| ици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи |
| ну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би наро |
| г аухијерејски од новодобијени крајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда |
| овала књегиња Љубица; супруга Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост |
| ајлакшим и најправијим начином по њега, а и пробитачним по правитељство наше, треће пак: исплат |
| м предписати, да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, н |
| воме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмац |
| у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и |
| ате.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно |
| и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро сво |
| совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрестаном догов |
| Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добр |
| Србије, потврди сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намес |
| ужи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јур |
| pb n="195" /> су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо |
| ску, која је полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бо |
| ластима и донешеним законима прибавила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно |
| егов непомично управљен био на Султана, а затим проговори он гласом громким, које перо није у с |
| стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка д |
| финанције поверена је била и трговина, а министар правосуђа био је уједно и министар просвете. |
| и и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, к |
| ки познавалац људи и њихових карактера, а највећи противник улизица и ништавила људских, који к |
| разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; |
| заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске |
| е у миру и задовољству приватна живота, а народ је српски <pb n="226" /> после 27. година на св |
| су опет заузели били своја стара места, а житељи равница остављени сами себи, подпали су поново |
| биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и пробисветов |
| и.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам - |
| кад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврш |
| ом народа, него вољом његових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху маш |
| ош пао је сплеткарењем својих великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике |
| гајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, |
| е, код конзула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приk |
| ро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</ |
| и совјетовали и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никак |
| ћ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депута |
| о било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турс |
| јлакшим и најправијим начином по народ, а пробитачним по правитељство наше измирити.{S} Сву про |
| ече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће |
| а бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули д |
| .{S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем |
| исано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност владарска ис |
| нство, видило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се ви мал |
| и, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људс |
| му одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чи |
| ки интерес, да Србију за себе задобије, а Турска налазила је опет интересе своје у томе, што је |
| а непријатељства између порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи ус |
| ш је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг заробљене жене и с |
| рану и подказивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдук |
| ариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад ј |
| гчије, доли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати, |
| се због њене неумерености и добре воље, а често стављало се у средину као посредоватељ међу људ |
| <pb n="11" /> <p>«Отац!— благослови ме, а ти мати моли светог великомученика и победоносца Ђорђ |
| поватати младе девојке за своје хареме, а младиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и |
| о стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и самог на |
| , опали <pb n="12" /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад в |
| калим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја |
| оне су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, |
| плати, велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни г |
| н, није могао наставити своје војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одваж |
| анредно јунаштво и највеће пожртвовање, а редовима непријатељским задавао је страх и ужас.{S} П |
| од својих задобило уважење и поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са |
| тац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»< |
| ји су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копље, па |
| "186" /> да место мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом д |
| ариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски |
| оје сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само |
| је он ту често проводио читаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се |
| ликаши српски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} |
| јиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до |
| топови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у |
| оје заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније |
| са високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је с |
| тила своје старо господарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне ре |
| народима, који су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да само оном |
| енике српске немилице давили и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и гро |
| због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са |
| су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на суп |
| уну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилос |
| ље освајања и самовласт мача одклонили, а умерени закони ред ствари успоставили.</p> <p>Милош, |
| вите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државному уставу, заклетву, изберите м |
| није се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из кућ |
| е одређена.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, првосвећеници и сви |
| жестоко своје присталице притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} Д |
| —</p> <p>Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се око |
| ак од 1,300,000 турских пијастра плати, а дозволи да у Београду 10.000.{S} Турака као посада жи |
| врло добро разумевао земљом управљати, а тако исто знао је праве услове народности српске поња |
| бојевима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему ту |
| на њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште опет преотети.</p> <p>Човек овај, ко |
| ност.{S} Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање |
| који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво |
| тан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све |
| јер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш н |
| > <p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније правитељства |
| и на случаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове потребе подмиривал |
| г у Србији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хот |
| ло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди ономе, који се је жртвовао |
| зор српскога оружја; немогу пропустити, а да неопишем овај догађај, који јасно показује каква ј |
| више посла у отправљању мојих дужности, а у осталом политика речених земаља можда се ни у какво |
| сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде, која је за ко |
| ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побу |
| д свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинил |
| } Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србиј |
| е ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина т |
| > <p>Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; ко |
| .{S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта је могао сиро |
| p>Милош који је окружен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатељ |
| орђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Об |
| остала је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке, особито пак нове државе, треба чо |
| и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорила је она |
| и, са својим саветом, својим искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист н |
| жења.{S} Војводе опијене славом својом, а совјетници опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кар |
| леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен бе |
| пничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево п |
| тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се |
| е јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Ен |
| што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико |
| жуљку, који је растовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца господара од Србиј |
| ше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити оно |
| Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до с |
| о друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и зн |
| уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Пре |
| вако установиле, као што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија дру |
| дино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <p |
| нтересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош наро |
| сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности избавлење и ослобођење отачаств |
| </p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу српског оружја. |
| рбије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим министрима, нек |
| а право на вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили б |
| Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би ба |
| и и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са ови |
| ика совјета и совјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који су најсп |
| Ордени га украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирн |
| нога што га друге европске земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити |
| победитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га ле |
| овору, пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мис |
| и-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили б |
| су начеонику <pb n="173" /> пуковнику, а мања начеонику подпуковнику.</p> <p>7.{S} Званичници |
| , да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може на започетом пос |
| и од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, |
| им да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд осети удар. —</p> <p> |
| свем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опе |
| ри Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних роди |
| ежевско достојанство своме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт |
| м.{S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општине имаду право своја непокретна добра саме под з |
| ваком њиховом протузаконитом иступлењу, а овако их лако за дужност њихову повратити можете, ако |
| ова неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала их где један за другим |
| ан, све смелије и слободније постајаху, а које остали житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лу |
| дио земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, |
| , што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих |
| ко се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај ма |
| олико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст |
| ога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове села међу собом брат |
| јиста велике обвезе према Русији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом велича |
| не проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће |
| ере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица јој издавале су, да се она |
| у моралну снагу слабијег противу јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједи |
| о, из једног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да |
| аузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме |
| ећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства биће дужност изнети и показат |
| у веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на јед |
| образом могла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрман |
| дној скупштини год:{S} 1825. предложио; а особито, кад ова дела која највећу важност имају и ја |
| ите онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја пре |
| својим суграђанима изгубљену отачбину; а остало им даде, најиме управу земаљску и законе народ |
| којако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у |
| суму благодарности, коју јој дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији, јер није био глуп. |
| а му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог |
| ла та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У с |
| м с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасходство наћи без сумње |
| ите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу свако |
| заповед божију, која вели: не кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пишт |
| отиву закона земље, или високе порте» — а превод Петронијевића гласио је: «да се совјетници с б |
| јника отачбине и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој |
| да немају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао се је господар |
| којекаквим фразама много народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без и |
| ни с вишепоменутим моим установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, |
| н дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у |
| у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мат |
| {S} Чело му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> уједно издаје храброст, одушев |
| дана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли |
| принуђен вама приметити, да околне силе а нарочито пак покровитељствујућа сила Србије, имаде пр |
| његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у |
| , сутра морао одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале |
| омиле, које су надолазиле, да благодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном |
| акве владарске надутости, где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне |
| е.</p> <p>Дело ово, велике пристојности а уједно и одважности увредило је и једног посланика, к |
| д њим су јашили главни турски чиновници а телохраниоци султанови са други високи чиновници, опк |
| вима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука страшило |
| саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њихових карактера, а највећи |
| ило иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи в |
| држање му је војничко, опхођење просто а никад подло, често одвећ достојанствено.{S} Чело му ј |
| добродушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — свакојако дакле изванредан.</p> <p>Нек |
| дпомагаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паша београдски, где је б |
| , између ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога н |
| тан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S |
| ког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето к |
| утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торжествено, и окружен и опет ч |
| анове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, кој |
| еби много демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кне |
| >9.{S} Архијепископска плата је 6000 Ф.—а Епископска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити збаче |
| ако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</ |
| ке на несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерн |
| ="216" /> имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала.< |
| то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> |
| е на себе навукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну |
| ју...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим зва |
| ти сузбити није могао.{S} Императорском агенту и паши београдском сад је већ лако било да прона |
| утацију у Цариграду.</p> <p>Трошкови на агенције по другим земљама.</p> <p>Трошкови на случаје, |
| м и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натр |
| ку и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p> |
| лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, |
| астави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како м |
| е у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, реч |
| траг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење преотме. |
| а примети турска власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави политички карактер, |
| а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме сујевјерју о |
| ашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{ |
| нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су били своје кућ |
| нка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине, |
| је, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том р |
| ривезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога господара од обале о |
| састављене и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и самих н |
| чеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство његово.</p> <p>Крајње је врем |
| ароду разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свакој |
| ца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју |
| d>III.</head> <head>Ајдуци.</head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су |
| ила.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb n="48" /> услуге к |
| ома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на ово дел |
| а какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике, отимали к |
| >II.{S} Јаничари...{S}10</p> <p>III.{S} Ајдуци...{S}17</p> <p>IV.{S} Милош Обреновић...{S}27</p |
| Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њихо |
| подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиова л |
| карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, па |
| ="SRP18791_C3"> <head>III.</head> <head>Ајдуци.</head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горс |
| веду горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду по |
| ада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја |
| пе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је преб |
| арци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно што је по |
| војска српска није била више као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би власт |
| велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n="21" /> које с д |
| новић од Поцерја, најпоузданије војводе ајдучке, Станоје Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Л |
| видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато сад |
| добије од султана налог, да страховитом ајдучком вођи потајно сјајна предложења учини.{S} Као н |
| утарња уређења интересују и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи про |
| сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побуњених робова даде исећи, подужно |
| и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово в |
| ако за дужност њихову повратити можете, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и р |
| > <p>За оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити, |
| њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> < |
| ц, нити ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и |
| не смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поште |
| ебало <pb n="151" /> други начин узети, ако се мислило задобити јуначног кнеза од Србије и то с |
| адило и изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућности твоје отачбине — онда задр |
| ком имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само заборавите, то онда завис |
| аћо!“ одговори Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрестајте борити |
| вог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољубља оладило и изумро у т |
| ази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да место мене Србијом влад |
| краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — П |
| превелике намере; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. — |
| младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете |
| мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њ |
| а Милана.... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати |
| два превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариград |
| алим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја н |
| е онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја преве |
| 16" /> гониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој |
| хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У т |
| и по све слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, пос |
| <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостив |
| о самном, па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се |
| овим магновеним интересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље сво |
| ћу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом |
| /p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племените намере његов |
| адају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на |
| топлој соби седити и писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, оп |
| ању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што ва |
| су се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потребовао општу потпору од |
| да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место |
| долазиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га |
| се оба тада топили у радости својој, но ако би се што противно догодило, то су браћа била снужд |
| ти и подићи знао.</p> <pb n="129" /> <p>Ако испитамо уређење правитељствено у Србији, које је у |
| сле толико година остави оружје.</p> <p>Ако услови углављеног мира и нису савршену независност |
| еч своју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бој |
| абинет руски совјету српском заповест: „Ако Милош остане при намери својој, да таки најстаријег |
| и кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијај |
| кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен, но једино од по |
| аше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, ка |
| српским бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, ни |
| дара императора, почне одмах с почетка, ал издалека бројати све велике услуге, које је Русија 1 |
| помирења и јачи услов њихова договора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} А то је о |
| је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пре |
| нушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што |
| есају земљу где год стану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђ |
| и му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! |
| ов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снаг |
| их речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, реши |
| е и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слободом набављао му је сладости |
| горди дипломата разљути и почне другим ал заповедајућим тоном говорити кнезу Милошу: </p> <p>« |
| задану реч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S |
| а која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју починила и под предвођењем Милошеви |
| аветовати!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге управљати — до мој |
| угог интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уређења интересују и друге силе, ако с |
| атељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један је Алах велики... </p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и |
| н је.{S} Питомац императорског кабинета Александер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и поставље |
| Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски питомац и који је у Петро |
| свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити |
| није жалосније од овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише народ и дела српска; ота |
| иче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p |
| кога касапницу наступајућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p |
| а у топлој соби седити и писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи |
| се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати |
| саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нису описати изражаје лица ове благородне ж |
| а, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног |
| шао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе |
| Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са ору |
| у новаца и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</ |
| ивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни |
| идода старац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака |
| аше неповерење било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити |
| же бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и ус |
| у би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити....{S} За име Христово, бар ви |
| е тога народа дознати, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и с |
| се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет |
| коју неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са свим се невешт чин |
| родности својој на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било, није јер је народ т |
| није великаши српски од њега преотели — али великаши српски Милана и у гроб положише, а власт м |
| гинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се |
| му његово оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <p |
| а врховну правитељствену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљати!» — одговор |
| лаву усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али господару! — овај други сноп украо је са Живанове њ |
| стави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми м |
| {S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње страже турске допрати, где растајући |
| раде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштенародним добром; сав на |
| предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодушију Милошевом з |
| е моје, па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде поискану поштену и јуначку реч своју. —</p> |
| срамом неверства окаљано било!“</p> <p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе п |
| труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кул |
| рбима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb n="107" /> да дође у турски |
| во благородно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби с |
| имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амнестију неуважавамо.“</p> <pb n="214" /> <p>Кад је Ми |
| у само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом кнезу:</p> < |
| постојавше намесничтво и даде генералну амнестију свима сужњима.</p> <p>Намесници — који су сам |
| та је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути могу, ш |
| 26" /> после 27. година на својој свето—Андрејској скупштини лишио Карађорђа престола, те је оп |
| Он по закључењу совјета, свештенства и апелације није могао кнежевати, јер они у совјету том н |
| мора потврдити.</p> <p>3.{S} Успостава апелационог суда: овај се састоји из председника и чети |
| рала; чин пак совјетника и предсједника апелационог суда, једнак је са чином пуковника.</p> <p> |
| тела законитост њихову признати, они су апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски је народ такођер н |
| ио сам гдекоје војарне болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} О |
| ао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и де |
| ира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине |
| ј борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, која је у свим гранама правитељства седи |
| Русије у Србији подигне.</p> <p>Српска аристокрација, која је већ била камен потстицања против |
| ла, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ београдски Петар, који је као кривац уплет |
| {S} 200.000 фор. у сребру.</p> <p>9.{S} Архијепископска плата је 6000 Ф.—а Епископска 4000 Ф.</ |
| </p> <p>Плаћа чиновницима.</p> <p>Плаћа архијереима.</p> <pb n="144" /> <p>Трошкови на држање в |
| је фамилије, преосвјашчењејшом господом архијереима нашим, членовима судова, капетанима окружни |
| во наше, треће пак: исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао на новопридобијеним крајевима |
| ди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; кад ра |
| так!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> <p>Живот Махмуда беше зајиста |
| је изванредном посланику познати, да је аудијенција већ свршена.</p> </div> <pb n="190" /> <div |
| , <pb n="157" /> био је често на тајној аудијенцији код султана, без да му је ту што важно саоп |
| а српске револуције пао је у прах...{S} Аустрија под својим надзором држи српске војводе, који |
| ад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старо |
| /p> <p>После оног последњег рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике у |
| а наћи преписе, код конзула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> |
| n="224" /> упути своје стопе на границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном |
| разјарених победитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Там |
| е Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од погибије, на коју с |
| евера браћи својој бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачише, да им се |
| S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобијени крајева, а две прве точке |
| они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!< |
| сторијска приповетка.</p> <p>Написао К. Б.</p> <p>Власник и издавалац</p> <p>Конст.{S} Трумић</ |
| рибора кућевног леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом о |
| pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је Бог |
| } Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац |
| кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и |
| н на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове из детинства, који су до |
| оћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Ст |
| а издржавање кнежево и његове породице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на ње |
| .{S} Сви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога |
| м себе укротити....{S} За име Христово, бар ви остали будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко м |
| о и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцни |
| нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мого....{S} Ова голема н |
| изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искрености и одважности; да се не даћа оружи |
| њезину унутарњу независност, ипак су им бар оставили сва она места која су они отели и дозволил |
| лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пука |
| вог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n="224" /> упути с |
| » — настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили своји |
| ну независност земљи осигурали, ипак су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, а умере |
| е одважи да иде другој својој родбини: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене |
| су пред турском војском, носећи турски барјак. —</p> <p>Србијанци чекају их са пушкама у руци |
| оштујем, што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </div> <pb n="10" /> <div type="cha |
| рвени широки мердевина, које су именом „басамака“ почаствоване и неколико корака учинивши, дође |
| м договору.{S} Но Русија, која је своје батерије запете држала, предупреди ову високу и спасоно |
| ан као непослушно робље, које је турска батина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна једина сила |
| ом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустила |
| .</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацајући свој жалостни поглед около себе.</p> <p>«На ов |
| .</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јо |
| моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих и |
| <p>Љубица дубоко ожалошћена речима овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти |
| нијевића гласио је: «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су ш |
| а подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» — |
| 17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, док неби што погрешили противу закона земље, ил |
| жан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> <p>Ре |
| о тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору своме држао, кад му јавише |
| држања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају глави његовој |
| агновеним интересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде |
| оња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљен |
| ренији пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дош |
| псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зек |
| е сабљу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш |
| рском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ј |
| један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очи |
| идом одељена и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара престо |
| и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S} |
| са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалм |
| д својих немилих господара.{S} Оптужени бегао је у стародревне шуме, где је налазио своју потпу |
| урци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки воштили: би |
| Неки део разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и о |
| хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с не |
| >Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту пропас |
| Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру |
| е смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и д |
| у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство његово.</p> <p>Крајње је време наступило да се |
| орила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, |
| воју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, одгово |
| ликомученика и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p> |
| нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места |
| ила је јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, са |
| ароду.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; али |
| ћи на колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручниц |
| и је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} Има случајева, где с |
| — настави Долгоруки са чувством — „оне беде, које су савети Енгленске и Францеске на несретну |
| арости својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце |
| лађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар |
| ље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, д |
| е, деца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само о |
| гне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно викати:</p> <p>„Куда |
| > <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника заставу, ободе нагло свога коња, пролет |
| довањем онима, који су му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара |
| ете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући млада дево |
| ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече |
| ом наређиваше: „да ниједна жена српска, без разлике стања и старости, несме носити више народно |
| ужје другова мојих, што су остали дома, без обране остати изложени беснећем победитељу.{S} С њи |
| о проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сн |
| есто на тајној аудијенцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је |
| је био у стању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану |
| ...{S} Тако прођоше неколико магновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb n="58" /> |
| даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, које може свакоме владару, који ј |
| екнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног |
| , двапут јурну помамно на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је забрани |
| ретну Србију скроз и скроз десетковали, без да су њено постојанство заморили,. наилазимо ми на |
| упити, нити једне самовољно промјенити, без договора и согласија свију нас и свега народа.</p> |
| та, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада ра |
| мети Милош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која |
| анци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале |
| </p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њихова господар |
| пути своје стопе на границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца им |
| </p> <p>Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без да се је са |
| ла своје старо господарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне речи |
| г је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побуње |
| између ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога ниј |
| дног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело Милошево |
| рестане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад |
| вакако пак извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарској поб |
| се ток свију ствари отачаствених, свима без разлике предложити.</p> <p>Од Крагујевца, кога ови |
| дро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењ |
| озвољено било Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се |
| а?» — запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — настави Долгоруки са чувст |
| радити нису морали.{S} Русија имала је без <pb n="196" /> сваке сумње велики интерес, да Србиј |
| арах да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гроша |
| Милош са осталом војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се |
| еника у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образованости напреднији од Милоша, н |
| бе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог |
| в народа немилице проливала, нису могле без никаква успеха по народ остати.{S} Године 1806.{S} |
| тка је добро ишла, но напоследку остане без уважења.{S} Војводе опијене славом својом, а совјет |
| ст остала без успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слабо <pb n="86 |
| е праведном захтеву његовом, ком нећете без опасности противстати!“—</p> <p>-------</p> <p>Овде |
| ије о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не господине, разумите |
| е и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње организа |
| ре, која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим неп |
| без да га је свога погледа удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразни |
| јатеља указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распит |
| му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, |
| овај законодавац врло добро знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb n="117 |
| Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити збачени без претходне осуде.{S} Напредовање њиово бива по реду |
| им, да ће ваше високопревасходство наћи без сумње да је то пристојно!» —</p> <pb n="184" /> <p> |
| и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну младу дев |
| два једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења велике силе, неможе и није у стању ове |
| вен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме |
| има, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу обз |
| они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног д |
| ило, до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле извршујем. — Наше установе нису пост |
| ће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би разјарени српс |
| своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Проклета ми |
| чити» — примети султан.</p> <p>Но Милош без икаквог околишења настави даље:</p> <p>„Ваше велича |
| уке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних руку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела оба бра |
| p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем, те са гласом |
| тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло употреб |
| {S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног среб |
| изражавао оне горде радости, ону утеху безкрајну; која у једном магновењу човеку, награђује св |
| ах ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељу и надежду за по |
| а се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ — повиче Турчин у највећој јарости — «Та |
| Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те р |
| поверења — него Милош; који уједно има безпримерно проницави дух, који ми до данас нигда пред |
| скоро непоњатна неустрашивост и српско безпримерно јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпа |
| , дуга бела коса спустила се на рамена, бела као снег брада покривала му је јуначка прса његова |
| н и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бела као снег брада по |
| средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све сврше |
| заставу у руци својој, на којој су биле белим словима написане ове речи: «Отачаство, Слобода!“< |
| као и остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом носио, и |
| топе на границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој |
| Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје подворење |
| бијом опет завладали били, нови паша од Београда Солиман изда заповест, којом наређиваше: „да н |
| су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака |
| ству а од нападаја се одустане.{S} Паша београдски, где је била столица управе Турске, добије о |
| ст — самовоља Јаничара у земљи.{S} Паша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као |
| по улица нападани, и бивши Архијепископ београдски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, |
| е могао.{S} Императорском агенту и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута, устро |
| основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у присуству паше обнародован, који је као коме |
| турских пијастра плати, а дозволи да у Београду 10.000.{S} Турака као посада живити могу, сва |
| н је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> </div> <pb n="67" /> <div type="chapter" |
| озване да прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину његову дознале |
| д около гуслара, који су у <pb n="8" /> бесконачним песмама приповедали ил певали јуначка дела |
| одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће било у крвож |
| их отаца.{S} Људи пролазе, отачаство је бесмртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који |
| остали дома, без обране остати изложени беснећем победитељу.{S} С њима сам делио сретне дане, с |
| отиву Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнави |
| и слободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња за слоб |
| атим окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чувари и изв |
| У свакој битки, у сваким мањим сударима беху Турци потучени.{S} Власти турске из села и вароши |
| неучинише то из уверења свог, него што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато |
| ном Крагујевцу, чији становници такођер беху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је т |
| аца са великим одушевлењем примљене.{S} Бечке новине упознале су ово дело са песницима свију зе |
| При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> |
| тално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је је |
| иког искушења било је чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправ |
| уначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге цр |
| дијенција свршена.</p> <p>Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за |
| , страсни вали кували су непогоду, која беше поводом тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једног да |
| вио је свет, да види његову слику, која беше са цртама јако означеним, погледа страховитог и ви |
| машној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били |
| лоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p> <pb n="11" /> <p>«Отац!— бл |
| а, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег разговора.{S} За <pb n="7" /> |
| } Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим сељацима довољно чувен и радо в |
| вени дух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне растове Шумади |
| и удивителним исходима, којих сљедство беше: ослобођење отаџбине, признање њезине унутарње <pb |
| пот коња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као ут |
| у овог земљаног престола, један простор беше обграђен за народне посланике, који долазе и на ко |
| саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Ср |
| бије, нема у себи толико просторије, да би у себе примити могао све посланике народне; то је <p |
| дао...{S} Његово величанство мисли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго |
| ступили били у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} Они су, што се |
| је овај законодавац врло добро знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb n=" |
| њо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске далек |
| се њему остави само назови власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парламента |
| и их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да с |
| много слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је |
| у својом земљу отачаства свога, само да би јој повратили изгубљену слободу.{S} У историји света |
| итој смрти излагала за другога, само да би јавну неправду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у |
| совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од тр |
| ечи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходство кнез Долг |
| ила, нити се невина крвца пролила, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека в |
| ће само Правитељству на зданијама, која би се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук |
| а села и вароши грађански уредити, која би уједно саједињена била са војничком влашћу, јер је с |
| кад би само учинили једну услугу, која би њему врло пријатна била.»</p> <pb n="182" /> <p>«Њег |
| је испросио; као и немање превару, која би се изродити могла.{S} У тајном кабинету султановом м |
| м биткама добро застрашена била, и која би полугосподарство српско признала, да се сами могу сл |
| це Обреновића са српског престола, била би нова смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.< |
| оје сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд |
| ије био више само побеђени народ, којег би Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан као не |
| , а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се ј |
| пријатељу и закрилнику целе Србије, кад би само учинили једну услугу, која би њему врло пријатн |
| , да би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго устава, како би тим начином избегли |
| он као владар народу своме учинио, кад би овде исписивати хтели; морали би читаве књиге написа |
| срца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинила, они |
| х без одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би разјарени српски војници на бојном пољу после победе |
| да — <pb n="46" /> могли свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге поди |
| илош хтео што противу њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме |
| х чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напре |
| ац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мого....{S} Ова голем |
| ео шњима упустити у отворену битку, где би голема турска сила могла његову малу чету застрашити |
| араће и за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народнима појавило.</p> <p>3.{S} Дао са |
| те једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати на штету обштине а н |
| у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђ |
| иру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он |
| не једног, другог никог више нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, ј |
| и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој |
| ажише.</p> <p>Страховити догађаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за собо |
| су навикли били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нуд |
| епознајем човека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и савршеног поверења — него |
| ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно глед |
| немилице давили и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпо |
| о, кад би овде исписивати хтели; морали би читаве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Срби |
| —</p> <p>За оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни би |
| и се свагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових с |
| ом умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порт |
| 36" /> њиова жеља посве обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би се шт |
| еђу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државним дјелима онако; као што се ру |
| жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n="218" |
| па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и постао би изнова |
| дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима |
| ан да вам могу показати сретство, којим би могли изказати то признање ваше, које дугујете импер |
| ад, неби л изнашли какво средство, коим би се све потребе народне могле најлакшим и најправијим |
| до мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправде, које у срце дирају.{ |
| } Сачинити и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права и дужности књаза Србскога, п |
| дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кнезу |
| се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у велика |
| сле победе сваку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдн |
| ашен био за издајника отачбине и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да |
| да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би разјарен |
| ласт <pb n="223" /> покори Србију, каво би под гвозденим прутом друге српске народе придржавати |
| и да су сами себи остављени били, много би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о |
| рака које смо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо?» —< |
| својој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} |
| су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог |
| ког није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb |
| велике намере; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> |
| ба тада топили у радости својој, но ако би се што противно догодило, то су браћа била снуждена |
| и, кад би се држали строго устава, како би тим начином избегли увек непријатне противности.“ —< |
| лоупотребити, што коме не припада, како би дакле народ српски оно злоупотребити могао, што он с |
| вијим начином разрјезала на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији Србин био задово |
| порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и |
| договору са судом народним о том, како би најзгодније установили оно, што је најпрече, најнужн |
| а овако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно ј |
| и.</p> <p>Непрестано водећи бригу, како би простоме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошков |
| видило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрез |
| самоме руском или турском двору — било би непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се |
| "182" /> <p>«Његово величанство, видило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са со |
| ле живе симпатије и поверење народа, то би била неразумност очевидна, које су унутарње <pb n="2 |
| у и слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог |
| ра од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p> |
| зати морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналицу, |
| „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње |
| аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“< |
| те да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лукавство изневерил |
| е и установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, морало једним корак |
| тити да задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства окаљано било!“</p> |
| рцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе у |
| а чета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска могла покорити и под бич ставити и коју |
| неби поњао био ону велику важност, коју би из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде |
| у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало |
| могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — <pb n="4 |
| дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и Омира.</p> <pb n="29" /> <p>Старији син Милош |
| један простак, који зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у от |
| з претходне осуде.{S} Напредовање њиово бива по реду и чину старешинства.{S} Свако село само се |
| них сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ београдски Петар, који је као кривац |
| и и госпоштини својој, оне су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито слави |
| ијатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове, |
| није можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљује ватреним и одушевљеним речма срца на |
| да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он сав поцрвенео |
| тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој |
| да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прекине, али Милош |
| е.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи нестане га.</p |
| и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поред другог и враћају се као победиоци — |
| шака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај |
| у неустрашивим борцима српским, који се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала |
| чији становници такођер беху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио |
| поведи, да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове |
| ородице Обреновића са српског престола, била би нова смеша оних јошт недовршених заплета на ист |
| а власт, која је због рата установљена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружан |
| анизација Србије, после савршеног мира, била је организација оружања...{S} Уговори сад у Царигр |
| Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне знао је св |
| ју, у свакој вароши, до најмањег сеоца, била је управа предата кметовима или општинским стареши |
| отајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од важности оружја гонитељева |
| n="35" /> коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотов |
| а, која окружава малу варош Крагујевац, била је опредељена за ово велико празновање.{S} Јошт пр |
| е стога јако осиромашила <pb n="115" /> била.{S} Милош је одмах спочетка владе своје потпомагао |
| у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} Има случајева, где се смелошћу и одв |
| </p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> </div> <pb n="67" /> <div |
| он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она |
| ва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдуковања сво |
| брига Милошева после учињеног примирја била та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет |
| при управи тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем указала — ве |
| ак крста на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала |
| ства и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после оних великих ратних напора и вел |
| и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста ува |
| урске, која је с дана на дан умножавана била из големе турске царевине, која је бројала 45 мили |
| тила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци бор |
| оја као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на св |
| дну странку, која је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао бољарима својима н |
| им поступком мужа свога дубоко увређена била; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино |
| на пушчаних у толиким биткама поштеђена била...{S} Благородна жена ова, није могла преживити по |
| ико стопа од њега <pb n="55" /> удаљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љ |
| решеног њеног стања, у ком је остављена била после ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио |
| оја је драгоценом крвљу њиховом купљена била.{S} Русија при утаначивању мира, није са Турском н |
| нски уредити, која би уједно саједињена била са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у |
| ећ двадесет петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но страховита изнуђења и грозна мучења несретн |
| емљопису једва са малом тачком означена била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко ста |
| ба задобивеним биткама добро застрашена била, и која би полугосподарство српско признала, да се |
| коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„Господару — ев |
| је завера која је супрот Милоша удешена била јако разграната и да потпоре своје налази у Русији |
| је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања |
| лику отачастољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво |
| едну услугу, која би њему врло пријатна била.»</p> <pb n="182" /> <p>«Његово величанство, видил |
| и, која је по његовој заповести сазвата била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа |
| а оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој би |
| ајања.</p> <p>Оваким је духом задахнута била сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип |
| дмах <pb n="195" /> су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су |
| и се што противно догодило, то су браћа била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је духом задахн |
| е раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели у заједници братској и |
| ијатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} По |
| пштине прво зато, што је превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго за |
| ј догађај, који јасно показује каква је била то војна и који довољно карактерише ове просте, го |
| ачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до очите своје материјалне пропасти, големо на |
| {S} У такој грозничавој тишини дошла је била већ и година 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да |
| тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта ј |
| задобио.</p> <p>Цела земља подељена је била на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај број |
| ије.{S} Министару финанције поверена је била и трговина, а министар правосуђа био је уједно и м |
| една стихија дивље необузданости; та је била необузданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} Паша |
| .{S} Помоћу речених радина уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да ш |
| ју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале ср |
| се одустане.{S} Паша београдски, где је била столица управе Турске, добије од султана налог, да |
| Крагујевац за 16. новембра 1835. где је била и столица правитељства.{S} Но почем и народ у Срби |
| у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат њег |
| е под њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузрокова |
| колебати.</p> <p>Ова војска српска није била више као проста ајдучка чета, од које се народ оту |
| же; свакако пак извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарско |
| за своју политику, јер српска крв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке, |
| о највећу војничку вештину.{S} Ово није била занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било лад |
| дало било.</p> <p>Столица управе српске била је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у години је |
| справљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји |
| живе симпатије и поверење народа, то би била неразумност очевидна, које су унутарње <pb n="222" |
| "55" /> удаљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере ста |
| ну Турску, која је полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољ |
| ијатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p |
| рагоценије иза њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Мило |
| p> <p>Српска аристокрација, која је већ била камен потстицања противу правитељства — послужи му |
| детета загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђе |
| само као и други човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позније доба сам |
| тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред дру |
| о се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Непрестано настојавајући да осујети спле |
| атовања, непрестанце с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, храбрећи, |
| сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, |
| су окружја бирала, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је |
| е као мало детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робова о некада |
| аопштене.</p> <p>Све припреме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цр |
| наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="11 |
| у, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео п |
| <p>Пред четама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно ју |
| ао, које су по његовом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више |
| ти, које су му од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече султан Милошу — «најискрен |
| {S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад |
| сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико година, кад одвратити га хтедоше |
| , што су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати грађанске одношаје јавног прав |
| ове по војничком начину потпуно удешене биле, борци су страховити и непобедими, и то не по број |
| та поклонити увредама, које су нанешене биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш |
| почну врвити гомиле, које су задахнуте биле одушевљењем.</p> <p>Свештеници, који великог уплив |
| множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално добро стојали, |
| p> <p>Срдитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направил |
| 812. и 1813. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва из |
| .{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто невоља ран |
| ај број на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, јер других способнијих људи за та места с |
| глу, ове чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима бил |
| јући заставу у руци својој, на којој су биле белим словима написане ове речи: «Отачаство, Слобо |
| ма је Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} |
| траних сила.</head> <p>Околне силе нису биле позване да прегледе устав, који је био у Београду |
| владу.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очин |
| Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом |
| оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и |
| т поставити на оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени господар онај: ком имате ви за |
| е пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању уз |
| Старе пак присталице и фанатици турски били су дубоко разјарени, гледајући у овим поклонима св |
| у.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу независност, ипак с |
| тни Турци јадном Србијом опет завладали били, нови паша од Београда Солиман изда заповест, којо |
| цену ставили били, они су опет заузели били своја стара места, а житељи равница остављени сами |
| уставобранитељи по целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно |
| е, на коју су Турци голему цену ставили били, они су опет заузели били своја стара места, а жит |
| агујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући |
| </p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Турском, да би од ове задобили свој |
| <pb n="38" /> турских, који су навикли били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови љ |
| не овог прогони палигоре, који су одани били протународним интересима и да их замене људима, ко |
| од својих земљака као пријатељи примани били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, |
| ом <pb n="145" /> и совјетовали и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпосле на |
| до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне песме, које су до овога часа сам |
| b n="56" /> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На |
| а онима који су му од дивана предложени били.{S} Руско посланство које се с почетка чинило да у |
| пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици з |
| ђу људе, који да су сами себи остављени били, много би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, п |
| стране потиснути и у градове затворени били и кад су их војском опколели, заузеше они сва села |
| да тако раде, већ што су често занешени били страсним жељама својима, и оно су радили што радит |
| поразумети се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној реги |
| ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчасти |
| своју на победу; они су у ствари самој били заточници светога савеза....{S} Турска је опет пов |
| јој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После једне године, одкако је Ђорђе отишао |
| и су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ к |
| у свагда беху при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових пресуда, што их |
| емљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод устава давао |
| ве из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако |
| ештина у војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узви |
| еша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног |
| су обично Србијанци из равнице, који су били право и неправо гоњени од својих немилих господара |
| лостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи устава српског од године 1837.</p> <p>Није |
| јдука; старци, жене и деца остављали су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од |
| , који су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодољивим препонама, провукли су се о |
| се разда онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше в |
| —</p> <p>Заплашити карактер овог рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове приста |
| овом послу само мимогредно улогу игра, било је доцније душа свију преговора и није остало изме |
| о, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, ко |
| ихова дела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или у каквој другој држави своје посре |
| нова, колико је и војвода <pb n="60" /> било.{S} Ове совјетнике су окружја бирала, потврда избо |
| отужи самоме руском или турском двору — било би непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, г |
| х ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и пробисветова <pb n="38" |
| штало није, но једно је само пред очима било — одупрети се сили тираније, те збацити са себе ро |
| Љубице, у овим данима великог искушења било је чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би им |
| авана:</p> <p>Почасно обновлење совјета било је већ закључено у општем договору.{S} Но Русија, |
| е и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашл |
| синуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај више година под турским роп |
| нешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се је |
| о нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу кр |
| ле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није с |
| слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство постало тако |
| ела.{S} Његово јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, његова нечувена освајања и скор |
| обнијих људи за та места с почетка није било; но Милош искуством научен, знао је свести власт њ |
| био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном живо |
| у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свог |
| ену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем нешто го |
| ховне власти; и по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, који је те законе земљи |
| е остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љуби |
| Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да |
| е да се мире.{S} Магновење за преговоре било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба |
| .</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису добивале никакву плату од својих старешина.{ |
| мртних жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира просјачити.</p> <pb n="1 |
| рибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која су склони били за с |
| <p>Дело ово од особите је знатности, и било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омлад |
| да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и мислити знаваху.{S} У писму том изв |
| ирно стадо робова, које се судби својој било предало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} |
| pb n="193" /> <p>Међу самим пак народом било је такођер незадовољника, но народ се није тако ла |
| </p> <p>Да последњег часа држање његово било је пуно достојанства и благородства.{S} Кад <pb n= |
| лив код совјетника.</p> <p>Мњење његово било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде |
| ужасног турског робовања, земљеделство било је са свим занемарено и земља је стога јако осиром |
| и он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</ |
| енту и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигархијску опозицију |
| амере; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </div> |
| ду, које му је последње ратовање задало било.</p> <p>Столица управе српске била је у Крагујевцу |
| шт једино сретство, које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да о |
| ају наравно његово лукавство изневерило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју б |
| , без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило одвећ весело у светковинама |
| е него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сре |
| е моје вечитим срамом неверства окаљано било!“</p> <p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему се запов |
| љене слободе...{S} Све је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце |
| ји у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кнезу од Србије своја |
| је она тајне уходе, којима је наручено било да доказују користи, које Србија од уплива руског |
| ине, ово је дело <pb n="171" /> свршено било.{S} У овим делима налази се духа, разума и обзира |
| } Кад <pb n="206" /> је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег |
| предузео да изврши, зајиста је огромно било; то показују она мудра уређења, која је он земљи с |
| /> њихово име, које је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милошевом гре |
| г пузења, држање Милошево према султану било је пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели о |
| остане, као што је и код њихових старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао |
| раброг и неустрашивог бранитела.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пу |
| г. народу говорили» — настави Махмуд — „било је предметом љуте критике, од стране тих сила.» —< |
| ила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћај |
| дела.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек у целој Србији, који је њоме владати и |
| делом за војеног диктатора произведен, био је задахнут величином свог позива, и способан за до |
| х Турака које смо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо? |
| риспео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је често на тајној аудијенцији код султана, без да |
| је потпуно његовом телесном саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њ |
| украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубиви владар, који зем |
| 172" /> представника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Министар унутарних |
| је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промету трговачком, доцније пак |
| знаде да народ није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријате |
| , који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње организације земље, што |
| ло, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n="70" /> |
| е била и трговина, а министар правосуђа био је уједно и министар просвете.</p> <p>2.{S} Успоста |
| ости.</p> <p>Нов устав на овим основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у присуству паш |
| инским старешинама, којима је старешина био кнез.{S} Свако пак окружије имало је једног начални |
| ша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, које је народ |
| ио народно дело, за које је толико пута био жртвовао живот свој, који се сав светли од красних |
| оште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац врло добро |
| је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од ог |
| основу управе земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{S} Мож |
| овјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. <pb n="205" /> година, |
| плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака |
| приврженика у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образованости напреднији од Ми |
| а је био господар целог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, које до смрти свој |
| ког чела, које га је издавало као да је био господар целог света, ма да је био насликан у своме |
| ше многи знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше |
| одује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанственији и најрадоснији дан за народ српс |
| остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео |
| род супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну изазва |
| разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов јед |
| да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је |
| сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те |
| под руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спр |
| биле позване да прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину његову д |
| и ваља предпоставити, да Милош који је био духа свободоумног, није правио завере, да дело ово, |
| овор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку |
| ео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потс |
| што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорством свога вазала противу њ |
| ато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију сво |
| се у разговору придржавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се у чем из |
| у и законе народна скупштина.{S} Ово је био други красни део посланства Милошевог и сад ћемо по |
| супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђ |
| о, за кога час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац просто као и остали војници о |
| је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народн |
| услуге чинити.{S} Народ српски често је био несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога к |
| рашним у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у |
| жати.{S} У сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који је украшен био заставама и зел |
| ати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше са |
| да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за војничког поглавара од Србије.{S} О |
| з почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је могао владати и обуздати српс |
| </p> <p>Овим цифрастим говором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се ј |
| и се натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политичк |
| асмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопштег љубопитства, ово је он |
| ице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег би Турци наметом ра |
| дважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен, но једино од попечитеља унутарње |
| рности, коју јој дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како |
| није био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да неће моћ |
| Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати |
| наскоро приметим да прави владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у с |
| <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он је имао својих мана. |
| е могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби повукао корист |
| простити, но за неправде другом учињене био је неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p |
| тивошћу портином, Милош није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико о |
| ли брат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на т |
| 0" /> <p>На цвети 1815. год. искупио се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједа |
| и морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналицу, као |
| нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с по |
| Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француске револуције, која је и |
| а.</head> <p>Милош је јошт један једини био између свију вејвода и ратних другова Карађорђевих, |
| м њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш о |
| из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, који су за слободу свију бојак са Турч |
| госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично народно <pb n="50" /> о |
| противу њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, т |
| о народ српски стењао.{S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јо |
| ободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског господара, кипила ј |
| љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ исто она |
| ек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је противу големе |
| <p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање неср |
| , па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, к |
| раду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и нар |
| те Руске, којој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико уч |
| азио, са особом и имањем својим сигуран био.{S} Материјално стање земље брзо се у Србији подигн |
| корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама же |
| у оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му ј |
| њем судару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри свој |
| ску војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредним пожртвовањем од стра |
| шу човека, који је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчек |
| креном разговору, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдеко |
| така поглед је његов непомично управљен био на Султана, а затим проговори он гласом громким, ко |
| о, народ српски већ је напред опредељен био, да буде мост за случај каква непријатељства између |
| испео, гди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана уведен по постојећим обредима и |
| лашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно увере |
| p>Народ је српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појави |
| лики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала, |
| матрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за сврше |
| овишење пореза, који је већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> <p>«Један тренутак |
| азак његов у званичним новинама оглашен био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао |
| хвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и постао би изнова роб — а на |
| је био један брежуљак, који је украшен био заставама и зеленим гранама.{S} На подножију овог з |
| најимућнији тако и најсиромашнији Србин био задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима су поп |
| тог виора, који се у Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутра |
| ико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане износити околишење и лукавство |
| еном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновници а те |
| тво изневерило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из овог случаја задобит |
| да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак ср |
| алма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и метне обоје н |
| ни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну у народу; други опет |
| шт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије с |
| а, који је доста незгодан правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша. |
| које до смрти своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним местима, по рогљевима улица, по з |
| тешње границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племен |
| ог живота, те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство н |
| , којом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај |
| машних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћутљивости, која као да му је само |
| цима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али нем |
| аству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо |
| ји је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој независност и слободу њену. |
| частва свог! — Дал је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложе |
| . год. како је од свију кнежева признат био за врховног господара од Србије, Милош је наумио да |
| поведао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њ |
| ћу корист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одговор Мил |
| ек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је био један мла |
| и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S} Уј |
| авање својих попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој каз |
| оду робова!» —</p> <p>У самом Цариграду био је Милош најславније дочекат; пролазио је кроз варо |
| чуо француски говорити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац |
| у старешинства.{S} Свако село само себи бира старешине, који уједно и неки део пореза одмеравај |
| " /> било.{S} Ове совјетнике су окружја бирала, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа |
| еотети.</p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, т |
| оред храбрости своје особито одликовала бистроћа ума његова.</p> <pb n="47" /> <p>Вештина у вој |
| p> <p>Наскоро после неколико изгубљених битака примети турска власт, да је ова борба ајдука поч |
| од красних и родољубивих дела.» — Треба бити поштени признати оно, што је један совјетник јавно |
| заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и из други села и окружија |
| ју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, ког |
| аптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош чудећи се.</p> |
| пских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике, |
| иш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> гониће сваког кој |
| на горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његовом потекле су му низ отворено л |
| , за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја вел |
| много шта неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који |
| нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви недоста |
| јатељства између порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њих |
| родног дела.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек у целој Србији, који је њоме вла |
| заведе.</p> <p>Једине околне силе може бити жалише за губитком своје власти, које су из потаје |
| не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати на штету обштине а на срамот |
| Његово величанство мисли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго устава, как |
| ши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам |
| ем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дође |
| обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе навука |
| и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви недостатака; но и о |
| p> <p>О овој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо речи једног Француског научењака, ко |
| једини брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку, но пошто је |
| оста је народа изгинуло самном, па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем и про |
| во пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчбу неких |
| зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, који су требали предложени бит |
| о време одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би |
| а пословима, који су требали предложени бити главној скупштини.{S} Нисмо могли до сад схватити |
| совјетници, који видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен уст |
| што друго и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано |
| тства, која само вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узвишеном госпо |
| ем од себе одбијао, невера браћи својој бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора п |
| пски, који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме |
| /> нејаке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови способни постану дела, која |
| пријатељима својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не т |
| казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставити, што потпомажући устанак Бу |
| но султан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вам |
| ви само назови власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парламента.</p> <p>Да |
| обрадовала, није све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепље |
| то са једним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да м |
| е Србије у језгри својој војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништ |
| Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље је |
| да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства биће дужност изн |
| да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово неколико простих речи откриле су и |
| чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајав |
| роји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхић |
| скопска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити збачени без претходне осуде.{S} Напредовање њиово |
| о је у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, док неби што погрешили противу закона зе |
| имаде свог интереса са портом у савезу бити, — но није хтела никако допустити, да Србија буде |
| {S} Љубица и Рат...{S}88</p> <p>XII.{S} Битка исполина...{S}97</p> <p>XIII.{S} Вашингтон Истока |
| вати морао.</p> <p>Догодила се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску војску од 1 |
| ајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба |
| "SRP18791_C12"> <head>XII.</head> <head>Битка исполина.</head> <p>У овим ужасним бојевима, који |
| опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је задобивена победа с |
| бојевима што су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци |
| ула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена била...{S} Благородна жена ова, није |
| оде српске, које се користише добивеним биткама и обогатише се, изузимајући јединог Милоша, кој |
| која је већ толиким од Срба задобивеним биткама добро застрашена била, и која би полугосподарст |
| ду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{ |
| ашивост и српско безпримерно јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше пред |
| српска крв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајат |
| чити.</p> <pb n="105" /> <p>Усљед једне битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Т |
| p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, |
| еши и судбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим сударима беху Турци потучени.{S} |
| а-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у Бо |
| ојим ђенералним штабом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца |
| он није хотео шњима упустити у отворену битку, где би голема турска сила могла његову малу чету |
| же у лакоме сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У цел |
| <p>Оваким установленијама, чини ми се, биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем скопчано |
| бити или не; а попечитеља казначејства биће дужност изнети и показати по истеченију једне годи |
| вде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на |
| у дела, која ће једном њихово политичко биће утврдити.</p> <p>„Народ је“ — говораше он — «једна |
| редусретајем овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем величанству - - - - ви сте |
| росте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут б |
| Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотове де |
| ту није било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са сви |
| Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето ова |
| тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Турака, међер има не |
| размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201" /> противу нас узела; она |
| ју би власт турска могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Ц |
| роботе.{S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта је мог |
| спомен.»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи с |
| ара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бо |
| обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како |
| ост обузда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сноси |
| ост је наша, да штедњом набавимо јавној благајни порез, који је пре раденике тиштао.</p> <p>Зат |
| дмеравају и скупљају; они сами рукују и благајном општинском.{S} Сваки плаћа порез по своме има |
| е речи одговори.{S} На појутарје једног благдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} |
| есима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу није <pb n=" |
| опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти |
| еби за највећу част држи, то изванредно благоволење — којег је он предметом — од стране његовог |
| з земље полазио, дала му је руска влада благоволећи савет, да остале дане своје проведе у миру |
| је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаже, док међу тим остале суседне силе нис |
| и у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом |
| вени! проговори мати падајући на колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам |
| на тој указаној му неизмерној милости — благодари.{S} Цркве нису већ више могле примати у себе |
| шени господар онај: ком имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само забора |
| , ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле...</p> |
| мљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди ономе, који се је жртвовао овим магно |
| з познавао Русију а тачно је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S} А зато није био небл |
| пет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније правитељства представничког у Србији има |
| у свему попустити, што ће се са општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекне Махмуд, |
| а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је п |
| у од Србије: «уверење високог уважења и благонаклоности од стране његовог величанства император |
| у толиким биткама поштеђена била...{S} Благородна жена ова, није могла преживити покор тај, по |
| <pb n="209" /> <p>Но при свем том, ова благородна душа, морала се више пута поклонити увредама |
| у стању нису описати изражаје лица ове благородне жене и њезин звонки глас, којим је то све из |
| вио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племените намере његове осујетио, ма да је |
| о уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било д |
| лош у данима свог горког искушења, увек благородно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово |
| старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p> <pb n="153" /> <p>Треба и на п |
| дно оно народу одузети, што му је истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је пр |
| затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он |
| жање његово било је пуно достојанства и благородства.{S} Кад <pb n="206" /> је већ све спремно |
| да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме |
| старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле и од страха |
| руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њега.... јатаган <pb n="27" /> му у срце с |
| и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и благослова, дочекају победиоце у ослобођеном Крагујевцу |
| о је клечала пред његовим ногама иштући благослова; за тим весело погледа напоље на гомилу војн |
| у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благословени! проговори мати падајући на колена благода |
| м појасом.</p> <pb n="11" /> <p>«Отац!— благослови ме, а ти мати моли светог великомученика и п |
| и <pb n="75" /> са највећим одушевљењем благослови пред њим стојећи наоружани народ и рече им: |
| владе своје потпомагао овај први извор благостања људског и среће државне, пошто је земљеделце |
| смерало; да преобрази власти и подигне благостање народно, то онда видити морамо, како Милош м |
| позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но једна слава није довољна, нити |
| т много обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви и |
| ј крупи глас — „заклињем те именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да се ид |
| вјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писати з |
| нез је млад човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа, понашање му је отлично.{S} Зачудим |
| своје за несрећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са својим жалосним зрацима у поноћно доба о |
| из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определ |
| Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} |
| ција нене потајне завере, које су народ близу планина стојећи за устанак удешавале; — оваке неп |
| !» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сј |
| очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане |
| у паше обнародован, који је као комесар блистателне порте, народу исти растумачивао, и народ га |
| им да Србија те уговоре, које је она са блистателном портом заклучила — савесно испуњава.“ —</p |
| у људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у т |
| ичтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево про |
| се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах |
| да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и он |
| ти турски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто |
| остих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћутљивости, која као да |
| , ова два велика поборника, које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из турс |
| p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искре |
| одио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n="70" /> <p>На цвети 1815. г |
| ди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске ш |
| ао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — нем |
| .{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="135" /> да |
| викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви пролив |
| била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајати, морало је до |
| је к небу као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих својих.</p> <p>Ништа није жало |
| из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили непријатеља |
| силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p> </div> <pb n="208" /> <div type="chap |
| господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодо |
| милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави, да док је |
| тна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато влас |
| ихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху непобедимос |
| ив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—< |
