /> <p>Слово кнеза Милоша има у 
 била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре бил 
 и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима својим чудесим 
{S} Успостава апелационог суда: овај се састоји из председника и четири члана.</p> <p>4.{S} Прв 
е говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро п 
. —</p> <p>Разговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хриш 
ом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши 
 њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа Срба према браћи својој, која под турским јарм 
њава толиким сведочбама свог драгоценог саучешћа, зараније дало о тој опасности известити?“ —</ 
г краљевског брежуљка.</p> <p>Дванајсти сахат избија на кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и  
бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку малак 
сам тврдо: </p> <pb n="141" /> <p>1.{S} Сачинити и издати устав Србски, у ком би стојала изброј 
гњездити код свију народа, који у свези сачињавају јевропску Турску — она мора њи навикнути, да 
ино од попечитеља унутарњег и финанције сачињен.</p> <p>О овој чудноватој жени, вредно ће бити, 
д савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдекојих српских жена.</p> <p>„Љубице!» —  
да будем подлога сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, који су се да 
 колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој 
не Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори мирно девојка, па истргну 
троније дође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних родитеља. 
{S} Ако има једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати престол ономе, кога народ зове своји 
 n="201" /> противу нас узела; она мора сачувати онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора поко 
 да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од н 
ду јављати ји, оволика гомила неможе се сбог велики трошкова сваке године овако скупљати.{S} Ов 
е са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мен 
на браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао читати, печатати и подј 
, него што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња места радовала састанку њезином.{S} С 
.000.{S} Турака као посада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу 
скупштину, где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била 
 могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Д 
.</p> <p>Оваким је духом задахнута била сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову 
одмора, слуша све приметбе, одговара на сва питања, која се на њега управљају, излазне основе к 
идеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n=" 
ти растумачивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вид 
дињена била са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслу 
еном трошку, опустошавале су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, ко 
оји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна слова састоје.</p> <pb n="132" /> < 
 оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављивали су 
ју да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари у 
 и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви,  
 установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, морало једним кораком  
то као наследни кнез од Србије, потврди сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, пот 
њу независност, ипак су им бар оставили сва она места која су они отели и дозволили су им, да с 
низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места, и спремају се да Србима грозно зај 
кад су их војском опколели, заузеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше. 
жавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико о 
остор ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом  
собом, у једном магновењу схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта  
етне растове Шумадије, пробијајући љуто сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим вре 
н, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове и 
и обзира на будућност, који карактеришу сва дела Милошевих установа.{S} Целокупна организација  
 се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ 
аија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил о 
ма влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука страшилом  
 тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и гороп 
нове наредбе да прима, придржавајући се свагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље 
рцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест његову, са највећим задовољством изв 
лати из Цариграда — <pb n="46" /> могли свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео нар 
 и чудном вештином при управи тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, које је она делу нар 
че, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p 
p> <p>Затим окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чувар 
ди своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња за слободом, во 
це молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг  
 сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{ 
, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу 
мерног.{S} Његово држање посматрано је, свака <pb n="156" /> његова реч повторавана и мерена је 
у куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, с 
и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> 
 и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидати п 
ити више народно своје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, 
цеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима 
о на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако пак извесно је, да она није била без учешћа они 
ши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је 
тав овај нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово с 
е материјалне пропасти, големо насиље и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</p> 
.{S} Русија имала је без <pb n="196" /> сваке сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, 
а гомила неможе се сбог велики трошкова сваке године овако скупљати.{S} Овакви депутата народни 
а предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго 
но, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} Има случајева, 
а у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образованости напреднији од Милоша, но он 
е и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, наро 
ност, ступао је крепком стопом по стази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ пос 
ти, са отважношћу и постојанством преко сваке похвале бранила јуначки слободу свога отачаства,  
 пуне четир године дана, она је противу сваке своје личне опасности, са отважношћу и постојанст 
 од године дана државом, а при оснивању сваке, особито пак нове државе, треба човек врло добро  
илош, који је увек остао човек народњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђуј 
м снагом победили голему турску војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ва 
и ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин како да прикрије своје бог 
тановљена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, к 
 задахнута била сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} С 
 сами рукују и благајном општинском.{S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општине имаду право 
 — сал се по целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје носити могао, подигао се са п 
о овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен н 
а делу народњем указала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је од наро 
тои назначено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка дав 
ранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапни 
ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна ра 
 Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Т 
ти се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти ка 
и се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније употребити м 
 неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова потварања одбацити од њега и ваља 
ви ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем с 
осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Уст 
 личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом уставу  
 до другога и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p 
ше он — «једна велика породица, од које сваки члан мора поњати своје интересе и морадне исправк 
 општенародна права, или права, која ће сваки Србин уживати, пространо и онако описана и разгра 
е правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом з 
хова неприкосновена <pb n="174" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук 
и српских синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног отачаства.“</p 
 зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рук 
а и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа 
ме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удовици и сиротама ово 
 што му је истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после 
елој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p 
с на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег разговора.{S} За <pb n="7" /> Србију, ову м 
ду народа.{S} Она га оптужује тајно, да сваким даном злоупотребљава власт, која је уставом дана 
ом и побуном народа, што је мећу Србима сваким <pb n="37" /> даном расла, ипак је с друге стран 
бу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим сударима беху Турци потучени.{S} Власти ту 
во бива по реду и чину старешинства.{S} Свако село само себи бира старешине, који уједно и неки 
инама, којима је старешина био кнез.{S} Свако пак окружије имало је једног началника, који је с 
 народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народнима  
p> <p>У тешком робовању турском, она је свако сретство, које јој је давало прилику да господари 
 ону страну Босфора претерати, то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изр 
ече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да м 
д очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <pb n="103" /> срдачно војници приме.{S} 
јеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривено и нелицем 
 главе, у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који 
{S} Проклети Турци <pb n="16" /> гониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мени напад 
о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не господине, разумите ме, 
дужности власти наши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се свима.{S} 
исује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин господар од  
ак од три талира за пол године по имању сваког брата да подјеле најправијим начином, како ми не 
г је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n="136" /> Србина читаш, да се за сретна држ 
кулук да прими плаћу од правитељства на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и 
са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито поверење задобио.</p> <p>Цела земља под 
ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим уст 
 која обично као гробна тишина предходи свакој бури што наскоро долази, кад народ намисли свети 
уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца, била је управа предат 
једно реши и судбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим сударима беху Турци потуче 
те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Хр 
ваки призори често су се по целој земљи свакојаким видом показивали.{S} Народ је руљом у хајдук 
раведан, добар и љутит а увек занешен — свакојако дакле изванредан.</p> <p>Некад су га виђали љ 
мирења и јачи услов њихова договора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет 
 руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам вам кне 
а је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом могла совјетнике противу кнеза потстрек 
себи кнежевско преимућство противити се сваком њиховом протузаконитом иступлењу, а овако их лак 
аљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће пожртво 
пустити што?» одговори Милош «допустити сваком захтеву партаје руско-турске која већином седи у 
он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца, би 
а лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међ 
домаћим непријатељем.</p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и 
арци, који су се дугим временом трпљења свакоме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но 
истине, без икаквог шеврдања, које може свакоме владару, који је уставом земаљским обвезан, да  
равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p> <p>Крагујев 
рлих на бојишту наших другова, налазе у свакоме војнику српском, који за слободу отачбине војуј 
 Његово јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, његова нечувена освајања и скоро непоњ 
 у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n="76 
са делом цивилизације издрживошћу, која сваку похвалу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не п 
ши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину долазити, рачуне прегледати и народу ја 
ски војници на бојном пољу после победе сваку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођите се б 
ласти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} С 
 сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дјела народни понаособ и узаконити ји; дру 
 изнуђења јаничарска, превазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби св 
/p> <p>Годишњим данком, што га је порти сване године плаћао, ослободио је народ од десетка и др 
а да поменуте тевтере прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и судовима д 
ра све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше висо 
3" /> ово ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли н 
дити и <pb n="178" /> у погледу Србије, све једнако у замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Ру 
ерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а које остали житељ 
н и умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, 
или за повратак изгубљене слободе...{S} Све је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без 
о што се руководе европејске државе.{S} Све ово закоснило је досад установљенија, за која сам в 
 изглед највеселији и најдражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је з 
ако се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено. 
д турским ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S 
на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале су стотине година, док 
 гробу, који гута све до света разума — све да разума једног народа и до његовог достојанства и 
и-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одла 
 Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске повторити може оне 
 добро знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb n="117" /> <p>Шатобријан ре 
т своју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p 
ховито превари.{S} Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, мо 
тац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за 
узвишени господар онај: ком имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само за 
ом народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; 
помињали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за до 
ране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки бо 
тога народа, љубав братска је претерала све границе фанатизма. — Име брата јесте најсветији и н 
ста на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> 
двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је доцније на против до тог степ 
{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени били и кад с 
ом нагоњени народ српски — скочио је на све стране на оружје против својих угњетача.{S} Општи у 
 доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, п 
паметно отворена...{S} Раздор пониче на све стране.{S} Опозиција је задобила нове <pb n="63" /> 
огу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ст 
 време је!» —</p> <p>Народ је српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није  
и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад н 
о Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да пр 
 на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том трену 
ира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Детињство Ђорђево протекло ј 
вога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је и 
 свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писат 
м пространом и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да разума једног народа и до  
иле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на сва питања, која се на њега у 
полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом 
 правитељству чинио; <pb n="147" /> кад све то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће сва 
оново под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу 
а иде другој својој родбини: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске пр 
ње спроћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p> <pb n="153" /> < 
о опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како најбољ 
и, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није  
ити; јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле  
вет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се н 
а страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане владавине, он 
њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово д 
ја у једном магновењу човеку, награђује све труде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султано 
одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слабо <pb n="86" /> јестаство младе Љубице к 
ити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народни подјелити и више државни совје 
би л изнашли какво средство, коим би се све потребе народне могле најлакшим и најправијим начин 
 искусни законодавац, човек у ком су се све способности великог владара слиле ни писати није зн 
 једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати, док седео будем на месту о 
е окове турске.{S} Из овога проистекоше све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и пр 
обуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, која ј 
умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> < 
го што са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова устанка, пређе, него што изађемо на к 
ање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног турског робовања, земљедел 
есно и верно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред  
тренутак“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатељ 
 Турска сва укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} 
у њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се н 
ваца и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> < 
ата и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог 
800. год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је 
не одмах с почетка, ал издалека бројати све велике услуге, које је Русија 1833. год. Србији у д 
м породицом; то је сретство за измирити све“ — придода он са подсмевајућим се простачењем.</p>  
ри талира данка, на пол године измирити све земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талир 
 војске изабрао.</p> <p>Редом обилазећи све понамештане страже, дође и до једне разваљене куће, 
да» — говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има пра 
ажавајући та предања народња, дао је он све старе преповетке и народне песме, које су славиле д 
ом побуњених Срба; умесно изводио је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновењ 
 просторије, да би у себе примити могао све посланике народне; то је <pb n="133" /> Милош ту ск 
е шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљеним и непристу 
 начин к правици и човечанству, доносио све страховите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитост и осве 
 у Србији, које је уведено на основи по све слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то  
е жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да 
настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих уг 
городства.{S} Кад <pb n="206" /> је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једн 
p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је 
на поверавао је двадесетогодишњи младић све своје намишљаје.</p> <p>Милошево широко чело, замиш 
 првој прилици која им се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог д 
у сјајни санак будућности, проказала му све крваве бојеве, непоњатна освојења и увенчала гордо  
еда њезиних непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст — она се 
оје ратно позориште изабрали, морала су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им  
ојарне болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело  
Сплетке међутим нису престајале, оне су све више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђор 
рагом ићи, <pb n="139" /> него којим су све остале ишле, не може ни Србија установити се за год 
ден по постојећим обредима и тек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије пред с 
енкости верно и тачно саопштене.</p> <p>Све припреме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старц 
и тужила на неправо располагање.</p> <p>Све ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на  
редвидити, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове потребе подмиривали смо ми досад различним и мл 
служе, за подножје частољубивим.</p> <p>Све војводе српске, које се користише добивеним биткама 
 за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима  
лази.{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој б 
уло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та <p 
га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро знала, да  
Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол године најправијим на 
ост, одушевлење и сладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство, држања је оби 
оникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже умет 
 грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница божија, за учињену неверу браћи с 
вога начела верно придржава.</p> <p>Пре свега морамо овде ону љутину споменути, којом је и сам  
ве народности српске поњати.</p> <p>Пре свега морало је материјално стање Србије у језгри својо 
е Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да с 
се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супрот  
сти према режењу дипломације.</p> <p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, д 
и, без договора и согласија свију нас и свега народа.</p> <pb n="142" /> <p>2.{S} Рјешио сам се 
Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање несретне 
стави место рођења свога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је он својим зно 
е величанчтво, које ме испуњава толиким сведочбама свог драгоценог саучешћа, зараније дало о то 
 српски целим путем примао, најсјајније сведочбе удивљења и уважавања.</p> <p>Путовање кнеза од 
 упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиран 
а од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким  
 добије заклетвом светињу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> 
ти и угњездити код свију народа, који у свези сачињавају јевропску Турску — она мора њи навикну 
ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотик 
где год стану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — 
и су се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању праведне српске ствари, Србија је ипа 
но делила.</p> <pb n="209" /> <p>Но при свем том, ова благородна душа, морала се више пута покл 
— Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношај 
новској 500 наоружаних људи, који су се свемогућим Богом и његовим распетим сином Исусом Христо 
 се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, радили су своје послове.</p> <p>Једва је 
на савезнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он ниј 
урци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак  
о села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствар 
е својих старих робова.</p> <p>Кад су о свему договори учињени, порта прими са одличном пристој 
који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Так 
је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом с 
 ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Зе 
ог призрења према његовом величанству у свему попустити, што ће се са општим благом земље слага 
.</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопштег љубопитства, ово је он одма приметио, па се п 
жевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске именом «<title>Даница</title>.» Оне су садржавал 
ржавати могла.</p> <p>Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне побу 
ило; но Милош искуством научен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успос 
 и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге састави 
авних људи продаваху, гомилама врвио је свет, да види његову слику, која беше са цртама јако оз 
 за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац, са не 
не наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S 
нцуске револуције, која је имала да цео свет обиђе.</p> </div> <pb n="42" /> <div type="chapter 
 свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш; <pb n="13 
рат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге б 
е издавало као да је био господар целог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, ко 
»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог ми 
ке завичаја, неразумну упорност простог света, који неће лако нове наредбе да прима, придржавај 
ратили изгубљену слободу.{S} У историји света неналазимо равног примера у јуначком отпору и жал 
атије на свету, које кад чују научењаци света, они очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које 
раном и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да разума једног народа и до његовог 
ониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, ка 
ајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, и  
 спремљено.{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и ста 
ису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несретним Србима, као сада.</p> <p>Године 1813, 
је.{S} Множина воштаних свећа гору пред светим олтарем, те осветљавају победоносно оружије, зас 
ак српски Милош, зачуђеним очима турске светине, која је врвила путем пред њим и ког у овом час 
 својевољно саједињење добије заклетвом светињу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и 
и што наскоро долази, кад народ намисли светити се силеџијама својим.{S} У такој грозничавој ти 
о.{S} Време је пролазило одвећ весело у светковинама, одавању и примању поклона савезнику Турск 
та био жртвовао живот свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Треба бити пош 
прагу црквеном човек један, под оружјем светлим, вијући заставу у руци својој, на којој су биле 
 при трајућој <pb n="9" /> појетичкој и светлозорној ноћи са истока слатка која дражесна вила о 
 коме за сво време његовог живота, нити светлости ни сијателства титула дата није, па ни од сам 
алеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изображења требао је он јоште да наро 
им и одушевљеним речма срца народна, за свето подузеће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Неко 
у и властима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије и да  
b n="226" /> после 27. година на својој свето—Андрејској скупштини лишио Карађорђа престола, те 
рстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља  
в овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове о 
p>«Отац!— благослови ме, а ти мати моли светог великомученика и победоносца Ђорђа, да ми бегунц 
уђег дома и племена, саједине се именом светог Јована пред олтарем божијим и назову се „побрати 
у; они су у ствари самој били заточници светога савеза....{S} Турска је опет повратила своје ст 
народа, који је прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној ми 
њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за предметом своје љубав 
д установљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему 
> <p>Свештеник величанственог изгледа у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца поглед 
изрење и за само његово незнање красног светског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво 
Године 1813, 1814, 1815, обиљежене су у светској повесници за јуначки народ <pb n="68" /> српск 
<p>Ово је зајиста што најчудноватије на свету, које кад чују научењаци света, они очајавати мог 
еља свога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он  
> сам разабрао — те нехтедосте оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} 
 речи; „Ја непознајем човека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и савршеног пове 
 све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из које је 
ава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко име спомињато је било  
 њоме владати и важност земљи у страном свету задобити и њу на корист народа упутити знао.</p>  
ом, вешто удешеним плановима, отпоче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{ 
ростак, који зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању 
роду Милош показивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и  
тано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева ж 
највеличанственије.{S} Множина воштаних свећа гору пред светим олтарем, те осветљавају победоно 
ше Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно говорише, да је земан д 
очеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у својим песмама опомињу народ, да незаборави на  
осним зрацима овај тужни призор.</p> <p>Свештеник величанственог изгледа у светом оделу код олт 
у решителност и храброст његову.</p> <p>Свештеник је овај већ двадесет година војевао у редовим 
> <p>Место и доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је речи ове изговорио, даде овом приз 
је заиста похвално!...{S} Но почем наши свештеници несмеду ништа од свог права губити; ето ја с 
е су задахнуте биле одушевљењем.</p> <p>Свештеници, који великог уплива имадоше на ратоборни ду 
ском седио.{S} Он по закључењу совјета, свештенства и апелације није могао кнежевати, јер они у 
ави за умишљену побуну.{S} Код народног свештенства нашао је у томе јаког одзива, њиховим <pb n 
народа Серпскога и вишим духовенством и свештенством нашим, долазим опоменути вас љубезна браћо 
енике тиштао.</p> <p>Затим је определио свештенству наплату, да може часно живити и није дозвољ 
ву ову, преко прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг поврат 
има!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште је 
 повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцит 
="76" /> на олтар народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>По 
 пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, д 
свију беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих пред 
важност и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n="76" /> на олтар на 
јсци, тако да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и 
престола оца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Миј 
 деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови способни постану дела, која ће једно 
ати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «нису жене, или да су бар све 
ком двору — било би непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} 
е речи проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе попадају у прашину, 
вакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па да 
њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државному уставу, з 
до другога.{S} На уговорени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и  
 сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окруж 
Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку о 
но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима своји 
зови, кметови, војводе, првосвећеници и сви остали грађански и војнички чиновници.{S} Од ових к 
ставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа,  
ијатела на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p> <pb n="95 
се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни подмирити, но Милош им ублажавајућ 
 браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, један другому, књаз властима и народу и народ књаз 
е: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је истина основан 
за од Србије, жуборило је непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао 
јевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде 
 поткопавају власт владатељску, за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S 
 ово објави свима војводама, на које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да  
град иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совјетници одобравали.{S} Оне исте сумње које су Ми 
е војује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и по 
ра саме под закуп давати, лична слобода свију грађана проглашена је, сопственост њихова неприко 
но промјенити, без договора и согласија свију нас и свега народа.</p> <pb n="142" /> <p>2.{S} Р 
овине упознале су ово дело са песницима свију земаља.</p> </div> <pb n="121" /> <div type="chap 
д стране његовог величанства императора свију Руса — примити.</p> <p>Затим изванредни посланик, 
д стране његовог величанства императора свију Руса». —</p> <p>На које поклонење Милош одговори: 
n="103" /> срдачно војници приме.{S} Са свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — 
уги високи чиновници, опколили су га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраста човек,  
о победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте бил 
и се по православној Русији, њему се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију му 
ке нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и остав 
гредно улогу игра, било је доцније душа свију преговора и није остало између обе ове странке ра 
заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непријатељских покушаја, да Србе раздвојењем осла 
и знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кнежева признат био за врховног господара од Срби 
ишту била је јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели р 
>Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дошао, да буде учасник братске скупштине,  
гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су га  
>Неописана је то дивота видити, како од свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту толи 
опства.{S} Частољубиве мисли њега су од свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12 година пове 
итао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор српски, застане т 
Русија мора се упознати и угњездити код свију народа, који у свези сачињавају јевропску Турску  
је обратио је на своје заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији догађаји доказали су, да ј 
грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и  
м укратиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да  
часник братске скупштине, где ће се ток свију ствари отачаствених, свима без разлике предложити 
/p> <p>Српски је народ такођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворн 
аћи био.{S} Војници, који су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови 
чина изаћи.</p> <p>Једина Љубица између свију српских жена, није се хтела тој заповести да поко 
p>Милош је јошт један једини био између свију вејвода и ратних другова Карађорђевих, који није  
г је Милош сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да  
ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са својим жалосним зр 
м призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су  
 имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо 
еиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свиколици доста времена и мислити се и разговорити и о  
а.{S} У високим званијама у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је нару 
толико година са стране потпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршуј 
Но угњетење власти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији прип 
ним дипломатама и лукавством својим, са свим помрачава дипломатску вештину, својих супарника.</ 
ужност да ју испуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њ 
 га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, које ј 
ашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја п 
живао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског гос 
е у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у ње 
рског робовања, земљеделство било је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <pb n 
ити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно су 
слушала!“ —</p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем,  
а врло је чудновато расматрање једне са свим просте и неукроћене нарави, која се судара са спле 
Да зараним моју!» — одговори му овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком 
ем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је  
мем земљом управљати!» — одговори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — 
 напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може  
р један као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од ме 
м; али је Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Мах 
 —</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопрево 
идимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарен 
том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и код к 
љати.{S} Овакви депутата народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај  
 јер је српска аристокрација, која је у свим гранама правитељства седила и налазила подпоре и з 
де ће се ток свију ствари отачаствених, свима без разлике предложити.</p> <p>Од Крагујевца, ког 
 је дубоком проницавошћу у траг улазила свима сплеткама и намерама непријатељским, и као што се 
је.{S} У слову том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сами међ 
т, што нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, који су требали предложени бити главно 
века састоји се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удивителним исходима, којих сље 
ао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од важности ор 
ини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то 
ом оделу, чињаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда побед 
остали натраг тргнули и оладнили, он је свима својима подузећима поступао са важношћу и поуздањ 
 граду, равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p> <p> 
 Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна прав 
де војнички савет искупити и ово објави свима војводама, на које му сви једногласно рекоше: да  
нодушан и својом хладноћом даде познати свима онима, који земљу испод његових ногу рију да у св 
чтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је задобивена по 
 намесничтво и даде генералну амнестију свима сужњима.</p> <p>Намесници — који су само од њега  
лободни дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао 
, цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац, са неколико тек хиљада простих људи  
но понамештано.{S} Умилна и тиха гласба свира дивотно народне песме и доводи слушаоце до највећ 
раће поверен.{S} Он их оставља изложене свирепству разјарених победитеља.{S} И он побеже у Ауст 
е у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта више, кад до 
 пророчество се испунило.{S} Тек што је свитати почело, турска војска халакајући удари опет на  
сница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, 
тири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до брегова чували оружани 
у народа сва дела расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} 
она: „Моје сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остај 
 места радовала састанку њезином.{S} Са свих страна врвили су добровољни радини, који су долази 
, излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n="9 
жан нападај потребовао општу потпору од свих савезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србија 
 високом које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће се 
ма, пред дућанима, где се обично ликови свих славних људи продаваху, гомилама врвио је свет, да 
е преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати 
не а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале су стотине година, докле су се овако 
ћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.</p> <p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу уст 
ма пак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовања, непрестанце с’ њима н 
онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није у нар 
ог званичног акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити светлости ни сијателства 
редпоставити, да Милош који је био духа свободоумног, није правио завере, да дело ово, које је  
естола, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</p> </div>  
је су Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и не 
раћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан  
> <p>Милош — у првим годинама детињства свог, није као и остала сеоска деца никаквог изображења 
редбе да прима, придржавајући се свагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане 
атим се врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која ј 
ећ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при погледу овог приз 
е жене сносити љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излагала з 
ло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски није дово 
 Она се сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, који <pb n="179" /> ће дипломатск 
 полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим се вра 
во, које ме испуњава толиким сведочбама свог драгоценог саучешћа, зараније дало о тој опасности 
е само за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења, увек благородно срце код своје Љу 
им баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече м 
само зидом одељена и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара  
p>Тугујући горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заборави 
од оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p> <p> 
ој.</head> <p>Непрестано уз престо сина свог стојећи одушевљена Љубица, која је дубоком проница 
/p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише 
е, и да он остављајући на престолу сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он  
љити, нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душ 
ликаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош 
шана.</p> <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и с 
Гледећи псето — овог неразлучног чувара свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, 
а наука, <pb n="35" /> коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито  
аком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест његову, са највећим за 
у ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над со 
арода.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на јед 
n="205" /> година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки п 
оме <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано старао се он само, д 
 почем наши свештеници несмеду ништа од свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг наш 
лободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколици з 
ја је врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити, — но није хтела  
 посланик, за потврдити искрене осећаје свог господара императора, почне одмах с почетка, ал из 
 свога имао је пред очима само интересе свог народа, знао је само за једну Турску, која је полу 
 народа, изтргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину определ 
“ —</p> <p>Сад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајућ 
у сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти о 
а произведен, био је задахнут величином свог позива, и способан за довршење народног дела.{S} О 
ању.</p> <p>Држећи се непрестано сходно свог високог положаја, кнез од Србије обратио је на сво 
сетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног простачења <pb n="183" /> у овом вешто  
 поњати грађанске одношаје јавног права свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хва 
требити могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држим да им се допада, ка 
народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње организације земље 
драгоценом крвљу својом земљу отачаства свога, само да би јој повратили изгубљену слободу.{S} У 
b n="166" /> по власти полугосподарства свога принуди кнеза од Србије: «да промене своја најнов 
и власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парламента.</p> <p>Да је Милош овог 
одима европским.{S} Он као глава народа свога имао је пред очима само интересе свог народа, зна 
..</p> <p>Љубица је овим поступком мужа свога дубоко увређена била; ћутећи сносила је увреде те 
ша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</p> </div> </body> <back> <pb n="2 
 у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорског посланика овамо послати: “да привед 
опет на увек ступише у притјажање робља свога, законитост је турска сад на среди.</p> <p>И заји 
амисли да страној земљи повери родитеља свога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три  
луге, које је он првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb n="48" /> услуге које је он о 
Петроније требао да остави место рођења свога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, поља,  
га погледа удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ — повиче Ту 
.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са свога седишта, те испод сламњаче извуче своју шару, ста 
на сила хришћанска нехтеде подићи гласа свога за ове мученике христове.{S} Русија није се као п 
од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђ 
а Љубица је тек петнајсту годину живота свога навршила, и она се одважи да иде другој својој ро 
 а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мого....{S 
 —</p> </quote> <p>Милош повери јединца свога Мијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи 
а њега говораше:{S} Чувара престола оца свога!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она, да како Мил 
Милан није више од три месеца после оца свога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу сов 
не.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, која је имала лицем <pb n="89 
тајала три ајдука спремна, да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу  
ама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи располаж 
а је седила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без да се је са свога места  
него доћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка, посланик је руски поднео господару од Ср 
 презиме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти с 
 тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се  
уживања маленог пастира.{S} Сећајући се свога детињства и оног уживања у народним песмама, које 
рије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до једног ча 
у.{S} У писму том извештава један сељак свога пријатеља о тадашњим догађајима и завршује овако: 
е давало прилику да господари над срцем свога мужа, употребљавала да овога на побуну и устанак  
 Он је био одвећ задовољан са упорством свога вазала противу њих....{S} Но Турска се налазила п 
у њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривиц 
своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, ј 
ку бежећег војника заставу, ободе нагло свога коња, пролети уз редове заплашене, пред собом гон 
р од Србије старао се, да умни развитат свога народа унапреди, морао се он непретано јошт и о т 
а је савезу Ђорђевом жртвовала сталност свога народа, бојећи се Наполеона, направи мир са Турск 
о сваке похвале бранила јуначки слободу свога отачаства, и особитим напором придржавала је наро 
оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, с 
убица милосници, немогући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично су севале.</p>  
 народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па  
подписује, које је он спремао, да народ свој подигне на један степен висине са осталим народима 
уле жарким родољубљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважава 
 његову власт у своје руке преотме, при свој својој строгости сузбити није могао.{S} Императорс 
између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао велики уплив код совјетника.< 
призора појавише.{S} Но ови призори при свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, што  
 Ђорђе.{S} Затим настави опет прекинути свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нем 
Но старац Петроније одупре се, бацајући свој жалостни поглед около себе.</p> <p>«На овој сам зе 
 заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније употребити може.</p> <p>Да 
бом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне гром 
а потрудио, да остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам  
 знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> <p>«Милоше пре 
астојавањем и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем на празни 
тац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало свој крупи глас — „заклињем те именом моје блажене мајк 
 му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он  
{S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену с 
 које је толико пута био жртвовао живот свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела. 
овјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодушију Милошевом захвалити, устане колики је 
м напору, очајним јуначтвом вољно живот свој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За време овог де 
узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти безду 
 узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности избав 
м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро  
учући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на 
тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили,  
. «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p 
а.{S} Она није могла дуго преживити два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њ 
ва жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући из гласа јуначке песме,  
ци одговараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотребленије, које би  
ивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида изгубити, 
ебу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно говорише, да је земан дошо да се воје 
бегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљени 
постане њихов предводитељ и управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци од 
но изразити славе-пуном кнезу од Србије своја висока осећања, којима је он према њему преиспуње 
га принуди кнеза од Србије: «да промене своја најновија уређења, која садржавају у себи демагог 
ећ чудновато, да велике силе, које шире своја снажна рамена преко толиких милијона разна народа 
 ставили били, они су опет заузели били своја стара места, а житељи равница остављени сами себи 
з по своме имању, а општине имаду право своја непокретна добра саме под закуп давати, лична сло 
м њиховим лешинама поља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се  
и неможеш.{S} Народ радосним срцем пева своје народне песме, вије грдне народне заставе, на кој 
срећу материјалну; треба да народ позва своје дужности, да може знати, шта власт има с правом и 
ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — одговори Милош заданут неком непоња 
равнити куће, поватати младе девојке за своје хареме, а младиће за своју војску, отерати стадо  
оме доли једном народу своме имађаше за своје узвишење да захвали, као највећа кукавица оставља 
пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно позориште изабрали, морала су све њихове са 
Молдаве, може правити оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај поступак јасно је показао; да  
у у прашину, топови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шум 
своје стране савесно и верно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунил 
 савеза....{S} Турска је опет повратила своје старо господарство у Србији, а без да је и једна  
да.{S} Знајте дакле, да свака ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидати пре, него што се  
о разјарени, гледајући у овим поклонима своје понижење и довршену пропаст ислама.</p> <p>По пов 
 положаја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији дог 
идио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити,  
руги него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплетке међутим нису престајале, он 
 а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље побеђивао — пао је у овој политичкој  
 живот главе своје, да се одрече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку ти 
 и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и највештијег 
ево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb n="51" /> <p>По извршеној п 
 место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош ни 
то је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и старости, предаје кнежевско достојанст 
ачки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су заклон, непрестано вичући; 
ајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове биле  
аведне српске ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала своје обвезе, и 
рког искушења, увек благородно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> < 
е показао; да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора своје власти и да је готов у 
ободне воље самога народа, који је прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указан 
на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p> 
оверавао је двадесетогодишњи младић све своје намишљаје.</p> <p>Милошево широко чело, замишљен  
вера био, већ за велике труде и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је — <pb n=" 
 била.{S} Милош је одмах спочетка владе своје потпомагао овај први извор благостања људског и с 
ти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христос господ вој 
одступала од њега, ове последње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и растављена од си 
 их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније употребити може.</p> <p>Да је Русија упра 
 општем договору.{S} Но Русија, која је своје батерије запете држала, предупреди ову високу и с 
на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је са 
гледа сретство и начин како да прикрије своје богатство, <pb n="65" /> које је задобио... и да  
четир године дана, она је противу сваке своје личне опасности, са отважношћу и постојанством пр 
ђи износили су са сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме заробљеном народу куцало је 
 његове закључили, он је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био,  
иче обнезнањена мати, те склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете  
иче над њима.</p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле прес 
ирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на 
кад је праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, 
влада благоволећи савет, да остале дане своје проведе у миру и задовољству приватна живота, а н 
о, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважавајући та предања народња,  
озније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао се је господар од Србије; оних пријатних у 
! рече јој горди младић развлачећи усне своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!»</p>  
ешена била јако разграната и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинил 
ије, а Турска налазила је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом могла совјетнике п 
те ји овде с пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb n="149" /> државни чинимо даљ 
ретна Србија дошла је била већ до очите своје материјалне пропасти, големо насиље и свакдашње н 
ашима млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала их где један за другим смртно рањ 
кама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсц 
ад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. — </p> <p>Једног дана догоди се д 
ска, жене, деца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собо 
 браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци м 
адобио... и да личност своју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од  
итисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени д 
ојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са с 
у за стопом отимајући прогањао их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима, пред ду 
роговори неколико речи, загрди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јели 
 у Цариграду или у каквој другој држави своје посреднике, чија важност јако претеже на мерилу њ 
сањао је о некој независности и слободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</ 
роз мртве и умируће војнике, да потражи своје рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, 
; старци, жене и деца остављали су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда 
 са највећом њежношћу почне повторавати своје највеће уверење високог поштовања, <pb n="155" /> 
ородица, од које сваки члан мора поњати своје интересе и морадне исправке за срећу материјалну; 
а од Срба потучен, није могао наставити своје војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда 
ео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име он прослав 
н у своме народном оделу, које до смрти своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним местима, 
уњених Срба.{S} Њега је поред храбрости своје особито одликовала бистроћа ума његова.</p> <pb n 
пало, горда Љубица <pb n="224" /> упути своје стопе на границу аустријску, без да је у Београд  
паситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за осве 
сти.{S} Људи, који нису никад смели очи своје на султана управити, дивили су се и чудили његово 
колне силе може бити жалише за губитком своје власти, које су из потаје ревновале за влашћу срп 
ом тренутку свака је зебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке поједине развијао се  
ш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом примирију, којег с 
Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз  
 као највећа кукавица оставља отачаство своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S 
од српски преотео је од Турака неки део своје земље и у народности својој на ново је просинуо.{ 
ланика, који је сљедећим речима изразио своје незадовољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт 
водио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, што су до тог доба незнањем з 
 је у највећој срећи био, опет је носио своје обично народно <pb n="50" /> одело, његову олињен 
 далеко, где ће рука победитеља жестоко своје присталице притискивати, а они ће тада сами доћи  
а и старости, несме носити више народно своје одело, већ да се свака има обући у старо руво роб 
јте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не  
рници својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрал 
8" /> Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском с 
, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој својој строгости сузбити н 
ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе под њено покровит 
ада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска ра 
, те чинећи се свему невешти, радили су своје послове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди падиш 
тва да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до о 
ем божијим и назову се „побратими.“ Ово својевољно саједињење добије заклетвом светињу неповред 
епутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину долазити, рачуне прегледати и 
жи своје рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче на 
S} Милош употреби ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке 
подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете су његове по војничком начину  
 воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу 
гичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног 
емогоше гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој 
 кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен својим најглавнијим великодостојн 
рби су једва један пут већ постали сами своји господари, и Милош напредује са делом цивилизациј 
а Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Србијанци, видила је где два њезина коња под њом  
дњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености доводити: скоро ћемо наст 
тачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је нај 
аре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај б 
S} Чувара престола оца свога!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она, да како Милан умре — ови људ 
који ми могу помоћи, са својим саветом, својим искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, н 
Месец просијава кроз облаке и осветљава својим тавним и жалосним зрацима овај тужни призор.</p> 
кад народ намисли светити се силеџијама својим.{S} У такој грозничавој тишини дошла је била већ 
астоји се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удивителним исходима, којих сљедство  
делио са онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, својим искуством, а ми извршујемо ту вл 
као и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша сакрио био,  
 ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтр 
ити.{S} Увек присеби — праштајући се са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђи 
ћу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са својим жалосним зрацима у поноћно доба осветљаваше чове 
 са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем, те са гласом највећег презрења рече  
емоније прешле, Махмуд сад развије пред својим вазалом, сву кокетерију измишљене учтивости, те  
луције пао је у прах...{S} Аустрија под својим надзором држи српске војводе, који су небројено  
а спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим сељацима довољно чувен и радо виђен.{S}  
 одржати престол ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијај 
ли, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до једн 
 ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом јуначком браћом свој 
ењака, који је кроз Србију пропутовао и својим земљацима књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како са 
г непријатеља побили, они су се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, радили су св 
е по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран био.{S} Материјално стање земље брзо се  
пски <pb n="128" /> доскаче одговарањем својим ученим дипломатама и лукавством својим, са свим  
ет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним штабом управлао је овом битком, у нам 
 својим ученим дипломатама и лукавством својим, са свим помрачава дипломатску вештину, својих с 
м борцима за слободу српску и јуначтвом својим, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и  
х.</p> <p>Милош који је окружен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје не 
а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</ 
.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу давно већ предвидила, хо 
м Љубицом и млади своји синови, окружен својим најглавнијим великодостојницима, на велику годиш 
ке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, где почивају кости његових 
бије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суграђанима изгубљену отачбину; а остало им даде 
ст султанова позива да захвали...{S} Но својим наравним проницањем је он провидио исто тако и к 
о признала, да се сами могу слободно по својим законима уредити и сами себи старешине изабирати 
 били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, давали су <pb n="18" /> им рану и подк 
дити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у својим песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљен 
падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке 
оша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцније великаши српски од њега  
Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања н 
раги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да последњег часа држање његово  
а се шњима завадила, она је распру међу својим непријатељима расплодила.</p> <p>У последњој буг 
собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаст 
 сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама приметити,  
 су често занешени били страсним жељама својима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Рус 
 натраг тргнули и оладнили, он је свима својима подузећима поступао са важношћу и поуздањем, те 
овања, <pb n="155" /> које он у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за  
> <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојат 
јер кнез Милош није дозвољавао бољарима својима никаквих личних сталних преимућства, да прелазе 
народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, но 
 са свим помрачава дипломатску вештину, својих супарника.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
или, а Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на супрот ставити могоше.{S} Уздајући се  
орђе даље, окренув се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по један л 
витељства остави слободно извршење дела својих, која им по уставу припадају.“ — Ова откривења и 
ма српским војевале супрот Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике своје. 
 Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди 
љивањем добила је она већину присталица својих у совјету.{S} Они совјетници, који видеше да ће  
кочио је на све стране на оружје против својих угњетача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шум 
ра мало одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће било  
 који су били право и неправо гоњени од својих немилих господара.{S} Оптужени бегао је у старод 
е унутарње <pb n="5" /> неодвисности од својих старих господара, и напослетку уређење уставно,  
еограда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријатељи примани били у села; сељац 
ре било, нису добивале никакву плату од својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом со 
шево постојано великодушије њему је код својих задобило уважење и поштовање, а код Турака, које 
није одобравао.</p> <p>На потстрекавање својих попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тач 
м.{S} Махмуд прими и узакони ослобођење својих старих робова.</p> <p>Кад су о свему договори уч 
де су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош д 
не као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n="218" /> Ви сретно живите у вашо 
ба, на ново побесне, гордећи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе 
—</p> <p>Кнез Милош пао је сплеткарењем својих великаша, а не зато што је народу свом невера би 
 у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после оних велик 
да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и приврженика у Цариграду.</p> <p>Махму 
S} Оне су садржину његову дознале преко својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жр 
о бројала у недри самог сената неколико својих присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Пет 
гао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спаситељем  
нима калити срце своје за несрећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са својим жалосним зрацима  
анцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби ј 
 у погледу Србије, све једнако у замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милош 
омака, који су под неограниченом влашћу својих војвода стојали.{S} Они су имали под собом једно 
огледом молила Бога за освету погинулих својих.</p> <p>Ништа није жалосније од овог тужног приз 
ове противу њему — Милош преко искрених својих пријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији  
> <p>Милош повери јединца свога Мијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног  
пски <pb n="226" /> после 27. година на својој свето—Андрејској скупштини лишио Карађорђа прест 
своју, што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, који су за слободу свију  
} Оно мирно стадо робова, које се судби својој било предало, није могло дуже јарам ропски да сн 
от свој на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су они презирали.{S}  
 јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну независност и да ову истргне из сумњ 
тоборац и мирољубиви владар, који земљи својој мудре законе и установе даде пређе дакле, него ш 
јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој независност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ ви 
ују она мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао народу 
pb n="48" /> услуге које је он отачбини својој првим даном побуне српске учинио, изодавна су му 
ом показали, да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили дело слободе?</p> <p>И 
и и јуначких жртава, није умео отачбини својој да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у 
х робова о некадањој слави и госпоштини својој, оне су описивале бившу срећу отачбине, а у небо 
ло је материјално стање Србије у језгри својој војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовал 
 заповест: „Ако Милош остане при намери својој, да таки најстаријег сина Милошевог Милана, за н 
о те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу 
ла, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би се што противно догодило, то су браћа 
постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заборавила, да има јошт једног сина 
ака неки део своје земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уре 
 сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, н 
и, него јавна саучешћа Срба према браћи својој, која под турским јармом пиште»!!! —</p> <p>Запл 
годовањем од себе одбијао, невера браћи својој бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег  
воља рану носили мужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p 
су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве о 
десница божија, за учињену неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као какав крив 
у и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прост 
е једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и старости, предаје 
 седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог 
рвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне он, и почне говорити:</ 
 оружјем светлим, вијући заставу у руци својој, на којој су биле белим словима написане ове реч 
ву власт у своје руке преотме, при свој својој строгости сузбити није могао.{S} Императорском а 
у Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао велики уплив код совјетника.</p> < 
ра појавише.{S} Но ови призори при свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, што сладо 
навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да од све туге привезујем ране њих 
ов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновн 
пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говор 
b n="174" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. —</p> <p>З 
ечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле около једног ст 
који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад 
свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>П 
Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди је обично обедовао. 
Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је полагао на посредовање Русије, Кар 
 у своме простачком оделу, чињаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђ 
и за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је воду на в 
чима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше неколико магн 
.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својом хладноћом даде познати свима онима, који земљу и 
 без уважења.{S} Војводе опијене славом својом, а совјетници опет незадовољни, брзо се сложе су 
еће моћи овај челични карактер за руком својом савити, који није нагињао ни за превару ни лукав 
осно, да је морало пасти под сопственом својом претераношћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба 
 на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са збуњеним погледом,  
о и узвисио над осталом јуначком браћом својом.{S} Име његово расчуло се у народу српском као и 
атрени позив, који чудноватом краткоћом својом пред очи ставља судбу отачбине и толике за свако 
тне вечери, седио је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом брежуљку, који је растовом гор 
одина заливали су Срби драгоценом крвљу својом земљу отачаства свога, само да би јој повратили  
 тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечит 
 /> <p>Шатобријан рекао је начином њему својственим: «Грци су јуначством и храброшћу постали на 
личанством, које је само једној књегињи својствено.</p> </div> <pb n="219" /> <div type="chapte 
елити.{S} Народ српски има више народни својствености, ове му треба најпре прелити у нарав прос 
ружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произвело је највеће учешће код  
 он имаде велику власт над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори 
шао је са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеком п 
метни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирна - 
иста, тако радећи имао велика основа за своју политику, јер српска крв није била неисцрпима.{S} 
е девојке за своје хареме, а младиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђавати о 
не, које је она више пута потстицала на своју сопствену опасност, да поврати Милоша јединог још 
 они људи, што су по неколико усташа на своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи,  
ара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бе 
дан српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао  
не и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу  
амо какови пролом спазио, одма је то на своју корист употребио, секао их је као репу и мртвим њ 
ова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно 
од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> покори Србију, каво би под г 
де војевали.{S} Мати Љубичина видила је своју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, по 
агазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је драгоценом крвљу њиховом купљена 
свога седишта, те испод сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су 
е он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и л 
у 1812. год. Турчин кад није морао више своју војску супрот страховите и силне Русије обраћати, 
оворе са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} Они су, што се признати мора у по 
што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену слободу.{S} Радосне и веселе песме смеш 
 па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу независност, неразумним пр 
еби, плакао је као мало дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њему нанешене умео је опростити 
има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју малену кнежевину тако уредио, остало је том велик 
и суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушнос 
 кад је певајући јуначке песме потресао своју тиху пустињу, сенке старе Србије, негда слободне  
о је у стародревне шуме, где је налазио своју потпуну слободу, пошто се је напред удружио са он 
лош видећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред беже 
обитим напором придржавала је народност своју, која се крунила под политичним ударцима, који су 
ије, само да отклони савршену покорност своју према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик п 
"65" /> које је задобио... и да личност своју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од  
 ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и  
да и до његовог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чи 
.{S} Но почем њему није приличило срчбу своју показати, то настави он даље са гласом одобрења.< 
е пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили 
д у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но гостопри 
а трави, држећи усправљеном руком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледајући веселу  
 Срба уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n="64" /> <p>Сад султан о 
 дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира 
асне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада 
трашити и чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, 
епону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снаж 
више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час 
вљајући на престолу сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, а 
амена од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мого....{S} Ова голема несрећа, < 
евим Турке из Србије изтерала и слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана 
род, да незаборави на изгубљену слободу своју.{S} Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и све 
 народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n="131" /> је он ка 
одважно.</p> <p>Оба детета загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа 
одине прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка њег 
p> <p>После ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, примети <pb n="167"  
ови.{S} Ђорђе је платио главом погрешку своју, што је из земље побегао и невера својој браћи би 
кори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} 
је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да  
....{S} Но Милош није се нигда на једну своју личност много обазиро, кад се радило о општем бла 
 шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим дрскост 
рнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} О 
 <p>„Кнеже?“ — настави Махмуд — жестину своју уздржавајући — «ви дозвољавате народу прекомерна  
ио јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико  
мира са портом закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње уређење земље обраћати.{S} Он н 
и, нису се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затворити или насилно из земље пр 
 одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале су стотине г 
 право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба детета загрл 
; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале супрот Турака, и н 
 који није хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио  
де, који су небројено пута водили браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточници с 
Турцима предао, да закрили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не од 
итачних установа, којима је Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он 
еш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!» — одговори му овај  
/> <p>Напослетку погледи на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно се грлише и као  
к са последњим уздисајем испусти и душу своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може још коме  
сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n="76" /> на олтар народне слободе!!!{S} Сви  
ћ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и  
ија даде поискану поштену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за мојо 
тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без 
="112" /> уговора.{S} Милош по одличном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов 
 важност поклона тих; што јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p> <pb n="170" /> < 
тарешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опустошавале су и пљачкале сва  
одаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им 
дузећу није <pb n="198" /> ништа народу свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише штедио љу 
војих великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, к 
јој небудем на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да 
атраће онај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе- 
.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање 
је налагало великодушно поверење спроћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно  
.“</p> <p>Младо девојче паде у наручија своме младожењи.</p> <p>Јелице слатка душо моја, рече ј 
е поводом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на т 
де презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, да се  
 уставом земаљским обвезан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Милош 
тарости, предаје кнежевско достојанство своме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета —  
 ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, која  
ном општинском.{S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општине имаду право своја непокретна доб 
ђа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписи 
аша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у  
удећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, које је на 
ар целог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, које до смрти своје нигда није ос 
рдељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме простачком оделу, чињаше се да својом вољом над с 
з руку пустити, док неповрате отачаству своме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам 
е труде и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што није могао 
а-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађаше за своје узвишење да захвали, као највећа 
ти, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћује.</p> <p>И 
 <pb n="131" /> је он као владар народу своме учинио, кад би овде исписивати хтели; морали би ч 
 је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег простога народа, љубав братска  
 је стари Петроније певајући по обичају своме уз гусле једну народну песму, која је узносила и  
шену пропаст ислама.</p> <p>По повратку своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне 
 рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“ —</p> <pb n="87" /> <p>Милош сад стане нешто да 
у сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је у 
ара није било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном животу губио се, постао је — кукави 
иче старац, ширећи дркћућа наручја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина једно 
устрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учинили и управо да речем образ му  
p>Куршид је баш војнички савет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве зашти 
 у главу....{S} Он је предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српског пред 
ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није 
ња имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко 
 Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу као непријатељ 
буђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио  
власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо ферман 
није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци, али све те  
ио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за 16 
тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> <p>Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да 
осланику познати, да је аудијенција већ свршена.</p> </div> <pb n="190" /> <div type="chapter"  
едне године, ово је дело <pb n="171" /> свршено било.{S} У овим делима налази се духа, разума и 
 силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући себи право, да при првој прилици  
пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се неће  
 драми Српској...{S}219</p> <p>XXIV.{S} Свршетак...{S}225</p> </div> </back> </text> </TEI> 
SRP18791_C24"> <head>XXIV.</head> <head>Свршетак.</head> <p>Пљен народног престола кнеза од Срб 
ност, неразумним противлењем.</p> <p>По свршетку једне године, ово је дело <pb n="171" /> сврше 
 овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколи 
евлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слабо <pb n="86" /> јестаство младе Љубице клоне 
еба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње страже турске допрати, где рас 
осле доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депутати ваши, 
но чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњеним Србима  
стали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је топрв од године дана држа 
је жртвовао овим магновеним интересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пр 
ечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љубица направи мали знак крста на зиду, поред  
Махмуд сад развије пред својим вазалом, сву кокетерију измишљене учтивости, те са највећом њежн 
ачним по правитељство наше измирити.{S} Сву прошлу годину совјетовали смо се о том <pb n="145"  
.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у догов 
шање Срба уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n="64" /> <p>Сад султ 
убе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити српски војници тог вече 
и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре  
л ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хи 
 к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам се 
 Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</p> <p> 
д 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb n="80" /> показао.{S} Са 
њем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христос гос 
 речених радина уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људ 
и у деци отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој отворе и обучавањ 
родима, који су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да само ономе  
уже им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, војводе и војници потраж 
ој бугарској побуни, њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима око грани 
али продужи она,» небојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на  
 повређен устав и одупру <pb n="199" /> се височајшем оном закључку, да се совјет обнови.“ — Се 
{S} Но певерење поштена човека усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до пос 
м боју погинем!» —</p> <p>„Његова молба се испунила“ — придода старац. «Марко је тешко сагрешио 
кућевног леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави 
акођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но једна слав 
ера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован  
Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати има и он је био у стању издр 
здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> < 
pb n="123" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме ос 
орали би читаве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива. 
 објаснити и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово њего 
вог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налаз 
је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен смат 
 није на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, н 
би полугосподарство српско признала, да се сами могу слободно по својим законима уредити и сами 
 би и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезније према енглеском конзулу држите; ко 
лову том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и  
, да Србија његова није тако снажна, да се са две знамените европске силе у коштац уватити ноже 
е моме узвишеном господару до знања, да се неки високи достојници вашег сијателства туже на ваш 
.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни 
е опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније правитељства представничког у Србији  
рпски великаши отворише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешат 
ме са достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо ре 
има принудити овог простака српског, да се Русији поклони.{S} Немогући другчије Милоша себи под 
извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да би он морао бит 
емљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њихових народа жеља породи 
 да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора своје власти и да је готов у свако доб 
е оцу Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштуј 
чинити?» — После ових речи заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне 
ма у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор српск 
p> <pb n="120" /> <p>Милош заповеди, да се постарају и за дела елементарна, сходна за наставу и 
а и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека П 
ласт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе у 
 Турску, посретством совјета изрећи, да се са престола српског уклони породица Обреновића, у ко 
ечито трајати, морало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени народ од тешка нап 
рвност у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што му је неограничен 
начну народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S 
ој савезници султана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим 
која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за 
pb n="107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примље 
може часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данком,  
олико година једним гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео њего 
 сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на скупшти 
рати.{S} Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз 
ов у званичним новинама оглашен био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p 
незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ов 
рохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што 
 зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине окол 
а, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, да с 
 ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у 
а порту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајист 
и који нису овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и ста 
е бугарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да у 
199" /> се височајшем оном закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Ту 
шу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девој 
 црте смућеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач р 
 сваког <pb n="136" /> Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је за 
и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, један другому, књаз властима и народу  
у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га од једнога дана до  
 бар толико искрености и одважности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што 
 Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам  
 то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме руском или турско 
дити са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p 
 <p>Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне с 
ојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељем, ми се мо 
ове демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи з 
алати) <pb n="216" /> имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму пр 
улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година назад повратимо на оно доба, кад  
а је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он  
е по престолном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим фразама много народу обећава а ниш 
анама правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb n="194" /> < 
м посљедицама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по  
гли несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене  
подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао 
јке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петрониј 
 жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подписује, које је  
е он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре било је врло поспешн 
 њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима пр 
материјално добро стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни  
ницавошћу давно већ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу 
вео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао ов 
у стању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ћ 
ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога није могла 
а је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим непријатељ 
га је свога погледа удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ —  
ити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један  
са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љ 
 и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите!»  
д какве је важности то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића 
} Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну деца у школама учити чи 
почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} После  
 робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју  
сподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је 
на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике  
Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле ор 
 се зачује глас војничке трубе; знак да се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да пол 
 има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, 
у, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима  
е у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу војводама и <pb 
ке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитање <pb n="118"  
вало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он  
, колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако 
е круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаже, док међу т 
 неустрашивог бранитела.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрч 
во.</p> <p>Крајње је време наступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало св 
 била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили побед 
Милош обилазио села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и  
-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61" / 
оја јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</ 
а никако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, 
носити више народно своје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о вра 
рим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p 
е и измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, 
— а превод Петронијевића гласио је: «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код висок 
азећи се својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до једном Милошу покорити неће!» — При 
ојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити,  
путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није о 
у осталом политика речених земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати 
шени, нису ову тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био  
ци отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце 
зађе.</p> <p>Млада једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мо 
ј цркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на прагу црквеном човек један, под оружјем светлим,  
/p> <p>— „Не господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у  
"203" /> кип на књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у  
се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама приметити, да околне силе а наро 
меду ништа од свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је без поду 
Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Турака, међер  
уговорима мира освећен.» — </p> <p>—„Ја се неопомињем“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да сам 
Сад се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паша београдски, где је била столица уп 
 просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово  
Милан — ова јадна политичка жртва, која се као што је опште познато, једног јутра попела на кња 
мо ми на <pb n="4" /> такова дела, која се односе на патриархални живот овог првобитног народа. 
 приметбе, одговара на сва питања, која се на њега управљају, излазне основе које су га приволе 
 шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош употреби ову 
а свим просте и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама изображења и потребама реда.</p> 
ом придржавала је народност своју, која се крунила под политичним ударцима, који су из помрчине 
ени наћи непријатеља оних уређења; која се дају народима као извесно право и паметна слобода.{S 
ога вазала противу њих....{S} Но Турска се налазила под теретом заштите Руске, којој је султан  
и свем том, ова благородна душа, морала се више пута поклонити увредама, које су нанешене биле  
едњој бугарској побуни, њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима око гр 
 расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одв 
амо и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при о 
виђењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску 
није доба сама водила — шта више мерила се са портом и исполином севера — са великом Русијом.</ 
сенку власти владаоцу остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејат 
 своју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бела као снег брада покривала му је јунач 
 премногих изванредних дагађаја, којима се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека  
даде.{S} После дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb n="169" /> он попу 
ебројене жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице проливала, нису могле без никакв 
 <p>Овај жалосни призор за мење времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" 
е у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошев 
е њоме управљао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са природом људи и ства 
а своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, не 
ињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље 
ина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p>  
внате, за коначну народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на по 
сту годину живота свога навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да од све  
убопитства, ово је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање 
конзула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем 
</p> <p>Да ово пак постигне Русија мора се упознати и угњездити код свију народа, који у свези  
увати онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихват 
да — имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> 
 Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу ко 
а што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, 
очетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и  
к народњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле,  
оја су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супрузима догађало, то нам није познато.{ 
руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ у 
ена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису до 
његовој израз гордељиви. —</p> <p>Такав се појавио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђен 
 га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу 
ише Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова војска  
p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки д 
ли, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на мес 
 и чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопад 
едном кад га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти в 
— 1800. год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвис 
</p> <pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке,  
ика — видили смо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на стра 
 искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb n="45" /> видило на г 
аст уништити није могла.{S} Једном, кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, једну лепу ј 
сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се б 
 једну своју личност много обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њ 
ловито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце  
а клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору заповест диже, настави  
но одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слабо <pb n="86" /> јестаство младе Љубиц 
е порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење догогило, <pb n="192" /> и кад 
ао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затво 
а живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред страхо 
е... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч  
инуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме  
асом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици тр 
пчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да 
 интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, 
 нека и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љубица направи мали знак к 
ке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, где б 
 у страху и највећој тишини певане, сад се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S 
 у једном магновењу мало попустише, сад се наново уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет  
ац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глав 
 које остали житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паш 
лавнијих епоха у српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но једно је само  
 те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да треба заузета села и вароши грађа 
у перо није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ј 
ове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев горди дипломата разљути и по 
је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке трубе; знак да се војници под з 
но да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет л 
јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару 
било је такођер незадовољника, но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску 
S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини 
раву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је 
је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рање 
рским ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S} У  
ац!» — рече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја  
— била оправдана.{S} Има случајева, где се смелошћу и одважношћу већма користи човек него прете 
>У великим варошима, пред дућанима, где се обично ликови свих славних људи продаваху, гомилама  
у нема никакве владарске надутости, где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне 
ша.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући из гласа јуначке песме, што је од  
емљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран 
нце с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и  
ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити,  
дина, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је 
е дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе  
лагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страховито превари.{S} Човек, који знаде за све нево 
се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p 
ио — <pb n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског придобити за промене 
кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред страховита вика: «Доле са совјетом! — доле 
о се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и самог народа, који је ско 
 давао.{S} По овом даклем обичају, може се судити неоцењива важност поклона тих; што јих је сул 
 а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити ономе ни овога ни онога века, који изда св 
ароду јављати ји, оволика гомила неможе се сбог велики трошкова сваке године овако скупљати.{S} 
<p>«Ми остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поста 
 дипломације.</p> <p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејан 
 Љубица између свију српских жена, није се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад ј 
а ове мученике христове.{S} Русија није се као покровитељка ставила у средину између мучитеља и 
важан» — одговори султан — «о њему није се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао,  
и су се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од  
арха Цариградског.....{S} Но Милош није се нигда на једну своју личност много обазиро, кад се р 
паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном 
ји су материјално добро стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови др 
у меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби својој било предало, није могло дуже јарам роп 
арода.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора појави 
није довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у рук 
ха онемиле, читају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бо 
убивим.</p> <p>Све војводе српске, које се користише добивеним биткама и обогатише се, изузимај 
обуђује радине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на 
 при овоме одговору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n="164" /> придржавати умео, по 
 робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изображени 
ара, и напослетку уређење уставно, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе,  
окрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је за 
о удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ в 
а више као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска могла покорити  
а су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216" /> имала су п 
астоји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна слова састоје.</p> <pb n="132" / 
едложени били.{S} Руско посланство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно уло 
се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд осети удар. —</p> <p>«Кнеже!»  
ле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу.</p>  
 их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни  
 и грозна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да 
хвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, како у грађанским тако и у в 
м претераношћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до друго 
еру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили би 
 дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који су ује 
атеља од туђег дома и племена, саједине се именом светог Јована пред олтарем божијим и назову с 
 ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њихових н 
покори.{S} Педесет хиљада војника скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на 
> <pb n="24" /> <p>На знак један отворе се врата од колебе, неколико људи изведу једног очајног 
мајке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стас 
реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацајући свој жалостни поглед около себе.</p> <p>«Н 
ену неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни ве 
ше напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош  
 од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са остал 
место мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ф 
у одрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише 
 и тражимо слободу или смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на оружје, затресоше се  
ка Русија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. —</p> < 
црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију 
се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерн 
 буде учасник братске скупштине, где ће се ток свију ствари отачаствених, свима без разлике пре 
 да помогну оно место приредити, где ће се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут је  
тавити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народни подјелити и више државни со 
љенијама какви недостатака; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нису м 
ad> <p>У овим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снаг 
у се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране правога, 
уцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </div> <pb n="225" /> <div type="chap 
м величанству у свему попустити, што ће се са општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» р 
ш; <pb n="134" /> младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Мило 
вјетом.{S} Овим установљенијем укратиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и сваког 
ановници такођер беху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо д 
! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју  
укавица оставља отачаство своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их остављ 
у чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше 
ра Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред со 
ијанац у своме простачком оделу, чињаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад 
ше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, који предс 
ране Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју р 
двођење преотме.</p> <p>Сместа искупише се около њега људи, који су народ на побуну и устанак н 
користише добивеним биткама и обогатише се, изузимајући јединог Милоша, који је са негодовањем  
Гласом, на оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, 
братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске далеко р 
јету и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три т 
само Правитељству на зданијама, која би се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да 
испросио; као и немање превару, која би се изродити могла.{S} У тајном кабинету султановом могл 
а би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго устава, како би тим начином избегли ув 
ца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинила, они би 
ће и за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народнима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и 
постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој го 
 /> њиова жеља посве обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би се што п 
е, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n="218" />  
 неби л изнашли какво средство, коим би се све потребе народне могле најлакшим и најправијим на 
а су сами себи остављени били, много би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о че 
тада топили у радости својој, но ако би се што противно догодило, то су браћа била снуждена до  
 <pb n="13" /> <p>Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед п 
лени посланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не г 
целог народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по православној Русији, њему се са свију страна ласк 
у тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и г 
ву, преко прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити. 
 јер онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равноду 
наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p> <p>Пре свега морам 
кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затвор 
мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с  
ослове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена би 
 излазила. — </p> <p>Једног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Мило 
ој! —</p> <p>После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног села.</p 
есоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столов 
> свршено било.{S} У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућност, који карактеришу 
ошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана  
је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је 
вај призор, између ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост 
ог старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуб 
<p>Сиротим и жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „да живот српских жена није ниш 
да је глас оног страховитог виора, који се у Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и 
пови и умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао 
а за које благодарност буди ономе, који се је жртвовао овим магновеним интересима, свршило се а 
 мученици слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у  
 пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но о 
n="100" /> Турке између две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна кој 
е незадовољство у народу.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно  
а и рат.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српском бојишту догађаху пролазили су једни за др 
лико пута био жртвовао живот свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Треба б 
својих угњетача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отп 
беду неустрашивим борцима српским, који се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата траја 
овека једног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздас 
ољом и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да 
на Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на  
и мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удив 
овници.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краљевског брежуљка.< 
 ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељс 
у логор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету с 
пет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је важнос 
уважавати.{S} Његовим примером покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа  
 су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског сматрали, ма да је 
ачна наклоност постојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» —  
 и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што вид 
мо.{S} Место са једним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозво 
} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме 
ила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је читав 
</p> <p>Оваким установленијама, чини ми се, биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем скоп 
вим установљенијем укратиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. 
, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час 
ге управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пре 
ља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb n="203" /> кип на књажевском 
 љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачуват 
управо да речем образ му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ни 
ма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, 
вољу, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но гостопримство Петрониј 
небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући млада девојка.</p> <p>«Јелице.. 
слањајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Са 
емљама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити.</p> <p>Све  
ба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејм 
 за пол године најумјеренији данак, кои се може ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с дан 
анство.</p> <p>Весеље и слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт  
а свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магнов 
 опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши 
ук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета  
опивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се вр 
 време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једног  
ш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p 
х тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу њ 
 овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније правитељства представничк 
.{S} Сабља агина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, к 
есми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов  
кој, одкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он 
едно је само пред очима било — одупрети се сили тираније, те збацити са себе ропске окове турск 
те себи кнежевско преимућство противити се сваком њиховом протузаконитом иступлењу, а овако их  
тале ишле, не може ни Србија установити се за годину дана и постати државом, којој ништа већ не 
 брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време  
авде и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али господару! — овај други  
сти, могли су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ б 
инуђен непрестанце под оружјем налазити се, није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ 
и смо свиколици доста времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим  
ошт се није побуна нигде појавила, нити се невина крвца пролила, која би народ на освету изазва 
, где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва  
ком означена била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за К 
.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа н 
га приволе дошаптавању руском поклонити се; намери другим начином и сретством, да уплив Русије  
p>Мњење његово било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустит 
те преко мога тела и непрестајте борити се докле последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S 
скоро долази, кад народ намисли светити се силеџијама својим.{S} У такој грозничавој тишини дош 
случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним  
зна народа — имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа 
тењу, да само прилику добије, истакнути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај сво 
ка ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата о 
их изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n 
е јавног права свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Мил 
ени број Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S}  
ити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело о 
/p> <p>„Од кога?» — запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — настави Долг 
 и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрестано сходно свог високог положаја, кнез од Срб 
 пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до ј 
жртвовала сталност свога народа, бојећи се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812. год.  
 су се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, радили су своје послове.</p> <p>Једва 
еним очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше неколик 
аког који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ов 
<p>Милош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт с 
 кукавне Србије, рече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његовом потек 
тнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене  
вати смисао речи његових, те му смешећи се пријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један је Алах вел 
у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је 
на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело 
са тим силама?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лу 
ко нове наредбе да прима, придржавајући се свагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и д 
а на супрот ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} 
а се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина изврш 
 себе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством совјета изрећи, да с 
ње страже турске допрати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио јед 
ас видити.{S} Увек присеби — праштајући се са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше  
му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац  
међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном животу губио се, постао 
ог уживања маленог пастира.{S} Сећајући се свога детињства и оног уживања у народним песмама, к 
 да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се  
метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и  
оветницима мојим занимам о делу, тичући се оних наредаба <pb n="189" /> о којима ви говорите.{S 
и се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n 
садањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> <p>Страховити догађај 
 нападну јуначки на турски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Вра 
ви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је М 
 им Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји оп 
и у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торжествено, и окружен и опет членовима пр 
пусти и душу своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је 
ли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радиче 
>3.{S} Успостава апелационог суда: овај се састоји из председника и четири члана.</p> <p>4.{S}  
онећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ај 
д да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи ра 
ака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прекине, 
неустрашимо на сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, из 
<p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим 
 из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни противити није смео.{S} Сад је требало <p 
е, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су непријатељи Милош 
е рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипроват 
дите вашим министрима, нека штеде и нек се поврате <pb n="215" /> правилима добре економије, ко 
и избавлење и ослобођење отачаства, док се неби снага народна мало опоравила, која је већ дваде 
: «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Т 
 све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Претераном тираниј 
у главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању у 
ку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су  
ју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год ору 
шом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца 
ког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна п 
е то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с глав 
одара.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога  
устио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> жељама 
 дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је топрв о 
хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају сво 
о брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господа 
милуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг  
</p> <pb n="142" /> <p>2.{S} Рјешио сам се поставити совјет државни првом и највишом властју до 
го претераном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, 
 недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Турци гроз 
ље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је м 
 тих; што јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p> <pb n="170" /> <p>Дело ово од ос 
атраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево постојано в 
е код тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> <p>И  
у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт т 
ога ужива? — Садање уређење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» 
еби право, да при првој прилици која им се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих прои 
ви људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често занешени бил 
ли, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се 
и је Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд г 
еда, понашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорити.{S} Разговор наш б 
ац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи д 
бити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определења његова:</ 
јко моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку своји 
спе га у прса супарници својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p 
рити све“ — придода он са подсмевајућим се простачењем.</p> <p>Ови одговори донешени совјету до 
рдили били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Д 
 одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратима, која силовито отвори....< 
 за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом јуначком браћом с 
гри својој војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништа друго бити м 
ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама 
а-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се налазио међу првим борцима за слободу српску и јунач 
отој кнежевини догађа.» —</p> <p>Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и  
рнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака  
потражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и запове 
у над совјетницима младога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјето 
тите на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p> < 
 он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и друг 
чи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> пиштољем  
 да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказ 
нутак Милош је требао употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који су 
народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а п 
ако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне поча 
b n="29" /> <p>Старији син Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, ко 
 је народ такођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но 
гла његову малу чету застрашити и чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На 
оји је год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се  
ка начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разг 
рбију...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим  
.{S} Пред очима сваке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужа 
овима около цркава и манастира, скупљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8" /> беско 
кад је сретни господар од Србије старао се, да умни развитат свога народа унапреди, морао се он 
љу одмах натраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево п 
ог сопственог трошка, непрестано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, к 
ао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему  
и развитат свога народа унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи  
и је растовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца господара од Србије и овај о 
 за сретних дана књежевине своје, сећао се је господар од Србије; оних пријатних утисака, и оно 
е остало!“—</p> <p>Милошево пророчество се испунило.{S} Тек што је свитати почело, турска војск 
лободу српску и јуначтвом својим, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуг 
 се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац, са 
ом, а совјетници опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није 
ан био.{S} Материјално стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материј 
дмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњ 
к дому своме, у породичном животу губио се, постао је — кукавица.</p> </div> <pb n="59" /> <div 
едао овог србијанског простака, и видио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схвати 
 Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово н 
довољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србији уводите 
="70" /> <p>На цвети 1815. год. искупио се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Нај 
м, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет неоста 
 али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за изда 
за дужност њихову повратити можете, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне 
о <pb n="151" /> други начин узети, ако се мислило задобити јуначног кнеза од Србије и то само  
љ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После 
— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви не 
/p> <p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, в 
у — она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, 
 сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, које се ок 
и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допушт 
а са својим момцима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то ј 
о је као намесник народа радио.» — Тако се учтиво према народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је 
а своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb  
у драго.</p> <p>Ове појединости, колико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, 
ерености и добре воље, а често стављало се у средину као посредоватељ међу људе, који да су сам 
ставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке 
е и захтева много; на другу опет тужило се због њене неумерености и добре воље, а често стављал 
а били устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер с 
ва топова и палење малих пушака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске. 
вао овим магновеним интересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље  
а видити, како од свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати н 
ом браћом својом.{S} Име његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад 
но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо јавно 
ори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал  
 састали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но 
 главној скупштини састали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем бр 
и.{S} Сву прошлу годину совјетовали смо се о том <pb n="145" /> и совјетовали и једни били смо  
p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л изнашли какво средство, коим би се све 
</head> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} О 
ко побуњених робова даде исећи, подужно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} 
 своју, која јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну 
хо и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може само злоупотребити, што коме не припада, како б 
еостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу.</p> <p>Познато нам ј 
ростог сељака, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи с 
рио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се дес 
 порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњ 
 од овог боја све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку т 
ед врагом страшним, њихова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мученици слободе, пођите!{ 
ничара у земљи.{S} Паша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи пр 
лоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није из  
обили своју независност.{S} Они су, што се признати мора у посланству руском у Цариграду имали  
Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима мира  
и.{S} Искуство онога <pb n="159" /> што се збива код других народа, поткрепљава ову бригу нашу. 
му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у  
велике обвезе према Русији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству  
 тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати морам, д 
с су услугу своју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са они 
оводили државним дјелима онако; као што се руководе европејске државе.{S} Све ово закоснило је  
ма и намерама непријатељским, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Не 
и брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређе, него што реч пов 
..{S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</p> < 
ма.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе него што се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они оно 
ишта не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</ 
крепљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче  
је налазио своју потпуну слободу, пошто се је напред удружио са онима које је раван случај у го 
ли, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, војводе и војници  
оја би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики немир — бурна <pb n="41" /> ра 
лаве не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом  
задовољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> < 
 суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, него вољом његових велика 
противу Турака листом устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, о 
во пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се о 
ане испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појавила, нити се невина крвца про 
ог Јована пред олтарем божијим и назову се „побратими.“ Ово својевољно саједињење добије заклет 
сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се 
он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, побити јих и раст 
се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се 
 као што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи,  
 тече, прорицања старих људи испуњавају се. — </p> <pb n="44" /> <p>На први глас пушака — ево и 
својили сва изгубљена места, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце св 
ладатељску, за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђ 
ти.{S} Оне у дане пуног искушења морају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с т 
ма бију се један поред другог и враћају се као победиоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овог 
о, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поред другог и враћају се као победиоци — или  
правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога вид 
авао као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војеват 
 кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb n= 
пу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђо 
ави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег д 
е слави се по православној Русији, њему се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пенз 
/p> <p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског предвод 
очетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има о 
г изјаснења и званичног питања, отпочну се и званични преговори; но кнез српски дуго је размишљ 
аки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом б 
што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња места радовала састанку њезином.{S} Са свих  
авезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на оружје, несретн 
у, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од свој 
ада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиов 
» сви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од 
одишњу <pb n="210" /> скупштину, где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p> <p>У св 
вде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначк 
чки карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, 
и преговоре о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више п 
ас кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p> <pb n="165" /> <p>«Срб 
} У тајном кабинету султановом могле су се многе ствари објаснити и на корист решити; те стога  
потребовале су стотине година, докле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а установља 
 у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, да освет 
ако да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица 
а оца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла вл 
ра-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руски, рачунајући на <pb n=" 
раћу и слободу њину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране со 
Ивановској 500 наоружаних људи, који су се свемогућим Богом и његовим распетим сином Исусом Хри 
 српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпљења свакоме злу навикли, предали  
 сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устанка; попалити и са зем 
је кнез српски пролазио, појављивали су се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за ра 
оведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} 
трпљења свакоме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове р 
чи своје на султана управити, дивили су се и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрестано 
љали су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља ра 
ро непреодољивим препонама, провукли су се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању пр 
у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па 
 заједничког непријатеља побили, они су се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, р 
аши грађански и кривични закона, кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим 
авана била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је с  
р и искусни законодавац, човек у ком су се све способности великог владара слиле ни писати није 
о гори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свакојаким видом показивали.{S} Народ 
Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: д 
ло је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година јуначки борили за повратак изгубљене 
биткама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несретним С 
, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: з 
моћ притицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан 
агда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци ог 
ађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде  
езирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени 
огом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас с 
з стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо ре 
ше“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретство за  
 магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се би 
зу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које 
и је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца 
 је и код њихових старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он је своје н 
емогуће пером израза дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго о 
а даје, за пример служити.</p> <p>Милош се није устручавао, да народу изнесе на јавни претрес ц 
 тако високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је  
ј ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се приближи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црв 
осланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не господи 
 за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, затаје од Милоша  
отиву кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на јед 
ваке сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, а Турска налазила је опет интересе своје 
власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави политички карактер, јер на многи мес 
а, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију  
 ослобођен од самртне казни, коју је на себе навукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ово није 
су биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар о 
овитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излагала за другога, само да би јавну 
у своме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жестока и голема  
дупрети се сили тираније, те збацити са себе ропске окове турске.{S} Из овога проистекоше све ј 
 оружје оставити неће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неос 
ј.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског престола 
 мојих непријатеља и злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају себи моју врховну в 
S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље,  
рихвати речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу њего 
диног Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, невера браћи својој бити, — побегли су у  
те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те послали,»- рекао  
е народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке  
ћности твоје отачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама зај 
тај народ пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n="129"  
тво, које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни с 
пских сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Т 
уводите“ — настави султан — „лишавајући себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст д 
 ову у своје интересе увуче, подложивши себе под њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа 
рв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити....{S} За име Христово, бар ви остали буд 
ог светског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од сам 
вим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде г 
јет државни првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на ко 
су по неколико усташа на своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе ус 
се, бацајући свој жалостни поглед около себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и д 
 нема у себи толико просторије, да би у себе примити могао све посланике народне; то је <pb n=" 
{S} Цркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре а за изба 
 јошт није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле 
и.</p> <p>Побратими деле савесно између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију  
а турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, грозне добродетељи, 
ог среброљубља да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво!“ —</p> <p> 
ји поклони.{S} Немогући другчије Милоша себи подчинити, сад она обрне лист као да он народу сво 
ика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одговору саме простоте, које се је Мило 
собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, 
 одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољства, која савршено дозвољава 
једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке 
ршујућу власт у руке совјету, остављате себи кнежевско преимућство противити се сваком њиховом  
ли све препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског престола — да на овај сед 
и овој народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону б 
нога, који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд 
је с народом заједно извојевао народу и себи слободу и ову је земаљским законима народу осигура 
бодно по својим законима уредити и сами себи старешине изабирати.{S} Милош није с тога допуштао 
 места, а житељи равница остављени сами себи, подпали су поново под власт турску.</p> <p>Но пор 
посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављени били, много би се боље разумели.</p> <p> 
иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти 
о примити дело за свршено, задржавајући себи право, да при првој прилици која им се даде, очупа 
био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љутину.{ 
похвалу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, 
 дописивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног  
а које поклонење Милош одговори: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благоволење —  
а дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Т 
и чину старешинства.{S} Свако село само себи бира старешине, који уједно и неки део пореза одме 
ету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од р 
ворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико просторије, да би у себе примити могао све  
 n="132" /> <p>Слово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говор 
le>Даница</title>.» Оне су садржавале у себи прекрасне песме народне, које су на скоро на немец 
{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на 
сталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <pb n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју  
ја најновија уређења, која садржавају у себи демагогичка начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао с 
ори он живо - „ваша установлења имају у себи такове основе, које поткопавају власт владатељску, 
редбе кнеже, како данас постоје имају у себи много демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то ре 
ребледиле и од страха онемиле, читају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи  
 од себе самог, мало по мало присвајају себи моју врховну власт, која је мени од народа дата.»  
ави се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{ 
мрског господара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје,  
ј одржати.{S} Црне очи њене необично су севале.</p> <p>Љубица небуде послушана.</p> <p>Хитра ка 
та више мерила се са портом и исполином севера — са великом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, ка 
ог дворца господара од Србије и овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави 
и са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У  
егових старих родитеља и миле дружине — седамдесетогодишњи роб нехтеде тако скупе слободе — суз 
ајвећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала! 
будите све дотле неокрњену одржати, док седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио 
хтеву партаје руско-турске која већином седи у совјету?“ —</p> <p>«Господару! — давајући ви изв 
ја, која је у свим гранама правитељства седила и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.< 
ничари.</head> <p>Једног зимског вечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; 
и— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удосто 
својих присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабин 
и случај:</p> <p>Једне пријатне вечери, седио је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом бр 
заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој 
оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари Петроније певајући по обичају своме уз г 
еца после оца свога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу совјета, свештенства и апелац 
е блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Турци поново на Србију  
пео, са образом могла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве 
еви, који јошт у совјету <pb n="202" /> седише употребе ово на корист његову, покажу противници 
<p>Старац Петроније брзо скочи са свога седишта, те испод сламњаче извуче своју шару, стане с њ 
вог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим  
пним, те је он ту често проводио читаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана,  
усрдно.{S} Како на одређено место дође, седне на столицу, око њега разни државници, који су за  
е себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртвовала ста 
, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да ст 
 самог кнежевског престола — да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор премног 
азе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде, која је за коњанике и депутирц 
 ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мого....{S} Ова голема несре 
а своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и пос 
да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — О 
, одма је то на своју корист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је  
су их војском опколели, заузеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> 
Сад се показала нужда, да треба заузета села и вароши грађански уредити, која би уједно саједињ 
 октобра 1844. године писано, из једног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захв 
нце и осветли страшни пустош остављеног села.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18791_C 
ака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове села међу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и го 
еху Турци потучени.{S} Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине турске ханове 
бија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n="136" /> Србина читаш, да 
бити, нити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди на 
 упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак један отворе  
та; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, наши ће суседи дознати з 
а.{S} Двапут у години је Милош обилазио села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том  
их земљака као пријатељи примани били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, давали 
p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, ал 
а по реду и чину старешинства.{S} Свако село само себи бира старешине, који уједно и неки део п 
ном Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њега  
знаваху.{S} У писму том извештава један сељак свога пријатеља о тадашњим догађајима и завршује  
ли за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу,  
 постављено и уређено од једног простог сељака, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чу 
љака као пријатељи примани били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, давали су <p 
дложити.</p> <p>Од Крагујевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши 
о послужи, и он беше међ својим простим сељацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатс 
евелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли 
 оном закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјасни се, да ј 
нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петроград и Цариград, кој 
 и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико својих присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа 
е матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставити, што потпом 
, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово сад ни 
ачке песме потресао своју тиху пустињу, сенке старе Србије, негда слободне и ратоборне излазиле 
 — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу  
и да осујети сплетке, које су подривале сенку власти владаоцу остављене, борила се је она и веш 
е пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђо 
описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна  
инама детињства свог, није као и остала сеоска деца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетк 
 села међу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак 
госиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да  
сика, ишла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} У месту његовом Тополи где је жив 
 окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца, била је управа предата кметовима или општинским  
 је лежао на новопридобијеним крајевима Сербије.{S} У слову том предоставио сам вама свима, да  
нима окружним, главним кметовима народа Серпскога и вишим духовенством и свештенством нашим, до 
пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг д 
кати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у сваком 
његов, који је, стојећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева,  
њали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за добро  
аписати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима  
 ратоборног уживања маленог пастира.{S} Сећајући се свога детињства и оног уживања у народним п 
доба а за сретних дана књежевине своје, сећао се је господар од Србије; оних пријатних утисака, 
 Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редо 
 да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад робиња у 
че Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју запове 
 и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћу 
ћеш више војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде поискану поштен 
...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички уважавати.{S} Њего 
и Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb 
, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад 
Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног среброљубља да носиш име х 
и се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сад 
..{S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> < 
навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Ту 
и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио заповед божију, која вели: не кради! — а кра 
је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити, да моје слободно срце под оделом ро 
тао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности за отачбину.</p> <p>Го 
огнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једног од наших мрских господара.{S} 
а, који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. « 
си само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На ова 
бији налазио, са особом и имањем својим сигуран био.{S} Материјално стање земље брзо се у Србиј 
ежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.</p> <p>— Јад 
о види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске  
упају према томе кукавном народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа до 
ања, да се неки високи достојници вашег сијателства туже на ваша насиља, која на то теже, да <p 
време његовог живота, нити светлости ни сијателства титула дата није, па ни од самих његових по 
 у отворену битку, где би голема турска сила могла његову малу чету застрашити и чувао се Турци 
ачнија даду Милошу разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власт 
 ланац доводила.</p> <p>Ни једна једина сила хришћанска нехтеде подићи гласа свога за ове мучен 
 силе а нарочито пак покровитељствујућа сила Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче он 
них главних порока, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова  
ељи Милошеви отклонили уплив јевропских сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима д 
<head>XIX.</head> <head>Сплетка страних сила.</head> <p>Околне силе нису биле позване да прегле 
по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ  
..{S}168</p> <p>XIX.{S} Сплетке страних сила...{S}175</p> <p>XX.{S} Простак и дипломата...{S}18 
в такав, какав је на поискавање страних сила прерађен — сравнио са пројектом, ког је Милош наро 
е предметом љуте критике, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са т 
ча, ладнокрвно гледао, како са престола силази онај, кога је он поставио, и који је за сво врем 
 и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p 
ам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим једне високе порте — правио...{S} И ја мисл 
о ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И султан, б 
 ваш начин управе, задаје озбиљну бригу силама, које су признале полунезависиост Србије.»-—</p> 
> <p>На цвети 1815. год. искупио се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједанпут 
аша унутарња уређења интересују и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој зем 
.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике силе, које шире своја снажна рамена преко толиких милиј 
ди падиша, да он без употребљења велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и р 
снажна, да се са две знамените европске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на ко 
година ратовао је противу големе турске силе, коју су најславнији ђенерали њезини предводили, т 
после ове скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање  
ран покаже, док међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике пристој 
идим принуђен вама приметити, да околне силе а нарочито пак покровитељствујућа сила Србије, има 
а у Србији заведе.</p> <p>Једине околне силе може бити жалише за губитком своје власти, које су 
 насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Мил 
>Сплетка страних сила.</head> <p>Околне силе нису биле позване да прегледе устав, који је био у 
ји су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223 
 непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њихових наро 
у, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, 
 да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржав 
ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из г 
српски често је био несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљ 
ро долази, кад народ намисли светити се силеџијама својим.{S} У такој грозничавој тишини дошла  
д Бога послати, да у таковим потребама, сили непријатеља неустрашимо на сусрет изађу.</p> <p>Бо 
о је само пред очима било — одупрети се сили тираније, те збацити са себе ропске окове турске.{ 
везан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Ма 
 оно злоупотребити могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држим да им се 
их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу 
т побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе  
о више своју војску супрот страховите и силне Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и  
т и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим,  
 једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили 
главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица јој издавале  
ахмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву 
овом се приликом приближи вратима, која силовито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врат 
одговори Милош заданут неком непоњатном силом. —</p> </div> <pb n="34" /> <div type="chapter" x 
исли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе под ње 
 ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја 
 тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p> <p>Пре с 
уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n="64" /> <p>Сад султан одважно 
ме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Н 
 тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су душа ових незадовољника, па ма да је Мил 
дну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између 
а Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— одгово 
прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије и поверење народа, то би била неразумност оче 
епријатеља хришћанства у забуну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомаг 
акт његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. <pb n="205" /> година, потпише 
ете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи између матере и сестре, стр 
е и Омира.</p> <pb n="29" /> <p>Старији син Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна по 
ма овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ р 
 при намери својој, да таки најстаријег сина Милошевог Милана, за насљеднога кнеза од Србије у  
мре — ови људи на престол позову другог сина Милошевог Мијајла, који је увек живио обожаван у с 
паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да т 
е Љубица заборавила, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара престола  
 Мата његова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> < 
зе, које падају на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једн 
че извуче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке к 
еним само зидом одељена и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чу 
ажи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и 
и твоје отачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно  
о копље, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико магнов 
 /> <p>Тугујући горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заб 
кој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p 
српској.</head> <p>Непрестано уз престо сина свог стојећи одушевљена Љубица, која је дубоком пр 
ог уклони породица Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски питома 
тре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да по 
ачбине, и да он остављајући на престолу сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као  
својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је св 
, кад нам у сред страховитог разбојишта сине појетички образ Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за 
рости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши го 
 времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече стар 
у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручј 
д улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде 
«Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш м 
ако протиче капља по капља крви српских синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље  
г сената неколико својих присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се вас 
Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен својим најглавнијим великодостојницима, 
> <head>XXII.</head> <head>Љубица, њени синови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листови 
...{S}190</p> <p>XXII.{S} Љубица и њени синови Милош и Мијајло...{S}208</p> <p>XXIII.{S} Послед 
кати:</p> <p>„Куда сте потегли несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? —  
 се свемогућим Богом и његовим распетим сином Исусом Христом заклели, да дотле оружје оставити  
? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина  
и, предаје кнежевско достојанство своме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо 
 тај више година под турским ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало  
ажну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак расположити на народ.</p> <p>Потребе, које 
мрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта је могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити, кад је био ос 
тивошћу и гласом више наравним:</p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јад 
вог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» —</p> <p>З 
/p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — наст 
770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном  
 јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Те 
 Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</p> <p>У самом Цариграду б 
<p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред њега на коле 
а изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сирота девојка,» уздане Милош гледећи за њом.</p> <p>Жа 
се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу 
? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем ж 
 и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сирота девојка,» уздане Милош гледећи за 
ки дан редовно по један лебац удовици и сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза појас 
 /> <p>„Правду Ђорђе, правду дај за нас сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се једном ваља  
о, подигне он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим душама, који се Богу моле казуј 
дјеле најправијим начином, како ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо располагање.</p>  
о водећи бригу, како би простоме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за  
шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како јој попа н 
 То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговори Милош у  
 бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p>Султан се није мога 
усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле д 
 другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један једини данак по три талир 
а три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад  
г, да страховитом ајдучком вођи потајно сјајна предложења учини.{S} Као награду — за његово лич 
врдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, ова 
дражесна вила од Шумадије пришапнула му сјајни санак будућности, проказала му све крваве бојеве 
оја дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под 
и предложе помирење.{S} У тајној једној сједници совјета буде закључено: „послати кнезу шест со 
ега.... јатаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван 
већу невољу, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но гостопримство П 
мао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност спрам Русије, да народу веће право  
у званичним новинама оглашен био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Вл 
 било споразумети се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једн 
етна девојка са збуњеним погледом, руке склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су  
 жалосници! повиче обнезнањена мати, те склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим сми 
утрење правленије најбоље, и као ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под кметовима, капетанима и  
ацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{ 
Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </div> <pb  
своји одговори до усхићености доводити: скоро ћемо наступити неке разговоре, у којима простак с 
из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна слова састоје.</p> <pb n="132" /> <p>Сл 
.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да са 
ро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, што су до тог д 
ности напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако ис 
еби прекрасне песме народне, које су на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са велики 
аћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави 
теријално стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унут 
победили голему турску војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредним п 
оме друштву, његова нечувена освајања и скоро непоњатна неустрашивост и српско безпримерно јуна 
у у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодољивим препонама, провукли су се од 1829—1 
о раје.</p> <pb n="93" /> <p>Од толиких скоро неверојатних призора, који су узор српскога оружј 
ајрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео, у 
 на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петроград и Цариград, који обојим дворовима 
 народом показивати, који предсказиваху скору побуну.</p> <p>Неки тајанствени дух, који од запа 
а: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка противу 
твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан  
ци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <d 
рати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са свога седишта, те испод сламњаче извуче своју  
у жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред ч 
ранијом турском нагоњени народ српски — скочио је на све стране на оружје против својих угњетач 
увши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у р 
тини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена иронија, не показује ли зар једним махом, једн 
ше и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Је 
навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини  
о у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио сплетке, које отуда полити могу.</p> <p> 
{S} Јецање несретне девојке, срце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, пад 
ризора, који су несретну Србију скроз и скроз десетковали, без да су њено постојанство заморили 
рвавих призора, који су несретну Србију скроз и скроз десетковали, без да су њено постојанство  
 дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштро посланика руско 
љати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, која ј 
ази и покори.{S} Педесет хиљада војника скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да 
е — седамдесетогодишњи роб нехтеде тако скупе слободе — сузе облише му његово старо лице. </p>  
S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државному уставу, заклетву, изб 
е, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у  
тврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торжествено, и окружен и опет чле 
та и јесени, нисмо могли <pb n="138" /> скупити веће скупштине прво зато, што је превелика суша 
е о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати 
и уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују и благајном општинском.{S} Св 
 по зборовима около цркава и манастира, скупљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8"  
сбог велики трошкова сваке године овако скупљати.{S} Овакви депутата народни има по свим држава 
урски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се о 
у!</p> <p>После победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и умиру 
виколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да  
S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња места радовала  
најиме управу земаљску и законе народна скупштина.{S} Ово је био други красни део посланства Ми 
 помогну оно место приредити, где ће се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут је био 
олазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћу речених радина уздигнута је била 
добро урађено!“— </p> <p>Мало после ове скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош буде позв 
у страна дошао, да буде учасник братске скупштине, где ће се ток свију ствари отачаствених, сви 
 <p>И зајиста, после ове велике народне скупштине од 16.{S} Фебруара 1835 год.— кнез Милош доби 
нисмо могли <pb n="138" /> скупити веће скупштине прво зато, што је превелика суша била, због к 
 онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше величанст 
 — у извештају томе, ког сам ја великој скупштини поднео, нема ништа друго; но је описано стање 
њу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај  
е 27. година на својој свето—Андрејској скупштини лишио Карађорђа престола, те је опет Милоша о 
је сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао читати, печатати и подјелити међу <pb n=" 
ако смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђ 
који су требали предложени бити главној скупштини.{S} Нисмо могли до сад схватити рачуна, колик 
дног кнеза од Србије поставља, народној скупштини на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам имп 
да земаљски и мени и совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена су 
во» његово, које је он говорио народној скупштини, која је по његовој заповести сазвата била: „ 
нио са пројектом, ког је Милош народној скупштини год:{S} 1825. предложио; а особито, кад ова д 
има изразио своје незадовољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за какво 
" /> <p>„Слово престолно, које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили» — настави 
ицима, на велику годишњу <pb n="210" /> скупштину, где су се у присуству народа сва дела распра 
и ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину долазити, рачуне прегледати и народу јављати  
ави.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за 16. новембра 1835. где је бил 
од дати.{S} Стога даде он одмах народну скупштину сазвати и поднесе јој на одобрење <pb n="127" 
е би траве и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и 
 народне; то је <pb n="133" /> Милош ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њој учеств 
 без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредељен би 
, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродуша 
но ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрекавање 
</p> <pb n="165" /> <p>«Србија је много слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти м 
римиле су и освештале ову моралну снагу слабијег противу јачег; а два искрена пријатеља од туђе 
без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слабо <pb n="86" /> јестаство младе Љубице клоне и у му 
у овом последњем судару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пре 
он у оставци својој навео, да рад своје слабости и старости, предаје кнежевско достојанство сво 
одетељи, нечувене одважности и невиђене слабоштине.{S} За човека овог, који после толико пролив 
.. једног од наших мрских господара.{S} Слава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко де 
 земаљским законима народу осигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је  
800 до 1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела 
, на овај благотворни глас.{S} Но једна слава није довољна, нити је тако снажна, да ноже препор 
арод такођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но једн 
сности и слободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња з 
; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </div> <pb n 
врагом страшним, њихова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мученици слободе, пођите!{S}  
ом би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кнезу од Србије своја висока осећања, којим 
опаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по православној Русији, њему се са свију стран 
ем: плач раздражених робова о некадањој слави и госпоштини својој, оне су описивале бившу срећу 
у отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који су за веру и отачбину и 
аре преповетке и народне песме, које су славиле дела српских јунака покупити и штампати.{S} Од  
шири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт наређивала, већ је потекло из слобо 
 кнежеско достојанство.</p> <p>Весеље и слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слав 
ти Турци завирити неће....{S} Идите сад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте са повере 
 сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима излази на штету, која је пу 
ред дућанима, где се обично ликови свих славних људи продаваху, гомилама врвио је свет, да види 
авао.{S} Но колило је задобивена победа славном делу његовом помогла, толико му је великодушије 
тане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих људи, који врховну власт његову подривају, 
ног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n="224" /> упути своје ст 
 остане без уважења.{S} Војводе опијене славом својом, а совјетници опет незадовољни, брзо се с 
њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српских јунака, почео само да говори у народу он 
итељу.{S} С њима сам делио сретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу слободу, с њима изгледаћу у 
ст њихову признати, они су апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски је народ такођер на славу свију 
у.“ —</p> <p>Српски је народ такођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај благ 
беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које је справљао.{S}  
 је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се  
стити, што ће се са општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекне Махмуд, завршујући ов 
/> уједно издаје храброст, одушевлење и сладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лу 
ахоти ипак су пуни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе  
толими нагон за слободом набављао му је сладости у грубом занимању пастира, где је он уживао по 
е брзо скочи са свога седишта, те испод сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред сина, ост 
ница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и при 
ојетичкој и светлозорној ноћи са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пришапнула му сја 
наручија своме младожењи.</p> <p>Јелице слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта рад 
 реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, челичан карактер и дубоко проничући ду 
 у Србији једну странку, која је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао бољари 
 допустити, да Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчи 
 гомилама врвио је свет, да види његову слику, која беше са цртама јако означеним, погледа стра 
м су се све способности великог владара слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што на 
арод мало стишао, стане Милош на једној слици трибине, која је напред мало изтурена и стојећи г 
на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</ 
 којој су стојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особитом живошћу викала је: „Браћо! хај 
 словима написане ове речи: «Отачаство, Слобода!“</p> <p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ро 
ју народима као извесно право и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има своје врем 
етна добра саме под закуп давати, лична слобода свију грађана проглашена је, сопственост њихова 
! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај род 
своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва младост Ђорђев 
војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде поискану поштену и јунач 
шу своју <pb n="76" /> на олтар народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бо 
на јуначки борили за повратак изгубљене слободе...{S} Све је сад дозвољено било Турцима, они су 
о ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} После дугих дебата, при којима се Мило 
дамдесетогодишњи роб нехтеде тако скупе слободе — сузе облише му његово старо лице. </p> <p>— „ 
и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме стар 
презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, 
о се славе на земљи!{S} Пођите мученици слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађ 
нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевали.{S} Мати Љубичина видила је своју крај 
кле се год они борили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац 
и својој, и да су сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, 
ав даје му једном речију велики простор слободе?“ —</p> <pb n="160" /> <p>„Народ српски не ужив 
 роб! — сањао је о некој независности и слободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња  
ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p 
 на којима су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава окружја и села 
тиху пустињу, сенке старе Србије, негда слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трају 
ије власт наређивала, већ је потекло из слободне воље самога народа, који је прве своје кораке  
пски стењао.{S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је душу  
дост Ђорђева.{S} Мало позније немирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињама тргова 
21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а које остали житељи подпомагаху. 
и вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији од онога што га друге европске земље имају,  
авног права свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша 
 српског, који је робове поставио у ред слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних догађаја 
е Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p> <pb n="193" /> <p>Међу самим  
ластан нити си у стању учинити, да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде ј 
ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „траж 
е да разним гранама правитељства остави слободно извршење дела својих, која им по уставу припад 
раним моју!» — одговори му овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђ 
арство српско признала, да се сами могу слободно по својим законима уредити и сами себи стареши 
 Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико просториј 
ослетку уређење уставно, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што с 
гдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња за слободом, водила га је у пустињу да потражи места где н 
ило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је свак 
рзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са животом 
ка.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слободом набављао му је сладости у грубом занимању паст 
је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом.{S} Приповедао му је о јунацима српским.{S} Че 
рбији, које је уведено на основи по све слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узме 
теља и постаће прекомерно у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Русија сад нађе 
 Милан се налазио међу првим борцима за слободу српску и јуначтвом својим, попео се на степен в 
лазе у свакоме војнику српском, који за слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>« 
војој браћи био.{S} Војници, који су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет турск 
д она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћује.</p> <p>Императ 
„достављено да народ српски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n="188" /> управе, и 
 другог никог више нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја таји 
ем Милошевим Турке из Србије изтерала и слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска по 
о да поврати земљи својој независност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа ње 
сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, који су се дали за паре продат 
е: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешко  
народом заједно извојевао народу и себи слободу и ову је земаљским законима народу осигурао.{S} 
вом преко сваке похвале бранила јуначки слободу свога отачаства, и особитим напором придржавала 
а, кога у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом, на ору 
ретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и 
160" /> <p>„Народ српски не ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама  
и и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је драгоценом крвљу њиховом купљена била. 
да кнез Милош незаконито стешњава јавну слободу народа.{S} Она га оптужује тајно, да сваким дан 
омињу народ, да незаборави на изгубљену слободу своју.{S} Више Србије на небу ведроме, вргоше в 
док неповрате отачаству своме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовањ 
ога, само да би јој повратили изгубљену слободу.{S} У историји света неналазимо равног примера  
 само да поврате земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио ж 
о, те су опет повратили своју изгубљену слободу.{S} Радосне и веселе песме смешане са војеном г 
имању пастира, где је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на погле 
евне шуме, где је налазио своју потпуну слободу, пошто се је напред удружио са онима које је ра 
о опасно дати народу у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло употребити, а при т 
е кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељства о 
ружја положити, довле незадобијемо нашу слободу.»</p> <p>Са највећим ускликом очајања изрекоше  
м, долазим опоменути вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупшти 
ништоће, из које се сва скоро престолна слова састоје.</p> <pb n="132" /> <p>Слово кнеза Милоша 
м сада на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак расположити на народ.</p> 
S} Оно није из другог каквог престолног слова преписано, нит је по престолном шаблону израђено, 
у у руци својој, на којој су биле белим словима написане ове речи: «Отачаство, Слобода!“</p> <p 
{S} Пастир краљ...{S}128</p> <p>XVI.{S} Слово краљево...{S}137</p> <p>XVII.{S} Милош и Махмуд.. 
а се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнет 
азивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћ 
да то принети.</p> <p>«Ово је престолно слово произвело живе приговоре тих дворова, усљед којих 
"SRP18791_C16"> <head>XVI.</head> <head>Слово Милошево на углед.</head> <p>Сад је година дана,  
на слова састоје.</p> <pb n="132" /> <p>Слово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што с 
ародног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио народној скупштини, к 
сно испуњава.“ —</p> <pb n="162" /> <p>„Слово престолно, које сте ви у скупштини 16. фебруара т 
не показује ли зар једним махом, једним словом праву намеру господара од Србије, само да отклон 
су нам и назори руски о оном престолном слову, за које је рекла, да носи собом установе демагог 
одјелити међу <pb n="140" /> нама.{S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устрои 
овопридобијеним крајевима Сербије.{S} У слову том предоставио сам вама свима, да се о свим овим 
 да би се овај вечити савез јединства и слоге братске далеко разгранао, мудре старешине српске, 
миљато писмо, којим га у најкитњастијем слогу источног израза позива, до дође у Цариград.</p> < 
 а совјетници опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није би 
које су име његово спомињале и чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S}  
то су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво ст 
отврдити, да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољубивим.</p> <p>Све војводе срп 
ња довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се 
овјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, него вољом њег 
лони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти као подчасник, и ту је себи п 
е више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео изучавати на изуст наро 
оду о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Милош се није устручавао, да народу изн 
е напред опредељен био, да буде мост за случај каква непријатељства између порте и Русије, а мо 
е неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p> <p>Једне пријатне вечери, седио је Ђорђе са 
е напред удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они с 
ломе пастиру, да место ово које је њему случај означио није за њега? — или је можда, занешен и  
био ону велику важност, коју би из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде војнички с 
е по другим земљама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити 
 беде избавити — била оправдана.{S} Има случајева, где се смелошћу и одважношћу већма користи ч 
 Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме руском или турском двору — било б 
ика речених земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с нис 
и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лукавство изневерило било и што  
ло је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турском  
ед гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на сва питања, која се на  
су негда песме такове <pb n="40" /> код слушалаца производиле, подстакнуше сада у народу највећ 
Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест његову, с 
ба свира дивотно народне песме и доводи слушаоце до највећег усхићења.</p> <p>Улице су дупком п 
тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој Србији.</p> <p>Кад су н 
не био је неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p> <p>Једне пријатне вечери, седио је  
увредило је и једног посланика, који је сљедећим речима изразио своје незадовољство у пуној ску 
них напора и великих војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он ј 
ти!“—</p> <p>-------</p> <p>Овде је сад сљедовало једно од оних немилих призора, којем је немог 
 цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу српске жене им 
 чудесима и удивителним исходима, којих сљедство беше: ослобођење отаџбине, признање њезине уну 
гда противу њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и најв 
ли се, јер су га сувише за демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но сил 
шта тако на побуђује на расматрање, као сматрање људи и ствари ове земље, после толиког робовањ 
озвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри  
нај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{ 
> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, 
гово величанство» — гласило је писмо — «сматраће онај дан за најсретнији у животу свом, у ком б 
озвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данком, што га је порти сване годи 
ној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово високом 
ла му је јуначка прса његова.{S} Његово смежурано лице са цртама јако означеним, показиваху реш 
 јој горди младић развлачећи усне своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Так 
пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели очи своје на султана управити, дивили су се и чуд 
 који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затворит 
и, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а које остали житељи по 
ако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро знала, да Србија им 
е магновење — престане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење без икаква 
ила оправдана.{S} Има случајева, где се смелошћу и одважношћу већма користи човек него претеран 
аље, којој се позвати ни противити није смео.{S} Сад је требало <pb n="151" /> други начин узет 
разним гранама правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb n=" 
>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћанства у забуну дов 
 натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако пак извесно је, 
 ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и подигне благостање народ 
о Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који  
м гором обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца господара од Србије и овај од северног в 
метио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање посматрано је, свака <pb n="1 
мишљао да му предвођење преотме.</p> <p>Сместа искупише се около њега људи, који су народ на по 
падну јуначки на турски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Враг н 
воју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а  
овића са српског престола, била би нова смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.</p> <p>П 
љену слободу.{S} Радосне и веселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњава топова и палење мал 
 <pb n="184" /> <p>Овај нешто подсмехом смешани одговор збуни мало отменог посланика.{S} Он је  
» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу 
ама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његов 
уће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! 
ће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један је  
н човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицо 
који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, ал 
о ништа са тим силама?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово пит 
ке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Ш 
н је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после оних великих ратних напора и великих вој 
личанствена је и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, где мал 
ега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пријатељски рече: 
ени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите праведном захтеву његовом, ком нећете  
је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски  
ски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n="188" /> управе, и његово је величанство з 
вако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је н 
и на главној скупштини састали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повеће 
сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили н 
> <pb n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у нар 
ј, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени  
> <p>«Браћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлук.{S} 
ити.</p> <p>Све ове потребе подмиривали смо ми досад различним и млогостручним приходима земаљс 
ирити.{S} Сву прошлу годину совјетовали смо се о том <pb n="145" /> и совјетовали и једни били  
ад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свиколици доста времена и мислити се и разговорити  
b n="145" /> и совјетовали и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпосле нашао с 
 Љубица у борби за независност - видили смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стај 
ла покрај најхрабријих војника — видили смо како је она после, кад се супруг њен на престо попе 
p> <p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л изнашли какво средство, коим би се 
а сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од кав 
 њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који му  
ни синови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима видили, колико је и како је живо у 
земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је истина осн 
лед.</head> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{ 
усијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски противу Турака листом устао 
 међ собом испитамо и расправимо, пошто смо одани један другом и у најискренијем поверењу.»</p> 
од разумео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино прибежиште од свиј 
а: <pb n="200" /> руско-турским!....{S} Смрт издајицама!!!...{S} Овај тренутак Милош је требао  
рате земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без сло 
да!“</p> <p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт један 
устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу српског о 
изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њихова го 
е божије почињемо и тражимо слободу или смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на оруж 
 углед ставља престол илити најужаснију смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за Француску годинама 
важношћу грозне и <pb n="152" /> ужасне смрти патријарха Цариградског.....{S} Но Милош није се  
 свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излагала за другога, само да би јавну неправду од 
ата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име он п 
асликан у своме народном оделу, које до смрти своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним ме 
 страни, гледала их где један за другим смртно рањени падају!</p> <p>После победе, која је њу т 
доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овде,  
 тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта је могао сирома народ с 
рко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p> 
 гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво господарство совјета, и то совјета оног раздор 
свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n="96" /> Турке застраши и они буду од Милош 
ј црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица јој издавале су, да се она у највећем оча 
ћи од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и  
 Русија управ лицем она већ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора прет 
ење и ослобођење отачаства, док се неби снага народна мало опоравила, која је већ двадесет петг 
у и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, која је им 
м» — прошапута он, загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> <p>То 
помињати, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему турску војску, сваки је скоро да 
устанка српског.{S} Старост је изнурила снагу његове јуначке мишице, но кад му није можно више  
ту застрашити и чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу  
ти могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војниц 
 натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира са во 
итке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада своји 
арода, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу великих и пробитачни 
ске, примиле су и освештале ову моралну снагу слабијег противу јачег; а два искрена пријатеља о 
вог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чисте земљу од 
 одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда  
новато, да велике силе, које шире своја снажна рамена преко толиких милијона разна народа — има 
 једна слава није довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити спавајући народ, који од ст 
јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се са две знамените европске силе у коштац у 
у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, поср 
ган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.< 
 својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања народа српског, зависила је верност порт 
и и напрасити карактер овога, није лако снашао окове ропства.{S} Частољубиве мисли њега су од с 
и својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је  
ла коса спустила се на рамена, бела као снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S} Њего 
е трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њиховим очима мање з 
» —</p> <p>„Али господару! — овај други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb n="56" 
ише пред њега човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рек 
редало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Страховити глас: «на оружје!» — потресао је С 
пељивије и невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, под којим је цео н 
мужа свога дубоко увређена била; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} 
са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, б 
оји као напрасит и самовластан тешко је сносио икакво ограничење његове власти.{S} Милош је пок 
је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p> 
, но морала је као и остале српске жене сносити љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута 
енкости у глави тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње канцеларијске, но ипак је оставио 
ају, војводе и војници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опет с почет 
што противно догодило, то су браћа била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је духом задахнута б 
о, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој  
оље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Турци поново на Ср 
, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Милошева, а мати 
> <p>За неколико магновења владала је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај у 
с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очаја 
рђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољ 
ици.{S} Пад једног човека повукао је за собом пропаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе слави с 
и престо на земљи оборили, морали су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео  
е у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, стада са млади паст 
ством кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезније према енглеском 
ли, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничију власт признати, особито пак 
а народ један тако дуго може трпити над собом тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу ону 
едно или више окружја, признавајући над собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да  
Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те  
коња, пролети уз редове заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима заставу 
ну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубур 
их војвода стојали.{S} Они су имали под собом једно или више окружја, признавајући над собом вр 
а побуну и устанак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од 
сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто смо одани један друг 
 доћи неможе, као што су наметнути сами собом намесници решили, док га не позову, и то тек онда 
толном слову, за које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се о 
 у највишем степену власт има над самим собом, у једном магновењу схватао је он сва призрења, к 
моме и <pb n="146" /> мостове села међу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадаш 
жавному уставу, заклетву, изберите међу собом најразумнија и најодабранија лица, и оставите ји  
им овим моим предложенијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договорите, пак да  
0 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци вид 
министре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде  
војка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благословени! прог 
љао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те  
и нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам о делу, тичући се оних нареда 
судовима, судови вод државним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под 
так и дипломата...{S}180</p> <p>XXI.{S} Совјет и оставка Милошева...{S}190</p> <p>XXII.{S} Љуби 
="122" /></p> <p>«Ми остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет 
је и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, ла 
може се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових вели 
" /> се височајшем оном закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турск 
ца свога Мијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p> <p 
новластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb n="149" /> државни чинимо даља расположенија 
 границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племените на 
паснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb  
воју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који су 
42" /> <p>2.{S} Рјешио сам се поставити совјет државни првом и највишом властју до себе и до књ 
 владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син ње 
"SRP18791_C21"> <head>XXI.</head> <head>Совјет и оставка Милошева.</head> <p>Кнез Долгоруки вид 
4.{S} Први избор министара, председника совјета и совјетника припада кнезу, а он може само оне  
/p> <p>На овај предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодуш 
ји одигравана:</p> <p>Почасно обновлење совјета било је већ закључено у општем договору.{S} Но  
 дјела народни подјелити и више државни совјета; попечитељи ће ји предработати, совјетници разс 
 одбија, па незнајући како да превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових 
е помирење.{S} У тајној једној сједници совјета буде закључено: „послати кнезу шест совјетника  
јући се на Русију и Турску, посретством совјета изрећи, да се са престола српског уклони породи 
овитељствујућа сила Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, кој 
него измет онај и смутљиво господарство совјета, и то совјета оног раздорног, који је страним с 
ј и смутљиво господарство совјета, и то совјета оног раздорног, који је страним сплеткама обори 
столу српском седио.{S} Он по закључењу совјета, свештенства и апелације није могао кнежевати,  
бити поштени признати оно, што је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није друго прот 
ј својој младости имао велики уплив код совјетника.</p> <p>Мњење његово било је, једино ослонит 
 избор министара, председника совјета и совјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати о 
 са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетника и предсједника апелационог суда, једнак је с 
ета буде закључено: „послати кнезу шест совјетника од стране умерене, који ће код њега израдити 
је у томе, што је сваком приликом могла совјетнике противу кнеза потстрекавати и отуд што за се 
је и војвода <pb n="60" /> било.{S} Ове совјетнике су окружја бирала, потврда избора ових била  
о и озбиљно држање народа узнемирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ ра 
совјета; попечитељи ће ји предработати, совјетници разсматрати и мени предлагати на одобреније. 
ња.{S} Војводе опијене славом својом, а совјетници опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кара- 
став преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, док неби што погрешили 
 превод Петронијевића гласио је: «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код високе п 
лагати на одобреније.{S} И попечитељи и совјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја,  
 иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совјетници одобравали.{S} Оне исте сумње које су Милошу 
ти у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали Мило 
ину присталица својих у совјету.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачени бити, почну сад  
што није могао рану преболети, да порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се  
.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над совјетницима младога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа 
ита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на  
вјетовали смо се о том <pb n="145" /> и совјетовали и једни били смо једног, а други другог мње 
тво наше измирити.{S} Сву прошлу годину совјетовали смо се о том <pb n="145" /> и совјетовали и 
позиција међу војводама и <pb n="62" /> совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и  
 се наједаред страховита вика: «Доле са совјетом! — доле са издајицама: <pb n="200" /> руско-ту 
под законом и у непрестаном договору са совјетом.{S} Овим установљенијем укратиће се, чини ми с 
етанима и судовима, судови вод државним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb n="143" / 
и и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен, но једино од попечитеља унутарњег и  
! — давајући ви извршујућу власт у руке совјету, остављате себи кнежевско преимућство противити 
ре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учинити за 
асхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим  
е дужег саветовања пошаље кабинет руски совјету српском заповест: „Ако Милош остане при намери  
остачењем.</p> <p>Ови одговори донешени совјету доведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да  
 Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српс 
шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени љу 
артаје руско-турске која већином седи у совјету?“ —</p> <p>«Господару! — давајући ви извршујућу 
елације није могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза 
 Милошев рад, само неки незадовољници у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи р 
еће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт у совјету <pb n="202" /> седише употребе ово на корист ње 
обила је она већину присталица својих у совјету.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачени  
не самовољно промјенити, без договора и согласија свију нас и свега народа.</p> <pb n="142" />  
т завладали били, нови паша од Београда Солиман изда заповест, којом наређиваше: „да ниједна же 
н оставку на кнежевском достојанству из сопствене побуде дао и да од послушности њихове, зависи 
амо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим интересима, као и да утврдим вашу власт, кој 
pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано старао се он само, да у к 
о тако несносно, да је морало пасти под сопственом својом претераношћу.{S} Јаук очајнички дигне 
ина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опустошавале су и пљачкале сва места 
на слобода свију грађана проглашена је, сопственост њихова неприкосновена <pb n="174" /> је и с 
је је она више пута потстицала на своју сопствену опасност, да поврати Милоша јединог јоште, ко 
ивични закона, кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати, да по 
ити је тако снажна, да ноже препородити спавајући народ, који од столећа у ропству турском стој 
у.{S} Честити српски војници тог вечера спаваху под заузетим турским шаторима.</p> </div> <pb n 
 Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је то на своју корист употребио, секао их  
 сретство, које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори уста 
соносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила је она већину п 
ита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Иди 
их тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, да осветничко оружје дотле  
 потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако за 
ужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу к 
на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благословени! проговори мати падај 
 запете држала, предупреди ову високу и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачби 
но, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују за њега  
онима, који су му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка п 
Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Срб 
чекује да се руски конзул на крају оних списа подписује, које је он спремао, да народ свој поди 
отребили да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше  
"SRP18791_C19"> <head>XIX.</head> <head>Сплетка страних сила.</head> <p>Околне силе нису биле п 
олу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу њину из 
боком проницавошћу у траг улазила свима сплеткама и намерама непријатељским, и као што се мисли 
 и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама изображења и потребама реда.</p> <p>Као врхов 
совјета оног раздорног, који је страним сплеткама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у ру 
оју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је сплеткарењем својих великаша, а не зато што је народу с 
S} Устав Србије...{S}168</p> <p>XIX.{S} Сплетке страних сила...{S}175</p> <p>XX.{S} Простак и д 
иповеда, откривала <pb n="220" /> им је сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства свог 
 <p>Непрестано настојавајући да осујети сплетке, које су подривале сенку власти владаоцу остављ 
а отачаства меша, јер је скроз провидио сплетке, које отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напр 
ски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле 
показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплетке међутим нису престајале, оне су све више подрив 
нас узела; она мора сачувати онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу, који је н 
е осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независности српске и дубоке осећаје ср 
вој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо речи једног Француског научењака, који је кро 
S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </div> <pb n="168" /> <div type= 
 Мијајла, који је увек живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.< 
/p> <p>Пре свега морамо овде ону љутину споменути, којом је и сам руски министар ускипио био, к 
ке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и чује где слуга његов упућује тужећег се да  
ад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} 
ло, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </div> <pb n="225" /> <div type="chapter 
вим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом победил 
ом свету разнела.{S} Његово јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, његова нечувена ос 
ишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која су склони били за сваки  
Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су М 
руги у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод уста 
у глави тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње канцеларијске, но ипак је оставио намеште 
ио је задахнут величином свог позива, и способан за довршење народног дела.{S} Он је оног време 
ајао за тим бити; да сви грађани његови способни постану дела, која ће једном њихово политичко  
а управљале су биле војводе, јер других способнијих људи за та места с почетка није било; но Ми 
поче замерати што га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} Русија је врл 
усни законодавац, човек у ком су се све способности великог владара слиле ни писати није знао.< 
а, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, но напоследку остане без уважењ 
ваца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим се 
 <pb n="115" /> била.{S} Милош је одмах спочетка владе своје потпомагао овај први извор благост 
аву пожње, за превелике намере; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је споме 
а изврши: да Милоша склони на покорност спрам Русије, да народу веће право уступи, које му по у 
виђало је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промету трговачком, доцниј 
урци су освојили сва изгубљена места, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обуз 
 крају оних списа подписује, које је он спремао, да народ свој подигне на један степен висине с 
то је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао  
“ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знати који нису овде,  
 за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога господара од обале отисну.< 
дства.{S} Кад <pb n="206" /> је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног д 
оје му је налагало великодушно поверење спроћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благ 
ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим  
огледе на своју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бела као снег брада покривала му 
 и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христос господ војује с вами, в 
љку, који је растовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца господара од Србије  
нуте тевтере прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак од т 
цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође 
ећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S} 1839. на кн 
и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изображеним народима, онда ћемо вид 
е на поискавање страних сила прерађен — сравнио са пројектом, ког је Милош народној скупштини г 
а српског устанка; попалити и са земљом сравнити куће, поватати младе девојке за своје хареме,  
ме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жестока и голема насиљ 
о преобучен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унап 
сто нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остало!“ —< 
рку,» како је овога клетва очина до тог срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њима с 
ње независности српске и дубоке осећаје срамног робства, ког сада подносе.{S} У последње доба,  
у веру погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства окаљано било!“</p> <p>Алија зајиста од 
ека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим г 
pb n="68" /> српски, као период невоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и пра 
свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешена!»</p> <p> 
ра морао одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале су с 
 са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међ 
очима мање значити, него јавна саучешћа Срба према браћи својој, која под турским јармом пиште» 
о поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наставити своје војевање, а да 
буњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора 
и се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним биткама добро застрашена била, и која  
ојој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним војводом  
 остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени били 
који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да је у  
2</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе врховни вођ Срба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кара-Ђорђе и Милош...{S}59 
ом или ванредним пожртвовањем од стране Срба.</p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је једном Мил 
мира, није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Ср 
.</p> <p>Турци видећи овако малени број Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих војник 
 <p>И заиста! — Турци видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- и несањају 
гов Милан...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба под Кара-Ђорђем...{S}42</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе  
или су једни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали 
791_C6"> <head>VI.</head> <head>Устанак Срба под Кара-Ђорђем.</head> <p>Устанак народа српског, 
слити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом бр 
да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у п 
једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг 
 реда.</p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре 
 Ужици, постаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храбрости своје особито одликова 
упи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све основе, које су га побуд 
кавијег и највештијег војводу побуњених Срба. </p> <p>Небројене жртве и толики бојеви у којима  
де Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са неописаном срећом, вешто у 
поред свију непријатељских покушаја, да Србе раздвојењем ослабе, у сред 19. века — може песник  
ом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничарске 
едина држава хришћанска и једне речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише у притј 
сија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <pb n="17 
говор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром 
заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n="104 
а у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене 
 турска војска халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним шта 
ре подупирала <pb n="177" /> испод руке Србе и остале хришћане, који подјармљени исламом стењу, 
карактерише ове просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи  
тољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно викати:</p> <p>„Куда сте пот 
о насиље и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци нек 
ако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, уби 
 намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буд 
на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци прот 
ика, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" />  
"105" /> <p>Усљед једне битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци се смету, о 
ри хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбијене турске вој 
анак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио  
 у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на супро 
од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, ко 
између мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година јунач 
лати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал 
Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом 
но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје м 
 у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини  
— поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе поби 
 показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, затаје од 
четку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>П 
турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војн 
 турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени великим губитком, немогоше гонити их, ве 
 трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме ре 
на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.< 
и ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему турску војску, с 
годарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Турском, д 
Кроз пуних четрдесет година заливали су Срби драгоценом крвљу својом земљу отачаства свога, сам 
>XV.</head> <head>Пастир Краљ</head> <p>Срби су једва један пут већ постали сами своји господар 
бити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и гологлава изведу пред М 
ходство кнез Долгоруки њега обавешћује, Србија зајиста велике обвезе према Русији имала; а што  
ем том оклевању праведне српске ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и верно испуњава 
во су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је топрв од године дана државом, а при о 
.....{S} Русија је врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити, — н 
и, — но није хтела никако допустити, да Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мислећ 
ог кнеза од Србије, под тим условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300,000 турских пијастр 
других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се са две знамените  
оке порте — правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистателном портом з 
а су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На л 
 она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до очите своје материјалне про 
чном пристојношћу захтјеве, које јој је Србија предложила: да призна независност њезину под пол 
наручено било да доказују користи, које Србија од уплива руског имати може.</p> <p>Неки опет бо 
 својој војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништа друго бити могл 
ановљавају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n="139" /> него којим су  
го којим су све остале ишле, не може ни Србија установити се за годину дана и постати државом,  
ингтон истока.</head> <p>Једва једанпут Србија после толико година остави оружје.</p> <p>Ако ус 
жне припознале.»</p> <pb n="165" /> <p>«Србија је много слабија» — рекне Милош: «него да би ико 
ћ покрет, гордељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме простачком оделу, чињаше се да својом 
, који је са укоченим очима гледао овог србијанског простака, и видио се да је до крајности изн 
зника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на оружје, несретна њ 
јла, она жена ваљана, пред храбри своји Србијанци, видила је где два њезина коња под њом убијен 
му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у р 
 речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, који су били право и неправо гоње 
војском, носећи турски барјак. —</p> <p>Србијанци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико 
ђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије.</p> <pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад се по на 
се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Це 
вих установа.{S} Целокупна организација Србије, после савршеног мира, била је организација оруж 
 а нарочито пак покровитељствујућа сила Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног уз 
им је духом задахнута била сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу с 
 и црну капу.{S} Као врховног господара Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим пр 
 повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву о 
 Махмуд...{S}150</p> <p>XVIII.{S} Устав Србије...{S}168</p> <p>XIX.{S} Сплетке страних сила...{ 
1_C18"> <head>XVIII.</head> <head>Устав Србије.</head> <p>После овог изјаснења и званичног пита 
илошевог Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје с 
> <p>Кнез Долгоруки видећи, да кнеза од Србије ничим застрашити није могао, да га приволе дошап 
ead> <p>Пљен народног престола кнеза од Србије Милоша — довршен је.{S} Питомац императорског ка 
ивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, висок, 
1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, народној скупштини на потврђење поднео 
Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим условом, да Србија порти годишњи данак  
овјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу с 
дном рекао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико просторије, да би у себе при 
тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт предао 
о се мислило задобити јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Овом претера 
ика овамо послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште да  
а и уважавања.</p> <p>Путовање кнеза од Србије, жуборило је непрестано по сви мести, кроз која  
полугосподарства свога принуди кнеза од Србије: «да промене своја најновија уређења, која садрж 
ом Ура!!! — означавају долазак кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно одело у  
 признат само за војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суграђ 
се до самог смерног дворца господара од Србије и овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе  
ва признат био за врховног господара од Србије, Милош је наумио да неке поправке <pb n="111" /> 
једним словом праву намеру господара од Србије, само да отклони савршену покорност своју према  
о сходно свог високог положаја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, погледе свију главн 
да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди сва постојећа званија, а међу тим кад у 
head>XIV.</head> <head>Насљедни кнез од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Милош постао идолом 
тити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ је 
ad>Милош</head> <p>Кнез Милош, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцер 
 који је сад постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерадосно поздр 
 <p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се не б 
ног јутра попела на књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини влада 
т од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је употребити јошт једино сретство, које м 
њежевине своје, сећао се је господар од Србије; оних пријатних утисака, и оног меланхоличког и  
 У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се, да умни развитат свога народа унапред 
ана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђен на месту високом које заузима, и  
ло, лично изразити славе-пуном кнезу од Србије своја висока осећања, којима је он према њему пр 
је је истог вечера сретном господару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтив 
, посланик је руски поднео господару од Србије: «уверење високог уважења и благонаклоности од с 
ј акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не потпис 
везде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се врата од колебе, н 
 Идите сад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте са поверењем проти полумесецу и знајте 
да напоље на гомилу војника, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у р 
сије, вашем пријатељу и закрилнику целе Србије, кад би само учинили једну услугу, која би њему  
ар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може б 
зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом самим; св 
равке <pb n="111" /> за друштвено стање Србије заведе; но принуђен непрестанце под оружјем нала 
p>Пре свега морало је материјално стање Србије у језгри својој војено уређено бити; јер ком се  
"3" /> <head>Пастир краљ или Ослобођење Србије.</head> <head>Историјска приповетка.</head> <div 
АСТИР КРАЉ</p> <p>или</p> <p>ОСЛОБОЂЕЊЕ СРБИЈЕ.</p> <p>Историјска приповетка.</p> <p>Написао К. 
ије могла преживити покор тај, понижење Србије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год буде род 
отресао своју тиху пустињу, сенке старе Србије, негда слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је м 
ави на изгубљену слободу своју.{S} Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења свој 
а...{S}110</p> <p>XIV.{S} Наследни кнез Србије...{S}121</p> <p>XV.{S} Пастир краљ...{S}128</p>  
онађе начина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</ 
ла и под предвођењем Милошевим Турке из Србије изтерала и слободу своју опет повратила.{S} Ма д 
 већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у 
ас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства српског за првих  
 које су унутарње <pb n="222" /> ствари Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 го 
ност управе њезине осигура, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, ни 
оњењем пуног достојанства даде поглавар Србије изванредном посланику познати, да је аудијенција 
 Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни  
илама, које су признале полунезависиост Србије.»-—</p> <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и  
у ком је порта признала полунезависност Србије.</p> <p>На глас ове радосне вести, народ занешен 
21" /> она излаже очитој пропасти судбу Србије.»</p> <p>Љубица дубоко ожалошћена речима овим ба 
нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србије, све једнако у замену својих добрих услуга.</p>  
мениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година назад повратимо н 
која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно и искрено; она је  
елике услуге, које је Русија 1833. год. Србији у делу српске независности учинила; подсећао је  
81" /> услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да храбри и  
купља од својих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира просј 
ем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} После дуг 
 Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу независност, ипак су им  
 је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији приписују успаљују највеће незадовољство у народ 
штело.— Сљедећи догађај познат је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Србијом опе 
<p>Весеље и слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт наређивала,  
ама штампати и поделити народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за 
ена може бити, био једини човек у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у страном  
е умешности је стало и требало уставној Србији, док је приволела порту, да изда једном већ наре 
ед 19. века — може песник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и Омира.</p> <p 
рника, које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе  
 он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређе 
е гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже  
докле год Турска сва укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама д 
рзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран био.{ 
н свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине околне силе може бити жали 
илошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и мислити знаваху.{S} У писму  
но уверен био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз 
" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу вели 
раживања њезина прибравши, створи она у Србији једну странку, која је Русији слепо одана била,  
ле год буде родољубивих поштених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спом 
дјејаније правитељства представничког у Србији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући  
ва; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом 
ица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату јед 
је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће пос 
 начином и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>Српска аристокрација, која је ве 
аздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> <p> 
жалосној драми српској, која је после у Србији одигравана:</p> <p>Почасно обновлење совјета бил 
о.{S} Материјално стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјално  
е.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србији уводите“ — настави султан — „лишавајући себе вла 
 <p>Таково је управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорско 
о место за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова војска српска није би 
> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се п 
ет повратила своје старо господарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и  
p>Ако испитамо уређење правитељствено у Србији, које је уведено на основи по све слободомишљено 
 ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отворена...{S} Раздор пониче на 
ато власт турска, која је <pb n="39" /> Србијом владала, није их од насиља ових бранити хтела,  
 ви желите <pb n="186" /> да место мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он 
м тако и у војничким стварима над целом Србијом преда.</p> </div> <pb n="49" /> <div type="chap 
ји.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Србијом опет завладали били, нови паша од Београда Соли 
акидашњег разговора.{S} За <pb n="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопису једва са мало 
потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био  
"196" /> сваке сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, а Турска налазила је опет инте 
ији и њеном посланику, који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да нар 
ну.</p> <p>Године 1812. и 1813. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци 
 писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него в 
а и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n="64" /> <p>Сад султан одважно пође да 
ховити глас: «на оружје!» — потресао је Србију од једног краја до другога.{S} На уговорени дан, 
дног Француског научењака, који је кроз Србију пропутовао и својим земљацима књегињу Љубицу опи 
овек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n="131" /> ј 
.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати с 
а под своју власт <pb n="223" /> покори Србију, каво би под гвозденим прутом друге српске народ 
p>Сад султан одважно пође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада војника 
 Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тач 
кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунезави 
>Неки тајанствени дух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне р 
 сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, који <pb n="179" /> ће дипломатским срет 
</p> <p>Императорски посланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша  
еверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле да 
ледали, морало једним кораком ступити у Србију заробљену, и први пут од господарства турског от 
</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређе, него што реч поведемо о Милош 
оврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну у народ 
оје су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, 
е је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент руски 
аја и крвавих призора, који су несретну Србију скроз и скроз десетковали, без да су њено постој 
и сва изгубљена места, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију во 
ћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да позо 
рци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се  
т Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој зага 
ољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому своме,  
ење власти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији приписују ус 
 на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се 
</p> <p>Но пређе, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова устанка, пређе, н 
 тако грозно и ужасно светили несретним Србима, као сада.</p> <p>Године 1813, 1814, 1815, обиље 
регу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но колико бриге труда и стрпељиве умеш 
урну помамно на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуца 
 устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким <pb n="37" /> даном расла, ипак је с друг 
, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем  
а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите  
 би и најимућнији тако и најсиромашнији Србин био задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима  
ст сваког Србина слободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, 
народна права, или права, која ће сваки Србин уживати, пространо и онако описана и разграната,  
ога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону. 
 и непрестајте борити се докле последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтре 
пливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једно 
могла.</p> <p>Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које 
њиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама м 
 села.{S} На лицу сваког <pb n="136" /> Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан  
м Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на п 
 у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат д 
и власти наши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се свима.{S} Из њег 
у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин господар од свог им 
ије веровати могао, да између Турчина и Србина срдачна наклоност постојати може, задовољи се с  
41" /> <p>1.{S} Сачинити и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права и дужности кња 
тојала избројена права и дужности књаза Србскога, права и дужности власти наши и права и дужнос 
овати могао, да између Турчина и Србина срдачна наклоност постојати може, задовољи се с тим, шт 
толике за сваког невоље, <pb n="103" /> срдачно војници приме.{S} Са свију страна као из једног 
ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb 
 га, сузама обливао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја. 
н посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други 
све страховите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у  
ру код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Т 
човече! ти си недостојан са твог гадног среброљубља да носиш име христово на себи, сад ћеш иски 
плата износи годишње:{S} 200.000 фор. у сребру.</p> <p>9.{S} Архијепископска плата је 6000 Ф.—а 
Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме зароб 
покушаја, да Србе раздвојењем ослабе, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Србији верне  
едити, где ће се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који ј 
иште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта сине појетички образ Љубице 
обља свога, законитост је турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођ 
} Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њега био, 
 сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме, кој 
и не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који су одани били проту 
летака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљ 
Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора појавише.{S} Но  
сно оружије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха гла 
е.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећег 
сија није се као покровитељка ставила у средину између мучитеља и жртава; требало је да Срби са 
сти и добре воље, а често стављало се у средину као посредоватељ међу људе, који да су сами себ 
, који обучен у дивотно народно одело у средину <pb n="137" /> народа са женом и децом долази,  
у га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраста човек, држање му је војничко, опхођење  
дили смо се досад, неби л изнашли какво средство, коим би се све потребе народне могле најлакши 
м њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, којим би могли из 
г <pb n="136" /> Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато так 
еснећем победитељу.{S} С њима сам делио сретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу слободу, с њим 
а себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се, да умни развитат с 
ви. —</p> <p>Такав се појавио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђеним очима турске свети 
емају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао се је господар од С 
у водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са п 
тили својих угњетача. <pb n="218" /> Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути 
и верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прог 
исокомерно питање, које је истог вечера сретном господару од Србије до ува дошло одговорио је М 
чбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати престол ономе, кога народ 
е морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје инте 
ље, који <pb n="179" /> ће дипломатским сретствима принудити овог простака српског, да се Русиј 
ма по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин како да прикрије своје богатство, <pb  
повући натраг са мојом породицом; то је сретство за измирити све“ — придода он са подсмевајућим 
а то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{S} Код народног све 
еже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, којим би могли изказати то признање ваше, кој 
У тешком робовању турском, она је свако сретство, које јој је давало прилику да господари над с 
 Србије морао је употребити јошт једино сретство, које му је заостало било, да спасе себе и зем 
м поклонити се; намери другим начином и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>Срп 
ше установе нису постале другчије, доли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите с 
овољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим п 
 на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе на 
вадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт од 1800. 
ао овај први извор благостања људског и среће државне, пошто је земљеделце ослободио од множине 
зкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично народно <pb n="50 
лазе, отачаство је бесмртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пре 
Људи пролазе, отачаство је бесмртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бој 
Србадије.</p> <p>Красно и са неописаном срећом, вешто удешеним плановима, отпоче он свету борбу 
т тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p> </div> <p 
ти своје интересе и морадне исправке за срећу материјалну; треба да народ позва своје дужности, 
; правитељство наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља  
је једини владалац српски, који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акт 
и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотове делити, то би њему врл 
S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце 
туд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да навуче.{S} О 
споштини својој, оне су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле име 
е један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сирота девој 
ивити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди младић развлаче 
иву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле савесно између  
и најтврђи <pb n="28" /> савез — остало сродство пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињ 
ој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{S} Места, где су се род 
и сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери српске отачбине!“—</p> <p>После 
 растове Шумадије, пробијајући љуто сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим времено 
 n="83" /> <p>Пређе него што се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они оно, што је ос 
рбији почео колебати.</p> <p>Ова војска српска није била више као проста ајдучка чета, од које  
ништа тако и некарактерише народ и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху под заста 
ест, којом наређиваше: „да ниједна жена српска, без разлике стања и старости, несме носити више 
литичкој борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, која је у свим гранама правитељст 
упка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која 
ао велика основа за своју политику, јер српска крв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла  
ише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p> <pb n="1 
олазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављају куће своје и беже 
а уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>Српска аристокрација, која је већ била камен потстицања 
 1815. год.</head> <p>Кара-Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} Аустрија под свој 
вање задало било.</p> <p>Столица управе српске била је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у год 
ију, каво би под гвозденим прутом друге српске народе придржавати могла.</p> <p>Ни један честит 
дножје частољубивим.</p> <p>Све војводе српске, које се користише добивеним биткама и обогатише 
 је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што их је од преких промена бранио.< 
{S} Док су Турци заробљенике и рањенике српске немилице давили и убијали, а одустајали би тек о 
и блага душа, но морала је као и остале српске жене сносити љутину и халовитост мужа свог.{S} М 
е.{S} Но при свем том оклевању праведне српске ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и 
ге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске при овој народној борби осветлаше образ и себи и 
атске далеко разгранао, мудре старешине српске, примиле су и освештале ову моралну снагу слабиј 
 и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроб 
е он отачбини својој првим даном побуне српске учинио, изодавна су му место већ обележиле.{S} К 
неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевљеном магнов 
е у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Ру 
..{S} Аустрија под својим надзором држи српске војводе, који су небројено пута водили браћу сво 
че, да су праве Српкиње, достојне кћери српске отачбине!“—</p> <p>После ових речи изађе из олта 
ег кнеза српског.{S} Но угњетење власти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, 
ко исто знао је праве услове народности српске поњати.</p> <p>Пре свега морало је материјално с 
це раздире спомен негдашње независности српске и дубоке осећаје срамног робства, ког сада подно 
е он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пред његовим ногама иштући благо 
које је Русија 1833. год. Србији у делу српске независности учинила; подсећао је Милоша на живе 
љедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде дано 
овесници за јуначки народ <pb n="68" /> српски, као период невоља, срамоте и нечувеног мучења.{ 
је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредељен био, да буде мост за слу 
јој ништа већ неостаје желити.{S} Народ српски има више народни својствености, ове му треба нај 
тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је био несретна жртва ових силеџија, кога  
 — рече посланик — „достављено да народ српски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n 
чанственији и најрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију  
{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и  
ти на народ.</p> <p>Потребе, које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Султану,< 
то коме не припада, како би дакле народ српски оно злоупотребити могао, што он сам по сили прав 
ераном тиранијом турском нагоњени народ српски — скочио је на све стране на оружје против своји 
 ропство турско, под којим је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај био је за слободни дух  
ead>Кара-Ђорђе и Милош.</head> <p>Народ српски преотео је од Турака неки део своје земље и у на 
 свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски није довољно зрео за оне установе, које се тамо  
лободе?“ —</p> <pb n="160" /> <p>„Народ српски не ужива другу слободу осим ону, коју је сам зад 
е оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политичар и искусни законодавац, чо 
II.</head> <head>Кара-Ђорђе врховни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је чудновато расматрање ј 
ошеву реч, као што смо видици, народ је српски противу Турака листом устао.</p> <p>Рат се започ 
задовољству приватна живота, а народ је српски <pb n="226" /> после 27. година на својој свето— 
на оружје, време је!» —</p> <p>Народ је српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S} Још 
јаснити и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово  
вде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављивали су се ови исти призори.{S} 
тпочну се и званични преговори; но кнез српски дуго је размишљавао о предлозима онима који су м 
превод као правилан примио, и тако сами српски великаши отворише широм врата, да се Турска и Ру 
а измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л изнашли какво средс 
</p> <pb n="104" /> <p>Кад би разјарени српски војници на бојном пољу после победе сваку штедњу 
<pb n="192" /> и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Ми 
ког имати може.</p> <p>Неки опет бољари српски, повукли су канал од црног мора до срца Србије,  
ртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити српски војници тог вечера спаваху под заузетим турским  
својим рукама, коју су доцније великаши српски од њега преотели — али великаши српски Милана и  
 српски од њега преотели — али великаши српски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је 
ју.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француске револуције, ко 
 време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пре 
охвалу турског народа рећи: да је јунак српски целим путем примао, најсјајније сведочбе удивљењ 
 и сурови изражај, стари пастир и јунак српски, стане гордо пред великог господина Руса и охоло 
p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — 
Такав се појавио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђеним очима турске светине, која је в 
тупити неке разговоре, у којима простак српски <pb n="128" /> доскаче одговарањем својим ученим 
реч повторавана и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење 
књиге саставио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске именом «<title> 
ви пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевн 
месту, гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обз 
p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удивителним и 
д свију страна опколи, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем ок 
ви нападај буде одбијен, па у колико су српски редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени 
 у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни 
ни Турци, двапут јурну помамно на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је 
и, они су апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски је народ такођер на славу свију позвао се и слав 
овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-па 
е уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале супрот Турака, и на својих леђи износи 
лободом.{S} Приповедао му је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бојевима, који 
д изглед за победу неустрашивим борцима српским, који се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуни 
ислио, да врло лака посла има са једним српским простаком.{S} Сад му поче замерати што га види  
далац српски, који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акта не подлише, 
да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајду 
е и народне песме, које су славиле дела српских јунака покупити и штампати.{S} Од њих читава де 
ран од 16 година, ступао је он у редове српских бораца као прост војник и ради показаног ванред 
рече: «Тако протиче капља по капља крви српских синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бр 
 или је можда, занешен и усхићен славом српских јунака, почео само да говори у народу оним јези 
 који се Богу моле казује он: „да живот српских жена није ништа друго до вечита жртва роду и по 
заћи.</p> <p>Једина Љубица између свију српских жена, није се хтела тој заповести да покори, а  
оте, која је јошт сачувања код гдекојих српских жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Милош са глас 
ајања и скоро непоњатна неустрашивост и српско безпримерно јуначтво у биткама, подсећа нас на с 
рашена била, и која би полугосподарство српско признала, да се сами могу слободно по својим зак 
</p> <p>Ето оваки су били основи устава српског од године 1837.</p> <p>Није ли истина, да је вр 
и Србије, са духом и радом правитељства српског за првих дана владе Милошеве, који је довољан;  
{S} Од отважног и снажног држања народа српског, зависила је верност порте у извршавању примлен 
сти и обвеже се да ће саизволење народа српског придобити за промене, што јих је он са Турском  
д Кара-Ђорђем.</head> <p>Устанак народа српског, који је 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо,  
борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим сударима бех 
у, да произведе устанак и побуну народа српског.</p> <p>Нестрпељивије и невољније и од самог Ми 
њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњетење власти српске са стране, са сви 
ским сретствима принудити овог простака српског, да се Русији поклони.{S} Немогући другчије Мил 
година војевао у редовима првог устанка српског.{S} Старост је изнурила снагу његове јуначке ми 
брнути, да проучи разне промене устанка српског, који је робове поставио у ред слободних људи.< 
ством совјета изрећи, да се са престола српског уклони породица Обреновића, у корист сина Кара- 
деду оних, који су се борили у редовима српског устанка; попалити и са земљом сравнити куће, по 
ну.{S} Искључење породице Обреновића са српског престола, била би нова смеша оних јошт недоврше 
се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског предводитеља.{S} Но певерење поштена човека уск 
ме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српског предводитеља; рекне он: „дај да изложимо <pb n= 
а нечувена дела јуначтва, означе победу српског оружја.{S} Малени простор ове књиге недопушта м 
 од радости ишао је к ниском обиталишту српског господара, који је сад постао насљедним кнезом  
, које су из потаје ревновале за влашћу српског господара.{S} Оне су имале довољно узрока за то 
p>Сад знамо како је Милош постао идолом српскога народа, и зашто је народ после толико година ј 
коро неверојатних призора, који су узор српскога оружја; немогу пропустити, а да неопишем овај  
оставки Милошевој и оној жалосној драми српској, која је после у Србији одигравана:</p> <p>Поча 
8</p> <p>XXIII.{S} Последњи чин у драми Српској...{S}219</p> <p>XXIV.{S} Свршетак...{S}225</p>  
XIII.</head> <head>Последњи чин у драми српској.</head> <p>Непрестано уз престо сина свог стоје 
нуо, јест једна од најглавнијих епоха у српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало  
т.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српском бојишту догађаху пролазили су једни за другим.{ 
стручним приходима земаљским.{S} Народу српском ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд  
ојом.{S} Име његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 
наших другова, налазе у свакоме војнику српском, који за слободу отачбине војује, оца, браћу и  
 три месеца после оца свога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу совјета, свештенства  
саветовања пошаље кабинет руски совјету српском заповест: „Ако Милош остане при намери својој,  
човек, који је могао владати и обуздати српску револуцију и учинити је за турску невредимом.{S} 
 високе порте изради, да ова законитост српску призна, независност управе њезине осигура, да оп 
 те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</p> </div> </body> 
е налазио међу првим борцима за слободу српску и јуначтвом својим, попео се на степен војводе о 
>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами собом нам 
 Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његовом изкварили.</p> <p>«Отац!» 
ки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце разди 
срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуц 
 отачаству своме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жестока  
S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</p> <p>П 
е Шумадије, пробијајући љуто сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпље 
 подпаљује ватреним и одушевљеним речма срца народна, за свето подузеће и вечити бој против Тур 
а се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n=" 
га пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, к 
дстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, која је имала лицем <pb  
пски, повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цр 
одно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју  
е у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија 
 <p>Докле год буде родољубивих поштених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће  
уго преживити два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} 
нској души.{S} Јецање несретне девојке, срце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му ну 
 и притисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к м 
победим» — рекао је једном Милош — «кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпун 
бима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети још 
есрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до  
 Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа р 
ољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец 
у.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независности српске и дубо 
љеном народу куцало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жр 
ти си у стању учинити, да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —п 
а свог горког искушења, увек благородно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређ 
рбије.»-—</p> <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне С 
 имала право пребацити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} 
 ...</p> <p>Ове последње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, 
 је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S 
 од њега.... јатаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен 
а; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жесто 
на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се до 
 јој је давало прилику да господари над срцем свога мужа, употребљавала да овога на побуну и ус 
задовољника, па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак одбијајући ову навалу 
истима проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем пева своје народне песме, вије грдне народне заст 
тељем.</p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је запо 
има.</p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати! — Д 
лити о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог  
а пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пр 
противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на  
уго сљедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде 
аузима.{S} Но почем њему није приличило срчбу своју показати, то настави он даље са гласом одоб 
и један од оних главних порока, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начи 
ио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске именом «<title>Даница</titl 
 нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио наро 
е тамо као робље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према 
аше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа 
ове.{S} Русија није се као покровитељка ставила у средину између мучитеља и жртава; требало је  
 погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, они су опет заузели били своја стара мест 
ије грдне народне заставе, на којима су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког 
 од сената принуђен бити, њу под затвор ставити, што потпомажући устанак Бугара, <pb n="221" /> 
неколико хиљада својих бораца на супрот ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Тур 
ти ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу независност, нераз 
и власт турска могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Цариг 
ћег, народа створи, онда му он на углед ставља престол илити најужаснију смрт.</p> <p>Управ у о 
ји чудноватом краткоћом својом пред очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <pb n= 
одољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи сво 
њене неумерености и добре воље, а често стављало се у средину као посредоватељ међу људе, који  
 Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико година, кад одвратити г 
опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће назире од са 
ела собом само оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тиј 
 те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људски 
о оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у 
едоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући из гласа јуначке п 
биња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем, те са гласом највећег пре 
еме, а младиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе. 
вазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби својој било предало, није м 
ској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске повторити може оне зна 
њезиних непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст — она се реш 
Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, који на њој кнежески престо н 
е уметност, ступао је крепком стопом по стази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се нар 
идили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу политичног дивана навести, ваљало је самом султан 
е, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико магновења вл 
е и бреговима старе Маћедоније, која је стајала под управом Јаничара и које је предводио далеко 
дне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабријих војника — видили смо како ј 
оји је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога господар 
ти у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, к 
лица његова верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни н 
 дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> жељама нашима на путу, мисмо га м 
о, који је уз прозор један као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине 
а српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке Лазаревића који је у ово 
 <p>После победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће вој 
то невоља рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским вој 
ољавао бољарима својима никаквих личних сталних преимућства, да прелазе с имена на име и с рода 
тава, није умео отачбини својој да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. год 
едими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним јуначтвом вољно живот свој отач 
сија, која је савезу Ђорђевом жртвовала сталност свога народа, бојећи се Наполеона, направи мир 
ко бриге труда и стрпељиве умешности је стало и требало уставној Србији, док је приволела порту 
 Милоша <pb n="107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране  
оћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ 
 година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткреп 
е божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цари 
шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша с 
и изражај, стари пастир и јунак српски, стане гордо пред великог господина Руса и охоло рече му 
и; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици трибине, која је напред мал 
а, те испод сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били 
воме.“ —</p> <pb n="87" /> <p>Милош сад стане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је почива 
чи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> са највећим оду 
најући како да превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих љ 
вапут у години је Милош обилазио села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том путу пр 
пет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Милошева, а мати кнеж 
обедиоце у ослобођеном Крагујевцу, чији становници такођер беху у редовима бијуће се војске.{S} 
у, долазило је просто дете у додир и са становницима варошким, виђало је обичаје и живовање њих 
Поцерја, најпоузданије војводе ајдучке, Станоје Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазар 
их грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа зидати н 
ико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчул 
у истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена била после ослобођења њезиног 
тави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од вр 
е: „да ниједна жена српска, без разлике стања и старости, несме носити више народно своје одело 
м ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и м 
ва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла сво 
поднео, нема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опред 
ке поправке <pb n="111" /> за друштвено стање Србије заведе; но принуђен непрестанце под оружје 
ањем својим сигуран био.{S} Материјално стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже  
</p> <p>Пре свега морало је материјално стање Србије у језгри својој војено уређено бити; јер к 
 а са овим подиже се опет и материјално стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова с 
.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад 
и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао  
мам -један званичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и радо 
потребљења велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n="21" / 
ори он гласом громким, које перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и  
азује чудну одважност, коју перо није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање 
оје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остал 
ечи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нису описати изражаје лица ове благородне жене и  
 наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити, да моје слободно срце под оделом робиње  
разговору придржавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} 
а и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и метне об 
ли били, они су опет заузели били своја стара места, а житељи равница остављени сами себи, подп 
асти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје друг 
отиву нас узела; она мора сачувати онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу, кој 
 власт владатељску, за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се види 
 доба, кад је сретни господар од Србије старао се, да умни развитат свога народа унапреди, мора 
пријатељу одмах натраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Мил 
амог свог сопственог трошка, непрестано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране на 
ти, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку н 
<p>„Његова молба се испунила“ — придода старац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћ 
дешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више 
авде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно де 
орђе, жалосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину своме.</p> <p>— „От 
се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацајући свој жалостни погл 
е, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са свога седишта, те испод  
аза растварала дружевно тело истока.{S} Старе пак присталице и фанатици турски били су дубоко р 
 јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне песме, које су до овога часа само у страх 
 <p>У унутрашњости Бугарске и бреговима старе Маћедоније, која је стајала под управом Јаничара  
во држало, и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја  
је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, 
ајући та предања народња, дао је он све старе преповетке и народне песме, које су славиле дела  
есме потресао своју тиху пустињу, сенке старе Србије, негда слободне и ратоборне излазиле?{S} И 
ирити неће....{S} Идите сад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте са поверењем проти по 
носила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се врата  
а или општинским старешинама, којима је старешина био кнез.{S} Свако пак окружије имало је једн 
, нису добивале никакву плату од својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопствено 
вити и та им је под надзором општинских старешина за рад давао, не штедећи у томе <pb n="116" / 
управа предата кметовима или општинским старешинама, којима је старешина био кнез.{S} Свако пак 
решинства.{S} Свако село само себи бира старешине, који уједно и неки део пореза одмеравају и с 
и слоге братске далеко разгранао, мудре старешине српске, примиле су и освештале ову моралну сн 
 по својим законима уредити и сами себи старешине изабирати.{S} Милош није с тога допуштао, да  
} Напредовање њиово бива по реду и чину старешинства.{S} Свако село само себи бира старешине, к 
шко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски није довољно з 
<p>На овај неуглађени и сурови изражај, стари пастир и јунак српски, стане гордо пред великог г 
итељство наше, треће пак: исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао на новопридобијеним крај 
у.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да остави место рођења свога, об 
.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари Петроније певајући по обичају своме уз гусле једн 
{S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног брани 
млом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачуват 
з библије и Омира.</p> <pb n="29" /> <p>Старији син Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова  
 потавнило, крв потоком тече, прорицања старих људи испуњавају се. — </p> <pb n="44" /> <p>На п 
осио, земље, где почивају кости његових старих родитеља и миле дружине — седамдесетогодишњи роб 
и даље остане, као што је и код њихових старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове о 
рње <pb n="5" /> неодвисности од својих старих господара, и напослетку уређење уставно, које се 
ахмуд прими и узакони ослобођење својих старих робова.</p> <p>Кад су о свему договори учињени,  
 нити има правитељство наше, нит икакав старјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико други прав 
а....{S} Турска је опет повратила своје старо господарство у Србији, а без да је и једна једина 
" /> — рекне он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоноса 
бројати неможеш; <pb n="134" /> младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради 
о скупе слободе — сузе облише му његово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете моје!“ 
воје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и 
Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, к 
 да прима, придржавајући се свагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као 
милих господара.{S} Оптужени бегао је у стародревне шуме, где је налазио своју потпуну слободу, 
лагало великодушно поверење спроћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправ 
зирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, да се у буду 
ао у редовима првог устанка српског.{S} Старост је изнурила снагу његове јуначке мишице, но кад 
иједна жена српска, без разлике стања и старости, несме носити више народно своје одело, већ да 
и својој навео, да рад своје слабости и старости, предаје кнежевско достојанство своме сину Мил 
бе, неколико људи изведу једног очајног старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто пр 
има, они су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима  
{S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жен 
шла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су били своје куће, и нас 
ме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра  
шао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S}  
нак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код бра 
ијајући љуто сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпљења свакоме злу н 
е црте лица, пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савр 
овити поглед, стрепећ покрет, гордељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме простачком оделу, 
 колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на глави ш 
емо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта сине појет 
и људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> <p>Величанствена је и дивн 
етна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидати пре, не 
 јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb n="80" / 
 Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог времена, које мислим да није дале 
то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећ 
ушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао 
евидна, које су унутарње <pb n="222" /> ствари Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се  
ст мача одклонили, а умерени закони ред ствари успоставили.</p> <p>Милош, који је делом за воје 
еним судијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, суд је би 
м кабинету султановом могле су се многе ствари објаснити и на корист решити; те стога се српски 
На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу праведне  
о при свем том оклевању праведне српске ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и верно  
и. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога имп 
Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу п 
после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са остал 
ђује на расматрање, као сматрање људи и ствари ове земље, после толиког робовања, и кад те људе 
авим начином живота, са природом људи и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а при том разборит  
ога или онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба њ 
ж да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Мил 
 водили браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточници светога савеза....{S} Турск 
 братске скупштине, где ће се ток свију ствари отачаствених, свима без разлике предложити.</p>  
ора.{S} Милош по одличном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов положај тек з 
ге европске земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрен 
а, како у грађанским тако и у војничким стварима над целом Србијом преда.</p> </div> <pb n="49" 
орности или да види преговоре о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у канцеларију 
стољубива потраживања њезина прибравши, створи она у Србији једну странку, која је Русији слепо 
г, у невољи и неправди пиштећег, народа створи, онда му он на углед ставља престол илити најужа 
упити и штампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну деца 
ју, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја 
 — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, да извидите невоље и 
p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, 
 почне громогласно викати:</p> <p>„Куда сте потегли несретни синови, гди вам је град да се у ње 
 од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„И 
с може опет поставити на оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени господар онај: ком и 
pb n="162" /> <p>„Слово престолно, које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили»  
 одговорим вашем величанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изгов 
м извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена  
 са гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији 
дноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа имати д 
штамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно пост 
Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо јавној б 
које је он првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb n="48" /> услуге које је он отачбин 
 непријатељских војвода многе пријатеље стекло.{S} Док су Турци заробљенике и рањенике српске н 
о турско, под којим је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин 
е година под турским ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало наново у 
тале хришћане, који подјармљени исламом стењу, да само прилику добије, истакнути се за њихову з 
 српску и јуначтвом својим, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга поко 
спремао, да народ свој подигне на један степен висине са осталим народима европским.{S} Он као  
аднило, оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напус 
је овом приликом показао, да у највишем степену власт има над самим собом, у једном магновењу с 
е ни могао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу независност, неразумним противлењем.</ 
сија сад нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавну слободу народа.{S} Она га оптужује тајно 
pb n="214" /> <p>Кад је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступал 
он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па ка 
{S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах з 
 стране међу самим Турцима тињала једна стихија дивље необузданости; та је била необузданост —  
 постоје имају у себи много демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узне 
дпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици трибине, која је на 
иле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто невоља рану војницима; друге су опет стале уз мужев 
 са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи својој, к 
ти те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек једанпут да докажу да немају  
 може трпити над собом тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом. 
о нико други, доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах народну скупштину сазвати и поднесе 
о било је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <pb n="115" /> била.{S} Милош је 
ствари објаснити и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ов 
грађанске одношаје јавног права свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у 
сане и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна 
ачинити и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права и дужности књаза Србскога, прав 
и у рукама својима заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особитом  
под неограниченом влашћу својих војвода стојали.{S} Они су имали под собом једно или више окруж 
S} Неки људи, који су материјално добро стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи 
ве снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно удеше 
да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо. 
ајбоље, и као ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под кметовима, капетанима и судовима, судови во 
полете унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стражу на улазцима.{S 
ва и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу птице 
врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање стран 
јне завере, које су народ близу планина стојећи за устанак удешавале; — оваке непрестане прилик 
head> <p>Непрестано уз престо сина свог стојећи одушевљена Љубица, која је дубоком проницавошћу 
трибине, која је напред мало изтурена и стојећи гологлав овако народу поче говорити: -</p> </di 
ајвећим одушевљењем благослови пред њим стојећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуци 
арод, који од столећа у ропству турском стоји, овом пространом и дубоком гробу, који гута све д 
леда у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела кос 
у били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану нос 
 колеби; жене су лан преле около једног стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и 
же препородити спавајући народ, који од столећа у ропству турском стоји, овом пространом и дубо 
за једног најчудноватијег човека у овом столећу.</p> <p>Овим цифрастим говором Милош је био јак 
устане.{S} Паша београдски, где је била столица управе Турске, добије од султана налог, да стра 
вац за 16. новембра 1835. где је била и столица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији имад 
е последње ратовање задало било.</p> <p>Столица управе српске била је у Крагујевцу определита.{ 
} Како на одређено место дође, седне на столицу, око њега разни државници, који су за њим дошли 
коло Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> пр 
»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди је обично  
у дошао беше, покретао је од неког доба стољетне растове Шумадије, пробијајући љуто сва српска  
ањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне промене устанка  
лу и дражесну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb n="55" /> удаљена била.{S} У тој гоми 
горда Љубица <pb n="224" /> упути своје стопе на границу аустријску, без да је у Београд улазил 
ђенерали њезини предводили, те стопу за стопом отимајући прогањао их је из своје миле отачбине. 
их дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb n="169" /> он попусти и обвеже се да 
и потпомаже уметност, ступао је крепком стопом по стази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео 
славнији ђенерали њезини предводили, те стопу за стопом отимајући прогањао их је из своје миле  
После дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb n="169" /> он попусти и обв 
{S} Све државе на свјету потребовале су стотине година, докле су се овако установиле, као што ј 
ка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стража по границама, које ће нас чувати, да нас ко не н 
орашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки мердевина, које су им 
</p> <p>Редом обилазећи све понамештане страже, дође и до једне разваљене куће, којој су топови 
зговоре о миру сврши, Алија до последње страже турске допрати, где растајући се шњиме рече му:  
ров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, војводе и војници потраже у лакоме  
мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стражу на улазцима.{S} Месец просијава кроз облаке и ос 
" /> срдачно војници приме.{S} Са свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови ч 
соки чиновници, опколили су га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраста човек, држање 
диоци натраг повратити.{S} Сад са свију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте биле одуш 
о православној Русији, њему се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију му дају, 
не бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео  
е народ, што је из унутарности од свију страна дошао, да буде учасник братске скупштине, где ће 
сана је то дивота видити, како од свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да 
.{S} Частољубиве мисли њега су од свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12 година поверавао  
S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор српски, застане ту Цики 
а радовала састанку њезином.{S} Са свих страна врвили су добровољни радини, који су долазили, д 
ети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n="96" /> 
 У високим званијама у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је наручено  
е ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилане.</p> <p>Трошкови н 
вера ова, која је кроз толико година са стране потпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, д 
рпског.{S} Но угњетење власти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они  
д — „било је предметом љуте критике, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо 
лаговолење — којег је он предметом — од стране његовог величанства императора свију Руса — прим 
чено: „послати кнезу шест совјетника од стране умерене, који ће код њега израдити нека дозволењ 
ње високог уважења и благонаклоности од стране његовог величанства императора свију Руса». —</p 
јуначтвом или ванредним пожртвовањем од стране Срба.</p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је јед 
 се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку доб 
а све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изги 
ем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало за 
Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени били и кад су их 
агоњени народ српски — скочио је на све стране на оружје против својих угњетача.{S} Општи устан 
а, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробу 
тно отворена...{S} Раздор пониче на све стране.{S} Опозиција је задобила нове <pb n="63" /> пот 
ме је!» —</p> <p>Народ је српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није побу 
з да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намис 
своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку  
и њихова господара.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа ди 
 n="37" /> даном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна стихија дивље не 
а-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и највештијег војво 
 српске ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала своје обвезе, и све ш 
и за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учи 
Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви они  
ен на престо попео, са образом могла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело 
о тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да посл 
млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала их где један за другим смртно рањени па 
чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата била су 
а, и то совјета оног раздорног, који је страним сплеткама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја сам и 
1_C19"> <head>XIX.</head> <head>Сплетка страних сила.</head> <p>Околне силе нису биле позване д 
који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архиј 
 Србије...{S}168</p> <p>XIX.{S} Сплетке страних сила...{S}175</p> <p>XX.{S} Простак и дипломата 
вај устав такав, какав је на поискавање страних сила прерађен — сравнио са пројектом, ког је Ми 
 наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за руком, да нам из среди 
 преговора и није остало између обе ове странке равнодушно.{S} Једну странку је гањало да иште  
ђу обе ове странке равнодушно.{S} Једну странку је гањало да иште и захтева много; на другу опе 
на прибравши, створи она у Србији једну странку, која је Русији слепо одана била, јер кнез Мило 
ега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери родитеља свога, једино добро које  
 који је њоме владати и важност земљи у страном свету задобити и њу на корист народа упутити зн 
љ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило није. 
шо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети! 
о дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је народ оставио пушку, а 
ана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако види; јер она  
а, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је 
е.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували су непогоду, која беше поводом тако 
ко раде, већ што су често занешени били страсним жељама својима, и оно су радили што радити нис 
есуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га  
ају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља  
е, а редовима непријатељским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом 
од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p>У у 
ложај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг тргнули и олад 
х обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, 
ају; жене <pb n="71" /> пребледиле и од страха онемиле, читају у себи молитве, које се недаду о 
пред народом показа подиже се наједаред страховита вика: «Доле са совјетом! — доле са издајицам 
петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но страховита изнуђења и грозна мучења несретног народа, и 
ин к правици и човечанству, доносио све страховите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитост и освета,  
кад није морао више своју војску супрот страховите и силне Русије обраћати, обрати сад ову супр 
си окружавале, његово угрожателно чело, страховити поглед, стрепећ покрет, гордељиви стас; Ђорђ 
је могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Страховити глас: «на оружје!» — потресао је Србију од ј 
ећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које  
м начину потпуно удешене биле, борци су страховити и непобедими, и то не по броју људства, већ  
ци се поново осилише и оснажише.</p> <p>Страховити догађаји, који би и најјачи престо на земљи  
ао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страховито превари.{S} Човек, који знаде за све невоље, 
 беше са цртама јако означеним, погледа страховитог и високог чела, које га је издавало као да  
<p>Научени људи говоре, да је глас оног страховитог виора, који се у Француској подигао био, од 
 где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта сине појетички образ Љубице — же 
аве Турске, добије од султана налог, да страховитом ајдучком вођи потајно сјајна предложења учи 
оја је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју починила и под предвођењем Милошевим Т 
ство Милошево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да  
више.{S} Но ови призори при свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, што сладост и гр 
дне песме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане, сад се наједаред захор 
је војску предводио чувени Куршид паша, страшило раје.</p> <pb n="93" /> <p>Од толиких скоро не 
а победитељ, постао је овај вођа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме сујевјерју они су м 
гов немирни дух, можда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница божија, за  
овест ова буде одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужасно је <pb n="54" /> помис 
колико часова роди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног села.</p> </div> <div type="c 
и су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођ 
и, да посла има са супарником тако исто страшним у кошкању политичном, као што је био и на бојн 
 жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовања, непрестанце с’ њима на бојишту била, 
а отачбину, она знаде даном приликом на страшноме месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо 
нствено.{S} Чело му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> уједно издаје храброст 
оји је, стојећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева, допратиш 
во угрожателно чело, страховити поглед, стрепећ покрет, гордељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац 
навао халовитост Милошеву, тај је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом по 
, да дотле оружје оставити неће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Т 
њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње 
же бити добро урадили, кад би се држали строго устава, како би тим начином избегли увек неприја 
.{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, 
т у своје руке преотме, при свој својој строгости сузбити није могао.{S} Императорском агенту и 
 лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе —  
рбима. —</p> <p>Но колико бриге труда и стрпељиве умешности је стало и требало уставној Србији, 
 ни колико прихода од десетака и других струка; нит сам могао учинити нужних установљенија која 
ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народни подјелити и више државни совјета;  
ам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дјела народни понаособ и узаконити ји; друго: ра 
љедства, изда прокламацију на народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди св 
лош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле 
ад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте са поверењем проти полумесецу и знајте, да ће  
ала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег одушевлења, противу овладе глупог сујевјерја 
орђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских бораца као прост војник и 
а оно; што у држави потпомаже уметност, ступао је крепком стопом по стази сваке позитивне попра 
би сву своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно  
в просвештени европејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни  
ариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Мило 
 се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанственији и најрадосн 
во како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Турском, да би од ове задоб 
/p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкр 
ошева прегледали, морало једним кораком ступити у Србију заробљену, и први пут од господарства  
Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише у притјажање робља свога, законитост је турска  
попадају у прашину, топови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица 
а; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци видећи овако малени број Срба, н 
сном и тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отв 
ривења и лукавства одмах <pb n="195" /> су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од 
го што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња места радовала састанку њезином.{S} Са св 
шке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ а 
кове ропства.{S} Частољубиве мисли њега су од свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12 годин 
 био несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет 
иле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта;  
устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га су 
у, док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење до 
о и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери српске отачбине!“—</p> 
ар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастил 
м се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна права, или права, која ће сваки Србин у 
зују, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољуби 
уди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године нају 
а нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора какав 
ри се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове последње  
ревео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показ 
ови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његов 
>Ове појединости, колико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су до најм 
т јурну помамно на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пре п 
рбију скроз и скроз десетковали, без да су њено постојанство заморили,. наилазимо ми на <pb n=" 
победа њезиних непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст — она 
да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том 
ину као посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављени били, много би се боље разумели. 
уди» — настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили св 
прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он је искупљао 
 од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражи 
ли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима поруче 
станили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и бр 
ут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнеж 
новењу схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супру 
рпске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отворена...{S} Раздор пони 
ја год су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно позориште изабрали, морала су све 
или мужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После једне  
кше било споразумети се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у ј 
к су им бар оставили сва она места која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уре 
 прилике и кретања народа обелодањивала су, да је завера противу Турака далеко разграњена и да  
е кнежевој палати) <pb n="216" /> имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђав 
 своје ратно позориште изабрали, морала су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне  
, где су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки ј 
жје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, т 
нети могла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n="73" / 
асиља и изнуђења јаничарска, превазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се с 
та народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама шта 
али су и убијали они само Турке, којима су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариг 
, вије грдне народне заставе, на којима су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим  
који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему турску војску 
ољан, то ево предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои наз 
им даном побуне српске учинио, изодавна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једноглас 
 су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тада 
 на 17. окружја; већа окружја подчињена су начеонику <pb n="173" /> пуковнику, а мања начеонику 
мало застаде.{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене полете унутра и падају на колена; мушки сто 
> <p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они су заједно провели живот, зајед 
, који је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога госпо 
х савезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на оружје, неср 
о је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавно ре 
и, долазили су обитаоци равница, па кад су заједничког непријатеља побили, они су се враћали св 
азумљење догогило, <pb n="192" /> и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Ц 
иснути и у градове затворени били и кад су их војском опколели, заузеше они сва села и утврђене 
м их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ на 
вио намештеним судијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, 
бођење својих старих робова.</p> <p>Кад су о свему договори учињени, порта прими са одличном пр 
ађај познат је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Србијом опет завладали били, н 
благодарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Турском 
вакојако дакле изванредан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, сам 
ле и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у сво 
доше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb n=" 
ободу свију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да с 
 су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно  
дзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на ор 
е кроз сто невоља рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима срп 
бију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од с 
г сада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њ 
еби и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз с 
ва,» сви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и 
твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учи 
у годишњу <pb n="210" /> скупштину, где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p> <p>У 
Одавде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јун 
итички карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равни 
е Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једн 
делце ослободио од множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материја 
 народ од десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали.</p> 
а се више пута поклонити увредама, које су нанешене биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо 
раве, задаје озбиљну бригу силама, које су признале полунезависиост Србије.»-—</p> <p>Овај је и 
и оног уживања у народним песмама, које су њега задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ с 
дају — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша просуте. </p> </div> < 
види преговоре о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Виш 
, то би била неразумност очевидна, које су унутарње <pb n="222" /> ствари Србије, до оне жалосн 
код једни дрвени широки мердевина, које су именом „басамака“ почаствоване и неколико корака учи 
је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако ј 
; умесно изводио је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре би 
Долгоруки са чувством — „оне беде, које су савети Енгленске и Францеске на несретну Пољску наву 
вала <pb n="220" /> им је сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и које 
 настојавајући да осујети сплетке, које су подривале сенку власти владаоцу остављене, борила се 
и је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле — предмет је  
 више могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре а за избављење из ропства,  
 свију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте биле одушевљењем.</p> <p>Свештеници, који  
вени били.{S} Старе народне песме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане 
 старе преповетке и народне песме, које су славиле дела српских јунака покупити и штампати.{S}  
ле у себи прекрасне песме народне, које су на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са  
 места.{S} Место жалосне успомене, које су негда песме такове <pb n="40" /> код слушалаца произ 
д вас кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p> <pb n="165" /> <p>« 
рска полиција нене потајне завере, које су народ близу планина стојећи за устанак удешавале; —  
била; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и же 
ке, којима су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од свој 
и жалише за губитком своје власти, које су из потаје ревновале за влашћу српског господара.{S}  
у да започне извршивати заповести, које су му од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» —  
и, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и чује где слуга његов упућује  
 /> црн, са цртама јако израженим, које су дуге црне власи окружавале, његово угрожателно чело, 
жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам и 
е војарне болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било де 
родна на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју 
> <pb n="194" /> <p>За ове оптужбе које су бољари његови Русији доставили и за поступање ове пр 
 на њега управљају, излазне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде,  
 и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозва 
ници одобравали.{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико годи 
иле, да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог бранител 
е је она делу народњем указала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је  
а <pb n="60" /> било.{S} Ове совјетнике су окружја бирала, потврда избора ових била је у рукама 
 красне црте смућеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз 
 о свом сопственом трошку, опустошавале су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} 
господара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада 
ју.{S} Све државе на свјету потребовале су стотине година, докле су се овако установиле, као шт 
 Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни чов 
 овај број на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, јер других способнијих људи за та мест 
ењем примљене.{S} Бечке новине упознале су ово дело са песницима свију земаља.</p> </div> <pb n 
бијени крајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свико 
.{S} У тајном кабинету султановом могле су се многе ствари објаснити и на корист решити; те сто 
 мало детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робова о некадањој с 
>Срдитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле сви 
гранао, мудре старешине српске, примиле су и освештале ову моралну снагу слабијег противу јачег 
p> <p>Ово неколико простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123 
е већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући 
може бити прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и 
ту потребовале су стотине година, докле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а устано 
с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се та 
јунаца и најљуће јаничарске делије ишле су пред турском војском, носећи турски барјак. —</p> <p 
 и тачно саопштене.</p> <p>Све припреме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и дец 
 допратише пред њега човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њ 
етлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84"  
ра-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле около једног стола, над којим је тињао жиж 
> <p>Године 1813, 1814, 1815, обиљежене су у светској повесници за јуначки народ <pb n="68" />  
н Оглу, ове чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима  
<p>Сплетке међутим нису престајале, оне су све више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S}  
екадањој слави и госпоштини својој, оне су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и 
какву плату од својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опустоша 
але за влашћу српског господара.{S} Оне су имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно до 
вати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су об 
и је био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину његову дознале преко својих посланика у оно 
ске именом «<title>Даница</title>.» Оне су садржавале у себи прекрасне песме народне, које су н 
за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за непозн 
алу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену слободу.{S} Радосне и 
уци огледао са своји господари.{S} Чете су његове по војничком начину потпуно удешене биле, бор 
аоце до највећег усхићења.</p> <p>Улице су дупком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S 
љаде војника попадају на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбијене турске војске н 
Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио главо 
/head> <head>Пастир Краљ</head> <p>Срби су једва један пут већ постали сами своји господари, и  
ке и депутирце окружне одређена.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, 
»</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино 
ика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита ов 
ком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, да ос 
у беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводи 
ост и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n="76" /> на олтар народн 
, тако да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љуб 
тола оца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла 
 Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руски, рачунајући на <pb  
вана, другове његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узд 
 оружану чету од мање више момака, који су под неограниченом влашћу својих војвода стојали.{S}  
 вечито славиле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је  
же само оне изабрати од чиновника, који су најспособнији и најчеститији, и који имају поверења  
бити један од оних главних порока, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки н 
уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са вла 
е браћу и слободу њину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране 
приправни бити са свима пословима, који су требали предложени бити главној скупштини.{S} Нисмо  
пет пристајали и са оним народима, који су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина  
 интересима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу није < 
ати, особито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас 
говорио је он с негодовањем онима, који су му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће же 
е крунила под политичним ударцима, који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла 
скупљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8" /> бесконачним песмама приповедали ил пе 
розних догађаја и крвавих призора, који су несретну Србију скроз и скроз десетковали, без да су 
оликих скоро неверојатних призора, који су узор српскога оружја; немогу пропустити, а да неопиш 
 се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први н 
ојим надзором држи српске војводе, који су небројено пута водили браћу своју на победу; они су  
 из средине овог прогони палигоре, који су одани били протународним интересима и да их замене љ 
ли су обично Србијанци из равнице, који су били право и неправо гоњени од својих немилих господ 
S} Њему одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се н 
места искупише се около њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и који су под собом 
а њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално добро стојали, побоје се да се од малено 
ри Ивановској 500 наоружаних људи, који су се свемогућим Богом и његовим распетим сином Исусом  
имљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић  
 Њеног присуства сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушк 
трана врвили су добровољни радини, који су долазили, да помогну оно место приредити, где ће се  
а ископам раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да д 
ланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, да с 
ко.</p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодо 
столицу, око њега разни државници, који су за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош 
вера својој браћи био.{S} Војници, који су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет 
сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпљења свакоме злу навикли, преда 
/> <p>«Нека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу ост 
рестолу сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на стра 
робисветова <pb n="38" /> турских, који су навикли били за оног војевати, који би им више плати 
ора сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устанка; попалити и са  
кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а т 
.000 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци  
 свима сужњима.</p> <p>Намесници — који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одба 
 је размишљавао о предлозима онима који су му од дивана предложени били.{S} Руско посланство ко 
ењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја  
ме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, с 
х, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно остави 
народ на побуну и устанак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обрен 
ке, који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових пресуд 
ала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да пре 
тане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем  
 милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи устава српског од године 1837.</p> <p>Ни 
 простор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњ 
ривали су их по својим колебама, давали су <pb n="18" /> им рану и подказивали су им намере тур 
ку волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколико изгубљ 
 су <pb n="18" /> им рану и подказивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицал 
<p>Кроз пуних четрдесет година заливали су Срби драгоценом крвљу својом земљу отачаства свога,  
ја је кнез српски пролазио, појављивали су се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за 
и примани били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, давали су <pb n="18" /> им ра 
сами совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали Милошев рад, само неки незадовољници у  
 гордој и жестокој, страсни вали кували су непогоду, која беше поводом тако рећи јавне саблазни 
у доведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче... 
ској и по предходном договору, нападали су и убијали они само Турке, којима су често отимали но 
ом трпљења свакоме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели таков 
S} На појутарје једног благдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разко 
ао.{S} Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и највештијег војводу побуњених С 
лавни људи, а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штов 
д ајдука; старци, жене и деца остављали су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; 
љи равница остављени сами себи, подпали су поново под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вре 
најјачи престо на земљи оборили, морали су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек  
ао, невера браћи својој бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачише, да и 
, да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео шт 
" /> се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, наши ће сусед 
, но са Карађорђем <pb n="19" /> почели су нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p 
у.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским  
е пак присталице и фанатици турски били су дубоко разјарени, гледајући у овим поклонима своје п 
а у војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узвисио,  
 нечувено, од своје мртве браће правили су заклон, непрестано вичући; «удри за крст часни и вер 
и очи своје на султана управити, дивили су се и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрест 
танку њезином.{S} Са свих страна врвили су добровољни радини, који су долазили, да помогну оно  
ама, те чинећи се свему невешти, радили су своје послове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди па 
ра и великих војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи д 
присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руск 
в јевропских сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се на Рус 
ућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако 
е су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, па кад су заједничког непријатеља  
е на српском бојишту догађаху пролазили су једни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђе 
она места која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био призн 
ови са други високи чиновници, опколили су га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраст 
че.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се прибли 
тављали су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља 
упрот Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме 
/p> <p>Неки опет бољари српски, повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да су га о 
скоро непреодољивим препонама, провукли су се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању 
ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, који су били право и не 
p> <p>7.{S} Званичници државни подељени су у 11. класа.{S} Први ред: садржава дивизионог ђенера 
 Све је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних 
 Тела оба брата су у исту положена, они су заједно провели живот, заједно су супрот Турчина вој 
 и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, 
 су Турци голему цену ставили били, они су опет заузели били своја стара места, а житељи равниц 
 су заједничког непријатеља побили, они су се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти 
 хотела законитост њихову признати, они су апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски је народ такође 
 пута водили браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточници светога савеза....{S}  
довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели у заједници братској и по предходном договору 
м влашћу својих војвода стојали.{S} Они су имали под собом једно или више окружја, признавајући 
и из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријатељи примани били у села; 
ојника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94"  
у вођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пут 
 ове задобили своју независност.{S} Они су, што се признати мора у посланству руском у Цариград 
Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «из 
о!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова  
урске војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га 
у наши грађански и кривични закона, кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима на 
обро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју о 
ло у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову, за које  
ори, који су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодољивим препонама, провукли су с 
екао је начином њему својственим: «Грци су јуначством и храброшћу постали на ново народ, полити 
чком начину потпуно удешене биле, борци су страховити и непобедими, и то не по броју људства, в 
 народ остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворен 
го биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места, и спремају се да Србим 
је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да 
 вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике, отимали кад и ка 
иближи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног л 
, дође и до једне разваљене куће, којој су топови само један рогаљ оставили.{S} Усред камена и  
 вијући заставу у руци својој, на којој су биле белим словима написане ове речи: «Отачаство, Сл 
сећи у рукама својима заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особит 
ка ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику вештину у вођењу рата и управи народ 
пуњавана била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је 
ршену независност земљи осигурали, ипак су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, а ум 
тпуну њезину унутарњу независност, ипак су им бар оставили сва она места која су они отели и до 
и призори при свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако  
 војвода многе пријатеље стекло.{S} Док су Турци заробљенике и рањенике српске немилице давили  
м трагом ићи, <pb n="139" /> него којим су све остале ишле, не може ни Србија установити се за  
ултан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновници а телохраниоци султан 
на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је чове 
њег рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учинили и управо д 
ичар и искусни законодавац, човек у ком су се све способности великог владара слиле ни писати н 
<p>Велика црквена двокрилна врата широм су отворена и украшена највеличанственије.{S} Множина в 
писивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који су з 
 године дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је  
говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n= 
з ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определења његова:</p> <p>1.{S} Устројење мин 
и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању  
о родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи  
{S} Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине турске ханове и паланке попалише 
ња уређења интересују и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузро 
 Први нападај буде одбијен, па у колико су српски редови прорешетани у толико буду брзо и попуњ 
оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао је за  
казујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се 
ерењу држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ београдски П 
, они су заједно провели живот, заједно су супрот Турчина војевали, заједно погинули, заједно н 
ени били страсним жељама својима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Русија имала је бе 
свој одржати.{S} Црне очи њене необично су севале.</p> <p>Љубица небуде послушана.</p> <p>Хитра 
жнија од важности оружја гонитељева, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем сво 
Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад б 
{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом 
 но ако би се што противно догодило, то су браћа била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је дух 
ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи његови неправо измислили на њега.</p> <p 
еђена.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, првосвећеници и сви остал 
ишао гори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свакојаким видом показивали.{S} На 
су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разговоре водити, који до данас јошт о 
 гордећи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место д 
S} Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити 
 опет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку око себе искупили,  
> застану.{S} Богати турски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров о 
о отворио своје <pb n="130" /> очи, што су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњ 
ебало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година јуначки борили за повратак изгубљ 
оцима, кад ће оружје другова мојих, што су остали дома, без обране остати изложени беснећем поб 
ала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме 
> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком  
казивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се  
ја подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставобранитељи по целој Европи разнели били: «да је 
чин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, з 
уведен по постојећим обредима и тек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије пре 
 да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами собом намесници решили, док га не поз 
праве земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{S} Може бити д 
то им се допадало да тако раде, већ што су често занешени били страсним жељама својима, и оно с 
ије шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили: да Милоша немогу лак 
ојој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су непријатељи Милошеви отклонили уплив јевропских сила 
 и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског сматрали, ма да је већ и о 
веројатне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</p> < 
која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као 
оји би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем паши што се од султана одм 
ем паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са оним народима, који су супрот п 
земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, 
ко простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123" /> и то оног н 
{S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зат 
 Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страни 
о с почетка власт у својим рукама, коју су доцније великаши српски од њега преотели — али велик 
вао је противу големе турске силе, коју су најславнији ђенерали њезини предводили, те стопу за  
бе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они 
асилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије и поверење народа, то би била 
аклони главу своју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, они су опет заузели  
оји су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> 
овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> 
ода узнемирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућ 
ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p> <pb n="212" /> <p>Тугујући горко на м 
и и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског сматрали, ма да је већ и одвише  
 свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити што је  
ти кнежеве, да земљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, г 
а бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужности, а у осталом п 
за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао превијати и ле 
ма за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући н 
} Он је оружијем у руци повратио својим суграђанима изгубљену отачбину; а остало им даде, најим 
 преко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Ње 
а ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л изнашли 
перем,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љуби 
ити.</p> <p>3.{S} Успостава апелационог суда: овај се састоји из председника и четири члана.</p 
к совјетника и предсједника апелационог суда, једнак је са чином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља  
вим просте и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама изображења и потребама реда.</p> <p 
ског.{S} У свакој битки, у сваким мањим сударима беху Турци потучени.{S} Власти турске из села  
с њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајл 
рни дух, можда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница божија, за учињену  
да од послушности њихове, зависи будућа судба отачбине, и да он остављајући на престолу сина св 
оште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="114" /> од послушности пре 
а важност јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако  
еру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби својој било предало, није могло дуже јарам ропски 
оватом краткоћом својом пред очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <pb n="103" / 
вај јуначки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије 
оче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим 
удбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије.</p> <pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад  
b n="221" /> она излаже очитој пропасти судбу Србије.»</p> <p>Љубица дубоко ожалошћена речима о 
 да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судиј 
о рану преболети, да порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио  
ега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опе 
кву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у с 
освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас 
pb n="22" /> мога остати њихов неумитни судија и ужасни осветник!“—</p> <p>После овог одговора  
ларијске, но ипак је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни у 
ку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад донд 
им ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установленија 
а све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} 
ир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опрост 
оја вели: не кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане уп 
>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа. 
вао.{S} По овом даклем обичају, може се судити неоцењива важност поклона тих; што јих је султан 
м господом архијереима нашим, членовима судова, капетанима окружним, главним кметовима народа С 
е под кметовима, капетанима и судовима, судови вод државним совјетом, совјет под књазем и уз књ 
е 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране правога, а  
род стојаће под кметовима, капетанима и судовима, судови вод државним совјетом, совјет под књаз 
 да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак од три талира за пол године по имању сва 
о и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о том, како би најзгодније установили он 
је је најважније знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путов 
 за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После о 
ничтво и даде генералну амнестију свима сужњима.</p> <p>Намесници — који су само од њега могли  
е већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба тога 
у се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јо 
руке преотме, при свој својој строгости сузбити није могао.{S} Императорском агенту и паши беог 
одишњи роб нехтеде тако скупе слободе — сузе облише му његово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — ми 
е своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз један час кр 
ке, срце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, к 
мо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прворођеног сина Милана.. 
ије, рече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његовом потекле су му низ 
јућег одушевлења, противу овладе глупог сујевјерја, које је као морална проказа растварала друж 
ука страшилом турске војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и 
равитељства — послужи му за потпору.{S} Сујету и частољубива потраживања њезина прибравши, ство 
том живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом извесн 
каз ових осећаја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличијама, каква до тог  
илу на Србију.</p> <pb n="64" /> <p>Сад султан одважно пође да са големом Србију брзо прегази и 
ила под теретом заштите Руске, којој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој  
ту и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили глав 
оцењива важност поклона тих; што јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p> <pb n="17 
г наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече султан Милошу — «најискренији поштовачи ваших ретких за 
?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочиц 
ња, која ви у Србији уводите“ — настави султан — „лишавајући себе власти владарске, вас ће кнеж 
превластити.</p> <p>«Кнеже!» — одговори Султан са гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви ва 
«Предмет је овај врло важан» — одговори султан — «о њему није се могло радити преко других.{S}  
 у њиховој земљи проузрочити» — примети султан.</p> <p>Но Милош без икаквог околишења настави д 
пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног последњег рата из 
о» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мо 
ј и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p>Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насм 
арода.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одговор Милошев.</p> < 
уди, који нису никад смели очи своје на султана управити, дивили су се и чудили његовом држању. 
глед је његов непомично управљен био на Султана, а затим проговори он гласом громким, које перо 
о високи диван сакупљен био, он је пред султана уведен по постојећим обредима и тек што су све  
е била столица управе Турске, добије од султана налог, да страховитом ајдучком вођи потајно сја 
ебруара 1835 год.— кнез Милош добије од султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастијем  
 то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буд 
слугу своју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са оним наро 
 јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе иза 
 био је често на тајној аудијенцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} 
лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је 
поверење према Русији, верној савезници султана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветим 
ар јесте једини и најискренији пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учиње 
е живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен 
чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Но својим наравним пр 
 главни турски чиновници а телохраниоци султанови са други високи чиновници, опколили су га са  
очекат; пролазио је кроз варош к палати султановој, на коњу источно оседланом, у кадиви, злату  
се изродити могла.{S} У тајном кабинету султановом могле су се многе ствари објаснити и на кори 
ојазљивог пузења, држање Милошево према султану било је пуно важности.{S} Људи, који нису никад 
ошу главу.... и да пошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На овај предлог пристану неки од совје 
 има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа књазу и књажевској фамилији.</p>  
итичног дивана навести, ваљало је самом султану да започне извршивати заповести, које су му од  
е у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће из општег уверења и особитог призрења п 
> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол године најправиј 
 сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и 
—„Ја се неопомињем“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира са друг 
усија имала је без <pb n="196" /> сваке сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, а Тур 
риграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образованости напреднији од Милоша, но он је на 
опаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српс 
 сви совјетници одобравали.{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре не 
— запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — настави Долгоруки са чувством  
да ће ваше високопревасходство наћи без сумње да је то пристојно!» —</p> <pb n="184" /> <p>Овај 
асан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку 
ријалну независност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена би 
в је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродушан и не 
т да ју испуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, не 
теља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћутљивости, која као да му је само за то с виш 
с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S} А зато није био 
ак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два п 
</p> <p>После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног села.</p> </d 
м помрачава дипломатску вештину, својих супарника.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако исто страшним у кошкању политичном, као 
 пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на место своје поред 
лавних порока, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова потва 
 да им неколико хиљада својих бораца на супрот ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју сна 
оји ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> <p>Величанствена је и дивна духовск 
уршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лош 
 n="69" /> <p>Шта је могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен од сви 
јетници опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај  
ога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена била јако разграната и да потпоре 
ћу своју, и у редовима српским војевале супрот Турака, и на својих леђи износили су са сред бој 
у је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан ж 
 душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана би 
у и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алиј 
сити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спас 
ти могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он је искупљао момке свој 
и силне Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} 
ест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међ 
Турчин кад није морао више своју војску супрот страховите и силне Русије обраћати, обрати сад о 
 пристајали и са оним народима, који су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина цје 
ни су заједно провели живот, заједно су супрот Турчина војевали, заједно погинули, заједно нека 
 — видили смо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на страни  
а и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење праведно д 
је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио 
 на једној жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово писмо:</p> <quote> <p>Милоше 
 он остављајући на престолу сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и  
и увредама, које су нанешене биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош 
p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жалосни призор за  
ведала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супрузима догађало, то нам није познато.{S} Толико је с 
ара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, грозне добродетељи, нечувене одважно 
 умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени и сурови изражај, стари пастир и јунак српски, стане горд 
 села; на један уговорени знак, наши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о  
ицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p>  
 благодаран покаже, док међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике 
ребама, сили непријатеља неустрашимо на сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, бе 
да у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати на штету обштине а на срамоту свој 
ене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="135" /> да осветли народн 
до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> <p 
 — Дал је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београд 
е скупштине прво зато, што је превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а дру 
су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као 
има над самим собом, у једном магновењу схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутат 
еди у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пријатељск 
лавној скупштини.{S} Нисмо могли до сад схватити рачуна, колико има народа, ни колико прихода о 
до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити овај призор, између ова два човека, који се по 
" /> уговора.{S} Милош по одличном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов поло 
вору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на  
 да се постарају и за дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе н 
вом држању.</p> <p>Држећи се непрестано сходно свог високог положаја, кнез од Србије обратио је 
д: пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износи г 
о, које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили» — настави Махмуд — „било је пред 
ни остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p 
њала једна стихија дивље необузданости; та је била необузданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} 
ше наравним:</p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да с 
што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих дв 
анове даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, морало једним кораком ступ 
адарске, за ту искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет за ј 
војводе, јер других способнијих људи за та места с почетка није било; но Милош искуством научен 
а Милошева после учињеног примирја била та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он м 
промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад сво 
 казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку по 
ла, он је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако волите д 
> коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити 
 два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање Сим 
желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинила, они би се 
ужавне оруђа за земљедељство набавити и та им је под надзором општинских старешина за рад давао 
бине своје позвао, ценећи и уважавајући та предања народња, дао је он све старе преповетке и на 
е плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које  
 земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни  
тео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобрав 
ушевлењу занешен <pb n="32" /> повиче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака в 
живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са  
росијава кроз облаке и осветљава својим тавним и жалосним зрацима овај тужни призор.</p> <p>Све 
ова звезда почела је јошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све већма и већма узимаху 
ећ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако вид 
ва жеља посве обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би се што противно 
своје присталице притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог час 
ћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су д 
извештава један сељак свога пријатеља о тадашњим догађајима и завршује овако: <pb n="122" /></p 
е рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проуч 
амо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и постао би из 
/> год је познавао халовитост Милошеву, тај је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је ово 
еболети, да порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом нар 
и истиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је наро 
 силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да  
градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога чов 
 услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо 
наравним:</p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се о 
однео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb 
 ништа уређеног било, није јер је народ тај више година под турским ропством у синџиру стењао.{ 
љних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз п 
осланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност сп 
онда ћемо видити, какву хвалу заслужује тај народ пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро 
ме ваше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите 
p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нису описати изражаје лица ове 
бавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неве 
га самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами српски вели 
-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати мог 
на жена ова, није могла преживити покор тај, понижење Србије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докл 
е, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да  
тима, која силовито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са 
предсказиваху скору побуну.</p> <p>Неки тајанствени дух, који од запада у Србију дошао беше, по 
ову бранио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницим 
војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је наручено било да доказују корист 
 забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слободом набављао му је сла 
ела међусобно неповерење расејати, међу тајним учесницима оне завере, која је Милоша до оставке 
авну слободу народа.{S} Она га оптужује тајно, да сваким даном злоупотребљава власт, која је ус 
ин њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није  
раћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зат 
ариград, <pb n="157" /> био је често на тајној аудијенцији код султана, без да му је ту што важ 
грожњу народа и предложе помирење.{S} У тајној једној сједници совјета буде закључено: „послати 
ревару, која би се изродити могла.{S} У тајном кабинету султановом могле су се многе ствари обј 
{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за полазак у свети б 
овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање страних сила прерађен — с 
глави његовој израз гордељиви. —</p> <p>Такав се појавио простак и сретни јунак српски Милош, з 
и чиновници.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краљевског брежу 
„Ако Милош остане при намери својој, да таки најстаријег сина Милошевог Милана, за насљеднога к 
Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје  
ти народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, како у грађанским тако и у војн 
а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} Ова 
 натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички ув 
ије у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петроград и Цариград, који обој 
“ — повиче Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма мој 
који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћу речених радина уздигнута ј 
стерало, удивљење.</p> <p>Он је заиста, тако радећи имао велика основа за своју политику, јер с 
амо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{ 
 капља по капља крви српских синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несре 
рећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше неколико магновења, без да је он прословио 
јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла р 
у, што је као намесник народа радио.» — Тако се учтиво према народу Милош показивао.</p> <p>Рет 
тво, видило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се ви мало  
у изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилосрд 
рло добро разумевао земљом управљати, а тако исто знао је праве услове народности српске поњати 
Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србије, 
твом светињу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими 
е и радост које му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заро 
анесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и 
нили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често занешени били страсним жеља 
еченију једне године рачун како расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и народној ску 
} Зато за упознати чудновату жену, која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, 
а од Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у  
редводитељ и управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да  
 ил певали јуначка дела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао. 
земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради  
<p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, као сматрање људи и ств 
сније од овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише народ и дела српска; отац и четири 
 сваку похвалу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расм 
ихове обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро о 
арод пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n="129" /> <p 
ружине — седамдесетогодишњи роб нехтеде тако скупе слободе — сузе облише му његово старо лице.  
воре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си мудар 
>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и 
ше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима излази на штету, која  
ављен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла, примила  
вим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити,  
S} Но једна слава није довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити спавајући народ, који  
ити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се са две знамените европске силе у кош 
такођер незадовољника, но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну. 
ри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица, која 
аво да речем образ му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничиј 
не обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у т 
ара у земљи.{S} Паша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи преза 
тана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши  
аша на своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — 
зеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужда,  
је имала новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш  
н сам тај превод као правилан примио, и тако сами српски великаши отворише широм врата, да се Т 
е Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове последње речи дирн 
 који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилосрдној освети т 
стину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек једанпу 
без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова  
умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ћ 
ике намере; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </ 
рта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дв 
у мудрошћу и чудном вештином при управи тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, које је он 
ом.{S} Сад му поче замерати што га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} 
рјезала на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији Србин био задовољан, то ево предл 
ем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружја пол 
 крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несретним Србима, као сада 
икако допустити, да Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то  
то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан про 
добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети и оно што није,  
оје су њега задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао 
ки власт диктаторска, како у грађанским тако и у војничким стварима над целом Србијом преда.</p 
и кували су непогоду, која беше поводом тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је н 
ња.</p> <p>Улице су дупком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем  
рао увидиди, да посла има са супарником тако исто страшним у кошкању политичном, као што је био 
 није могао поњати, како да народ један тако дуго може трпити над собом тиранију турску, стога  
ењаци света, они очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв 
у јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрек 
от у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички саве 
вење, у ком је турско тиранство постало тако несносно, да је морало пасти под сопственом својом 
да свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих бил 
 што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добро расположен.{S} Лепо пак народно о 
редјељује и сама дужност владарска исто тако, као што то опредјељује и дужност народа; и то је  
од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и пов 
свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје оп 
наравним проницањем је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, к 
рогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ре 
д је тим начином своју малену кнежевину тако уредио, остало је том великом државнику, да даља д 
падају!</p> <p>После победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и  
ло детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робова о некадањој слав 
дитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирје 
, док међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике пристојности а уј 
то у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклиње 
 зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме пос 
ења: «јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва младост Ђорђева.{S} Мало позније 
.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако протиче капља по капља крви српских синова.... так 
 су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако протиче капља по кап 
заморили,. наилазимо ми на <pb n="4" /> такова дела, која се односе на патриархални живот овог  
же код њихових народа жеља породити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S 
ња интересују и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» —  
о жалосне успомене, које су негда песме такове <pb n="40" /> код слушалаца производиле, подстак 
н живо - „ваша установлења имају у себи такове основе, које поткопавају власт владатељску, за к 
вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разговоре водити, који до данас јошт од њих нигд 
 Милоша. —</p> <p>Послушност законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма гд 
му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличијама, каква до тог доба у Турској виђена  
који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили непријатеља неустрашимо на суср 
вори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Може би 
Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата отворена су. 
дро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари у Србији, кад је Руси 
1815. год. искупио се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на п 
 изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну такову песму отпевао Милош, у највећем одушевлењу занеш 
али на славу.“ —</p> <p>Српски је народ такођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, н 
3" /> <p>Међу самим пак народом било је такођер незадовољника, но народ се није тако лако дао з 
ослобођеном Крагујевцу, чији становници такођер беху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај,  
исли светити се силеџијама својим.{S} У такој грозничавој тишини дошла је била већ и година 179 
S} Трећи ред: пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева пла 
ва дивизионог ђенерала с платом од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са платом 2500 тал 
руги ред: ђенерал-мајора са платом 2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника са платом 2.000 талира, 
л године за главу, да плати, велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чи 
ти; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је доса 
ке потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице 
ад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка, на пол године измирити све земаљске потре 
овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол године најправијим начином разрјезала на  
ру с капетанима и судовима данак од три талира за пол године по имању сваког брата да подјеле н 
 већ да плати један једини данак по три талира за пол године за главу, да плати, велим, три тал 
дам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године најумјерени 
г изгледа у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бел 
тражи места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући и 
о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он нар 
гове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени  
о, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они 
> <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни човек тога доба, 
 n="102" /> да вас ту сакрију? — Натраг тамо!» —показујући при том руком на варош — „Тамо су ва 
ња падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- 
су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти као подчасник, и ту је с 
ше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у ку 
и, нису ову тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био она 
е довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку б 
у ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216" /> имала су посл 
 подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је важности  
од тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> <p>И Кар 
у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до п 
не... донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> < 
 они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за војнич 
у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирити нећ 
 и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хришћана у Бугарско 
лачећи усне своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва мл 
атом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеком путу, долазил 
:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде  
отуд оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао ј 
» —показујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар,  
 бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим и п 
 стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се ста 
 — и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу несретника одлети у дрво, које ј 
="222" /> ствари Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошт 
итеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном  
земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена била, није нико знао, нити се ко бринуо 
вори сад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за све сети 
 јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="114" /> од по 
н.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S}  
е, јер су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</p> <p>Све припреме су готове биле 15. 
а који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, док неби шт 
је отачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у зем 
м оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети п 
 бездушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног среброљубља да носиш име христово на себи,  
ећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p 
егово оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n= 
еде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слат 
ивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди младић развлачећи усне с 
аст, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ни 
прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њиховим очима  
мном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању 
 име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене се на момк 
n="213" /> ако ти очајаваш о будућности твоје отачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, 
љеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољубља оладило и  
на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег духа.  
 рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ  
сето каурско, натраг, па капу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа 
 рече му овај:</p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да буде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Мило 
рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но до 
тим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над живо 
д се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал тужним  
ј је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш ви 
инути свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!«</p>  
а колена робињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђо 
те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је сплеткарењем  
 и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти 
езније нашем отечеству.{S} И рјешио сам тврдо: </p> <pb n="141" /> <p>1.{S} Сачинити и издати у 
ко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке зави 
ада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, 
чињену неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни 
су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„Господару — ево оног 
кој скупштини лишио Карађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за  
обили, они су се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, радили су своје послове.</p 
Србин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући  
асне пресуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да 
времена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси  
 Петроније брзо скочи са свога седишта, те испод сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред  
прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог  
ој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно викати:</p> <p>„Куда сте потегли н 
очима било — одупрети се сили тираније, те збацити са себе ропске окове турске.{S} Из овога про 
су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати грађанске одношаје јавног права свог 
е ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној н 
биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег разговора.{S} За <pb n=" 
 и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p>  
најславнији ђенерали њезини предводили, те стопу за стопом отимајући прогањао их је из своје ми 
усташа на своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружи 
ди, да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, гд 
ени жалосници! повиче обнезнањена мати, те склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим  
ом, сву кокетерију измишљене учтивости, те са највећом њежношћу почне повторавати своје највеће 
кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја в 
заузеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужд 
ећима поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито поверење задобио.</p> <p 
збрижно и стаде пред својим господарем, те са гласом највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имад 
оштаних свећа гору пред светим олтарем, те осветљавају победоносно оружије, заставе и цвеће, ко 
алишта људских удаљеним и неприступним, те је он ту често проводио читаве седмице, а често прож 
алити, устане колики је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилам 
омац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љу 
од султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потвр 
задовољницима кроз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључ 
 хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену слободу.{S} Радосн 
Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство њ 
ом, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота,  
 Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Мил 
 своју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="1 
о, где је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му пре 
е, да се њему остави само назови власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парл 
ћа и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на м 
ије хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с 
ју.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима 
; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на 
време саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потр 
ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одав 
дом хоће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — јед 
ге ствари објаснити и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p 
ишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Срби 
д високе порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење догогило, <pb n="192" / 
с, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те нехтедосте оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је 
о клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе 
 интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја  
коро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро з 
те — правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистателном портом заклучил 
ихових старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе  
ве земље, после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравним 
 и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>—  
— говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» 
увређена била; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души го 
а нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турц 
било викати на самовласт онога, који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везат 
 је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофал 
 совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писат 
ј прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна права, или права, која ће 
и само човечество предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да је с 
 долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом примирију,  
јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</p>  
 се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који је украшен био 
 за добро земље неби повукао корист, из те несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим основана био 
ући истину на истину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати пра 
ој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у дел 
ла да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небо 
вајући мало свој крупи глас — „заклињем те именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... 
ј и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, 
пет прекинути свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунц 
о и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишу 
војих попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да 
еправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби — праштају 
. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престо 
ш браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доб 
и говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћ 
м од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нет 
 и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“ 
ече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, ч 
 јурне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb n="100" /> Турке између две ватре, који с 
рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити....{S} За име  
 <p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.</p> <p> 
па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнеми 
а радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> гониће свако 
 срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натра 
ћи млада девојка.</p> <p>«Јелице... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онд 
ан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину своме. 
ј кланац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален  
ламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућности тво 
p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и нес 
ад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору 
и Србин био задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, 
 је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n="148" / 
телства туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> униште ону власт, коју је њима  
 мали људи морају сто пута имати право, тек једанпут да докажу да немају право.</p> <p>У позниј 
акле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће тво 
<p>Милошево пророчество се испунило.{S} Тек што је свитати почело, турска војска халакајући уда 
стима и донешеним законима прибавила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно ув 
 до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си н 
скоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога навршила, и она се од 
султана уведен по постојећим обредима и тек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад раз 
илице давили и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочив 
 повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која 
ло је добро увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би  
S} Један свињарски трговац, са неколико тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних  
амесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да има 
а старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати  
ајужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили 
божних руку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они су заједно прове 
зореног прибора кућевног леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном од њи 
апред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрестајте борити се докле последњи Србин или п 
ше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепавице, правилне црте лица, пријатан 
љан поглед одговарао је потпуно његовом телесном саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велик 
као морална проказа растварала дружевно тело истока.{S} Старе пак присталице и фанатици турски  
ан веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, д 
њим су јашили главни турски чиновници а телохраниоци султанови са други високи чиновници, опкол 
цу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мата његова Вишња  
лош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави  
припада мени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — о 
ву њих....{S} Но Турска се налазила под теретом заштите Руске, којој је султан лично обвезан би 
 Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство го 
вати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је под 
 крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су овај ужасн 
а дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, прорицања старих људи испуњавају се. — </p> <pb n 
леби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S 
на дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тога до 
вор какав направи, да утруђени народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од своји 
адо и истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била бичем, а л 
 је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблагодарности према Русији, која је мислила или 
ва своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она је наскоро 
ечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости потресаху прса његова.{S} Неколико 
24" /> полу господарство турско.</p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, зас 
елице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирн 
е испунила“ — придода старац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. —  
стали будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица  
ађорђа, који као напрасит и самовластан тешко је сносио икакво ограничење његове власти.{S} Мил 
т Турцима његових родитеља, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да нар 
овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај 
егову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину иза 
дног“ одговори Ђорђе одважно.</p> <p>— „Тешко мени жалосници! повиче обнезнањена мати, те склоп 
јестаство младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде там 
орко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заборавила, да има ј 
мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању турском, она је свако сретство, које јо 
м научен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и  
 мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са бр 
ми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног среброљубља да носиш им 
су жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n="21 
ј тужити девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наш 
јући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај  
— придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са великим усклико 
!....{S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p 
аг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног с 
лош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; 
b n="11" /> <p>«Отац!— благослови ме, а ти мати моли светог великомученика и победоносца Ђорђа, 
оше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољу 
је браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ —  
у своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју роб 
е своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао 
и му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног благда 
е видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој ску 
г сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турци 
p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? ре 
склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се 
, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па  
ра.{S} Слава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p 
е му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бак 
лонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на 
уго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једн 
 жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко  
ше:</p> <p>„Господару — ево онога, који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита  
љу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретс 
> <head>Ајдуци.</head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србиј 
и су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодољивим препонама, провукли су се од 182 
 и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал ту 
ориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена. 
 с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} 
крштена мача као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, ко 
>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, 
о и изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућности твоје отачбине — онда задржи к 
бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мој 
а по капља крви српских синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног  
уда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Па 
pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати с 
итала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сро 
 Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вал 
лосрдној освети турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о ота 
за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио 
ка и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио заповед божију, која вели: не кради! — а  
 рече му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек 
асом највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под тво 
ди пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до брегова чували о 
ма бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у  
иле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је  
да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те му  
ед његовим ногама иштући благослова; за тим весело погледа напоље на гомилу војника, наду мајке 
ку и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила је она  
18" /> нејаке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови способни постану дела,  
и и сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи  
p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И султа 
 <p>Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> <p 
а се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима претстану.</p> <p>«Допустити што?» одгов 
тврди за насљедног кнеза од Србије, под тим условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300,000 
но поздрављао, као <pb n="126" /> да је тим поздравом потврдити хотео, његово помазање на кнеже 
ута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мисли његов 
на и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих својих.</p 
 нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју малену кнежевину тако уредио, остало  
 призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху непобедимост.</p> <p>Осам дана про 
 испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и донешеним законима прибавил 
х где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да служ 
кад би се држали строго устава, како би тим начином избегли увек непријатне противности.“ —</p> 
и турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о отачбини својој,  
народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство наше мор 
и?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад 
абре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери српс 
наклоност постојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређе 
, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладно 
рате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже, који је без душе  
, потврди сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво  
раду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака 
о поклони и благодаран покаже, док међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело  
ародној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три талира за 
стакнути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније употр 
ала њему достојанство владара.{S} Милош тим делом добије круну од народа, зато му је ваљало да  
а почну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље 
поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито поверење задобио.</p> <p>Цела  
и ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предл 
</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Чис 
Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на 
ак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна стихија дивље необузданости; та је била не 
 преле около једног стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од к 
дигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спаситељем на само 
ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост мо 
 изучавати на изуст народне песме, које тиранија и турска власт уништити није могла.{S} Једном, 
само пред очима било — одупрети се сили тираније, те збацити са себе ропске окове турске.{S} Из 
оче и проливање крви.</p> <p>Претераном тиранијом турском нагоњени народ српски — скочио је на  
д један тако дуго може трпити над собом тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу ону одваж 
рестолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њиховим очима мање значити, него јавн 
ошло је било магновење, у ком је турско тиранство постало тако несносно, да је морало пасти под 
г живота, нити светлости ни сијателства титула дата није, па ни од самих његових подајника, кој 
и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је  
оже се судити неоцењива важност поклона тих; што јих је султан свом побунившем се робу даробао. 
ло је предметом љуте критике, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа  
рестолно слово произвело живе приговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај р 
их читава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну деца у школама учити читати,  
и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, који претходише оставки Милошев 
ком које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће се он п 
 цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха гласба свира дивотно народне песме и доводи слушао 
адио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за дец 
ед расудио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може само  
ан као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од мене ни 
 <p>Неколико тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клеча 
рата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љ 
о лукавство, држања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају гл 
е певајући јуначке песме потресао своју тиху пустињу, сенке старе Србије, негда слободне и рато 
е према Русији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству Цару свију Р 
е би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло,  
 земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са  
 ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти в 
ије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима мира осв 
че, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати морам, да т 
на са советницима мојим занимам о делу, тичући се оних наредаба <pb n="189" /> о којима ви гово 
колико магновења владала је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни приз 
јареност народа, која обично као гробна тишина предходи свакој бури што наскоро долази, кад нар 
леџијама својим.{S} У такој грозничавој тишини дошла је била већ и година 1792.</p> <p>Научени  
 до овога часа само у страху и највећој тишини певане, сад се наједаред захоре из колеба, пољан 
вог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план за уста 
гових родитеља, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да народ један так 
ој благајни порез, који је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је определио свештенству наплату,  
бичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој Србији.</p> < 
етежнија од важности оружја гонитељева, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем  
аниле живе симпатије и поверење народа, то би била неразумност очевидна, које су унутарње <pb n 
г простог сељака, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећ 
рит био, за кога час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац просто као и остали вој 
ко данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтер 
S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а ка 
о пак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сиб 
добрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се  
вори: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благоволење — којег је он предметом — од  
му није приличило срчбу своју показати, то настави он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро 
ад тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и си 
рећу и слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за св 
ти.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У о 
тол ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чув 
овом величанству Цару свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p 
о и најсиромашнији Србин био задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене  
апора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</ 
p>Шта се посве међу супрузима догађало, то нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да ј 
ој, но ако би се што противно догодило, то су браћа била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је  
зи власти и подигне благостање народно, то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко 
рио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени довед 
бе примити могао све посланике народне; то је <pb n="133" /> Милош ту скупштину држао под ведри 
ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретство за измирити све“ — придода он са подсмев 
зео да изврши, зајиста је огромно било; то показују она мудра уређења, која је он земљи својој  
ји се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа  
рио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз  
а као народног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио народној скупш 
 казати морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналиц 
ло ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи његови неправо измислили на њега.</p> 
сте оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но почем наши свештеници н 
неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то  
одређена.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, првосвећеници и сви ос 
право на вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили бил 
разом могла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане  
јако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у н 
.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами вид 
њем, за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престолно слово произвело жи 
 немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али господару! — овај други сноп у 
вагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих  
де за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да је у исто доб 
чни превод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. 
дара.{S} Оне су имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења нич 
ава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! 
у види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе  
та, те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави з 
м ћутљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд  
ал тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задан 
ађај, који јасно показује каква је била то војна и који довољно карактерише ове просте, горде и 
одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да би о 
на разним гранама правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb  
ијателства туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> униште ону власт, коју је њи 
ући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој свој 
вани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> покори Србију, ка 
 <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћанства у забуну  
ело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и подигне благостање на 
послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гра 
брења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњ 
зи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије 
 се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако пак извесно  
ење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петрогр 
будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш а 
 Србији учинила, да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђ 
 дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, 
умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, кој 
лош је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима  
витељству чинио; <pb n="147" /> кад све то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак жи 
као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као 
 он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би ве 
исокопревасходство наћи без сумње да је то пристојно!» —</p> <pb n="184" /> <p>Овај нешто подсм 
њима само какови пролом спазио, одма је то на своју корист употребио, секао их је као репу и мр 
а се ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, како од свију страна прегнуло се за п 
ретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја ни 
во ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову н 
одне жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, 
огао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у нар 
арод у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног кне 
 народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом министру руском Рикману рекао. 
и су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле нам 
е сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n=" 
неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчбу н 
 демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — на 
љом његових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху машина туђом руком во 
дини и најискренији пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што сам 
онај и смутљиво господарство совјета, и то совјета оног раздорног, који је страним сплеткама об 
ле, борци су страховити и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним  
арцима, који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт  
.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си  
м намесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да  
 се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да 
 што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како  
еле праве мисли народа <pb n="123" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу  
 ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно њ 
помагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њега на то ид 
жи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова по 
ило задобити јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласкав 
спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званични 
војевања и непрестаног проливања крви и то од 1796. — 1800. год. прост један војник, за ког се  
 озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу за 
 и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи б 
и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно 
и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, кој 
о: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милости 
ишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и уређено 
њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија 
тки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки начин  
је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p 
као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„ 
сији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што с 
који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Заш 
азати сретство, којим би могли изказати то признање ваше, које дугујете императору целе Русије, 
; но Милош знајући од какве је важности то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље вој 
отпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрекавање својих попеч 
и онима, који много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!» — одгов 
изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог в 
 његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, 
ени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за с 
ош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходство кнез Долгоруки њега обаве 
 слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт наређивала, већ је поте 
ништа народу свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опрос 
отиву кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам с 
ешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан 
другом учињене био је неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p> <p>Једне пријатне вечер 
ма дужност владарска исто тако, као што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми ост 
<pb n="181" /> услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да х 
ла је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко  
рало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога нав 
 знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време ј 
моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопрева 
е мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства биће  
дана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова  
p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216 
 ноге господареве.</p> <pb n="57" /> <p>То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека 
е и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права нар 
према Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари за т 
гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђо 
кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натра 
н са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал због  
а, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за ов 
 били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше величанство увидити, да он не може никог 
по новој и клизној стази пратити човека тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онако како  
 — Турчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљом управљати и владати могу.</ 
ди тако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро знала, да Србиј 
ући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њихових народа жеља породити, да т 
бро стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни подмирити, но  
ристи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се ово 
је он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа 
јој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, к 
р и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су б 
ку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лук 
ничку оправу.{S} Честити српски војници тог вечера спаваху под заузетим турским шаторима.</p> < 
и доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљн 
ој скупштини на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски кабинет држао је, да од Мил 
е почастио таковим одличијама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му  
у Марку,» како је овога клетва очина до тог срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њи 
ма ладнило, оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше н 
азмислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог времена, које мислим да није далеко, где ће рука по 
рио своје <pb n="130" /> очи, што су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати гр 
раброст, одушевлење и сладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство, држања је 
ране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу којима је  
који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће л 
да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђ 
ли; морали би читаве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега у 
вао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осве 
ди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош  
 врло добро знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb n="117" /> <p>Шатобриј 
 <p>Пређе него што се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдр 
мена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неко 
 се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће сво 
 и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали;  
устио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обрено 
игурно нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; али ипак држим, д 
ара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, издашан  
{S} Махмуд, овај други изванредни човек тога доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагал 
ила јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, ду 
бије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне он, и  
а.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потв 
ша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и  
за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слоб 
ику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом п 
ј је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед  
би старешине изабирати.{S} Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства  
змеђу свију српских жена, није се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту з 
 кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — благодари.{S} Цркв 
наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше величанство увидити 
ог драгоценог саучешћа, зараније дало о тој опасности известити?“ —</p> <p>«Предмет је овај врл 
ћи горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заборавила, да и 
д њега <pb n="55" /> удаљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покр 
 ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљен 
нуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Милошева, а  
де учасник братске скупштине, где ће се ток свију ствари отачаствених, свима без разлике предло 
орална бољетица која мори и упропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рође 
својом пред очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <pb n="103" /> срдачно војници 
буњених Срба. </p> <p>Небројене жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице проливала 
није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким сведочбама свог драгоценог саучешћа, зараније д 
ира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним биткама добро застрашена би 
ђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена била...{S} Благородна жена ов 
 страшило раје.</p> <pb n="93" /> <p>Од толиких скоро неверојатних призора, који су узор српско 
ле, које шире своја снажна рамена преко толиких милијона разна народа — имају јошт времена брин 
на победа славном делу његовом помогла, толико му је великодушије у бојевима код самих непријат 
узима догађало, то нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог го 
 постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb n="60" />  
а је изневерио народно дело, за које је толико пута био жртвовао живот свој, који се сав светли 
итивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће из општег уверења и ос 
.</head> <p>Једва једанпут Србија после толико година остави оружје.</p> <p>Ако услови углављен 
српскога народа, и зашто је народ после толико година једним гласом захтевао, да се Милош натра 
абоштине.{S} За човека овог, који после толико проливене крви и јуначких жртава, није умео отач 
ш увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са стране потпомагана, са свим дозрела.{S 
 слободног кнеза од Србије, нема у себи толико просторије, да би у себе примити могао све посла 
, што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државним дјели 
ак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад пре 
ти и оно што није, онда треба имати бар толико искрености и одважности; да се не даћа оружија п 
да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу заменути за ба 
у колико су српски редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућени  
а прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш; <pb n="134" /> младо  
сматрање људи и ствари ове земље, после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се пред  
јвећој јарости својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима кали 
њем њиховим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Турака, међер има нешто и добра у ово 
ана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му 
ишта, само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, 
малену кнежевину тако уредио, остало је том великом државнику, да даља далеко важнија и већа јо 
пастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство  
војводом остану мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих коња и множину ва 
вари.{S} Обдарен духом проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, које је 
акрију? — Натраг тамо!» —показујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и де 
 руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, ви 
од стану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који 
се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању праведне српске ствари, Србија је ипак од  
лила.</p> <pb n="209" /> <p>Но при свем том, ова благородна душа, морала се више пута поклонити 
 је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, ко 
 Сву прошлу годину совјетовали смо се о том <pb n="145" /> и совјетовали и једни били смо једно 
ларији и у договору са судом народним о том, како би најзгодније установили оно, што је најпреч 
м установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега у 
говори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходство кнез Долгоруки  
уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза, ко 
добила нове <pb n="63" /> потпоре, да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи углед 
Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже др 
ране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је 
нашао сам, да никако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у 
 Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потре 
к је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава п 
добијеним крајевима Сербије.{S} У слову том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим  
ји писати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава један сељак свога пријатеља о тадашњим до 
није могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђе 
ојаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у  
дити, како Турци грозно поступају према томе кукавном народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све  
е он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин у 
за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је јо 
тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турска у Србиј 
во рекне лакомислени посланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“.. 
напреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну незави 
вој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена п 
чење и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, ко 
и забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака поглед је његов непом 
на бранио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје сл 
{S} Код народног свештенства нашао је у томе јаког одзива, њиховим <pb n="78" /> настојавањем и 
урска налазила је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом могла совјетнике противу к 
те, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење догогило, <pb n="192" /> и кад су в 
:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и одушевле 
их старешина за рад давао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопствено 
од за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме руском или турском двору — б 
/p> <p>„Ваше величанство! — у извештају томе, ког сам ја великој скупштини поднео, нема ништа д 
езнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позв 
е повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није м 
 све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је 
 да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијереј 
разљути и почне другим ал заповедајућим тоном говорити кнезу Милошу: </p> <p>«Помислите ви кнеж 
 драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произвело је највећ 
иљаде коњаника; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци видећи овако малени 
ља посве обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би се што противно дого 
 девојке, срце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину р 
 ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Турци понов 
у на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша  
сме смешане са војеном гласбом, пуцњава топова и палење малих пушака, хорило се кроз неколико д 
избија на кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и војничка гласба помешана са неописаним узвиком 
орде турске заставе попадају у прашину, топови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба из 
ни празник.{S} У саму зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе војничке, који се је разлега 
ође и до једне разваљене куће, којој су топови само један рогаљ оставили.{S} Усред камена и раз 
м сеоским девојкама.{S} У месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли  
рво, које је близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на о 
ио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од каво су нам  
 с портом свршила:{S} Србија постала је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке, осо 
ечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торжествено, и окружен и опет членовима прељубезне моје 
ски од новодобијени крајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, им 
равленије, прелазим сада на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак располо 
 су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам н 
повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђурђ 
етра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи усправљеном руком главу своју, пушио је и 
 Љубица, која је дубоком проницавошћу у траг улазила свима сплеткама и намерама непријатељским, 
и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n="139" /> него којим су све остале ишл 
Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери  
Господине! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран ост 
 разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власти полугосподарства 
 јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, без 
притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати! 
 бојишту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» 
коле и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како 
 — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је 
зтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом 
бити из овог приближавања, које он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која б 
и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било с 
 крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку малакшу и бу 
се љупко поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад 
о зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајати, морало је дотле доћи, да се уговор какав напра 
 ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трајућој <pb n="9" /> појетичкој и светлозорној ноћи са 
ља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници  
сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носи 
трах свој, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима својима подузећима пост 
дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S 
вет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац, са неколико тек хиљада простих људи као што је 
, нит икакав старјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико други права заграђивати ји, ако ће и  
S} Спрва био је само гледалац у промету трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало 
 Министару финанције поверена је била и трговина, а министар правосуђа био је уједно и министар 
снивању сваке, особито пак нове државе, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, 
 морадне исправке за срећу материјалну; треба да народ позва своје дужности, да може знати, шта 
д има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог времена, које мислим да  
е, да свака ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под 
ветли од красних и родољубивих дела.» — Треба бити поштени признати оно, што је један совјетник 
ануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да треба заузета села и вароши грађански уредити, која би  
 признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искрености и одважности; да се н 
з мене стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељем, 
да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере прегледе, десетак свачи да ср 
супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова потварања одбацити од њега и ваља предпостави 
подар од свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на с 
 има више народни својствености, ове му треба најпре прелити у нарав просвештени европејски држ 
ију, која вели: не кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Т 
городно оправдао.</p> <pb n="153" /> <p>Треба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак срп 
 И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јо 
правни бити са свима пословима, који су требали предложени бити главној скупштини.{S} Нисмо мог 
ила у средину између мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесе 
звати ни противити није смео.{S} Сад је требало <pb n="151" /> други начин узети, ако се мислил 
авали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблагодарности пре 
 труда и стрпељиве умешности је стало и требало уставној Србији, док је приволела порту, да изд 
вршује.{S} Светлошћу науке и изображења требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб б 
ајицама!!!...{S} Овај тренутак Милош је требао употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани при 
 за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, д 
агновењу оном, у ком је стари Петроније требао да остави место рођења свога, обале потока, свед 
м!....{S} Смрт издајицама!!!...{S} Овај тренутак Милош је требао употребити, но он се усколеба. 
 како је Милош отишао....</p> <p>«Један тренутак“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљен 
 чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака поглед је његов непомично управљен био на Сул 
ити бој против Турчину.</p> <p>Неколико тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу  
ретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те 
, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је вид 
мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за предметом своје љубави.{S} П 
 лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепавице, правилне црте лица, пријатан и умиљати погле 
ао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и пови 
, а и пробитачним по правитељство наше, треће пак: исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао 
вршивати заповести, које су му од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече султан Мил 
енерал-мајора са платом 2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. п 
а пол године за главу, да плати, велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, н 
но добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку сво 
ио привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога господара од оба 
лаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је  
маљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни дим 
<p>Кад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка, на пол године измирити све земаљске п 
м и овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол године најправијим начином разрјезала 
 вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца после оца свога на престолу српском седио.{S 
.</p> <p>Њиове главне војводе и више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби су мало и 
говору с капетанима и судовима данак од три талира за пол године по имању сваког брата да подје 
о на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог 
 Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супр 
ши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и јед 
ри хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци видећи овако ма 
ама, већ да плати један једини данак по три талира за пол године за главу, да плати, велим, три 
, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године најумје 
ало стишао, стане Милош на једној слици трибине, која је напред мало изтурена и стојећи гологла 
 народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље побеђивао — пао је у  
о, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао читати, печатати и подјелити м 
овљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечес 
зо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди 
а га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Ми 
кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док  
н пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никада нада 
> <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходс 
/> ни труда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано старао се он само, да у колико је мо 
и, оволика гомила неможе се сбог велики трошкова сваке године овако скупљати.{S} Овакви депутат 
оме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељство набавити и та им 
300.000 Ф. — из обзира на његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак наш 
а се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни подмирити, но Милош им ублажавајући ре 
лаћа архијереима.</p> <pb n="144" /> <p>Трошкови на држање војске внутрење ради мира и поредка  
и на агенције по другим земљама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се немогу предвидити, а кои мо 
е ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стража по границама, које ће нас чув 
и на грађење и држање контумаца.</p> <p>Трошкови на депутацију у Цариграду.</p> <p>Трошкови на  
е.</p> <p>Трошкови на мензилане.</p> <p>Трошкови на грађење и држање контумаца.</p> <p>Трошкови 
, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилане.</p> <p>Трошкови на грађење и држ 
шкови на депутацију у Цариграду.</p> <p>Трошкови на агенције по другим земљама.</p> <p>Трошкови 
 су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опустошавале су и пљачкале сва места, кроз која 
брана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину долазити, ра 
Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари ни 
 што те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према  
ја је полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара па 
 а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевин 
та незгодан правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из све 
ати, како да народ један тако дуго може трпити над собом тиранију турску, стога је подрањивао у 
оје ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушевлењем —„да неки чланови  
 место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на 
 сами старци, који су се дугим временом трпљења свакоме злу навикли, предали су се већ вољи бож 
жао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке трубе; знак да се војници под заставу купе. — И војска  
 зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по граду, равница 
 десетак, коим му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој  
епадну србима. —</p> <p>Но колико бриге труда и стрпељиве умешности је стало и требало уставној 
ао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано ст 
 једном магновењу човеку, награђује све труде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов дв 
е народу свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S}  
ивати.</p> <p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л изнашли какво средство, ко 
ликих ратних напора и великих војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима м 
<p>Власник и издавалац</p> <p>Конст.{S} Трумић</p> <p>Брзотиском штампарије К. Трумића</p> <p>у 
 Трумић</p> <p>Брзотиском штампарије К. Трумића</p> <p>у Митровици.</p> <p>1879.</p> </div> </f 
 свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци 
е отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Мило 
, који су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.< 
{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог времена, које мислим да није д 
е, али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То би 
ињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, 
ти да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. —  
о је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Но својим н 
превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих људи, који врхов 
на, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="114" /> од 
дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем  
 се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, ал 
рана прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш; <pb n="134" /> мла 
дио читаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. 
ј аудијенцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило од 
ледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му 
пколи, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају, те им ре 
жио у једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве 
 изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Ов 
 презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбиј 
етства да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је д 
и да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њ 
на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»< 
32" /> <p>Слово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора вла 
дских удаљеним и неприступним, те је он ту често проводио читаве седмице, а често проживео је т 
у у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам вам  
етом, својим искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист народа.«— </p> <p 
вот овог првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и у 
под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Натраг тамо!» —показујући при том руком н 
решио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за 
ике народне; то је <pb n="133" /> Милош ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њој уче 
уку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од у 
је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње канцелари 
е другој својој родбини: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске при ов 
на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости потресаху прса његова.{S} Неколико већ п 
же се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је ве 
 од суве болести.</p> <pb n="212" /> <p>Тугујући горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешко 
е, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамно  
отиву јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједине се именом светог Јована  
ниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким битка 
«у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде  
м рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настоја 
тавити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем 
родног бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Рус 
о из уверења свог, него што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је зако 
ђавати од народа тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> <pb n 
рђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања 
који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг  
еки високи достојници вашег сијателства туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> 
помињале и чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и 
чином, како ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо располагање.</p> <p>Све ове моје рјеч 
 да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њене неумерености и добре воље, а често  
а самцита овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојк 
и распусти, могли су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити,  
 тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити гла 
а својим тавним и жалосним зрацима овај тужни призор.</p> <p>Свештеник величанственог изгледа у 
дану реч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ј 
их.</p> <p>Ништа није жалосније од овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише народ и  
 се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и 
ати, а дозволи да у Београду 10.000.{S} Турака као посада живити могу, сва остала пак места и т 
 ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После ових реч 
ављена била после ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да с 
ш.</head> <p>Народ српски преотео је од Турака неки део своје земље и у народности својој на но 
 свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђ 
браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје 
јих задобило уважење и поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са земље  
Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што ј 
е не бих никада надао толикој усрдности Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народ 
знак, наши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бе 
у, и у редовима српским војевале супрот Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта ра 
он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњета 
 обелодањивала су, да је завера противу Турака далеко разграњена и да је побуна народна на праг 
што смо видици, народ је српски противу Турака листом устао.</p> <p>Рат се започео на живот и с 
ве речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да и 
 једном кад велики будем, морам противу Турака војевати, да осветим моје Отачаство!“ —</p> <p>Ј 
ала, да народу крстоносну војну противу Турака приповеда, откривала <pb n="220" /> им је сплетк 
 ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки воштили: био би највећи ку 
 ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од ових ратника изабран буде  
томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно 
 речени кланац те ухвати <pb n="100" /> Турке између две ватре, који се у великој забуни нађу.< 
 Турке.{S} Неред и смутња <pb n="96" /> Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</ 
сле ових речи заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а 
ђем <pb n="19" /> почели су нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана на  
ишћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенит 
ци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n="96" /> Турке застраши и 
туд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S 
пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — вика 
ку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и  
ицем она већ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то данас 
и; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица 
ју починила и под предвођењем Милошевим Турке из Србије изтерала и слободу своју опет повратила 
оговору, нападали су и убијали они само Турке, којима су често отимали новце, које су ови из Бе 
 устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежеће 
срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, 
и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, који претход 
испунило.{S} Тек што је свитати почело, турска војска халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Кур 
ој били заточници светога савеза....{S} Турска је опет повратила своје старо господарство у Срб 
 интерес, да Србију за себе задобије, а Турска налазила је опет интересе своје у томе, што је с 
пустити у отворену битку, где би голема турска сила могла његову малу чету застрашити и чувао с 
оме потпуно уверен био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд 
ску царевину велика новост.{S} Омладина турска узносила је ову решителност Махмуда, пљескала је 
го бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена места по Србији и све градове на С 
вима.</p> <p>С дана на дан откривала је турска полиција нене потајне завере, које су народ близ 
 је држан као непослушно робље, које је турска батина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна једин 
у притјажање робља свога, законитост је турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојев 
ки великаши отворише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешати м 
на изуст народне песме, које тиранија и турска власт уништити није могла.{S} Једном, кад се дом 
осле неколико изгубљених битака примети турска власт, да је ова борба ајдука почела на себе узи 
твом свога вазала противу њих....{S} Но Турска се налазила под теретом заштите Руске, којој је  
д које се народ отуђивао, коју би власт турска могла покорити и под бич ставити и коју би некол 
голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која је <pb n="39" /> Србијом владала, није их  
епрестано да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61" /> одбија, па незнајући како 
а даду Милошу разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власти пол 
тни јунак српски Милош, зачуђеним очима турске светине, која је врвила путем пред њим и ког у о 
 београдски, где је била столица управе Турске, добије од султана налог, да страховитом ајдучко 
раније, те збацити са себе ропске окове турске.{S} Из овога проистекоше све јаче завере и побун 
На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе попадају у прашину, топови крче редове,  
 о миру сврши, Алија до последње страже турске допрати, где растајући се шњиме рече му: «С Бого 
су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из големе 
че са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорила је она са највећом разјаре 
ио и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда 
с дана на дан умножавана била из големе турске царевине, која је бројала 45 милијона душа, и чи 
тнајст година ратовао је противу големе турске силе, коју су најславнији ђенерали њезини предво 
су мало изгубили.{S} Неки део разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свиј 
ла и вароши брзо су прогоњене, поједине турске ханове и паланке попалише усташи, из дана у дан  
" /> им рану и подказивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који о 
ng="LA">Expeditio</foreign>“- неправице Турске, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и 
сударима беху Турци потучени.{S} Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине тур 
изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске повторити може оне знамените речи Бурбона од год 
и и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним нападајем збуни.{S 
љ, постао је овај вођа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку в 
 Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала и 
ма, одавању и примању поклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозревао на све 
«допустити сваком захтеву партаје руско-турске која већином седи у совјету?“ —</p> <p>«Господар 
битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те  
а бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из кориц 
ешеним законима прибавила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, д 
м је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо о 
рђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио главом погрешку своју 
ослао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновници а телохраниоци султанови са други висо 
, мало <pb n="79" /> застану.{S} Богати турски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, 
је ишле су пред турском војском, носећи турски барјак. —</p> <p>Србијанци чекају их са пушкама  
ока.{S} Старе пак присталице и фанатици турски били су дубоко разјарени, гледајући у овим покло 
 Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу. 
ију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он  
 позове Милоша <pb n="107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе  
у под полу господарством <pb n="125" /> турским и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србиј 
чешћа Срба према браћи својој, која под турским јармом пиште»!!! —</p> <p>Заплашити карактер ов 
, није јер је народ тај више година под турским ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у прео 
војници тог вечера спаваху под заузетим турским шаторима.</p> </div> <pb n="97" /> <div type="c 
оле са издајицама: <pb n="200" /> руско-турским!....{S} Смрт издајицама!!!...{S} Овај тренутак  
Србија порти годишњи данак од 1,300,000 турских пијастра плати, а дозволи да у Београду 10.000. 
адовољника и пробисветова <pb n="38" /> турских, који су навикли били за оног војевати, који би 
ж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство постало тако несносно, да је морало па 
ог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, под којим је цео народ српски стењао.{S} Притис 
ризнао <pb n="124" /> полу господарство турско.</p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Царигр 
у заробљену, и први пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат  
ом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда  
p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног турског робовања, земљеделство било је са свим занемаре 
за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један хришћански народ; ова об 
слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жестока и голема насиља и изнуђења  
p> <pb n="153" /> <p>Треба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски целим путем при 
да би он морао бити подлога свога руско-турског парламента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео и 
 хтела никако допустити, да Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез М 
та и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се 
изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шт 
е је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака чинити, јер је знао, да Србиј 
 оставили и предали немилосрдној освети турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показал 
терати, то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да на 
таковим одличијама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио 
уђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе през 
убуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може  
 нужде у преговоре мира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним биткама 
S} Русија при утаначивању мира, није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад по 
под Милошем ступили били у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} Он 
 придобити за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Милошу,  
да, бојећи се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више св 
 најљуће јаничарске делије ишле су пред турском војском, носећи турски барјак. —</p> <p>Србијан 
у томе случају потужи самоме руском или турском двору — било би непаметно; јер онда сви докази  
ивање крви.</p> <p>Претераном тиранијом турском нагоњени народ српски — скочио је на све стране 
м имати одношаја с ниским, до са једном Турском мојим полугосподарем!» —</p> <p>Долгоруки осети 
 њена попаљена и разорена, поља осветом турском потрвена.{S} Она није могла дуго преживити два  
вајући народ, који од столећа у ропству турском стоји, овом пространом и дубоком гробу, који гу 
ају, пензију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа 
а и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању турском, она је свако сретство, које јој је давало прил 
ји су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатства ни гос 
здати српску револуцију и учинити је за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узакони ослобођење 
ако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је народ оставио п 
ови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у з 
жнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством совјета изрећи, да се са престола с 
на битка крвава, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени в 
 сами себи, подпали су поново под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком и поб 
ако дуго може трпити над собом тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу ону одважност за с 
рода, који у свези сачињавају јевропску Турску — она мора њи навикнути, да виде како се она меш 
особите је знатности, и било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омладина турска узнос 
 Срби са маленом снагом победили голему турску војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим ј 
ресе свог народа, знао је само за једну Турску, која је полугосподар над њим била, а није трпио 
сом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу в 
 је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> <p>Страховити д 
ше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са об 
, Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{ 
еха по народ остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснути и у градове за 
ка и једне речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише у притјажање робља свога, за 
та друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места, и спремају се да 
 шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, шт 
ревац је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби је 
сто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег  
ве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и 
мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, побити 
, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући 
 оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и 
вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у о 
видите невоље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопу 
 војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предад 
где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несретним Србима, ка 
њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и р 
 крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм с 
ућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних 
ик!“—</p> <p>После овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за зл 
е попалише усташи, из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србиј 
, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, па кад су з 
 био више само побеђени народ, којег би Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан као непос 
ен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би 
счастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> 
о и попуњени.{S} Отпором овим разљућени Турци, двапут јурну помамно на шанац српски, без да су  
је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Србијом опет завладали били, нови паша од  
е и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> гониће сваког који мене љуби, па ак 
мо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирити неће....{S} Идите сад славна децо старе  
 пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Не 
ој соби седити и писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет н 
о сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно поступају према томе кукавном народу.{S} В 
опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђо 
говори им Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у св 
 душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћ 
анили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију 
ападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора какав ве 
род од десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали.</p> <p 
јвода многе пријатеље стекло.{S} Док су Турци заробљенике и рањенике српске немилице давили и у 
орио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26 
побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они од 
они главу своју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, они су опет заузели бил 
бро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу независн 
кој битки, у сваким мањим сударима беху Турци потучени.{S} Власти турске из села и вароши брзо  
браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена 
имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци видећи овако малени број Срба, на ново побесне, г 
аветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу зам 
ци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После једне године, одкако ј 
леко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрати има, са кога  
аја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је п 
вошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом извесно ропс 
ј забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благос 
 и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господа 
 његову малу чету застрашити и чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На ха 
 они, који су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безб 
S} Његовим примером покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Ње 
асла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна стихија дивље необузданости; та је 
равдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет подигли ша 
S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју и нејаку  
слободе...{S} Све је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце, жен 
ти и држати; у првом примирију, којег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p>  
д је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи нестане га.</p> <p>Ова 
це, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима његових родитеља, њега је као тешко олово тишта 
и једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одгов 
да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира просјачити.</p> <pb n="105" /> <p>Усљед је 
аправи мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више своју војску супрот страхови 
ц јоште за живота свога власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђе 
омакла.</p> <p>„Безобразницо!“ — повиче Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла на седеб 
— </p> <p>Једног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није  
 По народним обичајима никад правоверни Турчин није каурину поклона у оружију давао.{S} По овом 
ти се докле последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име б 
х са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p> 
а су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби 
кој извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хриш 
ад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског господара, кипила је крв у њему, с 
к ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љубица између свију српски 
ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једног од наших мрских господара.{S} Слава и 
оме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одважно.</p> <p>— „Тешко 
аједно провели живот, заједно су супрот Турчина војевали, заједно погинули, заједно нека и почи 
ош, који није веровати могао, да између Турчина и Србина срдачна наклоност постојати може, задо 
ници, који су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша  
, за свето подузеће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Неколико тренутака, посматрао је он тих 
сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> <p>Величанствена је и дивна духовска ноћ.{ 
ворио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота М 
ог у Србију пошаље, који <pb n="179" /> ће дипломатским сретствима принудити овог простака српс 
овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна права, или права, која 
основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} Има случ 
итела.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, да 
м — рекао је он пријатељима својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом 
ње, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе нав 
неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка, на пол године измирити 
ојници са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са обе с 
зрока Русија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. —</p 
поверењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христ 
и димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне с 
пајућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од о 
пи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви недостатака; но  
/p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености до 
пуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да 
у се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb  
ти, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Ј 
 му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасходство наћи без сумње да је то при 
 допустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да 
о.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака чинити, јер је знао 
лим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на гл 
дсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио;  
pb n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског придобити за промене, што  
га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу  
оренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово 
јету.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је  
ве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њиховим очи 
 је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло  
а својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се 
та неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчб 
га црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са св 
 доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставит 
{S} Он је толико одговорио султану: „да ће из општег уверења и особитог призрења према његовом  
 су општенародна права, или права, која ће сваки Србин уживати, пространо и онако описана и раз 
в лицем она већ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то да 
ђани његови способни постану дела, која ће једном њихово политичко биће утврдити.</p> <p>„Народ 
сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору са 
о ји само човечество предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да ј 
 да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом примириј 
S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, који много ум 
јатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих  
и.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После ових речи заповеди, да се вој 
ого демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — 
ео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за в 
амени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — В 
тара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су остали дома, без обране 
товали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима 
да се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће преком 
и собом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се 
 да буде учасник братске скупштине, где ће се ток свију ствари отачаствених, свима без разлике  
него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојиш 
ли, да помогну оно место приредити, где ће се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут  
ремена, које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жестоко своје присталице притискиват 
ови на држање стража по границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Тр 
саставити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народни подјелити и више државни 
а, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</ 
новљенијама какви недостатака; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нис 
кивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p>  
/head> <p>У овим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом с 
о му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави са 
шест совјетника од стране умерене, који ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусо 
су до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> 
лити и више државни совјета; попечитељи ће ји предработати, совјетници разсматрати и мени предл 
и чинимо даља расположенија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{ 
ко своје присталице притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог  
а одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину долазит 
и су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране право 
рај села; на један уговорени знак, наши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена 
и куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </div> <pb n="225" /> <div type="c 
ране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у само 
тви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под 
ли ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показују 
«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори ми 
ити ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и из д 
.</p> <p>О овој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо речи једног Француског научењака, 
овом величанству у свему попустити, што ће се са општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже! 
оју према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје мер 
 народу у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт мора 
 „лишавајући себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} Искуство онога < 
 суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој о 
је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, које он није тражио н 
а и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо 
о са осталим изображеним народима, онда ћемо видити, какву хвалу заслужује тај народ пред данаш 
 биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савр 
и красни део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, који  
жите ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непријатела на ново победимо или да јуна 
ити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби — пра 
ити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо  
одговори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — одговоре војводе.</p> <p 
} Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он  
и се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирит 
да за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верн 
 се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити овај призор, између ова два човека,  
угу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак расположити на народ.</p> <p>Потребе, 
одговори до усхићености доводити: скоро ћемо наступити неке разговоре, у којима простак српски  
, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да ће непог 
т пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеск 
попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донес 
убља да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим окре 
ридода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и 
плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари Петроније певајући по о 
«Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који ва 
p> <p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу установити внутрење правленије, прелазим сада на дру 
/p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по 
о Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се већ  
о из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо 
 <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик 
ма већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — да 
 отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет д 
у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле го 
p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оп 
ви, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довест 
ај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу к 
и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена 
у и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим интересима..., Ја нећу дати М 
> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и  
увише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретство  
тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог с 
е крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати њихов неумитни су 
, доли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати, док с 
 задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења 
 на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча по 
од.</p> <p>„Браћо!“ одговори Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непр 
ок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих 
вде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к теби 
 он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супрузима догађало, то 
у деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити ономе ни овога  
тупком мужа свога дубоко увређена била; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздир 
стојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви  
ом израза дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштро послан 
 вешто израчунаном одговору, пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место о 
Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћутљивости, која као да му је само за то с више дана би 
> <p>Догодила се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи. 
а јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју починила и под предвођ 
{S} Шест пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђен 
 да ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа 
, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу заменути за  
не из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена била после ослобођења њезиног од Тур 
ола српског уклони породица Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био рус 
њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у Цариг 
јући горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заборавила, да 
/p> <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе г 
 жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“ 
исао божји у средини једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећег, народа створи, онда му он 
х покушаја, да Србе раздвојењем ослабе, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Србији верн 
 су пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки  
виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако израженим, кој 
е било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном животу губио се, постао је — кукавица.</p> 
 нема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује  
И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство постало тако несносно, да је  
ио задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима  
и: скоро ћемо наступити неке разговоре, у којима простак српски <pb n="128" /> доскаче одговара 
последњег рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учинили и уп 
сну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка по 
им имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима великог искушења било је чудо мужанствено 
p>1.{S} Сачинити и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права и дужности књаза Србск 
удбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим сударима беху Турци потучени.{S} Власти  
ри Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су непријате 
 себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поред другог и враћају се као  
арској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хри 
ишем степену власт има над самим собом, у једном магновењу схватао је он сва призрења, која су  
 онај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном  
ералним штабом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљућ 
 султановој, на коњу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу украшеном, ког му је су 
але отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да остави место рођења  
ариграда послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунезависност Србије.</p> <p> 
х речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, примети <pb n="167" /> опет да Мило 
уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути  
, кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунеза 
и уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца, била је управа пред 
ад је једну такову песму отпевао Милош, у највећем одушевлењу занешен <pb n="32" /> повиче: „Та 
м основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у присуству паше обнародован, који је као ко 
ш, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име  
а плата износи годишње:{S} 200.000 фор. у сребру.</p> <p>9.{S} Архијепископска плата је 6000 Ф. 
тра, затвори врата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држ 
та, како ји само човечество предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна 
 ће те као своје дете примити и држати; у првом примирију, којег с Турцима углавили будемо — ет 
ог притворног простачења <pb n="183" /> у овом вешто израчунаном одговору, пута нашао ћутећки п 
кне он: „дај да изложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу револуције, одрубивши Милошу главу... 
а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србије, све једнако у замену својих добрих ус 
 превару, која би се изродити могла.{S} У тајном кабинету султановом могле су се многе ствари о 
 од њега <pb n="55" /> удаљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а по 
са другим простим сеоским девојкама.{S} У месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за  
 подјелити међу <pb n="140" /> нама.{S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устр 
едуго сљедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она зна 
 мусулмана, негда његових господара.{S} У оном одушевљеном полету, кад га је народ весело ускли 
х трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољс 
 деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за предметом свој 
ент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим званијама у војсци и на свим странама, имала  
 уједно реши и судбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим сударима беху Турци поту 
 новопридобијеним крајевима Сербије.{S} У слову том предоставио сам вама свима, да се о свим ов 
ање народа узнемирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се сво 
вођа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу припи 
а ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је један једини човек будан, и на н 
а грожњу народа и предложе помирење.{S} У тајној једној сједници совјета буде закључено: „посла 
е срамног робства, ког сада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све с 
огрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац  
о подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена иронија, не показује 
тетој земљи морало наново уређивати.{S} У овом делу унутрашњег уређења, Милош је уједанпут пока 
иредити, где ће се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који 
, који су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу није <pb n="198" /> ништа народу свом с 
 речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске надутости, где се говори  
"135" /> да осветли народни празник.{S} У саму зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе вој 
амисли светити се силеџијама својим.{S} У такој грозничавој тишини дошла је била већ и година 1 
т он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца,  
везе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се 
је дело <pb n="171" /> свршено било.{S} У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућн 
 би јој повратили изгубљену слободу.{S} У историји света неналазимо равног примера у јуначком о 
било, који писати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава један сељак свога пријатеља о тад 
уки дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S 
стави даље:</p> <p>„Ваше величанство! — у извештају томе, ког сам ја великој скупштини поднео,  
дати могу.</p> <pb n="30" /> <p>Милош — у првим годинама детињства свог, није као и остала сеос 
било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турско 
S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем го 
не су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, ко 
опови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бо 
ојевима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему турс 
ше посла у отправљању мојих дужности, а у осталом политика речених земаља можда се ни у каквом  
бож да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се М 
о таковим одличијама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклон 
ј, коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се п 
 вечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле около једног  
ра-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ с 
миче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно гледао, како са пр 
рала, да општег непријатеља хришћанства у забуну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно  
ва:</p> <p>1.{S} Устројење министарства у четири оделења: унутарње, правосудно, финанциско и ин 
з средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свр 
а уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза,  
, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на место свој 
д 16. <pb n="205" /> година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, ова 
оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лукавство изневерило било 
д султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастијем слогу источног израза позива, до дође  
Ови одговори донешени совјету доведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а 
и су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и п 
 све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи само од његове 
е падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт, разми 
задобила нове <pb n="63" /> потпоре, да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи угл 
ко година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткр 
а нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="18 
аве, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет д 
е који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили непријатеља неустрашимо на су 
ешити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совје 
едило мени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите праведном захтеву његовом, ком  
p>Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степену власт има над самим собом, у једном  
рошка, непрестано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му је после 
је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљ 
е једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> </div> <pb n="150" /> 
агодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што  
едбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанственији и н 
00 турских пијастра плати, а дозволи да у Београду 10.000.{S} Турака као посада живити могу, св 
.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами с 
нице српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвеституру и право,  
у своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са 
 посланство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу игра, било је доцниј 
, који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Т 
и је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руск 
чун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине околне силе може бити жа 
 је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{ 
d> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него  
<p>Неки тајанствени дух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне 
 отимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака као приј 
>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на 
слушалаца производиле, подстакнуше сада у народу највеће одушевлење и радост које му је давало  
/p> <p>Свештеник величанственог изгледа у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погл 
овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том м 
 не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одуста 
от ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе  
 сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, који нас је  
 зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужно 
ори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док зап 
е иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? 
и, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и  
е <pb n="181" /> услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да 
орде радости, ону утеху безкрајну; која у једном магновењу човеку, награђује све труде живота њ 
 Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и мислити знаваху.{S} У писм 
оведа, за једног најчудноватијег човека у овом столећу.</p> <p>Овим цифрастим говором Милош је  
814, «Нема више доли само једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русија мора  
ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и сав 
у његову дознале преко својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава т 
мао много својих штоваоца и приврженика у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у обр 
пуно уверен био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скр 
орише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p> <pb n= 
е је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико својих присталица.{S} Син 
крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) < 
Русија није се као покровитељка ставила у средину између мучитеља и жртава; требало је да Срби  
 мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n=" 
илошеви отклонили уплив јевропских сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да мог 
ту! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужности, а у осталом политика речен 
обрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био, да в 
 који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p> <p>«Натраг! 
 преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да б 
ти и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и 
Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p> </div> <pb n="88" /> <div type="chapter" 
питатеља Зорића.{S} У високим званијама у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе,  
—</p> <p>Србијанци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На да 
тарци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их р 
 дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико просторије, да би у себе примити могао св 
pb n="132" /> <p>Слово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав гов 
м војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију  
, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у 
те ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Турци пон 
>Бледи месец са својим жалосним зрацима у поноћно доба осветљаваше човека једног на гробљу више 
 рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њ 
ји су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних ру 
нове и паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов се опс 
 и растерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а које остал 
 српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независности српске  
<pb n="217" /> дошао, да стање хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина 
дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> </div> <pb n="67" /> <div type="chapter 
23" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу ве 
арму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p> <p>Мил 
ма његова.</p> <pb n="47" /> <p>Вештина у војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, 
итање стављено бити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипломације, ма д 
е министре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтед 
м њој право оно место означио, које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није приличило 
мућеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p 
отраживања њезина прибравши, створи она у Србији једну странку, која је Русији слепо одана била 
 правоверни Турчин није каурину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем обичају, може се суд 
ајући се свога детињства и оног уживања у народним песмама, које су њега задахнуле жарким родољ 
рода и до његовог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу  
и и најчеститији, и који имају поверења у народу.</p> <p>5.{S} Чин министра председника, један  
шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колико су српски редови прорешетани у толико буду брз 
ј сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb n=" 
о узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти без 
е дође; незнајући да има других владара у земљи осим њега, по праву насљедства, изда прокламаци 
е била необузданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} Паша београдски исто се тако плашио њи у св 
рдности Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</p> <p>У самом Цари 
која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година наза 
сторији света неналазимо равног примера у јуначком отпору и жалоснијим посљедицама.{S} Човек, к 
исност.{S} Они су, што се признати мора у посланству руском у Цариграду имали велику потпору.{S 
елики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне он, и почне гово 
мена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје  
</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког аг 
вујућа сила Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, који је уго 
е турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим бит 
едној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде  
 је не само као и други човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позније д 
родом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразумети се са бр 
 где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потре 
родити спавајући народ, који од столећа у ропству турском стоји, овом пространом и дубоком гроб 
е стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за  
екнуо, јест једна од најглавнијих епоха у српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштал 
да се из тих народних песама почну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости з 
како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за независност - видили смо њене грдне напоре н 
окле год буде родољубивих поштених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се сп 
девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благословени! пр 
егово лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, к 
 није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој намери, 
 Србије.»-—</p> <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне 
 неограничено поверење и истиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обрен 
ол илити најужаснију смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за Француску годинама 1800 до 1811, прос 
 варош од свију страна опколи, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где са напа 
<p>Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну о 
е једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новинама оглашен био, да се склони од жалос 
дрече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да 
а, овог мрског господара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима с 
 су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његовом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече он  
"98" /> Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском 
 агина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хте 
ним гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику отачас 
а, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</p> </div> </bod 
се сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, који <pb n="179" /> ће дипломатским ср 
гура, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће наз 
не, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда његов 
годјејаније правитељства представничког у Србији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијућ 
и сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво и даде г 
о, које је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудит 
а отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони се  
опством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S} У овом де 
 организација оружања...{S} Уговори сад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињали... ваљда 
етача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — са 
рећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и 
га украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, м 
њава; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном прилик 
 дела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Детињство  
олица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату ј 
и 1815. год. искупио се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на 
них радина уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи вид 
ронију од пријатеља указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све  
} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора појавише.{S} Н 
мешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице, кад ј 
мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у наручија своме младожењи.</p> <p>Јелице слатка душо м 
л је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће п 
ећи савет, да остале дане своје проведе у миру и задовољству приватна живота, а народ је српски 
ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турском која је већ то 
.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо примици. 
>«Милоше препоручи твојој жени, да буде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се 
и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жа 
узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин ј 
да позове Милоша <pb n="107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за об 
дног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <p 
м слогу источног израза позива, до дође у Цариград.</p> <p>Његово величанство» — гласило је пис 
 понамештају, војводе и војници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опе 
ца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно шт 
у разјарених победитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Т 
ући себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} Искуство онога <pb n="159 
умрлих на бојишту наших другова, налазе у свакоме војнику српском, који за слободу отачбине вој 
орђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да 
одолима чезња за слободом, водила га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{S}  
гове власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао з 
еме догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то  
 стопе на границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мо 
у, јер је српска аристокрација, која је у свим гранама правитељства седила и налазила подпоре и 
/p> <p>За неколико магновења владала је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај 
 која је због рата установљена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету о 
о.</p> <p>Столица управе српске била је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у години је Милош об 
жја бирала, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош К 
ова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се м 
 на несретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и су 
чиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким бит 
кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <p 
зирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично народн 
земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то је Милош з 
 <p>Послушност законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији 
могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским 
и на <pb n="191" /> њихово име, које је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњи 
носно оружије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха г 
а узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило 
јала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначк 
ња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са  
 но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство његово. 
дубоко проничући дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољуб 
о сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и  
д заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међу ж 
ра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p 
е.</p> <p>Императорски посланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милош 
а истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста 
ског <pb n="172" /> представника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Министа 
но чувство отачаствољубља подрањивао је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер 
немилих господара.{S} Оптужени бегао је у стародревне шуме, где је налазио своју потпуну слобод 
уф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, док н 
на своје непријатеље побеђивао — пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска 
а-Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} Аустрија под својим надзором држи српске в 
у.{S} Код народног свештенства нашао је у томе јаког одзива, њиховим <pb n="78" /> настојавањем 
народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да  
савез — остало сродство пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетв 
о.</p> <p>Детињство Ђорђево протекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости  
 n="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена била, није н 
 имам -један званичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и ра 
ду показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за полаза 
} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже  
ринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Милошева,  
м домаћим непријатељем.</p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана 
радоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је драгоцено 
и — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам —  
г Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволе 
вега морало је материјално стање Србије у језгри својој војено уређено бити; јер ком се Србија  
 сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа  
 употребљења велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n="21" 
његово поверење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скороте 
овори он гласом громким, које перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком  
указује чудну одважност, коју перо није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куца 
варима, које су се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више пута при искреном разгово 
им начином и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>Српска аристокрација, која је  
 раздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> < 
овом помогла, толико му је великодушије у бојевима код самих непријатељских војвода многе прија 
 Турска налазила је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом могла совјетнике противу 
би имала право пребацити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{ 
, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео с 
itle>Даница</title>.» Оне су садржавале у себи прекрасне песме народне, које су на скоро на нем 
а, да се са две знамените европске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку с 
 из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто невоља рану војницима;  
ј жалосној драми српској, која је после у Србији одигравана:</p> <p>Почасно обновлење совјета б 
виси само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На о 
олите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је ова 
или на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек ви 
о.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко годин 
.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установ 
, који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и оно што с 
меном Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њег 
вета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе  
времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења морају се показати храбре и одваж 
га проистекоше све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Прет 
у.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образованости напреднији од Милоша, но он је на скоро 
адине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на сва пита 
сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одг 
ано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово 
ратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирити неће....{S} И 
х двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, д 
ош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати има и он је био у стању издржат 
цу Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, 
о престолном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим фразама много народу обећава а ништа  
 несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под 
тању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће и 
а давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о  
 је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу св 
орте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење догогило, <pb n="192" /> и кад су 
е, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном ме 
, и напослетку уређење уставно, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, нег 
 неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле  
<pb n="134" /> младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош,  
и за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народнима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јо 
је глас оног страховитог виора, који се у Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и по 
ченици слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у неб 
100" /> Турке између две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју ј 
био.{S} Материјално стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјалн 
ности и добре воље, а често стављало се у средину као посредоватељ међу људе, који да су сами с 
браћом својом.{S} Име његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад де 
ead> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} Онда 
шњу <pb n="210" /> скупштину, где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p> <p>У свиту 
м далеком путу, долазило је просто дете у додир и са становницима варошким, виђало је обичаје и 
ући овај знаменити разговор: «ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређења; која се дају наро 
њетача. <pb n="218" /> Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене 
тва седила и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, к 
рода српског, зависила је верност порте у извршавању примленог <pb n="112" /> уговора.{S} Милош 
адости и благослова, дочекају победиоце у ослобођеном Крагујевцу, чији становници такођер беху  
лио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петроград и Цариград, који обојим дворовима до <pb n= 
ин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности изб 
ве његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече 
убитком, немогоше гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повук 
говорила.{S} Турци опет на увек ступише у притјажање робља свога, законитост је турска сад на с 
к м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скор 
абрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти зад 
жем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу насто 
!» ...</p> <p>Ове последње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љуби 
аднило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности з 
иле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао д 
ре прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак од три талира  
ћи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>Послушност законима и т 
у опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале супрот Турака, и на својих  
једну народну песму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p>  
преотели — али великаши српски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостал 
, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели  
је на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељства остави слободно  
не знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у  
тео је од Турака неки део своје земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али овде јо 
="86" /> јестаство младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер  
имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p>С 
} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су 
тви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцим 
лу годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о том, како би најзгодније 
та у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нису  
га по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви недостатака; но и ови ће с 
ци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени били и кад су их војском опколели,  
глеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног дос 
 су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до проле 
правимо, пошто смо одани један другом и у најискренијем поверењу.»</p> <p>Милош, који није веро 
за, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрестаном договору са совјетом.{S} Овим установљени 
="113" /> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у з 
стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који  
престано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о то 
т диктаторска, како у грађанским тако и у војничким стварима над целом Србијом преда.</p> </div 
ле, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети султан.</p> <p>Н 
авду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било 
еби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице пр 
ији догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и приврженика 
е, нема у себи толико просторије, да би у себе примити могао све посланике народне; то је <pb n 
рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња  
нац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален број  
 се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србији уводите“ — настави султан — „лишавајући себе в 
62" /> <p>„Слово престолно, које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили» — наста 
</p> <p>Небројене жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице проливала, нису могле б 
} Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата отворена с 
<pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> <p>„Његова молба  
ажили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам 
и, да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе  
="167" /> опет да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи  
 партаје руско-турске која већином седи у совјету?“ —</p> <p>«Господару! — давајући ви извршују 
 моје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће ост 
ко разграната и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато 
Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торж 
уче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећ 
слуге, које је Русија 1833. год. Србији у делу српске независности учинила; подсећао је Милоша  
пшти устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по цел 
смо — «сматраће онај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изрази 
и је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом 
нати и угњездити код свију народа, који у свези сачињавају јевропску Турску — она мора њи навик 
пштину држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, 
м?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните  
бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и 
огњишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим званијама у вој 
 речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нису описати изражаје лица ове благородне жене  
> и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле 
Несрећа била је општа.{S} Они су живели у заједници братској и по предходном договору, нападали 
министрима руским, било у Цариграду или у каквој другој држави своје посреднике, чија важност ј 
<p>Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју нез 
ојих земљака као пријатељи примани били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, дава 
е обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би се што противно догодило, т 
це, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устанка; попалити и са земљом сравни 
аде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S}  
и, који је њоме владати и важност земљи у страном свету задобити и њу на корист народа упутити  
ајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> 
он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и одушев 
оге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад сме 
лом политика речених земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати однош 
а у колико су српски редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућен 
 каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су н 
апелације није могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кне 
ја савршено дозвољавају обичаји источни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао мило 
 Паша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан  
 своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводи 
вештени европејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико 
да.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb 
p> <p>Таково је управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорс 
пске земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приме 
 сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и сво 
 излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним нападајем зб 
ом српских јунака, почео само да говори у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S}  
 народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свак 
 оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер  
орђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb n= 
ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити, да моје слободно срце под оделом робињ 
е нашао сам, да никако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије 
оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањ 
 соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копље, па нескида 
и.{S} Цркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре а за из 
 чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, које је  
ане управљено у главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се 
 моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} За 
јствености, ове му треба најпре прелити у нарав просвештени европејски држава, пак да ступи у р 
м вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђо 
егледали, морало једним кораком ступити у Србију заробљену, и први пут од господарства турског  
} Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, где би голема турска сила могла његов 
д ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су  
гон за слободом набављао му је сладости у грубом занимању пастира, где је он уживао потпуну сло 
но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње к 
 у животу свом био сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање несретне девојке, срце му је  
 осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <pb n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ј 
абе, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и Омир 
Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, 
ских старешина за рад давао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопстве 
не, пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима заставу, на којој су стојале речи ове: 
расположенија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та ода 
 своје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства 
ски били су дубоко разјарени, гледајући у овим поклонима своје понижење и довршену пропаст исла 
једнокрвну браћу као непријатељ, вичући у највећем очајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у  
гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у својим песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљ 
ли Милошев рад, само неки незадовољници у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи 
своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати 
д удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живел 
урске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији за 
, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом има 
ти спремљено.{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и с 
и!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша т 
дно место за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова војска српска није  
више ничију власт признати, особито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} 
опусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је мога 
 политичар и искусни законодавац, човек у ком су се све способности великог владара слиле ни пи 
да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је те 
ног времена може бити, био једини човек у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у  
/p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се 
бље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели 
о да будем подлога сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, који су се  
S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и пот 
ојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта сине појетички образ Љуби 
S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</ 
д нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне соб 
ише нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје 
оване и неколико корака учинивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад 
је окружен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље побеђивао — 
цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете су његове по 
бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и пост 
> му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо  
 поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суграђанима изгубљену отачбину;  
S} Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После неколико часова роди се и сунце и 
 и устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку беже 
head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице,  
 други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод ус 
ћи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су н 
е он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угње 
т преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</p> <p>Н 
а свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p 
ла има са супарником тако исто страшним у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.< 
од тај више година под турским ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морал 
м гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Ми 
своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили муж 
ћи се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више своју војс 
то се признати мора у посланству руском у Цариграду имали велику потпору.{S} Ово није Русија мо 
ужје носити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христ 
p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди је обично обедова 
ким видом показивали.{S} Народ је руљом у хајдуке одлазио.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113 
да Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити, — но није хтела никако допустити, да Срб 
ог Мијајла, који је увек живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог 
нити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата 
ка, да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> 
 чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће д 
одар целог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, које до смрти своје нигда није  
у, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног последњег рата између Ау 
адски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лиши 
к кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно одело у средину <pb n="137" /> народа 
 нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе пр 
...{S}208</p> <p>XXIII.{S} Последњи чин у драми Српској...{S}219</p> <p>XXIV.{S} Свршетак...{S} 
 <head>XXIII.</head> <head>Последњи чин у драми српској.</head> <p>Непрестано уз престо сина св 
</p> <p>„Безобразницо!“ — повиче Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло р 
начтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је задобивена  
са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако 
луде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «извор и узрок толикој бед 
о млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских бораца као прост војник и ради показан 
p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и старост 
, падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војнич 
 дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако 
соког поштовања, <pb n="155" /> које он у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно исп 
 стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је  
ник је овај већ двадесет година војевао у редовима првог устанка српског.{S} Старост је изнурил 
ом тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом.{S} Приповедао му је 
 је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од погибије, на коју 
ева влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват б 
борио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. године писано 
ле једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљао је с 
г срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почел 
ше да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду  
у Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје подворе 
ком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим  
ећим речима изразио своје незадовољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати  
риписују успаљују највеће незадовољство у народу.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за ух 
опет повратила своје старо господарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска  
трашивост и српско безпримерно јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше пр 
ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди мла 
 збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <div type="ch 
 позване да прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину његову дозна 
у разговору придржавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{ 
та ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S}  
изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски 
станка српског, који је робове поставио у ред слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних до 
ожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог 
ли за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио 
аз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику 
вић, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег простога народа, љубав 
ош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио сп 
.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државному уставу, заклетву, и 
 дела која највећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које су год: 
и, коме се таки власт диктаторска, како у грађанским тако и у војничким стварима над целом Срби 
="178" /> у погледу Србије, све једнако у замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашл 
заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога види се ја 
ша, који обучен у дивотно народно одело у средину <pb n="137" /> народа са женом и децом долази 
ило.{S} Време је пролазило одвећ весело у светковинама, одавању и примању поклона савезнику Тур 
/> совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, п 
 дела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или у каквој другој држави своје посреднике 
S} Његово јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, његова нечувена освајања и скоро неп 
х жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира просјачити.</p> <pb n="105" / 
слу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори ру 
то је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом? 