| е истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} |
| немогли, мало <pb n="79" /> застану.{S} Богати турски шатори, што су јих они истина Бог скупо п |
| турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиран |
| довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је |
| сретство и начин како да прикрије своје богатство, <pb n="65" /> које је задобио... и да личнос |
| наоружаних људи, који су се свемогућим Богом и његовим распетим сином Исусом Христом заклели, |
| рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p |
| ати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти |
| нас сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласно.{S} К |
| ве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — благодари. |
| ован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p |
| Сиротим и жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „да живот српских жена није ништа |
| ка једног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси т |
| рже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарим |
| ори мати падајући на колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја |
| испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је упр |
| јатељ, вичући у највећем очајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом нес |
| се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди |
| лага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли |
| и светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> |
| општег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари |
| а је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломље |
| шна судба, ил пре свега казнећа десница божија, за учињену неверу браћи својој - наведе га, те |
| е.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт, размислите |
| не се именом светог Јована пред олтарем божијим и назову се „побратими.“ Ово својевољно саједињ |
| и дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ — |
| оме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разговоре вод |
| ове речи:</p> <p>«Ти си погазио заповед божију, која вели: не кради! — а крадљивцу треба судити |
| , рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито |
| да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини једног заробљеног, у невољи и неправди |
| претераном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у |
| н знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прек |
| независности и слободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима ч |
| дма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи св |
| орђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесч |
| крви српских синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног отачаства. |
| љено.{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци ос |
| рца народна, за свето подузеће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Неколико тренутака, посматра |
| су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и пре |
| Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После неколико часова роди се и сунце и о |
| {S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слоб |
| еља неустрашимо на сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа |
| бе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са обе стране јунач |
| јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу којима је био |
| вом, од самог претварања, пренемагања и бојазљивог пузења, држање Милошево према султану било ј |
| ке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљује ватреним и одуше |
| ћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После једне године, одкако је Ђорђе |
| ани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ по |
| и дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи нестане |
| о.{S} Војници, који су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} З |
| ца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла влада |
| шћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају свом к |
| ш није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било |
| ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по |
| годе на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њихових народа же |
| гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да забор |
| х прозора, окићено је заставама народње боје, цвећем и зеленим гранама.</p> <p>Велика црквена д |
| нак будућности, проказала му све крваве бојеве, непоњатна освојења и увенчала гордо његово чело |
| Срба. </p> <p>Небројене жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице проливала, нису |
| итка исполина.</head> <p>У овим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Ср |
| рпским.{S} Често му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово |
| на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим биткама, где је |
| ебе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поред другог и враћају се као по |
| стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за бу |
| ом помогла, толико му је великодушије у бојевима код самих непријатељских војвода многе пријате |
| е описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа. |
| рђевом жртвовала сталност свога народа, бојећи се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812 |
| ик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не господине, р |
| а, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме заробљеном |
| анка, пређе, него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страхов |
| рашног ратовања, непрестанце с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, хр |
| сност - видили смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабријих в |
| а мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај |
| ео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино прибежиште од свију беда и |
| више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбијене |
| ни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова имена вечито се сл |
| наш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у свакоме војнику српском |
| > <p>Ратни догађаји, који се на српском бојишту догађаху пролазили су једни за другим.{S} Први |
| ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, |
| воју личну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад |
| кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград |
| штво са једним војводом остану мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих ко |
| > <p>Кад би разјарени српски војници на бојном пољу после победе сваку штедњу одрицали, викао б |
| би јавну неправду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима |
| оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Она је |
| мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемог |
| ове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколи |
| да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним непри |
| аоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће пожртвовање, а |
| ет га победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош је показао највећу војничку вештину.{S} Ово |
| и ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> <p>„Његова молба се испунила“ — пр |
| ака јунака, у овом новом ал страховитом боју починила и под предвођењем Милошевим Турке из Срби |
| е не само као и други човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позније доб |
| под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са ов |
| е савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу свом |
| његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече: |
| <p>Вештина у војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана |
| злети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним нападајем збун |
| чекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p> <pb n="212" /> <p>Тугујући горко на мртвој |
| е отачбину своју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбин |
| ар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово високомерно питање, које је |
| рош пролазио, видио сам гдекоје војарне болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају и |
| огило, <pb n="192" /> и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реш |
| ива руског имати може.</p> <p>Неки опет бољари српски, повукли су канал од црног мора до срца С |
| pb n="194" /> <p>За ове оптужбе које су бољари његови Русији доставили и за поступање ове проти |
| о му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страних с |
| на била, јер кнез Милош није дозвољавао бољарима својима никаквих личних сталних преимућства, д |
| d>Ајдуци.</head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци и |
| могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и распр |
| боду, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста |
| Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно ј |
| у сами себи остављени били, много би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем н |
| ности према Русији, која је мислила или боље рећи, није престајала њега уверавати; да је она за |
| својим у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеком путу, долазило је |
| му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне п |
| ова чезнула за непознатим — ова морална бољетица која мори и упропашћује толике младе људе, поч |
| виде разлику између два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала, |
| дено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма |
| дили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себ |
| ију, који га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, што их с |
| Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на супрот ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у |
| 6 година, ступао је он у редове српских бораца као прост војник и ради показаног ванредног јуна |
| битака примети турска власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави политички кар |
| ље побеђивао — пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, ко |
| .»</p> <p>Жене српске при овој народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из |
| ко је живо учествовала књегиња Љубица у борби за независност - видили смо њене грдне напоре на |
| авила, која је већ двадесет петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но страховита изнуђења и грозн |
| а у боју била, него је и саму политичку борбу у позније доба сама водила — шта више мерила се с |
| што удешеним плановима, отпоче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{S} У с |
| и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше |
| ривале сенку власти владаоцу остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење |
| је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело наро |
| ћи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устанка; попалити и са земљом |
| грех, што су се двадесет година јуначки борили за повратак изгубљене слободе...{S} Све је сад д |
| јдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест |
| милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је с дана на дан умножа |
| та, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саи |
| м, газите преко мога тела и непрестајте борити се докле последњи Србин или последњи Турчин не п |
| висити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знам |
| војничком начину потпуно удешене биле, борци су страховити и непобедими, и то не по броју људс |
| твори сад изглед за победу неустрашивим борцима српским, који се бију са крајњим очајањем.{S} Ш |
| тиву даија, Милан се налазио међу првим борцима за слободу српску и јуначтвом својим, попео се |
| у се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара |
| коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се пов |
| га, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако види; јер она по Турс |
| са спустила се на рамена, бела као снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S} Његово см |
| бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је драгоценом крвљу њиховом к |
| е судовима нашим предписати, да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин |
| шћу и постојанством преко сваке похвале бранила јуначки слободу свога отачаства, и особитим нап |
| лно из земље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије и поверење народа, то би била не |
| ли били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добр |
| крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у |
| ише нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се |
| еле њима њиховог храброг и неустрашивог бранитела.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом |
| ешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљи слободоумн |
| а.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног отачаства.“</p> <p>За пет мин |
| Србијом владала, није их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачка |
| родство пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би |
| Обреновић...{S}27</p> <p>V.{S} Милош и брат његов Милан...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба под |
| рла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни к |
| сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваљ |
| атраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од |
| то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти ј |
| о отачаствољубља подрањивао је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер овога, н |
| ку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они су заједно провели живот, |
| рани на оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод |
| ме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје з |
| ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади |
| е више располагати, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они |
| ри талира за пол године по имању сваког брата да подјеле најправијим начином, како ми неби сиро |
| важнија наука, <pb n="35" /> коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и в |
| претерала све границе фанатизма. — Име брата јесте најсветији и најтврђи <pb n="28" /> савез — |
| рише народ и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке Лазареви |
| е у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест његову, са најве |
| један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза Милоша изазвало, већ јед |
| и једну младу девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје ку |
| стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље про |
| зило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити |
| /p> <p>Код нашег простога народа, љубав братска је претерала све границе фанатизма. — Име брата |
| се овај вечити савез јединства и слоге братске далеко разгранао, мудре старешине српске, прими |
| од свију страна дошао, да буде учасник братске скупштине, где ће се ток свију ствари отачастве |
| <pb n="146" /> мостове села међу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи али |
| је општа.{S} Они су живели у заједници братској и по предходном договору, нападали су и убијал |
| се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, један друго |
| истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај |
| су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за пред |
| е склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја с |
| ојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, |
| ако би се што противно догодило, то су браћа била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је духом |
| ободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевали.{S} |
| неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала их где један за другим смрт |
| и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој |
| ису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да |
| мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана |
| и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су заклон, непрестано вичући; «удри за кр |
| бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ —</p> |
| "163" /> дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја |
| ачку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде |
| ска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Мило |
| значити, него јавна саучешћа Срба према браћи својој, која под турским јармом пиште»!!! —</p> < |
| са негодовањем од себе одбијао, невера браћи својој бити, — побегли су у Аустрију, где код там |
| му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место |
| сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.< |
| и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> |
| што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, који су за слободу свију бојак с |
| е, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља п |
| знећа десница божија, за учињену неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као кака |
| вом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили б |
| ом нашим, долазим опоменути вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској |
| дрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише кр |
| аша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мен |
| са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у |
| би своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад |
| /p> <p>Све ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и |
| што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>« |
| излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и ј |
| да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки вошт |
| ове речи: «Отачаство, Слобода!“</p> <p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигн |
| да» — и са особитом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а |
| ужје, на оружје!» повика народ.</p> <p>„Браћо!“ одговори Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, г |
| месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено |
| знаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наше.» |
| дкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је та |
| је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са збуњеним пог |
| им попео и узвисио над осталом јуначком браћом својом.{S} Име његово расчуло се у народу српско |
| , који за слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спасит |
| ; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> |
| р имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба детета |
| ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је сплетка |
| подлога сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, који су се дали за пар |
| ницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале супрот Турак |
| ђевих, који није хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одго |
| војводе, који су небројено пута водили браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточ |
| арцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу као непријатељ, вичући у највећем очајању: „Мили |
| је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство |
| и пробитачних установа, којима је Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их |
| ихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају глави његовој израз гордељиви. —</p> <p>Так |
| о једног чамца, који је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га на м |
| тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отвореном |
| авали.</p> <p>У унутрашњости Бугарске и бреговима старе Маћедоније, која је стајала под управом |
| пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</p> |
| сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који је украшен био заставама и зеленим грана |
| намешта около оног узвишеног краљевског брежуљка.</p> <p>Дванајсти сахат избија на кули крагује |
| е са породицом својом на једном зеленом брежуљку, који је растовом гором обрастао, а спуштао се |
| им гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, д |
| својом, а совјетници опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет |
| ода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико својих прист |
| на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са свога седишта, те испод сламњаче извуче с |
| сигуран био.{S} Материјално стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и ма |
| ро надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек н |
| са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужас |
| а су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n="218" /> Ви сретн |
| уставно, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Срби |
| ушност законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио |
| .</p> <p>Од Крагујевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше |
| ијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <div typ |
| чени.{S} Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине турске ханове и паланке поп |
| се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <p |
| и удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини |
| .{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако сам |
| у коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, |
| српски редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућени Турци, двапу |
| ултан одважно пође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада војника скупе |
| <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану опере |
| пуним осветољубља.</p> <pb n="81" /> <p>Брзо затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крв |
| здавалац</p> <p>Конст.{S} Трумић</p> <p>Брзотиском штампарије К. Трумића</p> <p>у Митровици.</p |
| установљенија која сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људ |
| > <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после учињеног примирја била та, да земљ |
| док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на о |
| да препадну србима. —</p> <p>Но колико бриге труда и стрпељиве умешности је стало и требало ус |
| га истеривали.</p> <p>Непрестано водећи бригу, како би простоме народу сиротињу одлакшао, дао ј |
| бива код других народа, поткрепљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како |
| но, да ваш начин управе, задаје озбиљну бригу силама, које су признале полунезависиост Србије.» |
| начена била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђо |
| ијона разна народа — имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевин |
| ди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну независност |
| ој Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су |
| пку...</p> <p>Турци видећи овако малени број Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих в |
| окружја, доцније је Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, јер |
| —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- и нес |
| била из големе турске царевине, која је бројала 45 милијона душа, и чију је војску предводио чу |
| а род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико својих присталица |
| ора, почне одмах с почетка, ал издалека бројати све велике услуге, које је Русија 1833. год. Ср |
| о, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће на |
| д је година дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} Онда смо се на |
| ћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо |
| су страховити и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним јуначтвом |
| затвор ставити, што потпомажући устанак Бугара, <pb n="221" /> она излаже очитој пропасти судбу |
| ене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љуби |
| да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати |
| околици задавали.</p> <p>У унутрашњости Бугарске и бреговима старе Маћедоније, која је стајала |
| з учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је о |
| јатељима расплодила.</p> <p>У последњој бугарској побуни, њена рука могла се свуда видити.{S} О |
| b n="217" /> дошао, да стање хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њ |
| Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно дело, за које је толико |
| целом логору само је један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира |
| да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђен на месту високом које заузима, и придода: |
| молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ова буде одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — |
| p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да буде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смеше |
| з унутарности од свију страна дошао, да буде учасник братске скупштине, где ће се ток свију ств |
| српски већ је напред опредељен био, да буде мост за случај каква непријатељства између порте и |
| није хтела никако допустити, да Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мислећи, да к |
| тви њихових безбожних руку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они с |
| нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, з |
| одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си |
| е оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати њихов |
| <pb n="109" /> <p>После кратког времена буде углављен мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} А |
| ње.{S} У тајној једној сједници совјета буде закључено: „послати кнезу шест совјетника од стран |
| о с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дођ |
| да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне битке.{S |
| — Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год буде родољубивих поштених Срца у Србији куцало, име Мил |
| у му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат од целог народа за врховну пра |
| цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="135" /> да осветли народни празник.{S} У с |
| рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору с |
| , јер није био глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да неће моћи овај челични карактер за ру |
| аје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb n="147" /> кад све то вели |
| род позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом п |
| екали са запетом шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колико су српски редови прорешетани |
| слободе.</p> <p>Од ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србадије.</p> |
| тну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблагодарности према Русији, која је |
| је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрен |
| је све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица с |
| ника и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђ |
| ине, на захтевање једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> </div |
| е децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb n="203" /> кип на књажевском престолу, ја се |
| ажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у сачување браћу и с |
| ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити, да моје сл |
| " /> повиче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака војевати, да осветим моје О |
| ки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у |
| удем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу допустити да зада |
| сом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји |
| све дотле неокрњену одржати, док седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ј |
| вом примирију, којег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p> </div> <pb n="88" |
| већем очајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем |
| крв претворити, а за које благодарност буди ономе, који се је жртвовао овим магновеним интерес |
| би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“ |
| и....{S} За име Христово, бар ви остали будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да своју |
| ом моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати, док седео будем на |
| а утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благословени! проговори мати падајући на колена |
| и противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби м |
| ="101" /> Двадесет хиљада нових војника буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа с |
| ред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг у |
| тка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним в |
| , да их чувају, докле се год они борили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци |
| нима знати који нису овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, д |
| утња <pb n="96" /> Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне во |
| о су српски редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућени Турци, |
| да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се с |
| је на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и п |
| дао и да од послушности њихове, зависи будућа судба отачбине, и да он остављајући на престолу |
| ање стављено бити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипломације, ма да |
| сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb n="10 |
| Милоше препоручи твојој жени, да буде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се л |
| Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, ш |
| будила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Ка |
| лима налази се духа, разума и обзира на будућност, који карактеришу сва дела Милошевих установа |
| свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности избавлење и ослобођење отачаства, док се неб |
| од Шумадије пришапнула му сјајни санак будућности, проказала му све крваве бојеве, непоњатна о |
| еби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућности твоје отачбине — онда задржи код себе сина т |
| м потпором удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресења Христов |
| д о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множина народа опколи конак, гди ј |
| крсне човек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пр |
| дно <pb n="50" /> одело, његову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховног господара Србије, кћ |
| доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на оружје, несретна њихова родбина и |
| урске повторити може оне знамените речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више доли само једног чо |
| бично као гробна тишина предходи свакој бури што наскоро долази, кад народ намисли светити се с |
| S} Чуо се само из далека велики немир — бурна <pb n="41" /> разјареност народа, која обично као |
| ећа у гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потребовао општу потпору од свих савезник |
| ом захвалити, устане колики је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја |
| естити?“ —</p> <p>«Предмет је овај врло важан» — одговори султан — «о њему није се могло радити |
| Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потс |
| {S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И так |
| е том великом државнику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изо |
| знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мо |
| света, они очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв прет |
| енцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило одвећ вес |
| аклем обичају, може се судити неоцењива важност поклона тих; што јих је султан свом побунившем |
| ој другој држави своје посреднике, чија важност јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је |
| у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у страном свету задобити и њу на корист н |
| било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из овог случаја задобити могао.{S} Па |
| о; а особито, кад ова дела која највећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са оним кл |
| а гоњеним, била је јача и претежнија од важности оружја гонитељева, то су они добро знали! —</p |
| тврђивати; но Милош знајући од какве је важности то место, нареди да се одмах на њих удари, и п |
| са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да |
| ање Милошево према султану било је пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели очи своје на с |
| је свима својима подузећима поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито по |
| иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb n="152" /> ужасне смрти патријарх |
| рење правленије, прелазим сада на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак р |
| био одвећ задовољан са упорством свога вазала противу њих....{S} Но Турска се налазила под тер |
| прешле, Махмуд сад развије пред својим вазалом, сву кокетерију измишљене учтивости, те са најв |
| и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за само његов |
| говори:</p> <p>„Знаш аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућ |
| оје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде да остан |
| да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми с |
| а према турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу стр |
| у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували су непогоду, која беше поводом тако рећи ја |
| велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година назад повратимо на оно до |
| <p>Устав овај нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p> |
| кне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити ономе ни о |
| тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљно држање |
| треба ова потварања одбацити од њега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа свободоум |
| страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима прав |
| приходима земаљским.{S} Народу српском ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни |
| ..</p> <p>«Устани жено — Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устр |
| давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n="148" /> данак.{S} Но моје д |
| е срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које |
| сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> пиштољем на мене, а |
| лизаву стазу политичног дивана навести, ваљало је самом султану да започне извршивати заповести |
| елом добије круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаже, |
| о уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Србијанци, видила је где два |
| задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и бл |
| нке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме, који као неки исполини изгледаху |
| на на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју по |
| у довршени, нису ову тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош ниј |
| х посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за |
| а супрот ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Во |
| дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од |
| оже бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} |
| и у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S |
| говори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, којим би могли изказати то |
| одовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока |
| онети онима, који много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!» — о |
| је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поред о |
| изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p> |
| сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенарод |
| >„Куда сте потегли несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли за |
| о зло употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје оз |
| ило је досад установљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити |
| енути вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао читати, |
| 0" /> нама.{S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дјела н |
| ње.</p> <p>Све ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чу |
| пштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја печа |
| а за добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите ваш |
| рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним господо, остављено је да довршите дело ва |
| м погледу желило је његово величанство, вама лично доставити упутства, која само вашој особи од |
| ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде |
| ег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p> </div> <pb n="88" /> <div type="cha |
| Сербије.{S} У слову том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сам |
| својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама приметити, да околне силе а нарочито пак покровите |
| е кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанск |
| ати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваш |
| на твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> </quote> < |
| ећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним господо, остављено |
| пред вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи ост |
| крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак неста |
| е ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки начин к правици и човечанству, доносио св |
| о дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредним пожртвовањем од стране Срба.</p> <p>«Народ је |
| , Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће пожртвовање, а редовима неп |
| ару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, који <pb n="1 |
| ораца као прост војник и ради показаног ванредног јуначства на Ужици, постаде и он војводом поб |
| има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно о |
| отврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p> <pb n="212" /> <p>Тугујућ |
| раг тамо!» —показујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете |
| у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор српски, |
| ш најславније дочекат; пролазио је кроз варош к палати султановој, на коњу источно оседланом, у |
| учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне болнице, школ |
| дивоте пуна равница, која окружава малу варош Крагујевац, била је опредељена за ово велико праз |
| стом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше вође ва |
| колели, заузеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показ |
| показала нужда, да треба заузета села и вароши грађански уредити, која би уједно саједињена бил |
| ци потучени.{S} Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине турске ханове и пала |
| и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца, била је управа предата кмето |
| ма на бојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај М |
| з своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима, пред дућанима, где се обично ликови свих слав |
| е просто дете у додир и са становницима варошким, виђало је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва |
| ан — „лишавајући себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} Искуство оно |
| емљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте пређе бил |
| то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —< |
| гово је величанство заповедило мени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите правед |
| вим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење према Русији, ве |
| ега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сак |
| ене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Натраг тамо!» —показујући при том рук |
| другог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим интересима, као и да у |
| ази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош са узбуђеним |
| е; ког пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош чуде |
| " /> Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико |
| промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривено и |
| pb n="95" /> <p>«Нека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља |
| укавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те нехтедосте |
| и, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужн |
| и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за дла |
| ема Русији, верној савезници султана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> <p> |
| и ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине м |
| вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено |
| и свештенством нашим, долазим опоменути вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} |
| ладате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којо |
| ак букне на његов глас лицем на празник Васкресења Христова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на |
| Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руски, рачунајући на <pb n="191 |
| руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, |
| тео да се народ постепено изобрази кроз васпитање <pb n="118" /> нејаке деце, и није престајао |
| Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим званијама у војсци и н |
| ухвати <pb n="100" /> Турке између две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ов |
| елесном саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њихових карактера, а |
| но ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и ватрени позив, који чудноватом краткоћом својом пред оч |
| бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљује ватреним и одушевљеним речма срца народна, за свето под |
| важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди оно |
| дозвољавате народу прекомерна права.{S} Ваш устав даје му једном речију велики простор слободе? |
| јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљну бригу силама, које су |
| " /> правилима добре економије, коју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да от |
| <pb n="158" /> видеше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима из |
| ки достојници вашег сијателства туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> униште |
| г интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уређења интересују и друге силе, ако су с |
| ке на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори |
| —</p> <p>«Кнеже!» — одговори он живо - „ваша установлења имају у себи такове основе, које потко |
| ом руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робљ |
| екне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је истина основано, али је и моја |
| езу:</p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амнестију неуважавамо.“</p> <pb |
| ј земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар |
| сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење према Русији, верној савезници с |
| ечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сва |
| купштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше величанство увидити, да он не може никог другог ин |
| преломљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким сведочбама с |
| оговорите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је |
| е на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државному уста |
| {S} Ако хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потпи |
| за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако ми |
| во, којим би могли изказати то признање ваше, које дугујете императору целе Русије, вашем прија |
| то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасходство наћи без сумње да је то присто |
| вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико и |
| онда бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ — |
| ујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се та |
| ме овај прости одговор Милошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како данас постоје имају у себи мног |
| икаквог околишења настави даље:</p> <p>„Ваше величанство! — у извештају томе, ког сам ја велико |
| анцуз, и да сте послати од правитељства вашег, да извидите невоље и да видите, каква насиља Тур |
| до знања, да се неки високи достојници вашег сијателства туже на ваша насиља, која на то теже, |
| , које дугујете императору целе Русије, вашем пријатељу и закрилнику целе Србије, кад би само у |
| збуњен, него да бих могао да одговорим вашем величанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало |
| еског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног досто |
| ифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торжес |
| {S} Иста та одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупшти |
| ност, а ви не потписујте; но заповедите вашим министрима, нека штеде и нек се поврате <pb n="21 |
| ади овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим интересима, као и да утврдим вашу влас |
| Битка исполина...{S}97</p> <p>XIII.{S} Вашингтон Истока...{S}110</p> <p>XIV.{S} Наследни кнез |
| SRP18791_C13"> <head>XIII.</head> <head>Вашингтон истока.</head> <p>Једва једанпут Србија после |
| султан Милошу — «најискренији поштовачи ваших ретких заслуга, <pb n="158" /> видеше са сажалење |
| господо, остављено је да довршите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаство је бесмртно!{S} |
| </p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жалосни приз |
| сом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији од оно |
| ама лично доставити упутства, која само вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено |
| тача. <pb n="218" /> Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и |
| сопственим интересима, као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одржати жели и са |
| n="133" /> Милош ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p> <p>О |
| у слободу своју.{S} Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно г |
| едан знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да овај с њ |
| земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113" /> земље ко |
| реновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама св |
| а прибавила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина |
| ш је јошт један једини био између свију вејвода и ратних другова Карађорђевих, који није хотео |
| он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је |
| да Србе раздвојењем ослабе, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Србији верне обрасце о |
| > <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у нар |
| же се опростити ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — одговори Милош зада |
| е с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас |
| ајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша под |
| ашавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубиви владар, који земљи с |
| немо сматрати у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да преобраз |
| <p>«Ти си погазио заповед божију, која вели: не кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за ови |
| је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не |
| ају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бог једног за другим Срби |
| p> <p>„Народ је“ — говораше он — «једна велика породица, од које сваки члан мора поњати своје и |
| покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Његова потајна моћ и |
| .</p> <p>Он је заиста, тако радећи имао велика основа за своју политику, јер српска крв није би |
| ости, и било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омладина турска узносила је ову решит |
| боје, цвећем и зеленим гранама.</p> <p>Велика црквена двокрилна врата широм су отворена и укра |
| огодио вољом народа, него вољом његових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него шт |
| p>Кнез Милош пао је сплеткарењем својих великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ |
| ити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у |
| власт у својим рукама, коју су доцније великаши српски од њега преотели — али великаши српски |
| као правилан примио, и тако сами српски великаши отворише широм врата, да се Турска и Руска у с |
| великаши српски од њега преотели — али великаши српски Милана и у гроб положише, а власт му, к |
| иле нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике пристојности а уједно и одважности увредило је и |
| ге, које је она делу народњем указала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и |
| дражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике силе, које шире своја снажна рамена преко толики |
| о што је народу свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, које је народу своме учин |
| е и горди падиша, да он без употребљења велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете поб |
| лгоруки њега обавешћује, Србија зајиста велике обвезе према Русији имала; а што се признања тич |
| Махмуд.</head> <p>И зајиста, после ове велике народне скупштине од 16.{S} Фебруара 1835 год.— |
| ређено 300.000 Ф. — из обзира на његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је |
| дмах с почетка, ал издалека бројати све велике услуге, које је Русија 1833. год. Србији у делу |
| е и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учинили и управо да речем образ му осветл |
| н првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb n="48" /> услуге које је он отачбини својој |
| а гомилу војника, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој |
| аставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њихових карактера, а највећи п |
| вету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики немир — бурна <pb n="41" /> разјареност народа, |
| вљати ји, оволика гомила неможе се сбог велики трошкова сваке године овако скупљати.{S} Овакви |
| b n="32" /> повиче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака војевати, да осветим |
| у Милошевом захвалити, устане колики је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докл |
| имала је без <pb n="196" /> сваке сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, а Турска на |
| законима прибавила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је вл |
| , који је при свој својој младости имао велики уплив код совјетника.</p> <p>Мњење његово било ј |
| а та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналицу, као што сам ј |
| ава.{S} Ваш устав даје му једном речију велики простор слободе?“ —</p> <pb n="160" /> <p>„Народ |
| ки рече:</p> <p>«Кнеже! — један је Алах велики... </p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и са т |
| немецки језик преведене и код Немаца са великим одушевлењем примљене.{S} Бечке новине упознале |
| ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и одушевлењем прихвати народ ове Кара- |
| од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени великим губитком, немогоше гонити их, већ осташе у шанч |
| их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима, пред дућанима, где се обично ликови с |
| ена, после оних великих ратних напора и великих војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{S} |
| удну снагу има.</p> <p>У једноме основу великих и пробитачних установа, којима је Милош браћу с |
| кати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових великих и доброчинећих мисли и - непрестано поступање п |
| ни поставио где је, но ми због његових великих услуга отачаству указаних и што је он за нас до |
| а.{S} Земља била је смирена, после оних великих ратних напора и великих војничких трудова, сљед |
| ш Крагујевац, била је опредељена за ово велико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него што је |
| p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима великог искушења било је чудо мужанствено; беше одана и |
| пастир и јунак српски, стане гордо пред великог господина Руса и охоло рече му са изразом који |
| ле одушевљењем.</p> <p>Свештеници, који великог уплива имадоше на ратоборни дух овога народа; п |
| авац, човек у ком су се све способности великог владара слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово ј |
| оји синови, окружен својим најглавнијим великодостојницима, на велику годишњу <pb n="210" /> ск |
| вном делу његовом помогла, толико му је великодушије у бојевима код самих непријатељских војвод |
| еда ненанесе.{S} Ово Милошево постојано великодушије њему је код својих задобило уважење и пошт |
| а.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодушију Милошевом захвалити, устане колики је вели |
| о је поњао дужност, које му је налагало великодушно поверење спроћу свом старом пријатељу и он |
| чанство! — у извештају томе, ког сам ја великој скупштини поднео, нема ништа друго; но је описа |
| уди запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам |
| 0" /> Турке између две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је |
| ла се са портом и исполином севера — са великом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо ви |
| омоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, с |
| ну кнежевину тако уредио, остало је том великом државнику, да даља далеко важнија и већа јошт п |
| !— благослови ме, а ти мати моли светог великомученика и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде |
| јим најглавнијим великодостојницима, на велику годишњу <pb n="210" /> скупштину, где су се у пр |
| атан ланац да привежу; зато сад поставе велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а |
| осподара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом самим; своју је задаћу он већ на |
| д оба двора намера Милошева начинила је велику забуну.{S} Искључење породице Обреновића са српс |
| и чудновату жену, која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са не |
| у никакву науку учила, ипак су показали велику вештину у вођењу рата и управи народној.{S} Они |
| а у посланству руском у Цариграду имали велику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, |
| земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику отачастољубиву власт, ма да је она била за гдеко |
| верило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из овог случаја задобити могао. |
| алира за пол године за главу, да плати, велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: а |
| ељству чинио; <pb n="147" /> кад све то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи |
| јег је он предметом — од стране његовог величанства императора свију Руса — примити.</p> <p>Зат |
| ења и благонаклоности од стране његовог величанства императора свију Руса». —</p> <p>На које по |
| ом пољу стати на супрот Турчину.</p> <p>Величанствена је и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ |
| има овај тужни призор.</p> <p>Свештеник величанственог изгледа у светом оделу код олтара је, та |
| ислу <pb n="188" /> управе, и његово је величанство заповедило мени, да вас нарочито позовем, д |
| ини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше величанство увидити, да он не може никог другог интерес |
| ог околишења настави даље:</p> <p>„Ваше величанство! — у извештају томе, ког сам ја великој ску |
| ст, коју је њима устав дао...{S} Његово величанство мисли, да би ви може бити добро урадили, ка |
| и само у овом погледу желило је његово величанство, вама лично доставити упутства, која само в |
| >„Ви мудро поступате кнеже! — Но његово величанство мој најмилостивији господар јесте једини и |
| зива, до дође у Цариград.</p> <p>Његово величанство» — гласило је писмо — «сматраће онај дан за |
| на била.»</p> <pb n="182" /> <p>«Његово величанство, видило би са задовољством кнеже, а тако би |
| а са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, које је само једној књегињи својствено.</ |
| н, него да бих могао да одговорим вашем величанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи, |
| ерења и особитог призрења према његовом величанству у свему попустити, што ће се са општим благ |
| признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, то цели живот његов |
| мљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким сведочбама свог д |
| г диктатора произведен, био је задахнут величином свог позива, и способан за довршење народног |
| даније војводе ајдучке, Станоје Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је по |
| е с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирот |
| рзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да |
| јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло |
| е му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он и |
| е ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хо |
| Доказано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S |
| У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, |
| Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно |
| века — може песник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и Омира.</p> <pb n="29 |
| своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је |
| дну час другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p> <p>Пре свега морамо овде ону љутин |
| рбија је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала |
| истините, јер су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</p> <p>Све припреме су готове |
| у ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске |
| за ваше савршено поверење према Русији, верној савезници султана, и вас позивам, да се дате вод |
| жног држања народа српског, зависила је верност порте у извршавању примленог <pb n="112" /> уго |
| ијем поверењу.»</p> <p>Милош, који није веровати могао, да између Турчина и Србина срдачна накл |
| о славиле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну |
| епрестано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милош |
| Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Је |
| ија, ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства |
| власт“ — одговори хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене сано |
| и своју изгубљену слободу.{S} Радосне и веселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњава топова |
| ош и поздрави весело цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је |
| {S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући из гласа јуначке песме, што је од сво |
| д постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерадосно поздрављао, као |
| ном одушевљеном полету, кад га је народ весело усклицима поздрављао, поглед је Милошев изражава |
| ратке отпочивке устане Милош и поздрави весело цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одп |
| еговим ногама иштући благослова; за тим весело погледа напоље на гомилу војника, наду мајке Срб |
| авано било.{S} Време је пролазило одвећ весело у светковинама, одавању и примању поклона савезн |
| ушио је из дуге луле, често погледајући веселу и дражесну гомилицу, што је неколико стопа од ње |
| астумачивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида из |
| ављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт наређивала, већ је потекло |
| мазање на кнежеско достојанство.</p> <p>Весеље и слављење рашири се по целој Србији; но то весе |
| тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан, добар |
| ност Србије.</p> <p>На глас ове радосне вести, народ занешен од радости ишао је к ниском обитал |
| господара од Србије и овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи |
| и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним јуначтвом вољно живот св |
| есеље и слављење није власт наређивала, већ је потекло из слободне воље самога народа, који је |
| да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један једини данак по три талира за пол го |
| :</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, |
| ожда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <pb n="177" /> |
| зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често занешени били страсним жељама својима, |
| аки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установленијама, чини |
| сваки прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљ |
| сам, да никако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једн |
| а оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је ј |
| не зато што је народу свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, које је народу сво |
| је друго противу кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није да |
| несме носити више народно своје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланце |
| ви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за |
| и великим губитком, немогоше гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Тур |
| јег би Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан као непослушно робље, које је турска батин |
| шо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи б |
| ма ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а |
| ом посланику познати, да је аудијенција већ свршена.</p> </div> <pb n="190" /> <div type="chapt |
| а.</p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до очите своје материјалне пропасти, големо насиље |
| такој грозничавој тишини дошла је била већ и година 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је гл |
| е мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат води |
| pb n="155" /> које он у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног н |
| же.</p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону стр |
| ину дана и постати државом, којој ништа већ неостаје желити.{S} Народ српски има више народни с |
| иље и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међ |
| у се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи с |
| благородства.{S} Кад <pb n="206" /> је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре |
| више за демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро |
| е.</p> <p>Српска аристокрација, која је већ била камен потстицања противу правитељства — послуж |
| и снага народна мало опоравила, која је већ двадесет петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но ст |
| >Оба детета загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђ |
| ре мира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним биткама добро застрашен |
| Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p> |
| зависност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља готова, и |
| ј:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отиша |
| само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>Пос |
| орском агенту и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигархијску о |
| ј сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане износити околишење и |
| </p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знати к |
| еде да подпише повишење пореза, који је већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> <p |
| он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S |
| кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад |
| ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђ |
| м објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати има |
| ост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта с |
| p> <p>Почасно обновлење совјета било је већ закључено у општем договору.{S} Но Русија, која је |
| трекавање својих попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој |
| епобедимост.</p> <p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све шт |
| ао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу свој |
| браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао превијат |
| иде Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. <pb n="20 |
| њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и |
| рбе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; |
| оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави д |
| нијих епоха у српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но једно је само пре |
| Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, који предсказ |
| кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p> <pb n="165" /> <p>«Србија |
| љења свакоме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разг |
| јници под заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи |
| {S} Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно говорише, да је з |
| ста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње дел |
| -Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредељен био, да буде мост за случај как |
| падно храбра Љубица милосници, немогући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично с |
| аброст његову.</p> <p>Свештеник је овај већ двадесет година војевао у редовима првог устанка ср |
| ет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} |
| рви мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у њему је |
| ти за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је |
| док је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот |
| вропске дипломације, ма да је он једном већ признао <pb n="124" /> полу господарство турско.</p |
| аст над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и |
| цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам о делу, ти |
| ости потресаху прса његова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је |
| су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невин |
| ом својим и наравном проницавошћу давно већ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир год |
| уне српске учинио, изодавна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат о |
| Краљ</head> <p>Срби су једва један пут већ постали сами своји господари, и Милош напредује са |
| ља и изнуђења јаничарска, превазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судб |
| мљење догогило, <pb n="192" /> и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цари |
| и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n="76" /> на олтар народне с |
| о које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оста |
| рној милости — благодари.{S} Цркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које су надолазил |
| ет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је |
| Земља цела подељена је на 17. окружја; већа окружја подчињена су начеонику <pb n="173" /> пуко |
| ком државнику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изображења тр |
| да не чини више ни кулука чиновницима, веће само Правитељству на зданијама, која би се градила |
| ени, нисмо могли <pb n="138" /> скупити веће скупштине прво зато, што је превелика суша била, з |
| ни на покорност спрам Русије, да народу веће право уступи, које му по уставу припада.</p> </div |
| ваком захтеву партаје руско-турске која већином седи у совјету?“ —</p> <p>«Господару! — давајућ |
| ва и једног предсједника, решење његово већином гласова закључено, кнез мора потврдити.</p> <p> |
| тачбину.{S} Поткупљивањем добила је она већину присталица својих у совјету.{S} Они совјетници, |
| е деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је доцније на против до тог степена |
| год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је у п |
| внити.{S} Унутрашњи раздори све већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах |
| еодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на |
| ече Милош «дочеком и предусретајем овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем вели |
| а портом закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње уређење земље обраћати.{S} Он није хо |
| случајева, где се смелошћу и одважношћу већма користи човек него претераном опрезношћу па као ш |
| риведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељс |
| ла на књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, ко |
| Све припреме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, |
| head>Јаничари.</head> <p>Једног зимског вечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској |
| у оправу.{S} Честити српски војници тог вечера спаваху под заузетим турским шаторима.</p> </div |
| су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он |
| а ово високомерно питање, које је истог вечера сретном господару од Србије до ува дошло одговор |
| е сљедећи случај:</p> <p>Једне пријатне вечери, седио је Ђорђе са породицом својом на једном зе |
| окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доб |
| ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> </quote> <p>Милош повери јединц |
| живот српских жена није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и по |
| ао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са нај |
| на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи н |
| речма срца народна, за свето подузеће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Неколико тренутака, п |
| ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске далеко разгранао |
| већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — да се |
| ту Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства окаљано било!“</p> <p>Алија за |
| ишту пред врагом страшним, њихова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мученици слободе, п |
| тке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајати, морало је дотле доћи, да се уговор кака |
| <p>У овим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом |
| чио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог у |
| шу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који су за веру и ота |
| да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољубивим.</p> < |
| дно погинули, заједно нека и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љубиц |
| уверавати; да је она задобила право на вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p> <p>Кад |
| етили, да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нап |
| н духом проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, које је најважније зна |
| воде.</p> <p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће |
| им говором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт том |
| да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг |
| е најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државним дјелима онак |
| строћа ума његова.</p> <pb n="47" /> <p>Вештина у војевању и ладнокрвност у боју били су главни |
| са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престолно слово п |
| поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином при управи тако рећи свагда десна рука била.{S |
| ти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Ту |
| ву науку учила, ипак су показали велику вештину у вођењу рата и управи народној.{S} Они су руши |
| м својим, са свим помрачава дипломатску вештину, својих супарника.</p> </div> <div type="chapte |
| боју, Милош је показао највећу војничку вештину.{S} Ово није била занешена неустрашимост Кара-Ђ |
| а, Милош је уједанпут показао чудновату вештину.</p> <p>Заповедајућа власт, која је због рата у |
| .</p> <p>Красно и са неописаном срећом, вешто удешеним плановима, отпоче он свету борбу, којом |
| владаоцу остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејати, међу тајн |
| ворног простачења <pb n="183" /> у овом вешто израчунаном одговору, пута нашао ћутећки прећи Ру |
| дитељ и управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код а |
| нас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти |
| } Сад му поче замерати што га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} Руси |
| мислени посланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Н |
| вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!! |
| да одговорим вашем величанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао из |
| ростили својих угњетача. <pb n="218" /> Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрн |
| оступају према томе кукавном народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа |
| дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: остаће ми дрве |
| да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје |
| 86" /> да место мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом дон |
| јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енгл |
| ије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим министрима, нека |
| е!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви независите <pb n="185" /> једино само од порте, неза |
| нио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србији уводите“ — настави султан — „лишавајући себ |
| е оних наредаба <pb n="189" /> о којима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе још |
| установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n="139" /> него којим |
| и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезније према енглеском конзулу држите; ког п |
| ој је узвишени господар онај: ком имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини с |
| ворити кнезу Милошу: </p> <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви незав |
| а знам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, да |
| ="162" /> <p>„Слово престолно, које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили» — на |
| гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији од |
| и; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа имати доста |
| о...{S} Његово величанство мисли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго уст |
| вјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе |
| вјету?“ —</p> <p>«Господару! — давајући ви извршујућу власт у руке совјету, остављате себи кнеж |
| те ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи само о |
| ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплет |
| да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да место мене Србијом владате, |
| бе укротити....{S} За име Христово, бар ви остали будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао |
| , видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb n="14" /> се ништа; |
| д, завршујући овај знаменити разговор: «ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређења; која се |
| Махмуд — жестину своју уздржавајући — «ви дозвољавате народу прекомерна права.{S} Ваш устав да |
| где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ј |
| ави он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — Но његово величанство мој н |
| говорио, даде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку |
| воја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упо |
| рле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле и од |
| пску Турску — она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министри |
| се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="2 |
| ане потпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њега н |
| љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родите |
| ам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи |
| но и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове п |
| има кроз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он је |
| а, непрестанце с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, храбрећи, рече м |
| .</p> <pb n="57" /> <p>То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, улетила |
| одношаје јавног права свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде ди |
| авка Милошева.</head> <p>Кнез Долгоруки видећи, да кнеза од Србије ничим застрашити није могао, |
| би у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући онај |
| три топа и једну ступку...</p> <p>Турци видећи овако малени број Срба, на ново побесне, гордећи |
| кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пре |
| ше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегне пишт |
| чи ваших ретких заслуга, <pb n="158" /> видеше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна |
| осветник!“—</p> <p>После овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не мог |
| ојих у совјету.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викат |
| остаком.{S} Сад му поче замерати што га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог... |
| ове послове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удеше |
| и продаваху, гомилама врвио је свет, да види његову слику, која беше са цртама јако означеним, |
| стао човек народњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред |
| град да прима и враћа удворности или да види преговоре о обичним стварима, које су се могле из |
| трану Босфора претерати, то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава |
| еном посланику, који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Р |
| о ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске надутост |
| на ваљана, пред храбри своји Србијанци, видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S |
| авом слободе војевали.{S} Мати Љубичина видила је своју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и ра |
| сност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља готова, и да с |
| зговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко пок |
| ли уплив јевропских сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се |
| књегиња Љубица у борби за независност - видили смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лиц |
| м стајала покрај најхрабријих војника — видили смо како је она после, кад се супруг њен на прес |
| ајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима видили, колико је и како је живо учествовала књегиња Љу |
| пак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа имати доста, да саз |
| ="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у народу чув |
| ео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао |
| народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику, |
| <pb n="182" /> <p>«Његово величанство, видило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојнос |
| орђе усташима придружио — <pb n="45" /> видило на гори Ивановској 500 наоружаних људи, који су |
| гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сретсв |
| езнам да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за |
| да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама приметити, да околне силе а нарочит |
| како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми |
| ну, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, з |
| у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незаконит |
| су се овако установиле, као што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Ср |
| и које је предводио далеко чувени паша видински Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљене с |
| ијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне болнице, школу и апсану, које |
| био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао |
| ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте |
| ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са |
| има гледао овог србијанског простака, и видио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако |
| Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — настави Долгоруки са чувством — „оне бе |
| итељства вашег, да извидите невоље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима.{S} М |
| и и подигне благостање народно, то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду |
| арској побуни, њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима око границе пут |
| и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, како од свију страна прегнуло се за послом.{S} |
| рочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна права, или права, која ће св |
| виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неопис |
| Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно поступају према томе кукавном |
| осталим изображеним народима, онда ћемо видити, какву хвалу заслужује тај народ пред данашњом Е |
| о и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би тим хте |
| дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби — праштајући се са својим мужем |
| ције.</p> <p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније прав |
| ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство наше мора сад да прокуша срећу, |
| ом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски противу Турака листом устао.</p |
| ли <pb n="12" /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад више н |
| ту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на в |
| ила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <pb n="177" /> испод руке Србе |
| и често су се по целој земљи свакојаким видом показивали.{S} Народ је руљом у хајдуке одлазио.< |
| p> <p>—„Ја се неопомињем“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира с |
| дигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути мо |
| овори.{S} На појутарје једног благдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао ј |
| ко дакле изванредан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, само хода |
| ете у додир и са становницима варошким, виђало је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је са |
| тив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу војвод |
| рхални живот овог првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових гр |
| м простим сељацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. «Ја |
| одличијама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоце |
| адосним срцем пева своје народне песме, вије грдне народне заставе, на којима су ставите ове ча |
| веном човек један, под оружјем светлим, вијући заставу у руци својој, на којој су биле белим сл |
| м показа подиже се наједаред страховита вика: «Доле са совјетом! — доле са издајицама: <pb n="2 |
| и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овом |
| аство, слобода» — и са особитом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом ј |
| ољу после победе сваку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите ми |
| и сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «извор и узрок |
| ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n="199" /> с |
| власти; и по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, који је те законе земљи пода |
| пред бежеће Србе, те почне громогласно викати:</p> <p>„Куда сте потегли несретни синови, гди в |
| а Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јо |
| аблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола |
| ној ноћи са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пришапнула му сјајни санак будућности, |
| а, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, |
| уди говоре, да је глас оног страховитог виора, који се у Француској подигао био, одјекнуо чак и |
| , да народ свој подигне на један степен висине са осталим народима европским.{S} Он као глава н |
| ад којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} Мушки с |
| p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа, понашање му је отлично.{S} |
| е лица, пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене |
| азити славе-пуном кнезу од Србије своја висока осећања, којима је он према њему преиспуњен.“ —< |
| е одпочети.{S} Зато Милош намери да код високе порте изради, да ова законитост српску призна, н |
| ици с бациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе |
| говоре мира са другим силама осим једне високе порте — правио...{S} И ја мислим да Србија те уг |
| што погрешили противу закона земље, или високе порте» — а превод Петронијевића гласио је: «да с |
| нда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио |
| вници а телохраниоци султанови са други високи чиновници, опколили су га са свију страна. —</p> |
| звишеном господару до знања, да се неки високи достојници вашег сијателства туже на ваша насиља |
| лош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана уведен по |
| Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој |
| т руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим званијама у војсци и на свим странама, имала је |
| е, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир с |
| /p> <p>Држећи се непрестано сходно свог високог положаја, кнез од Србије обратио је на своје за |
| почне повторавати своје највеће уверење високог поштовања, <pb n="155" /> које он у грудима сво |
| ки поднео господару од Србије: «уверење високог уважења и благонаклоности од стране његовог вел |
| а јако означеним, погледа страховитог и високог чела, које га је издавало као да је био господа |
| подар од Србије, буде потврђен на месту високом које заузима, и придода: да из свих тих узрока |
| ти за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово високомерно питање, које је истог вечера сретном господ |
| а писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасходство наћи без сумње да је то пристојно!» |
| тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходство кнез Долгоруки њега обавешћује, Срб |
| велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и обожавана бил |
| батерије запете држала, предупреди ову високу и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спа |
| вређен устав и одупру <pb n="199" /> се височајшем оном закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат |
| пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке» |
| и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, о |
| ерну и једнокрвну браћу као непријатељ, вичући у највећем очајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буд |
| ао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у |
| са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb n="52" /> <p>„Правду Ђорђе, правду дај |
| оли конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа! |
| тве браће правили су заклон, непрестано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако |
| из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више пута при искреном разговору, којим је он удостојен |
| сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предусретањем њиховим: |
| заборави на изгубљену слободу своју.{S} Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења |
| о земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — |
| вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћ |
| Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са с |
| ој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} |
| ати.</p> <p>Ова војска српска није била више као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао |
| е по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест |
| ите речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више доли само једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да |
| ећ неостаје желити.{S} Народ српски има више народни својствености, ове му треба најпре прелити |
| убици пребацити оне побуне, које је она више пута потстицала на своју сопствену опасност, да по |
| рјепим, иначе је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињу |
| , који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жес |
| борбу у позније доба сама водила — шта више мерила се са портом и исполином севера — са велико |
| умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — |
| — запита Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који зајиста незна, шта бива |
| е било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наставити своје в |
| о, да он осим мене једног, другог никог више нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} И |
| им јатаганом размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код бра |
| дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један једини данак по т |
| тке међутим нису престајале, оне су све више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе ј |
| уде, који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом својим, |
| , три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни |
| раве њезине осигура, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да о |
| к.{S} Но моје дјело и правитељства није више располагати, колико данка на ког брата по имену да |
| во често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца после оца свога на престолу српском |
| ада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, |
| Мијајла владати, њено мушко посредовање више је пута збунило Мијајлове министре.</p> <p>Једног |
| ваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су под неограниченом влашћу својих во |
| вем том, ова благородна душа, морала се више пута поклонити увредама, које су нанешене биле њен |
| Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано |
| а му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <p |
| лаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талир |
| погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничију власт признати, особито пак у оним пределим |
| побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби с |
| се све струке дјела народни подјелити и више државни совјета; попечитељи ће ји предработати, со |
| ли.{S} Они су имали под собом једно или више окружја, признавајући над собом врховну власт Кара |
| д кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће само Правитељству на з |
| разлике стања и старости, несме носити више народно своје одело, већ да се свака има обући у с |
| та уређеног било, није јер је народ тај више година под турским ропством у синџиру стењао.{S} С |
| додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„А |
| но.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у |
| викли били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили ко |
| ну и устанак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од Поцер |
| је Милош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и |
| <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад о |
| ека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и савршеног поверења — него Милош; који у |
| у мају 1812. год. Турчин кад није морао више своју војску супрот страховите и силне Русије обра |
| народње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег би Турци наметом ратним |
| земљеделца задовољити, нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мис |
| ве јуначке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљује ватреним |
| наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> |
| љивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на се |
| учке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, |
| милости — благодари.{S} Цркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, д |
| у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде |
| то би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за д |
| оме крају први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе него |
| 106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ |
| оба осветљаваше човека једног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гробу једном |
| о писмено мњеније, јесте ли задовољни с вишепоменутим моим установљенијама а и с мњенијем моим |
| а скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде ко |
| м, главним кметовима народа Серпскога и вишим духовенством и свештенством нашим, долазим опомен |
| ћ, обоје су били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се |
| .{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мата његова |
| p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу |
| јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ћ |
| а, који је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да с |
| илош из земље полазио, дала му је руска влада благоволећи савет, да остале дане своје проведе у |
| ј у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине околне силе може б |
| лу, чињаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда победитељ, |
| за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село вр |
| n="158" /> видеше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима излази |
| Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала, он попусти. |
| е.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, |
| и да има постављати кнежеве, да земљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет постави |
| ћ подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњетење власти српске |
| неколико корака учинивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек о |
| ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт њег |
| лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p> <p>«Натраг!» — повиче горопад |
| о укочена.</p> <p>За неколико магновења владала је у соби нема тишина, која је довољна била да |
| т турска, која је <pb n="39" /> Србијом владала, није их од насиља ових бранити хтела, но их је |
| кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењ |
| на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је имао срећу кнезом српским бити |
| раг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће пр |
| ости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима великог искушења |
| сплетке, које су подривале сенку власти владаоцу остављене, борила се је она и вешто је умела м |
| био велекодушан ратоборац и мирољубиви владар, који земљи својој мудре законе и установе даде |
| обра она, која <pb n="131" /> је он као владар народу своме учинио, кад би овде исписивати хтел |
| век у ком су се све способности великог владара слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајист |
| јим је порта даровала њему достојанство владара.{S} Милош тим делом добије круну од народа, зат |
| од порте дође; незнајући да има других владара у земљи осим њега, по праву насљедства, изда пр |
| копавају власт владатељску, за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја |
| во мислим да опредјељује и сама дужност владарска исто тако, као што то опредјељује и дужност н |
| на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске надутости, где се говори а ништа не казује, н |
| астави султан — „лишавајући себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} И |
| е како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати морам, да та неприпада |
| аслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није из другог каквог престолног сло |
| без икаквог шеврдања, које може свакоме владару, који је уставом земаљским обвезан, да народу о |
| те <pb n="186" /> да место мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере |
| и такове основе, које поткопавају власт владатељску, за коју сви владари старају се, да ју у ру |
| ји су мислили под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушко посредовање више је пута збунило Ми |
| дини човек у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у страном свету задобити и њу н |
| тог, као непотврђени земљом управљати и владати могу.</p> <pb n="30" /> <p>Милош — у првим годи |
| илош је био једини човек, који је могао владати и обуздати српску револуцију и учинити је за ту |
| 15" /> била.{S} Милош је одмах спочетка владе своје потпомагао овај први извор благостања људск |
| адом правитељства српског за првих дана владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као наро |
| аше он са одушевлењем —„да неки чланови владе моје, подговорени од мојих непријатеља и злим зад |
| них људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су душа ови |
| ртама јако израженим, које су дуге црне власи окружавале, његово угрожателно чело, страховити п |
| приповетка.</p> <p>Написао К. Б.</p> <p>Власник и издавалац</p> <p>Конст.{S} Трумић</p> <p>Брзо |
| каши српски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А |
| е тајно, да сваким даном злоупотребљава власт, која је уставом дана разним гранама правитељства |
| на била са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, |
| ије, коме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђења то |
| т народне песме, које тиранија и турска власт уништити није могла.{S} Једном, кад се дома врати |
| колико изгубљених битака примети турска власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати пр |
| цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцније великаши српски |
| озва своје дужности, да може знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање |
| чудновату вештину.</p> <p>Заповедајућа власт, која је због рата установљена, била је у рукама |
| изјасни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера о |
| ављени сами себи, подпали су поново под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком |
| ој Србији; но то весеље и слављење није власт наређивала, већ је потекло из слободне воље самог |
| ета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска могла покорити и под бич ставити и коју би |
| а то иде, да се њему остави само назови власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турск |
| род ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, како у грађанским тако и у војничким |