.“</p> <pb n="214" /> <p>Кад је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није  
 је предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српског предводитеља; рекне он 
родне песме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане, сад се наједаред зах 
ој господар искрено одржати жели и само у овом погледу желило је његово величанство, вама лично 
битом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом изве 
о.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређе, него што реч поведемо о Мил 
инови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима видили, колико је и како је живо учест 
самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са 
е, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували су н 
} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару војном, који је слабо уређен би 
 распаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег  
га господара од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да ос 
е, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> </quote> <p>Милош повер 
 <p>Ако испитамо уређење правитељствено у Србији, које је уведено на основи по све слободомишље 
чма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево  
обновлење совјета било је већ закључено у општем договору.{S} Но Русија, која је своје батерије 
народног бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Р 
 потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p> <pb n="212" /> <p>Тугуј 
 пламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућности т 
 Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да из 
 плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти гово 
се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу мало попустише, сад се наново уреде, 
а и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже уметност, ступао је крепком стопом п 
 народ није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ов 
књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је  
 се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и  
 све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности или да види прег 
“ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без ика 
а.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју сл 
надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато  
 поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну у нар 
аки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ 
Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцније великаши српски од њег 
ни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, ко 
бе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој својој строгости сузбити 
јим искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је о 
сподару! — давајући ви извршујућу власт у руке совјету, остављате себи кнежевско преимућство пр 
и, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена ир 
/> <p>Вештина у војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, да се је до војводског са 
се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у женској души.{ 
а је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у години је Милош обилазио села и станишта, само да се  
ом проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, које је најважније знање за 
 захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и мислит 
 неће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт у совјету <pb n="202" /> седише употребе ово на корист  
србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установленијама, чини ми  
уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога 
но што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је пола 
ни књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске именом «<title>Даница</title>.» Оне су сад 
ју била, него је и саму политичку борбу у позније доба сама водила — шта више мерила се са порт 
о Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања 
ан, под оружјем светлим, вијући заставу у руци својој, на којој су биле белим словима написане  
а ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе под њено покров 
ада за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху неп 
вом научен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет,  
итог призрења према његовом величанству у свему попустити, што ће се са општим благом земље сла 
 јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно и иск 
био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у присуству паше обнародован, који је као комесар блист 
шт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n=" 
{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету своме: «Сад имам 
воде, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло  
како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или у каквој друг 
, за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама пр 
воја најновија уређења, која садржавају у себи демагогичка начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао 
једно погинули, заједно нека и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љуб 
з пушака, горде турске заставе попадају у прашину, топови крче редове, ступка своје ради, а у и 
овори он живо - „ваша установлења имају у себи такове основе, које поткопавају власт владатељск 
 уредбе кнеже, како данас постоје имају у себи много демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то  
стали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугач 
 пребледиле и од страха онемиле, читају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људ 
упљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље т 
он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао  
онтумаца.</p> <p>Трошкови на депутацију у Цариграду.</p> <p>Трошкови на агенције по другим земљ 
у се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затворити или насилно из земље прогнати 
, и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле 
сле учињеног примирја била та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очинск 
ко важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди о 
ов од њега.... јатаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњ 
ве земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће н 
не владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином при у 
е шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштенародним добром; сав народ плаћа данак  
 n="216" /> имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала 
 учила, ипак су показали велику вештину у вођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све п 
ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за 16. новембра 1835. где је била и столиц 
решао био, да покуша подићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, које је зак 
казала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и обож 
рпски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n="188" /> управе, и његово је величанство 
е, да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се п 
 које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајду 
ке ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отворена...{S} Раздор пониче  
 мужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После једне год 
p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они су заједно провели живот, заједно  
 и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто  
p>Године 1813, 1814, 1815, обиљежене су у светској повесници за јуначки народ <pb n="68" /> срп 
пљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8" /> бесконачним песмама приповедали ил певал 
</p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодољив 
е с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем оча 
 невера браћи својој бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачише, да им с 
сталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руски,  
<p>7.{S} Званичници државни подељени су у 11. класа.{S} Први ред: садржава дивизионог ђенерала  
та водили браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточници светога савеза....{S} Тур 
место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им 
стати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: оста 
7" /> и драгу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу  
годи се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90" />  
на Љубица, која је дубоком проницавошћу у траг улазила свима сплеткама и намерама непријатељски 
ашиме, који као неки исполини изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су са 
рагујевцу, чији становници такођер беху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски 
 са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу  
оје је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент рус 
зјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај 
влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска  
, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитк 
 добила је она већину присталица својих у совјету.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачен 
туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена била...{S} Благородна жена  
очују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> С 
слити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су  
- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајд 
е њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промету трговачком, доцније пак и сам је њоме управља 
гордељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме простачком оделу, чињаше се да својом вољом над 
{S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се 
ао владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син  
 Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења, увек благородно срце код 
уде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљ 
арод за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме руском или турском двору — 
ге побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из  
ам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у н 
лицу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који 
м пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је често на тајној аудиј 
е довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити је он обз 
Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам 
</head> <head>Битка исполина.</head> <p>У овим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а 
ead>III.</head> <head>Ајдуци.</head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли с 
ратима, која силовито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена  
општу потпору од свих савезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и уста 
тву народа сва дела расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{ 
својим непријатељима расплодила.</p> <p>У последњој бугарској побуни, њена рука могла се свуда  
морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога н 
зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу великих и пробитачних установа, којима 
а се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са сви 
на непријатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош је показао највећу војни 
 са сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме заробљеном народу куцало је једно родољуб 
 својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника заст 
ао их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима, пред дућанима, где се обично ликови 
 месту и самој околици задавали.</p> <p>У унутрашњости Бугарске и бреговима старе Маћедоније, к 
били, много би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да с 
ће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,»  
е Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је полагао на посредовање Русије, К 
анпут да докажу да немају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао 
ара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у  
владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам г 
вце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамн 
док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава 
милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где в 
, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању турском, она је свако сретство, које  
вом сиромашном народу робова!» —</p> <p>У самом Цариграду био је Милош најславније дочекат; про 
Брзотиском штампарије К. Трумића</p> <p>у Митровици.</p> <p>1879.</p> </div> </front> <pb n="2" 
“ <pb n="25" /> — рекне он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух ј 
ике и рањенике српске немилице давили и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од ум 
и по предходном договору, нападали су и убијали они само Турке, којима су често отимали новце,  
 и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо уст 
, видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и  
 самртне казни, коју је на себе навукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ово није помогло, онд 
ор тај, понижење Србије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год буде родољубивих поштених Срца  
ат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једног од наших мрских господара.{S} Сл 
ну своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одважно.</p> <p>— „ 
Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе тр 
о да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало свој крупи глас — „заклињем те именом 
трошкови државни подмирити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наш 
неже!» — одговори Султан са гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте  
г вечера сретном господару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гла 
одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважавајући та предања народња, дао је он све старе пре 
примао, најсјајније сведочбе удивљења и уважавања.</p> <p>Путовање кнеза од Србије, жуборило је 
ог си, хтео ил нехтео — морао политички уважавати.{S} Његовим примером покорили се и други Турц 
о господару од Србије: «уверење високог уважења и благонаклоности од стране његовог величанства 
је добро ишла, но напоследку остане без уважења.{S} Војводе опијене славом својом, а совјетници 
ко, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење праведно делила.</p> <pb n="209" />  
еликодушије њему је код својих задобило уважење и поштовање, а код Турака, које је његов разум  
са две знамените европске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити св 
јиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског предводитеља.{S} Но пе 
 диван сакупљен био, он је пред султана уведен по постојећим обредима и тек што су све обичне ц 
ређење правитељствено у Србији, које је уведено на основи по све слободомишљеној и уставној, па 
је Милош у данима свог горког искушења, увек благородно срце код своје Љубице нашао, ма да је о 
Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби — праштајући се са својим мужем рече му:</ 
обродушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — свакојако дакле изванредан.</p> <p>Некад 
их плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом про 
и за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише у притјажање робља свога, законитост је ту 
 другог сина Милошевог Мијајла, који је увек живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у  
 и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи, сваки дан излази да види шта  
 <p>Разговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на 
ого устава, како би тим начином избегли увек непријатне противности.“ —</p> <p>«Господине! ја н 
но, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију но 
све крваве бојеве, непоњатна освојења и увенчала гордо његово чело круном?—</p> <p>Једном кад г 
ила или боље рећи, није престајала њега уверавати; да је она задобила право на вечну његову неб 
рски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турска у Србији за навек пр 
 Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато с 
 сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати, док седео б 
ико одговорио султану: „да ће из општег уверења и особитог призрења према његовом величанству у 
гових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху машина туђом руком вођена.{ 
ежношћу почне повторавати своје највеће уверење високог поштовања, <pb n="155" /> које он у гру 
е одушевлење и радост које му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна 
 користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да  
к је руски поднео господару од Србије: «уверење високог уважења и благонаклоности од стране њег 
во у народу.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су по улица н 
 на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и  
 су своје послове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења велике силе 
ном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт пр 
ујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са  
нији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако исто страшним  
S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу политич 
е тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја  
е истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после учињеног 
Из извештаја тог, може ваше величанство увидити, да он не може никог другог интересовати, до на 
е ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — го 
сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» —</p> <p>Нар 
 своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="1 
<p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србији уводите“ — настави султан — „лишавајући себе власти вла 
љене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево постојано великодушије 
дна душа, морала се више пута поклонити увредама, које су нанешене биле њеном супружном праву.< 
о мало дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њему нанешене умео је опростити, но за неправде  
дубоко увређена била; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој  
лике пристојности а уједно и одважности увредило је и једног посланика, који је сљедећим речима 
 самих његових подајника, које он нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог 
ица је овим поступком мужа свога дубоко увређена била; ћутећи сносила је увреде те, које су срц 
у сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе под њено покровитељство.{S} Ово  
дом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразумети се са браћ 
ати; у првом примирију, којег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p> </div> < 
="109" /> <p>После кратког времена буде углављен мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за 
година остави оружје.</p> <p>Ако услови углављеног мира и нису савршену независност земљи осигу 
 пиштећег, народа створи, онда му он на углед ставља престол илити најужаснију смрт.</p> <p>Упр 
ead>XVI.</head> <head>Слово Милошево на углед.</head> <p>Сад је година дана, како смо се у пове 
ом унутрашњем раздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и ос 
 пак постигне Русија мора се упознати и угњездити код свију народа, који у свези сачињавају јев 
ни народ, којег би Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан као непослушно робље, које је  
 добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — уста 
е на све стране на оружје против својих угњетача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у 
ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n="218" /> Ви сретно живите у вашој земљи 
 богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, док у 
 боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његовом  
ати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако пак извесно је, да она није 
н је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњетење власти српске са стране, са свим је Србима нес 
видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрат 
то трајати, морало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени народ од тешка напора 
орту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста ј 
дмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу своју ве 
е у извршавању примленог <pb n="112" /> уговора.{S} Милош по одличном свом схваћању ствари, врл 
идом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим једне високе порте — 
— правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистателном портом заклучила — 
рбију од једног краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва 
браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, наши ће суседи дознати за долазак Турак 
ира, била је организација оружања...{S} Уговори сад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињ 
 није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Србију. 
се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима мира освећен.» — </p> <p>—„Ја се неопомињем“  
о, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је  
е су дуге црне власи окружавале, његово угрожателно чело, страховити поглед, стрепећ покрет, го 
м.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски робови.{S} Ђо 
 њихову повратити можете, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смешећи с 
татак топничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Ми 
је неколико стопа од њега <pb n="55" /> удаљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова 
 у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој о 
дио све по пољима од обиталишта људских удаљеним и неприступним, те је он ту често проводио чит 
а мотике се прихватише.» — Махмуд осети удар. —</p> <p>«Кнеже!» — одговори он живо - „ваша уста 
нка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а 
 Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стра 
 законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја, 
а овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запе 
р онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан 
о доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним напада 
витати почело, турска војска халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим  
сти то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде и 
ебе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и ул 
и место да су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје п 
године најумјеренији данак, кои се може ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим  
али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турака које смо  
и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отиск 
т своју, која се крунила под политичним ударцима, који су из помрчине задавани, и то од оне сил 
није позват у Цариград да прима и враћа удворности или да види преговоре о обичним стварима, ко 
ла оца свога!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она, да како Милан умре — ови људи на престол поз 
ну тишину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљену по 
"78" /> настојавањем и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем  
не, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати  
 народ близу планина стојећи за устанак удешавале; — оваке непрестане прилике и кретања народа  
сно, да је завера која је супрот Милоша удешена била јако разграната и да потпоре своје налази  
е су његове по војничком начину потпуно удешене биле, борци су страховити и непобедими, и то не 
<p>Красно и са неописаном срећом, вешто удешеним плановима, отпоче он свету борбу, којом уједно 
p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучк 
пски устанак са свима својим чудесима и удивителним исходима, којих сљедство беше: ослобођење о 
елим путем примао, најсјајније сведочбе удивљења и уважавања.</p> <p>Путовање кнеза од Србије,  
 данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и савршеног поверења — него Милош; који уједно 
тво са земље отачаства његова истерало, удивљење.</p> <p>Он је заиста, тако радећи имао велика  
љу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то 
осићеш сваки дан редовно по један лебац удовици и сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим тргне 
ута при искреном разговору, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећа 
 свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> < 
 правили су заклон, непрестано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.< 
оју потпуну слободу, пошто се је напред удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S}  
д се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у десној 
Мијајлове министре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу,  
овима непријатељским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, 
рада удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p>У унутрашњо 
 неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прекине, ал 
д је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње да неће 
репили важношћу грозне и <pb n="152" /> ужасне смрти патријарха Цариградског.....{S} Но Милош н 
и човечанству, доносио све страховите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе страст 
буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу р 
 /> мога остати њихов неумитни судија и ужасни осветник!“—</p> <p>После овог одговора видеше Ту 
о капља крви српских синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног ота 
на, која је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> <pb n="13" />  
<p>Први јутарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се приближи, женс 
 <head>Битка исполина.</head> <p>У овим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а у који 
авио у ред слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних догађаја и крвавих призора, који су н 
атње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу српске жене имаде осећај 
, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора појавише.{S} Но ови призори при свој св 
шена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужасно је <pb n="54" /> помислити о овој неразрешивој г 
 жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би  
екла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несретним Србима, као сада.</p> <p>Годин 
} Ова голема несрећа, <pb n="23" /> ово ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S 
држао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног турског робовања, земљеделство било је са свим  
ево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Ср 
и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, 
и могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држим да им се допада, кад оста 
 Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разс 
</p> <pb n="160" /> <p>„Народ српски не ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалос 
а задовољити, нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузим 
.{S} Сећајући се свога детињства и оног уживања у народним песмама, које су њега задахнуле жарк 
сака, и оног меланхоличког и ратоборног уживања маленог пастира.{S} Сећајући се свога детињства 
 и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>С 
ти у грубом занимању пастира, где је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад деча 
од плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит и 
а права, или права, која ће сваки Србин уживати, пространо и онако описана и разграната, како ј 
м својим, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима њего 
и ради показаног ванредног јуначства на Ужици, постаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је 
лош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и одважан < 
здисај невољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спом 
Мушки су плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари Петроније пева 
о, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован стајао, рече му са свим ти 
оља рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале  
ари Петроније певајући по обичају своме уз гусле једну народну песму, која је узносила и у звез 
о одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лев 
војима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се пр 
 државним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрест 
аставу, ободе нагло свога коња, пролети уз редове заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећ 
ане отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна ј 
н у драми српској.</head> <p>Непрестано уз престо сина свог стојећи одушевљена Љубица, која је  
ну и децу своју, која јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, 
 право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима мира освећен.» — < 
за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узакони ослобођење својих старих робова.</p> <p>Кад су  
и сваку струку дјела народни понаособ и узаконити ји; друго: расположити данак на народ најлакш 
</p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме ни 
p>У битки једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени 
 војничка гласба помешана са неописаним узвиком Ура!!! — означавају долазак кнеза од Србије — М 
г је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућев 
вни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што му је неограничено поверење и истиниту љуб 
знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом јуначком браћом својом.{S} Име њего 
ш Обреновић, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег простога народ 
и приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо  
но место, где сте пређе били.... мој је узвишени господар онај: ком имате ви за све благодарити 
који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краљевског брежуљка.</p> <p>Дванајсти сахат и 
бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узвишеном господару до знања, да се неки високи достојн 
ли једном народу своме имађаше за своје узвишење да захвали, као највећа кукавица оставља отача 
јих бораца на супрот ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на 
ав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>О 
/p> <p>«Сирота Љубица, сирота девојка,» уздане Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепа 
сности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломљеним гласом —  
.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о с 
 боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако протиче капља по капља крви српск 
дног народа и до његовог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бојно 
љаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости потресаху прса његова.{S} Н 
м скупштинама.{S} Помоћу речених радина уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеат 
бици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника допре до ушију његови, уз ово и неке  
ојка отишла, јадни рањеник са последњим уздисајем испусти и душу своју.</p> <p>Она вративши се  
њем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући млада девојка.</p> <p>«Јелице... кад теби због 
ро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђ 
неже?“ — настави Махмуд — жестину своју уздржавајући — «ви дозвољавате народу прекомерна права. 
 догађа.» —</p> <p>Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, 
т није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ д 
им се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упут 
но Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намер 
оде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи н 
вог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} А 
 у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копље, па нескидајући очију са мужа  
аново оружје <pb n="201" /> противу нас узела; она мора сачувати онај стара спомен.»</p> <p>«По 
га оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и  
ле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Срб 
ог бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам 
сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је драгоценом крвљу 
д је требало <pb n="151" /> други начин узети, ако се мислило задобити јуначног кнеза од Србије 
>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опоз 
, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави политички карактер, јер на многи мести гд 
{S} Унутрашњи раздори све већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса 
ну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се 
да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао ј 
е хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвеституру и право, које му није могао нико други 
еној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и уређено од 
 прекинути свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!« 
даду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај одговор Ту 
— Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Натраг тамо! 
p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — настави Махмуд — жестину с 
би дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао  
p>Овако зазорно и озбиљно држање народа узнемирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чул 
Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево 
евину велика новост.{S} Омладина турска узносила је ову решителност Махмуда, пљескала је рукама 
е уз гусле једну народну песму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке С 
сити околишење и лукавство политичко на узор човеку најлукавијем и најпроницавајућем, и сад обј 
ких скоро неверојатних призора, који су узор српскога оружја; немогу пропустити, а да неопишем  
ј избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да 
ан у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После ових речи запов 
свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраста човек, држање му је војничко, опхођење просто а 
н у највећој јарости својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једним 
ет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим с 
говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не господине, разумите ме, ја се  
ског господара.{S} Оне су имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао од 
које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће се он показ 
њу и ладнокрвност у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што му је  
 овом делу унутрашњег уређења, Милош је уједанпут показао чудновату вештину.</p> <p>Заповедајућ 
обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Зб 
поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> уједно издаје храброст, одушевлење и сладост, но преко  
</p> <p>Дело ово, велике пристојности а уједно и одважности увредило је и једног посланика, кој 
ече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју,  
} Министар иностраних дела извршивао је уједно и дужности кнежевског <pb n="172" /> представник 
и трговина, а министар правосуђа био је уједно и министар просвете.</p> <p>2.{S} Успостава савј 
ешио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије.</p> <pb n="17" /> <p>Од часа о 
оште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас св 
ела и вароши грађански уредити, која би уједно саједињена била са војничком влашћу, јер је сва  
ако село само себи бира старешине, који уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; они сам 
и савршеног поверења — него Милош; који уједно има безпримерно проницави дух, који ми до данас  
плановима, отпоче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{S} У свакој битки,  
 који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових пресуда,  
..</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред њега  
ковској цркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на прагу црквеном човек један, под оружјем све 
а.{S} Услуге, које је она делу народњем указала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу висок 
и због његових великих услуга отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо д 
Но гостопримство Петронију од пријатеља указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти мог 
аке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — благодари.{S} Цркве ни 
по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. —</p> <p>За издржавање кнежево и његове породиц 
вјета изрећи, да се са престола српског уклони породица Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог 
 мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући млада девојка.</p> <p>«Ј 
нства кнежевског збаца, да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне лакомисле 
> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једног од наших м 
 жељама нашима на путу, мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки искрен изражај морали би, а 
ве свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољо 
ћи очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико магновења владала је у соби 
авати умео, положај Махмуда, који је са укоченим очима гледао овог србијанског простака, и види 
овог призора.{S} Окамењен — са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са својо 
иче са највећим гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповед 
p> <p>„Али господару! — овај други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> « 
ору са совјетом.{S} Овим установљенијем укратиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи 
 се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турском  
челичан карактер и дубоко проничући дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан  
подигнут је био један брежуљак, који је украшен био заставама и зеленим гранама.{S} На подножиј 
ена двокрилна врата широм су отворена и украшена највеличанственије.{S} Множина воштаних свећа  
дланом, у кадиви, злату и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пр 
ло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Дунав 
олио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити....{S} За име Христово, бар ви остали будите п 
ебе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више п 
ца, која је дубоком проницавошћу у траг улазила свима сплеткама и намерама непријатељским, и ка 
границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, 
е гологлави на пољу, чувајући стражу на улазцима.{S} Месец просијава кроз облаке и осветљава св 
а је пиштољ на несретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између 
о, даде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву. 
јем човека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и савршеног поверења — него Милош; 
 њихових карактера, а највећи противник улизица и ништавила људских, који клањаху и метанисаху  
уће, што је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и ос 
>За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличијама, каква д 
рпски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за само његово незнање красног светско 
</p> <p>На јавним местима, по рогљевима улица, по зборовима около цркава и манастира, скупљао с 
држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ београдски Петар,  
и слушаоце до највећег усхићења.</p> <p>Улице су дупком пуне народом тако, да истима проћи немо 
дну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек так 
 чинило да у овом послу само мимогредно улогу игра, било је доцније душа свију преговора и није 
вату жену, која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико  
S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно 
ја» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудно 
е слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено 
рости своје особито одликовала бистроћа ума његова.</p> <pb n="47" /> <p>Вештина у војевању и л 
о на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момци 
 остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејати, међу тајним учесни 
 проливене крви и јуначких жртава, није умео отачбини својој да даде стално уређење, рекао је п 
и своју љутину.{S} Увреде њему нанешене умео је опростити, но за неправде другом учињене био је 
илош за чудо <pb n="164" /> придржавати умео, положај Махмуда, који је са укоченим очима гледао 
послати кнезу шест совјетника од стране умерене, који ће код њега израдити нека дозволења и тим 
 освајања и самовласт мача одклонили, а умерени закони ред ствари успоставили.</p> <p>Милош, ко 
преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све основе, које су га побудиле да 
 имајући на оно; што у држави потпомаже уметност, ступао је крепком стопом по стази сваке позит 
нудити порту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два неприј 
лош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао земљом управљати, а 
p> <p>Но колико бриге труда и стрпељиве умешности је стало и требало уставној Србији, док је пр 
у средини цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха гласба свира дивотно народне песме и дово 
к.{S} У саму зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по гр 
уха и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепав 
епавице, правилне црте лица, пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало 
на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да покрај 
> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене остају вазда 
од.— кнез Милош добије од султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастијем слогу источног 
, поврати му његово оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај м 
у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим 
ћни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова имена веч 
епајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове из д 
а, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи своје рођене... донела их ј 
и план за устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{S} Код народног свештенства нашао је у 
штини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол године  
сретни господар од Србије старао се, да умни развитат свога народа унапреди, морао се он непрет 
 да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац врло добро знао 
прот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из големе турске царевине, која је број 
јном, које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало <pb n="79" /> застану.{S} Богати  
устајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се је Мило 
ени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њ 
ова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бе 
ека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топ 
муте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца 
воји пријатеља удеси она, да како Милан умре — ови људи на престол позову другог сина Милошевог 
овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге једно 
 себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> </ 
пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени и сурови изражај,  
приликом на страшноме месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је ве 
дне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- «вој 
дуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов би 
 њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину  
бице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у свакоме војни 
опа није хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије 
м дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гроша из свог цепа  
к ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p> <pb n="212" /> <p> 
 често пресуду донети онима, који много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгос 
S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установле 
, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђе 
тарао се, да умни развитат свога народа унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути,  
иља, која на то теже, да <pb n="187" /> униште ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово в 
вере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи његови неправо измислили н 
" /> могли свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оруж 
дне песме, које тиранија и турска власт уништити није могла.{S} Једном, кад се дома вратио, при 
н спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства срп 
 његов кабинетски министар.{S} Министар унутарних дела, обављао је и дужности министра војеног  
дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дошао, да буде учасник брат 
е учињеног примирја била та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински  
ом врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p> <pb n="193" />  
ересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уређења интересују и друге силе, ако су само т 
стројење министарства у четири оделења: унутарње, правосудно, финанциско и инострано.{S} Минист 
закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње уређење земље обраћати.{S} Он није хотео да зе 
 што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор  
е: ослобођење отаџбине, признање њезине унутарње <pb n="5" /> неодвисности од својих старих гос 
о би била неразумност очевидна, које су унутарње <pb n="222" /> ствари Србије, до оне жалосне т 
јетом закључен, но једино од попечитеља унутарњег и финанције сачињен.</p> <p>О овој чудноватој 
им моје Отачаство!“ —</p> <p>Јели какав унутарњи глас предсказао маломе пастиру, да место ово к 
ао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу независност, неразумним противлењем.</p> <p>По 
у Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу независност, ипак су им бар оставили сва она м 
ом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и 
 потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у десној руц 
квена врата отворена су.{S} Жене полете унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави на пољ 
че без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње организације земље, што ју је Милош предузео  
морало наново уређивати.{S} У овом делу унутрашњег уређења, Милош је уједанпут показао чудноват 
pb n="63" /> потпоре, да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи углед Русије у Срб 
очела је јошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све већма и већма узимаху маха, одуше 
кнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да ј 
есту и самој околици задавали.</p> <p>У унутрашњости Бугарске и бреговима старе Маћедоније, кој 
оружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним господо, остављено је да  
о ово задахнуће, што је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за с 
ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубез 
 стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — настави Махмуд 
ва дела расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} Мало по м 
оп београдски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла прест 
 био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њезином; а 
; намери другим начином и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>Српска аристокрац 
је при свој својој младости имао велики уплив код совјетника.</p> <p>Мњење његово било је, једи 
Пошто су непријатељи Милошеви отклонили уплив јевропских сила у дела њихова, видили су они себе 
 бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз позна 
ли се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита 
вљењем.</p> <p>Свештеници, који великог уплива имадоше на ратоборни дух овога народа; показаше  
ило да доказују користи, које Србија од уплива руског имати може.</p> <p>Неки опет бољари српск 
 лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу војводама и <pb n= 
осљедицама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по сто 
и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са природом људи 
м одушевлењем примљене.{S} Бечке новине упознале су ово дело са песницима свију земаља.</p> </d 
браз Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за упознати чудновату жену, која тако знамениту и велику у 
> <p>Да ово пак постигне Русија мора се упознати и угњездити код свију народа, који у свези сач 
и, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определења његова:</p>  
едан званичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и радом прав 
 копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво 
е и лењиве поступке завичаја, неразумну упорност простог света, који неће лако нове наредбе да  
оровима до <pb n="204" /> знања доставе упорство Милошево и његову намеру, која њих страхом и у 
о није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорством свога вазала противу њих....{S} Но Турска се  
ји јошт у совјету <pb n="202" /> седише употребе ово на корист његову, покажу противницима грож 
 до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи овога, да ступи у п 
оје су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез с 
овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош употреби ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и 
јвећа кривица била, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака испа 
олом спазио, одма је то на своју корист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешина 
а-Ђорђевог, господар од Србије морао је употребити јошт једино сретство, које му је заостало би 
ки покушај свој као оруђе своје позније употребити може.</p> <p>Да је Русија управ лицем она ве 
!!!...{S} Овај тренутак Милош је требао употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи  
чну слободу, јер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворе 
лику да господари над срцем свога мужа, употребљавала да овога на побуну и устанак подстакне.{S 
једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења велике силе, неможе и није у стању ове ајду 
је употребити може.</p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказана снага, која ће Турке ка 
 на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за добр 
 престол илити најужаснију смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за Француску годинама 1800 до 1811 
акој вароши, до најмањег сеоца, била је управа предата кметовима или општинским старешинама, ко 
у законску ширу у смислу <pb n="188" /> управе, и његово је величанство заповедило мени, да вас 
S} Паша београдски, где је била столица управе Турске, добије од султана налог, да страховитом  
ње ратовање задало било.</p> <p>Столица управе српске била је у Крагујевцу определита.{S} Двапу 
м вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљну бригу силама, које су признале п 
а законитост српску призна, независност управе њезине осигура, да опстанак Србије више ни од ко 
естано поступање по овом красном основу управе земаљске можда је и основ био што су Милошу мног 
показали велику вештину у вођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из пред с 
ла, њему мудрошћу и чудном вештином при управи тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, кој 
и нису никад смели очи своје на султана управити, дивили су се и чудили његовом држању.</p> <p> 
—паша са целим својим ђенералним штабом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи 
ље обраћати.{S} Он није хотео да земљом управља по начину „<foreign xml:lang="LA">Expeditio</fo 
одговара на сва питања, која се на њега управљају, излазне основе које су га приволеле, да ове  
ош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, јер других способнијих људи  
у трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са правим начино 
хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо, да 
p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће допасти мн 
о потврђења тог, као непотврђени земљом управљати и владати могу.</p> <pb n="30" /> <p>Милош —  
> <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљати!» — одговори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћ 
шан, јер је врло добро разумевао земљом управљати, а тако исто знао је праве услове народности  
ико тренутака поглед је његов непомично управљен био на Султана, а затим проговори он гласом гр 
ање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, настави са нестрпљењем, за које Милош није и 
за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу несретника одлети у дрво, које је мал 
 није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио спле 
ни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа 
 најискренији пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја ов 
чари цару своме велике услуге учинили и управо да речем образ му осветлали, они се тако погорде 
е» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који му жито 
а старе Маћедоније, која је стајала под управом Јаничара и које је предводио далеко чувени паша 
љену отачбину; а остало им даде, најиме управу земаљску и законе народна скупштина.{S} Ово је б 
 га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти  
ајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том дошло ј 
атим — ова морална бољетица која мори и упропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{ 
 погледу овог призора.{S} Окамењен — са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се 
е гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, где би голема турска сила мо 
род, а у случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срба зад 
лавом пало, горда Љубица <pb n="224" /> упути своје стопе на границу аустријску, без да је у Бе 
духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена в 
у својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> 
рзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређе, него што реч поведе 
 који је прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — 
ом свету задобити и њу на корист народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кне 
егово величанство, вама лично доставити упутства, која само вашој особи од користи бити могу.{S 
његово спомињале и чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај стра 
ана као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу мало по 
вију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу 
а гласба помешана са неописаним узвиком Ура!!! — означавају долазак кнеза од Србије — Милоша, к 
 цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао,  
х непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст — она се реши, да  
благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да Милош није им 
чанство мисли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго устава, како би тим на 
лош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да т 
и ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто  
ваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p> <p>Мало после ове скупштине, на захтева 
асуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на  
ај прости одговор Милошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како данас постоје имају у себи много дем 
 и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за војничког поглав 
магновењу мало попустише, сад се наново уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет га победе. 
римирја била та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и изв 
ди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши,  
тим начином своју малену кнежевину тако уредио, остало је том великом државнику, да даља далеко 
е сами могу слободно по својим законима уредити и сами себи старешине изабирати.{S} Милош није  
а треба заузета села и вароши грађански уредити, која би уједно саједињена била са војничком вл 
анашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n="129" /> <p>Ако испита 
д оружјем налазити се, није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са порто 
 последњем судару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храб 
о, да је ово правитељство, постављено и уређено од једног простог сељака, који ни писати незна, 
лно стање Србије у језгри својој војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовала, није све до 
во је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај више година под ту 
е ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србији уводите“ — настави султан — „ 
 од Србије: «да промене своја најновија уређења, која садржавају у себи демагогичка начела.“</p 
, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уређења интересују и друге силе, ако су само такова, да 
 је огромно било; то показују она мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народо 
во уређивати.{S} У овом делу унутрашњег уређења, Милош је уједанпут показао чудновату вештину.< 
{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њихових народа жеља породити, да таков 
«ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређења; која се дају народима као извесно право и паме 
сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мо 
 могао је пажњу своју већма на унутарње уређење земље обраћати.{S} Он није хотео да земљом упра 
нао.</p> <pb n="129" /> <p>Ако испитамо уређење правитељствено у Србији, које је уведено на осн 
ије умео отачбини својој да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове 
д својих старих господара, и напослетку уређење уставно, које се у овој слободној земљи брзо ув 
то уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са с 
 се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S} У овом делу унутрашњег уређења, Милош је  
то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим  
е несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама 
ле неколико од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва  
дошао у логор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио сов 
 казанскога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни 
младина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с 
срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је о 
поменути, којом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" 
јатељу.{S} На оружје!!</p> <p>Одушевљен усклик предусрете речи ове.</p> <p>„На оружје, на оружј 
 множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и благослова, дочекају победиоце у  
и у томе помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и одушевлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве  
ијемо нашу слободу.»</p> <p>Са највећим ускликом очајања изрекоше заклетву ову, преко прага црк 
шевљеном полету, кад га је народ весело усклицима поздрављао, поглед је Милошев изражавао оне г 
водитеља.{S} Но певерење поштена човека усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Али 
ак Милош је требао употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који су с  
оду своме слободу, коју му устав даје — ускраћује.</p> <p>Императорски посланик који је у Србиј 
а постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал свакојако пак да никад ништа  
ом управљати, а тако исто знао је праве услове народности српске поњати.</p> <p>Пре свега морал 
толико година остави оружје.</p> <p>Ако услови углављеног мира и нису савршену независност земљ 
и за насљедног кнеза од Србије, под тим условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300,000 тур 
авио где је, но ми због његових великих услуга отачаству указаних и што је он за нас добар био. 
ије, све једнако у замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који 
дсећао је Милоша на живе <pb n="181" /> услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да зад 
ања свога стекао и велике <pb n="48" /> услуге које је он отачбини својој првим даном побуне ср 
ви тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем указала — велике су.{ 
почетка, ал издалека бројати све велике услуге, које је Русија 1833. год. Србији у делу српске  
те, у ком су јаничари цару своме велике услуге учинили и управо да речем образ му осветлали, он 
вољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је био несретна жр 
о она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непр 
 целе Србије, кад би само учинили једну услугу, која би њему врло пријатна била.»</p> <pb n="18 
 би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем паши што се од султана одметн 
о произвело живе приговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данаш 
 мира просјачити.</p> <pb n="105" /> <p>Усљед једне битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на тур 
 Зато! рече јој горди младић развлачећи усне своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!» 
тало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама пошт 
имо.{S} Мере, које они Србији приписују успаљују највеће незадовољство у народу.{S} Људи, који  
илице проливала, нису могле без никаква успеха по народ остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од  
ане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад се  
 Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је д 
пољана и јавних места.{S} Место жалосне успомене, које су негда песме такове <pb n="40" /> код  
једно и министар просвете.</p> <p>2.{S} Успостава савјета из 16. чланова и једног предсједника, 
чено, кнез мора потврдити.</p> <p>3.{S} Успостава апелационог суда: овај се састоји из председн 
се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на врату и 
ије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошл 
 одклонили, а умерени закони ред ствари успоставили.</p> <p>Милош, који је делом за војеног дик 
ст њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благород 
гуће пером израза дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштр 
</p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи усправљеном руком главу своју, пушио је из дуге луле, ч 
 женом и децом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одређено место дође, седне на столиц 
вим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Турака, међер има нешто и добра у овом сирома 
су топови само један рогаљ оставили.{S} Усред камена и разореног прибора кућевног леже два мртв 
е поставио у ред слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних догађаја и крвавих призора, кој 
е да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n="199" 
ши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те вид 
илош и Махмуд...{S}150</p> <p>XVIII.{S} Устав Србије...{S}168</p> <p>XIX.{S} Сплетке страних си 
"187" /> униште ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово величанство мисли, да би ви може 
корист, из те несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Б 
олне силе нису биле позване да прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{S} Оне су са 
 је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници нем 
и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре 
b n="141" /> <p>1.{S} Сачинити и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права и дужнос 
 народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђ 
, кад овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање страних сила прерађ 
оворило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског смат 
сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n="199" /> се височајшем оном закључ 
као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћује.</p> <p>Императорски посланик ко 
ољавате народу прекомерна права.{S} Ваш устав даје му једном речију велики простор слободе?“ —< 
RP18791_C18"> <head>XVIII.</head> <head>Устав Србије.</head> <p>После овог изјаснења и званично 
 после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало  
овори Султан са гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста мног 
и.{S} Сам пак нејасни и дволични превод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је  
о.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи устава српског од године 1837.</p> <p>Није ли истина, д 
сто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки  
 добро урадили, кад би се држали строго устава, како би тим начином избегли увек непријатне про 
 старих господара, и напослетку уређење уставно, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> 
дено на основи по све слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово прав 
 стрпељиве умешности је стало и требало уставној Србији, док је приволела порту, да изда једном 
подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставобранитељи по целој Европи разнели били: «да је Ми 
ким даном злоупотребљава власт, која је уставом дана разним гранама правитељства, и да на то см 
ања, које може свакоме владару, који је уставом земаљским обвезан, да народу о своме раду рачун 
бин господар од свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се ов 
ободно извршење дела својих, која им по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавства одмах <p 
да народу веће право уступи, које му по уставу припада.</p> </div> <pb n="180" /> <div type="ch 
ако у скупи, а после, задавши државному уставу, заклетву, изберите међу собом најразумнија и на 
 љубећи га, сузама обливао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајк 
и са оним народима, који су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да 
оба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на оружје, несретна њихова родбина и нејач наш 
есаху прса његова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био м 
 брат његов Милан...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба под Кара-Ђорђем...{S}42</p> <p>VII.{S} Кар 
 које су народ близу планина стојећи за устанак удешавале; — оваке непрестане прилике и кретања 
делио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{S} Код н 
>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знати који нис 
танује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један  
="89" /> на цветну недељу, да произведе устанак и побуну народа српског.</p> <p>Нестрпељивије и 
у — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француске револу 
и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресења 
ужа, употребљавала да овога на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца  
ло њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и који су под собом више чета наоружаних 
у пролазили су једни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет 
 ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удивителним исходима 
оружје против својих угњетача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и К 
 њу под затвор ставити, што потпомажући устанак Бугара, <pb n="221" /> она излаже очитој пропас 
d="SRP18791_C6"> <head>VI.</head> <head>Устанак Срба под Кара-Ђорђем.</head> <p>Устанак народа  
Устанак Срба под Кара-Ђорђем.</head> <p>Устанак народа српског, који је 1796. год. по целој Јев 
е био прави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њио 
 свој великодушију Милошевом захвалити, устане колики је велики и важан, те одговори им са грме 
аповест послушала!“ —</p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим го 
за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош и поздрави весело цео народ, који му весел 
а, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а ка 
 правду дај за нас сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се једном ваља клањати!» рече он гро 
 чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» —</p> <p>Народ је српски 
м Србима прођемо кроз све редове њихова устанка, пређе, него што изађемо на крваво бојиште, где 
скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се налазио међу првим борц 
вадесет година војевао у редовима првог устанка српског.{S} Старост је изнурила снагу његове ју 
х, који су се борили у редовима српског устанка; попалити и са земљом сравнити куће, поватати м 
 назад обрнути, да проучи разне промене устанка српског, који је робове поставио у ред слободни 
урску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким <p 
ст, који карактеришу сва дела Милошевих установа.{S} Целокупна организација Србије, после саврш 
>У једноме основу великих и пробитачних установа, којима је Милош браћу своју обрадовао, нису б 
>«Народ српски није довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасно да 
ст без ичије контроле извршујем. — Наше установе нису постале другчије, доли сретством моје јед 
ладар, који земљи својој мудре законе и установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Мило 
 слову, за које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче  
осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто чланова, колико је и вој 
обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и донешеним з 
ле су стотине година, докле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а установљавају се и 
дом народним о том, како би најзгодније установили оно, што је најпрече, најнужније и најполезн 
илима добре економије, коју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да отимате из  
м су све остале ишле, не може ни Србија установити се за годину дана и постати државом, којој н 
<p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу установити внутрење правленије, прелазим сада на другу  
дије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установленијама, чини ми се, биће внутрење правленије н 
 <p>«Кнеже!» — одговори он живо - „ваша установлења имају у себи такове основе, које поткопавај 
ко установиле, као што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија други 
лобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} 
p>Заповедајућа власт, која је због рата установљена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њ 
е државе.{S} Све ово закоснило је досад установљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну из 
их струка; нит сам могао учинити нужних установљенија која сам желио учинити на брзу руку.{S} М 
аособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви недостатака; но и ови ће се попра 
јесте ли задовољни с вишепоменутим моим установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка 
престаном договору са совјетом.{S} Овим установљенијем укратиће се, чини ми се, самовљство и св 
српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Је 
, народ је српски противу Турака листом устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувен 
е се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку око себе искупили, те тако се је п 
 краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, ва 
једине турске ханове и паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци једно место за други 
, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb n="45" /> видило на гори Ивано 
и!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору заповест диже, настави он сасви 
емам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У  
м изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дјела народни понаособ и узаконит 
 главна определења његова:</p> <p>1.{S} Устројење министарства у четири оделења: унутарње, прав 
м сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигархијску опозицију и оборити овог човека, 
за пример служити.</p> <p>Милош се није устручавао, да народу изнесе на јавни претрес цео рад с 
о плашио, да ће морати Турској и других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова није так 
ност спрам Русије, да народу веће право уступи, које му по уставу припада.</p> </div> <pb n="18 
су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затворити или  
Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али господару! — ова 
није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српских јунака, почео само да говори у н 
е нас Милош са прости своји одговори до усхићености доводити: скоро ћемо наступити неке разгово 
дне песме и доводи слушаоце до највећег усхићења.</p> <p>Улице су дупком пуне народом тако, да  
нога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Детињство Ђорђево п 
вљу њиховом купљена била.{S} Русија при утаначивању мира, није са Турском ништа за олакшање Срб 
а промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је Мах 
 он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну независност и да ову ис 
илош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{ 
ње и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчије, ве 
о вашим сопственим интересима, као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одржати ж 
не о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се са 
а, која ће једном њихово политичко биће утврдити.</p> <p>„Народ је“ — говораше он — «једна вели 
ојском опколели, заузеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад 
гли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је важности то ме 
илошев изражавао оне горде радости, ону утеху безкрајну; која у једном магновењу човеку, награђ 
е је господар од Србије; оних пријатних утисака, и оног меланхоличког и ратоборног уживања мале 
 од народа тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> <pb n="69"  
но дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.</p>  
да подпише повишење пореза, који је већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> <p>«Је 
ле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени народ од тешка напора мало одахне и да плодове 
једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благослове 
и зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајни 
рне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb n="100" /> Турке између две ватре, који се у 
ољубља.</p> <pb n="81" /> <p>Брзо затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која з 
Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и бивши 
 и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је наручено било да доказују користи, кој 
тарности од свију страна дошао, да буде учасник братске скупштине, где ће се ток свију ствари о 
b n="128" /> доскаче одговарањем својим ученим дипломатама и лукавством својим, са свим помрача 
>«Браћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлук.{S} Каж 
усобно неповерење расејати, међу тајним учесницима оне завере, која је Милоша до оставке довела 
н.{S} Лепо пак народно одело, даје овим учесталим гомилама, особиту дражест.</p> <p>Ово је наро 
товима видили, колико је и како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за независност - вид 
 држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, која  
не посланике, који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћу речених ради 
ко пак извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарској побуни. 