| ници — који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом |
| Милош искуством научен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успоставио б |
| и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која је <pb n="39" /> Србијом владала, ни |
| д је волео његову велику отачастољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него и |
| од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој својој строгости с |
| у себи такове основе, које поткопавају власт владатељску, за коју сви владари старају се, да ј |
| иле, да над собом нехтедоше више ничију власт признати, особито пак у оним пределима, који су о |
| —</p> <p>«Господине! ја неотимам ничију власт“ — одговори хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да |
| силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> покори Србију, каво би под гвозден |
| а јуначне Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом самим; своју је задаћу он већ напред ра |
| зависило, до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле извршујем. — Наше установе нис |
| ву ових славољубивих људи, који врховну власт његову подривају, заштите на другом ком месту пот |
| окружја, признавајући над собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се војводе не |
| ло по мало присвајају себи моју врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је |
| приликом показао, да у највишем степену власт има над самим собом, у једном магновењу схватао ј |
| , оне су све више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по |
| а то теже, да <pb n="187" /> униште ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово величанство |
| м, својим искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист народа.«— </p> <p>Са |
| <p>«Господару! — давајући ви извршујућу власт у руке совјету, остављате себи кнежевско преимућс |
| те ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прости и превар |
| веним интересима, као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одржати жели и само у |
| ћег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге ск |
| ш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити, да моје слободно срце |
| мањим сударима беху Турци потучени.{S} Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, појед |
| те“ — настави султан — „лишавајући себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довест |
| ешко је сносио икакво ограничење његове власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло ум |
| главе своје, да се одрече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, |
| силе може бити жалише за губитком своје власти, које су из потаје ревновале за влашћу српског г |
| о неко ограничење и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније било викати на самовл |
| ладајућег кнеза српског.{S} Но угњетење власти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S |
| виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови |
| ека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати морам, да та неп |
| но, које је на то смерало; да преобрази власти и подигне благостање народно, то онда видити мор |
| жности књаза Србскога, права и дужности власти наши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав |
| ложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српског предводитеља; рекне он: „дај д |
| е од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власти полугосподарства свога принуди кнеза од Србије: |
| сујети сплетке, које су подривале сенку власти владаоцу остављене, борила се је она и вешто је |
| да се закунемо сви, један другому, књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држ |
| књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, к |
| и ред установила је и тим је покорност властима и донешеним законима прибавила, а тек кад је т |
| ставити совјет државни првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попеч |
| ити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међу једно |
| жао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе послушно за своје |
| судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погл |
| аван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: |
| власти, које су из потаје ревновале за влашћу српског господара.{S} Оне су имале довољно узрок |
| би уједно саједињена била са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа |
| више момака, који су под неограниченом влашћу својих војвода стојали.{S} Они су имали под собо |
| n="144" /> <p>Трошкови на држање војске внутрење ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови |
| ваким установленијама, чини ми се, биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем скопчано.{S} |
| ћи овако обећање моје, да ћу установити внутрење правленије, прелазим сада на другу важну точку |
| метовима, капетанима и судовима, судови вод државним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а |
| то је превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо |
| е Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у по |
| чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на |
| главница, ни женитбине, ни котарине, ни воденичнога, ни казанскога, ни жировнине ни десетка од |
| аши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био пр |
| , од њега истеривали.</p> <p>Непрестано водећи бригу, како би простоме народу сиротињу одлакшао |
| ао.</p> <p>Неодолима чезња за слободом, водила га је у пустињу да потражи места где недоспева ж |
| аму политичку борбу у позније доба сама водила — шта више мерила се са портом и исполином север |
| али, а свуда их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, који им највише плат |
| својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опустошавале су и пљач |
| српске војводе, који су небројено пута водили браћу своју на победу; они су у ствари самој бил |
| а на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали |
| о да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљеним и не |
| где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући из гласа јун |
| је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ с |
| ипак почесто су почели такове разговоре водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени бил |
| ници султана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што дру |
| ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чам |
| а Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} У месту ње |
| домаћом чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји су |
| у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политичар и искусни законодавац |
| а српских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путни |
| {S}42</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе врховни вођ Срба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кара-Ђорђе и Милош...{ |
| ad>VII.</head> <head>Кара-Ђорђе врховни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је чудновато расматра |
| ња и потребама реда.</p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, кака |
| еђен а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме сујевје |
| је бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n="70 |
| крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као де |
| паланке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме, који као неки исполини изгле |
| к српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да овај с њиме по с |
| свог, него што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје |
| и и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодољивим препонама |
| p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком тек |
| чила, ипак су показали велику вештину у вођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све пре |
| султана налог, да страховитом ајдучком вођи потајно сјајна предложења учини.{S} Као награду — |
| оли овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све основе, |
| предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n="70" /> <p>На цвети 18 |
| овора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато |
| ика изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са неописаном с |
| у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113" /> земље ког је народ обожавао и у њем |
| кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне болнице, школу и апсану, које су све по нашем о |
| због рата установљена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање ви |
| јет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb n="60" /> било.{S} Ове совјетнике су окружј |
| његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако висо |
| зајам врате.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону не |
| који су под неограниченом влашћу својих војвода стојали.{S} Они су имали под собом једно или ви |
| ије у бојевима код самих непријатељских војвода многе пријатеље стекло.{S} Док су Турци заробље |
| нички савет искупити и ово објави свима војводама, на које му сви једногласно рекоше: да не држ |
| се упливом руским подиже опозиција међу војводама и <pb n="62" /> совјетом, ипак намисли он да |
| ично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, првосвећеници и сви остали грађански и војничк |
| то се од свуда прво страже понамештају, војводе и војници потраже у лакоме сну потпоре, за пред |
| а, но напоследку остане без уважења.{S} Војводе опијене славом својом, а совјетници опет незадо |
| снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће о |
| е, за подножје частољубивим.</p> <p>Све војводе српске, које се користише добивеним биткама и о |
| лан Обреновић од Поцерја, најпоузданије војводе ајдучке, Станоје Главаш, Вељко, прота Ненадовић |
| устрија под својим надзором држи српске војводе, који су небројено пута водили браћу своју на п |
| ој на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, јер других способнијих људи за та места с поче |
| а до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од три хиљаде војника попадају на бојишт |
| ћемо се с тобом саветовати!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге у |
| т Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе уста |
| и јуначтвом својим, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Т |
| о нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </div> <pb n="110" /> <div type="c |
| обеђени.{S} Небројено мноштво са једним војводом остану мртви на бојном пољу, и том придиком за |
| редног јуначства на Ужици, постаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храбрости сво |
| боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што му је неограничено поверењ |
| али су га за најлукавијег и највештијег војводу побуњених Срба. </p> <p>Небројене жртве и толик |
| реди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За о |
| еве и браћу своју, и у редовима српским војевале супрот Турака, и на својих леђи износили су са |
| ровели живот, заједно су супрот Турчина војевали, заједно погинули, заједно нека и почивају у в |
| ћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевали.{S} Мати Љубичина видила је своју крајњу пропа |
| се.</p> <p>За време овог десетогодишњег војевања и непрестаног проливања крви и то од 1796. — 1 |
| рба потучен, није могао наставити своје војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} О |
| његова.</p> <pb n="47" /> <p>Вештина у војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, д |
| и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле, |
| p>Свештеник је овај већ двадесет година војевао у редовима првог устанка српског.{S} Старост је |
| кад велики будем, морам противу Турака војевати, да осветим моје Отачаство!“ —</p> <p>Јели как |
| > турских, који су навикли били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час су у |
| љени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n="104" /> |
| јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p> |
| /> поштену и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ —</p |
| атеријално стање Србије у језгри својој војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовала, није |
| ставили.</p> <p>Милош, који је делом за војеног диктатора произведен, био је задахнут величином |
| их дела, обављао је и дужности министра војеног и полиције.{S} Министару финанције поверена је |
| у.{S} Радосне и веселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњава топова и палење малих пушака, |
| ј, који јасно показује каква је била то војна и који довољно карактерише ове просте, горде и ју |
| гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући с |
| и то од 1796. — 1800. год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се своји |
| је он у редове српских бораца као прост војник и ради показаног ванредног јуначства на Ужици, п |
| а му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послужи:{S} Његова звезд |
| рзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада војника скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе |
| сти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника заставу, ободе нагло свога коња, пролети уз ред |
| ове главне војводе и више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} |
| за тим весело погледа напоље на гомилу војника, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога |
| о. <pb n="101" /> Двадесет хиљада нових војника буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да |
| е она лицем стајала покрај најхрабријих војника — видили смо како је она после, кад се супруг њ |
| ново побесне, гордећи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презир |
| и од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа ј |
| не нисам вешт друге управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој |
| свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Ч |
| је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи своје рођене... донела их је сама н |
| бојишту наших другова, налазе у свакоме војнику српском, који за слободу отачбине војује, оца, |
| е побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, који су за слободу свију бојак са Турчином бил |
| зачује глас војничке трубе; знак да се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да полази |
| вуда прво страже понамештају, војводе и војници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу би |
| рци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог бој |
| b n="104" /> <p>Кад би разјарени српски војници на бојном пољу после победе сваку штедњу одрица |
| сву војничку оправу.{S} Честити српски војници тог вечера спаваху под заузетим турским шаторим |
| дан млад земљеделац просто као и остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десн |
| а сваког невоље, <pb n="103" /> срдачно војници приме.{S} Са свију страна као из једног грла за |
| b n="84" /> логоре кроз сто невоља рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, |
| кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и војничка гласба помешана са неописаним узвиком Ура!!! — |
| 16. — загрме топови и умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по граду, равница и шум |
| рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке трубе; знак да се војници под заставу купе. — |
| ја задобити могао.{S} Па зато одма даде војнички савет искупити и ово објави свима војводама, н |
| првосвећеници и сви остали грађански и војнички чиновници.{S} Од ових како који дође, таки се |
| ко нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору своме држао, кад му јавише да ј |
| диктаторска, како у грађанским тако и у војничким стварима над целом Србијом преда.</p> </div> |
| ле оних великих ратних напора и великих војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим |
| је средњег узраста човек, држање му је војничко, опхођење просто а никад подло, често одвећ до |
| уреде.{S} Милош је био признат само за војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци |
| дити, која би уједно саједињена била са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама |
| а своји господари.{S} Чете су његове по војничком начину потпуно удешене биле, борци су страхов |
| силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити српски војници тог вечера с |
| олинском боју, Милош је показао највећу војничку вештину.{S} Ово није била занешена неустрашимо |
| подигне.{S} Но у овом последњем судару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она |
| границе путовала, да народу крстоносну војну противу Турака приповеда, откривала <pb n="220" / |
| /p> <pb n="83" /> <p>Пређе него што се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они оно, шт |
| у своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, ипак су се |
| нак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова војска српска није била више као проста ајдучка чета, о |
| о.{S} Тек што је свитати почело, турска војска халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паш |
| ити?» — После ових речи заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и |
| нак да се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој |
| ан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју испун |
| ледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 |
| Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> <p>Редом обилазећи све понамештане |
| изгубили.{S} Неки део разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију стран |
| ска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош |
| ао је овај вођа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну |
| p> <pb n="144" /> <p>Трошкови на држање војске внутрење ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Т |
| вници такођер беху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да с |
| ро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаник |
| победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb n="100" /> Тур |
| јаничарске делије ишле су пред турском војском, носећи турски барјак. —</p> <p>Србијанци чекај |
| шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} |
| и у градове затворени били и кад су их војском опколели, заузеше они сва села и утврђене варош |
| је бројала 45 милијона душа, и чију је војску предводио чувени Куршид паша, страшило раје.</p> |
| јке за своје хареме, а младиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђавати од наро |
| . год. Турчин кад није морао више своју војску супрот страховите и силне Русије обраћати, обрат |
| а крвава, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени великим |
| а маленом снагом победили голему турску војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтво |
| вом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <pb n="101" /> Двадесет хиљада нових в |
| дну своту новаца и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од |
| хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,» сви су се поз |
| татеља Зорића.{S} У високим званијама у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, ко |
| <p>У овој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{S} Места, где су |
| спустити пред вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки побед |
| јнику српском, који за слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Ту |
| није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <p |
| скопам раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да допа |
| и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао пи |
| лош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику отачастољубиву власт, ма да је она |
| ла: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродни |
| превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариграду пр |
| {S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем. |
| боравите, то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче ум |
| наређивала, већ је потекло из слободне воље самога народа, који је прве своје кораке цркви све |
| ле другчије, доли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одр |
| ужило се због њене неумерености и добре воље, а често стављало се у средину као посредоватељ ме |
| о, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он је искупљао момке своје и зап |
| ога господара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да с |
| 4" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. —</p> <p>За издрж |
| свакоме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разговор |
| ећ по сталном напору, очајним јуначтвом вољно живот свој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За в |
| сподине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се не боје ник |
| е простачком оделу, чињаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а св |
| јер се није догодио вољом народа, него вољом његових великаша, а и ови неучинише то из уверења |
| д му на част служи, јер се није догодио вољом народа, него вољом његових великаша, а и ови неуч |
| е неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово неколико |
| ипак је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле |
| а влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бит |
| украшена највеличанственије.{S} Множина воштаних свећа гору пред светим олтарем, те осветљавају |
| ти од оних Турака које смо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта д |
| воре врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из ш |
| из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао н |
| пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова имена вечито се славе на земљи! |
| ... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпушт |
| оју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако |
| у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене полете унутра и падају на ко |
| ранама.</p> <p>Велика црквена двокрилна врата широм су отворена и украшена највеличанственије.{ |
| у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отворена...{S} |
| на турски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Па |
| pb n="24" /> <p>На знак један отворе се врата од колебе, неколико људи изведу једног очајног ст |
| ке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса в |
| сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише |
| да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаг |
| пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада ј |
| ако сами српски великаши отворише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слоб |
| ратовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb n="51" /> <p>По изврш |
| и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са |
| а, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај с |
| оша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки чо |
| <p>Сад се зачује друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одважн |
| /p> <p>Млада једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој буди |
| вори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред |
| неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са свога |
| га у прса супарници својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> < |
| исајем испусти и душу своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} |
| аслушао, па и овом се приликом приближи вратима, која силовито отвори....</p> <p>У тај мах, кад |
| тити није могла.{S} Једном, кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, једну лепу јуначку п |
| се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Царигра |
| лет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти |
| е мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати, р |
| човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„ |
| обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Ту |
| да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности или да види преговоре о обичним ствари |
| туђе руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је |
| у бојевима бију се један поред другог и враћају се као победиоци — или гину заједно.</p> <p>Још |
| ?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, |
| нак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном животу губио |
| једничког непријатеља побили, они су се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, ради |
| ном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником |
| и морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратки |
| је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг заробљене жене и ста |
| уј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нан |
| једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога потавнило, к |
| читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак |
| >Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му |
| зачуђеним очима турске светине, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају покл |
| ала састанку њезином.{S} Са свих страна врвили су добровољни радини, који су долазили, да помог |
| и свих славних људи продаваху, гомилама врвио је свет, да види његову слику, која беше са цртам |
| повратити.{S} Сад са свију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте биле одушевљењем.</p> |
| своју.{S} Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно говорише, |
| д власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима |
| сачињен.</p> <p>О овој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо речи једног Француског нау |
| оје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца после |
| нуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» —</p> <p>Народ је српски на све стране испуњ |
| му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило одвећ весело у светковинама, одавању |
| ака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се нал |
| ој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За време овог десетогодишњег војевања и непрестаног пролив |
| Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног турског робовања, земљеделство |
| акриле бегство његово.</p> <p>Крајње је време наступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе у |
| према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с ру |
| Знајте дакле, да свака ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, |
| покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело испечем онако, ка |
| ак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовања, непрестанце с’ њима на бо |
| , кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није у народу |
| ваничног акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити светлости ни сијателства тит |
| прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклони |
| илош смешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, па к |
| едити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан |
| иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="135" /> да осветли народни празник.{ |
| за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и |
| име, који као неки исполини изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су само |
| и дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, |
| ећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну ску |
| онда до сада, имали смо свиколици доста времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> |
| које он у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчудноватије |
| “ —</p> <pb n="109" /> <p>После кратког времена буде углављен мир, ово неочекивано добро за зем |
| а довршење народног дела.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек у целој Србији, кој |
| слио!{S} Треба ту ствар отложити до тог времена, које мислим да није далеко, где ће рука победи |
| до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је упот |
| ђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га од једнога дана до другога, и да с |
| на!»</p> <p>Овај жалосни призор за мење времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb |
| а несретног народа, изтргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тиш |
| ита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног ис |
| иких милијона разна народа — имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој |
| рца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпљења свакоме злу навикли, предали су се већ |
| едостатака; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја |
| људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изображеним народима, онда ћем |
| Сви исечени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим пог |
| Милош по одличном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов положај тек за који д |
| оче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао |
| отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским простаком.{S} Сад |
| је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање посматрано је, |
| је Алах велики... </p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је ауди |
| о, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог в |
| ђе врховни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је чудновато расматрање једне са свим просте и неу |
| станове, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слободу, јер |
| дине 1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, овај у |
| преко свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са порт |
| усија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље кабине |
| ет преотети.</p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад неку |
| ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, ко |
| сподарем!» —</p> <p>Долгоруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног простаче |
| мире.{S} Магновење за преговоре било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен |
| да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао земљом управљати, а тако исто знао |
| младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек о |
| и известити?“ —</p> <p>«Предмет је овај врло важан» — одговори султан — «о њему није се могло р |
| е, особито пак нове државе, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте |
| <p>«Кнеже!» — одговори Султан са гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, ј |
| пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без |
| S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао земљом управља |
| само учинили једну услугу, која би њему врло пријатна била.»</p> <pb n="182" /> <p>«Његово вели |
| оду његову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешин |
| а њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као шт |
| умно преобрази, јер је овај законодавац врло добро знао, да би без преображаја тога све на песк |
| бар ви остали будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} |
| дозволио неко ограничење и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније било викати н |
| орђем...{S}42</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе врховни вођ Срба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кара-Ђорђе и М |
| C7"> <head>VII.</head> <head>Кара-Ђорђе врховни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је чудновато |
| и самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113" /> земље ког је народ обожавао |
| изображења и потребама реда.</p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти он |
| ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са нео |
| како је од свију кнежева признат био за врховног господара од Србије, Милош је наумио да неке п |
| егову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховног господара Србије, кћи његова Насика, ишла је н |
| и од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле извршујем. — Наше уста |
| једногласно изабрат од целог народа за врховну правитељствену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт |
| да противу ових славољубивих људи, који врховну власт његову подривају, заштите на другом ком м |
| ли више окружја, признавајући над собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се вој |
| амог, мало по мало присвајају себи моју врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> <p>« |
| ставио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске именом «<title>Даница</ |
| ромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув се једноме од мома |
| који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су душа ових незадово |
| ацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два прев |
| које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили» — настави Махмуд — „било је предмет |
| је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе |
| д ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у |
| н, то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, д |
| Србије ничим застрашити није могао, да га приволе дошаптавању руском поклонити се; намери друг |
| еко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто см |
| се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш; <pb n="134" /> младо и старо над |
| оле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратим |
| на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да |
| , грле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле и |
| >Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без да се је са свога |
| м из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све |
| била, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за ру |
| .{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште |
| ево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их |
| <p>Неодолима чезња за слободом, водила га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душ |
| о стешњава јавну слободу народа.{S} Она га оптужује тајно, да сваким даном злоупотребљава власт |
| —</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, |
| новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим |
| дара.{S} У оном одушевљеном полету, кад га је народ весело усклицима поздрављао, поглед је Мило |
| његово чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе |
| је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот |
| и одважан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> |
| орте, народу исти растумачивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај |
| ело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb n="51" /> <p>По |
| и скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18791_C4" |
| ави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт |
| за учињену неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Ј |
| на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери родите |
| коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да |
| његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са животом проста земљеделца зад |
| огледа страховитог и високог чела, које га је издавало као да је био господар целог света, ма д |
| кве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; |
| утра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење порез |
| урцима,»</p> <p>После ових речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, решио је суд |
| што га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p> |
| рчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на место с |
| : «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе |
| рзо затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јованов |
| е гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацају |
| о од 16. <pb n="205" /> година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, |
| да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лукавство изневерило б |
| ије немирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца з |
| урчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, без да га |
| је он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у |
| н <pb n="176" /> онај од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, народној скуп |
| ко достојанство своме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако |
| ему се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турск |
| не; да се народу даде времена, измирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ ви |
| јошт пре неколико година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет п |
| ји је већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба |
| оња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био привезан |
| са женом и децом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одређено место дође, седне на сто |
| а и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и |
| етнути сами собом намесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дођ |
| чем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опал |
| ње му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорити.{S} Разговор наш био је крата |
| е од султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастијем слогу источног израза позива, до до |
| једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело Милош |
| х осећаја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличијама, каква до тог доба у |
| мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо |
| n="197" /> жељама нашима на путу, мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки искрен изражај мо |
| <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и |
| шарити сме.</p> <p>Годишњим данком, што га је порти сване године плаћао, ослободио је народ од |
| е зајиста много слободнији од онога што га друге европске земље имају, а има и других ствари у |
| простаком.{S} Сад му поче замерати што га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог |
| истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као преков |
| а Мијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кне |
| , нагну горопадно на непријатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош је пок |
| <p>Ови одговори донешени совјету доведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава |
| а сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србиј |
| грозна мучења несретног народа, изтргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те |
| ди изведу једног очајног старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколик |
| своју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму ср |
| су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта |
| црног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили |
| ојако дакле изванредан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, само х |
| месно изводио је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре било |
| њега управљају, излазне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као |
| уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за непознати |
| је био остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако |
| који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили |
| волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколико изгубљени |
| На појутарје једног благдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и |
| {S} Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и највештијег војводу побуњених Срба |
| са други високи чиновници, опколили су га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраста ч |
| у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао је за соб |
| неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског сматрали, ма да је већ и одви |
| месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{ |
| де, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, моли |
| срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и пов |
| у је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За |
| на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благородно да |
| ушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног среброљубља да носиш име христово на себи, сад ћ |
| ри Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрестајте борити се докле по |
| странке равнодушно.{S} Једну странку је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се |
| n="54" /> помислити о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато |
| b n="223" /> покори Србију, каво би под гвозденим прутом друге српске народе придржавати могла. |
| , ког сада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали |
| ити — била оправдана.{S} Има случајева, где се смелошћу и одважношћу већма користи човек него п |
| и отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мого....{S} Ова г |
| што су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако гроз |
| > <p>У великим варошима, пред дућанима, где се обично ликови свих славних људи продаваху, гомил |
| и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кр |
| гор српски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може б |
| је сладости у грубом занимању пастира, где је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим |
| отства,» сви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно до друго |
| а побуне знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први |
| ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби |
| која је он својим знојем оросио, земље, где почивају кости његових старих родитеља и миле дружи |
| } Оптужени бегао је у стародревне шуме, где је налазио своју потпуну слободу, пошто се је напре |
| шао, да буде учасник братске скупштине, где ће се ток свију ствари отачаствених, свима без разл |
| ђе, него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разб |
| нредан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, само хода и нокте гриз |
| падаја се одустане.{S} Паша београдски, где је била столица управе Турске, добије од султана на |
| лија до последње страже турске допрати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си |
| лазили, да помогну оно место приредити, где ће се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подиг |
| њему нема никакве владарске надутости, где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из |
| ога народа; показаше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те да призову у по |
| народ бегајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене |
| ог времена, које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жестоко своје присталице притиск |
| донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> <pb n=" |
| а вас може опет поставити на оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени господар онај: к |
| нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирити неће....{S} Идите сад |
| мке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебет |
| и својој бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониж |
| хотео шњима упустити у отворену битку, где би голема турска сила могла његову малу чету застра |
| елику годишњу <pb n="210" /> скупштину, где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p> |
| идили смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабријих војника — |
| <p>Одавде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева |
| тину у Крагујевац за 16. новембра 1835. где је била и столица правитељства.{S} Но почем и народ |
| е, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали |
| зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо ско |
| појутарје једног благдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и го |
| а душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући из гласа јуначке песме, што је |
| у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сиг |
| водила га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада свој |
| пред храбри своји Србијанци, видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се ј |
| а чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху |
| чи, које су име његово спомињале и чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође. |
| им девојкама.{S} У месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли за једн |
| јетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавно рече: «да |
| политички карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци р |
| естанце с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођ |
| је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка |
| .{S} Кнеза није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових великих услуга отачаству ука |
| ан од оних грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа |
| њу, а на браће своје страни, гледала их где један за другим смртно рањени падају!</p> <p>После |
| те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврди |
| ла су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу б |
| частољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво господа |
| учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одговори Мило |
| Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне болнице, школу и апсану, које су све по |
| рчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдекојих српских жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Мило |
| д је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош |
| тно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим рав |
| > <p>„Куда сте потегли несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете л |
| > имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ј |
| толом у својој ниској и маленој собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника доп |
| едног дана множина народа опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да |
| p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султан |
| нови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руски, рачунајући на |
| оба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p> <p>Пре свега м |
| , а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и м |
| њу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо за |
| потврди и постојавше намесничтво и даде генералну амнестију свима сужњима.</p> <p>Намесници — к |
| илош се приближи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте |
| S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отворе |
| другог и враћају се као победиоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непр |
| унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> </div> |
| а осталим народима европским.{S} Он као глава народа свога имао је пред очима само интересе сво |
| најпоузданије војводе ајдучке, Станоје Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, ко |
| у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а |
| вак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године најумјеренији данак, кои с |
| ивао — пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, која је у |
| држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садање |
| асно је показао; да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора своје власти и да је г |
| соког, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са пра |
| неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у |
| ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем |
| до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим т |
| опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње кан |
| аш импонује.{S} Његови дуги брди давају глави његовој израз гордељиви. —</p> <p>Такав се појави |
| лиже са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определења његова:</p> <p>1.{S} Устројење минист |
| д Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од три хиљаде војника попадају на |
| њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновници а телохраниоци султанови са дру |
| атио је на своје заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији догађаји доказали су, да је Мило |
| војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што |
| членовима судова, капетанима окружним, главним кметовима народа Серпскога и вишим духовенством |
| Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчбу неких сила супрот њега из |
| ше ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни воденичнога, ни |
| дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} Онда смо се надали, даћем |
| ловима, који су требали предложени бити главној скупштини.{S} Нисмо могли до сад схватити рачун |
| садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је |
| стали турски робови.{S} Ђорђе је платио главом погрешку своју, што је из земље побегао и невера |
| ни данак по три талира за пол године за главу, да плати, велим, три талира за пол године, а да |
| наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године најумјеренији данак, кои се може уд |
| о је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, која је у свим гран |
| зор.</p> <p>Милош се приближи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а |
| и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од погибије, на коју су Турци голему цену с |
| ође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но го |
| ежао на трави, држећи усправљеном руком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледајући в |
| а окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево од |
| } Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету своме: «Сад имамо |
| > <p>„Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али господару! |
| зато сад поставе велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p |
| пски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао је куд |
| авере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећ |
| од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мого....{S} Ова голема несрећа, <pb n=" |
| имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила |
| а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем |
| целог народа за врховну правитељствену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљ |
| ову грдобу револуције, одрубивши Милошу главу.... и да пошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На |
| ога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару војно |
| знала полунезависност Србије.</p> <p>На глас ове радосне вести, народ занешен од радости ишао ј |
| тељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је речи ове изговор |
| и он свој план и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресења Христова.{S} Ову је по |
| 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је глас оног страховитог виора, који се у Француској подиг |
| ојим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке трубе; знак да се војници под заставу куп |
| ају се. — </p> <pb n="44" /> <p>На први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је иш |
| је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњ |
| лица ове благородне жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из моји |
| саму зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по граду, ра |
| слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но једна слава није довољна, нити је тако снаж |
| тачаство!“ —</p> <p>Јели какав унутарњи глас предсказао маломе пастиру, да место ово које је ње |
| вори Ђорђе ублажавајући мало свој крупи глас — „заклињем те именом моје блажене мајке која нас |
| же јарам ропски да сноси.{S} Страховити глас: «на оружје!» — потресао је Србију од једног краја |
| да опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ н |
| стада своја где се веселио, певајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало дет |
| а једина сила хришћанска нехтеде подићи гласа свога за ове мученике христове.{S} Русија није се |
| гујевачкој.{S} Звона, топови и војничка гласба помешана са неописаним узвиком Ура!!! — означава |
| е дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха гласба свира дивотно народне песме и доводи слушаоце до |
| досне и веселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњава топова и палење малих пушака, хорило с |
| Цариград.</p> <p>Његово величанство» — гласило је писмо — «сматраће онај дан за најсретнији у |
| високе порте» — а превод Петронијевића гласио је: «да се совјетници с бациш немогу, док се нед |
| ног предсједника, решење његово већином гласова закључено, кнез мора потврдити.</p> <p>3.{S} Ус |
| у своју показати, то настави он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — Но |
| о и стаде пред својим господарем, те са гласом највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш вла |
| и.</p> <p>«Кнеже!» — одговори Султан са гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи |
| а.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди |
| ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бо |
| говорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</p> <p>«Сиромах посланик — та тај |
| заробљеног народа, сад су почеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у својим песмама опоми |
| Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53 |
| драви весело цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ м |
| што је народ после толико година једним гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} |
| Милош са узбуђеним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтво, које ме и |
| ч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу те |
| рили.</p> <p>«Отац!» — рече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нам |
| Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — рекне она, подиж |
| лики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једн |
| човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од си |
| ен био на Султана, а затим проговори он гласом громким, које перо није у стању описати.</p> <p> |
| и зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те |
| лободу или смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на оружје, затресоше се на ново свод |
| шид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаре |
| ном моје блажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p |
| д њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин како да прикрије своје богатство |
| натици турски били су дубоко разјарени, гледајући у овим поклонима своје понижење и довршену пр |
| војка на коњу, а на браће своје страни, гледала их где један за другим смртно рањени падају!</p |
| и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промету трговачком, доцније пак и сам је њом |
| жи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопштег љубопитства, ово је он одма примети |
| аву.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и |
| то је са прага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно |
| ош се усправи ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштро посланика руског, истера му црве |
| ожај Махмуда, који је са укоченим очима гледао овог србијанског простака, и видио се да је до к |
| } Окамењен — са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављ |
| гледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милоснице...</p> <p>Љубица је овим поступком муж |
| ва у политици честа прегача, ладнокрвно гледао, како са престола силази онај, кога је он постав |
| на младој девојци, коју је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког духа и прави ју |
| човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супрот вољ |
| можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам |
| !“ — повиче са највећим гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку |
| а Љубица, сирота девојка,» уздане Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед б |
| које никад донде пофалило није.</p> <p>Гледећи псето — овог неразлучног чувара свог, који је п |
| <pb n="167" /> опет да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао |
| е био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да неће моћи ов |
| д ступајућег одушевлења, противу овладе глупог сујевјерја, које је као морална проказа раствара |
| е хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, |
| Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у деду, који му ј |
| епријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите |
| бра Љубица милосници, немогући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично су севале. |
| у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множина народа опколи конак |
| ених својих пријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који је тобож да |
| да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке завичаја, неразумну упорност пр |
| људских, који клањаху и метанисаху пред гњилим домаћим непријатељем.</p> <p>Милош је у сваком п |
| војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, кој |
| е.{S} Затим настави опет прекинути свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема сва |
| вим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити на |
| обиту заслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није из другог каквог престол |
| кне лакомислени посланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> |
| и располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој се |
| народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушевлењем —„да неки чланови владе моје |
| ичко биће утврдити.</p> <p>„Народ је“ — говораше он — «једна велика породица, од које сваки чла |
| а јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара престола оца свога!“ — Помоћу своји |
| већ и година 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је глас оног страховитог виора, који се у Фр |
| д оног момка, поврати му његово оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рук |
| у, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљиву |
| љу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда |
| са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве |
| а?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нису описати изражаје л |
| ен славом српских јунака, почео само да говори у народу оним језиком, који је до сада нечувен б |
| о, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили |
| ема никакве владарске надутости, где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне зв |
| људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, како од с |
| и у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили» — настави Махмуд — „било је предметом љуте кр |
| и су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили |
| и!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустрашима млада девојка на |
| два прекрштена мача као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био М |
| дне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, |
| у је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се |
| ствовати.{S} Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срб |
| »</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Бос |
| ви.{S} То је «слово» његово, које је он говорио народној скупштини, која је по његовој заповест |
| них наредаба <pb n="189" /> о којима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт п |
| ој непомично држао, подигне он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим душама, који с |
| на и стојећи гологлав овако народу поче говорити: -</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| {S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро п |
| и и почне другим ал заповедајућим тоном говорити кнезу Милошу: </p> <p>«Помислите ви кнеже!“— р |
| n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим господарски— «Иди и |
| ен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мојим |
| е већ и свеци знамења своја, која јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће |
| знам шта људи разумевају под престолним говором» — одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што |
| а у овом столећу.</p> <p>Овим цифрастим говором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забу |
| ог проливања крви и то од 1796. — 1800. год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, ј |
| } Његова звезда почела је јошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све већма и већма уз |
| Милош, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше |
| на, направи мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више своју војску супрот стр |
| ст народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кнежева признат био за врховног г |
| све велике услуге, које је Русија 1833. год. Србији у делу српске независности учинила; подсећа |
| ad>IX.</head> <head>Цветна недеља 1815. год.</head> <p>Кара-Ђорђе грдоба српске револуције пао |
| ао.</p> <pb n="70" /> <p>На цвети 1815. год. искупио се био силан народ у таковској цркви на мо |
| p>Устанак народа српског, који је 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавни |
| илош ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, нар |
| е жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су непријатељи Милошеви откл |
| родне скупштине од 16.{S} Фебруара 1835 год.— кнез Милош добије од султана једно умиљато писмо, |
| о је овде испричан; који <pb n="211" /> год је познавао халовитост Милошеву, тај је морао стреп |
| вале су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ра |
| је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни н |
| играда — <pb n="46" /> могли свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге |
| суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се оп |
| рити може оне знамените речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више доли само једног човека у Цари |
| д оних грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа зида |
| лој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци су |
| о испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила |
| друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена места по Србији и све градове |
| ије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год буде родољубивих поштених Срца у Србији куцало, име |
| е одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и |
| браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пун |
| раго.</p> <p>Ове појединости, колико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, је |
| јектом, ког је Милош народној скупштини год:{S} 1825. предложио; а особито, кад ова дела која н |
| у — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша просуте. </p> </div> <pb |
| арод је српски <pb n="226" /> после 27. година на својој свето—Андрејској скупштини лишио Карађ |
| рбије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа, понашање му је отли |
| у страна напајале.{S} Детету јошт од 12 година поверавао је двадесетогодишњи младић све своје н |
| е Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских бораца као прост |
| е био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и о |
| Син његов Мијајло од 16. <pb n="205" /> година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуна |
| ово Милошево на углед.</head> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на главној с |
| државе на свјету потребовале су стотине година, докле су се овако установиле, као што ји сад ви |
| еђеног било, није јер је народ тај више година под турским ропством у синџиру стењао.{S} Све се |
| грозничавој тишини дошла је била већ и година 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је глас оно |
| лобођењу Србије, ваља да се са неколико година назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе п |
| ред очи стављене биле јошт пре неколико година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши |
| > <p>Једва једанпут Србија после толико година остави оружје.</p> <p>Ако услови углављеног мира |
| а народа, и зашто је народ после толико година једним гласом захтевао, да се Милош натраг у зем |
| , да је завера ова, која је кроз толико година са стране потпомагана, са свим дозрела.{S} Он ви |
| олити, да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке пропадне и измак |
| и сад изкијају грех, што су се двадесет година јуначки борили за повратак изгубљене слободе...{ |
| .</p> <p>Свештеник је овај већ двадесет година војевао у редовима првог устанка српског.{S} Ста |
| својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље побеђивао — пао је у овој поли |
| био жалосним жртвама за пуних четрдесет година,» прихвати речима Милош сасвим просто и од себе: |
| а-Ђорђе.</head> <p>Кроз пуних четрдесет година заливали су Срби драгоценом крвљу својом земљу о |
| као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је противу големе турске силе, коју су н |
| у.</p> <pb n="30" /> <p>Милош — у првим годинама детињства свог, није као и остала сеоска деца |
| вала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је доцније на против до |
| p> <p>Управ у оним знатним за Француску годинама 1800 до 1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава |
| а под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља. |
| препонама, провукли су се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању праведне српске ств |
| ађански и кривични закона, кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предп |
| рукама писмо једно од 14. октобра 1844. године писано, из једног села окржја Крагујевачког; а и |
| {S}59</p> <p>IX.{S} Цветна Недеља 1815. године...{S}67</p> <p>X. Књегиња Љубица...{S}76</p> <p> |
| ње, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних |
| без никаква успеха по народ остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснут |
| и на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од каво су нам се дјела |
| свршила:{S} Србија постала је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке, особито пак |
| оваки су били основи устава српског од године 1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудноват |
| ла неможе се сбог велики трошкова сваке године овако скупљати.{S} Овакви депутата народни има п |
| >Годишњим данком, што га је порти сване године плаћао, ослободио је народ од десетка и других д |
| Турцима бојак били.</p> <p>После једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њи |
| т изнети и показати по истеченију једне године рачун како расхода тако и прихода земаљски и мен |
| м противлењем.</p> <p>По свршетку једне године, ово је дело <pb n="171" /> свршено било.{S} У о |
| аву, да плати, велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димни |
| сума свега данка, од три талира за пол године најправијим начином разрјезала на народ, како би |
| а и судовима данак од три талира за пол године по имању сваког брата да подјеле најправијим нач |
| један једини данак по три талира за пол године за главу, да плати, велим, три талира за пол год |
| ри талира данка с главе на главу за пол године најумјеренији данак, кои се може ударити на наро |
| ће са поменута три талира данка, на пол године измирити све земаљске потребе; кад разсуди, да м |
| раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да своју м |
| ла, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу сваке своје личне опасности |
| је је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио |
| тили несретним Србима, као сада.</p> <p>Године 1813, 1814, 1815, обиљежене су у светској повесн |
| вовања и одважности за отачбину.</p> <p>Године 1812. и 1813. нису за Србију ништа друго биле, д |
| ној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде вр |
| је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у години је Милош обилазио села и станишта, само да се из |
| шле, не може ни Србија установити се за годину дана и постати државом, којој ништа већ неостаје |
| а, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам о делу, тичући |
| авитељство наше измирити.{S} Сву прошлу годину совјетовали смо се о том <pb n="145" /> и совјет |
| сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судо |
| p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога навршила, и она се одважи да иде др |
| дима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износи годишње:{S} 200.000 фор. у сребру.</p> <p>9.{S} Архијеп |
| д остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по |
| рбије, под тим условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300,000 турских пијастра плати, а до |
| а се са наплатом кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данком, што га је порти сване године плаћао, о |
| главнијим великодостојницима, на велику годишњу <pb n="210" /> скупштину, где су се у присуству |
| леџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која је |
| у своју главу наслонити мого....{S} Ова голема несрећа, <pb n="23" /> ово ужасно опустошење очи |
| мни јарам турског робовања. — Жестока и голема насиља и изнуђења јаничарска, превазишла су већ |
| шњима упустити у отворену битку, где би голема турска сила могла његову малу чету застрашити и |
| оја је с дана на дан умножавана била из големе турске царевине, која је бројала 45 милијона душ |
| уних петнајст година ратовао је противу големе турске силе, коју су најславнији ђенерали њезини |
| ећ до очите своје материјалне пропасти, големо насиље и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и |
| 64" /> <p>Сад султан одважно пође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада |
| јима су Срби са маленом снагом победили голему турску војску, сваки је скоро дан обиљежен био к |
| аву своју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, они су опет заузели били свој |
| која је напред мало изтурена и стојећи гологлав овако народу поче говорити: -</p> </div> <div |
| </p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи кап |
| унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стражу на улазцима.{S} Месе |
| прегледати и народу јављати ји, оволика гомила неможе се сбог велики трошкова сваке године овак |
| > <p>Дај да наставимо доказ за доказом, гомилајући истину на истину, мораћемо победити те жије, |
| чно ликови свих славних људи продаваху, гомилама врвио је свет, да види његову слику, која беше |
| пак народно одело, даје овим учесталим гомилама, особиту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је |
| ко се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе |
| ркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре а за избављење |
| ти.{S} Сад са свију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте биле одушевљењем.</p> <p>Свеш |
| га <pb n="55" /> удаљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај м |
| ле, често погледајући веселу и дражесну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb n="55" /> у |
| ослова; за тим весело погледа напоље на гомилу војника, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени крс |
| а, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пред његовим ногам |
| Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њиховом доч |
| пролети уз редове заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима заставу, на к |
| , и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у |
| е, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p |
| p>Шта је могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних, кој |
| браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш |
| је јача и претежнија од важности оружја гонитељева, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага |
| њетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и д |
| би ослабљени великим губитком, немогоше гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не д |
| урке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ров |
| е бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> гониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мен |
| ти на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг |
| з равнице, који су били право и неправо гоњени од својих немилих господара.{S} Оптужени бегао ј |
| Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од важности оружја г |
| ом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштенародним |
| е он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се |
| ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n="224" /> упути своје стопе на границ |
| и.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе попадају у прашину, топови крче ре |
| и који довољно карактерише ове просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноват |
| рављао, поглед је Милошев изражавао оне горде радости, ону утеху безкрајну; која у једном магно |
| ело, страховити поглед, стрепећ покрет, гордељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме простач |
| ви дуги брди давају глави његовој израз гордељиви. —</p> <p>Такав се појавио простак и сретни ј |
| вако малени број Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих војника, што су им у помоћ до |
| рањивао је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер овога, није лако снашао оков |
| .</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев горди дипломата разљути и почне другим ал заповедајућим |
| е послове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења велике силе, неможе |
| у нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди младић развлачећи усне своје смејом презрења: «је |
| е бојеве, непоњатна освојења и увенчала гордо његово чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајк |
| жај, стари пастир и јунак српски, стане гордо пред великог господина Руса и охоло рече му са из |
| рце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували су непогоду, кој |
| а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепавице, правилне црте |
| мислите ви кнеже!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви независите <pb n="185" /> једино само |
| хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да у оду |
| е именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</ |
| у повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирити неће.... |
| <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде на зе |
| и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да Мило |
| S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чува |
| има придружио — <pb n="45" /> видило на гори Ивановској 500 наоружаних људи, који су се свемогу |
| се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи |
| је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, |
| оје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужев |
| е сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање несретне девојк |
| јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако протиче капља по капља крви |
| у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу |
| болести.</p> <pb n="212" /> <p>Тугујући горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости |
| о за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења, увек благородно срце код своје Љубице |
| дном зеленом брежуљку, који је растовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца го |
| сле ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба св |
| шао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле |
| ом породицом.</p> <p>«Натраг!» — повиче горопадно храбра Љубица милосници, немогући већ дуже гњ |
| себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио запове |
| о попустише, сад се наново уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет га победе.</p> <p>У ово |
| ad> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, ко |
| очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на |
| ичанственије.{S} Множина воштаних свећа гору пред светим олтарем, те осветљавају победоносно ор |
| Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Т |
| рцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p> </div> <pb n="88" /> <div type="chapter" x |
| де који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потребо |
| и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно што |
| удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели |
| е нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје н |
| — из обзира на његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је т |
| рогове спустити пред вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на век |
| а почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је употребити јошт једино срет |
| етних дана књежевине своје, сећао се је господар од Србије; оних пријатних утисака, и оног мела |
| о његово величанство мој најмилостивији господар јесте једини и најискренији пријатељ султана, |
| где сте пређе били.... мој је узвишени господар онај: ком имате ви за све благодарити....{S} А |
| узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се, да умни развитат свога на |
| бије од султана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђен на месту високом које |
| рудио, да остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то до |
| , као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одржати жели и само у овом погледу жел |
| ког Србина слободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се |
| чела, које га је издавало као да је био господар целог света, ма да је био насликан у своме нар |
| мирја и милосрђа, између робља и њихова господара.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице |
| три ајдука спремна, да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, |
| ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S} |
| а у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику власт н |
| о, а спуштао се до самог смерног дворца господара од Србије и овај од северног ветра заклањао.< |
| аник, за потврдити искрене осећаје свог господара императора, почне одмах с почетка, ал издалек |
| сти ишао је к ниском обиталишту српског господара, који је сад постао насљедним кнезом од Србиј |
| у из потаје ревновале за влашћу српског господара.{S} Оне су имале довољно узрока за то.</p> <p |
| чак био, на поглед Турчина, овог мрског господара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те ј |
| д свију кнежева признат био за врховног господара од Србије, Милош је наумио да неке поправке < |
| њену бунду и црну капу.{S} Као врховног господара Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са |
| кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе послушно |
| едним махом, једним словом праву намеру господара од Србије, само да отклони савршену покорност |
| вају поклоњења мусулмана, негда његових господара.{S} У оном одушевљеном полету, кад га је наро |
| убио Турчина... једног од наших мрских господара.{S} Слава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за |
| раво и неправо гоњени од својих немилих господара.{S} Оптужени бегао је у стародревне шуме, где |
| n="5" /> неодвисности од својих старих господара, и напослетку уређење уставно, које се у овој |
| ово, које самртно рањено паде пред ноге господареве.</p> <pb n="57" /> <p>То учини Јелица, виде |
| м мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем, те са гласом највећег презрења рече му:</p> |
| урско, натраг, па капу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа, но на |
| сретство, које јој је давало прилику да господари над срцем свога мужа, употребљавала да овога |
| о, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете су његове по војничком начину потпун |
| једва један пут већ постали сами своји господари, и Милош напредује са делом цивилизације издр |
| .. та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове последње речи дирнуше у срце |
| заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт |
| што говорити» — рече јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седил |
| упити у Србију заробљену, и први пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи |
| и самовољна; него измет онај и смутљиво господарство совјета, и то совјета оног раздорног, који |
| S} Турска је опет повратила своје старо господарство у Србији, а без да је и једна једина држав |
| једном већ признао <pb n="124" /> полу господарство турско.</p> <p>Тешки и дуги преговори, кој |
| : да призна независност њезину под полу господарством <pb n="125" /> турским и Милоша да потврд |
| усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али господару! — овај други сноп украо је са Живанове њиве» |
| {S} Кнеже! — донешено је моме узвишеном господару до знања, да се неки високи достојници вашег |
| но питање, које је истог вечера сретном господару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са |
| свога доласка, посланик је руски поднео господару од Србије: «уверење високог уважења и благона |
| која већином седи у совјету?“ —</p> <p>«Господару! — давајући ви извршујућу власт у руке совјет |
| ила, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„Господару — ево онога, који ти жито краде!» —</p> <p>«З |
| на мати, те склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p |
| јунак српски, стане гордо пред великог господина Руса и охоло рече му са изразом који се лако |
| ите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неп |
| е, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте п |
| азом који се лако описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласо |
| увек непријатне противности.“ —</p> <p>«Господине! ја неотимам ничију власт“ — одговори хладнок |
| , рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он д |
| ве ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити |
| <p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним господо, остављено је да довршите дело ваших отаца.{S} |
| убезне моје фамилије, преосвјашчењејшом господом архијереима нашим, членовима судова, капетаним |
| да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине мо |
| дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је нос |
| ђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, грозне добродетељи, нечувене одважности и н |
| раздражених робова о некадањој слави и госпоштини својој, оне су описивале бившу срећу отачбин |
| склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но гостопримство Петронију од пријатеља указано, доводи ов |
| а се одрече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушав |
| ош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. <pb n="205" /> г |
| логом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне би |
| идила, да је победа њезиних непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну |
| ихових безбожних руку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они су зај |
| тачно саопштене.</p> <p>Све припреме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца и |
| сте потегли несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да в |
| " /> мостове села међу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остан |
| о Правитељству на зданијама, која би се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да пр |
| ска сва укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од |
| су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени били и кад су их војском опколели, за |
| нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откривала је турска пол |
| рубе војничке, који се је разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; |
| е под закуп давати, лична слобода свију грађана проглашена је, сопственост њихова неприкосновен |
| е, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови способни постану дела, која ће једном њи |
| ањем затворене биле, те је почео поњати грађанске одношаје јавног права свога и стога је, видећ |
| ви, војводе, првосвећеници и сви остали грађански и војнички чиновници.{S} Од ових како који до |
| м и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански и кривични закона, кои су се 4. године дана с |
| а нужда, да треба заузета села и вароши грађански уредити, која би уједно саједињена била са во |
| коме се таки власт диктаторска, како у грађанским тако и у војничким стварима над целом Србијо |
| ошкови на мензилане.</p> <p>Трошкови на грађење и држање контумаца.</p> <p>Трошкови на депутаци |
| а је и устанак српски био једна од оних грана Француске револуције, која је имала да цео свет о |
| је српска аристокрација, која је у свим гранама правитељства седила и налазила подпоре и заштит |
| који је украшен био заставама и зеленим гранама.{S} На подножију овог земљаног престола, један |
| аставама народње боје, цвећем и зеленим гранама.</p> <p>Велика црквена двокрилна врата широм су |
| у већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељства остави слободно извршење дела свој |
| љава власт, која је уставом дана разним гранама правитељства, и да на то смера да се мало по ма |
| ма.</p> <p>Трошкови на држање стража по границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са с |
| народа, љубав братска је претерала све границе фанатизма. — Име брата јесте најсветији и најтв |
| ен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је |
| ти.{S} Она је под разним изговорима око границе путовала, да народу крстоносну војну противу Ту |
| ица <pb n="224" /> упути своје стопе на границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> <p |
| им срцем пева своје народне песме, вије грдне народне заставе, на којима су ставите ове чаробне |
| борби за независност - видили смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покра |
| д ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци, али с |
| недеља 1815. год.</head> <p>Кара-Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} Аустрија п |
| ните речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb n="6" / |
| ј да изложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу револуције, одрубивши Милошу главу.... и да поша |
| ола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} М |
| их у Србију...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У в |
| у Србији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео |
| тарац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица |
| жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година јуначки борили за повра |
| шти.</p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа де |
| колико дана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекн |
| приме.{S} Са свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у је |
| ви цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и благоси |
| хита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе |
| праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћ |
| оју, која јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их |
| ки је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао буде |
| уг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт |
| права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и из други села и о |
| лоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој |
| лоше!</p> <p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим отачбину |
| ећ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубећи га, суз |
| еотели — али великаши српски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала |
| ажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је им |
| а обливао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу т |
| , кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати њихов неумитни судија и |
| ноћно доба осветљаваше човека једног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гробу |
| /> разјареност народа, која обично као гробна тишина предходи свакој бури што наскоро долази, |
| евачком, који се богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости пот |
| урском стоји, овом пространом и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да разума је |
| о на корист његову, покажу противницима грожњу народа и предложе помирење.{S} У тајној једној с |
| урена била.{S} Но страховита изнуђења и грозна мучења несретног народа, изтргну га јошт пре вре |
| би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задово |
| на себи носио печат сурове госпоштине, грозне добродетељи, нечувене одважности и невиђене слаб |
| су опет поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb n="152" /> ужасне смрти патријарха Царигра |
| слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних догађаја и крвавих призора, који су несретну Ср |
| оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора појавише.{S} Но ови призори п |
| ветити се силеџијама својим.{S} У такој грозничавој тишини дошла је била већ и година 1792.</p> |
| згубљена места, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију војвода, |
| имали прилику и сами видити, како Турци грозно поступају према томе кукавном народу.{S} Ви сигу |
| потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несретним Србима, као сада.</p> |
| су пуни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, о |
| на Султана, а затим проговори он гласом громким, које перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам |
| уре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно викати:</p> <p>„Куда сте потегли несретни с |
| — Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору зап |
| >Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе |
| ија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и |
| н за слободом набављао му је сладости у грубом занимању пастира, где је он уживао потпуну слобо |
| ког поштовања, <pb n="155" /> које он у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно испов |
| јан рекао је начином њему својственим: «Грци су јуначством и храброшћу постали на ново народ, п |
| ве то скупа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдекојих српск |
| и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољник |
| се пак дому своме, у породичном животу губио се, постао је — кукавица.</p> </div> <pb n="59" / |
| свештеници несмеду ништа од свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, к |
| >Једине околне силе може бити жалише за губитком своје власти, које су из потаје ревновале за в |
| љада људи.{S} Но Срби ослабљени великим губитком, немогоше гонити их, већ осташе у шанчеви свој |
| паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов се опстанак |
| харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у својим песмам |
| десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали.</p> <p>Непрес |
| и манастира, скупљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8" /> бесконачним песмама при |
| ерење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гу |
| Петроније певајући по обичају своме уз гусле једну народну песму, која је узносила и у звезде |
| зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, прори |
| , овом пространом и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да разума једног народа |
| синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног отачаства.“</p> <p>За пе |
| пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износи годи |
| д свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу на |
| а земљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте пређе |
| есују и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети |
| ма никаквих личних сталних преимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због т |
| на основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} Има с |
| треби сву своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умес |
| Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен с |
| аз Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако с |
| забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога каса |
| одануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да треба заузета села и вароши грађански уредити, која |
| тог великомученика и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан |
| и биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброт |
| са поред свију непријатељских покушаја, да Србе раздвојењем ослабе, у сред 19. века — може песн |
| ивати браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са пом |
| брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд |
| , ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине, а ако те |
| разним изговорима око границе путовала, да народу крстоносну војну противу Турака приповеда, от |
| ранитела.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, |
| разнели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно дело, за које је толико пута би |
| Она није на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили |
| лог.....{S} Русија је врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити, |
| ја би полугосподарство српско признала, да се сами могу слободно по својим законима уредити и с |
| ј намери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћанства у забуну доведе, син |
| оврати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако пак извесно је, да она н |
| су ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: |
| а очина до тог срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест |
| о да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју гл |
| жалости својој, није Љубица заборавила, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{ |
| слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља готова, и да су све ст |
| а.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —< |
| вуда их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, који им највише плати, ма та |
| оје је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар |
| ако би и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезније према енглеском конзулу држите; |
| Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаств |
| ном престолном слову, за које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија |
| нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, к |
| У слову том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом |
| знам — рекао је он пријатељима својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у о |
| тима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, као што држ |
| у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду под заставом |
| </p> <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одговор Милошев.</p> <p>„Ваше у |
| орење, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе |
| лава није довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити спавајући народ, који од столећа у |
| нао, да Србија његова није тако снажна, да се са две знамените европске силе у коштац уватити н |
| пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у |
| од године 1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, |
| код ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но |
| а!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она, да како Милан умре — ови људи на престол позову другог |
| о је моме узвишеном господару до знања, да се неки високи достојници вашег сијателства туже на |
| ним вођен и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема ви |
| аже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати |
| е се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније правитељства представничког у Срби |
| зна, независност управе њезине осигура, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бит |
| лошева после учињеног примирја била та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро |
| и српски великаши отворише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно ме |
| оји је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио |
| сазнали изображена Јевропа имати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — |
| дари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочу |
| ом ме са достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо |
| «Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо јавној благајни порез, који је пре |
| <p>Једва једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења велике силе, неможе и није у стањ |
| тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрекавање своји |
| и да сте послати од правитељства вашег, да извидите невоље и да видите, каква насиља Турци чине |
| ствима принудити овог простака српског, да се Русији поклони.{S} Немогући другчије Милоша себи |
| управе Турске, добије од султана налог, да страховитом ајдучком вођи потајно сјајна предложења |
| е ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле извршујем. — Наше у |
| насљедства, изда прокламацију на народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди |
| ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка, на пол године измир |
| и свеци у својим песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљену слободу своју.{S} Више Србиј |
| Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског престола — да |
| вољно јака и да има постављати кнежеве, да земљом владају, она је и сувише јава, да вас може оп |
| т — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њ |
| му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјет |
| ене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно |
| Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ |
| дајте јошт онима знати који нису овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу искуп |
| ем извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да би он морао |
| демо да видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавну слободу народа. |
| а туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> униште ону власт, коју је њима устав |
| ко вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске повторити може оне знамените |
| мача као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јо |
| ба и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може |
| тене потпомаже; свакако пак извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у распаље |
| а попела на књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српс |
| Србије, нема у себи толико просторије, да би у себе примити могао све посланике народне; то је |
| илоша склони на покорност спрам Русије, да народу веће право уступи, које му по уставу припада. |
| а земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њихових народа жеља пор |
| ао; да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора своје власти и да је готов у свако |
| вде с пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb n="149" /> државни чинимо даља распо |
| .</p> <p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу установити внутрење правленије, прелазим сада на |
| орачајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи своје рођене... донела их је сама на своји р |
| у, излазне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва ме |
| м је сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њихо |
| мати у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре а за избављење из ропства, и да у свом бла |
| осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничију власт признати, особ |
| аво и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидат |
| боко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике т |
| , жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="135" /> да осветли нар |
| и и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француск |
| те, то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» |
| о може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати. |
| и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са об |
| духа свободоумног, није правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непр |
| одина 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је глас оног страховитог виора, који се у Француској |
| је задобила нове <pb n="63" /> потпоре, да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи |
| ајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и |
| х узрока Русија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. — |
| је сретни господар од Србије старао се, да умни развитат свога народа унапреди, морао се он неп |
| дмах натраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево посто |
| ли устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га |
| тељску, за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен в |
| /> једино само од порте, незаборавите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, |
| а.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље |
| са поверењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Хр |
| /> о којима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и |
| могу, док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење |
| као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери српске отачбине!“—< |
| роме оцу Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само пош |
| ичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два превода који је бољи.{S} Н |
| о и племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне |
| еци знамења своја, која јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв муслом |
| ју, где код тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> |
| олико година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и по |
| нежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између |
| а народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје. |
| јим интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато добијем, |
| единог.{S} То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Зна |
| дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени народ од тешка напора мало одахне и да плод |
| илош намери да код високе порте изради, да ова законитост српску призна, независност управе њез |
| ги чинити?» — После ових речи заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци поди |
| овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор ср |
| .</p> <pb n="120" /> <p>Милош заповеди, да се постарају и за дела елементарна, сходна за настав |
| ласт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са стране |
| илоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако исто страшним у кошкању |
| и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се |
| рити све земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да |
| е ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једн |
| нице, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годиш |
| е помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, д |
| ти: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власти полугосподарства свога |
| и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n= |
| државе, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свје |
| тупи у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb n="107" /> да дође у турски стан, |
| > <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан |
| и зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропас |
| асом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једн |
| распетим сином Исусом Христом заклели, да дотле оружје оставити неће, док не стресу са себе ро |
| 6" /> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову н |
| > <p>Српски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србин |
| су добровољни радини, који су долазили, да помогну оно место приредити, где ће се скупштина држ |
| неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ |
| тав дао...{S} Његово величанство мисли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држали стро |
| Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску |
| Малени простор ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у о |
| овори хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховн |
| ти храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери |
| становио, и нећете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лиц |
| :</p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да буде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то см |
| његово је величанство заповедило мени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите пра |
| коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочек |
| и будем, морам противу Турака војевати, да осветим моје Отачаство!“ —</p> <p>Јели какав унутарњ |
| тража по границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензи |
| , те који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили непријатеља неустрашимо на |
| је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> <p>Живот Махмуда беше за |
| р Србије изванредном посланику познати, да је аудијенција већ свршена.</p> </div> <pb n="190" / |
| и кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће |
| сама почну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољу |
| а по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се в |
| т у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је драгоценом крвљу њихово |
| "207" /> што није могао рану преболети, да порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи |
| ступајућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати о |
| скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви недостатака; |
| евају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али |
| О овој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо речи једног Француског научењака, који је |
| —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености |
| одбацити од њега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа свободоумног, није правио зав |
| у власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђ |
| вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна права, или права, која ће сваки Срби |
| аја тог, може ваше величанство увидити, да он не може никог другог интересовати, до нас саме.</ |
| може код њихових народа жеља породити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле |
| оказују, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољ |
| еђе претили, нису се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затворити или насилно и |
| јицом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у |
| ове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога |
| , ниси властан нити си у стању учинити, да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p |
| S} Ја се видим принуђен вама приметити, да околне силе а нарочито пак покровитељствујућа сила С |
| вари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући |
| бити, — но није хтела никако допустити, да Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мис |
| огинути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних руку.</p> <p>Рак |
| у; треба да народ позва своје дужности, да може знати, шта власт има с правом искати од њега!» |
| се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну независност и да ову |
| вропску Турску — она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у минис |
| мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне промене устанка српског, који је робове |
| вечество предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да је сваки Срби |
| азсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године н |
| ошева.</head> <p>Кнез Долгоруки видећи, да кнеза од Србије ничим застрашити није могао, да га п |
| ј тако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} |
| у и Турску, посретством совјета изрећи, да се са престола српског уклони породица Обреновића, у |
| е вечито трајати, морало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени народ од тешка |
| ли Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> <p>„Његов |
| напуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи |
| нокрвност у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што му је неограни |
| p> <p>После овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ла |
| ни људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb |
| тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране |
| коначну народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде |
| т решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви со |
| а кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</p> <p>После ов |
| — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје |
| т: „Ако Милош остане при намери својој, да таки најстаријег сина Милошевог Милана, за насљедног |
| ечи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немо |
| <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати могао, те кад |
| ерној савезници султана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са с |
| атор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, к |
| атио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тв |
| владарске, за ту искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет з |
| убезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради овамо послат, но д |
| другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никако немогу испливати у том, већ да се сав данак, |
| поведило мени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите праведном захтеву његовом, к |
| /p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на ви |
| и су се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да < |
| има.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами |
| та која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само |
| знати, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображен |
| све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасходство наћи без сумње да је то |
| ми допустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, |
| ош ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна |
| едног кнеза од Србије, под тим условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300,000 турских пија |
| се; намери другим начином и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>Српска аристок |
| Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пож |
| ем ступили били у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} Они су, што |
| страних сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели |
| е.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба им |
| ару, који је уставом земаљским обвезан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.< |
| ужан, то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки |
| а <pb n="107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би при |
| и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и им |
| да може часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данко |
| ужити.</p> <p>Милош се није устручавао, да народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он ј |
| е толико година једним гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео њ |
| од Србије ничим застрашити није могао, да га приволе дошаптавању руском поклонити се; намери д |
| /p> <p>Милош, који није веровати могао, да између Турчина и Србина срдачна наклоност постојати |
| дно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после учињеног примирја била |
| оји сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на скуп |
| је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> |
| већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да |
| задовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с |
| преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто |
| ење његове власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разум |
| > <p>Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степену власт има над самим собом, у једн |
| их списа подписује, које је он спремао, да народ свој подигне на један степен висине са осталим |
| и других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се са две знамени |
| ер је овај законодавац врло добро знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb |
| совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих људи, који врховну власт њ |
| знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, д |
| абирати.{S} Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је ск |
| оје је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то |
| сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање |
| е из унутарности од свију страна дошао, да буде учасник братске скупштине, где ће се ток свију |
| еговим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење према Русији, |
| ло за свршено, задржавајући себи право, да при првој прилици која им се даде, очупају све оне к |
| томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и старости, предаје кнежевско дос |
| схваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити с |
| нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — |
| је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сената прин |
| века, који је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује д |
| род српски већ је напред опредељен био, да буде мост за случај каква непријатељства између порт |
| рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о |
| везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала, он по |
| његов у званичним новинама оглашен био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> |
| ле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну у народу; други опет да из |
| Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} Ова јунак жена, која је та |
| сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А ску |
| и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И |
| ђења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима |
| орова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам ш |
| ове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="130" /> о |
| — а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и |
| љници у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову прев |
| ало отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским простаком.{S} |
| е грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као |
| есио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака чинити, јер је з |
| он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он |
| вали јуначка дела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> < |
| њега задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, цене |
| > <p>Улице су дупком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем пева с |
| ло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш; <pb n="134" /> младо и старо |
| на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи |
| ју вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је |
| ино сретство, које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори у |
| на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити н |
| ст.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, д |
| ред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине о |
| доцније на против до тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свог |
| г трошка, непрестано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му је по |
| ставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и уређено од једног |
| b n="122" /></p> <p>«Ми остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није сов |
| воја нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора ка |
| глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да неће моћи овај челични карактер за руком својом сави |
| оме јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљну бригу силама, које |
| ободу народа.{S} Она га оптужује тајно, да сваким даном злоупотребљава власт, која је уставом д |
| а.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена била јако ра |
| ку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — |
| познато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења, увек благоро |
| турско тиранство постало тако несносно, да је морало пасти под сопственом својом претераношћу.{ |
| </p> <p>Долгоруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног простачења <pb n="18 |
| ди по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случ |
| те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за ум |
| ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој својој с |
| , и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> покори Србију, каво б |
| ати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама |
| а ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, |
| оказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије ист |
| ији учинила, да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђен н |
| гана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, д |
| род једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, који би |
| подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике силе, које шире своја снажна рамена преко тол |
| о није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, в |
| у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту |
| ће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} Затим стави пишто |
| n="196" /> сваке сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, а Турска налазила је опет и |
| вање једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> </div> <pb n="150" |
| ла му је руска влада благоволећи савет, да остале дане своје проведе у миру и задовољству прива |
| људи продаваху, гомилама врвио је свет, да види његову слику, која беше са цртама јако означени |
| изгубљених битака примети турска власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави пол |
| зрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, |
| потстицала на своју сопствену опасност, да поврати Милоша јединог јоште, који је као што је она |
| да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше јуначке прси непријатељу.{S} На оружје |
| лела порту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зај |
| к по три талира за пол године за главу, да плати, велим, три талира за пол године, а да недаје |
| евину браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његов |
| нати који нису овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и |
| чаји источни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милоснице...</p> <p>Љубица је о |
| буне бугарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, д |
| његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На овај неуглађе |
| ђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од погибије, на коју су Турци го |
| е ишао је са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеко |
| редио, остало је том великом државнику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светло |
| вари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="114" /> од послушнос |
| n="199" /> се височајшем оном закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и |
| иге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу |
| а лицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да произведе устанак и побуну народа српског.</p> <p>Не |
| душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна де |
| тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа |
| ишћане, који подјармљени исламом стењу, да само прилику добије, истакнути се за њихову заштитни |
| родне посланике, који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћу речених р |
| ели Христом Спаситељем на самом олтару, да осветничко оружје дотле <pb n="43" /> неће из руку п |
| нутарњи глас предсказао маломе пастиру, да место ово које је њему случај означио није за њега? |
| лике и кретања народа обелодањивала су, да је завера противу Турака далеко разграњена и да је п |
| сне црте смућеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз пла |
| и људи, а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца |
| Затим је определио свештенству наплату, да може часно живити и није дозвољавао, да се са наплат |
| ставној Србији, док је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародуј |
| врђен, те између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Мил |
| ије, истакнути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније |
| а је вечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писа |
| или, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами |
| ући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но колико бриге труда и ст |
| у <pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје, па си одмах с |
| окори се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове послед |
| че!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима |
| ицу сваког <pb n="136" /> Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је |
| живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред |
| месту високом које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да |
| ахтјеве, које јој је Србија предложила: да призна независност њезину под полу господарством <pb |
| урадиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Ру |
| ама, на које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не и |
| ошто су на двору силног падише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу политичног диван |
| стија, најтачнија даду Милошу разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166" |
| то време догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао |
| звисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S |
| Треба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски целим путем примао, најсјајније свед |
| у дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност спрам Русије, да народу в |
| осади.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно з |
| ржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружја положити, довле не |
| руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год: кој |
| мо и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, један другому, књаз властима и наро |
| шумама, објављивао је свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p> <p>Крагујевац даје н |
| та у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га од једнога дана |
| велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на |
| е рећи, није престајала њега уверавати; да је она задобила право на вечну његову неблагодарност |
| рех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што му је исто |
| аке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови способни постану дела, која ће је |
| ати бар толико искрености и одважности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је |
| га, <pb n="158" /> видеше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима |
| спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила је она већин |
| х дана владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То |
| .{S} Но овај поступак јасно је показао; да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора |
| томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворност |
| прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — благода |
| свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и гово |
| моћно и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и подигне благостање народно, то он |
| а га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда у |
| {S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим заним |
| с жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Натраг тамо!» —показујући при том |
| а сутра лепо време буде, <pb n="135" /> да осветли народни празник.{S} У саму зору 16. — загрме |
| ерадосно поздрављао, као <pb n="126" /> да је тим поздравом потврдити хотео, његово помазање на |
| а мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да место мене Србијом владате, а ви јавите се прво наро |
| Алији, да позове Милоша <pb n="107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примр |
| за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме руском или тур |
| жену своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју |
| еби пута до самог кнежевског престола — да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви из |
| водити са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> |
| ињем“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим |
| зсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; к |
| клињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске да |
| у одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чини |
| ати, велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни гла |
| није могао наставити своје војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, |
| ста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до р |
| /p> <p>Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околн |
| ји је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво в |
| р српскога оружја; немогу пропустити, а да неопишем овај догађај, који јасно показује каква је |
| <p>Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које |
| ору, пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мисли |
| о иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вра |
| не исправке за срећу материјалну; треба да народ позва своје дужности, да може знати, шта власт |
| стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељем, ми се |
| е, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере прегледе, десетак свачи да сравне, |
| у сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на супрот ставити м |
| њу има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Но својим наравним проницањем је он пр |
| ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет |
| немирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца за т |
| S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштенародним добром; сав народ пл |
| танове демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћ |
| ари над срцем свога мужа, употребљавала да овога на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из св |
| срце своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу у |
| ана Француске револуције, која је имала да цео свет обиђе.</p> </div> <pb n="42" /> <div type=" |
| а ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хриш |
| да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или у как |
| соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> |
| ј палати) <pb n="216" /> имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму |
| ку улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година назад повратимо на оно доба, к |
| и недостојан са твог гадног среброљубља да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје д |
| прикупља од својих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира пр |
| као да је био господар целог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, које до смрт |
| е од самовоље јевропске дипломације, ма да је он једном већ признао <pb n="124" /> полу господа |
| га сувише за демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за |
| уди га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га сп |
| напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу |
| дом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће |
| городно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више |
| и племените намере његове осујетио, ма да је Милош самовољно дозволио неко ограничење и саме њ |
| његову велику отачастољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај |
| а и слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, и |
| шћански народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику ве |
| били су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак |
| а превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи по |
| p>Да је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но |
| заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Ов |
| .</p> <p>Потребе, које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћ |
| хова, видили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством с |
| волео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет |
| т је по престолном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим фразама много народу обећава а |
| суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Мил |
| гранама правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb n="194" / |
| ира за пол године по имању сваког брата да подјеле најправијим начином, како ми неби сиротиња д |
| ога, који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жр |
| и највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непријатела н |
| еног умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен |
| арством <pb n="125" /> турским и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим услово |
| највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли |
| ијим посљедицама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно |
| отегли несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас же |
| р је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности или да види преговоре о оби |
| ј, видићемо; правитељство наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а |
| стог света, који неће лако нове наредбе да прима, придржавајући се свагда свог старог обичаја, |
| ци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош до |
| оша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле |
| бу, који гута све до света разума — све да разума једног народа и до његовог достојанства и узд |
| што је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њега био, јер у њему једном |
| о би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српс |
| и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза, који је већ утростручен био |
| , нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу ње |
| је смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу г |
| мајке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петро |
| pb n="64" /> <p>Сад султан одважно пође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет |
| вао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами |
| ну између мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година ју |
| ка, вама избраним господо, остављено је да довршите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаств |
| слу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подписује, које |
| г понижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он |
| ћ добио, он ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који |
| дао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство његово.</p> <p>Крајње је време насту |
| као какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи о |
| о је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре било је врло посп |
| и десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће само Правит |
| замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред о |
| код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима |
| ти, да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму су |
| у своју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокоји |
| асе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони |
| /head> <p>Околне силе нису биле позване да прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{ |
| пљењем, за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престолно слово произвело |
| <p>Ове појединости, колико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су до н |
| лење и радост које му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа з |
| народу своме имађаше за своје узвишење да захвали, као највећа кукавица оставља отачаство свој |
| ваше високопревасходство наћи без сумње да је то пристојно!» —</p> <pb n="184" /> <p>Овај нешто |
| S} Његов једини брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку, но п |
| јећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је један једини чове |
| чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни |
| — <pb n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског придобити за промене, ш |
| су материјално добро стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови држав |
| нац у своме простачком оделу, чињаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад по |
| лазила. — </p> <p>Једног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша |
| е и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али господару! — овај други сно |
| о овог србијанског простака, и видио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити |
| јили сва изгубљена места, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију |
| ду га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Ме |
| е на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</ |
| јдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужд |
| где је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предск |
| да се њему остави само назови власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парламе |
| веку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше г |
| укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —</p> <p> |
| правилнији?»— одговорио:{S} Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено |
| а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што вам је и дужно |
| ако је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случа |
| у науке и изображења требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, |
| , да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељства остави слободно извршење |
| проницавошћу давно већ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је прот |
| гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пријате |
| совјету.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да |
| начке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљује ватреним и од |
| вет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} |
| од браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у сва |
| Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да |
| оживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао |
| на тајној аудијенцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је про |
| ио у стању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „д |
| S} Тако прођоше неколико магновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb n="58" /> <p>Н |
| ш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног бла |
| апут јурну помамно на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пр |
| у Србију скроз и скроз десетковали, без да су њено постојанство заморили,. наилазимо ми на <pb |
| но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљут |
| Милош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која је н |
| чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви |
| своје стопе на границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш с |
| <p>Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без да се је са сво |
| воје старо господарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне речи за |
| турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побуњених |
| ђу ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога није мо |
| и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве |
| која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим неприја |
| да га је свога погледа удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ |
| ља указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују |
| је победа њезиних непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст — |
| вом дана разним гранама правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p |
| благодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; ш |
| мирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати јед |
| ри талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дат |
| му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад р |
| влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подп |
| њихове, зависи будућа судба отачбине, и да он остављајући на престолу сина свог и супругу своју |
| намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе под |
| хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте та |
| не“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, да извидите невољ |
| ност своју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> |
| обро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може б |
| и, да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж |
| оји дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога м |
| еволуције, одрубивши Милошу главу.... и да пошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На овај предло |
| тво, <pb n="65" /> које је задобио... и да личност своју и породице своје обезбеди, и да све он |
| прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њиховим |
| а, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једин |
| заборавите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да земљом владају, она је и |
| у одани били протународним интересима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети. |
| сно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та з |
| да је личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом у |
| вера противу Турака далеко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама које |
| аки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад робињ |
| г нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробиј |
| да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дош |
| т Милоша удешена била јако разграната и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи |
| ј: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви по |
| нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није с |
| уче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите |
| шимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити једн |
| наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанственији |
| равитељства вашег, да извидите невоље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима.{S |
| ени народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних жртава, ма да С |
| бав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је до |
| свога власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљом управља |
| о непрестано да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61" /> одбија, па незнајући к |
| љима својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да |
| оје, да се одрече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би п |
| е скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та добр |
| достојанству из сопствене побуде дао и да од послушности њихове, зависи будућа судба отачбине, |
| им о вашим сопственим интересима, као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одржат |
| има прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од по |
| земљи својој материјалну независност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у к |
| На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге је |
| е свагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових стар |
| зајиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског предводитеља.{S} Но |
| и од какве је важности то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цук |
| .{S} Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну деца у школама учити |
| живота свога навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да од све туге приве |
| к остао човек народњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане п |
| то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу великих и п |
| редину као посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављени били, много би се боље разуме |
| њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb n="203" /> кип на књажевском престолу, ја |
| овиче Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју зап |
| о предало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Страховити глас: «на оружје!» — потресао ј |
| 146" /> мостове села међу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да ос |
| у, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} Пос |
| <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> |
| одбити сваку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен бу |
| егодовањем онима, који су му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја ст |
| ски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу сво |
| и људи» — настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили |
| и своме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свак |
| ариград да прима и враћа удворности или да види преговоре о обичним стварима, које су се могле |
| ати да непријатела на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p |
| ца била, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за |
| оше.{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јо |
| 0,000 турских пијастра плати, а дозволи да у Београду 10.000.{S} Турака као посада живити могу, |
| а њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери родитеља свога, једино добро ко |
| ове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бега |
| њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје уст |
| а са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели поги |
| угосподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он |
| и потврдити, да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољубивим.</p> <p>Све војводе |
| и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка показа се н |
| табом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничар |
| реговоре одпочети.{S} Зато Милош намери да код високе порте изради, да ова законитост српску пр |
| head>Ајдуци.</head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанц |
| да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На прв |
| да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непријатела на ново победимо или да јуначки сви до ј |
| де, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе |
| које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој |
| о шта неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су с |
| ства између порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова д |
| ворећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, |
| ког у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипломациј |
| д моји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим |
| пских жена, није се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, |
| pb n="57" /> <p>То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, улетила је у о |
| га на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војни |
| у своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и |
| код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> |
| била. -</p> <p>Непрестано настојавајући да осујети сплетке, које су подривале сенку власти влад |
| ије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сам |
| кад потврђење од порте дође; незнајући да има других владара у земљи осим њега, по праву насље |
| х шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и |
| оменуте тевтере прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак о |
| ревару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, који <pb n |
| овика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше |
| ом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле |
| лили на њега.</p> <pb n="119" /> <p>Дај да наставимо доказ за доказом, гомилајући истину на ист |
| ог српског предводитеља; рекне он: „дај да изложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу револуције |
| ачких жртава, није умео отачбини својој да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1 |
| Сад се зачује глас војничке трубе; знак да се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да |
| а бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак до |
| арав просвештени европејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема |
| куће са осталим народом договорите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног |
| бин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у годи |
| услов њихова договора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и |
| је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност спрам Русије, |
| обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога човека, кои р |
| ром» — одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен! |
| можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гони |
| /p> <p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с б |
| да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај |
| ава свога ужива? — Садање уређење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихва |
| високе порте — правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистателном порто |
| ар отложити до тог времена, које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жестоко своје пр |
| у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност владарска исто тако, као |
| он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвн |
| аш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном |
| а ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке завичаја, неразумну |
| одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, којим би могли изказати |
| мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мње |
| <pb n="62" /> совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интере |
| у оном, у ком је стари Петроније требао да остави место рођења свога, обале потока, сведоке прв |
| њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољи |
| покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упусти |
| паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирн |
| ем овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем величанству - - - - ви сте ми одузел |
| он је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте м |
| е је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу војводама и |
| на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају свом кажем ј |
| ет да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те |
| разговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто |
| дити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени д |
| ио чудном суморном ћутљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завер |
| олини изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, |
| и високог чела, које га је издавало као да је био господар целог света, ма да је био насликан у |
| себи подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћ |
| исне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих свој |
| пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење преотме.</p> <p>Сместа искупише се око |
| ру своме велике услуге учинили и управо да речем образ му осветлали, они се тако погорде и осил |
| и предусретајем овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем величанству - - - - ви |
| је много слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени |
| оз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он је искуп |
| изације земље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било; то показују она муд |
| ни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, |
| ређење земље обраћати.{S} Он није хотео да земљом управља по начину „<foreign xml:lang="LA">Exp |
| равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвеституру и прав |
| сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитање <pb n="11 |
| атку своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду |
| Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само нек |
| е као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој независност и слободу њену.</p> |
| књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у сачување браћу |
| ог господара од Србије, Милош је наумио да неке поправке <pb n="111" /> за друштвено стање Срби |
| годан правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега ово |
| у лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре |
| зазвало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} |
| во тиштала и он није могао поњати, како да народ један тако дуго може трпити над собом тиранију |
| том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви ов |
| <pb n="61" /> одбија, па незнајући како да превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да |
| ..{S} Сваки гледа сретство и начин како да прикрије своје богатство, <pb n="65" /> које је задо |
| во послати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место н |
| мрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{S} Ме |
| тенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робова о некадањој слави и г |
| ког до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни |
| му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблагодарности према Русиј |
| чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често занешени били страсним ж |
| бије круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаже, док међ |
| равнодушно.{S} Једну странку је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њ |
| ош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике |
| да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико |
| и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигархијску опозицију и обо |
| на тајне уходе, којима је наручено било да доказују користи, које Србија од уплива руског имати |
| г и неустрашивог бранитела.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут про |
| ско посланство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу игра, било је доц |
| егово.</p> <p>Крајње је време наступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало |
| >Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често с |
| ата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили по |
| тране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — примети Милош см |
| рвљу својом земљу отачаства свога, само да би јој повратили изгубљену слободу.{S} У историји св |
| очитој смрти излагала за другога, само да би јавну неправду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и |
| је Милош обилазио села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе |
| праву намеру господара од Србије, само да отклони савршену покорност своју према Русији?{S} Он |
| о су стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су о |
| хићен славом српских јунака, почео само да говори у народу оним језиком, који је до сада нечуве |
| рно у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незако |
| вог другог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим интересима, као и д |
| намери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који су одани били |
| гли су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на |
| ара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61 |
| ајважније знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових |
| ку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових реч |
| извесно“ — рече посланик — „достављено да народ српски жели и иште слободу законску ширу у сми |
| пак нове државе, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не из |
| лно стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње |
| срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки начин к правици и ч |
| нал од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тр |
| дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима пор |
| <pb n="87" /> <p>Милош сад стане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој |
| м.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин како да пр |
| била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев ус |
| , која јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи. |
| важи да иде другој својој родбини: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене срп |
| и нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је зас |
| оћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му др |
| а задубљен, примети <pb n="167" /> опет да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хо |
| Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања д |
| подићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> |
| ка, мени остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! |
| рају сто пута имати право, тек једанпут да докажу да немају право.</p> <p>У позније доба а за с |
| се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један једини данак по три талира за пол године |
| , да никако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну су |
| ме носити више народно своје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о |
| и под заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи Љуб |
| чер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="135" /> |
| г Куршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом по |
| ута имати право, тек једанпут да докажу да немају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дан |
| има, који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> < |
| и и чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лиц |
| ко сретство, које јој је давало прилику да господари над срцем свога мужа, употребљавала да ово |
| дивана навести, ваљало је самом султану да започне извршивати заповести, које су му од неког тр |
| ати, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да помену |
| скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева. |
| прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са |
| зња за слободом, водила га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он |
| својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са |
| адне и измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе ми |
| срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини |
| имог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Ту |
| почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да |
| д свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ |
| едног за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један хришћански народ; |
| вођу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велику цену на његову глав |
| девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших друго |
| > <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? |
| оград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Сим |
| свога руско-турског парламента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он |
| е своје позније употребити може.</p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказана снага, кој |
| и совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од |
| остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да последњег часа држање његово било је пуно достојанст |
| мо једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русија мора се упознати и угњездити |
| е» — а превод Петронијевића гласио је: «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код ви |
| дарства свога принуди кнеза од Србије: «да промене своја најновија уређења, која садржавају у с |
| зилазећи се својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до једном Милошу покорити неће!» — |
| ранитељи по целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно дело, |
| > <p>На које поклонење Милош одговори: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благовол |
| еље своје даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском достојанству из сопствен |
| адовољавао као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе в |
| лали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја |
| > <p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства ваш |
| ам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!» — одговори му овај са свим слободно и |
| императорског посланика овамо послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слобод |
| , гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад |
| је по његовој заповести сазвата била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа радио. |
| е бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволит |
| лиман изда заповест, којом наређиваше: „да ниједна жена српска, без разлике стања и старости, н |
| ни бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n="199" /> се височај |
| е устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, док неби што погреш |
| м душама, који се Богу моле казује он: „да живот српских жена није ништа друго до вечита жртва |
| чке доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ста |
| е речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходство кнез Д |
| да.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће из општег уверења и особитог призрења према његов |
| неже!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви независите <pb n="185" /> једино само од порте, н |
| имати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «нису жене, или да су бар |
| трпити» — говораше он са одушевлењем —„да неки чланови владе моје, подговорени од мојих неприј |
| које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају глави његовој израз гордељиви. —</p> <p>Такав се |
| седи у совјету?“ —</p> <p>«Господару! — давајући ви извршујућу власт у руке совјету, остављате |
| аци сакривали су их по својим колебама, давали су <pb n="18" /> им рану и подказивали су им нам |
| оглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт |
| ком, она је свако сретство, које јој је давало прилику да господари над срцем свога мужа, употр |
| највеће одушевлење и радост које му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле |
| ам пак нејасни и дволични превод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав п |
| на и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад распола |
| од надзором општинских старешина за рад давао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни |
| давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му |
| ећ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је непријат |
| и Турчин није каурину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем обичају, може се судити неоцењ |
| том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и к |
| вати другоме, нити ћемо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је о |
| а ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсу |
| о своја непокретна добра саме под закуп давати, лична слобода свију грађана проглашена је, сопс |
| заробљенике и рањенике српске немилице давили и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад |
| ца духом својим и наравном проницавошћу давно већ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне чет |
| неизцрпиви извор премногих изванредних дагађаја, којима се човек дивити и чудити мора.</p> <p> |
| вештеника, којим је речи ове изговорио, даде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију о |
| је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb n="51" /> < |
| гне, ако само неколико побуњених робова даде исећи, подужно се је напротив даље него што је ико |
| <p>И са приkлоњењем пуног достојанства даде поглавар Србије изванредном посланику познати, да |
| други, доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах народну скупштину сазвати и поднесе јој н |
| их жртава, није умео отачбини својој да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809 |
| по његовој заповести сазвата била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа радио.» — |
| , па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде поискану поштену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нат |
| случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде војнички савет искупити и ово објави свима војвода |
| човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> <p>Живот Мах |
| ји земљи својој мудре законе и установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прег |
| се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} После дугих дебата, при којима се Милош стопу |
| а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на кнеже |
| <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Чисти од |
| право, да при првој прилици која им се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих произиђ |
| ође, потврди и постојавше намесничтво и даде генералну амнестију свима сужњима.</p> <p>Намесниц |
| ађанима изгубљену отачбину; а остало им даде, најиме управу земаљску и законе народна скупштина |
| ад сасвим равнодушан и својом хладноћом даде познати свима онима, који земљу испод његових ногу |
| од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељства остави сл |
| о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га од једнога дана до другога, и |
| и сад објашњења најпростија, најтачнија даду Милошу разумети: да савезна сила Турске од ње траж |
| шева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад го |
| За време Кара-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се налазио међу првим борцима за слободу с |
| о! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо |
| Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да н |
| ристом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо д |
| <pb n="52" /> <p>„Правду Ђорђе, правду дај за нас сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се ј |
| змислили на њега.</p> <pb n="119" /> <p>Дај да наставимо доказ за доказом, гомилајући истину на |
| клетог српског предводитеља; рекне он: „дај да изложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу револу |
| расположен.{S} Лепо пак народно одело, даје овим учесталим гомилама, особиту дражест.</p> <p>О |
| нијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњениј |
| обвезан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Милош се није устручава |
| он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћује.</p> <p>Императорски посланик који је |
| е народу прекомерна права.{S} Ваш устав даје му једном речију велики простор слободе?“ —</p> <p |
| ежењу дипломације.</p> <p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благод |
| фразама много народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шевр |
| ма непријатељским, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Непрестано на |
| довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216" /> имала су посла да |
| одни празник освануо.</p> <p>Крагујевац даје нам изглед највеселији и најдражеснији.{S} Све кућ |
| «све је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знати који нису овде, да приправни буд |
| тола — да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор премногих изванредних дагађај |
| наћи непријатеља оних уређења; која се дају народима као извесно право и паметна слобода.{S} З |
| ази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својом хлад |
| ка.{S} Ордени га украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов |
| воре му ови.</p> <pb n="95" /> <p>«Нека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну на ко |
| ојој мудре законе и установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, мор |
| покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблагодарнос |
| есно право и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има своје време...{S} Треба кућу |
| моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има з |
| потребити, што коме не припада, како би дакле народ српски оно злоупотребити могао, што он сам |
| обар и љутит а увек занешен — свакојако дакле изванредан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где к |
| асом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве пр |
| ину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем обичају, може се судити неоцењива важност поклон |
| срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава |
| .</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благоволећи савет, да остале дан |
| се.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног |
| д на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики немир — бурна <pb n="41" /> разјареност н |
| ањивала су, да је завера противу Турака далеко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p> |
| стало је том великом државнику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу наук |
| езиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као |
| ити до тог времена, које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жестоко своје присталице |
| вечити савез јединства и слоге братске далеко разгранао, мудре старешине српске, примиле су и |
| оро приметим да прави владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу |
| од управом Јаничара и које је предводио далеко чувени паша видински Пашван Оглу, ове чете саста |
| марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеком путу, долазило је просто дете у додир и са стан |
| у и слободу њину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совје |
| аженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији од онога што га др |
| земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу независност, и |
| преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</p> <p>На |
| бама свог драгоценог саучешћа, зараније дало о тој опасности известити?“ —</p> <p>«Предмет је о |
| ио, остало је том великом државнику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу |
| и совјет <pb n="149" /> државни чинимо даља расположенија с њима; они ће после доћи у народ и |
| бова даде исећи, подужно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пож |
| е ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув се једноме од момака својих: „Од данас, н |
| ти морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велемоћ |
| старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но М |
| >Но Милош без икаквог околишења настави даље:</p> <p>„Ваше величанство! — у извештају томе, ког |
| ило срчбу своју показати, то настави он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате кне |
| и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош намери да код в |
| мешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени, |
| кне она: „Моје сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени о |
| то и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске повторити може оне знамените речи Б |
| и супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из големе турске царевине, која је |
| ве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вешти |
| ама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откривала је турска полиција нене потајне завере, к |
| је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> |
| што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n |
| е био највеличанственији и најрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда посл |
| увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали |
| који је увек остао човек народњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује ради |
| ких синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног отачаства.“</p> <p>З |
| е ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, к |
| момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удовици и сиротама овога чов |
| едног краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна пољ |
| ш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добро расположе |
| во» — гласило је писмо — «сматраће онај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено |
| ли голему турску војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредним пожртво |
| ве и паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов се опста |
| растерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а које остали |
| рпску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независности српске и |
| смо држати мању скупштину после Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо могли <pb |
| ду даде времена, измирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницам |
| ошево на углед.</head> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштин |
| он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новинама огл |
| доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множина народа опколи конак, гди је Милош живио, и |
| своје никуд излазила. — </p> <p>Једног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај п |
| тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и |
| у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустрашима мл |
| ти у себи.</p> <pb n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њ |
| и кривични закона, кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати, |
| зу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с порто |
| а:{S} Србија постала је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке, особито пак нове др |
| е да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу сваке своје личне опасности, са от |
| ти, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и |
| ке ханове и паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов с |
| предсказиваху непобедимост.</p> <p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу пок |
| м злоупотребљава власт, која је уставом дана разним гранама правитељства, и да на то смера да с |
| ад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом н |
| е малих пушака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош ниј |
| ци борили супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из големе турске царевине, |
| е Милошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудн |
| обити и растерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а које |
| срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независности ср |
| о паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откривала је турска полиција нене потајне з |
| може ни Србија установити се за годину дана и постати државом, којој ништа већ неостаје желити |
| ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам о делу, тичући се они |
| м и радом правитељства српског за првих дана владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као |
| аво.</p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао се је господар од Србије; о |
| а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је |
| во велико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, сва су се о |
| да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи |
| ању ваља сад располагати <pb n="148" /> данак.{S} Но моје дјело и правитељства није више распол |
| е, и у договору с капетанима и судовима данак од три талира за пол године по имању сваког брата |
| к обштенародним добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад ни |
| о немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да |
| ве на главу за пол године најумјеренији данак, кои се може ударити на народ један.</p> <p>хоће |
| са ситницама, већ да плати један једини данак по три талира за пол године за главу, да плати, в |
| од тим условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300,000 турских пијастра плати, а дозволи да |
| особ и узаконити ји; друго: расположити данак на народ најлакшим и најправијим начином по њега, |
| чку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак расположити на народ.</p> <p>Потребе, које народ |
| Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа књазу и књажевској фамилији |
| одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки |
| кренув се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удовици |
| и Мијајла престола лишиле — предмет је данас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље пола |
| таве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у ру |
| почели такове разговоре водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе наро |
| а безпримерно проницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ов |
| илошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како данас постоје имају у себи много демагогички стихија?»< |
| тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигур |
| хитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати на шт |
| е ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и саврш |
| ина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добро р |
| ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n="13 |
| х сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта људи разумевај |
| и, какву хвалу заслужује тај народ пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и поди |
| уска влада благоволећи савет, да остале дане своје проведе у миру и задовољству приватна живота |
| с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је на |
| победитељу.{S} С њима сам делио сретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу слободу, с њима изгле |
| емена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења морају се показати храбре и одважне |
| без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе поп |
| великих војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозвол |
| .</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима великог искушења било је чудо мужанствено; беше |
| олико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења, увек благородно срце код с |
| {S} Карацић у две свеске именом «<title>Даница</title>.» Оне су садржавале у себи прекрасне пес |
| се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол године најправијим начином |
| уди народ, да ће са поменута три талира данка, на пол године измирити све земаљске потребе; кад |
| да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године најумјеренији дана |
| стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни подмирити, но Мило |
| витељства није више располагати, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело |
| ијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изј |
| аплатом кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данком, што га је порти сване године плаћао, ослободио |
| ити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство н |
| <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Ј |
| што је мећу Србима сваким <pb n="37" /> даном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима |
| имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом на страшноме месту постојати и умрети за |
| услуге које је он отачбини својој првим даном побуне српске учинио, изодавна су му место већ об |
| орђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb n="48" /> ус |
| да.{S} Она га оптужује тајно, да сваким даном злоупотребљава власт, која је уставом дана разним |
| Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би т |
| ло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надеж |
| енећи и уважавајући та предања народња, дао је он све старе преповетке и народне песме, које су |
| о би простоме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељство набави |
| гу, који сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на |
| јелима народнима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански |
| /> униште ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово величанство мисли, да би ви може бити |
| евском достојанству из сопствене побуде дао и да од послушности њихове, зависи будућа судба ота |
| ; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="19 |
| Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он. |
| које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један х |
| на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао читати, печатати и подјелити међу <pb n="140" /> на |
| одарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113" /> земље ког је на |
| и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити народу по целој |
| мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао народу и себи |
| задовољника, но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При св |
| оду одузети, што му је истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Ми |
| ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? рече Ђор |
| о јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p> <pb n="170" /> <p>Дело ово од особите је |
| е <pb n="127" /> Ферман, којим је порта даровала њему достојанство владара.{S} Милош тим делом |
| и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p> </div> <pb n="208" /> <div type |
| у врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече послан |
| а, нити светлости ни сијателства титула дата није, па ни од самих његових подајника, које он ни |
| савезници султана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим шт |
| а осталим народом договорите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба |
| призора, којем је немогуће пером израза дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним рукама |
| није могао нико други, доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах народну скупштину сазвати |
| имнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситн |
| кова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта с |
| е се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слободу, јер ће он ту св |
| се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати |
| авати над твојим интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике з |
| олико искрености и одважности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су ус |
| упштини састали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити |
| ошто је земљеделце ослободио од множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, кој |
| ослободио је народ од десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега ис |
| е и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њега човека неког, ко |
| моралну снагу слабијег противу јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједине |
| зливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бог једног за другим |
| овек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима сво |
| о лако схватити овај призор, између ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и |
| у прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки мердевина, које с |
| он је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако волите да о |
| д храбри своји Србијанци, видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у |
| амена и разореног прибора кућевног леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да је |
| угог драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произвело је на |
| рвена.{S} Она није могла дуго преживити два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости |
| под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на |
| да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се нар |
| м рамену његовом носио, и што је између два прекрштена мача као крст изгледао, говорио ти је, д |
| до Јусуф-паше, да извиде разлику између два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Ју |
| пратише пред њега човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега |
| најбољу војску потлачио. <pb n="101" /> Двадесет хиљада нових војника буду Куршид Паши на ново |
| неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке пропадн |
| је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година јуначки борили за повратак изгубљене сл |
| ара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послужи: |
| ага народна мало опоравила, која је већ двадесет петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но страхо |
| ст његову.</p> <p>Свештеник је овај већ двадесет година војевао у редовима првог устанка српско |
| } Детету јошт од 12 година поверавао је двадесетогодишњи младић све своје намишљаје.</p> <p>Мил |
| г узвишеног краљевског брежуљка.</p> <p>Дванајсти сахат избија на кули крагујевачкој.{S} Звона, |
| уњени.{S} Отпором овим разљућени Турци, двапут јурну помамно на шанац српски, без да су Србима |
| ске била је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у години је Милош обилазио села и станишта, само |
| ме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмациј |
| аухијерејски од новодобијени крајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до |
| рбија његова није тако снажна, да се са две знамените европске силе у коштац уватити ноже, па з |
| з поља доведу остатак топничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће ост |
| књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске именом «<title>Даница</title>.» Оне су садрж |
| ц те ухвати <pb n="100" /> Турке између две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадн |
| ена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу |
| на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново |
| <p>Страсна љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладни |
| ност била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и пред |
| ског престола — да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор премногих изванредни |
| дним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрно о |
| зеленим гранама.</p> <p>Велика црквена двокрилна врата широм су отворена и украшена највеличан |
| ем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод устава давао им је повода за то.{S} Јус |
| његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен био, он |
| ру руском Рикману рекао.</p> <p>Код оба двора намера Милошева начинила је велику забуну.{S} Иск |
| а то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле |
| побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим и презреним |
| о је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико пр |
| олно слово произвело живе приговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разго |
| ече у Петроград и Цариград, који обојим дворовима до <pb n="204" /> знања доставе упорство Мило |
| а му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили: да Милоша немогу лако на к |
| ам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од самог претварања, пренемагања и бојазљив |
| лучају потужи самоме руском или турском двору — било би непаметно; јер онда сви докази невреде |
| обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца господара од Србије и овај од северног ветра зак |
| огуће мање слободе даде.{S} После дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb |
| евојци, коју је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим |
| имо овде, Љубица, ова неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала их гд |
| <p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са последњим уздисајем ис |
| p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући млада девојка.</p> <p>«Јелице... кад теби збогом казати морам |
| ери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p> |
| оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са збуњеним погледом, руке склопи и повика:</p> |
| и напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сирота девојка,» уздане Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и |
| ова сачувати и одбравити одговори мирно девојка, па истргнувши из корица нож, који јој је у нед |
| ла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} У месту његовом Тополи где је живио, нису |
| војко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, |
| са земљом сравнити куће, поватати младе девојке за своје хареме, а младиће за своју војску, оте |
| ости у женској души.{S} Јецање несретне девојке, срце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потек |
| Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот же |
| та овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене |
| неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло |
| Поглед његов дуго је почивао на младој девојци, коју је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова |
| га века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у наручија своме младожењи.</p> <p>Јелице |
| иповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! |
| ном, кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу |
| је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити ономе ни овога ни онога век |
| ају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој с |
| ли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устанка |
| гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир |
| а покупити и штампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну |
| {S} 1825. предложио; а особито, кад ова дела која највећу важност имају и јако у очи падају — с |
| и,. наилазимо ми на <pb n="4" /> такова дела, која се односе на патриархални живот овог првобит |
| ути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или |
| штину, где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и ј |
| зира на будућност, који карактеришу сва дела Милошевих установа.{S} Целокупна организација Срби |
| <p>Милош заповеди, да се постарају и за дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Са |
| иге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховит |
| м песмама приповедали ил певали јуначка дела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићењ |
| тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио сплетке, кој |
| се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу српског оружја.{S} Малени |
| пио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} О |
| да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p> <pb n="193" /> <p>Међу с |
| ве даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, морало једним кораком ступити |
| оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изр |
| позива, и способан за довршење народног дела.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек |
| оветке и народне песме, које су славиле дела српских јунака покупити и штампати.{S} Од њих чита |
| а правитељства остави слободно извршење дела својих, која им по уставу припадају.“ — Ова открив |
| та друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама ду |
| али ништа тако и некарактерише народ и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху под |
| ошеви отклонили уплив јевропских сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да могу |
| да сви грађани његови способни постану дела, која ће једном њихово политичко биће утврдити.</p |
| се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Треба бити поштени признати оно, што је један |
| ско и инострано.{S} Министар иностраних дела извршивао је уједно и дужности кнежевског <pb n="1 |
| инетски министар.{S} Министар унутарних дела, обављао је и дужности министра војеног и полиције |
| ао и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле савесно између себе добро и зло, једнаке имају цје |
| муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихв |
| ма турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, |
| г, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца његова.{S} Њеног присуства сви |
| ву буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље н |
| оји нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства српског за п |
| отегне сабљу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да |
| , и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим |
| ди; најболи јунаца и најљуће јаничарске делије ишле су пред турском војском, носећи турски барј |
| је зајиста уважење и поверење праведно делила.</p> <pb n="209" /> <p>Но при свем том, ова благ |
| <pb n="171" /> свршено било.{S} У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућност, ко |
| ло, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи устава српс |
| жени беснећем победитељу.{S} С њима сам делио сретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу слободу, |
| народу срећу и слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме |
| овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа изгинуло самном, па н |
| ха свободоумног, није правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су неприја |
| .</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n="22 |
| /p> <p>По свршетку једне године, ово је дело <pb n="171" /> свршено било.{S} У овим делима нала |
| рамоти једну младу девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата сво |
| ристово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене се на момке, кој |
| раним господо, остављено је да довршите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаство је бесмртн |
| ачбини својој, и да су сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магно |
| о.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући себи право, да при првој |
| ахмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које је справљ |
| пустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову несрећу и по |
| омисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке |
| имљене.{S} Бечке новине упознале су ово дело са песницима свију земаља.</p> </div> <pb n="121" |
| ="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и |
| ем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу крчити. |
| ош худа будала, да је изневерио народно дело, за које је толико пута био жртвовао живот свој, к |
| з одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натр |
| , они очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити |
| у у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љубица направи мали знак крста на зиду, п |
| на небо, где је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим |
| своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са п |
| се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затворити или насилно из земље прогнати о |
| даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да |
| е робу даробао...</p> <pb n="170" /> <p>Дело ово од особите је знатности, и било је за целу тур |
| суседне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике пристојности а уједно и одважности увр |
| оро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње организације земље, што ју је Милош |
| и своји господари, и Милош напредује са делом цивилизације издрживошћу, која сваку похвалу прев |
| вари успоставили.</p> <p>Милош, који је делом за војеног диктатора произведен, био је задахнут |
| рској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о отачбини својој, и да |
| њему достојанство владара.{S} Милош тим делом добије круну од народа, зато му је ваљало да се н |
| у свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p> <pb n="153" /> <p>Треба |
| десна рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем указала — велике су.{S} Сваки је живи њу |
| сти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао земљом уп |
| емљи морало наново уређивати.{S} У овом делу унутрашњег уређења, Милош је уједанпут показао чуд |
| ого би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији |
| Но колило је задобивена победа славном делу његовом помогла, толико му је великодушије у бојев |
| ину дана са советницима мојим занимам о делу, тичући се оних наредаба <pb n="189" /> о којима в |
| уге, које је Русија 1833. год. Србији у делу српске независности учинила; подсећао је Милоша на |
| аво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су нар |
| јновија уређења, која садржавају у себи демагогичка начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао се је |
| , како данас постоје имају у себи много демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упит |
| а које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји ста |
| ј устав жестили се, јер су га сувише за демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен б |
| ојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, но С |
| >Народ српски преотео је од Турака неки део своје земље и у народности својој на ново је просин |
| себи бира старешине, који уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују и бла |
| а скупштина.{S} Ово је био други красни део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној |
| сваке године овако скупљати.{S} Овакви депутата народни има по свим државама, и нама су нужни, |
| и оставите ји овде с пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb n="149" /> државни ч |
| вршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на свак |
| а превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића |
| и држање контумаца.</p> <p>Трошкови на депутацију у Цариграду.</p> <p>Трошкови на агенције по |
| Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до |
| сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окружне одређена.{S} Ови су званично позвати, |
| ком као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских борац |
| е!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <pb n="92" /> <p>Од о |
| они треба да поменуте тевтере прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и су |
| давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи труд његов, и да |
| ко други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и из други |
| колико има народа, ни колико прихода од десетака и других струка; нит сам могао учинити нужних |
| не године плаћао, ослободио је народ од десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукавни |
| , пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више н |
| ничнога, ни казанскога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситн |
| и кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад |
| , који су несретну Србију скроз и скроз десетковали, без да су њено постојанство заморили,. наи |
| на жртву приносе.</p> <p>За време овог десетогодишњег војевања и непрестаног проливања крви и |
| ом вештином при управи тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем у |
| ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница божија, за учињену неверу браћи својој - наведе |
| им» — рекао је једном Милош — «кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно опр |
| корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе |
| а, затвори врата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао |
| чен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом носио, и што је између два прекрш |
| ђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да н |
| а, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине околне |
| : „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Ви |
| ова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пу |
| ина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом примирију, којег с Турци |
| ке.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се |
| , а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, кој |
| ног благдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство.{S} |
| ше, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њему нанешене у |
| ажношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„ |
| о лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне он уздишући —- «у ово |
| а овом далеком путу, долазило је просто дете у додир и са становницима варошким, виђало је обич |
| е песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: пла |
| ју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба детета загрле мајку своју, која је већ била на колена п |
| ли њега су од свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12 година поверавао је двадесетогодишњи |
| ка, на Бају и Јована, другове његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>« |
| а маленог пастира.{S} Сећајући се свога детињства и оног уживања у народним песмама, које су ње |
| b n="30" /> <p>Милош — у првим годинама детињства свог, није као и остала сеоска деца никаквог |
| осу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Детињство Ђорђево протекло је у жалосној самоћи.{S} Он |
| бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуци |
| први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме |
| ди што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тр |
| етињства свог, није као и остала сеоска деца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетка помаг |
| та и заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су били своје куће, и настанили су се са |
| ле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде |
| варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите? |
| реди да се из тих народних песама почну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младо |
| асна љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, он |
| зи кроз васпитање <pb n="118" /> нејаке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани њего |
| по заповести његовој отворе и обучавање деце и до најмање колебе распросте.</p> <pb n="120" /> |
| рати указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb n="52" /> |
| елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник |
| т кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак |
| да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по |
| и завирити неће....{S} Идите сад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте са поверењем про |
| ако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“ |
| редину <pb n="137" /> народа са женом и децом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одређ |
| крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!» — одговори му |
| остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb n="203" |
| ој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Тур |
| "58" /> <p>Напослетку погледи на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно се грлише и |
| уну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског господара, ки |
| /p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке пе |
| ли немилосрдној освети турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавал |
| ултанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана уведен по постој |
| немогу лако на клизаву стазу политичног дивана навести, ваљало је самом султану да започне извр |
| шљавао о предлозима онима који су му од дивана предложени били.{S} Руско посланство које се с п |
| тра председника, један је исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетника и предсједника |
| и су у 11. класа.{S} Први ред: садржава дивизионог ђенерала с платом од 3000 талира.{S} Други р |
| ад смели очи своје на султана управити, дивили су се и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се |
| ка, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и да |
| х изванредних дагађаја, којима се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји с |
| међу самим Турцима тињала једна стихија дивље необузданости; та је била необузданост — самовоља |
| оје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато |
| едао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше неколико магновења, |
| прот Турчину.</p> <p>Величанствена је и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се |
| сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> |
| е ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, како од свију страна прегнуло се за посл |
| ваки у њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, која окружава малу варош Крагујева |
| амештано.{S} Умилна и тиха гласба свира дивотно народне песме и доводи слушаоце до највећег усх |
| аставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха гласба свира диво |
| кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно одело у средину <pb n="137" /> народа с |
| својом претераношћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до |
| ка он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше ју |
| е побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у најве |
| е жена устрављена на ову опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мен |
| одну песму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p> <p>На јед |
| ивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који су за в |
| бодним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>Послушност законима и такови ред |
| шиоци његових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог поп |
| </p> <p>Милош, који је делом за војеног диктатора произведен, био је задахнут величином свог по |
| е Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, како у грађанским тако и у војничким ствар |
| се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, прорицања с |
| да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни вод |
| лази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та т |
| х сила...{S}175</p> <p>XX.{S} Простак и дипломата...{S}180</p> <p>XXI.{S} Совјет и оставка Мило |
| _C20"> <head>XX.</head> <head>Простак и дипломата.</head> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненада |
| <p>Сад се на овај одговор Милошев горди дипломата разљути и почне другим ал заповедајућим тоном |
| 8" /> доскаче одговарањем својим ученим дипломатама и лукавством својим, са свим помрачава дипл |
| у Србију пошаље, који <pb n="179" /> ће дипломатским сретствима принудити овог простака српског |
| и лукавством својим, са свим помрачава дипломатску вештину, својих супарника.</p> </div> <div |
| бији имаде значаја, као што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног кнеза од Срб |
| а у будуће назире од самовоље јевропске дипломације, ма да је он једном већ признао <pb n="124" |
| n="114" /> од послушности према режењу дипломације.</p> <p>Из свега овог даје се опет видити, |
| а право пребацити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек |
| ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Тур |
| и.</p> <p>Ово благородно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, |
| .»-—</p> <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије |
| вим цифрастим говором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и |
| осподари!» ...</p> <p>Ове последње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више св |
| е, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и Омира. |
| ини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; |
| вјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотребленије, ко |
| ест попечитеља на које ће се све струке дјела народни подјелити и више државни совјета; попечит |
| на нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је топрв од г |
| ико сам рад прво: устроити сваку струку дјела народни понаособ и узаконити ји; друго: расположи |
| ти људи, кои би нам руководили државним дјелима онако; као што се руководе европејске државе.{S |
| за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народнима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт |
| ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере прегледе, |
| е нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.</p> <p>Испуњујући овако обећање моје, |
| лагати <pb n="148" /> данак.{S} Но моје дјело и правитељства није више располагати, колико данк |
| моја ни време допуштала, да овако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не |
| јело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершениј |
| хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од Срби |
| {S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бо |
| ва пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га од једнога |
| тњастијем слогу источног израза позива, до дође у Цариград.</p> <p>Његово величанство» — гласил |
| унутарње <pb n="222" /> ствари Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затек |
| 1813. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљен |
| држите; ког пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Мило |
| а он не може никог другог интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уређења интересуј |
| {S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца, била је управа предата кметовима или |
| {S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турском мојим полугосподарем!» —</p> <p>До |
| ом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{ |
| верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле и |
| Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђо |
| оним знатним за Француску годинама 1800 до 1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у |
| е је живио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом дома |
| сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озб |
| одној скупштини на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски кабинет држао је, да од |
| рв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајати, морал |
| оје љутине нисам вешт друге управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, п |
| ије ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобијени кр |
| а је почастио таковим одличијама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он |
| затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој |
| Не господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са нег |
| сти; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој |
| е остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свиколици доста времена и мислити се |
| !» — потресао је Србију од једног краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе сви листом на о |
| лоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње страже турске допрати, где растајући се шњи |
| оград и Цариград, који обојим дворовима до <pb n="204" /> знања доставе упорство Милошево и њег |
| де времена, измирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, ве |
| вно догодило, то су браћа била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је духом задахнута била сва о |
| вићу Марку,» како је овога клетва очина до тог срамног понижења довела, да је отишао у Турке да |
| најдражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је заставама народње боје, |
| српски, повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у |
| ва на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове села међу |
| поне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског престола — да на овај седну.{S} Њи |
| и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два превода кој |
| /> Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од |
| м учесницима оне завере, која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је р |
| већма ладнило, оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теш |
| три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави, да док |
| брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име о |
| остраном и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да разума једног народа и до њего |
| га старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег, код ког |
| Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне он, |
| србијанског простака, и видио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити овај п |
| у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што му је неограничено пове |
| есе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која |
| ебао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац |
| а говори у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни јед |
| еба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је на |
| стог вечера сретном господару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и |
| о насликан у своме народном оделу, које до смрти своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним |
| ућама, јавно рече: «да се ником другоме до једном Милошу покорити неће!» — Пријатељи Милошеви, |
| овао.{S} Јаук и уздисај невољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које с |
| ретераношћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог: |
| јих угњетача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпоче |
| е растовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца господара од Србије и овај од с |
| које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе |
| притицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан на |
| дивотно народне песме и доводи слушаоце до највећег усхићења.</p> <p>Улице су дупком пуне народ |
| пита Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који зајиста незна, шта бива по св |
| разума — све да разума једног народа и до његовог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S |
| авни првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће с |
| билазећи све понамештане страже, дође и до једне разваљене куће, којој су топови само један рог |
| вести његовој отворе и обучавање деце и до најмање колебе распросте.</p> <pb n="120" /> <p>Мило |
| силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која |
| свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу наро |
| ела на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p> <pb n="95" /> |
| су почели такове разговоре водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе н |
| бити главној скупштини.{S} Нисмо могли до сад схватити рачуна, колико има народа, ни колико пр |
| има безпримерно проницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ |
| власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљом управљати и вл |
| сретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато в |
| а ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености доводити: скоро ћемо наступити неке разг |
| о размислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог времена, које мислим да није далеко, где ће рука |
| хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је |
| но доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка, посланик ј |
| ем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве в |
| , да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје с |
| ио, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мис |
| ду девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити. |
| „да живот српских жена није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и |
| е својих попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао: |
| се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки један за д |
| рака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и п |
| p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до очите своје материјалне пропасти, големо насиље и св |
| илоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, |
| городно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву сво |
| совјет државни првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на |
| — донешено је моме узвишеном господару до знања, да се неки високи достојници вашег сијателств |
| м и тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отворе |
| и били.{S} Старе народне песме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане, с |
| а, другове његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко уздану |
| творио своје <pb n="130" /> очи, што су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати |
| ојатне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</p> <p>С |
| рви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати њихов неумитни судиј |
| , а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, |
| ахмуд, овај други изванредни човек тога доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагало вел |
| Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне растове Шумадије, пробијајући љуто сва ср |
| он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова че |
| мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобије |
| и, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога н |
| купштини на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша |
| частио таковим одличијама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је п |
| своје <pb n="130" /> очи, што су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати грађан |
| ји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и приврженика у Царигра |
| его је и саму политичку борбу у позније доба сама водила — шта више мерила се са портом и испол |
| окажу да немају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао се је гос |
| ору од свих савезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на ор |
| обства, ког сада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појав |
| ки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је речи ов |
| и Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без |
| вора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да му је н |
| неколико година назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У |
| шао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Једа |
| ла самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и мислити знав |
| љно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити је он обзирао с |
| уваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за |
| ец са својим жалосним зрацима у поноћно доба осветљаваше човека једног на гробљу вишевачком, ко |
| рекне он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан који |
| n="181" /> услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да храб |
| о.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога наврши |
| и дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубиви владар, кој |
| знале преко својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта |
| Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко име спом |
| то их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се, да ум |
| рче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турск |
| одиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она |
| b n="172" /> представника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Министар унута |
| ашан и ципија, добродушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — свакојако дакле изванред |
| а отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се |
| те ове — што је јошт најгоре било, нису добивале никакву плату од својих старешина.{S} Оне су о |
| и уздања у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобод |
| p>Све војводе српске, које се користише добивеним биткама и обогатише се, изузимајући јединог М |
| ски, где је била столица управе Турске, добије од султана налог, да страховитом ајдучком вођи п |
| ора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је |
| „побратими.“ Ово својевољно саједињење добије заклетвом светињу неповредиву и свеза је ова так |
| остојанство владара.{S} Милош тим делом добије круну од народа, зато му је ваљало да се народу |
| јармљени исламом стењу, да само прилику добије, истакнути се за њихову заштитницу, да их тим за |
| д 16.{S} Фебруара 1835 год.— кнез Милош добије од султана једно умиљато писмо, којим га у најки |
| народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу |
| Чувствена жестина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење — престане сад |
| им; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила је она већину присталица својих у совјету.{S} Он |
| абљу, и поред другог драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, |
| и скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у |
| /p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} Ова јунак жена, кој |
| свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да састави од 10. |
| имљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би |
| само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n="131" /> је он као владар народу |
| а општине имаду право своја непокретна добра саме под закуп давати, лична слобода свију грађан |
| ли би читаве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} |
| кој усрдности Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</p> <p>У само |
| Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови |
| нек се поврате <pb n="215" /> правилима добре економије, коју је ваш отац установио, и нећете о |
| опет тужило се због њене неумерености и добре воље, а често стављало се у средину као посредова |
| еду Србије, све једнако у замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човек |
| елице слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од |
| отписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а |
| стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорског посланика овамо послати |
| ше осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући себи право, |
| } Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби повукао корист, из те несмотрености.</ |
| у радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим сељацима до |
| већ толиким од Срба задобивеним биткама добро застрашена била, и која би полугосподарство српск |
| остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> < |
| кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше |
| је нужна!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше синко! — придода о |
| узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“ |
| > <p>Побратими деле савесно између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се је |
| илош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, но напоследку остане без уважења.{S} Војвод |
| одличном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов положај тек за који дан; но в |
| бодно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми н |
| воју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него |
| о старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне он уздишући —- |
| д важности оружја гонитељева, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разго |
| о величанство мисли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго устава, како би |
| арод мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја |
| сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више н |
| свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са портом у |
| рем!» —</p> <p>Долгоруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног простачења <p |
| е у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао земљом управљати, а тако исто знао је п |
| обито пак нове државе, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне |
| страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као што је |
| преобрази, јер је овај законодавац врло добро знао, да би без преображаја тога све на песку зид |
| мена буде углављен мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали би |
| дан доживио, па је зато тако неизказано добро расположен.{S} Лепо пак народно одело, даје овим |
| ш — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p> <p>Мало после ове скупштине, на з |
| ној земљи повери родитеља свога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године |
| биле.{S} Неки људи, који су материјално добро стојали, побоје се да се од маленог тог данка нећ |
| убио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог врем |
| и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да |
| ку њезином.{S} Са свих страна врвили су добровољни радини, који су долазили, да помогну оно мес |
| и носио печат сурове госпоштине, грозне добродетељи, нечувене одважности и невиђене слабоштине. |
| суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — |
| лија да остану у напредак обштенародним добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и |
| направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало |
| га!» —</p> <p>Извршивање ових великих и доброчинећих мисли и - непрестано поступање по овом кра |
| општег непријатеља хришћанства у забуну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно |
| , али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и голог |
| ти, големо насиље и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и |
| ње уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је две миље одавде удаљен |
| је од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан |
| м.</p> <p>Ови одговори донешени совјету доведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умири |
| бражењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој п |
| га клетва очина до тог срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га ј |
| а оне завере, која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу |
| /> ствари Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су н |
| ва свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</p> </div> </body> <back> <pb n="227" /> <div ty |
| ио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели у зај |
| адарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} Искуство онога <pb n="159" /> што се збива |
| оћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је сплеткарењем својих |
| n="72" /> нећемо дотле оружја положити, довле незадобијемо нашу слободу.»</p> <p>Са највећим ус |
| римство Петронију од пријатеља указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Ту |
| ха гласба свира дивотно народне песме и доводи слушаоце до највећег усхићења.</p> <p>Улице су д |
| робље, које је турска батина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна једина сила хришћанска нехтед |
| са прости своји одговори до усхићености доводити: скоро ћемо наступити неке разговоре, у којима |
| г за првих дана владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи став |
| ју Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез |
| владала је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и |
| лаготворни глас.{S} Но једна слава није довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити спава |
| га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га споче |
| мо од порте, незаборавите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да земљом вла |
| , и он беше међ својим простим сељацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без с |
| ину изабрао.“</p> <p>«Народ српски није довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с то |
| ашћу српског господара.{S} Оне су имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није т |
| показује каква је била то војна и који довољно карактерише ове просте, горде и јуначне Србе.{S |
| ора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства биће дуж |
| одног престола кнеза од Србије Милоша — довршен је.{S} Питомац императорског кабинета Александе |
| а оружања...{S} Уговори сад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињали... ваљда се тамо ниј |
| ајући у овим поклонима своје понижење и довршену пропаст ислама.</p> <p>По повратку своме из Ца |
| ут величином свог позива, и способан за довршење народног дела.{S} Он је оног времена може бити |
| <p>«Кад је ага са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> <p>«Милоше препоручи твојој |
| вама избраним господо, остављено је да довршите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаство ј |
| /> <p>Брзо затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану на глави |
| е и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p>Султан се није могао уздржати, а да с |
| ово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни |
| ; немогу пропустити, а да неопишем овај догађај, који јасно показује каква је била то војна и к |
| их људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних догађаја и крвавих призора, који су несретну Србију скр |
| сији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, који претходише оставки Милошевој и оној жало |
| е, погледе свију главни људи, а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао |
| ad> <head>Љубица и рат.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српском бојишту догађаху пролазили |
| о осилише и оснажише.</p> <p>Страховити догађаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, мо |
| један сељак свога пријатеља о тадашњим догађајима и завршује овако: <pb n="122" /></p> <p>«Ми |
| ати.</p> <p>Шта се посве међу супрузима догађало, то нам није познато.{S} Толико је само за изв |
| ни догађаји, који се на српском бојишту догађаху пролазили су једни за другим.{S} Први устанак |
| ена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} |
| и, нити једне самовољно промјенити, без договора и согласија свију нас и свега народа.</p> <pb |
| их старих робова.</p> <p>Кад су о свему договори учињени, порта прими са одличном пристојношћу |
| еђу собом и код куће са осталим народом договорите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о |
| совјета било је већ закључено у општем договору.{S} Но Русија, која је своје батерије запете д |
| 43" /> књаз под законом и у непрестаном договору са совјетом.{S} Овим установљенијем укратиће с |
| ли у заједници братској и по предходном договору, нападали су и убијали они само Турке, којима |
| прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак од три талира за |
| годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о том, како би најзгодније у |
| или.» — Те кад се у томе неспоразумљење догогило, <pb n="192" /> и кад су већ неки бољари српск |
| е никуд излазила. — </p> <p>Једног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, к |
| самом провиђењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се је једна битка крвава, у којој је Милош поб |
| невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао н |
| не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p |
| дости својој, но ако би се што противно догодило, то су браћа била снуждена до очајања.</p> <p> |
| } Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, него вољом његових великаша, а и |
| рђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немој више за живу гла |
| далеком путу, долазило је просто дете у додир и са становницима варошким, виђало је обичаје и ж |
| Редом обилазећи све понамештане страже, дође и до једне разваљене куће, којој су топови само је |
| како да превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих људи, ко |
| ији, да позове Милоша <pb n="107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје |
| , колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте |
| његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, при |
| аче је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љ |
| </p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — вр |
| елице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђор |
| мљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, с |
| осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему |
| , и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да има других владара у земљи осим њега |
| ојнички чиновници.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краљевског |
| <p>Једног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</ |
| стијем слогу источног израза позива, до дође у Цариград.</p> <p>Његово величанство» — гласило ј |
| ћи га усрдно.{S} Како на одређено место дође, седне на столицу, око њега разни државници, који |
| и свога старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег, код |
| стојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво и даде генералну |
| очаствоване и неколико корака учинивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез ј |
| е изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ нећ |
| — «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали |
| ружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</ |
| а се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добро расположен.{S |
| е опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни |
| држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово неколико простих речи открил |
| умерене, који ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му |
| од 1,300,000 турских пијастра плати, а дозволи да у Београду 10.000.{S} Турака као посада живи |
| ше, да им се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли ј |
| авили сва она места која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је |
| ра.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољства, која савршено дозвољавају об |
| и незадовољници у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на њ |
| гове осујетио, ма да је Милош самовољно дозволио неко ограничење и саме његове врховне власти; |
| бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година сеја |
| а народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и они — |
| озволио нека задовољства, која савршено дозвољавају обичаји источни у погледу људи...{S} Кажу, |
| ву наплату, да може часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p> <p>Го |
| и слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао бољарима својима никаквих личних сталних пре |
| хмуд — жестину своју уздржавајући — «ви дозвољавате народу прекомерна права.{S} Ваш устав даје |
| атак изгубљене слободе...{S} Све је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одговора с |
| најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кнезу од Срб |
| — Милош преко искрених својих пријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику |
| обнародован.{S} Оне су садржину његову дознале преко својих посланика у оно исто доба, кад и о |
| могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог |
| на један уговорени знак, наши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе из |
| о година са стране потпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће в |
| ности избавлење и ослобођење отачаства, док се неби снага народна мало опоравила, која је већ д |
| звестити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу |
| роду заото поклони и благодаран покаже, док међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> |
| заклели, да дотле оружје оставити неће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од прок |
| сти је стало и требало уставној Србији, док је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да |
| гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{ |
| наметнути сами собом намесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте |
| и: „да совјетници немогу бити с бачени, док неби што погрешили противу закона земље, или високе |
| ени будите све дотле неокрњену одржати, док седео будем на месту овом, које ми је народ мој пов |
| могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужа |
| тиране отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и јед |
| тле <pb n="43" /> неће из руку пустити, док неповрате отачаству своме изгубљену слободу и не ср |
| о је: «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» |
| коше све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Претераном тир |
| они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадн |
| ских војвода многе пријатеље стекло.{S} Док су Турци заробљенике и рањенике српске немилице дав |
| ног.{S} То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате |
| мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу доп |
| мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз |
| , док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од ови |
| моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у ста |
| подарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу |
| изреку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле |
| у сто пута имати право, тек једанпут да докажу да немају право.</p> <p>У позније доба а за срет |
| игда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га је |
| </p> <pb n="119" /> <p>Дај да наставимо доказ за доказом, гомилајући истину на истину, мораћемо |
| е свију главни људи, а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много св |
| није био глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да неће моћи овај челични карактер за руком с |
| јао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе нач |
| то нису јошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. |
| Махмуда, пљескала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег одушевлења, противу овладе глу |
| двору — било би непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он |
| n="119" /> <p>Дај да наставимо доказ за доказом, гомилајући истину на истину, мораћемо победити |
| тајне уходе, којима је наручено било да доказују користи, које Србија од уплива руског имати мо |
| а свјету потребовале су стотине година, докле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а |
| о се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се |
| ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена места по Србији и све гр |
| редаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду под заставом слободе.</p> |
| преко мога тела и непрестајте борити се докле последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S} О |
| ње Србије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год буде родољубивих поштених Срца у Србији куцал |
| жан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи кр |
| оворени знак, наши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</ |
| неописаним узвиком Ура!!! — означавају долазак кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно |
| еше обграђен за народне посланике, који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S |
| <pb n="137" /> народа са женом и децом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одређено ме |
| сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желит |
| тишина предходи свакој бури што наскоро долази, кад народ намисли светити се силеџијама својим. |
| јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са |
| правијим начином, како ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо располагање.</p> <p>Све ов |
| вине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином при управи та |
| е драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле |
| мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, па кад су заједничког неп |
| на врвили су добровољни радини, који су долазили, да помогну оно место приредити, где ће се ску |
| е прода. —</p> <p>На овом далеком путу, долазило је просто дете у додир и са становницима варош |
| b n="28" /> савез — остало сродство пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ов |
| ишим духовенством и свештенством нашим, долазим опоменути вас љубезна браћо, слова које сам вам |
| шку послатеља своји, на сваку скупштину долазити, рачуне прегледати и народу јављати ји, оволик |
| «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дет |
| оћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка, посланик је руски поднео господару од Србије: |
| исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја |
| како то његово високопревосходство кнез Долгоруки њега обавешћује, Србија зајиста велике обвезе |
| вјет и оставка Милошева.</head> <p>Кнез Долгоруки видећи, да кнеза од Србије ничим застрашити н |
| ead>Простак и дипломата.</head> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доб |
| «Е без сумње! — видите кнеже“ — настави Долгоруки са чувством — „оне беде, које су савети Енгле |
| Турском мојим полугосподарем!» —</p> <p>Долгоруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог |
| д страховита вика: «Доле са совјетом! — доле са издајицама: <pb n="200" /> руско-турским!....{S |
| и рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодгов |
| а подиже се наједаред страховита вика: «Доле са совјетом! — доле са издајицама: <pb n="200" /> |
| — Наше установе нису постале другчије, доли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени буд |
| и право, које му није могао нико други, доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах народну с |
| n="198" /> ништа народу свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише штедио људе, који му не |
| ивити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађаше за своје узвишење да з |
| ечи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више доли само једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово п |
| b n="23" /> ово ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при пом |
| јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједине се именом светог Јована пред о |
| ом кад га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти воли |
| уништити није могла.{S} Једном, кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, једну лепу јуна |
| ће оружје другова мојих, што су остали дома, без обране остати изложени беснећем победитељу.{S |
| , који клањаху и метанисаху пред гњилим домаћим непријатељем.</p> <p>Милош је у сваком погледу |
| дног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу |
| еда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ |
| има пара није било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном животу губио се, постао је — к |
| е на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило није.</p> <p>Гледећи псето — овог неразл |
| уће војнике, да потражи своје рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магнов |
| ча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунезависност Србије.< |
| молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе је |
| девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Зати |
| прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства к |
| и говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, који много умствују.{S} Ја вам то напред |
| ћим се простачењем.</p> <p>Ови одговори донешени совјету доведу га у највећу забуну.{S} Надали |
| новила је и тим је покорност властима и донешеним законима прибавила, а тек кад је турски велик |
| особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узвишеном господару до знања, да се не |
| кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезније према енглеском конзу |
| дни неки начин к правици и човечанству, доносио све страховите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитос |
| ових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма жи |
| ужива? — Садање уређење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» — |
| људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често занешени били с |
| нути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних руку.</p> <p>Рака б |
| љати — до моје војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду дон |
| ног началника, који је са правитељством дописивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p |
| сврши, Алија до последње страже турске допрати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милош |
| по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њега човека неког, коме су два снопа жит |
| о обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, |
| Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа расп |
| и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде на з |
| м у савезу бити, — но није хтела никако допустити, да Србија буде Турској тако слепо одана и по |
| о будем над моји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим; јер би име мој |
| /p> <p>«Допустити што?» одговори Милош «допустити сваком захтеву партаје руско-турске која већи |
| му са тим предлозима претстану.</p> <p>«Допустити што?» одговори Милош «допустити сваком захтев |
| ; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело испечем онако, како би |
| арешине изабирати.{S} Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, |
| рња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорство |
| а неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, к |
| опејске државе.{S} Све ово закоснило је досад установљенија, за која сам вам лане о светом Триф |
| ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л изнашли какво средство, коим би се све по |
| > <p>Све ове потребе подмиривали смо ми досад различним и млогостручним приходима земаљским.{S} |
| ени крајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свиколиц |
| ом жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново оси |
| атски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштенародним добр |
| о.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу |
| у којима простак српски <pb n="128" /> доскаче одговарањем својим ученим дипломатама и лукавст |
| без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, настави са нестрп |
| кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло |
| Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сен |
| рви глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множина на |
| иком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор |
| , и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа изгинуло самном, па неће бити никакве н |
| сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску |
| позицију и оборити овог човека, који је доста незгодан правац заузео био, јер није трпио да му |
| дили и сазнали изображена Јевропа имати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави |
| {S} Одонда до сада, имали смо свиколици доста времена и мислити се и разговорити и о овим двема |
| свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга |
| S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много бил |
| бојим дворовима до <pb n="204" /> знања доставе упорство Милошево и његову намеру, која њих стр |
| ве оптужбе које су бољари његови Русији доставили и за поступање ове противу њему — Милош преко |
| елило је његово величанство, вама лично доставити упутства, која само вашој особи од користи би |
| је моме за извесно“ — рече посланик — „достављено да народ српски жели и иште слободу законску |
| онесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде уклоним! |
| ве да разума једног народа и до његовог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S} Победе до |
| улату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног достојанства даде поглавар Србије изванредном посланику |
| следњег часа држање његово било је пуно достојанства и благородства.{S} Кад <pb n="206" /> је в |
| ођење просто а никад подло, често одвећ достојанствено.{S} Чело му је отворено, поглед стрељав |
| слабости и старости, предаје кнежевско достојанство своме сину Милану, а ми га после прогона о |
| дити хотео, његово помазање на кнежеско достојанство.</p> <p>Весеље и слављење рашири се по цел |
| /> Ферман, којим је порта даровала њему достојанство владара.{S} Милош тим делом добије круну о |
| нанити: «да је он оставку на кнежевском достојанству из сопствене побуде дао и да од послушност |
| а с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери српске отачбине!“—</p> <p>После ових реч |
| м господару до знања, да се неки високи достојници вашег сијателства туже на ваша насиља, која |
| Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели |
| умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задовољавао као поштен човек само тим |
| спетим сином Исусом Христом заклели, да дотле оружје оставити неће, док не стресу са себе ропст |
| а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — ми |
| да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује си |
| јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год |
| као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држал |
| ине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати, док седео будем на месту овом, |
| е, нису могле вечито трајати, морало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени нар |
| м на самом олтару, да осветничко оружје дотле <pb n="43" /> неће из руку пустити, док неповрате |
| аше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p |
| тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружја положити, довле незадобијемо нашу слободу. |
| рци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и |
| даља расположенија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста т |
| у могле вечито трајати, морало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени народ од |
| ати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к |
| талице притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља при |
| } У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка, посла |
| {S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чин |
| з Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами собом намесници |
| држи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ |
| а земља подељена је била на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима у |
| је само гледалац у промету трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упо |
| егове врховне власти; и по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, који је те зако |
| слу само мимогредно улогу игра, било је доцније душа свију преговора и није остало између обе о |
| ство годинама све већма ладнило, оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Милош пре |
| успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племените намере његове осујетио, |
| шту потпору од свих савезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и устаја |
| почетка власт у својим рукама, коју су доцније великаши српски од њега преотели — али великаши |
| е заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније д |
| Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде |
| p> <p>Усклик живе радости и благослова, дочекају победиоце у ослобођеном Крагујевцу, чији стано |
| /p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p> |
| амом Цариграду био је Милош најславније дочекат; пролазио је кроз варош к палати султановој, на |
| описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и предусретајем овим већма збуњен, него да бих |
| ="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да зак |
| ва, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb n="194" /> <p>За ове оптужбе |
| д сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе нек |
| е изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се |
| оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца же |
| два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„Господару — ево онога, |
| да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где с |
| Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу да п |
| нала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено г |
| , што је из унутарности од свију страна дошао, да буде учасник братске скупштине, где ће се ток |
| у јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Ку |
| к и дипломата.</head> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа ни |
| ви дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које му је |
| .{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављ |
| књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје п |
| е сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредељен био, да буд |
| ћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење према |
| ајанствени дух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне растове |
| >Императорски посланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони |
| .{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осет |
| им застрашити није могао, да га приволе дошаптавању руском поклонити се; намери другим начином |
| ле победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, д |
| рала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до очите своје материјалне пропасти, |
| а својим.{S} У такој грозничавој тишини дошла је била већ и година 1792.</p> <p>Научени људи го |
| а њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb |
| ко њега разни државници, који су за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош и поздрав |
| број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одм |
| чера сретном господару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом |
| оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а и |
| /p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена |
| сломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је подстакло овако уображење и |
| или дело слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство пост |
| но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb n=" |
| своја, која јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком |
| који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом |
| ропадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио |
| на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико се год чине да су |
| њу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред њега пос |
| оје ме испуњава толиким сведочбама свог драгоценог саучешћа, зараније дало о тој опасности изве |
| оклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Сво |
| узети, да бране своју слободу, која је драгоценом крвљу њиховом купљена била.{S} Русија при ут |
| пуних четрдесет година заливали су Срби драгоценом крвљу својом земљу отачаства свога, само да |
| остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по |
| чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоценог оружја, доби |
| елио сретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље д |
| светлозорној ноћи са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пришапнула му сјајни санак бу |
| з дуге луле, често погледајући веселу и дражесну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb n= |
| , даје овим учесталим гомилама, особиту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарности од |
| одише оставки Милошевој и оној жалосној драми српској, која је после у Србији одигравана:</p> < |
| .{S}208</p> <p>XXIII.{S} Последњи чин у драми Српској...{S}219</p> <p>XXIV.{S} Свршетак...{S}22 |
| head>XXIII.</head> <head>Последњи чин у драми српској.</head> <p>Непрестано уз престо сина свог |
| ени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се не |
| у војника, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомич |
| а сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки мердевина, које су именом „басамака“ поча |
| од њега, ове последње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и растављена од сина свог, б |
| јећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њега |
| та он, загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зач |
| .{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држао.{S |
| е управљено у главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се о |
| во у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне речи за Србе проговорила.{S} |
| прелити у нарав просвештени европејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међ |
| {S} Овакви депутата народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао М |
| а при оснивању сваке, особито пак нове државе, треба човек врло добро да пази, да у чему не пр |
| тету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале су стотине година, докле с |
| а онако; као што се руководе европејске државе.{S} Све ово закоснило је досад установљенија, за |
| м, било у Цариграду или у каквој другој држави своје посреднике, чија важност јако претеже на м |
| и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже уметност, ступао је крепком стопом по |
| ј први извор благостања људског и среће државне, пошто је земљеделце ослободио од множине дациј |
| те своје, да ја и совјет <pb n="149" /> државни чинимо даља расположенија с њима; они ће после |
| е струке дјела народни подјелити и више државни совјета; попечитељи ће ји предработати, совјетн |
| аленог тог данка неће моћи сви трошкови државни подмирити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћ |
| у подпуковнику.</p> <p>7.{S} Званичници државни подељени су у 11. класа.{S} Први ред: садржава |
| <p>2.{S} Рјешио сам се поставити совјет државни првом и највишом властју до себе и до књаза и с |
| вину тако уредио, остало је том великом државнику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује |
| вима, капетанима и судовима, судови вод државним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb |
| олико вешти људи, кои би нам руководили државним дјелима онако; као што се руководе европејске |
| дође, седне на столицу, око њега разни државници, који су за њим дошли.{S} После кратке отпочи |
| аше сви овако у скупи, а после, задавши државному уставу, заклетву, изберите међу собом најразу |
| Србија постала је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке, особито пак нове државе, |
| установити се за годину дана и постати државом, којој ништа већ неостаје желити.{S} Народ српс |
| о Русија, која је своје батерије запете држала, предупреди ову високу и спасоносну намеру, која |
| ту његовом Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S} |
| поштовао.{S} Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и највештијег војводу побу |
| и ви може бити добро урадили, кад би се држали строго устава, како би тим начином избегли увек |
| ти, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне српске к |
| Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан као непослушно робље, које је турска батина под л |
| ега изражава оно и потсмехно лукавство, држања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} |
| рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања народа српског, зависила је верност порте у извр |
| арања, пренемагања и бојазљивог пузења, држање Милошево према султану било је пуно важности.{S} |
| </p> <p>Милош је средњег узраста човек, држање му је војничко, опхођење просто а никад подло, ч |
| еима.</p> <pb n="144" /> <p>Трошкови на држање војске внутрење ради мира и поредка међу нама.</ |
| и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стража по границама, које ће нас чувати, да нас |
| војим народом.</p> <p>Да последњег часа држање његово било је пуно достојанства и благородства. |
| мензилане.</p> <p>Трошкови на грађење и држање контумаца.</p> <p>Трошкови на депутацију у Цариг |
| рао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање посматрано је, свака <pb n="156" /> његова реч п |
| чекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљно држање народа узнемирило је совјетнике.{S} У прах су па |
| управити, дивили су се и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрестано сходно свог високог |
| бичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке трубе; знак д |
| га и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Мило |
| радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо |
| ид је баш војнички савет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дош |
| рата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, |
| а које се старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу с |
| је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и ж |
| До тог доба и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молд |
| и држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом |
| то је <pb n="133" /> Милош ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може |
| но место приредити, где ће се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут је био један бре |
| скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово високомерно |
| оша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом примирију, којег с Турцима углавили буд |
| ароду и народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо свет |
| S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђурђева дана.</p> <p>Ни про |
| оду.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, |
| клањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи усправљеном руком главу своју, пушио је из дуге |
| /p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати! — Дан св |
| и су се и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрестано сходно свог високог положаја, кнез |
| радове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања народа српског, |
| ="136" /> Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизк |
| а које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но |
| а има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није из дру |
| з Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена иронија, не |
| прах...{S} Аустрија под својим надзором држи српске војводе, који су небројено пута водили браћ |
| ш одговори: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благоволење — којег је он предметом |
| или права свога ужива? — Садање уређење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се |
| рода дознати, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали из |
| ти устав овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте њ |
| а нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —< |
| мало опрезније према енглеском конзулу држите; ког пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна |
| о се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива |
| разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе |
| ине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отој |
| и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p |
| p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш п |
| логоре кроз сто невоља рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редови |
| ајиста много слободнији од онога што га друге европске земље имају, а има и других ствари у њем |
| робља и њихова господара.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са гу |
| >„Ал ваша унутарња уређења интересују и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њихов |
| ри Србију, каво би под гвозденим прутом друге српске народе придржавати могла.</p> <p>Ни један |
| им <pb n="37" /> даном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна стихија ди |
| </p> <p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће допа |
| да покуша подићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, које је закопао био у |
| смео.{S} Сад је требало <pb n="151" /> други начин узети, ако се мислило задобити јуначног кне |
| ог ђенерала с платом од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са платом 2500 талира.{S} Тре |
| совјетовали и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никако |
| сне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па коле |
| и чиновници а телохраниоци султанови са други високи чиновници, опколили су га са свију страна. |
| и.{S} Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз пр |
| S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После ових речи заповеди, да се војска |
| рмова бити, нити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разс |
| вати.{S} Његовим примером покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа имао. |
| народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, него је и саму полит |
| кале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни човек тога доба, потпуно је поњао дужн |
| радиш!» —</p> <p>„Али господару! — овај други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb |
| ове изговорио, даде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за |
| законе народна скупштина.{S} Ово је био други красни део посланства Милошевог и сад ћемо по нов |
| ешина, ни чиновник ни трговац, нити ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бит |
| титуру и право, које му није могао нико други, доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах на |
| ију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</ |
| {S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{ |
| вез — остало сродство пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва |
| едним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо |
| ка поборника, које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ос |
| бојишту догађаху пролазили су једни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је. |
| е своје страни, гледала их где један за другим смртно рањени падају!</p> <p>После победе, која |
| дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> |
| ају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n="139" /> него којим су све ост |
| „— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим једне високе порте — правио...{S} И |
| , кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} У месту његовом То |
| Милошев горди дипломата разљути и почне другим ал заповедајућим тоном говорити кнезу Милошу: </ |
| дошаптавању руском поклонити се; намери другим начином и сретством, да уплив Русије у Србији по |
| риграду.</p> <p>Трошкови на агенције по другим земљама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се немо |
| је знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје |
| тврђење од порте дође; незнајући да има других владара у земљи осим њега, по праву насљедства, |
| о онога <pb n="159" /> што се збива код других народа, поткрепљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Ш |
| народа, ни колико прихода од десетака и других струка; нит сам могао учинити нужних установљени |
| плаћао, ослободио је народ од десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, од |
| га друге европске земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам |
| тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова н |
| ан — «о њему није се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ с |
| Над њима управљале су биле војводе, јер других способнијих људи за та места с почетка није било |
| дјела народни понаособ и узаконити ји; друго: расположити данак на народ најлакшим и најправиј |
| бог које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са с |
| ја великој скупштини поднео, нема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, |
| е он: „да живот српских жена није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди вре |
| Србија обрадовала, није све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва у |
| дине 1812. и 1813. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили |
| тник јавно рекао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што |
| е у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе кра |
| саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора |
| искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт |
| пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су остали дома, без обране остати из |
| едини био између свију вејвода и ратних другова Карађорђевих, који није хотео оставити земљу и |
| , жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у свакоме војнику српском, који за слоб |
| име умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове из детинства, који су до јуче у боју бил |
| се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог ве |
| рло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, који би њега и слободу његову б |
| д почетка побуне знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је с |
| ам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о |
| еличанство увидити, да он не може никог другог интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унута |
| му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> |
| у цјели, у бојевима бију се један поред другог и враћају се као победиоци — или гину заједно.</ |
| ст једнога није могла, просто оштроумље другог превластити.</p> <p>«Кнеже!» — одговори Султан с |
| појав говора владарског.{S} Оно није из другог каквог престолног слова преписано, нит је по пре |
| товали и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никако немогу |
| , и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ |
| је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, |
| Милан умре — ови људи на престол позову другог сина Милошевог Мијајла, који је увек живио обожа |
| пута она себе очитој смрти излагала за другога, само да би јавну неправду одклонила.</p> <p>На |
| — потресао је Србију од једног краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе сви листом на оруж |
| времена, измирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ д |
| родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки један за друг |
| свога навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да од све туге привезујем р |
| а руским, било у Цариграду или у каквој другој држави своје посреднике, чија важност јако прете |
| овну власт његову подривају, заштите на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једно |
| ешене умео је опростити, но за неправде другом учињене био је неумолим, као што то показује сље |
| амо и расправимо, пошто смо одани један другом и у најискренијем поверењу.»</p> <p>Милош, који |
| о покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио |
| осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме давати осим једноме |
| својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до једном Милошу покорити неће!» — Пријатељи Ми |
| е нејма овде; да се закунемо сви, један другому, књаз властима и народу и народ књазу и властим |
| pb n="160" /> <p>„Народ српски не ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жр |
| у је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њене неумерености и добре вољ |
| и внутрење правленије, прелазим сада на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч д |
| ели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде |
| {S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p> <p |
| врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љубица измеђ |
| извршујем. — Наше установе нису постале другчије, доли сретством моје једине воље, а ја ћу је у |
| ског, да се Русији поклони.{S} Немогући другчије Милоша себи подчинити, сад она обрне лист као |
| које је као морална проказа растварала дружевно тело истока.{S} Старе пак присталице и фанатиц |
| ју кости његових старих родитеља и миле дружине — седамдесетогодишњи роб нехтеде тако скупе сло |
| м искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је опе |
| рдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила |
| ј се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство његово.</p> <p |
| а човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове села међу собом братск |
| умио да неке поправке <pb n="111" /> за друштвено стање Србије заведе; но принуђен непрестанце |
| јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, његова нечувена освајања и скоро непоњатна неу |
| <pb n="105" /> <p>Усљед једне битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци се с |
| е спомен негдашње независности српске и дубоке осећаје срамног робства, ког сада подносе.{S} У |
| богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости потресаху прса његов |
| бица дубоко ожалошћена речима овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар |
| ер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политичар и искусни законодавац, човек у ком су |
| <p>Љубица је овим поступком мужа свога дубоко увређена била; ћутећи сносила је увреде те, које |
| ј пропасти судбу Србије.»</p> <p>Љубица дубоко ожалошћена речима овим баци дубоки и жалосни пог |
| је слатко обхођење, челичан карактер и дубоко проничући дух украшавао, који је у једно и исто |
| е поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи |
| ак присталице и фанатици турски били су дубоко разјарени, гледајући у овим поклонима своје пони |
| свог стојећи одушевљена Љубица, која је дубоком проницавошћу у траг улазила свима сплеткама и н |
| опству турском стоји, овом пространом и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да р |
| Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом |
| му.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобијени крајева, а две прве то |
| правитељство наше, треће пак: исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао на новопридобијеним |
| ва губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</p> <p>С |
| оји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бела као снег бра |
| војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима његових родитеља, њега је као те |
| умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепавице, правилне црте лица, пријатан и уми |
| рављеном руком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледајући веселу и дражесну гомилицу |
| црн, са цртама јако израженим, које су дуге црне власи окружавале, његово угрожателно чело, ст |
| олу господарство турско.</p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, засути су б |
| г и тихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају глави његовој израз гордељиви. —</p> < |
| пска срца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпљења свакоме злу навикли, предали су |
| его што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намис |
| о је могуће мање слободе даде.{S} После дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио |
| ине развијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу |
| му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народа, |
| том турском потрвена.{S} Она није могла дуго преживити два своја изгубљена чеда, срце јој је од |
| лице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде у |
| тане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој девојци, коју је он замишљено |
| му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован ста |
| се и званични преговори; но кнез српски дуго је размишљавао о предлозима онима који су му од ди |
| могао поњати, како да народ један тако дуго може трпити над собом тиранију турску, стога је по |
| о је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији, јер ниј |
| и могли изказати то признање ваше, које дугујете императору целе Русије, вашем пријатељу и закр |
| у сиротињу одлакшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељство набавити и та им је под н |
| сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да га исплати. |
| е судби својој било предало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Страховити глас: «на ору |
| о храбра Љубица милосници, немогући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично су се |
| 55" /> које он у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчудно |
| вршених заплета на истоку.</p> <p>После дужег саветовања пошаље кабинет руски совјету српском з |
| блажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо јавној благајни по |
| законитом иступлењу, а овако их лако за дужност њихову повратити можете, ако се од ове удале!» |
| оде, а ово мислим да опредјељује и сама дужност владарска исто тако, као што то опредјељује и д |
| е и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — придода она са свим суморно: |
| или не; а попечитеља казначејства биће дужност изнети и показати по истеченију једне године ра |
| о своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим минист |
| ска исто тако, као што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми |
| редни човек тога доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагало великодушно поверење спроћ |
| материјалну; треба да народ позва своје дужности, да може знати, шта власт има с правом искати |
| рава и дужности књаза Србскога, права и дужности власти наши и права и дужности сваког Србина.{ |
| ски, у ком би стојала избројена права и дужности књаза Србскога, права и дужности власти наши и |
| права и дужности власти наши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се |
| } Министар унутарних дела, обављао је и дужности министра војеног и полиције.{S} Министару фина |
| р иностраних дела извршивао је уједно и дужности кнежевског <pb n="172" /> представника; он је |
| мадем и сувише посла у отправљању мојих дужности, а у осталом политика речених земаља можда се |
| еста и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но |
| места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног |
| е до највећег усхићења.</p> <p>Улице су дупком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S} Н |
| ачбине.</p> <p>У великим варошима, пред дућанима, где се обично ликови свих славних људи продав |
| а ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <p |
| будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци |
| ; који уједно има безпримерно проницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p |
| помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која |
| ао.{S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— |
| ева.{S} Мало позније немирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да |
| у скору побуну.</p> <p>Неки тајанствени дух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од |
| турском пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега |
| оји великог уплива имадоше на ратоборни дух овога народа; показаше му прстом на небо, где је на |
| ње, челичан карактер и дубоко проничући дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекоду |
| ересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружава |
| гледао.{S} Девојка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа |
| вршено било.{S} У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућност, који карактеришу св |
| аља предпоставити, да Милош који је био духа свободоумног, није правио завере, да дело ово, кој |
| вним кметовима народа Серпскога и вишим духовенством и свештенством нашим, долазим опоменути ва |
| урчину.</p> <p>Величанствена је и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се цркви |
| њу упознати са унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства српског за првих дана владе |
| ан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу давно већ предвиди |
| а снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је духом задахнута била сва омладина Србије.{S} Сваки је о |
| , са природом људи и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а при том разборит и вешт у познавању |
| род је српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појавила, |
| г доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за непознатим — ова морална боље |
| ињу да потражи места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, п |
| узда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сносити љут |
| " /> <p>Но при свем том, ова благородна душа, морала се више пута поклонити увредама, које су н |
| а војска попуњавана била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турс |
| е царевине, која је бројала 45 милијона душа, и чију је војску предводио чувени Куршид паша, ст |
| мимогредно улогу игра, било је доцније душа свију преговора и није остало између обе ове стран |
| S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срц |
| оворити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „да живот српских |
| анак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, која је имала лиц |
| а, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која је <pb |
| ш са осталом војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варо |
| су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували су непогоду |
| свом био сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање несретне девојке, срце му је скроз потр |
| та, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је |
| је ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради |
| а своме младожењи.</p> <p>Јелице слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шт |
| ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да |
| p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест њег |
| ва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да треба з |
| ух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој Србији.< |
| ањеник са последњим уздисајем испусти и душу своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може још |
| е за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n="76" /> на олтар народне слободе!!!{S} |
| је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оц |
| е овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S} Св |
| с платом од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са платом 2500 талира.{S} Трећи ред: пук |
| класа.{S} Први ред: садржава дивизионог ђенерала с платом од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал |
| ика, један је исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетника и предсједника апелационог |
| големе турске силе, коју су најславнији ђенерали њезини предводили, те стопу за стопом отимајућ |
| рбе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним штабом управлао је овом битком, у намери да |
| оли светог великомученика и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу р |
| начки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије.</p> |
| ију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај др |
| тврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу преп |
| р је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдукова |
| ад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони г |
| p>Ове последње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови боли |
| i>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држали су |
| олико својих присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} |
| страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта |
| ан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} |
| незадовољни, брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је |
| изнавајући над собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се војводе не осиле и опа |
| е више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима н |
| о није била занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрос |
| <p>Овим пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао в |
| нама 1800 до 1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету р |
| поглед, стрепећ покрет, гордељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме простачком оделу, чињаш |
| стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери родитеља свог |
| ривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима налази и да |
| Срби су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио главом погрешку своју, што је из земље |
| /p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што |
| рао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да није з |
| то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је та |
| са оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су се п |
| </p> <p>Једне пријатне вечери, седио је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом брежуљку, к |
| ој војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су т |
| и.</p> <p>После једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ и |
| ирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбрави |
| купили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb n="45" /> видило на гори |
| ом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући млада девојка.</p> <p>«Јелице... к |
| браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Јелице! рекн |
| онесем живот жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет прекинути свој говор: «Јел |
| враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарског; он је |
| е. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув се једноме од момака својих: „Од да |
| стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недостојан с |
| бом пропаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по православној Русији, њему се са свију |
| ам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одважно.</p> <p>— „Тешко мени жалосници! повиче о |
| ступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало свој крупи глас — „заклињем те |
| воје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао».. |
| т, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу |
| еш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хо |
| краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком |
| p> <p>Јелице слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од ме |
| им гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру |
| одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> |
| рам ја томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и |
| на вичући:</p> <pb n="52" /> <p>„Правду Ђорђе, правду дај за нас сироте!»....</p> <p>«Устани же |
| Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? |
| ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако изражен |
| аве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи |
| је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страховито превари.{S} Човек, који знаде за св |
| ама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво и на |
| м рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа |
| де не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто чланова, колико је |
| авна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат од целог народа за врхов |
| упе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада вој |
| и вођ Срба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кара-Ђорђе и Милош...{S}59</p> <p>IX.{S} Цветна Недеља 1815. |
| Кара-Ђорђем...{S}42</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе врховни вођ Срба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кара-Ђор |
| p> <p>Од ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно |
| азад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, кој |
| .</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред оп |
| > <p>По извршеној пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били проти |
| ховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, |
| и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди ј |
| е по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као |
| презреним дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађаше за |
| познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих |
| RP18791_C1"> <head>I.</head> <head>Кара-Ђорђе.</head> <p>Кроз пуних четрдесет година заливали с |
| 8791_C8"> <head>VIII.</head> <head>Кара-Ђорђе и Милош.</head> <p>Народ српски преотео је од Тур |
| 18791_C7"> <head>VII.</head> <head>Кара-Ђорђе врховни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је чудн |
| Цветна недеља 1815. год.</head> <p>Кара-Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} Ауст |
| се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кр |
| ке, које отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђа |
| грозу наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бо |
| 1809. године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљу где |
| l"> <head>САДРЖАЈ.</head> <p>I.{S} Kара-Ђорђе...{S}3</p> <p>II.{S} Јаничари...{S}10</p> <p>III. |
| {S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које с |
| овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи усправљеном руком главу |
| свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који је познат код нашег народа под им |
| ка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у див |
| ћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи |
| облише му његово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне |
| де ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} |
| , стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њега човека неког, коме су два |
| »</p> <p>Тако је пролазила прва младост Ђорђева.{S} Мало позније немирни и слободни дух његов п |
| нају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воску држ |
| дат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> </div> <pb n="67" |
| зимског вечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле около |
| м и одушевлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, како у гр |
| е хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали Милошев рад, само не |
| императорског кабинета Александер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и постављен је за владајућ |
| ња све рукама пљескао.</p> <p>Детињство Ђорђево протекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао |
| ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову неср |
| чуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступао је он у |
| лена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при погледу овог призора.{S} Окаме |
| жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је употребити јошт ј |
| породица Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски питомац и који ј |
| о их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се налазио међу п |
| а овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртвовала сталност свога народа, бојећи се Нап |
| силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколико изгубљених битака |
| }34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба под Кара-Ђорђем...{S}42</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе врховни вођ Ср |
| а другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски робови |
| >VI.</head> <head>Устанак Срба под Кара-Ђорђем.</head> <p>Устанак народа српског, који је 1796. |
| сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио.{S} |
| пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, |
| .{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, но напоследку |
| } Сад се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи |
| о морадосмо држати мању скупштину после Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо м |
| купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, изм |
| али.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда |
| о, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ва |
| узбуђеним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава то |
| ога?» — запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — настави Долгоруки са чув |
| т је нужна!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше синко! — придода |
| се дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је так |
| г узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице |
| свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступи |
| /p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одго |
| вај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније б |
| и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зар |
| <pb n="44" /> <p>На први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити при |
| в пред њега рекоше:</p> <p>„Господару — ево онога, који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то у |
| близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу њ |
| и си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у б |
| адали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у |
| најсиромашнији Србин био задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и н |
| во на вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у |
| се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, о |
| оре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, који претходише оставки Мил |
| вним дјелима онако; као што се руководе европејске државе.{S} Све ово закоснило је досад устано |
| реба најпре прелити у нарав просвештени европејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најгл |
| тено је што су уставобранитељи по целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да је из |
| хвалу заслужује тај народ пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.< |
| много слободнији од онога што га друге европске земље имају, а има и других ствари у њему, за |
| ије тако снажна, да се са две знамените европске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни мо |
| један степен висине са осталим народима европским.{S} Он као глава народа свога имао је пред оч |
| поврате <pb n="215" /> правилима добре економије, коју је ваш отац установио, и нећете онда би |
| лош заповеди, да се постарају и за дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад прв |
| са чувством — „оне беде, које су савети Енгленске и Францеске на несретну Пољску навукле!»</p> |
| вукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам ништа више |
| ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзу |
| доносила, да се ви мало опрезније према енглеском конзулу држите; ког пришаптавања немогу иначе |
| " /> на олтар народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После |
| .{S} Архијепископска плата је 6000 Ф.—а Епископска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити збачени |
| пи одјекнуо, јест једна од најглавнијих епоха у српској историји.— Сад се већ оружје из руку ис |
| ици несмеду ништа од свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је б |
| рију, којег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p> </div> <pb n="88" /> <div |
| н, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницав |
| је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како с |
| p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, вра |
| ог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи устава српског од године 1837. |
| овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, госпо |
| сти о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом у |
| де.</p> <p>Једине околне силе може бити жалише за губитком своје власти, које су из потаје ревн |
| ње <pb n="222" /> ствари Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла.</p> |
| их попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да ће |
| колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалосне успомене, које су негда песме такове <pb n="40" |
| е човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућ |
| ко ожалошћена речима овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш |
| утарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се приближи, женскиња глав |
| ој супрузи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жалосни призор за мење времена се је збио, него што је |
| речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, решио ј |
| а,» уздане Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме |
| ету погинулих својих.</p> <p>Ништа није жалосније од овог тужног призора, али ништа тако и нека |
| зимо равног примера у јуначком отпору и жалоснијим посљедицама.{S} Човек, који је рад да се упо |
| кроз облаке и осветљава својим тавним и жалосним зрацима овај тужни призор.</p> <p>Свештеник ве |
| он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „да |
| у својих!»</p> <p>Бледи месец са својим жалосним зрацима у поноћно доба осветљаваше човека једн |
| у слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет година,» прихвати р |
| ори Ђорђе одважно.</p> <p>— „Тешко мени жалосници! повиче обнезнањена мати, те склопивши руке с |
| ла.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их |
| ц са одважношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!< |
| почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љубица направи мали знак крста на |
| да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње ј |
| оји претходише оставки Милошевој и оној жалосној драми српској, која је после у Србији одиграва |
| </p> <p>Детињство Ђорђево протекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости мл |
| тада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до брего |
| ла нове <pb n="63" /> потпоре, да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи углед Рус |
| преживити покор тај, понижење Србије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год буде родољубивих п |
| јка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегств |
| их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој |
| јем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> < |
| погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде: |
| м новинама оглашен био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књег |
| први пут у животу свом био сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање несретне девојке, срц |
| ја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла |
| у једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости потресаху прса његова.{S} Неколико већ пута уст |
| мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заборавила, да има јошт јед |
| ог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, које је сам |
| ра свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу сво |
| арац Петроније одупре се, бацајући свој жалостни поглед около себе.</p> <p>«На овој сам земљи ж |
| ликој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, који са |
| ођења свога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, з |
| ародним песмама, које су њега задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ свој на одбрану ота |
| едаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви |
| воју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту |
| ње и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да |
| два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога није могла, п |
| посланик — „достављено да народ српски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n="188" |
| ласт, коју мој господар искрено одржати жели и само у овом погледу желило је његово величанство |
| гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" / |
| рено одржати жели и само у овом погледу желило је његово величанство, вама лично доставити упут |
| ћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, |
| о учинити нужних установљенија која сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од год |
| у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да место мене Србијом владате, а |
| стати државом, којој ништа већ неостаје желити.{S} Народ српски има више народни својствености, |
| е, настави он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учи |
| јој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинила, они би се оба тада топили у радо |
| бог тог уређења може код њихових народа жеља породити, да такова од њих зајишту, што оне можда |
| аспусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> жељама нашима на путу, мисмо га морали уклонити!“—</p> |
| већ што су често занешени били страсним жељама својима, и оно су радили што радити нису морали. |
| мало расположен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул |
| еда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и |
| оно безнаравије, које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има |
| е тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовањ |
| ство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком ро |
| е једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се.</p> <p> |
| кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p |
| заповест, којом наређиваше: „да ниједна жена српска, без разлике стања и старости, несме носити |
| биткама поштеђена била...{S} Благородна жена ова, није могла преживити покор тај, понижење Срби |
| > <p>Ненадна ова забуна коју је одважна жена произвела, отвори сад изглед за победу неустрашиви |
| слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Србијанци, видила је где |
| м Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја суд |
| лањати!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору заповест диже, настави он |
| али да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, к |
| да њој представљен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије иг |
| Богу моле казује он: „да живот српских жена није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жр |
| > <p>Једина Љубица између свију српских жена, није се хтела тој заповести да покори, а од тога |
| а је јошт сачувања код гдекојих српских жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Милош са гласом њежни |
| свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављају куће своје и беже у гору |
| мој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у |
| су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског |
| рибежишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су били своје куће, и настанили с |
| тове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо вре |
| ца Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле около једног стола, над којим је тиња |
| њу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле и од страха онемиле, чита |
| се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у |
| стаде.{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене полете унутра и падају на колена; мушки стоје голо |
| и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Тур |
| азбојишта сине појетички образ Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за упознати чудновату жену, која |
| :</p> <p>„Знаш аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више |
| ави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњета |
| душа, но морала је као и остале српске жене сносити љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је |
| е ужасних пожртвовања.{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном прили |
| су описати изражаје лица ове благородне жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</ |
| о је непријатељу одмах натраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} |
| ама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ва |
| ком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље пов |
| љи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама |
| ало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да пов |
| мо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као кршт |
| сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију |
| хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет |
| <p>„Да сви људи» — настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо |
| ве туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске при овој народној борби осветлаше образ и с |
| у овај:</p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да буде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на |
| ри јединца свога Мијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије |
| нције сачињен.</p> <p>О овој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо речи једног Француск |
| ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни воденичнога, ни казанскога, |
| дај за нас сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласн |
| дело у средину <pb n="137" /> народа са женом и децом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Како |
| лосни призор.</p> <p>Милош се приближи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног |
| леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави крв, кој |
| животу свом био сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање несретне девојке, срце му је ск |
| <pb n="58" /> <p>Напослетку погледи на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно се г |
| штољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим др |
| орити или насилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије и поверење народа, |
| Милошеве.{S} Зато за упознати чудновату жену, која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођ |
| редлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и имањ |
| о се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског сматрали, |
| т на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из које је она добила моћ за ово поражав |
| рен.</p> <p>„Кнеже?“ — настави Махмуд — жестину своју уздржавајући — «ви дозвољавате народу пре |
| а себе срамни јарам турског робовања. — Жестока и голема насиља и изнуђења јаничарска, превазиш |
| да није далеко, где ће рука победитеља жестоко своје присталице притискивати, а они ће тада са |
| о раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували су непогоду, која беше по |
| које је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити |
| већој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли бл |
| /> <p>Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чуд |
| наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опом |
| езношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, |
| пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се весел |
| о, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу з |
| осподару! — овај други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо упр |
| висности учинила; подсећао је Милоша на живе <pb n="181" /> услуге, које је Русија у то доба Ср |
| емље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије и поверење народа, то би била неразумнос |
| у ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и благослова, дочекају победиоце у ослобођ |
| p> <p>«Ово је престолно слово произвело живе приговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду ув |
| ео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели у заједници братској и по предходном договору, н |
| д около себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли |
| ио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред нар |
| ди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се |
| родњем указала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљен |
| {S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је могао влада |
| од зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за п |
| треба они, који су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових |
| први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе него што се, во |
| јкама.{S} У месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли за једног прос |
| вио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао син |
| ог сина Милошевог Мијајла, који је увек живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашк |
| а, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n="131" /> је он као влад |
| ожина народа опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и |
| ојих угњетача. <pb n="218" /> Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ва |
| у Београду 10.000.{S} Турака као посада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући |
| м се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном на |
| елио свештенству наплату, да може часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити |
| ђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја |
| авде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне лакомислени посланик — „није о томе говора, |
| м листовима видили, колико је и како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за независност |
| и удар. —</p> <p>«Кнеже!» — одговори он живо - „ваша установлења имају у себи такове основе, ко |
| новницима варошким, виђало је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промет |
| <p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, ком је он милост мо |
| ушама, који се Богу моле казује он: „да живот српских жена није ништа друго до вечита жртва род |
| да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у |
| упак јасно је показао; да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора своје власти и д |
| листом устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу с |
| сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њ |
| и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турск |
| ужје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> |
| рам сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и |
| срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи својој изгуб |
| у исту положена, они су заједно провели живот, заједно су супрот Турчина војевали, заједно поги |
| ичанству Цару свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове |
| илош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности избавлење и ослобођење о |
| ва дела, која се односе на патриархални живот овог првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особ |
| који су му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у |
| , зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настав |
| С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба |
| ло, за које је толико пута био жртвовао живот свој, који се сав светли од красних и родољубивих |
| и од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодушију Милошевом захвалити, устане кол |
| рт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, |
| сталном напору, очајним јуначтвом вољно живот свој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За време о |
| бу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанственији и нај |
| неже! — један је Алах велики... </p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знат |
| нати, да је аудијенција свршена.</p> <p>Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и с |
| кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турчин потврди и да они до |
| е проведе у миру и задовољству приватна живота, а народ је српски <pb n="226" /> после 27. годи |
| не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити светлости ни сијателства титула дата није, |
| ошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину определио био за то, да у то |
| м магновењу човеку, награђује све труде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор при |
| по мало упозна се он са правим начином живота, са природом људи и ствари.{S} Обдарен духом про |
| да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу даиј |
| то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога навршила, и она се одважи да иде другој св |
| чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са животом проста земљеделца задовољити, нити је он марио |
| у смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одв |
| аћајући се пак дому своме, у породичном животу губио се, постао је — кукавица.</p> </div> <pb n |
| шећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице, кад је |
| о — «сматраће онај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити |
| нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у женској души.{S} |
| е: «Отачаство, слобода» — и са особитом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са п |
| и:</p> <p>„Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али госпо |
| около једног стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе |
| истину на истину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, |
| и им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док запов |
| апљица старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога ос |
| рине, ни воденичнога, ни казанскога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукуруза, пшенице, овса |
| ед њега човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</ |
| опет заузели били своја стара места, а житељи равница остављени сами себи, подпали су поново п |
| е и слободније постајаху, а које остали житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од н |
| </p> <p>„Господару — ево онога, који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га |
| ређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као о |
| рђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>« |
| љка ставила у средину између мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се |
| после толико проливене крви и јуначких жртава, није умео отачбини својој да даде стално уређењ |
| да плодове прикупља од својих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турц |
| та друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште користи.{S} Оне |
| ан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, која се као што је опште познато, једног јутра п |
| .{S} Народ српски често је био несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до го |
| српских жена није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и потреби о |
| ика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, да су н |
| осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет година,» прихвати речима Мил |
| јводу побуњених Срба. </p> <p>Небројене жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице п |
| м тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које ни |
| није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово |
| дне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртвовала сталност свога народа, бојећи се Наполеона, н |
| оје благодарност буди ономе, који се је жртвовао овим магновеним интересима, свршило се ако не |
| ародно дело, за које је толико пута био жртвовао живот свој, који се сав светли од красних и ро |
| јуначтвом вољно живот свој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За време овог десетогодишњег воје |
| и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену слободу.{ |
| у свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n="76" /> н |
| авања.</p> <p>Путовање кнеза од Србије, жуборило је непрестано по сви мести, кроз која је он пр |
| од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчудноватијег човека у овом столећу.</p> <p |
| народа <pb n="123" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У је |
| гово незнање красног светског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При |
| а, ил пре свега казнећа десница божија, за учињену неверу браћи својој - наведе га, те се у Срб |
| е ово закоснило је досад установљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам р |
| јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p> </div> |
| таки најстаријег сина Милошевог Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На |
| реним и одушевљеним речма срца народна, за свето подузеће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Н |
| и, да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољубивим.</p> <p>Све војводе српске, ко |
| ан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Милош се није устручавао, да |
| хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То |
| кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које је справљао.{S} Ако би тако б |
| и војници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да од |
| еља готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст — она се реши, да се на наро |
| а у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </div> <pb n="225" /> <di |
| елца задовољити, нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обу |
| мити.</p> <p>Затим изванредни посланик, за потврдити искрене осећаје свог господара императора, |
| 1796. — 1800. год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео |
| њега управљена, настави са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>« |
| ане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад |
| љада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је противу големе турс |
| ај, који је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је био један млад зем |
| во „ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи з |
| а будала, да је изневерио народно дело, за које је толико пута био жртвовао живот свој, који се |
| и назори руски о оном престолном слову, за које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S |
| ве, које поткопавају власт владатељску, за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима |
| ље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да |
| у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина и |
| пред његовим ногама иштући благослова; за тим весело погледа напоље на гомилу војника, наду ма |
| поправити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да ова |
| наумио да неке поправке <pb n="111" /> за друштвено стање Србије заведе; но принуђен непрестан |
| ице.... али незнам себе укротити....{S} За име Христово, бар ви остали будите паметни!» —</p> < |
| над собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не п |
| беше предмет свакидашњег разговора.{S} За <pb n="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопи |
| не одважности и невиђене слабоштине.{S} За човека овог, који после толико проливене крви и јуна |
| ном били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да |
| о већ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу сваке своје л |
| ера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађ |
| ајна предложења учини.{S} Као награду — за његово лично покорење, обећао му је паша у име султа |
| Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се |
| целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди ономе, који се је жртвовао ов |
| Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних родите |
| а немају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао се је господар о |
| иле, које су надолазиле, да благодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном за |
| знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да је у исто |
| заиста, тако радећи имао велика основа за своју политику, јер српска крв није била неисцрпима. |
| } А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за |
| pb n="176" /> онај од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, народној скупшти |
| Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и највештијег војводу побуњених Срба. < |
| небу као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих својих.</p> <p>Ништа није жалосније |
| а хришћанска нехтеде подићи гласа свога за ове мученике христове.{S} Русија није се као покрови |
| и потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, |
| азаше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као по |
| >— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и |
| олични превод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у |
| уде једногласно изабрат од целог народа за врховну правитељствену главу.</p> <p>«Али ја сам нев |
| аде, очупају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час |
| акшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељство набавити и та им је под надзором општин |
| ло стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорског посланика овамо посл |
| жемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одг |
| сподара.{S} Оне су имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења |
| је пута она себе очитој смрти излагала за другога, само да би јавну неправду одклонила.</p> <p |
| лазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <pb n="92" /> <p>О |
| } У овом светом тренутку свака је зебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке поједине |
| отачастољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво госп |
| ељству на зданијама, која би се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћ |
| мисли обузимале, душа је његова чезнула за непознатим — ова морална бољетица која мори и упропа |
| исоку и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила је о |
| у, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет година,» прихвати речима Милош сасви |
| ом размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ај |
| ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одговори М |
| ше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја |
| ја, Милан се налазио међу првим борцима за слободу српску и јуначтвом својим, попео се на степе |
| тврђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду ни |
| постарају и за дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет |
| лу варош Крагујевац, била је опредељена за ово велико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него |
| им је под надзором општинских старешина за рад давао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда |
| а, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара престола оца свога!“ — Помо |
| свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња за слободом, водила га је у пустињу да потражи места гд |
| е за главу, да плати, велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, н |
| мјерена сума свега данка, од три талира за пол године најправијим начином разрјезала на народ, |
| петанима и судовима данак од три талира за пол године по имању сваког брата да подјеле најправи |
| плати један једини данак по три талира за пол године за главу, да плати, велим, три талира за |
| утаначивању мира, није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне сву свој |
| свињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послу |
| b n="81" /> <p>Брзо затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану |
| , са духом и радом правитељства српског за првих дана владе Милошеве, који је довољан; да нам М |
| елика поборника, које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства |
| важна жена произвела, отвори сад изглед за победу неустрашивим борцима српским, који се бију са |
| оду путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потуж |
| да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим дани |
| заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, |
| "80" /> показао.{S} Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> <p>Редом обилаз |
| дном говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данаш |
| улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је с |
| т турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким |
| пробудила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је |
| траховито превари.{S} Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, |
| Од ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са |
| ио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди је обич |
| оје му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народ |
| S} Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и би |
| : «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац |
| >Сама пак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовања, непрестанце с’ њим |
| спевши седоше сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окружне одређена.{S} Ови су зва |
| » — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p> <p>Мало после ов |
| вести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. |
| врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски није д |
| о мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са живо |
| зи онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није у |
| Слава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јели |
| обуздати српску револуцију и учинити је за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узакони ослобођ |
| S} Помоћу страних сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да |
| евић подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњетење власти српс |
| римици.{S} Пад једног човека повукао је за собом пропаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе слав |
| српски стењао.{S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је ду |
| ово од особите је знатности, и било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омладина турс |
| да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео изучавати на и |
| то ово које је њему случај означио није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српск |
| том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу, да |
| на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са својим |
| тан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову пор |
| оњати своје интересе и морадне исправке за срећу материјалну; треба да народ позва своје дужнос |
| пред очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <pb n="103" /> срдачно војници приме. |
| м сравнити куће, поватати младе девојке за своје хареме, а младиће за своју војску, отерати ста |
| оје власти, које су из потаје ревновале за влашћу српског господара.{S} Оне су имале довољно уз |
| двише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући себи пра |
| едног званичног акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити светлости ни сијателс |
| од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече посланик — „достављено да народ српс |
| овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и бра |
| едини данак по три талира за пол године за главу, да плати, велим, три талира за пол године, а |
| утске природе, које је најважније знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Ка |
| су га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више |
| ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n= |
| аког <pb n="136" /> Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато |
| о да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме зан |
| и посланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не госп |
| то узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и |
| е ишле, не може ни Србија установити се за годину дана и постати државом, којој ништа већ неост |
| у, да само прилику добије, истакнути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој к |
| идити, како од свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати немо |
| м отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само |
| е је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању нар |
| ног кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турчин потврди и да они |
| седи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одав |
| оступак јасно је показао; да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора своје власти |
| ладе девојке за своје хареме, а младиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђават |
| никоме доли једном народу своме имађаше за своје узвишење да захвали, као највећа кукавица оста |
| у држао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p> <pb n="11" /> <p>«Отац!— благосл |
| јући:</p> <p>„Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али го |
| овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаће |
| <p>Једине околне силе може бити жалише за губитком своје власти, које су из потаје ревновале з |
| у бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се |
| pb n="119" /> <p>Дај да наставимо доказ за доказом, гомилајући истину на истину, мораћемо побед |
| кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у гла |
| .{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом на страшноме мест |
| зда онај исти, знао је улити призрење и за само његово незнање красног светског обхођаја, за ко |
| у и народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народни |
| а више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократс |
| оје су бољари његови Русији доставили и за поступање ове противу њему — Милош преко искрених св |
| ародним добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има п |
| се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога |
| ну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.< |
| ема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у до |
| /> <p>Милош заповеди, да се постарају и за дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} |
| ан себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| е поклонење Милош одговори: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благоволење — којег |
| живо учествовала књегиња Љубица у борби за независност - видили смо њене грдне напоре на бојишт |
| зао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, затаје од Мило |
| је узвишени господар онај: ком имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само |
| деси план за устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{S} Код народног свештенства нашао ј |
| n="125" /> турским и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим условом, да Србиј |
| ле војводе, јер других способнијих људи за та места с почетка није било; но Милош искуством нау |
| у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није из другог к |
| ен био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнав |
| .{S} Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби повукао корист, из те несмотрености |
| налазе у свакоме војнику српском, који за слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»</p> < |
| ивио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом че |
| лободу њину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“< |
| вом Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је с |
| авном народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он подно |
| n="38" /> турских, који су навикли били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови људи, |
| умети се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти |
| то су се двадесет година јуначки борили за повратак изгубљене слободе...{S} Све је сад дозвољен |
| ије хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од С |
| ком својом савити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредно |
| ком бојишту догађаху пролазили су једни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен |
| ећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жен |
| су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно позориште изабрали, морала су све њихове |
| бију види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у то |
| или су заклон, непрестано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> < |
| ојој храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, н |
| ни: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово високомерно питање |
| ог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p> |
| уговорени знак, наши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити. |
| м на страшноме месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за ус |
| ће саизволење народа српског придобити за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> |
| овитост Милошеву, тај је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом показао, да |
| љена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p |
| могао си наћи пожртвовања и одважности за отачбину.</p> <p>Године 1812. и 1813. нису за Србију |
| излази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош са узбуђе |
| о поштујем, што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </div> <pb n="10" /> <div type=" |
| и стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљ |
| , сирота девојка,» уздане Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он н |
| ре, које су народ близу планина стојећи за устанак удешавале; — оваке непрестане прилике и крет |
| и призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаст |
| 1815, обиљежене су у светској повесници за јуначки народ <pb n="68" /> српски, као период невољ |
| одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити |
| жен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље побеђивао — пао је |
| а једина држава хришћанска и једне речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише у пр |
| рада вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су |
| n="52" /> <p>„Правду Ђорђе, правду дај за нас сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се једно |
| е добро увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и св |
| се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и ра |
| они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже пона |
| снију смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за Француску годинама 1800 до 1811, просијала је и Црно |
| што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење према Русији, верној савезниц |
| нути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније употребит |
| споставили.</p> <p>Милош, који је делом за војеног диктатора произведен, био је задахнут величи |
| ахнут величином свог позива, и способан за довршење народног дела.{S} Он је оног времена може б |
| о највеличанственији и најрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда послат, |
| — гласило је писмо — «сматраће онај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено бил |
| раће своје страни, гледала их где један за другим смртно рањени падају!</p> <p>После победе, ко |
| и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош ј |
| е до једног чамца, који је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га н |
| пределио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{S} Ко |
| г престола, један простор беше обграђен за народне посланике, који долазе и на коњу, да учеству |
| знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Но своји |
| х услуга отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} |
| овека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слободом набављао му је сладости у грубом занимању п |
| сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану н |
| ="118" /> нејаке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови способни постану дел |
| што крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!» — одговори |
| о је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неут |
| во је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање посматрано ј |
| шу.{S} Ако има једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати престол ономе, кога народ зове св |
| траг са мојом породицом; то је сретство за измирити све“ — придода он са подсмевајућим се прост |
| жите; ког пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош ч |
| </p> <p>«Народ српски није довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло оп |
| и са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и постао би изнова роб — а народ, |
| ивота, те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набав |
| д. како је од свију кнежева признат био за врховног господара од Србије, Милош је наумио да нек |
| их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити....{S} За и |
| ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезин |
| отузаконитом иступлењу, а овако их лако за дужност њихову повратити можете, ако се од ове удале |
| у спомињали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за |
| Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући себи право, да при првој прили |
| Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n |
| само интересе свог народа, знао је само за једну Турску, која је полугосподар над њим била, а н |
| то нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења, |
| рном ћутљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и от |
| бити јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласкавом учтив |
| ти.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити |
| ами уреде.{S} Милош је био признат само за војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у р |
| е рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну |
| еде њему нанешене умео је опростити, но за неправде другом учињене био је неумолим, као што то |
| а се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говори |
| и Молдаве, може правити оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај поступак јасно је показао; |
| уде углављен мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Срб |
| о народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ |
| и образ Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за упознати чудновату жену, која тако знамениту и велик |
| из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.< |
| противу кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на |
| и, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви про |
| ано, да неће моћи овај челични карактер за руком својом савити, који није нагињао ни за превару |
| о нанешена!»</p> <p>Овај жалосни призор за мење времена се је збио, него што је овде испричан; |
| а мени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговор |
| ћ је напред опредељен био, да буде мост за случај каква непријатељства између порте и Русије, а |
| га је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом.{S} Приповедао му је о јунацима српским.{S} |
| зато што је народу свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, које је народу своме у |
| <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знати који |
| е израдити неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p> <pb n="165" /> <p>«Србија је |
| естина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење — престане сад, кад је ње |
| да су три талира данка с главе на главу за пол године најумјеренији данак, кои се може ударити |
| мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велику цен |
| е, које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изг |
| совјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотребленије, |
| > сваке сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, а Турска налазила је опет интересе св |
| могу; јер Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној зем |
| о: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего живи Т |
| илоша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</p> </div> </body> <back> <pb n |
| ицања противу правитељства — послужи му за потпору.{S} Сујету и частољубива потраживања њезина |
| оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{ |
| ји ђенерали њезини предводили, те стопу за стопом отимајући прогањао их је из своје миле отачби |
| дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb n="169" /> он попусти и обвеже се |
| чито славиле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је јед |
| тересима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу није <pb |
| лицу, око њега разни државници, који су за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош и |
| а својој браћи био.{S} Војници, који су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет ту |
| јачи престо на земљи оборили, морали су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек поч |
| чбину.</p> <p>Године 1812. и 1813. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Ту |
| искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{ |
| ао је он народну скупштину у Крагујевац за 16. новембра 1835. где је била и столица правитељств |
| </p> <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потраж |
| /p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.</p> |
| дговору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n="164" /> придржавати умео, положај Махмуд |
| ана — установљена.</p> <p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега |
| тан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да |
| очепа самовласти.</p> <pb n="194" /> <p>За ове оптужбе које су бољари његови Русији доставили и |
| и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико магновења владала је у соби нема тишина, ко |
| свој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За време овог десетогодишњег војевања и непрестаног про |
| сполагати.{S} Кулук је укинут. —</p> <p>За издржавање кнежево и његове породице, бало је с поче |
| с нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га |
| вици и сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при се |
| уту, мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и |
| теље нашег несретног отачаства.“</p> <p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, ја |
| е у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутоли |
| до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бр |
| ма..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те пом |
| тој тешкој жалости својој, није Љубица заборавила, да има јошт једног сина, као што она за њег |
| та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» |
| ти....{S} Ако пак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи само од његове воље, да вас |
| у Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодит |
| ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ји неу |
| великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је одважна жена произвела, отвори сад изгле |
| била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> <pb n="13" /> <p>Од ових очајника |
| рке између две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је одважна |
| обије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке на |
| ош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Не |
| ла, да општег непријатеља хришћанства у забуну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни |
| нападајем збуни.{S} Милош употреби ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих стра |
| вора намера Милошева начинила је велику забуну.{S} Искључење породице Обреновића са српског пре |
| ри донешени совјету доведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево |
| ша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим непријатељима распл |
| pb n="111" /> за друштвено стање Србије заведе; но принуђен непрестанце под оружјем налазити се |
| а ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине околне силе може бити жалише за г |
| земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са стране потпом |
| <p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена била јако разграна |
| кретања народа обелодањивала су, да је завера противу Турака далеко разграњена и да је побуна |
| кривала је турска полиција нене потајне завере, које су народ близу планина стојећи за устанак |
| ње расејати, међу тајним учесницима оне завере, која је Милоша до оставке довела, и без да се ш |
| урске.{S} Из овога проистекоше све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање к |
| амо за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил најве |
| и је био духа свободоумног, није правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То |
| а ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружја положити |
| ве снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, која је имала лицем <pb n="89" /> на цветну нед |
| вољника, но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем т |
| о горе у небу, где нигда проклети Турци завирити неће....{S} Идите сад славна децо старе наше м |
| побуде дао и да од послушности њихове, зависи будућа судба отачбине, и да он остављајући на пр |
| њега у истини само заборавите, то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, д |
| важног и снажног држања народа српског, зависила је верност порте у извршавању примленог <pb n= |
| ле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="114" /> од послушности према режењу дип |
| Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без ичије |
| »— одговорио:{S} Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли т |
| уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Од |
| ром да надвлада гњиле и лењиве поступке завичаја, неразумну упорност простог света, који неће л |
| д су несретни Турци јадном Србијом опет завладали били, нови паша од Београда Солиман изда запо |
| ољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку безгра |
| свога пријатеља о тадашњим догађајима и завршује овако: <pb n="122" /></p> <p>«Ми остали мислим |
| агати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекне Махмуд, завршујући овај знаменити разговор: «ви нећете у мени н |
| Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, |
| новник ни трговац, нити ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забр |
| е саже и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам бр |
| одговори она одважно.</p> <p>Оба детета загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на |
| а овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близу ње |
| и народни празник.{S} У саму зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе војничке, који се је |
| земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недос |
| они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p>У унутрашњости Бугарске и бреговима ст |
| олитичним ударцима, који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под |
| пожртвовање, а редовима непријатељским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само ка |
| њеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државному уставу, заклетву, изберите међу собом |
| еже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљну бригу силама, које су признале полунезав |
| не народу, које му је последње ратовање задало било.</p> <p>Столица управе српске била је у Кра |
| тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом |
| ђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја |
| изда своје отачаство!“ — одговори Милош заданут неком непоњатном силом. —</p> </div> <pb n="34" |
| ник који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност спрам |
| оји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим сра |
| велику власт над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са св |
| живања у народним песмама, које су њега задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ свој на о |
| за војеног диктатора произведен, био је задахнут величином свог позива, и способан за довршење |
| дена до очајања.</p> <p>Оваким је духом задахнута била сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао |
| ију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте биле одушевљењем.</p> <p>Свештеници, који вел |
| подговорени од мојих непријатеља и злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају себи |
| током тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је подстакло овако уображење и улило у с |
| ао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» |
| у је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p> <pb n="11" /> <p>«О |
| има биткама придржавао.{S} Но колило је задобивена победа славном делу његовом помогла, толико |
| са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним биткама добро застрашена била, и која би по |
| је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар од |
| сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, а Турска налазила је опет интересе своје у то |
| о, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме р |
| ну мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и |
| је престајала њега уверавати; да је она задобила право на вечну његову неблагодарност, а то ево |
| р пониче на све стране.{S} Опозиција је задобила нове <pb n="63" /> потпоре, да у том жалосном |
| ли у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} Они су, што се признати |
| стојано великодушије њему је код својих задобило уважење и поштовање, а код Турака, које је њег |
| своје богатство, <pb n="65" /> које је задобио... и да личност своју и породице своје обезбеди |
| те је тиме код свакога особито поверење задобио.</p> <p>Цела земља подељена је била на 12 окруж |
| ива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет година,» пр |
| велику важност, коју би из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде војнички савет иск |
| он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, које он није тражио нит |
| 1" /> други начин узети, ако се мислило задобити јуначног кнеза од Србије и то само за један са |
| владати и важност земљи у страном свету задобити и њу на корист народа упутити знао.</p> <p>Од |
| браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — пок |
| на одпочивати морали; дотле се је Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да му се зароб |
| мућнији тако и најсиромашнији Србин био задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима су пописан |
| Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорством свога вазала противу њих....{S} |
| рбина срдачна наклоност постојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«К |
| n="31" /> са животом проста земљеделца задовољити, нити је он марио више, за уживања свог млађ |
| нелицемјерно писмено мњеније, јесте ли задовољни с вишепоменутим моим установљенијама а и с мњ |
| часовима мира, он је себи дозволио нека задовољства, која савршено дозвољавају обичаји источни |
| /> <p>«Његово величанство, видило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са собом до |
| свагда је заповест његову, са највећим задовољством извршивао.{S} Прва и најважнија наука, <pb |
| , да остале дане своје проведе у миру и задовољству приватна живота, а народ је српски <pb n="2 |
| нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући себи право, да при првој прилици која им с |
| сивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног турск |
| аваш о будућности твоје отачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем |
| же још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n="82" /> |
| не Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, примети <pb n="167" /> опет да Милош непомичн |
| ки престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је имао ср |
| тог часа ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљно држање народа узнемирило је совјетник |
| ажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве пос |
| његова истерало, удивљење.</p> <p>Он је заиста, тако радећи имао велика основа за своју политик |
| тетити свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но почем наши свештеници несмеду |
| њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален број Срба, навале на њих н |
| ара-Ђорђе врховни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је чудновато расматрање једне са свим прост |
| n="94" /> ударили, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> |
| а господара.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушч |
| ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будућ |
| а места, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз |
| срећа била је општа.{S} Они су живели у заједници братској и по предходном договору, нападали с |
| долазили су обитаоци равница, па кад су заједничког непријатеља побили, они су се враћали своји |
| от, заједно су супрот Турчина војевали, заједно погинули, заједно нека и почивају у вечности.</ |
| рот Турчина војевали, заједно погинули, заједно нека и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово ж |
| положена, они су заједно провели живот, заједно су супрот Турчина војевали, заједно погинули, з |
| ог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> </quote> <p>Мил |
| ека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у је |
| он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао народу и себи слободу и ову је земаљс |
| г и враћају се као победиоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непријате |
| ла оба брата су у исту положена, они су заједно провели живот, заједно су супрот Турчина војева |
| ље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било; то показују она мудра уређења, |
| овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанственији и најрадоснији дан за |
| кнез Долгоруки њега обавешћује, Србија зајиста велике обвезе према Русији имала; а што се приз |
| м неверства окаљано било!“</p> <p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шат |
| исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење праведно делила.</p> <pb n=" |
| лиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудноватије на свету, које кад чују науч |
| горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више |
| тог сељака, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, |
| ав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији од онога што га друге европске |
| ција свршена.</p> <p>Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за прев |
| head> <head>Милош и Махмуд.</head> <p>И зајиста, после ове велике народне скупштине од 16.{S} Ф |
| нитост је турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужасн |
| ам ништа више до ли један простак, који зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем |
| илош показивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не каж |
| народа жеља породити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте |
| дара од Србије и овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи усправ |
| руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, да осветнич |
| ј ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да |
| и његовим распетим сином Исусом Христом заклели, да дотле оружје оставити неће, док не стресу с |
| Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} |
| ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства |
| тими.“ Ово својевољно саједињење добије заклетвом светињу неповредиву и свеза је ова тако исто |
| упи, а после, задавши државному уставу, заклетву, изберите међу собом најразумнија и најодабран |
| p>Са највећим ускликом очајања изрекоше заклетву ову, преко прага црквеног прелазећи, сви се за |
| ђе ублажавајући мало свој крупи глас — „заклињем те именом моје блажене мајке која нас од горе |
| пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај |
| чувено, од своје мртве браће правили су заклон, непрестано вичући; «удри за крст часни и веру с |
| се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоценије иза њих, |
| нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од погибије, на коју су Турци голем |
| својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто не |
| оре, које је она са блистателном портом заклучила — савесно испуњава.“ —</p> <pb n="162" /> <p> |
| писа овај акт, који и није био совјетом закључен, но једино од попечитеља унутарњег и финанције |
| Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње уређењ |
| сједника, решење његово већином гласова закључено, кнез мора потврдити.</p> <p>3.{S} Успостава |
| } У тајној једној сједници совјета буде закључено: „послати кнезу шест совјетника од стране уме |
| p>Почасно обновлење совјета било је већ закључено у општем договору.{S} Но Русија, која је свој |
| ога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу совјета, свештенства и апелације није могао к |
| видео да су они што супрот воље његове закључили, он је искупљао момке своје и заповедао да пу |
| дупру <pb n="199" /> се височајшем оном закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се н |
| гледати књигу наши грађански и кривични закона, кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се |
| бачени, док неби што погрешили противу закона земље, или високе порте» — а превод Петронијевић |
| вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што их је од преких |
| ољубиви владар, који земљи својој мудре законе и установе даде пређе дакле, него што би сва та |
| о викати на самовласт онога, који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везати д |
| стало им даде, најиме управу земаљску и законе народна скупштина.{S} Ово је био други красни де |
| о је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пре |
| а и самовласт мача одклонили, а умерени закони ред ствари успоставили.</p> <p>Милош, који је де |
| ала, да се сами могу слободно по својим законима уредити и сами себи старешине изабирати.{S} Ми |
| ароду и себи слободу и ову је земаљским законима народу осигурао.{S} Слава нека је зато мудром |
| и тим је покорност властима и донешеним законима прибавила, а тек кад је турски велики везир Ма |
| везде дизао Милоша. —</p> <p>Послушност законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је |
| ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваш |
| увек ступише у притјажање робља свога, законитост је турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у н |
| мери да код високе порте изради, да ова законитост српску призна, независност управе њезине оси |
| али на ново народ, политика није хотела законитост њихову признати, они су апеловали на славу.“ |
| српски, овај дубоки политичар и искусни законодавац, човек у ком су се све способности великог |
| уче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац врло добро знао, да би без преображаја тога |
| м и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрестаном договору са совјетом.{S} Овим у |
| ено да народ српски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n="188" /> управе, и његово |
| ђи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установленијама, чини ми се, биће |
| уги опет да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали |
| руководе европејске државе.{S} Све ово закоснило је досад установљенија, за која сам вам лане |
| , те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство његово.</p> <p>Крајње је време наступил |
| ћ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да их |
| ператору целе Русије, вашем пријатељу и закрилнику целе Србије, кад би само учинили једну услуг |
| ва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, један другому, књаз властима и народу и н |
| > <p>Овом уставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва ост |
| преко прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} |
| ек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их бе |
| у право своја непокретна добра саме под закуп давати, лична слобода свију грађана проглашена је |
| тарао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му је последње ратовање задало |
| .</head> <p>Кроз пуних четрдесет година заливали су Срби драгоценом крвљу својом земљу отачаств |
| ; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој ја |
| та се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо истина |
| и били протународним интересима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} У |
| 178" /> у погледу Србије, све једнако у замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла |
| олико само поштујем, што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </div> <pb n="10" /> <d |
| едним српским простаком.{S} Сад му поче замерати што га види тако вештог и способног и преко св |
| намишљаје.</p> <p>Милошево широко чело, замишљен и озбиљан поглед одговарао је потпуно његовом |
| га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом негово |
| е почивао на младој девојци, коју је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког духа |
| у, без да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје |
| рцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њега.... јатаган <pb n="27" /> му у |
| Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен буд |
| есетковали, без да су њено постојанство заморили,. наилазимо ми на <pb n="4" /> такова дела, ко |
| диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да ж |
| робовања, земљеделство било је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <pb n="115 |
| ј означио није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српских јунака, почео само да |
| /p> <p>На глас ове радосне вести, народ занешен од радости ишао је к ниском обиталишту српског |
| ушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — свакојако дакле изванредан.</p> <p>Некад су г |
| му отпевао Милош, у највећем одушевлењу занешен <pb n="32" /> повиче: „Та и ја једном кад велик |
| већу војничку вештину.{S} Ово није била занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрв |
| допадало да тако раде, већ што су често занешени били страсним жељама својима, и оно су радили |
| во већ годину дана са советницима мојим занимам о делу, тичући се оних наредаба <pb n="189" /> |
| ободом набављао му је сладости у грубом занимању пастира, где је он уживао потпуну слободу.{S} |
| ев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац, са неколико тек хи |
| из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су оп |
| ела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Детињство Ђо |
| могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста вр |
| .{S} Са свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном |
| ребити јошт једино сретство, које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намер |
| народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаже, док међу тим остале |
| у.</p> <p>Неки тајанствени дух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба с |
| у.{S} Но Русија, која је своје батерије запете држала, предупреди ову високу и спасоносну намер |
| бе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колик |
| > <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви независите <pb n="185" /> јед |
| да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини п |
| краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жит |
| а вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите к |
| p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један п |
| А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем д |
| <p>Па шта сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један чове |
| д га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш ж |
| оде нагло свога коња, пролети уз редове заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама |
| а под турским јармом пиште»!!! —</p> <p>Заплашити карактер овог рода, било је немогуће.{S} Она |
| ила би нова смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.</p> <p>После дужег саветовања пошаље |
| иштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</ |
| изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио заповед божију, која вели: не кради! — а крадљивцу треб |
| ше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда победитељ, постао ј |
| анпут показао чудновату вештину.</p> <p>Заповедајућа власт, која је због рата установљена, била |
| рди дипломата разљути и почне другим ал заповедајућим тоном говорити кнезу Милошу: </p> <p>«Пом |
| схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супрузима д |
| он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поред оног |
| закључили, он је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: |
| има имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу допусти |
| <p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског предводите |
| , да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb n="107" /> да дође |
| шта ће други чинити?» — После ових речи заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући се са |
| без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна опколи, те дошав |
| распросте.</p> <pb n="120" /> <p>Милош заповеди, да се постарају и за дела елементарна, сходна |
| 188" /> управе, и његово је величанство заповедило мени, да вас нарочито позовем, да у овом сми |
| ам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим министрима, нека штеде и нек се поврат |
| или, нови паша од Београда Солиман изда заповест, којом наређиваше: „да ниједна жена српска, бе |
| оју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при пог |
| ом слушао брата свог Милана и свагда је заповест његову, са највећим задовољством извршивао.{S} |
| ња пошаље кабинет руски совјету српском заповест: „Ако Милош остане при намери својој, да таки |
| тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни противити није смео. |
| на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад робиња устане са свим |
| {S} Кад се жена устрављена на ову опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p> <p>„Шта жел |
| да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. — </p |
| је он милост молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ова буде одма и извршена. </p> <p>Страшна је о |
| је самом султану да започне извршивати заповести, које су му од неког трећег наложене биле.</p |
| народној скупштини, која је по његовој заповести сазвата била: „да даде рачун народу, што је к |
| у свију српских жена, није се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту запов |
| бље и одважност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце и до најмање |
| тиву Турака листом устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, озна |
| пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у к |
| ана навести, ваљало је самом султану да започне извршивати заповести, које су му од неког треће |
| учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење према Русији, верној |
| ћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једног |
| грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —< |
| ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћ |
| шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су сам |
| от главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са гла |
| е незадовољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</ |
| који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је |
| немилосрдној освети турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о |
| атна и скривена иронија, не показује ли зар једним махом, једним словом праву намеру господара |
| а се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да ва |
| ше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} Затим стави |
| лосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко кло |
| е браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над совјетн |
| им сведочбама свог драгоценог саучешћа, зараније дало о тој опасности известити?“ —</p> <p>«Пре |
| ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!» — одговори му овај са свим слободно и од |
| оведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах о |
| е, а враћао је непријатељу одмах натраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда нен |
| о као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и |
| многе пријатеље стекло.{S} Док су Турци заробљенике и рањенике српске немилице давили и убијали |
| за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити гласом ратоборн |
| де, кад промисао божји у средини једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећег, народа створи |
| та рањенике своје.</p> <p>У целом овоме заробљеном народу куцало је једно родољубиво срце.{S} Љ |
| морало једним кораком ступити у Србију заробљену, и први пут од господарства турског отету Кар |
| гов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорила је она са на |
| чувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и м |
| ка ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја са |
| и читати, да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и |
| и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери српске о |
| b n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, наши ћ |
| — «најискренији поштовачи ваших ретких заслуга, <pb n="158" /> видеше са сажалењем; да ваша вл |
| искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдуковања свога стекао |
| аја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији догађаји |
| свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је — |
| лово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} |
| као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђ |
| народима, онда ћемо видити, какву хвалу заслужује тај народ пред данашњом Европом, кад је себе |
| речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n="136" / |
| нија па до најнижих прозора, окићено је заставама народње боје, цвећем и зеленим гранама.</p> < |
| био један брежуљак, који је украшен био заставама и зеленим гранама.{S} На подножију овог земља |
| ем, те осветљавају победоносно оружије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понаме |
| знак опале сви из пушака, горде турске заставе попадају у прашину, топови крче редове, ступка |
| своје народне песме, вије грдне народне заставе, на којима су ставите ове чаробне речи «Слободн |
| т месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевали.{S} Мати Љубичина видила је с |
| увају, докле се год они борили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћ |
| ац и четири брата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају прв |
| изтргне Љубица из руку бежећег војника заставу, ободе нагло свога коња, пролети уз редове запл |
| нећи их натраг, носећи у рукама својима заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаство, слоб |
| {S} Педесет хиљада војника скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот |
| војничке трубе; знак да се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „ |
| приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оруж |
| овек један, под оружјем светлим, вијући заставу у руци својој, на којој су биле белим словима н |
| ајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене полете у |
| страна опколи, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају, |
| Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повише |
| од умора изнемогли, мало <pb n="79" /> застану.{S} Богати турски шатори, што су јих они истина |
| ликим од Срба задобивеним биткама добро застрашена била, и која би полугосподарство српско приз |
| .{S} Неред и смутња <pb n="96" /> Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p> |
| горуки видећи, да кнеза од Србије ничим застрашити није могао, да га приволе дошаптавању руском |
| лема турска сила могла његову малу чету застрашити и чувао се Турцима издати снагу своју да ју |
| преговори, који су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодољивим препонама, провук |
| а себе, пристану на превод цариградски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до т |
| за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Ос |
| једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставити, што потпомажући устанак Бугара, <pb n=" |
| 30" /> очи, што су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати грађанске одношаје ј |
| рба на све стране потиснути и у градове затворени били и кад су их војском опколели, заузеше он |
| уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у десној руци држао |
| судити, да претњу своју у дело приведу: затворити или насилно из земље прогнати ову жену, коју |
| од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица |
| осне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су непријатељи Милошеви отклонили |
| , да се тамо као робље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња |
| от жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет прекинути свој говор: «Јелице молим |
| есем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна из |
| гом мајко моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку |
| ов непомично управљен био на Султана, а затим проговори он гласом громким, које перо није у ста |
| бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да |
| веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једно |
| е ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког |
| напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb n="100" |
| г и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му ре |
| о мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело |
| осветољубља.</p> <pb n="81" /> <p>Брзо затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, |
| императора свију Руса — примити.</p> <p>Затим изванредни посланик, за потврдити искрене осећаје |
| ез, који је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је определио свештенству наплату, да може часно ж |
| скијати твоје дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене се на момке, који му свагда беху при руци |
| Милош тим делом добије круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодар |
| да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у поче |
| ог, не могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велику цену на његову главу, кућу му с |
| д оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кнеза од |
| етички образ Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за упознати чудновату жену, која тако знамениту и |
| ога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош намери да код високе порте изради, да ова за |
| ињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди младић развлачећи усне своје смејо |
| му благодарности, коју јој дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</ |
| дачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хришћана у Буг |
| европске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стечену |
| „Знаш аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недола |
| и из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде војнички савет искупити и ово објави сви |
| кав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет по |
| онима народу осигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из н |
| држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добро расположен.{S} Лепо пак наро |
| а те народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ б |
| о је сплеткарењем својих великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике труде |
| туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што их |
| оју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="161" |
| з једног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да је ј |
| броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђурђева дана |
| n="138" /> скупити веће скупштине прво зато, што је превелика суша била, због које ни воде ни |
| је ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима п |
| Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често |
| е као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили непр |
| ињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која је <pb n="39" /> Србијом владал |
| ико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање маленкости верно |
| м ја!» — одговори Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, |
| да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> </quote> <p>Милош повери јединца свога |
| у на победу; они су у ствари самој били заточници светога савеза....{S} Турска је опет повратил |
| !“</p> <p>Гласом, на оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе око |
| и голему цену ставили били, они су опет заузели били своја стара места, а житељи равница остављ |
| г човека, који је доста незгодан правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послов |
| </p> <p>Сад се показала нужда, да треба заузета села и вароши грађански уредити, која би уједно |
| амене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу није <pb n="198" /> ништа н |
| и српски војници тог вечера спаваху под заузетим турским шаторима.</p> </div> <pb n="97" /> <di |
| рени били и кад су их војском опколели, заузеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало ду |
| је, буде потврђен на месту високом које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде |
| место означио, које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није приличило срчбу своју по |
| рени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њ |
| Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба прост |
| има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Но својим наравним проницањем је он прови |
| роду своме имађаше за своје узвишење да захвали, као највећа кукавица оставља отачаство своје, |
| имао живот свој великодушију Милошевом захвалити, устане колики је велики и важан, те одговори |
| едставничког у Србији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; д |
| ајвећој тишини певане, сад се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалос |
| .{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! |
| о.{S} Једну странку је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њене неумер |
| потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и зат |
| “— </p> <p>Мало после ове скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариг |
| народ после толико година једним гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ |
| што?» одговори Милош «допустити сваком захтеву партаје руско-турске која већином седи у совјет |
| м, да у овом смислу попустите праведном захтеву његовом, ком нећете без опасности противстати!“ |
| и, порта прими са одличном пристојношћу захтјеве, које јој је Србија предложила: да призна неза |
| ожемо истина неко време одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем |
| У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који |
| е близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за |
| ека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати |
| бка изгледа, понашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорити.{S} Разгов |
| ио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђеним очима турске светине, која је врвила путем пр |
| еро није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја т |
| он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке трубе; знак да се војници под заст |
| од народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од |
| и, који врховну власт његову подривају, заштите на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати пр |
| о, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Проклета мисао усели с |
| а родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су би |
| равитељства седила и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних дог |
| ..{S} Но Турска се налазила под теретом заштите Руске, којој је султан лично обвезан био, пак ј |
| они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p>Овако з |
| прилику добије, истакнути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе с |
| ма запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу н |
| му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кн |
| Милош постао идолом српскога народа, и зашто је народ после толико година једним гласом захтев |
| оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити, што нис |
| запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју |
| о онога, који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и т |
| те, којом ме са достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже |
| ма било — одупрети се сили тираније, те збацити са себе ропске окове турске.{S} Из овога проист |
| ка 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити збачени без претходне осуде.{S} Напредовање њиово бива |
| силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код в |
| S} Искуство онога <pb n="159" /> што се збива код других народа, поткрепљава ову бригу нашу.» — |
| том послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и наз |
| а своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег ни |
| ај жалосни призор за мење времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" /> го |
| прво зато, што је превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опе |
| } Сад је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблагодарности према Русији, која је мислил |
| ину.</p> <p>Заповедајућа власт, која је због рата установљена, била је у рукама војвода.{S} Сва |
| е с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената |
| у навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њихових народа жеља породити, |
| захтева много; на другу опет тужило се због њене неумерености и добре воље, а често стављало с |
| е совјет онде ни поставио где је, но ми због његових великих услуга отачаству указаних и што је |
| товати!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге управљати — до моје в |
| воје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко л |
| е пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође бл |
| ада девојка.</p> <p>«Јелице... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда вра |
| невесту и родитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас |
| де срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити!» — затим се бац |
| јавним местима, по рогљевима улица, по зборовима около цркава и манастира, скупљао се је народ |
| војске, која се овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош употреби ову забуну, излети са своји ју |
| <p>Овај нешто подсмехом смешани одговор збуни мало отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло |
| ти, њено мушко посредовање више је пута збунило Мијајлове министре.</p> <p>Једног јутра уђе она |
| и, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за час |
| лош «дочеком и предусретајем овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем величанств |
| ћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са збуњеним погледом, руке склопи и повика:</p> <p>„Отац, |
| и кнез од Србије, потврди сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постоја |
| у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим званијама у војсци и на свим странама, имала је она тај |
| жива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни |
| а не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна слова |
| аснења и званичног питања, отпочну се и званични преговори; но кнез српски дуго је размишљавао |
| једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новинама оглашен био, да се склони од жалости |
| ња начеонику подпуковнику.</p> <p>7.{S} Званичници државни подељени су у 11. класа.{S} Први ред |
| и депутирце окружне одређена.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, пр |
| ећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво време његовог |
| рбије.</head> <p>После овог изјаснења и званичног питања, отпочну се и званични преговори; но к |
| и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида изгубити, ваља |
| p> <pb n="29" /> <p>Старији син Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртв |
| се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и у |
| јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је ве |
| } Овде га лоша срећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутраш |
| се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>Послушност законима и так |
| дну народну песму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p> <p |
| сахат избија на кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и војничка гласба помешана са неописаним |
| је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде |
| ражаје лица ове благородне жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је |
| пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу нас |
| веселији и најдражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је заставама на |
| чиновницима, веће само Правитељству на зданијама, која би се градила за обштенародну ползу, па |
| у па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу |
| походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она |
| лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бо |
| аћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке по |
| ко ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сир |
| ежуљак, који је украшен био заставама и зеленим гранама.{S} На подножију овог земљаног престола |
| ено је заставама народње боје, цвећем и зеленим гранама.</p> <p>Велика црквена двокрилна врата |
| је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом брежуљку, који је растовом гором обрастао, а сп |
| упознале су ово дело са песницима свију земаља.</p> </div> <pb n="121" /> <div type="chapter" x |
| дужности, а у осталом политика речених земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја |
| поступање по овом красном основу управе земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта н |
| алира данка, на пол године измирити све земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира ул |
| одине рачун како расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштини.</p> <p> |
| сад различним и млогостручним приходима земаљским.{S} Народу српском ваља ји и одсада измириват |
| звојевао народу и себи слободу и ову је земаљским законима народу осигурао.{S} Слава нека је за |
| е може свакоме владару, који је уставом земаљским обвезан, да народу о своме раду рачуна даје, |
| ачбину; а остало им даде, најиме управу земаљску и законе народна скупштина.{S} Ово је био друг |
| амења своја, која јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана по |
| велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петрони |
| нак је са чином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена је на 17. окружја; већа окружја под |
| авршенства и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после оних великих ратних напора |
| а особито поверење задобио.</p> <p>Цела земља подељена је била на 12 окружја, доцније је Милош |
| Помоћу речених радина уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што ви |
| мљеделство било је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <pb n="115" /> била.{S} |
| у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријатељи примани били у села; сељаци сакри |
| .</p> <p>Трошкови на агенције по другим земљама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се немогу пред |
| и зеленим гранама.{S} На подножију овог земљаног престола, један простор беше обграђен за народ |
| који је кроз Србију пропутовао и својим земљацима књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао |
| поља, која је он својим знојем оросио, земље, где почивају кости његових старих родитеља и мил |
| дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113" /> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, |
| , док неби што погрешили противу закона земље, или високе порте» — а превод Петронијевића гласи |
| оје је његов разум и његово јуначтво са земље отачаства његова истерало, удивљење.</p> <p>Он је |
| матрање, као сматрање људи и ствари ове земље, после толиког робовања, и кад те људе и ствари, |
| који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, д |
| </p> <p>Дело ово унутрашње организације земље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је о |
| ски преотео је од Турака неки део своје земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али |
| ободнији од онога што га друге европске земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете |
| војим сигуран био.{S} Материјално стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опе |
| е пажњу своју већма на унутарње уређење земље обраћати.{S} Он није хотео да земљом управља по н |
| изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у |
| платио главом погрешку своју, што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, ко |
| последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бо |
| дело приведу: затворити или насилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије |
| народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благоволећи савет |
| у попустити, што ће се са општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекне Махмуд, завршуј |
| је овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „ |
| илош није био онај човек, који за добро земље неби повукао корист, из те несмотрености.</p> <p> |
| о обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали п |
| мира никад некуца, то је био један млад земљеделац просто као и остали војници обучен.{S} Знак |
| ме ратовања и ужасног турског робовања, земљеделство било је са свим занемарено и земља је стог |
| а могао <pb n="31" /> са животом проста земљеделца задовољити, нити је он марио више, за уживањ |
| стања људског и среће државне, пошто је земљеделце ослободио од множине дација, које су на њих |
| ао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељство набавити и та им је под надзором општински |
| рашним, њихова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мученици слободе, пођите!{S} Оне, који |
| дна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити девојко, немој плакати Љуб |
| и догађаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за собом повући и оборити и он |
| и на самовласт онога, који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} |
| ли живот свој на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су они презирал |
| ретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну независност и да ову истргне и |
| шан ратоборац и мирољубиви владар, који земљи својој мудре законе и установе даде пређе дакле, |
| е она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој независност и слободу њену.</p> <p>Кад је |
| само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети султан.</p> <p>Но Милош бе |
| бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Русија са |
| Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје носити м |
| уке, оваки призори често су се по целој земљи свакојаким видом показивали.{S} Народ је руљом у |
| аже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери родитеља свога, једино добро које је јошт |
| еђење уставно, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо |
| нџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S} У овом делу унутрашње |
| ло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији од онога што |
| <pb n="218" /> Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше |
| поглед около себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, з |
| показују она мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао |
| Србији, који је њоме владати и важност земљи у страном свету задобити и њу на корист народа уп |
| вљеног мира и нису савршену независност земљи осигурали, ипак су бар невоље освајања и самовлас |
| дође; незнајући да има других владара у земљи осим њега, по праву насљедства, изда прокламацију |
| била необузданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} Паша београдски исто се тако плашио њи у свом |
| p>Послушност законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији н |
| или су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам п |
| вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђ |
| и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> </quote> <p>Милош повери |
| се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која |
| ј смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Кралевићу Марку |
| но јака и да има постављати кнежеве, да земљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет |
| ење земље обраћати.{S} Он није хотео да земљом управља по начину „<foreign xml:lang="LA">Expedi |
| редовима српског устанка; попалити и са земљом сравнити куће, поватати младе девојке за своје х |
| а они до потврђења тог, као непотврђени земљом управљати и владати могу.</p> <pb n="30" /> <p>М |
| аву.</p> <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљати!» — одговори он са свим искрено.</p> < |
| рло умешан, јер је врло добро разумевао земљом управљати, а тако исто знао је праве услове наро |
| ="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена била, није ник |
| егову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у на |
| ева после учињеног примирја била та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и |
| углављен мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији |
| и јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био?</ |
| вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог ур |
| S} Победе добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постоја |
| је му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, |
| стоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак срп |
| ладноћом даде познати свима онима, који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, |
| Карађорђевих, који није хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже |
| м налазити се, није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључ |
| к не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од ових ра |
| аливали су Срби драгоценом крвљу својом земљу отачаства свога, само да би јој повратили изгубље |
| иво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаи |
| S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио ј |
| /p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами соб |
| м гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику отачасто |
| сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво и даде ген |
| упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако п |
| </p> <pb n="214" /> <p>Кад је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није од |
| лати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говори |
| је један од оних грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb n="6" /> ал који при свем том |
| ди на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушност.{S} |
| опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</p> </div> </body> <back> |
| ра.{S} За <pb n="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена |
| Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност |
| да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb n="117" /> <p>Шатобријан рекао је начино |
| <pb n="6" /> ал који при свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који је познат |
| последње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и растављена од сина свог, бдила је она н |
| шило, Љубица направи мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што их |
| /head> <head>Јаничари.</head> <p>Једног зимског вечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој |
| није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајати, морало ј |
| рог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велику цену н |
| ј, на коњу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред |
| оје, подговорени од мојих непријатеља и злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају |
| ратими деле савесно између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поре |
| <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но о |
| 62" /> совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуч |
| раничну слободу, јер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи от |
| и и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су ч |
| /p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може само злоупотребити, што коме не припада, како би дакле народ |
| припада, како би дакле народ српски оно злоупотребити могао, што он сам по сили права свога ужи |
| у за дјела своја, одговараће и за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народнима појави |
| Она га оптужује тајно, да сваким даном злоупотребљава власт, која је уставом дана разним грана |
| ји су се дугим временом трпљења свакоме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак по |
| о се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка вл |
| n="123" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основ |
| рбији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p> <p>М |
| остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог ник |
| но, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По о |
| ко је у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Мил |
| ка у Србији било, који писати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава један сељак свога при |
| а, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устан |
| е жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом на страшноме месту постојати и умр |
| е се страховито превари.{S} Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време дог |
| венио што је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њега био, јер у њему |
| ити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Наро |
| ој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и наро |
| као извесно право и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има своје време...{S} Треб |
| рота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог час |
| тупајте са поверењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред вама |
| n="189" /> о којима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана по |
| шег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада |
| а од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су намет |
| а и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је важности то место, нареди да се одм |
| > <p>Сад се зачује глас војничке трубе; знак да се војници под заставу купе. — И војска хоће ве |
| просто као и остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом н |
| таро руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћ |
| ај села лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак један отворе се врата од колебе, неколико људи изв |
| ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде |
| овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нис |
| лосно дело свршило, Љубица направи мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све свој |
| да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе попадају |
| ели су на крај села; на један уговорени знак, наши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће |
| но је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ноше |
| S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан биј |
| примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стањ |
| тог смелог.....{S} Русија је врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са портом у савезу |
| ости оружја гонитељева, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разговор до |
| ом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као што је то Мил |
| д. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над ост |
| пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим |
| а више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да |
| зме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима својима, да ће народ сам |
| а његова није тако снажна, да се са две знамените европске силе у коштац уватити ноже, па зато |
| е први Наполеон у Бечу 1809. године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, ко |
| дан пропасти Турске повторити може оне знамените речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више доли |
| Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован |
| >«Кнеже!» рекне Махмуд, завршујући овај знаменити разговор: «ви нећете у мени наћи непријатеља |
| о за упознати чудновату жену, која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља |
| ије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно говорише, да је земан дошо да |
| ивши Милошу главу.... и да пошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На овај предлог пристану неки |
| >Насљедни кнез од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Милош постао идолом српскога народа, и за |
| простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се вика за ни |
| који обојим дворовима до <pb n="204" /> знања доставе упорство Милошево и његову намеру, која њ |
| ену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело исп |
| донешено је моме узвишеном господару до знања, да се неки високи достојници вашег сијателства т |
| вању љутске природе, које је најважније знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> |
| е пред очима само интересе свог народа, знао је само за једну Турску, која је полугосподар над |
| ростак српски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за само његово незнање красног |
| а није било; но Милош искуством научен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он |
| ико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст су |
| адао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати има и он је био у |
| урској и других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се са две з |
| свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удв |
| ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, |
| ти великог владара слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудноватије на свету |
| отекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал |
| за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на |
| су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где и у ком логору се не |
| задобити и њу на корист народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кнежева при |
| кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n="129" /> <p>Ако испитамо уређење правит |
| а малом тачком означена била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али |
| ази, јер је овај законодавац врло добро знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p |
| разумевао земљом управљати, а тако исто знао је праве услове народности српске поњати.</p> <p>П |
| ни мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место |
| лош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјет |
| станак спремљено, само дајте јошт онима знати који нису овде, да приправни буду, да се на први |
| а врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> <p>Живот Махмуда |
| да народ позва своје дужности, да може знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p |
| мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му |
| и најужаснију смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за Француску годинама 1800 до 1811, просијала ј |
| pb n="170" /> <p>Дело ово од особите је знатности, и било је за целу турску царевину велика нов |
| ећ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, који предсказиваху |
| тва.{S} Но почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату једном рекао, а |
| ло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом министру рус |
| ма тиранима, у самим њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа Срба према браћи својој, к |
| ужити девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших |
| .{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове |
| и се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље |
| > <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни р |
| имате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она по |
| жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, где почивају кости његових старих |
| ати и одржати престол ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог |
| едстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је један једини |
| рејао се агент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим званијама у војсци и на свим стран |
| кине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турака кој |
| > да осветли народни празник.{S} У саму зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе војничке, |
| силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p |
| ке и осветљава својим тавним и жалосним зрацима овај тужни призор.</p> <p>Свештеник величанстве |
| »</p> <p>Бледи месец са својим жалосним зрацима у поноћно доба осветљаваше човека једног на гро |
| рао.“</p> <p>«Народ српски није довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с тога је вр |
| <pb n="147" /> кад све то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су т |
| на — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена била...{S} Бл |
| {S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у жетви |
| ти!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата о |
| ћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат |
| био је задахнут величином свог позива, и способан за довршење народног дела.{S} Он је оног вре |
| а је победа њезиних непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст |
| ранила јуначки слободу свога отачаства, и особитим напором придржавала је народност своју, која |
| тавом дана разним гранама правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.< |
| да благодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; |
| измирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати ј |
| је Милош постао идолом српскога народа, и зашто је народ после толико година једним гласом захт |
| је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући |
| едовима српским војевале супрот Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике с |
| одар од Србије; оних пријатних утисака, и оног меланхоличког и ратоборног уживања маленог пасти |
| очима гледао овог србијанског простака, и видио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лак |
| три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће д |
| вере, која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим н |
| обивеним биткама добро застрашена била, и која би полугосподарство српско признала, да се сами |
| петнајсту годину живота свога навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да о |
| депутата народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљад |
| потврђен на месту високом које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа на |
| занешени били страсним жељама својима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Русија имала |
| према Русији, верној савезници султана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> < |
| једини и најискренији пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што с |
| преко искрених својих пријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који |
| вари ове земље, после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу с |
| е дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил на |
| еодвисности од својих старих господара, и напослетку уређење уставно, које се у овој слободној |
| ред: пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износ |
| м руком умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p> |
| т онај и смутљиво господарство совјета, и то совјета оног раздорног, који је страним сплеткама |
| Турци су освојили сва изгубљена места, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх об |
| обом најразумнија и најодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластијем као депутате своје, |
| вине, која је бројала 45 милијона душа, и чију је војску предводио чувени Куршид паша, страшило |
| им му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад |
| да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа по |
| оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности |
| ,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, с |
| ку ширу у смислу <pb n="188" /> управе, и његово је величанство заповедило мени, да вас нарочит |
| принудиле, да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог б |
| авесно и верно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ре |
| моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше |
| уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дел |
| обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанц |
| чију узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на крај |
| није имала новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то ба |
| биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао |
| и се, биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под кметовима, |
| а изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа и |
| тере прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак од три талир |
| и њихове, зависи будућа судба отачбине, и да он остављајући на престолу сина свог и супругу сво |
| к намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе п |
| не и деца остављали су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кро |
| з васпитање <pb n="118" /> нејаке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови спо |
| о хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте |
| да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити светлости ни с |
| ину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву во |
| онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита зат |
| ди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књ |
| дине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, да извидите нев |
| отачаствољубља оладило и изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућности твоје ота |
| нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његово |
| ма мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу д |
| ичност своју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</ |
| оме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љуби |
| је.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим сељацима довољно чувен и р |
| са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити |
| , који су најспособнији и најчеститији, и који имају поверења у народу.</p> <p>5.{S} Чин минист |
| ац, где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Ми |
| биле, борци су страховити и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајни |
| »</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме |
| ударцима, који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју влас |
| раних сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ београдски Петар, који је као крив |
| инца свога Мијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p> |
| Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p> |
| н пут већ постали сами своји господари, и Милош напредује са делом цивилизације издрживошћу, ко |
| место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају |
| добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може |
| јатаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе о |
| /> <p>Дело ово од особите је знатности, и било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омл |
| али, да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при све |
| вог и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му |
| за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{S} Код народног с |
| оворити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није био далеко |
| лужио у једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Пр |
| стати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, |
| овеку најлукавијем и најпроницавајућем, и сад објашњења најпростија, најтачнија даду Милошу раз |
| ма сплеткама и намерама непријатељским, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. - |
| ђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гле |
| исправи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Нев |
| огору само је један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, о |
| уци својој непомично држао, подигне он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим душама |
| ателне порте, народу исти растумачивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Ус |
| ти, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете |
| о, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са |
| руског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један ка |
| је рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, о |
| стола силази онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но ни |
| економије, коју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше б |
| дећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>Послушност законима и |
| он сам тај превод као правилан примио, и тако сами српски великаши отворише широм врата, да се |
| адава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погину |
| што је на десном рамену његовом носио, и што је између два прекрштена мача као крст изгледао, |
| вих ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било ста |
| уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кро |
| , које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самрт |
| своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога |
| <p>А скупивши се сад овако торжествено, и окружен и опет членовима прељубезне моје фамилије, пр |
| нежењене главе, у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико |
| , гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, |
| ове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усуд |
| ба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти с |
| p> <p>Разговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана |
| .</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племените намере њег |
| бом намесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући д |
| ши се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, |
| су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале супрот Турака, и на своји |
| имати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо |
| н тренутак“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријат |
| .{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоценог оружја, добио је јошт и два т |
| м војводом остану мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих коња и множину |
| ним кораком ступити у Србију заробљену, и први пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, к |
| арост обузда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сно |
| навале на њих напуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љуб |
| револуције, одрубивши Милошу главу.... и да пошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На овај пред |
| тство, <pb n="65" /> које је задобио... и да личност своју и породице своје обезбеди, и да све |
| жности за отачбину.</p> <p>Године 1812. и 1813. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и |
| ао што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо как |
| граничење и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније било викати на самовласт оног |
| до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њихови |
| неспоразумљење догогило, <pb n="192" /> и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а не |
| знеле праве мисли народа <pb n="123" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снаг |
| совјетовали смо се о том <pb n="145" /> и совјетовали и једни били смо једног, а други другог м |
| делио сретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље |
| и, изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} |
| осим једне високе порте — правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блиста |
| не свирепству разјарених победитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n= |
| невоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово |
| е, пробијајући љуто сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпљења сваком |
| ве села међу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напред |
| ати и мени предлагати на одобреније.{S} И попечитељи и совјетници одговараће и књазу и народу з |
| азаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покорав |
| није и најполезније нашем отечеству.{S} И рјешио сам тврдо: </p> <pb n="141" /> <p>1.{S} Сачини |
| мо сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb |
| знак да се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашо |
| им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дел |
| немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p> |
| е кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у г |
| амо мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно де |
| тојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особитом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб |
| лош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред |
| !“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову |
| ас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре с |
| </p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</ |
| ући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љуби |
| лакшим и најправијим начином по њега, а и пробитачним по правитељство наше, треће пак: исплатит |
| n="195" /> су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо с |
| {S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -је |
| народа, него вољом његових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху машин |
| н мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све м |
| <p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније правитељства п |
| из једног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да је |
| с вишепоменутим моим установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и |
| о оправдао.</p> <pb n="153" /> <p>Треба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски це |
| ини на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и |
| , могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста |
| љевима улица, по зборовима около цркава и манастира, скупљао се је народ около гуслара, који су |
| ног од наших мрских господара.{S} Слава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мо |
| је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </div> <pb n="168" |
| тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но колико |
| видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одар |
| права и дужности књаза Србскога, права и дужности власти наши и права и дужности сваког Србина |
| нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више |
| рбски, у ком би стојала избројена права и дужности књаза Србскога, права и дужности власти наши |
| а, права и дужности власти наши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам с |
| ош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно |
| у други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве |
| лагосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, д |
| о је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи између мат |
| >2.{S} Успостава савјета из 16. чланова и једног предсједника, решење његово већином гласова за |
| шане са војеном гласбом, пуцњава топова и палење малих пушака, хорило се кроз неколико дана кро |
| ајвећим задовољством извршивао.{S} Прва и најважнија наука, <pb n="35" /> коју је од брата свог |
| једног народа и до његовог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бој |
| држање његово било је пуно достојанства и благородства.{S} Кад <pb n="206" /> је већ све спремн |
| S} Он по закључењу совјета, свештенства и апелације није могао кнежевати, јер они у совјету том |
| илош није био у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, пос |
| а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске далеко разгранао, мудре старешине српск |
| пастира.{S} Сећајући се свога детињства и оног уживања у народним песмама, које су њега задахну |
| иња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Јед |
| шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали < |
| р Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повер |
| андер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњет |
| ин треба ова потварања одбацити од њега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа свободо |
| г, другог никог више нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја та |
| , а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај у |
| ица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче па |
| и грађанске одношаје јавног права свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и |
| илош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где |
| ним, главним кметовима народа Серпскога и вишим духовенством и свештенством нашим, долазим опом |
| S} Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити! |
| на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико |
| слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи |
| њаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда победитељ, постао |
| за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места, и с |
| е јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, само ни |
| ри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојо |
| м пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И |
| т један једини био између свију вејвода и ратних другова Карађорђевих, који није хотео оставити |
| та разума — све да разума једног народа и до његовог достојанства и уздања у своју личну снагу. |
| гову, покажу противницима грожњу народа и предложе помирење.{S} У тајној једној сједници совјет |
| и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p> </div> <pb n="208" /> |
| кроз неколико дана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи. |
| ала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља |
| србима. —</p> <p>Но колико бриге труда и стрпељиве умешности је стало и требало уставној Србиј |
| м пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао велики |
| 7. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром |
| чко копље, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико магн |
| м и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће се све стр |
| пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb n="149" /> државни чинимо даља расположени |
| аља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л изнаш |
| сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим |
| ри Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим саве |
| /p> <p>Усред ужасних и грозних догађаја и крвавих призора, који су несретну Србију скроз и скро |
| ња.{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом на страшноме ме |
| Србија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n="136" /> Србина читаш, |
| осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и благослова, доче |
| 2" /> мога остати њихов неумитни судија и ужасни осветник!“—</p> <p>После овог одговора видеше |
| и на изуст народне песме, које тиранија и турска власт уништити није могла.{S} Једном, кад се д |
| ликом државнику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изображења |
| летву, изберите међу собом најразумнија и најодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластије |
| удо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаж |
| и — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оруж |
| е одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њихова господара.{S} Са једн |
| незаборавите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да земљом владају, она је |
| аучио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог |
| чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт |
| аши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине |
| а народа, ни колико прихода од десетака и других струка; нит сам могао учинити нужних установље |
| виши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и ј |
| ри себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио запо |
| им рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору |
| ојевали, заједно погинули, заједно нека и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело с |
| ог суда: овај се састоји из председника и четири члана.</p> <p>4.{S} Први избор министара, пред |
| се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима његових родитеља, њ |
| е, а ти мати моли светог великомученика и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече |
| међу њима било је и самих незадовољника и пробисветова <pb n="38" /> турских, који су навикли б |
| ивизијоног ђенерала; чин пак совјетника и предсједника апелационог суда, једнак је са чином пук |
| рамни јарам турског робовања. — Жестока и голема насиља и изнуђења јаничарска, превазишла су ве |
| навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам ништа виш |
| да је и једна једина држава хришћанска и једне речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек |
| каши отворише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p |
| ј јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну ј |
| е плаћао, ослободио је народ од десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, о |
| хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до |
| ењем Милошевим Турке из Србије изтерала и слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска |
| дитеља, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да народ један тако дуго м |
| војском опколели, заузеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> <p>С |
| е показала нужда, да треба заузета села и вароши грађански уредити, која би уједно саједињена б |
| урци потучени.{S} Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине турске ханове и па |
| нити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, |
| Двапут у години је Милош обилазио села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том путу |
| .{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрестајте борити се докле последњи Србин или послед |
| S} Министару финанције поверена је била и трговина, а министар правосуђа био је уједно и минист |
| јевац за 16. новембра 1835. где је била и столица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији им |
| љала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се о |
| а је у свим гранама правитељства седила и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p> |
| начином, како ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо располагање.</p> <p>Све ове моје рј |
| , без да га је свога погледа удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобраз |
| овом новом ал страховитом боју починила и под предвођењем Милошевим Турке из Србије изтерала и |
| урском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n |
| е једну народну песму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p |
| , без примирја и милосрђа, између робља и њихова господара.{S} Са једне и друге стране зајам се |
| о уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош |
| моје, подговорени од мојих непријатеља и злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајај |
| да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху непобедимост.</p> <p>Осам дана п |
| почивају кости његових старих родитеља и миле дружине — седамдесетогодишњи роб нехтеде тако ск |
| ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљи слободоумна.{S} Идем |
| тељка ставила у средину између мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су |
| ког робовања. — Жестока и голема насиља и изнуђења јаничарска, превазишла су већ сваку меру.{S} |
| брежуљак, који је украшен био заставама и зеленим гранама.{S} На подножију овог земљаног престо |
| руским подиже опозиција међу војводама и <pb n="62" /> совјетом, ипак намисли он да ово зло у |
| , да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договор |
| очели су нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откривала је ту |
| ицавошћу у траг улазила свима сплеткама и намерама непријатељским, и као што се мислити даје, о |
| ке, које се користише добивеним биткама и обогатише се, изузимајући јединог Милоша, који је са |
| д је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да |
| е одговарањем својим ученим дипломатама и лукавством својим, са свим помрачава дипломатску вешт |
| казао!» —</p> <p>Заповест ова буде одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужасно је |
| е те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју мал |
| то га друге европске земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да в |
| ао, чега се у разговору придржавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се |
| , равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p> <p>Крагуј |
| д султана уведен по постојећим обредима и тек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад р |
| ћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи им |
| к свога пријатеља о тадашњим догађајима и завршује овако: <pb n="122" /></p> <p>«Ми остали мисл |
| Народ стојаће под кметовима, капетанима и судовима, судови вод државним совјетом, совјет под књ |
| чи да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак од три талира за пол године по имању с |
| ао Милоша. —</p> <p>Послушност законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма |
| рат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n="148" /> данак.{S |
| ; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности или да види преговоре о обичним ства |
| српски устанак са свима својим чудесима и удивителним исходима, којих сљедство беше: ослобођење |
| су одани били протународним интересима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузет |
| унемо сви, један другому, књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав |
| тановила је и тим је покорност властима и донешеним законима прибавила, а тек кад је турски вел |
| ласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та |
| је марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај |
| дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јо |
| ; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједине се именом светог Јована пред олтаре |
| тавнити.{S} Унутрашњи раздори све већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је у први ма |
| S} У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућност, који карактеришу сва дела Милоше |
| а <pb n="156" /> његова реч повторавана и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти |
| ни Србија установити се за годину дана и постати државом, којој ништа већ неостаје желити.{S} |
| ња било је чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправде, које у |
| да Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и одано |
| а је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању турском, она је с |
| срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест његову, са највећим задовољством и |
| и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у ист |
| а преотели — али великаши српски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преост |
| д се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалосне успомене, које су негд |
| рбин уживати, пространо и онако описана и разграната, како ји само човечество предписује; у њим |
| и, да је личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом |
| ама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљ |
| воју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, поља осветом турском потрвена.{S} Она није |
| високоштовао и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је |
| де своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неут |
| о један рогаљ оставили.{S} Усред камена и разореног прибора кућевног леже два мртва тела.{S} Ба |
| сада, имали смо свиколици доста времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја са |
| а роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења м |
| завера противу Турака далеко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама кој |
| квена двокрилна врата широм су отворена и украшена највеличанственије.{S} Множина воштаних свећ |
| и трибине, која је напред мало изтурена и стојећи гологлав овако народу поче говорити: -</p> </ |
| и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По овим |
| зображена Јевропа имати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «нису жен |
| јали на оружје, несретна њихова родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старц |
| је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје ин |
| није веровати могао, да између Турчина и Србина срдачна наклоност постојати може, задовољи се |
| и јасно показује каква је била то војна и који довољно карактерише ове просте, горде и јуначне |
| ни цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха гласба свира дивотно народне песме и доводи слуш |
| ти владаоцу остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејати, међу та |
| од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молил |
| истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена иронија, не показује ли зар једним махом, је |
| p>За време овог десетогодишњег војевања и непрестаног проливања крви и то од 1796. — 1800. год. |
| њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности за отачбину.</p> <p>Године 1812. и 1813. н |
| задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног турског робовања, земљеделство било је са сви |
| овом, од самог претварања, пренемагања и бојазљивог пузења, држање Милошево према султану било |
| ку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопштег љубопитства, ово је он одма приметио, па се |
| акоме друштву, његова нечувена освајања и скоро непоњатна неустрашивост и српско безпримерно ју |
| осигурали, ипак су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, а умерени закони ред ствари |
| ниједна жена српска, без разлике стања и старости, несме носити више народно своје одело, већ |
| м по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавства одмах <pb n="195" /> су по народу расута би |
| знурена била.{S} Но страховита изнуђења и грозна мучења несретног народа, изтргну га јошт пре в |
| ару од Србије: «уверење високог уважења и благонаклоности од стране његовог величанства императ |
| која се судара са сплеткама изображења и потребама реда.</p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба |
| у све крваве бојеве, непоњатна освојења и увенчала гордо његово чело круном?—</p> <p>Једном кад |
| оји ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим пре |
| м примао, најсјајније сведочбе удивљења и уважавања.</p> <p>Путовање кнеза од Србије, жуборило |
| свету, који би ми уливао више удивљења и савршеног поверења — него Милош; који уједно има безп |
| Србије.</head> <p>После овог изјаснења и званичног питања, отпочну се и званични преговори; но |
| ворио султану: „да ће из општег уверења и особитог призрења према његовом величанству у свему п |
| бити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал свакојако пак да никад |
| «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад роб |
| раг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе проб |
| придиком задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе ра |
| ва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао сн |
| ог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратима, која силовито отво |
| не, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклел |
| сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју оп |
| >Сад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до |
| абуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb |
| коњаника; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци видећи овако малени број |
| е, која је стајала под управом Јаничара и које је предводио далеко чувени паша видински Пашван |
| читаве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у |
| х на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба |
| ужје.</p> <p>Ако услови углављеног мира и нису савршену независност земљи осигурали, ипак су ба |
| жи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb n="107" /> да до |
| ови на држање војске внутрење ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стража п |
| а, било је доцније душа свију преговора и није остало између обе ове странке равнодушно.{S} Јед |
| едне самовољно промјенити, без договора и согласија свију нас и свега народа.</p> <pb n="142" / |
| е, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је д |
| ли би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задо |
| ирена, после оних великих ратних напора и великих војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{ |
| рата отворена су.{S} Жене полете унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чува |
| стане гордо пред великог господина Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</ |
| влењу занешен <pb n="32" /> повиче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака воје |
| ави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепавице, пра |
| рот Милоша удешена била јако разграната и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови љу |
| у показали велику вештину у вођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из пред |
| нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а |
| ви избор министара, председника совјета и совјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати |
| е Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо могли <pb n="138" /> скупити веће скупш |
| осада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећи |
| ова родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су |
| дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви бр |
| утацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два пр |
| о.{S} Девојка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Г |
| онда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбаци |
| и да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничарске делије ишле су пред турском војско |
| већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи |
| дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S |
| знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код б |
| илошева...{S}190</p> <p>XXII.{S} Љубица и њени синови Милош и Мијајло...{S}208</p> <p>XXIII.{S} |
| иња Љубица...{S}76</p> <p>XI.{S} Љубица и Рат...{S}88</p> <p>XII.{S} Битка исполина...{S}97</p> |
| за њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу |
| 791_C11"> <head>XI.</head> <head>Љубица и рат.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српском бој |
| карактера, а највећи противник улизица и ништавила људских, који клањаху и метанисаху пред гњи |
| који се је разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; да је народни |
| S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувен |
| чма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницим |
| сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био |
| су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна м |
| позније доба имао много својих штоваоца и приврженика у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сва |
| олико људи изведу једног очајног старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори |
| дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу |
| Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њега.... јатаган <pb n="27" /> му |
| заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од важности оружја гонитељева, то су они д |
| јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви |
| уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле — предмет је данас народне кл |
| штених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </div> <pb n="2 |
| ити сваку струку дјела народни понаособ и узаконити ји; друго: расположити данак на народ најла |
| сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n="199" /> се височајшем оном закључку, да |
| трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињал |
| шћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да |
| телесном саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њихових карактера, |
| градски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод |
| згубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити српски војници тог ве |
| оје стране држали су га за најлукавијег и највештијег војводу побуњених Срба. </p> <p>Небројене |
| учен, но једино од попечитеља унутарњег и финанције сачињен.</p> <p>О овој чудноватој жени, вре |
| да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није |
| ди у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђин |
| а који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево пророче |
| о други красни део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, |
| езависност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена била после |
| им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а |
| круг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на |
| p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише пови |
| да он остављајући на престолу сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили |
| , у бојевима бију се један поред другог и враћају се као победиоци — или гину заједно.</p> <p>Ј |
| агао овај први извор благостања људског и среће државне, пошто је земљеделце ослободио од множи |
| аба наћи преписе, код конзула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</ |
| пријатних утисака, и оног меланхоличког и ратоборног уживања маленог пастира.{S} Сећајући се св |
| ати што га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро зн |
| хно лукавство, држања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају |
| обављао је и дужности министра војеног и полиције.{S} Министару финанције поверена је била и т |
| у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања народа српског, зависила је верност по |
| риметио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање посматрано је, свака <pb n= |
| и које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог бранитела.</p> <p>Било да се она надала, |
| е овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да при |
| суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње да не |
| ама јако означеним, погледа страховитог и високог чела, које га је издавало као да је био госпо |
| у поче замерати што га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} Русија је в |
| о својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говор |
| а нападали само на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> почел |
| Сенат таки пошаље скоротече у Петроград и Цариград, који обојим дворовима до <pb n="204" /> зна |
| упропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој н |
| на извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико го |
| војој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај плат |
| у земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а једва |
| д свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n="96" /> Турке застраши и они буду од Мил |
| рио, даде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртв |
| човек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n="131" /> |
| а, али ништа тако и некарактерише народ и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху по |
| ослови пред њим стојећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним |
| енија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана ли |
| побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и нај |
| које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет |
| ржавни првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће |
| свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу |
| !»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи к |
| дупирала <pb n="177" /> испод руке Србе и остале хришћане, који подјармљени исламом стењу, да с |
| осној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутолими наго |
| м броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђурђева да |
| светљавају победоносно оружије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S |
| ојницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале супрот Тур |
| речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> са највећим о |
| . — из обзира на његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је |
| зо су прогоњене, поједине турске ханове и паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци ј |
| рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари |
| побуњених Срба. </p> <p>Небројене жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице пролива |
| утку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад до |
| ала, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи своје рођене... донела их |
| обу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости потресаху прса његова.{S} Неколико већ пута у |
| бије на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељства остави слободн |
| г ванредног јуначства на Ужици, постаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храброст |
| длазити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</ |
| буне знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут |
| прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка саб |
| .{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; али ипак |
| заповедите вашим министрима, нека штеде и нек се поврате <pb n="215" /> правилима добре економи |
| а, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле и од страх |
| отпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њега на то |
| оје послове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења велике силе, немо |
| свуда прво страже понамештају, војводе и војници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу |
| Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог б |
| е побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби |
| и довољно карактерише ове просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог нап |
| образ му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничију власт призн |
| , после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са ост |
| ду свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је |
| био, коју опет један српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на св |
| обилазећи све понамештане страже, дође и до једне разваљене куће, којој су топови само један р |
| о.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Ч |
| Срба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кара-Ђорђе и Милош...{S}59</p> <p>IX.{S} Цветна Недеља 1815. годин |
| 8"> <head>VIII.</head> <head>Кара-Ђорђе и Милош.</head> <p>Народ српски преотео је од Турака не |
| наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бог једн |
| а и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби своје |
| оруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узми |
| н и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош намери да код |
| он без употребљења велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb |
| рађен за народне посланике, који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћ |
| цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал са |
| њихова неприкосновена <pb n="174" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кул |
| уфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами ср |
| мљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француске рево |
| рпски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, нег |
| таро господарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне речи за Србе п |
| красном основу управе земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали |
| ску годинама 1800 до 1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом |
| удаљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало је |
| је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и донешеним законима прибав |
| супрот Турчину.</p> <p>Величанствена је и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути с |
| љати кнежеве, да земљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, |
| оверење било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била |
| бро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим мини |
| амо овде ону љутину споменути, којом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Мил |
| {S} Министар унутарних дела, обављао је и дужности министра војеног и полиције.{S} Министару фи |
| вести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом |
| важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова |
| са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и п |
| Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. — |
| ги човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позније доба сама водила — шта |
| нежески престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </div> <pb n="110" /> |
| овјет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb n="60" /> било.{S} Ове совјетнике су окру |
| смо у овим листовима видили, колико је и како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за не |
| или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и пробисветова <pb n="38" /> турс |
| ности а уједно и одважности увредило је и једног посланика, који је сљедећим речима изразио сво |
| рци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом |
| би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но Милош се није на те предр |
| лико тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је противу |
| p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је |
| му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад |
| свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употребили |
| тановницима варошким, виђало је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледалац у пром |
| ворени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине |
| лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рањено паде пр |
| изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, т |
| слило задобити јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласк |
| амог смерног дворца господара од Србије и овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежа |
| е спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званич |
| ну народа српског.</p> <p>Нестрпељивије и невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско роп |
| Србији верне обрасце обичаја из библије и Омира.</p> <pb n="29" /> <p>Старији син Милошев звао |
| рушимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити је |
| ="21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а које остали житељи подпомагах |
| раћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ |
| новили оно, што је најпрече, најнужније и најполезније нашем отечеству.{S} И рјешио сам тврдо: |
| пског.</p> <p>Нестрпељивије и невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, |
| сле оног последњег рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учи |
| ву жену, коју су браниле живе симпатије и поверење народа, то би била неразумност очевидна, кој |
| е закључили, он је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући |
| ене, деца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само |
| иву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво господарство со |
| ћ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанствениј |
| аша находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност владарска исто тако, као што то опредјељ |
| арска исто тако, као што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, м |
| лазцима.{S} Месец просијава кроз облаке и осветљава својим тавним и жалосним зрацима овај тужни |
| к удешавале; — оваке непрестане прилике и кретања народа обелодањивала су, да је завера противу |
| е сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окружне одређена.{S} Ови су званично позват |
| еље стекло.{S} Док су Турци заробљенике и рањенике српске немилице давили и убијали, а одустаја |
| а отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цел |
| рана гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити с |
| м — „оне беде, које су савети Енгленске и Францеске на несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта |
| ире спомен негдашње независности српске и дубоке осећаје срамног робства, ког сада подносе.{S} |
| адавали.</p> <p>У унутрашњости Бугарске и бреговима старе Маћедоније, која је стајала под управ |
| народња, дао је он све старе преповетке и народне песме, које су славиле дела српских јунака по |
| већа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изображења требао је он јоште да народ овај, који је |
| да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе послушно за своје намере. |
| ичарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, нат |
| ившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који су за веру и о |
| љиве речи, које су име његово спомињале и чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручк |
| какове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и |
| госиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле и од страха онемиле, читају у себи молитве, које се нед |
| оба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{ |
| ђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке завичаја, неразумну упорност простог |
| За предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од то |
| до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им пор |
| обро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" |
| да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити г |
| е младости засади у деци отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој о |
| рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт наређивала, већ је потекло из сло |
| на кнежеско достојанство.</p> <p>Весеље и слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и сл |
| оје материјалне пропасти, големо насиље и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</ |
| еотео је од Турака неки део своје земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али овде |
| правитељства вашег, да извидите невоље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима. |
| те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одб |
| преимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо броја |
| похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за теб |
| , кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове села међу собом братски да гра |
| тиха гласба свира дивотно народне песме и доводи слушаоце до највећег усхићења.</p> <p>Улице су |
| обом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштенародн |
| њи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и к |
| сто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним напа |
| које су именом „басамака“ почаствоване и неколико корака учинивши, дођем у одаје владајућег кн |
| из средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме, који као неки исполини изгледаху у време |
| предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и им |
| порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал |
| н са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и ча |
| ке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци ка |
| ејато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном |
| у робља и њихова господара.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са |
| ињу, сенке старе Србије, негда слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трајућој <pb n |
| овјет, и ако је овај доцније благородне и племените намере његове осујетио, ма да је Милош само |
| су на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са великим одушевлењем примљене.{S} Бечке |
| лакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у свак |
| огли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устан |
| ишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су били своје куће, и настанили су се |
| биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време бу |
| исати изражаје лица ове благородне жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p |
| непријатељу одмах натраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово М |
| а варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратит |
| а вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико |
| бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Т |
| дински Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта, |
| ди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> гониће |
| м тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и имање свако |
| т поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb n="152" /> ужасне смрти патријарха Цариградског.. |
| ај би оглашен био за издајника отачбине и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова пот |
| ити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његовом изкварили.</p> <p> |
| м својом пред очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <pb n="103" /> срдачно војни |
| .{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што их је од преких промен |
| владар, који земљи својој мудре законе и установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Ми |
| n="86" /> јестаство младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, је |
| сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је |
| или своју изгубљену слободу.{S} Радосне и веселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњава топо |
| а изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> <pb n="13" /> <p>Од ових очајника неби с |
| само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил нај |
| уђени народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних жртава, ма да |
| И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, настави |
| овим подиже се опет и материјално стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога б |
| на у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки |
| а мензилане.</p> <p>Трошкови на грађење и држање контумаца.</p> <p>Трошкови на депутацију у Цар |
| и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење праведно делила.</p> <pb n="209" /> <p>Но пр |
| ије њему је код својих задобило уважење и поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово |
| хнуће, што је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и |
| едајући у овим поклонима своје понижење и довршену пропаст ислама.</p> <p>По повратку своме из |
| ивот, а оставио је будућности избавлење и ослобођење отачаства, док се неби снага народна мало |
| " /> уједно издаје храброст, одушевлење и сладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно |
| акнуше сада у народу највеће одушевлење и радост које му је давало уверење да тако неможе за ду |
| ена мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и с |
| звисио, што му је неограничено поверење и истиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био ј |
| вазда онај исти, знао је улити призрење и за само његово незнање красног светског обхођаја, за |
| илош самовољно дозволио неко ограничење и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније |
| Махмуд сад престане износити околишење и лукавство политичко на узор човеку најлукавијем и нај |
| вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је две миљ |
| ваке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртвовања. |
| /p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали |
| уног искушења морају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су |
| авите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са достој |
| S} Из овога проистекоше све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p |
| н његов, који је, стојећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева |
| , а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се би |
| се и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце и до најмање колебе распросте.</p> <pb |
| о се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевље |
| правитељства седила и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних д |
| ст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно викати: |
| ситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружј |
| измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, и |
| отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце и |
| — имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p |
| ародњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, кој |
| Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју исп |
| ули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за |
| е Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку |
| —</p> <p>После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног села.</p> < |
| ора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удивите |
| ици.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краљевског брежуљка.</p> |
| жавати.{S} Његовим примером покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа има |
| мо свиколици доста времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим неп |
| народ такођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но је |
| рта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег |
| овог боја све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог |
| а не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> |
| о што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb |
| лук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb n="14 |
| зјаснења и званичног питања, отпочну се и званични преговори; но кнез српски дуго је размишљава |
| своје на султана управити, дивили су се и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрестано сх |
| е сваки члан мора поњати своје интересе и морадне исправке за срећу материјалну; треба да народ |
| и и човечанству, доносио све страховите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе стра |
| рао више своју војску супрот страховите и силне Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије, |
| {S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који |
| " /> српски, као период невоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице нар |
| лучај каква непријатељства између порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења |
| дновато расматрање једне са свим просте и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама изобра |
| мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турц |
| шно.{S} Једну странку је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њене неум |
| , а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељ |
| ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и из друг |
| азу и народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народ |
| S} И попечитељи и совјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће и за свако |
| м речма срца народна, за свето подузеће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Неколико тренутака, |
| а-Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг до |
| ајвеселији и најдражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је заставама |
| љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је |
| повести његовој отворе и обучавање деце и до најмање колебе распросте.</p> <pb n="120" /> <p>Ми |
| но тело истока.{S} Старе пак присталице и фанатици турски били су дубоко разјарени, гледајући у |
| ће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од о |
| p>После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног села.</p> </div> <d |
| и рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на с |
| а ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост |
| вере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Претераном тиранијом турском н |
| pb n="94" /> ударили, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p |
| рите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг |
| најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет |
| е у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> <p>Страховити догађаји, који би и најја |
| ја јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу |
| а, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што |
| подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, која је имала лицем <p |
| при овој народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону |
| и, да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме |
| призора, који су несретну Србију скроз и скроз десетковали, без да су њено постојанство замори |
| ше.</p> <p>Страховити догађаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за собом п |
| ; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима сво |
| ојој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Тре |
| им начином разрјезала на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији Србин био задовољан |
| ило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезниј |
| ј народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, |
| .</p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очит |
| жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љу |
| ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплетке |
| ач раздражених робова о некадањој слави и госпоштини својој, оне су описивале бившу срећу отачб |
| а места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажн |
| то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за пр |
| есно ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и ватрени позив, који чудноватом краткоћом својом пред |
| на кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и војничка гласба помешана са неописаним узвиком Ура!!! |
| ник.{S} У саму зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по |
| г војевања и непрестаног проливања крви и то од 1796. — 1800. год. прост један војник, за ког с |
| овог, који после толико проливене крви и јуначких жртава, није умео отачбини својој да даде ст |
| земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена роб |
| ше људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, како од |
| и својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје |
| помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да |
| оји је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њези |
| че јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, б |
| ва помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихо |
| а, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво и даде генералну амнестију сви |
| та свога власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљом управ |
| и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, зб |
| о је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер овога, није лако снашао окове ропс |
| уцало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да п |
| буђује на расматрање, као сматрање људи и ствари ове земље, после толиког робовања, и кад те љу |
| правим начином живота, са природом људи и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а при том разбори |
| пељив и ватрен а велики познавалац људи и њихових карактера, а највећи противник улизица и ништ |
| творили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у според |
| ши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остат |
| одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрека |
| етницима младога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен |
| ту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и з |
| пође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада војника скупе се под застав |
| рао непрестано да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61" /> одбија, па незнајући |
| ад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати |
| ма земаљским.{S} Народу српском ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски т |
| од Турска сва укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{ |
| а јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи п |
| ве судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у по |
| >Крагујевац даје нам изглед највеселији и најдражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих п |
| ати од чиновника, који су најспособнији и најчеститији, и који имају поверења у народу.</p> <p> |
| и.{S} Зајиста је био највеличанственији и најрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из |
| ошлу годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о том, како би најзгодни |
| а дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију види по наро |
| а и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, који претх |
| ната и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им |
| фанатизма. — Име брата јесте најсветији и најтврђи <pb n="28" /> савез — остало сродство пак до |
| Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен, но једино од попечитеља у |
| Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демокра |
| ог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за |
| евом захвалити, устане колики је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ј |
| боко ожалошћена речима овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поња |
| ун како расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се |
| е, првосвећеници и сви остали грађански и војнички чиновници.{S} Од ових како који дође, таки с |
| еданпут прегледати књигу наши грађански и кривични закона, кои су се 4. године дана сочињавали |
| полу господарство турско.</p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, засути су |
| на, кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране |
| ију оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно |
| као из земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Ср |
| су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неко |
| о се о том <pb n="145" /> и совјетовали и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Нај |
| ију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су |
| ултана одметнуо, час су опет пристајали и са оним народима, који су супрот паше устајали, а сву |
| у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Ср |
| осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стар |
| оји су народ на побуну и устанак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Мила |
| де.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на вид |
| аник — „достављено да народ српски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n="188" /> уп |
| коју мој господар искрено одржати жели и само у овом погледу желило је његово величанство, вам |
| м величанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са који |
| ставили сва она места која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош |
| не потиснути и у градове затворени били и кад су их војском опколели, заузеше они сва села и ут |
| енике и рањенике српске немилице давили и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од |
| , а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилосрдној освети турској.{S} Нису ди зар т |
| које су бољари његови Русији доставили и за поступање ове противу њему — Милош преко искрених |
| уршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb n="152" /> ужасне см |
| им, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа имати доста, да сазна и чу |
| , који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народ |
| ничари цару своме велике услуге учинили и управо да речем образ му осветлали, они се тако погор |
| доба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на оружје, несретна њихова родбина и нејач н |
| их силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, ко |
| ивање ових великих и доброчинећих мисли и - непрестано поступање по овом красном основу управе |
| ј, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима својима подузећима поступао са |
| он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог |
| едлагати на одобреније.{S} И попечитељи и совјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја |
| и у средини једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећег, народа створи, онда му он на углед |
| е за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узакони ослобођење својих старих робова.</p> <p>Кад с |
| е у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Ми |
| че умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени и сурови изражај, стари пастир и јунак српски, стане го |
| иста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нис |
| у и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош |
| расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу ти |
| е удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам из |
| ој најмилостивији господар јесте једини и најискренији пријатељ султана, и то је управо баш са |
| ине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове последње речи ди |
| му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаже, док међу тим остале суседне силе н |
| ладост Ђорђева.{S} Мало позније немирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињама трго |
| јутарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се приближи, женскиња гл |
| ошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод устава давао им је повода за то.{S} Ј |
| непрестано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Мил |
| не Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа |
| војка са збуњеним погледом, руке склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо го |
| и ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим у |
| уци и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор |
| свога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, |
| жртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је нај |
| а, да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђен на месту ви |
| штампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну деца у школ |
| знатим — ова морална бољетица која мори и упропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити |
| предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући |
| удима својима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчудноватијег човека у ов |
| у што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног благдана, |
| кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал тужни |
| је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша |
| n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати се н |
| совјетнике противу кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу |
| и закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би |
| даде он одмах народну скупштину сазвати и поднесе јој на одобрење <pb n="127" /> Ферман, којим |
| воју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Свака тужба ути |
| ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори мирно девојка, па истргнувши из ко |
| ма једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати престол ономе, кога народ зове својим оцем, т |
| ек у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у страном свету задобити и њу на корист |
| био једини човек, који је могао владати и обуздати српску револуцију и учинити је за турску нев |
| у скупштину долазити, рачуне прегледати и народу јављати ји, оволика гомила неможе се сбог вели |
| проливено!“ — Милош је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг |
| оведи, како јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да |
| м приликом на страшноме месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је |
| а тог, као непотврђени земљом управљати и владати могу.</p> <pb n="30" /> <p>Милош — у првим го |
| уке склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја |
| је човек тако снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико ис |
| во пак постигне Русија мора се упознати и угњездити код свију народа, који у свези сачињавају ј |
| вор је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Ми |
| >Млада једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите бла |
| ји предработати, совјетници разсматрати и мени предлагати на одобреније.{S} И попечитељи и совј |
| оба простака у Србији било, који писати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава један сељак |
| ифунској скупштини дао читати, печатати и подјелити међу <pb n="140" /> нама.{S} У слову оном и |
| о мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> < |
| ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, ко |
| оји се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога није могла, просто оштроумљ |
| тако снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искрености |
| читеља казначејства биће дужност изнети и показати по истеченију једне године рачун како расход |
| кога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви недостатака; но и ови ће |
| тељима својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба |
| важност земљи у страном свету задобити и њу на корист народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год |
| и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смели |
| дужавне оруђа за земљедељство набавити и та им је под надзором општинских старешина за рад дав |
| турска могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — < |
| и ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагн |
| редних дагађаја, којима се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео |
| ештенству наплату, да може часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p |
| после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба |
| тпуно удешене биле, борци су страховити и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном |
| авији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србије, све једнако у замену |
| војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па |
| огу слободно по својим законима уредити и сами себи старешине изабирати.{S} Милош није с тога д |
| Европом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n="129" /> <p>Ако испитамо уређе |
| туше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе, |
| мфитеатра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је |
| ијанци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је |
| ли у редовима српског устанка; попалити и са земљом сравнити куће, поватати младе девојке за св |
| е се све струке дјела народни подјелити и више државни совјета; попечитељи ће ји предработати, |
| илоша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом примирију, којег с Турцима углавили б |
| : </p> <pb n="141" /> <p>1.{S} Сачинити и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права |
| овом могле су се многе ствари објаснити и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у |
| су славиле дела српских јунака покупити и штампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се |
| зато одма даде војнички савет искупити и ово објави свима војводама, на које му сви једногласн |
| ли, морали су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај |
| оста времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за с |
| мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p |
| ао, коју би власт турска могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послат |
| сила могла његову малу чету застрашити и чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</ |
| своје, да се одрече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би |
| е је на то смерало; да преобрази власти и подигне благостање народно, то онда видити морамо, ка |
| вци својој навео, да рад своје слабости и старости, предаје кнежевско достојанство своме сину М |
| ја и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и благослова, дочекају победиоце у ослобођеном Крагујев |
| ажности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставобранитељи по целој |
| у опет тужило се због њене неумерености и добре воље, а често стављало се у средину као посредо |
| онда треба имати бар толико искрености и одважности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} |
| грозне добродетељи, нечувене одважности и невиђене слабоштине.{S} За човека овог, који после то |
| ни роб! — сањао је о некој независности и слободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашњ |
| истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак с |
| овјету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њом |
| је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та до |
| топом борио — <pb n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског придобити з |
| рањеник са последњим уздисајем испусти и душу своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може јо |
| одговор Милошев горди дипломата разљути и почне другим ал заповедајућим тоном говорити кнезу Ми |
| урци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени били и кад су их војском опколели |
| о, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, |
| Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног д |
| так грмова бити, нити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад |
| а одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважавајући та предања народња, дао је он све старе п |
| за дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштро посланика рус |
| он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу |
| ене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног |
| е притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекат |
| емљи оборили, морали су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута д |
| з сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били |
| ог човека ванредни неки начин к правици и човечанству, доносио све страховите и ужасне пресуде? |
| ваки дан редовно по један лебац удовици и сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза пој |
| незови, кметови, војводе, првосвећеници и сви остали грађански и војнички чиновници.{S} Од ових |
| Зорића.{S} У високим званијама у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је |
| ер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, па кад су |
| на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових |
| Србскога, права и дужности власти наши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочита |
| д и смутња <pb n="96" /> Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове гла |
| .»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и |
| тпоче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањ |
| оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и |
| за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво господарство совјета, и то совјета оног разд |
| угу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо бил |
| висности и слободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња |
| ђаја, који претходише оставки Милошевој и оној жалосној драми српској, која је после у Србији о |
| осланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, који на њој кнежеск |
| која затвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу |
| ино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували су непогоду, која беше |
| је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и узд |
| морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шта урадил |
| у тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова |
| .{S} Они су живели у заједници братској и по предходном договору, нападали су и убијали они сам |
| да при трајућој <pb n="9" /> појетичкој и светлозорној ноћи са истока слатка која дражесна вила |
| на бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p>Султан се није мо |
| ведено на основи по све слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово пр |
| енародним добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има |
| на цветну недељу, да произведе устанак и побуну народа српског.</p> <p>Нестрпељивије и невољни |
| и се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на сваког |
| далац у промету трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са |
| них сила...{S}175</p> <p>XX.{S} Простак и дипломата...{S}180</p> <p>XXI.{S} Совјет и оставка Ми |
| љиви. —</p> <p>Такав се појавио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђеним очима турске све |
| 91_C20"> <head>XX.</head> <head>Простак и дипломата.</head> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненад |
| у Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — С |
| ек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се |
| ила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p> |
| редове српских бораца као прост војник и ради показаног ванредног јуначства на Ужици, постаде |
| ка.</p> <p>Написао К. Б.</p> <p>Власник и издавалац</p> <p>Конст.{S} Трумић</p> <p>Брзотиском ш |
| ост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз моје |
| , пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке |
| собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника допре до ушију његови, уз ово и нек |
| у хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо, |
| ањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради |
| бинету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову, за које је рекл |
| «Јелице... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задан |
| вори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо де |
| ароднима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански и криви |
| шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужности, а у осталом |
| Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљад |
| од државним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непре |
| о политичко на узор човеку најлукавијем и најпроницавајућем, и сад објашњења најпростија, најта |
| ве неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и п |
| ива, њиховим <pb n="78" /> настојавањем и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне н |
| ићено је заставама народње боје, цвећем и зеленим гранама.</p> <p>Велика црквена двокрилна врат |
| о је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са збуњеним п |
| ј ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло д |
| </p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест њ |
| ила и столица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дип |
| ли су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до про |
| дан губише Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова |
| еном светог Јована пред олтарем божијим и назову се „побратими.“ Ово својевољно саједињење доби |
| p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу давно већ предвидила, хоће да с |
| лу господарством <pb n="125" /> турским и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под т |
| надати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори |
| а кроз облаке и осветљава својим тавним и жалосним зрацима овај тужни призор.</p> <p>Свештеник |
| «Боже мој!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше ве |
| ра просијачише, да им се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који н |
| о пољима од обиталишта људских удаљеним и неприступним, те је он ту често проводио читаве седми |
| b n="74" /> бије, он подпаљује ватреним и одушевљеним речма срца народна, за свето подузеће и в |
| ребе подмиривали смо ми досад различним и млогостручним приходима земаљским.{S} Народу српском |
| светине, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда |
| се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже, који је без душе овим |
| ној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол |
| не он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „д |
| у овог призора.{S} Окамењен — са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са сво |
| о: расположити данак на народ најлакшим и најправијим начином по њега, а и пробитачним по прави |
| се све потребе народне могле најлакшим и најправијим начином по народ, а пробитачним по правит |
| м моим предложенијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договорите, пак да ми дат |
| ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран био.{S} Материјално стање земље |
| о сам се поставити совјет државни првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из |
| а народа Серпскога и вишим духовенством и свештенством нашим, долазим опоменути вас љубезна бра |
| м њему својственим: «Грци су јуначством и храброшћу постали на ново народ, политика није хотела |
| збављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, |
| жаних људи, који су се свемогућим Богом и његовим распетим сином Исусом Христом заклели, да дот |
| сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог ч |
| асправимо, пошто смо одани један другом и у најискренијем поверењу.»</p> <p>Милош, који није ве |
| е љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи |
| .</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и предусретајем овим већма збуњен, него да бих могао да |
| помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и одушевлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, ком |
| > <p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким <pb n="37" |
| е! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до |
| ропству турском стоји, овом пространом и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да |
| е преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> са највећим одушевљењем благослови пред |
| средину <pb n="137" /> народа са женом и децом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одр |
| ком поклонити се; намери другим начином и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>С |
| њаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрестаном договору са совјетом.{S} Овим установље |
| лади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до брегова чували |
| осигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који |
| у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез ј |
| а водила — шта више мерила се са портом и исполином севера — са великом Русијом.</p> <p>На Мило |
| ошево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у |