ство ових поклона, произвело је највеће учешће код Мусулмана.{S} По народним обичајима никад пр 
 пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику вештину у вођењу рата и  
ајдучком вођи потајно сјајна предложења учини.{S} Као награду — за његово лично покорење, обећа 
зјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <pb n="101"  
ге господареве.</p> <pb n="57" /> <p>То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека на 
асамака“ почаствоване и неколико корака учинивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Србије.</p> 
услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да храбри и јуначни 
 год. Србији у делу српске независности учинила; подсећао је Милоша на живе <pb n="181" /> услу 
ом су јаничари цару своме велике услуге учинили и управо да речем образ му осветлали, они се та 
у и закрилнику целе Србије, кад би само учинили једну услугу, која би њему врло пријатна била.» 
ачбини својој првим даном побуне српске учинио, изодавна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђор 
е и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што није могао рану  
="131" /> је он као владар народу своме учинио, кад би овде исписивати хтели; морали би читаве  
е? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач и јецањ 
он — „одмах сан похитао своје подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио,  
 владати и обуздати српску револуцију и учинити је за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узак 
ту!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе је 
ње на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пи 
десетака и других струка; нит сам могао учинити нужних установљенија која сам желио учинити на  
ити нужних установљенија која сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године да 
 тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане и 
ила будем, ниси властан нити си у стању учинити, да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ 
миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево пророчество се испуни 
ању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснул 
мео је опростити, но за неправде другом учињене био је неумолим, као што то показује сљедећи сл 
 робова.</p> <p>Кад су о свему договори учињени, порта прими са одличном пристојношћу захтјеве, 
 то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваш 
 могао, да је прва брига Милошева после учињеног примирја била та, да земљу у унутарности уреди 
ил пре свега казнећа десница божија, за учињену неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију 
их народних песама почну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости засади у де 
е као намесник народа радио.» — Тако се учтиво према народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је у  
војим вазалом, сву кокетерију измишљене учтивости, те са највећом њежношћу почне повторавати св 
астанак.</p> <p>Овом претерано-ласкавом учтивошћу портином, Милош није ни најмање био изненађен 
ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</p> <p>«Сиромах посла 
о доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији не 
мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb n="14" /> 
о.{S} Јаук и уздисај невољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су и 
девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p 
 Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику в 
 је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новц 
ице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове велике трошкове и госбе, које  
пска плата је 6000 Ф.—а Епископска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити збачени без претходне о 
 <p>9.{S} Архијепископска плата је 6000 Ф.—а Епископска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити зб 
кружен и опет членовима прељубезне моје фамилије, преосвјашчењејшом господом архијереима нашим, 
ултану,</p> <p>Плаћа књазу и књажевској фамилији.</p> <p>Плаћа чиновницима.</p> <p>Плаћа архије 
 љубав братска је претерала све границе фанатизма. — Име брата јесте најсветији и најтврђи <pb  
 тело истока.{S} Старе пак присталице и фанатици турски били су дубоко разјарени, гледајући у о 
 престолно, које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили» — настави Махмуд — „бил 
ов устав на овим основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у присуству паше обнародован, 
 ове велике народне скупштине од 16.{S} Фебруара 1835 год.— кнез Милош добије од султана једно  
 поднесе јој на одобрење <pb n="127" /> Ферман, којим је порта даровала њему достојанство влада 
, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства кнежевског зб 
скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунезависност С 
ар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год: који га за насљ 
онитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амнестију неуважавамо. 
ен, но једино од попечитеља унутарњег и финанције сачињен.</p> <p>О овој чудноватој жени, вредн 
нистра војеног и полиције.{S} Министару финанције поверена је била и трговина, а министар право 
у четири оделења: унутарње, правосудно, финанциско и инострано.{S} Министар иностраних дела изв 
нежева плата износи годишње:{S} 200.000 фор. у сребру.</p> <p>9.{S} Архијепископска плата је 60 
ну израђено, па да се у њему којекаквим фразама много народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је 
ну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам 
— „оне беде, које су савети Енгленске и Францеске на несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је 
нам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, да изв 
p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нису описати изражаје лица ове бла 
 устанак српски био једна од оних грана Француске револуције, која је имала да цео свет обиђе.< 
е отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја 
редно ће бити, да споменемо речи једног Француског научењака, који је кроз Србију пропутовао и  
 глас оног страховитог виора, који се у Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потр 
ју смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за Француску годинама 1800 до 1811, просијала је и Црног-Ђ 
аздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; прикли 
лажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац 
чити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас 
 са особитом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са пад 
а коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и јурне зат 
а дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет прекинути св 
 су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако ј 
м видом показивали.{S} Народ је руљом у хајдуке одлазио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
 једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљао је сво 
ек што је свитати почело, турска војска халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са це 
и снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цр 
о и остале српске жене сносити љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој  
ан; који <pb n="211" /> год је познавао халовитост Милошеву, тај је морао стрепити за Љубицу.</ 
» —</p> <p>Врло је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирна - и бла 
роши брзо су прогоњене, поједине турске ханове и паланке попалише усташи, из дана у дан губише  
бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је била 
и куће, поватати младе девојке за своје хареме, а младиће за своју војску, отерати стадо и исте 
неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити гласом ра 
ких господара.{S} Слава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручни 
рди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</ 
а је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>Послушност за 
ва, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повра 
женим народима, онда ћемо видити, какву хвалу заслужује тај народ пред данашњом Европом, кад је 
ојој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени великим губитком, нем 
едан свињарски трговац, са неколико тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петн 
ти и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — <pb n="46" /> могли  
гу развили, а Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на супрот ставити могоше.{S} Уздај 
ојску потлачио. <pb n="101" /> Двадесет хиљада нових војника буду Куршид Паши на ново послати с 
 нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послужи:{S} Његов 
рбију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада војника скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кар 
нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити народу по целој Србији. «Н 
> <p>Њиове главне војводе и више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби су мало изгуб 
ојске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и једну с 
пи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Милошу веру  
орамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да  
аство је бесмртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом с 
м стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна о 
</p> <p>Љубица небуде послушана.</p> <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, трг 
и потсмехно лукавство, држања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди 
е! ја неотимам ничију власт“ — одговори хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зав 
 постане сад сасвим равнодушан и својом хладноћом даде познати свима онима, који земљу испод ње 
ринуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И с 
, где кроз неколико дана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни  
„Треба браћи нашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — 
зи.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гласом.</p 
из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежал 
, пуцњава топова и палење малих пушака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице  
ћу постали на ново народ, политика није хотела законитост њихову признати, они су апеловали на  
жавајући се свагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њи 
гао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви одликовал 
на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погр 
 и јецање приповеди, како јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није им 
 ратних другова Карађорђевих, који није хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: 
арње уређење земље обраћати.{S} Он није хотео да земљом управља по начину „<foreign xml:lang="L 
ао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, где би голема ту 
у забуну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако сла 
ала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити. 
оре и равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвеституру  
="126" /> да је тим поздравом потврдити хотео, његово помазање на кнежеско достојанство.</p> <p 
пијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благоро 
вном проницавошћу давно већ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је 
тељство наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначе 
се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... 
а: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а не к 
p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искрено к 
.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видел 
мично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пр 
 се може ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; п 
 је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102 
Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} За 
дому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име 
а нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да  
аше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш 
ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога ха 
p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све с 
а, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је ба 
ом.</p> <p>«Натраг!» — повиче горопадно храбра Љубица милосници, немогући већ дуже гњев свој од 
 дане пуног искушења морају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче 
 видећи где се Милош вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје б 
 учинила, да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђен на м 
од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Србијанци, видила је где два њезина коња п 
вала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, д 
г отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог бранитела.</p> <p>Било да се она 
лош повери јединца свога Мијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза о 
 а лице му <pb n="154" /> уједно издаје храброст, одушевлење и сладост, но преко тог свега изра 
ако означеним, показиваху решителност и храброст његову.</p> <p>Свештеник је овај већ двадесет  
јводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храбрости своје особито одликовала бистроћа ума његова. 
њему својственим: «Грци су јуначством и храброшћу постали на ново народ, политика није хотела з 
а се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на дв 
 његов глас лицем на празник Васкресења Христова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку 
теде подићи гласа свога за ове мученике христове.{S} Русија није се као покровитељка ставила у  
 али незнам себе укротити....{S} За име Христово, бар ви остали будите паметни!» —</p> <p>Врло  
са твог гадног среброљубља да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво 
рот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, да осветничко оружј 
 нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми 
м Богом и његовим распетим сином Исусом Христом заклели, да дотле оружје оставити неће, док не  
де своје рогове спустити пред вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити  
вом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју и 
ато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и мржња н 
та управо била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт на 
 је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој 
<pb n="177" /> испод руке Србе и остале хришћане, који подјармљени исламом стењу, да само прили 
 видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чи 
је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она 
бији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне речи за Србе проговорила.{S} Турци о 
ц доводила.</p> <p>Ни једна једина сила хришћанска нехтеде подићи гласа свога за ове мученике х 
ико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша бр 
их да из турског ропства ослободе један хришћански народ; ова оба пука простака ма да нису ника 
на на то смерала, да општег непријатеља хришћанства у забуну доведе, син њезин Мијајло није хот 
 свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза, који је већ утроструч 
 очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да  
т пре неколико година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поно 
реса са портом у савезу бити, — но није хтела никако допустити, да Србија буде Турској тако сле 
бица између свију српских жена, није се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је з 
владала, није их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p>  
— <pb n="46" /> могли свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао 
ду своме учинио, кад би овде исписивати хтели; морали би читаве књиге написати.{S} Тога се добр 
е се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да служе, з 
/p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички уважавати.{S} Његовим  
арламента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је могао народ позвати 
у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјет 
тази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитање <pb  
већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> 
гову превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на руци био и  
целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно дело, за које је т 
ије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан 
ођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја  
е се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потрг 
 Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим р 
на дан умножавана била из големе турске царевине, која је бројала 45 милијона душа, и чију је в 
 је знатности, и било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омладина турска узносила је  
нат таки пошаље скоротече у Петроград и Цариград, који обојим дворовима до <pb n="204" /> знања 
ити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совјетн 
једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> </div> <pb n="150" /> < 
тимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријат 
слогу источног израза позива, до дође у Цариград.</p> <p>Његово величанство» — гласило је писмо 
љари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и т 
“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша там 
ве то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности или да види прегов 
пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је често на тајној аудијен 
собито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту 
ан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта 
аст ислама.</p> <p>По повратку своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, 
ад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни проти 
ог, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак 
коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — <pb n="46" /> могли свагда кад год би хтели 
војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у прегов 
у сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега само 
 <pb n="152" /> ужасне смрти патријарха Цариградског.....{S} Но Милош није се нигда на једну св 
машном народу робова!» —</p> <p>У самом Цариграду био је Милош најславније дочекат; пролазио је 
4, «Нема више доли само једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русија мора се 
о много својих штоваоца и приврженика у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образ 
рганизација оружања...{S} Уговори сад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињали... ваљда с 
ите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај  
 се признати мора у посланству руском у Цариграду имали велику потпору.{S} Ово није Русија можд 
 као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног последњег рата између Ауст 
ело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако п 
ела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или у каквој другој држави своје посреднике,  
тумаца.</p> <p>Трошкови на депутацију у Цариграду.</p> <p>Трошкови на агенције по другим земљам 
p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодољивим 
дали само на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> почели су н 
еђу Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учинили и управо да речем обра 
е, ког је Милош сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан 
која је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече посланик — „достављено  
г им је послао.</p> <pb n="70" /> <p>На цвети 1815. год. искупио се био силан народ у таковској 
ара-Ђорђе и Милош...{S}59</p> <p>IX.{S} Цветна Недеља 1815. године...{S}67</p> <p>X. Књегиња Љу 
d="SRP18791_C9"> <head>IX.</head> <head>Цветна недеља 1815. год.</head> <p>Кара-Ђорђе грдоба ср 
у, која је имала лицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да произведе устанак и побуну народа срп 
етљавају победоносно оружије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S}  
ора, окићено је заставама народње боје, цвећем и зеленим гранама.</p> <p>Велика црквена двокрил 
 са чином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена је на 17. окружја; већа окружја подчињена 
и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана  
вакога особито поверење задобио.</p> <p>Цела земља подељена је била на 12 окружја, доцније је М 
ле Русије, вашем пријатељу и закрилнику целе Србије, кад би само учинили једну услугу, која би  
признање ваше, које дугујете императору целе Русије, вашем пријатељу и закрилнику целе Србије,  
м величанству Цару свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p>На 
ари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним штабом управлао је овом битком, 
турског народа рећи: да је јунак српски целим путем примао, најсјајније сведочбе удивљења и ува 
Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те 
вој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане владавине, она је с дана н 
 Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат од целог народа за врховну правитељствену главу.</p> <p>«А 
е га је издавало као да је био господар целог света, ма да је био насликан у своме народном оде 
дног човека повукао је за собом пропаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по православ 
ушу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Србиј 
к народа српског, који је 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавнијих епох 
.</p> <p>Весеље и слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт наређи 
азио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје но 
 у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свакојаким видом показивали.{S} Народ је ру 
 Непоштено је што су уставобранитељи по целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да 
 хиљадама штампати и поделити народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта 
г времена може бити, био једини човек у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у ст 
ктеришу сва дела Милошевих установа.{S} Целокупна организација Србије, после савршеног мира, би 
ђанским тако и у војничким стварима над целом Србијом преда.</p> </div> <pb n="49" /> <div type 
рђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко име спомињато је 
ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је један једини човек будан, и на ног 
а сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме заробљеном народу куцало је једно родољубив 
о од особите је знатности, и било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омладина турска  
.{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодар 
орте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал с 
 свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважавајући та предања народња, дао је он све  
нац да привежу; зато сад поставе велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу  
ју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, они су опет заузели били своја стара 
 кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац 
 Француске револуције, која је имала да цео свет обиђе.</p> </div> <pb n="42" /> <div type="cha 
ше, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити српски вој 
ад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао  
е Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана уведе 
 она мрско ропство турско, под којим је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај био је за сло 
} Пред очима сваке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасни 
а.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удивителн 
тпочивке устане Милош и поздрави весело цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави 
авао, да народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе р 
гог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт  
p> <p>Сад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му  
ш гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањени 
ојећим обредима и тек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије пред својим вазал 
и господари, и Милош напредује са делом цивилизације издрживошћу, која сваку похвалу превасходи 
ли, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: 
, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан, добар и љутит а увек з 
ијег човека у овом столећу.</p> <p>Овим цифрастим говором Милош је био јако дирнут, но вешт при 
устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, који им највише 
 између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поред другог и враћају  
одуго оштро посланика руског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који 
 женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица јој 
 давати осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да наро 
 по рогљевима улица, по зборовима около цркава и манастира, скупљао се је народ около гуслара,  
ј му неизмерној милости — благодари.{S} Цркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које с 
на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се 
ије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха гласба свир 
 ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> са најв 
се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене полете унутра и пада 
цвећем и зеленим гранама.</p> <p>Велика црквена двокрилна врата широм су отворена и украшена на 
јања изрекоше заклетву ову, преко прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само као поб 
ара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> са највећим одушевљењем благос 
олитву.{S} Наједанпут указа се на прагу црквеном човек један, под оружјем светлим, вијући заста 
амога народа, који је прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмер 
ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата отво 
 искупио се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на прагу цркве 
 дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у нај 
те нехтедосте оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но почем наши св 
 на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="13 
место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко  
итом вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако израженим, које су дуге црне власи  
немогући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично су севале.</p> <p>Љубица небуде  
ата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепавице, правилне црте лица, пријатан и умиљати  
 са цртама јако израженим, које су дуге црне власи окружавале, његово угрожателно чело, страхов 
дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, к 
опет бољари српски, повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и ку 
у годинама 1800 до 1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом с 
n="50" /> одело, његову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховног господара Србије, кћи његова 
нцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако израженим, које су дуге црне власи окружава 
рса његова.{S} Његово смежурано лице са цртама јако означеним, показиваху решителност и храброс 
вет, да види његову слику, која беше са цртама јако означеним, погледа страховитог и високог че 
ина тела, дуге црне трепавице, правилне црте лица, пријатан и умиљати поглед, стас висок и вита 
су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица јој издавале су, да се она у највеће 
на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Ту 
и се у Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу 
крије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет 
им господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том маг 
буњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <div type="chap 
оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег, код ког су стајала 
и при свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако разливај 
је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи између матер 
родне заставе, на којима су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава  
и, који би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем паши што се од султана 
 којем паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са оним народима, који су супр 
ећ је у највећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач 
 је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац  
 момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника заставу, об 
ило лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка, посланик је руски поднео госпо 
сле престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна ду 
о?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео 
рце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби — праштајући се са својим м 
 њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верно при 
иђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p 
— или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непријатељских покушаја, да Србе раздв 
} Старе народне песме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане, сад се нај 
тела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје ни 
{S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне он, и почне 
еђу својим народом.</p> <p>Да последњег часа држање његово било је пуно достојанства и благород 
ћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљно др 
у ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе 
судбу — Србије.</p> <pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао  
себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
аклон, непрестано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама п 
 определио свештенству наплату, да може часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајиш 
ављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, т 
шевлењем у бој! —</p> <p>После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни пустош оставље 
ва, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољства, ко 
рта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, него вољо 
е справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </div> <pb n="168" / 
 Милош одговори: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благоволење — којег је он пред 
ва — послужи му за потпору.{S} Сујету и частољубива потраживања њезина прибравши, створи она у  
ога, није лако снашао окове ропства.{S} Частољубиве мисли њега су од свију страна напајале.{S}  
оди вечно осуђени да служе, за подножје частољубивим.</p> <p>Све војводе српске, које се корист 
а је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда његових госп 
ине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на сва питања 
ници слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, 
а видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати престол ономе, 
е је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати има и он је био у стању 
огла дуго преживити два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући мора 
е су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за непознатим — ова морална бољетица која мори  
њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са животом проста з 
ху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња за слободом, водила га је у пустињу да потражи ме 
осећи турски барјак. —</p> <p>Србијанци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне реч 
лазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванре 
даре на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај буде одбијен,  
а у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} 
значеним, погледа страховитог и високог чела, које га је издавало као да је био господар целог  
 да закрили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица 
илошу, човеку, кога је слатко обхођење, челичан карактер и дубоко проничући дух украшавао, који 
једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу мало попустише, са 
Русији буде доказано, да неће моћи овај челични карактер за руком својом савити, који није наги 
д подло, често одвећ достојанствено.{S} Чело му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="15 
ле ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, примети <pb n="167" /> опет д 
оњатна освојења и увенчала гордо његово чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћ 
своје намишљаје.</p> <p>Милошево широко чело, замишљен и озбиљан поглед одговарао је потпуно ње 
смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше јуначке прси непри 
не власи окружавале, његово угрожателно чело, страховити поглед, стрепећ покрет, гордељиви стас 
да? — рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“ —</p> <pb n="87" /> <p>Милош сад стане неш 
стог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу, а више 
ели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће ма 
њу издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће из  
х с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању  
е, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет дан 
о да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити 
вето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити једне самовољно промјенити 
Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно гледао, како са престола сила 
роде придржавати могла.</p> <p>Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити 
ве цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити српски војници тог вечера спаваху под заузетим  
ком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледајући веселу и дражесну гомилицу, што је не 
ојничко, опхођење просто а никад подло, често одвећ достојанствено.{S} Чело му је отворено, пог 
Приповедао му је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Т 
 због њене неумерености и добре воље, а често стављало се у средину као посредоватељ међу људе, 
 он ту често проводио читаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се к 
Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је често на тајној аудијенцији код султана, без да му је т 
стојен био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њези 
личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је био несретна жртва ових силеџија, кога су они  
рђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свакојаким видом показивали. 
 <p>У доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на оружје, несретна њихова родб 
е допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, који много умствују.{S} Ја  
код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца 
 су и убијали они само Турке, којима су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариград 
им се допадало да тако раде, већ што су често занешени били страсним жељама својима, и оно су р 
их удаљеним и неприступним, те је он ту често проводио читаве седмице, а често проживео је ту и 
рпска није била више као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска м 
и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана саст 
устанак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од Поцерја, н 
је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при 
м у руци огледао са своји господари.{S} Чете су његове по војничком начину потпуно удешене биле 
о чувени паша видински Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука или 
силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n="21" /> које с дана у да 
 Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису добивале ника 
едвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу сваке своје личне опа 
 суда: овај се састоји из председника и четири члана.</p> <p>4.{S} Први избор министара, предсе 
карактерише народ и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке Л 
:</p> <p>1.{S} Устројење министарства у четири оделења: унутарње, правосудно, финанциско и инос 
е сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет година,» прихвати речима Милош сасвим просто  
 <head>Кара-Ђорђе.</head> <p>Кроз пуних четрдесет година заливали су Срби драгоценом крвљу свој 
би голема турска сила могла његову малу чету застрашити и чувао се Турцима издати снагу своју д 
војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су под неограниченом вла 
 године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни котар 
 каквој другој држави своје посреднике, чија важност јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Та 
и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова позив 
ају победиоце у ослобођеном Крагујевцу, чији становници такођер беху у редовима бијуће се војск 
— затим се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом 
не, која је бројала 45 милијона душа, и чију је војску предводио чувени Куршид паша, страшило р 
 је исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетника и предсједника апелационог суда, јед 
и имају поверења у народу.</p> <p>5.{S} Чин министра председника, један је исти са чином дивизи 
паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђ 
, ког је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни к 
ајло...{S}208</p> <p>XXIII.{S} Последњи чин у драми Српској...{S}219</p> <p>XXIV.{S} Свршетак.. 
23"> <head>XXIII.</head> <head>Последњи чин у драми српској.</head> <p>Непрестано уз престо син 
 истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, какав је на п 
 онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задовољавао к 
вица оставља отачаство своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља и 
.</p> <p>Ове појединости, колико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су 
 невоље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо  
} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити 
едина цјел водила, да само ономе услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ  
ли, они су се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, радили су своје послове.</p> < 
 закону.</p> <p>Оваким установленијама, чини ми се, биће внутрење правленије најбоље, и као лан 
ом.{S} Овим установљенијем укратиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по 
тка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће само Правитељству 
отпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпор 
зи у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, ве 
.{S} Руско посланство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу игра, било 
ајвећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непријатела на н 
, да ја и совјет <pb n="149" /> државни чинимо даља расположенија с њима; они ће после доћи у н 
уну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака поглед је његов непомично  
ове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је 
 при оваком разговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S}  
 и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb n="147" /> кад све то велим, народ зрјело ра 
 да ће морати Турској и других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, 
могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних, који су га н 
амере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је био несретна жртва ови 
 се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После ових речи заповеди, да се војска на Ту 
у једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници  
се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Шт 
тељство наше, нит икакав старјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико други права заграђивати ј 
а кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који су најспособнији и најчеститији, и који 
 телохраниоци султанови са други високи чиновници, опколили су га са свију страна. —</p> <p>Мил 
ио.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновници а телохраниоци султанови са други високи чино 
еници и сви остали грађански и војнички чиновници.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта 
 је 6000 Ф.—а Епископска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити збачени без претходне осуде.{S} Н 
а; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће само Правитељству на зданијама, која  
азу и књажевској фамилији.</p> <p>Плаћа чиновницима.</p> <p>Плаћа архијереима.</p> <pb n="144"  
треби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, кој 
сједника апелационог суда, једнак је са чином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена је на 
 министра председника, један је исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетника и предсј 
де.{S} Напредовање њиово бива по реду и чину старешинства.{S} Свако село само себи бира стареши 
сти Србијанац у своме простачком оделу, чињаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S 
нагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи п 
ак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да т 
о зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</ 
но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака поглед 
оже мој!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше вели 
оклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стањ 
ве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> < 
х јунака покупити и штампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народних песам 
кад би овде исписивати хтели; морали би читаве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин с 
еприступним, те је он ту често проводио читаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец 
"71" /> пребледиле и од страха онемиле, читају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S}  
на да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у гла 
одних песама почну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости засади у деци ота 
лањској св:{S} Трифунској скупштини дао читати, печатати и подјелити међу <pb n="140" /> нама.{ 
S} На лицу сваког <pb n="136" /> Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио 
— «једна велика породица, од које сваки члан мора поњати своје интересе и морадне исправке за с 
овај се састоји из председника и четири члана.</p> <p>4.{S} Први избор министара, председника с 
.</p> <p>2.{S} Успостава савјета из 16. чланова и једног предсједника, решење његово већином гл 
ра-Ђорђе установи совјет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb n="60" /> било.{S} Ове 
 — говораше он са одушевлењем —„да неки чланови владе моје, подговорени од мојих непријатеља и  
јашчењејшом господом архијереима нашим, членовима судова, капетанима окружним, главним кметовим 
сад овако торжествено, и окружен и опет членовима прељубезне моје фамилије, преосвјашчењејшом г 
дубоки политичар и искусни законодавац, човек у ком су се све способности великог владара слиле 
ком отпору и жалоснијим посљедицама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, та 
е, Кара-Ђорђе се страховито превари.{S} Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за  
у сваке, особито пак нове државе, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да  
 на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p> <p>Догод 
рана. —</p> <p>Милош је средњег узраста човек, држање му је војничко, опхођење просто а никад п 
ег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа, понаша 
своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети и оно што  
ата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на г 
емногих изванредних дагађаја, којима се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека сас 
орђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта 
у чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, него је и саму политичку б 
ка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећајима на срце своје 
аг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички уважава 
 тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни човек тога доба, потпуно је поњао дужност, које му је н 
{S} У целом логору само је један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов 
н је оног времена може бити, био једини човек у целој Србији, који је њоме владати и важност зе 
век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је могао владати и обуздати српску револуци 
 се смелошћу и одважношћу већма користи човек него претераном опрезношћу па као што сам се божј 
а све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби повукао корист, из те н 
тиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ ис 
ђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати могао,  
} Наједанпут указа се на прагу црквеном човек један, под оружјем светлим, вијући заставу у руци 
 ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја 
отле се је Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да н 
ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи, сваки дан излази да види шта се и како с 
мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију своју ж 
 отето разбојиште опет преотети.</p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога 
 дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима својим  
ко схватити овај призор, између ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код  
 Два момка Ђорђева, допратише пред њега човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена би 
по један лебац удовици и сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што г 
 прими плаћу од правитељства на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n=" 
 Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слободом на 
одважности и невиђене слабоштине.{S} За човека овог, који после толико проливене крви и јуначки 
вагда при себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погаз 
ог предводитеља.{S} Но певерење поштена човека усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру свр 
Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, кад је пишт 
вно исповеда, за једног најчудноватијег човека у овом столећу.</p> <p>Овим цифрастим говором Ми 
{S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки начин к правици и човечанству, дон 
и олигархијску опозицију и оборити овог човека, који је доста незгодан правац заузео био, јер н 
>Тамо су га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао је за собом пропаст целог народа...{S} Н 
д:{S} 1814, «Нема више доли само једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русиј 
сним зрацима у поноћно доба осветљаваше човека једног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше 
д ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онак 
а њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљењ 
— један је Алах велики... </p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да  
уга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био, да влада у см 
о опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p 
 пређе, него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, челичан карактер и дуб 
околишење и лукавство политичко на узор човеку најлукавијем и најпроницавајућем, и сад објашњењ 
<p>«Један тренутак“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за  
теху безкрајну; која у једном магновењу човеку, награђује све труде живота његова.—</p> <p>Кад  
 човека ванредни неки начин к правици и човечанству, доносио све страховите и ужасне пресуде?</ 
нако описана и разграната, како ји само човечество предписује; у њима ће те наћи, да је личност 
о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човек 
, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољубља 
дију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду под заставом слобо 
 колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стражу на улазцима.{S} Месец просијава кроз об 
витом, коју <pb n="73" /> су до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отвореном пољу ст 
ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега 
ка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године ишао је са братом 
ила могла његову малу чету застрашити и чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> 
оља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима  
 сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара престола оца свога!“ — Помоћу своји пријатеља уд 
/p> <p>Гледећи псето — овог неразлучног чувара свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво ј 
ила је она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца његова.{S} Њеног присуства сви су с 
у при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових пресуда, што их је он као ди 
држање стража по границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови  
мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p> 
еше међ својим простим сељацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе п 
а, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, 
рпски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеск 
лијона душа, и чију је војску предводио чувени Куршид паша, страшило раје.</p> <pb n="93" /> <p 
вом Јаничара и које је предводио далеко чувени паша видински Пашван Оглу, ове чете састављене и 
и, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне песме, које су до овога ч 
љу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у 
 их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из које је она добила моћ за о 
 је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је доцније на п 
head> <p>Ово неограничено и ово прерано чувство отачаствољубља подрањивао је у Милошу брат њего 
 — видите кнеже“ — настави Долгоруки са чувством — „оне беде, које су савети Енгленске и Франце 
аха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само ј 
се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удивителним исходима, којих сљедство беше: о 
ста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку 
бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — наста 
оје на султана управити, дивили су се и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрестано сход 
ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнем 
дних дагађаја, којима се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео с 
ни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је чудновато расматрање једне са свим просте и неукроћене  
1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, овај устав  
, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки начин к п 
огло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике силе, које шире своја снажна рамен 
 јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то  
рњег и финанције сачињен.</p> <p>О овој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо речи једн 
p>Овај родољубиви и ватрени позив, који чудноватом краткоћом својом пред очи ставља судбу отачб 
це — жене Милошеве.{S} Зато за упознати чудновату жену, која тако знамениту и велику улогу игра 
њег уређења, Милош је уједанпут показао чудновату вештину.</p> <p>Заповедајућа власт, која је з 
 њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином при управи тако рећи свагда десна рука  
их родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћутљивости, која као да му је само за т 
оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу великих и проб 
редао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну одважност, коју перо није у стању описати.</p> <p 
вору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n="164" /> придржавати умео, положај Махмуда,  
 — установљена.</p> <p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега па 
 у овим данима великог искушења било је чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала прав 
ам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но 
претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да  
бражена Јевропа имати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «нису жене, 
ве речи, које су име његово спомињале и чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручка  
а што најчудноватије на свету, које кад чују научењаци света, они очајавати могу.{S} Ово тако в 
з својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добрачу <pb n="9 
, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. — </p> <p>Једн 
е совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавно рече: 
х позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну 
ва у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружј 
а, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики немир — бурна <pb n="41" / 
му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорити.{S} Разговор наш био је кратак,  
 сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год 
о нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оруж 
орила је она са највећом разјареношћу и чуством пуним осветољубља.</p> <pb n="81" /> <p>Брзо за 
итеатра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то 
осподо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнод 
им лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и благослова, дочека 
г слова преписано, нит је по престолном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим фразама мн 
 да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју починила  
овора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни противити није смео.{S} Сад ј 
азљућени Турци, двапут јурну помамно на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Ми 
а Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну б 
ног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне 
е Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош долази,  
Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже,  
 крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад  
рави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Мило 
итком, немогоше гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукош 
и у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» —</p> <p>Народ ј 
 су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колико су срп 
седишта, те испод сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соб 
супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу као непр 
е на песку зидао.</p> <pb n="117" /> <p>Шатобријан рекао је начином њему својственим: «Грци су  
а реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског предводитеља.{S} Но певерење пош 
<pb n="79" /> застану.{S} Богати турски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе  
тог вечера спаваху под заузетим турским шаторима.</p> </div> <pb n="97" /> <div type="chapter"  
о је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, које може свакоме владару, који је уставом зе 
м, који се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напос 
ју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народни  
 совјета буде закључено: „послати кнезу шест совјетника од стране умерене, који ће код њега изр 
у под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом сло 
 који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућ 
ечи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео 
вце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријатељи прима 
у се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више пута при искреном разговору, којим је о 
ане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је ст 
ете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мен 
е одвећ чудновато, да велике силе, које шире своја снажна рамена преко толиких милијона разна н 
лосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја с 
аишао на два стражара, код једни дрвени широки мердевина, које су именом „басамака“ почаствован 
имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног уну 
ић све своје намишљаје.</p> <p>Милошево широко чело, замишљен и озбиљан поглед одговарао је пот 
.</p> <p>Велика црквена двокрилна врата широм су отворена и украшена највеличанственије.{S} Мно 
о, и тако сами српски великаши отворише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дел 
род српски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n="188" /> управе, и његово је велича 
 се из тих народних песама почну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости зас 
 мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да  
ачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце и до 
зио, видио сам гдекоје војарне болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане би 
е Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим непријатељима 
севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима од  
лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, где би голема турска с 
страже турске допрати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном 
 клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни н 
јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег разговора.{S} 
 радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину 
. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p> <p>Мало п 
о ли један простак, који зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла  
народа — имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» — 
ио би највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непријате 
ма; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће де 
од позва своје дужности, да може знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p>Изврши 
.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћ 
 доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После ових речи заповеди, да се 
{S} Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугар 
о; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота вид 
 свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете прок 
 они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав 
у слободу.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p 
ичку борбу у позније доба сама водила — шта више мерила се са портом и исполином севера — са ве 
и много демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже 
 на несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. 
е то од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> < 
ома умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господин 
желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз  
 започетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су на 
се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног  
ес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо  
кој благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да Милош ниј 
че јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Ту 
човек народњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гоми 
ушо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} 
не рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? 
мао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви од 
 децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад 
ор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта људи разумевају под престолним говором» — одговори  
ожда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити ј 
, а лармање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта је могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити,  
а, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супрузима догађало, то нам није позна 
шене биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ  
 без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред 
своје незадовољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» 
мљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, к 
нча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе д 
 диже, настави он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо 
 Куршид—паша са целим својим ђенералним штабом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим 
> <p>Конст.{S} Трумић</p> <p>Брзотиском штампарије К. Трумића</p> <p>у Митровици.</p> <p>1879.< 
/p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити народу по целој Србији. «Нека» — ре 
 славиле дела српских јунака покупити и штампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се и 
е; но заповедите вашим министрима, нека штеде и нек се поврате <pb n="215" /> правилима добре е 
м општинских старешина за рад давао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог 
агрешио, доли једино то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити што је више њи 
и ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо јавној благајни порез, који је пре рад 
јници на бојном пољу после победе сваку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо з 
држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је о 
ог пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош чудећи с 
о славна, при неким пословима излази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже  
е би може бити, сутра морао одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на свје 
ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким <pb n="37" /> даном расла, ип 
ови чувари и извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам запов 
сне, гордећи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и мес 
S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупи 
ојници обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом носио, и што је између  
 страхоти ипак су пуни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђо 
, особиту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дошао, да буде уч 
ју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је с 
о и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пред његовим ногама иштући благослова; з 
ед ког је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена же 
>Дело ово унутрашње организације земље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно  
ри.{S} Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помис 
нио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости 
налазила је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом могла совјетнике противу кнеза п 
коше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао в 
селио, певајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме 
ње народа српског придобити за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном го 
 је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је 
“</p> <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме  
вима опет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку око себе искупи 
ори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу мало попустише, сад се наново ур 
духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме пр 
 /> Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано  
9" /> застану.{S} Богати турски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кр 
а је он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити 
уго и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је за 
 /> <p>«Оно се може само злоупотребити, што коме не припада, како би дакле народ српски оно зло 
а принуђен бити, њу под затвор ставити, што потпомажући устанак Бугара, <pb n="221" /> она изла 
 његовом величанству у свему попустити, што ће се са општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кн 
ја им се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час 
скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, што су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео 
и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На зна 
једног стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе осветља 
</p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре на чове 
ази са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </di 
ност постојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, к 
кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данком, што га је порти сване године плаћао, ослободио је народ 
опејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи 
е народ српски оно злоупотребити могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење  
 скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја  
т своју према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје 
и, да се је до војводског сана узвисио, што му је неограничено поверење и истиниту љубав у наро 
раво баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршен 
ом, како би најзгодније установили оно, што је најпрече, најнужније и најполезније нашем отечес 
 са тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоцено 
ла.» — Треба бити поштени признати оно, што је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате ни 
ији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу давн 
м мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним 
8" /> скупити веће скупштине прво зато, што је превелика суша била, због које ни воде ни сена н 
ј.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често занеш 
 - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео изуч 
ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, к 
а Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није 
ти сазвата била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа радио.» — Тако се учтиво пре 
 Ђорђе је платио главом погрешку своју, што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} В 
, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p> <pb n="11" / 
 задобили своју независност.{S} Они су, што се признати мора у посланству руском у Цариграду им 
еља породити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са 
погледајући веселу и дражесну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb n="55" /> удаљена бил 
; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година јуначки борили за повратак из 
рволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су остали дома, без обране остати изложени беснећем 
ила Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима м 
орија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже уметност, ступао је крепком стоп 
у кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се ко 
ом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену 
е судити неоцењива важност поклона тих; што јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p 
воме учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што није могао рану преболети, да порта совјетницима су 
вести.{S} Искуство онога <pb n="159" /> што се збива код других народа, поткрепљава ову бригу н 
 би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њо 
 ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је 
еостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије,  
ришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису добивале никакву плату о 
ста велике обвезе према Русији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанс 
 нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лукавство изнев 
јесте зајиста много слободнији од онога што га друге европске земље имају, а има и других ствар 
д у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори. 
 дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му д 
мамно на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док 
.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв пото 
писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудноватије на свету, које кад чују научењаци св 
оћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новинама оглашен био,  
н подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа има 
 подказивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису 
нике противу кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле 
се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S}  
 и верно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред уста 
ружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставобранитељи по целој Европи разнели били: «д 
а топили у радости својој, но ако би се што противно догодило, то су браћа била снуждена до оча 
допуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно  
ли где је живио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом 
то је на десном рамену његовом носио, и што је између два прекрштена мача као крст изгледао, го 
у.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су з 
авно његово лукавство изневерило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из ов 
S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој н 
вих великих услуга отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим  
вјетници немогу бити с бачени, док неби што погрешили противу закона земље, или високе порте» — 
оје се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужев 
 Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградск 
мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати мора 
трасним жељама својима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Русија имала је без <pb n="1 
ледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он је искупљао момке  
 као гробна тишина предходи свакој бури што наскоро долази, кад народ намисли светити се силеџи 
ским простаком.{S} Сад му поче замерати што га види тако вештог и способног и преко свег тог см 
тедио људе, који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом с 
предлозима претстану.</p> <p>«Допустити што?» одговори Милош «допустити сваком захтеву партаје  
 заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше 
, час су услугу своју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са 
илошево пророчество се испунило.{S} Тек што је свитати почело, турска војска халакајући удари о 
ана уведен по постојећим обредима и тек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије 
одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Мож 
еним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан  
чем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слобод 
аборавила, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара престола оца свога! 
јући да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами собом намесници решили, док га не 
дина, докле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не 
хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но Милош се није на т 
ле мешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задов 
те да за добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите 
али, да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом министру руском Рикману 
вде другом учињене био је неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p> <p>Једне пријатне в 
исто страшним у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео  
и сама дужност владарска исто тако, као што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми 
држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне чер 
асом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те нехтедосте оштетити 
се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>По 
 терет за једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизности — «зато сам  
ом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски противу Турака листом у 
 руководили државним дјелима онако; као што се руководе европејске државе.{S} Све ово закоснило 
јемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Преставим 
човек него претераном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана  
врати Милоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи свој 
 ова јадна политичка жртва, која се као што је опште познато, једног јутра попела на књажевски  
еткама и намерама непријатељским, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> < 
са неколико тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је п 
разновање.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња мест 
 ови неучинише то из уверења свог, него што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не  
 све редове њихова устанка, пређе, него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати,  
путимо у Србију новорођену, пређе, него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођ 
по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова  
земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређе, него што реч 
аконе и установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, морало једним к 
еме...{S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</ 
призор за мење времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" /> год је познав 
 је законе и обичаје српске крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је је 
а нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе него што се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они 
исећи, подужно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем  
воје размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201" /> противу нас узела; 
ави шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледао је оштр 
превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на руци био и све б 
ву управе земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{S} Може би 
осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да народ није н 
ући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту  
снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искрености и одва 
ма.{S} Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су пре 
ад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказа 
биљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу закле 
сплеткарењем својих великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике труде и за 
м руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што их је од 
 с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <pb n="177" /> испо 
о, што им се допадало да тако раде, већ што су често занешени били страсним жељама својима, и о 
е њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели 
ати падајући на колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твој 
 За <pb n="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена била, 
овори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одго 
док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење догог 
удијенцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило одвећ 
и прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једног од наших мрских господара 
 народу свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити  
 поткрепљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се т 
илош и у позније доба имао много својих штоваоца и приврженика у Цариграду.</p> <p>Махмуд био ј 
 образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> лог 
 са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пришапнула му сјајни санак будућности, проказа 
ретао је од неког доба стољетне растове Шумадије, пробијајући љуто сва српска срца.{S} И сами с 
ача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал  
двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, док 
ји се је разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; да је народни пр 
еђу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштен 
годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одса 
ара.{S} Оптужени бегао је у стародревне шуме, где је налазио своју потпуну слободу, пошто се је 
а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним 
шака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да 
рци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ран 
нити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и наг 
то тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«П 
vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc 
iminal"> <head>САДРЖАЈ.</head> <p>I.{S} Kара-Ђорђе...{S}3</p> <p>II.{S} Јаничари...{S}10</p> <p 
 <?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec 
једно у земљи вечита заточења!„ —</p> </quote> <p>Милош повери јединца свога Мијајла својој хра 
>Супруга његова пише му ово писмо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, које падају на гро