| знати са унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства српског за првих дана владе Милоше |
| на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен својим најглавнијим велик |
| вање, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са земље отачаства његова истерало, у |
| већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов |
| се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре |
| </head> <head>Љубица, њени синови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима видили, ко |
| м и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресе |
| и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан |
| трепавице, правилне црте лица, пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа дава |
| ит, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан, добар и љутит а увек |
| ју.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својом хладноћом даде познати свима онима, који земљу |
| удо весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — свакојако |
| ђ својим простим сељацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презира |
| ки роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој |
| вши се сад овако торжествено, и окружен и опет членовима прељубезне моје фамилије, преосвјашчењ |
| .</p> <p>Милошево широко чело, замишљен и озбиљан поглед одговарао је потпуно његовом телесном |
| ле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи |
| о није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српских јунака, почео само да говори у |
| сницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Тур |
| његова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином об |
| етом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустил |
| n="113" /> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у |
| д тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвиси |
| езом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерадосно поздрављао, као <pb n="126" /> да је |
| ика, који је са правитељством дописивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз |
| учењака, који је кроз Србију пропутовао и својим земљацима књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како |
| Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако, |
| погрешку своју, што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, који су за слобо |
| ји је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>П |
| ом достојанству из сопствене побуде дао и да од послушности њихове, зависи будућа судба отачбин |
| је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један хришћ |
| своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног последњег р |
| стим о вашим сопственим интересима, као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одрж |
| ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављи |
| орају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, |
| љубљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење прав |
| ругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу св |
| он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која би се изродити могла.{S} У тајно |
| едиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле савесно измеђ |
| рски кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе пос |
| мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сносити љутину и халовитост мужа с |
| првим годинама детињства свог, није као и остала сеоска деца никаквог изображења имао.{S} Он је |
| његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, сту |
| овић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држ |
| у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, него је и саму пол |
| је био један млад земљеделац просто као и остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, што ј |
| е стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, кој |
| он првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb n="48" /> услуге које је он отачбини својо |
| од 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb n="80" /> показао.{S} |
| а и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непамет |
| /p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене остају ваз |
| арод плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит |
| рбијанци из равнице, који су били право и неправо гоњени од својих немилих господара.{S} Оптуже |
| која се дају народима као извесно право и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има |
| ше момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду! |
| n="44" /> <p>На први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежи |
| укинут. —</p> <p>За издржавање кнежево и његове породице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф |
| а корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђ |
| 204" /> знања доставе упорство Милошево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; је |
| ви поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, које је само једној к |
| невољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и |
| јем укратиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, д |
| то да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин како да прикрије своје богатство, <pb n="65" /> |
| -Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придрж |
| дође, потврди и постојавше намесничтво и даде генералну амнестију свима сужњима.</p> <p>Намесн |
| и сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће пожртвовање, а редовима непријатељским задава |
| азвијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу српс |
| н изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе |
| ребројати неможеш; <pb n="134" /> младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ра |
| младиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Св |
| и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилосрдној освети |
| и знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом јуначком браћом својом.{S} Име ње |
| и редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућени Турци, двапут јур |
| /> представника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Министар унутарних дела |
| ноги знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се |
| о је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, из |
| им у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цар |
| а увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетк |
| иву њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се |
| ње границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племените |
| лош Обреновић, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег простога нар |
| речник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у д |
| од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је бил |
| олико магновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb n="58" /> <p>Напослетку погледи н |
| непрестано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о |
| А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најм |
| буну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила |
| мо никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p |
| и се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламт |
| , а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} О |
| те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код к |
| онога, који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни во |
| им је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг |
| дити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велем |
| а исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да |
| мном, па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се поко |
| у.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком |
| таро надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек |
| ју једне године рачун како расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштин |
| од овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише народ и дела српска; отац и четири брат |
| Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за по |
| ла на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији Србин био задовољан, то ево предлажем |
| аст диктаторска, како у грађанским тако и у војничким стварима над целом Србијом преда.</p> </d |
| ог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но |
| ним проницањем је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, које о |
| жно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махму |
| ко несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на исток |
| елења: унутарње, правосудно, финанциско и инострано.{S} Министар иностраних дела извршивао је у |
| ге труда и стрпељиве умешности је стало и требало уставној Србији, док је приволела порту, да и |
| уцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од |
| а беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које је справљао.{S |
| <pb n="148" /> данак.{S} Но моје дјело и правитељства није више располагати, колико данка на к |
| аравно његово лукавство изневерило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из |
| о Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства |
| је свети пламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о буд |
| .{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој |
| ово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне он уздишући — |
| аци, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»< |
| ао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто смо одани један другом и у најискре |
| уставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа |
| изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт, размислите се!“</p> <p>Глас |
| се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није |
| и га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу |
| мо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви |
| м установљенијама какви недостатака; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за с |
| која ће сваки Србин уживати, пространо и онако описана и разграната, како ји само човечество п |
| двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у |
| рац са одважношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи |
| роничући дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубиви влад |
| >Дело ово, велике пристојности а уједно и одважности увредило је и једног посланика, који је сљ |
| Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јо |
| тар иностраних дела извршивао је уједно и дужности кнежевског <pb n="172" /> представника; он ј |
| ина, а министар правосуђа био је уједно и министар просвете.</p> <p>2.{S} Успостава савјета из |
| судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије.</p> <pb n="17" /> <p>Од часа оног, ка |
| о само себи бира старешине, који уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукуј |
| у!» — одговори му овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме |
| окружја по особ, једнодушно, одкривено и нелицемјерно писмено мњеније, јесте ли задовољни с ви |
| емо, да је ово правитељство, постављено и уређено од једног простог сељака, који ни писати незн |
| земљеделство било је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <pb n="115" /> била.{ |
| уно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било |
| лош и Милан.</head> <p>Ово неограничено и ово прерано чувство отачаствољубља подрањивао је у Ми |
| робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем, те са гласом највећег п |
| текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несретним Србима, као сада.</p> <p>Год |
| ладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство, држања је обично хладног и тихог |
| ите, јер су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</p> <p>Све припреме су готове биле 1 |
| урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за д |
| </p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем, те са гласо |
| а ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљно држање народа узнемирило је совјетнике.{S} У |
| ена од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца његова.{S} Њено |
| г вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са неописаном срећом, вешто удешеним плановима, отпоч |
| Србија је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећа |
| <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се |
| остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и |
| ати у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и |
| њу Србије играла, примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" |
| обратими деле савесно између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један по |
| уку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са |
| а и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, к |
| рности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свако |
| рао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио свој |
| то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тв |
| раво пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчбу неки |
| .{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седн |
| астима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо |
| веки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је речи |
| т прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака поглед је ње |
| а,» прихвати речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу |
| и управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука |
| ако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турск |
| тина да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у г |
| ликој усрдности Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</p> <p>У са |
| >Све ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витит |
| при овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множина народа опколи конак, гди је Милош |
| > <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но |
| судио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може само злоуп |
| о прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од мене ништа н |
| еколико тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пр |
| ародну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је баш народ |
| ципија, добродушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — свакојако дакле изванредан.</p |
| оше синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са вели |
| вано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу н |
| </p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је би |
| , али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Т |
| начки вођ српски, овај дубоки политичар и искусни законодавац, човек у ком су се све способност |
| истину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек један |
| ого: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милос |
| га је слатко обхођење, челичан карактер и дубоко проничући дух украшавао, који је у једно и ист |
| м путу, долазило је просто дете у додир и са становницима варошким, виђало је обичаје и живовањ |
| е год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и донеш |
| силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети султан.</p> <p |
| углађени и сурови изражај, стари пастир и јунак српски, стане гордо пред великог господина Руса |
| он у највећој јарости својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једн |
| остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је речи ове изговорио, д |
| ити, без договора и согласија свију нас и свега народа.</p> <pb n="142" /> <p>2.{S} Рјешио сам |
| дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... је |
| ипломата...{S}180</p> <p>XXI.{S} Совјет и оставка Милошева...{S}190</p> <p>XXII.{S} Љубица и ње |
| 91_C21"> <head>XXI.</head> <head>Совјет и оставка Милошева.</head> <p>Кнез Долгоруки видећи, да |
| рбији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и самог народа, који је скоро да ју |
| рен духом проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, које је најважније з |
| по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовластан тешко је сносио икакво ограничење његове |
| идржавати могла.</p> <p>Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне по |
| м устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу српског |
| т изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њихова |
| свајања и скоро непоњатна неустрашивост и српско безпримерно јуначтво у биткама, подсећа нас на |
| ак су пуни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, |
| други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу |
| јако означеним, показиваху решителност и храброст његову.</p> <p>Свештеник је овај већ двадесе |
| ријатеља указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране расп |
| био да поврати земљи својој независност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа |
| ди земљи својој материјалну независност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у |
| овите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара |
| м, што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </div> <pb n="10" /> <div type="chapter" |
| , да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали |
| ствену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљати!» — одговори он са свим искре |
| другог драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произвело је |
| асиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија до |
| тво у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово |
| </p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Срб |
| омишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и уређе |
| да унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну не |
| ече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — |
| бедиоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непријатељских покушаја, да Ср |
| ој грозничавој тишини дошла је била већ и година 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је глас о |
| и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу на |
| за демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро при |
| о за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао превијати и |
| већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, који предсказивах |
| Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно говорише, да је земан |
| ли тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су душа ових незадовољника, па ма да је М |
| Станоје Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стра |
| код народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија |
| за дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и |
| народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га |
| ње добије заклетвом светињу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</ |
| су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом кнезу:</p> |
| ио руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето он |
| суде.{S} Напредовање њиово бива по реду и чину старешинства.{S} Свако село само себи бира старе |
| b n="50" /> одело, његову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховног господара Србије, кћи њего |
| заједно извојевао народу и себи слободу и ову је земаљским законима народу осигурао.{S} Слава н |
| врате отачаству своме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жес |
| а није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште корист |
| , један другому, књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај све |
| н је с народом заједно извојевао народу и себи слободу и ову је земаљским законима народу осигу |
| p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа књазу и књажевској фамилији.</p> <p>Плаћа чиновницима.</p> <p |
| у, књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, |
| ечитељи и совјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотр |
| оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове из детинства, који су до јуче |
| оји уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују и благајном општинском.{S} |
| кад ова дела која највећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које |
| " /> <p>Милош заповеди, да се постарају и за дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{ |
| пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг |
| налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год |
| главу ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промис |
| бнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у |
| нажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством совјета изрећи, да се са престола |
| пута, устројити олигархијску опозицију и оборити овог човека, који је доста незгодан правац за |
| ао владати и обуздати српску револуцију и учинити је за турску невредимом.{S} Махмуд прими и уз |
| > које је задобио... и да личност своју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег |
| а предао, да закрили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{ |
| бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом |
| одина дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} Онда смо се надали, |
| одмеравају и скупљају; они сами рукују и благајном општинском.{S} Сваки плаћа порез по своме и |
| <p>„Ал ваша унутарња уређења интересују и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њих |
| на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извуч |
| не.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно поступају према томе к |
| је запете држала, предупреди ову високу и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отач |
| ј подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Не |
| остало им даде, најиме управу земаљску и законе народна скупштина.{S} Ово је био други красни |
| ио међу првим борцима за слободу српску и јуначтвом својим, попео се на степен војводе од Ужице |
| таган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе |
| из дуге луле, често погледајући веселу и дражесну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb |
| идио сам гдекоје војарне болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} |
| им стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала |
| безнаравије, које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по не |
| императору целе Русије, вашем пријатељу и закрилнику целе Србије, кад би само учинили једну усл |
| о поверење спроћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p> <pb n="1 |
| орђевих, који није хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — од |
| правду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није би |
| војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара- |
| ете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Натраг тамо!» —по |
| њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је био |
| смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве |
| лебама, давали су <pb n="18" /> им рану и подказивали су им намере турске, а кад што су им и у |
| уби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто у |
| n="58" /> <p>Напослетку погледи на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно се грлише |
| ка; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време |
| ... дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје |
| !„ —</p> <p>Алија даде поискану поштену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако |
| му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати на |
| као и остале српске жене сносити љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очито |
| одчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљ |
| е на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле. |
| ажи.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче први раздвој из |
| 2. јурне на шарцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу као непријатељ, вичући у највећем оч |
| мужа, употребљавала да овога на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срц |
| коло њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и који су под собом више чета наоружан |
| ло одвећ весело у светковинама, одавању и примању поклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при |
| /p> <pb n="47" /> <p>Вештина у војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, да се је д |
| корист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} Своје је |
| виле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну таков |
| теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице |
| и осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујев |
| ет, да остале дане своје проведе у миру и задовољству приватна живота, а народ је српски <pb n= |
| лазимо равног примера у јуначком отпору и жалоснијим посљедицама.{S} Човек, који је рад да се у |
| дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди ономе, ко |
| евљеном магновењу, сам узме инвеституру и право, које му није могао нико други, доли један наро |
| свом сопственом трошку, опустошавале су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Он |
| нао, мудре старешине српске, примиле су и освештале ову моралну снагу слабијег противу јачег; а |
| <p>Ово неколико простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123" / |
| и совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали Милошев рад, само неки незадовољници у сов |
| ј и по предходном договору, нападали су и убијали они само Турке, којима су често отимали новце |
| и великих војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозв |
| једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек т |
| предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али С |
| читаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —< |
| овог првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужас |
| коњу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред њега п |
| ако и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако |
| ства — послужи му за потпору.{S} Сујету и частољубива потраживања њезина прибравши, створи она |
| ати чудновату жену, која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са |
| ити није могао.{S} Императорском агенту и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута |
| рено лице, кад је праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збо |
| и били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p>У унутрашњости Бугарск |
| за слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мо |
| а сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, који су се дали за паре прод |
| ебе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешк |
| рском ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његов |
| >«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге |
| одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</p> <p>«Сиромах посланик — та т |
| дана.{S} Има случајева, где се смелошћу и одважношћу већма користи човек него претераном опрезн |
| оворила је она са највећом разјареношћу и чуством пуним осветољубља.</p> <pb n="81" /> <p>Брзо |
| својима подузећима поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито поверење за |
| ке своје личне опасности, са отважношћу и постојанством преко сваке похвале бранила јуначки сло |
| ан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином при управи тако рећи свагда десна рук |
| изица и ништавила људских, који клањаху и метанисаху пред гњилим домаћим непријатељем.</p> <p>М |
| ме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане, сад се наједаред захоре из ко |
| ступајте са поверењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред ва |
| битка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним |
| едовима непријатељским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спази |
| играда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p>У унутраш |
| о повратити, на њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште опет преотети.</p> <p>Ч |
| гу има.</p> <p>У једноме основу великих и пробитачних установа, којима је Милош браћу своју обр |
| њега!» —</p> <p>Извршивање ових великих и доброчинећих мисли и - непрестано поступање по овом к |
| гових великих услуга отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог оси |
| бе, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора појавише.{S} Но ови призори при свој |
| ед слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних догађаја и крвавих призора, који су несретну |
| вот свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Треба бити поштени признати оно, |
| 1770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудно |
| ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <div type="chapter" x |
| г Александра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему од |
| о и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубиви владар, који земљи својој мудре законе и у |
| некарактерише народ и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке |
| са вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показ |
| ебојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени зна |
| дитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} |
| —</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео опојати и |
| рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети |
| о дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је н |
| краљево...{S}137</p> <p>XVII.{S} Милош и Махмуд...{S}150</p> <p>XVIII.{S} Устав Србије...{S}16 |
| ош Обреновић...{S}27</p> <p>V.{S} Милош и брат његов Милан...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба п |
| цнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и привржени |
| {S} После кратке отпочивке устане Милош и поздрави весело цео народ, који му веселим гласом са: |
| <p>XXII.{S} Љубица и њени синови Милош и Мијајло...{S}208</p> <p>XXIII.{S} Последњи чин у драм |
| авали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне |
| 91_C17"> <head>XVII.</head> <head>Милош и Махмуд.</head> <p>И зајиста, после ове велике народне |
| P18791_C5"> <head>V.</head> <head>Милош и Милан.</head> <p>Ово неограничено и ово прерано чувст |
| </head> <head>Милош и Махмуд.</head> <p>И зајиста, после ове велике народне скупштине од 16.{S} |
| т без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ов |
| а му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао |
| у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теори |
| ма?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскоч |
| конитост је турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужа |
| ком ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л |
| еним и презреним дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађ |
| тан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном прониц |
| у сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско |
| рбији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости |
| се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног достојанства даде поглавар Србиј |
| S} Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчани |
| а њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален број Срба, навале на њих |
| ви знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над совјетницима младога кнеза. |
| његовом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам |
| у власт“ — одговори хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене са |
| и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубок |
| падам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас вен |
| ридружио — <pb n="45" /> видило на гори Ивановској 500 наоружаних људи, који су се свемогућим Б |
| на, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у н |
| о да у овом послу само мимогредно улогу игра, било је доцније душа свију преговора и није остал |
| ену, која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година |
| тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно и искрено; она је знала д |
| вота свога навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да од све туге привезуј |
| тога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совјетници одобр |
| е у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме по |
| ти га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу грозне |
| која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније о |
| зимањем извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да би он м |
| Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце |
| е! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, |
| рекомерно у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош |
| м, који је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина |
| — рече јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом мест |
| ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља |
| гда проклети Турци завирити неће....{S} Идите сад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте |
| а је тако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде п |
| head> <p>Сад знамо како је Милош постао идолом српскога народа, и зашто је народ после толико г |
| деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примиш |
| . јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb |
| рагујевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ог |
| ра ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити с |
| се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна слова састоје.</p> <pb n |
| пронађе начина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави |
| урске ханове и паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихо |
| арода опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријате |
| дно од 14. октобра 1844. године писано, из једног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је в |
| оји за добро земље неби повукао корист, из те несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим основана |
| } Устав овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна права, или пра |
| збацити са себе ропске окове турске.{S} Из овога проистекоше све јаче завере и побуне у народу, |
| ће, који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше величанство увидити, да он |
| бало је с почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове велике трошкове и госбе, које је он |
| имала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење |
| зму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме, |
| а своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се |
| е сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог |
| сту високом које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће |
| ни изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да |
| мери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који су одани били пр |
| ог за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један хришћански народ; ова |
| и у дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и Омира.</p> <pb n="29" /> <p>Старији син Ми |
| ји су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је две миље одавд |
| , која је с дана на дан умножавана била из големе турске царевине, која је бројала 45 милијона |
| {S} Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили с |
| ног народа, изтргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину опре |
| S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — шт |
| росвете.</p> <p>2.{S} Успостава савјета из 16. чланова и једног предсједника, решење његово већ |
| урке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника заставу, ободе нагло свога коња |
| и, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненад |
| цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побуњених робова д |
| и дан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео, у ком је по |
| ро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клања |
| еника, на Бају и Јована, другове његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> < |
| тачбине!“—</p> <p>После ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном |
| а побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, кој |
| јим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она |
| усправљеном руком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледајући веселу и дражесну гомил |
| ту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дошао, да буде учасник б |
| је платио главом погрешку своју, што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, |
| топу за стопом отимајући прогањао их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима, пред |
| у српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но једно је само пред очима бил |
| часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. — </p> <p>Једног дана дог |
| ов појав говора владарског.{S} Оно није из другог каквог престолног слова преписано, нит је по |
| инила и под предвођењем Милошевим Турке из Србије изтерала и слободу своју опет повратила.{S} М |
| а беху Турци потучени.{S} Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине турске хан |
| ре о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више пута при и |
| ове чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је |
| ропаст ислама.</p> <p>По повратку своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне проме |
| оруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово |
| атеријалну независност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена |
| народној.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског |
| надолазиле, да благодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу о |
| тишини певане, сад се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалосне успо |
| } Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни пр |
| д њих читава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну деца у школама учити читат |
| нећете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зара |
| Он је толико одговорио султану: „да ће из општег уверења и особитог призрења према његовом вел |
| етничко оружје дотле <pb n="43" /> неће из руку пустити, док неповрате отачаству своме изгубљен |
| , где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Мило |
| к грмова бити, нити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад р |
| рског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за пола |
| и поњао био ону велику важност, коју би из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде во |
| има су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљ |
| чи проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе попадају у прашину, топ |
| става апелационог суда: овај се састоји из председника и четири члана.</p> <p>4.{S} Први избор |
| а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна |
| и коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — <pb n="46" /> могли свагда кад год би хт |
| ио исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, које он није тражио нит ју је исп |
| је војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у пре |
| ио стада своја где се веселио, певајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало |
| реби ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и |
| орске пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, који су били право и неправо гоњени од свој |
| и одговори мирно девојка, па истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово |
| читу пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громоглас |
| и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{ |
| а свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и зат |
| сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет по |
| увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те н |
| о војници приме.{S} Са свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи |
| ајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме |
| } У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у |
| а дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на |
| илошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њ |
| и су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у пол |
| м се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Ц |
| њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побе |
| еба из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна опре |
| е није власт наређивала, већ је потекло из слободне воље самога народа, који је прве своје кора |
| арод на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики немир — бурна <pb n="41" /> разјаренос |
| да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p |
| м од њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су ов |
| у у дело приведу: затворити или насилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпат |
| његових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху машина туђом руком вођен |
| ца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље и одважно |
| е он оставку на кнежевском достојанству из сопствене побуде дао и да од послушности њихове, зав |
| баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се |
| астју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народ |
| алише за губитком своје власти, које су из потаје ревновале за влашћу српског господара.{S} Оне |
| аше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> |
| рунила под политичним ударцима, који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на |
| је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак њего |
| нас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благоволећи са |
| му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супр |
| шности према режењу дипломације.</p> <p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора |
| изведу једног очајног старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколико р |
| е они оно, што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина |
| ма овога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, зап |
| законима уредити и сами себи старешине изабирати.{S} Милош није с тога допуштао, да се други к |
| а, која су они за своје ратно позориште изабрали, морала су све њихове самовољне намере, па још |
| рака неослободе.</p> <p>Од ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србад |
| је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> <p>Редом обилазећи све понамештане страже, |
| е сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један хришћан |
| јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски није довољно зрео за оне |
| ележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат од целог народа за врховну правитељствену главу |
| тника припада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који су најспособнији и најчести |
| није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнез |
| шу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} С |
| твори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка показа се на врати и |
| пске отачбине!“—</p> <p>После ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црк |
| агородно, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове поједино |
| а наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиг |
| редове њихова устанка, пређе, него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад |
| се бранили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима |
| ру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од |
| сили непријатеља неустрашимо на сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без прими |
| крвца пролила, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики немир — бурна |
| а, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова потварања одбацит |
| љен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако |
| с брате није друго противу кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, |
| љи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као |
| а и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љубица између свију српских жена, |
| ад, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића |
| њиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћ |
| и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} Има случајева, где се сме |
| кућевни живот, а оставио је будућности избавлење и ослобођење отачаства, док се неби снага нар |
| , које су надолазиле, да благодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном занос |
| у.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је пов |
| , Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену |
| је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио с |
| жали строго устава, како би тим начином избегли увек непријатне противности.“ —</p> <p>«Господи |
| а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са |
| ле, задавши државному уставу, заклетву, изберите међу собом најразумнија и најодабранија лица, |
| евског брежуљка.</p> <p>Дванајсти сахат избија на кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и војнич |
| дника и четири члана.</p> <p>4.{S} Први избор министара, председника совјета и совјетника припа |
| е совјетнике су окружја бирала, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова преч |
| им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним господо, остављено је да довршите дело ваших о |
| и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права и дужности књаза Србскога, права и дужн |
| оји је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које о |
| љутит а увек занешен — свакојако дакле изванредан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз не |
| у на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни човек тога доба, потпуно је поњао дужност, к |
| тора свију Руса — примити.</p> <p>Затим изванредни посланик, за потврдити искрене осећаје свог |
| ца, дају нам неизцрпиви извор премногих изванредних дагађаја, којима се човек дивити и чудити м |
| и: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благоволење — којег је он предметом — од стр |
| пуног достојанства даде поглавар Србије изванредном посланику познати, да је аудијенција већ св |
| би опколе трње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног |
| творе се врата од колебе, неколико људи изведу једног очајног старца и метну га иза коњаника, к |
| ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањ |
| народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече посланик — „достављено да народ српски |
| нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења, уве |
| ала, да угњетене потпомаже; свакако пак извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ни |
| цима, са победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и ватрени по |
| оних уређења; која се дају народима као извесно право и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да св |
| ош обилазио села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одм |
| лазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за |
| саучешћа, зараније дало о тој опасности известити?“ —</p> <p>«Предмет је овај врло важан» — одг |
| исати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава један сељак свога пријатеља о тадашњим догађа |
| {S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{S} Мени |
| о.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb n=" |
| који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше величанство увидити, да он не |
| ави даље:</p> <p>„Ваше величанство! — у извештају томе, ког сам ја великој скупштини поднео, не |
| тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које и |
| вића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два превода који је бољи.{S} Но к |
| /> дошао, да стање хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том |
| а сте послати од правитељства вашег, да извидите невоље и да видите, каква насиља Турци чине бе |
| из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои |
| е са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу |
| ре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све основе, које су га побудиле да се мир |
| својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао народу и себи слободу и ову је земаљским зако |
| дну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор премногих изванредних дагађаја, којима се човек д |
| очетка владе своје потпомагао овај први извор благостања људског и среће државне, пошто је земљ |
| као је он у највећој јарости својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ј |
| неће за живот главе своје, да се одрече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити с |
| да српског, зависила је верност порте у извршавању примленог <pb n="112" /> уговора.{S} Милош п |
| зао!» —</p> <p>Заповест ова буде одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужасно је < |
| е куће обесити.</p> <pb n="51" /> <p>По извршеној пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове ре |
| им гранама правитељства остави слободно извршење дела својих, која им по уставу припадају.“ — О |
| Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које је |
| у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност спрам Русије, да |
| ције земље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било; то показују она мудра |
| има с правом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових великих и доброчинећих мисли и - непрес |
| инострано.{S} Министар иностраних дела извршивао је уједно и дужности кнежевског <pb n="172" / |
| повест његову, са највећим задовољством извршивао.{S} Прва и најважнија наука, <pb n="35" /> ко |
| сти, ваљало је самом султану да започне извршивати заповести, које су му од неког трећег наложе |
| и и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор до |
| у престајале, оне су све више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрест |
| ог, да врховну власт без ичије контроле извршујем. — Наше установе нису постале другчије, доли |
| својим саветом, својим искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист народа |
| ју и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да |
| рела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави |
| ту?“ —</p> <p>«Господару! — давајући ви извршујућу власт у руке совјету, остављате себи кнежевс |
| ћи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прос |
| очи са свога седишта, те испод сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи |
| о ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p> <p>Милош је б |
| о победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p> <pb n="95" /> <p>«Нека |
| оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну такову песму отп |
| днако делићу невољу.{S} Доста је народа изгинуло самном, па неће бити никакве неправде ако и ја |
| чки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу којима је био и Мил |
| у је одважна жена произвела, отвори сад изглед за победу неустрашивим борцима српским, који се |
| висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачувања к |
| ник освануо.</p> <p>Крагујевац даје нам изглед највеселији и најдражеснији.{S} Све куће и здани |
| ез успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слабо <pb n="86" /> јестас |
| човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа, понашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам |
| призор.</p> <p>Свештеник величанственог изгледа у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и б |
| је између два прекрштена мача као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} Т |
| у <pb n="77" /> и драгу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједна |
| е и неустрашиме, који као неки исполини изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те |
| не и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам |
| м, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорила је она са највећом разјареношћу и чуством пу |
| а се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима око границе путовала, да народу крстоносну в |
| душевлење свештеника, којим је речи ове изговорио, даде овом призору сасвим други вид и ули у д |
| зели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву истину мог м |
| о Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку |
| S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин како да прикр |
| ника попадају на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбијене турске војске нагне бег |
| остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размис |
| сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} П |
| звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати |
| беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места, и спремају се да Србима грозно зајам в |
| Она није могла дуго преживити два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима пр |
| десет година јуначки борили за повратак изгубљене слободе...{S} Све је сад дозвољено било Турци |
| а-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколико изгубљених битака примети турска власт, да је ова борба |
| к“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатеље ваше, |
| ијем у руци повратио својим суграђанима изгубљену отачбину; а остало им даде, најиме управу зем |
| песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљену слободу своју.{S} Више Србије на небу ведроме |
| пустити, док неповрате отачаству своме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турск |
| ачаства свога, само да би јој повратили изгубљену слободу.{S} У историји света неналазимо равно |
| на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им |
| је помогао, те су опет повратили своју изгубљену слободу.{S} Радосне и веселе песме смешане са |
| у земљи осим њега, по праву насљедства, изда прокламацију на народ, да ступа на престо као насл |
| вној Србији, док је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и |
| чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао о |
| тити ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — одговори Милош заданут неком н |
| здржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће из општ |
| али били, нови паша од Београда Солиман изда заповест, којом наређиваше: „да ниједна жена српск |
| .</p> <p>Написао К. Б.</p> <p>Власник и издавалац</p> <p>Конст.{S} Трумић</p> <p>Брзотиском шта |
| плача; а красне црте смућеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Он |
| страховитог и високог чела, које га је издавало као да је био господар целог света, ма да је б |
| стрељав а лице му <pb n="154" /> уједно издаје храброст, одушевлење и сладост, но преко тог све |
| вита вика: «Доле са совјетом! — доле са издајицама: <pb n="200" /> руско-турским!....{S} Смрт и |
| ента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је могао народ позвати да и |
| b n="200" /> руско-турским!....{S} Смрт издајицама!!!...{S} Овај тренутак Милош је требао употр |
| предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Кажите |
| а оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и постао би изнова роб — а народ, ко |
| а императора, почне одмах с почетка, ал издалека бројати све велике услуге, које је Русија 1833 |
| чник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две |
| наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код кон |
| љу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била |
| малу чету застрашити и чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом |
| </p> <pb n="141" /> <p>1.{S} Сачинити и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права и |
| } Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан, добар и љути |
| лагати.{S} Кулук је укинут. —</p> <p>За издржавање кнежево и његове породице, бало је с почетка |
| ору придржавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је |
| и Милош напредује са делом цивилизације издрживошћу, која сваку похвалу превасходи.</p> <p>Ништ |
| ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним разв |
| и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је |
| ан.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство наше мора сад да |
| ђу <pb n="140" /> нама.{S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку ст |
| , за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> |
| да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, за |
| head>Устав Србије.</head> <p>После овог изјаснења и званичног питања, отпочну се и званични пре |
| Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</ |
| на превод цариградски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он с |
| могу показати сретство, којим би могли изказати то признање ваше, које дугујете императору цел |
| не и саму српску крв у родитељу његовом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече он озбиљним гласом, „о |
| читеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година јуначки борили |
| ре се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог, који је имао бунду на леђи |
| {S} Много је пута она себе очитој смрти излагала за другога, само да би јавну неправду одклонил |
| жући устанак Бугара, <pb n="221" /> она излаже очитој пропасти судбу Србије.»</p> <p>Љубица дуб |
| ете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте тај а |
| оја је тако славна, при неким пословима излази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> < |
| је увек остао човек народњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, |
| заповест чула, није из куће своје никуд излазила. — </p> <p>Једног дана догоди се да неки Турчи |
| таре Србије, негда слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трајућој <pb n="9" /> поје |
| сва питања, која се на њега управљају, излазне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере |
| ак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо |
| ем збуни.{S} Милош употреби ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриш |
| едове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске вој |
| <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> </div> <pb n="67" /> <div type |
| је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене свирепству разјарених победитеља.{S} И он побе |
| , што су остали дома, без обране остати изложени беснећем победитељу.{S} С њима сам делио сретн |
| дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше јуначке прси непријатељу.{S} На оружје!!< |
| српског предводитеља; рекне он: „дај да изложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу револуције, о |
| пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, због |
| ато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном р |
| живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њихова господара.{S} Са једне и друге ст |
| , — пак ћемо лако схватити овај призор, између ова два човека, који се поњају а без да се желе |
| уде мост за случај каква непријатељства између порте и Русије, а може бити да постане и цена њи |
| <p>Милош, који није веровати могао, да између Турчина и Србина срдачна наклоност постојати мож |
| над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, |
| граду.</p> <p>После оног последњег рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме в |
| ред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љубица између свију српских жена, није се хтела тој заповести |
| а десном рамену његовом носио, и што је између два прекрштена мача као крст изгледао, говорио т |
| и кланац те ухвати <pb n="100" /> Турке између две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p |
| султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђен |
| ни најмлађи син његов, који је, стојећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два |
| Русију.</p> <p>Овим пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој мла |
| е у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно раме, |
| head> <p>Милош је јошт један једини био између свију вејвода и ратних другова Карађорђевих, кој |
| није душа свију преговора и није остало између обе ове странке равнодушно.{S} Једну странку је |
| по крви.</p> <p>Побратими деле савесно између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевим |
| Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два превода који је бољи.{S} Но кад је та депута |
| е се као покровитељка ставила у средину између мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкија |
| е она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво господарство совјета, и то совјет |
| и нека дозволења и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима претстану.</p> |
| ким.{S} Народу српском ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски трудили см |
| Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи |
| г са мојом породицом; то је сретство за измирити све“ — придода он са подсмевајућим се простаче |
| оменута три талира данка, на пол године измирити све земаљске потребе; кад разсуди, да му у та |
| род, а пробитачним по правитељство наше измирити.{S} Сву прошлу годину совјетовали смо се о том |
| ти.{S} То су непријатељи његови неправо измислили на њега.</p> <pb n="119" /> <p>Дај да настави |
| да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици че |
| ије пред својим вазалом, сву кокетерију измишљене учтивости, те са највећом њежношћу почне повт |
| дни српски трудили смо се досад, неби л изнашли какво средство, коим би се све потребе народне |
| у овом случају наравно његово лукавство изневерило било и што он неби поњао био ону велику важн |
| и били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно дело, за које је толико пута био жртв |
| простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123" /> и то оног наро |
| које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало <pb n="79" /> застану.{S} Богати турски |
| ата.</head> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било ла |
| простака, и видио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити овај призор, између |
| шћу портином, Милош није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико она в |
| ићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p> |
| <p>Милош се није устручавао, да народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да |
| е човек тако снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искр |
| Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске надутости, где |
| а попечитеља казначејства биће дужност изнети и показати по истеченију једне године рачун како |
| тао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој госпо |
| н био за издајника отачбине и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да ос |
| о разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износи годишње:{S} 200.000 фор. у сребру.</p> <p>9.{S} |
| ојевале супрот Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У це |
| д је већ пукао био, Махмуд сад престане износити околишење и лукавство политичко на узор човеку |
| ју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Свака тужба утиша |
| борбом изнурена била.{S} Но страховита изнуђења и грозна мучења несретног народа, изтргну га ј |
| г робовања. — Жестока и голема насиља и изнуђења јаничарска, превазишла су већ сваку меру.{S} О |
| која је већ двадесет петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но страховита изнуђења и грозна мучењ |
| ма првог устанка српског.{S} Старост је изнурила снагу његове јуначке мишице, но кад му није мо |
| од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа имати доста, да сазна и чује.“</p> < |
| ед нашим очима врзу сравнимо са осталим изображеним народима, онда ћемо видити, какву хвалу зас |
| ене нарави, која се судара са сплеткама изображења и потребама реда.</p> <p>Као врховни вођ поб |
| није као и остала сеоска деца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у |
| ћа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изображења требао је он јоште да народ овај, који је до |
| ло дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у ко |
| ке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитање <pb n="118" /> нејаке деце, и н |
| војој првим даном побуне српске учинио, изодавна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде |
| јасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати има и он |
| егову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Србији не |
| оме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби једној, |
| јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске повторит |
| } Зато Милош намери да код високе порте изради, да ова законитост српску призна, независност уп |
| ика од стране умерене, који ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно измире.< |
| м им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужне припозна |
| преписано, нит је по престолном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим фразама много наро |
| душевлење и сладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство, држања је обично хл |
| усклицима поздрављао, поглед је Милошев изражавао оне горде радости, ону утеху безкрајну; која |
| !» —</p> <p>На овај неуглађени и сурови изражај, стари пастир и јунак српски, стане гордо пред |
| рали уклонити!“—</p> <p>За оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руско |
| и тај Француз, али у стању нису описати изражаје лица ове благородне жене и њезин звонки глас, |
| лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако израженим, које су дуге црне власи окружавале, његово у |
| лунезависиост Србије.»-—</p> <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима госп |
| } Његови дуги брди давају глави његовој израз гордељиви. —</p> <p>Такав се појавио простак и ср |
| ојим га у најкитњастијем слогу источног израза позива, до дође у Цариград.</p> <p>Његово велича |
| емилих призора, којем је немогуће пером израза дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним |
| би нема тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> <p |
| м ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на |
| дног посланика, који је сљедећим речима изразио своје незадовољство у пуној скупштини: «Шта зар |
| свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кнезу од Србије своја висока осећа |
| ликог господина Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Господине! ј |
| простачења <pb n="183" /> у овом вешто израчунаном одговору, пута нашао ћутећки прећи Русију, |
| у.»</p> <p>Са највећим ускликом очајања изрекоше заклетву ову, преко прага црквеног прелазећи, |
| «кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош |
| на Русију и Турску, посретством совјета изрећи, да се са престола српског уклони породица Обрен |
| >Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се он |
| ва доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, |
| росио; као и немање превару, која би се изродити могла.{S} У тајном кабинету султановом могле с |
| е војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презир |
| д предвођењем Милошевим Турке из Србије изтерала и слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ов |
| е ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ов |
| има правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника заставу, ободе н |
| уђења и грозна мучења несретног народа, изтргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног жив |
| последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо слобод |
| ан у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сирота девојка,» |
| своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно викати:</ |
| дној слици трибине, која је напред мало изтурена и стојећи гологлав овако народу поче говорити: |
| стише добивеним биткама и обогатише се, изузимајући јединог Милоша, који је са негодовањем од с |
| ти могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да преп |
| е свети пламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућ |
| о пропуштао, него је почео изучавати на изуст народне песме, које тиранија и турска власт уништ |
| о, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио заповед божију, |
| а одмор служио пропуштао, него је почео изучавати на изуст народне песме, које тиранија и турск |
| S} И сама сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени наро |
| ећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад |
| те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја нем |
| ада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подпису |
| кне Милош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим једне вис |
| Од сад нити има правитељство наше, нит икакав старјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико дру |
| стала без успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слабо <pb n="86" /> |
| ме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Проклета мисао |
| напрасит и самовластан тешко је сносио икакво ограничење његове власти.{S} Милош је показао, д |
| е.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, које може свакоме владару, који је ус |
| » — примети султан.</p> <p>Но Милош без икаквог околишења настави даље:</p> <p>„Ваше величанств |
| кају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви из |
| подужно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, М |
| вац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога види с |
| тарјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова |
| ого слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је од |
| , можда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница божија, за учињену неверу |
| Сиромах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и нар |
| себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве љ |
| негда слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трајућој <pb n="9" /> појетичкој и свет |
| зне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, ко |
| ="8" /> бесконачним песмама приповедали ил певали јуначка дела једнога пастира тако, да је наро |
| његов немирни дух, можда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница божија, |
| год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата |
| сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се од |
| p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички уважавати.{S} Његовим приме |
| ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да н |
| ће те видити, да су општенародна права, или права, која ће сваки Србин уживати, пространо и она |
| head> <head>Ајдуци.</head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично С |
| еби што погрешили противу закона земље, или високе порте» — а превод Петронијевића гласио је: « |
| а сви људи» — настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опрос |
| рчити своме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; |
| је њему случај означио није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српских јунака, |
| ред другог и враћају се као победиоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију |
| зирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису д |
| ене и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадово |
| одарности према Русији, која је мислила или боље рећи, није престајала њега уверавати; да је он |
| сеоца, била је управа предата кметовима или општинским старешинама, којима је старешина био кне |
| окуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства биће дужност изнети и |
| претњу своју у дело приведу: затворити или насилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле |
| у Цариград да прима и враћа удворности или да види преговоре о обичним стварима, које су се мо |
| > <body> <pb n="3" /> <head>Пастир краљ или Ослобођење Србије.</head> <head>Историјска приповет |
| скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредним пожртвовањем од стране Срба.</p> <p>«Наро |
| лош у томе случају потужи самоме руском или турском двору — било би непаметно; јер онда сви док |
| рестајте борити се докле последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, |
| остати да непријатела на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови |
| тојали.{S} Они су имали под собом једно или више окружја, признавајући над собом врховну власт |
| у у министрима руским, било у Цариграду или у каквој другој држави своје посреднике, чија важно |
| у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на |
| type="titlepage"> <p>ПАСТИР КРАЉ</p> <p>или</p> <p>ОСЛОБОЂЕЊЕ СРБИЈЕ.</p> <p>Историјска припове |
| ори, онда му он на углед ставља престол илити најужаснију смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за |
| ака приповеда, откривала <pb n="220" /> им је сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаств |
| војим колебама, давали су <pb n="18" /> им рану и подказивали су им намере турске, а кад што су |
| х натраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево постојан |
| где код тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> <p |
| ци у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превлас |
| ву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на супрот ставити мого |
| се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први г |
| свога ужива? — Садање уређење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватиш |
| ојих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Ми |
| ави слободно извршење дела својих, која им по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавства од |
| и себи право, да при првој прилици која им се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих п |
| вне оруђа за земљедељство набавити и та им је под надзором општинских старешина за рад давао, н |
| ободу.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p |
| , загрди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као му |
| и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n="70" /> <p>На цвети 1815. год. |
| јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже п |
| амовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је био несретна |
| и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене |
| пред њим стојећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним господ |
| оше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша! |
| навикли били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили |
| победе сваку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни, |
| није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n= |
| водила, да само ономе услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{ |
| те сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одм |
| е колики је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима има |
| рењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке про |
| } Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ов |
| и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм |
| нејасни и дволични превод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводи |
| боре.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег |
| уграђанима изгубљену отачбину; а остало им даде, најиме управу земаљску и законе народна скупшт |
| шћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и с |
| } Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често занешени |
| часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену сло |
| <pb n="18" /> им рану и подказивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; |
| места која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат |
| ну њезину унутарњу независност, ипак су им бар оставили сва она места која су они отели и дозво |
| рдећи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да с |
| ивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до |
| онили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако |
| ви трошкови државни подмирити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је |
| ваке беде избавити — била оправдана.{S} Има случајева, где се смелошћу и одважношћу већма корис |
| га што га друге европске земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, |
| ости својој, није Љубица заборавила, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} |
| оравите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да земљом владају, она је и сув |
| д потврђење од порте дође; незнајући да има других владара у земљи осим њега, по праву насљедст |
| ше народно своје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за зн |
| он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако исто страшним у кошкању политичн |
| ка.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским простаком.{S} Сад му поче замерат |
| p> <pb n="132" /> <p>Слово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав |
| ром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство |
| евоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју малену кн |
| свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар от |
| је правитељства представничког у Србији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо |
| та већ неостаје желити.{S} Народ српски има више народни својствености, ове му треба најпре пре |
| арод.</p> <p>Потребе, које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p> |
| ко скупљати.{S} Овакви депутата народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор ј |
| жду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и нач |
| а знао, чега се у разговору придржавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да |
| рцима, као надлежан и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато М |
| има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит икакав старјешина, ни чиновн |
| и у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми |
| ио, да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благород |
| лана.... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати прес |
| мо могли до сад схватити рачуна, колико има народа, ни колико прихода од десетака и других стру |
| еног поверења — него Милош; који уједно има безпримерно проницави дух, који ми до данас нигда п |
| лобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидати пре, него што |
| а надао толикој усрдности Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</ |
| воје дужности, да може знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових |
| ом показао, да у највишем степену власт има над самим собом, у једном магновењу схватао је он с |
| за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу великих и пробитачних уста |
| емљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је |
| ива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Н |
| рни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одгово |
| ито пак покровитељствујућа сила Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног и |
| } Русија је врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити, — но није |
| и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и п |
| сних пожртвовања.{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом н |
| витељства.{S} Но почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату једном рек |
| шима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом самим; своју је задаћу он |
| незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужности, а у |
| м највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје |
| </p> <p>Свештеници, који великог уплива имадоше на ратоборни дух овога народа; показаше му прст |
| и плаћа порез по своме имању, а општине имаду право своја непокретна добра саме под закуп дават |
| е, који никоме доли једном народу своме имађаше за своје узвишење да захвали, као највећа кукав |
| а преко толиких милијона разна народа — имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој |
| — одговори он живо - „ваша установлења имају у себи такове основе, које поткопавају власт влад |
| >„Ваше уредбе кнеже, како данас постоје имају у себи много демагогички стихија?»</p> <p>«А шта |
| авесно између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поред другог и вр |
| ји од онога што га друге европске земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми до |
| су најспособнији и најчеститији, и који имају поверења у народу.</p> <p>5.{S} Чин министра пред |
| бито, кад ова дела која највећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, |
| Непријатељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже уметност, ступао |
| званијама у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је наручено било да до |
| мо даје кнежевој палати) <pb n="216" /> имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз |
| адили што радити нису морали.{S} Русија имала је без <pb n="196" /> сваке сумње велики интерес, |
| је су били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао М |
| них грана Француске револуције, која је имала да цео свет обиђе.</p> </div> <pb n="42" /> <div |
| срца свога подпомагала заверу, која је имала лицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да произвед |
| и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и тако је као псето |
| мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправде, које у срце дирају.{S} |
| бија зајиста велике обвезе према Русији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом |
| и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <pb n="92" / |
| воје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из које је она д |
| за влашћу српског господара.{S} Оне су имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба |
| су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свиколици доста времена и мислити се и разгов |
| о им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно поступај |
| Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је истина основано, а |
| су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а |
| ка и три хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци видећи ов |
| а била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни |
| ти мора у посланству руском у Цариграду имали велику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога ч |
| лашћу својих војвода стојали.{S} Они су имали под собом једно или више окружја, признавајући на |
| , и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати, рекну м |
| који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од Поцерја, најпоузданије вој |
| арешина био кнез.{S} Свако пак окружије имало је једног началника, који је са правитељством доп |
| ве од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, који нас је у стању упознати |
| а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да |
| {S} Он је предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српског предводитеља; ре |
| ме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амнестију неуваж |
| на и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколици закуне |
| жењене главе, у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико ј |
| а где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран био.{S} Материјално стање земље б |
| штинском.{S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општине имаду право своја непокретна добра сам |
| ма данак од три талира за пол године по имању сваког брата да подјеле најправијим начином, како |
| есетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n="148" /> данак.{S} Но |
| торски посланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на поко |
| казали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и приврженика у Цариграду.</ |
| европским.{S} Он као глава народа свога имао је пред очима само интересе свог народа, знао је с |
| има, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним |
| м гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над |
| } Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њих нап |
| остала сеоска деца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском ра |
| у неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодушију Милошевом захвалити, устан |
| ом изкрсне човек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, |
| Ово је једини владалац српски, који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званично |
| е био у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после оних |
| > <p>Доказано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турс |
| тави са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престолно сл |
| је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.< |
| је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су под неог |
| илоша, који је при свој својој младости имао велики уплив код совјетника.</p> <p>Мњење његово б |
| вљење.</p> <p>Он је заиста, тако радећи имао велика основа за своју политику, јер српска крв ни |
| ама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. године п |
| склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима вели |
| од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцније в |
| овати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беш |
| ога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и |
| .... мој је узвишени господар онај: ком имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у ис |
| ати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искрености и одважности; да се не даћа |
| ами видили и сазнали изображена Јевропа имати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — н |
| е, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек једанпут да докажу да немају право.</p |
| у користи, које Србија од уплива руског имати може.</p> <p>Неки опет бољари српски, повукли су |
| >Намесници — који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме зак |
| квом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турском мојим пол |
| ећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, нег |
| еоград улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више |
| на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — о |
| ољубивих поштених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </di |
| над осталом јуначком браћом својом.{S} Име његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђ |
| а је претерала све границе фанатизма. — Име брата јесте најсветији и најтврђи <pb n="28" /> сав |
| илош презиме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смр |
| .... али незнам себе укротити....{S} За име Христово, бар ви остали будите паметни!» —</p> <p>В |
| лних преимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо б |
| воје звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код н |
| Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216" /> и |
| дите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ак |
| ј колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратар |
| егово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступа |
| и да задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства окаљано било!“</p> <p |
| ки, рачунајући на <pb n="191" /> њихово име, које је у народу познато било, пошаље их у Србију. |
| целом свету разнела.{S} Његово јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, његова нечувен |
| видили на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други чове |
| 16. <pb n="205" /> година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај |
| падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт, размисл |
| ово лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, кој |
| рећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задоб |
| уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и чује где слуга његов упућује туж |
| јан са твог гадног среброљубља да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечас |
| на бојишту пред врагом страшним, њихова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мученици слоб |
| не, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули. |
| ичних сталних преимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија |
| је са правитељством дописивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време |
| ћ — који је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци |
| а сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушко посредовање в |
| српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске именом «<title>Даница</title>.» Оне су садржавале у себ |
| ља од туђег дома и племена, саједине се именом светог Јована пред олтарем божијим и назову се „ |
| ући мало свој крупи глас — „заклињем те именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... ха |
| једни дрвени широки мердевина, које су именом „басамака“ почаствоване и неколико корака учинив |
| сполагати, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да |
| едметом — од стране његовог величанства императора свију Руса — примити.</p> <p>Затим изванредн |
| аклоности од стране његовог величанства императора свију Руса». —</p> <p>На које поклонење Мило |
| отврдити искрене осећаје свог господара императора, почне одмах с почетка, ал издалека бројати |
| потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и од го |
| коју му устав даје — ускраћује.</p> <p>Императорски посланик који је у Србију дошао, имао је т |
| ији, кад је Русија за добро нашла свога императорског посланика овамо послати: “да приведе кнез |
| Србије Милоша — довршен је.{S} Питомац императорског кабинета Александер Кара-Ђорђевић подигну |
| својој строгости сузбити није могао.{S} Императорском агенту и паши београдском сад је већ лако |
| зказати то признање ваше, које дугујете императору целе Русије, вашем пријатељу и закрилнику це |
| ања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају глави његовој изра |
| ра-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, |
| конзулу држите; ког пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запи |
| ео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвеституру и право, које му није могао нико други, дол |
| но, финанциско и инострано.{S} Министар иностраних дела извршивао је уједно и дужности кнежевск |
| ења: унутарње, правосудно, финанциско и инострано.{S} Министар иностраних дела извршивао је ује |
| е без <pb n="196" /> сваке сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, а Турска налазила |
| врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити, — но није хтела никак |
| вјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима мира освећен.» — </p> <p>—„ |
| а, од које сваки члан мора поњати своје интересе и морадне исправке за срећу материјалну; треба |
| о у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе под њено покровитељство |
| га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жа |
| а свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти не |
| ва народа свога имао је пред очима само интересе свог народа, знао је само за једну Турску, кој |
| ебе задобије, а Турска налазила је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом могла сов |
| ј на мене; ја ћу настојавати над твојим интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборав |
| игоре, који су одани били протународним интересима и да их замене људима, који су за благо отач |
| ме, који се је жртвовао овим магновеним интересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви |
| но да вас обавестим о вашим сопственим интересима, као и да утврдим вашу власт, коју мој госпо |
| тво увидити, да он не може никог другог интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уре |
| саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уређења интересују и друге силе, ако су само такова, да могу не |
| судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслуш |
| ростака ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику вештину у вођењу рата и управи |
| рбима сваким <pb n="37" /> даном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна |
| ка попуњавана била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, ко |
| у савршену независност земљи осигурали, ипак су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, |
| еђу војводама и <pb n="62" /> совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ов |
| ји потпуну њезину унутарњу независност, ипак су им бар оставили сва она места која су они отели |
| ш очинским срцем одан био своме народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, |
| евању праведне српске ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала своје о |
| га народа дознати, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазна |
| Но ови призори при свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, што сладост и грозу најед |
| , што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пешака |
| сносити спорину радње канцеларијске, но ипак је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су |
| кли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разговоре водити, који до |
| е год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање маленкости верно и тач |
| .{S} У осталом ова непоњатна и скривена иронија, не показује ли зар једним махом, једним словом |
| и себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} Искуство онога <pb n="159" |
| ако само неколико побуњених робова даде исећи, подужно се је напротив даље него што је ико и ми |
| јује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигн |
| , да може знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових великих и доб |
| да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене с |
| Милошева начинила је велику забуну.{S} Искључење породице Обреновића са српског престола, била |
| са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је |
| а свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели погинут |
| о га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској |
| лну снагу слабијег противу јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједине се |
| Затим изванредни посланик, за потврдити искрене осећаје свог господара императора, почне одмах |
| оступање ове противу њему — Милош преко искрених својих пријатеља дозна, и он плане гњевом прем |
| Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видело иза |
| Србије играла, примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" / |
| њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Ок |
| емљом управљати!» — одговори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — одго |
| а утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одржати жели и само у овом погледу желило је ње |
| али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То би би |
| у канцеларију шиљати.{S} Више пута при искреном разговору, којим је он удостојен био, Махмуд ј |
| о што није, онда треба имати бар толико искрености и одважности; да се не даћа оружија подлости |
| , вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме, који као неки испо |
| ни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека |
| неколико усташа на своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташим |
| p> <pb n="70" /> <p>На цвети 1815. год. искупио се био силан народ у таковској цркви на молитву |
| ао.{S} Па зато одма даде војнички савет искупити и ово објави свима војводама, на које му сви ј |
| да му предвођење преотме.</p> <p>Сместа искупише се около њега људи, који су народ на побуну и |
| што супрот воље његове закључили, он је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где |
| нски Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а |
| чки вођ српски, овај дубоки политичар и искусни законодавац, човек у ком су се све способности |
| ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} Искуство онога <pb n="159" /> што се збива код других н |
| могу помоћи, са својим саветом, својим искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, на најве |
| та места с почетка није било; но Милош искуством научен, знао је свести власт њихову у тешње г |
| е Књегиње Љубице, у овим данима великог искушења било је чудо мужанствено; беше одана и ономе, |
| весно, да је Милош у данима свог горког искушења, увек благородно срце код своје Љубице нашао, |
| реби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења морају се показати храбре и одважне, као и јун |
| онима своје понижење и довршену пропаст ислама.</p> <p>По повратку своме из Цариграда, Милош је |
| рбе и остале хришћане, који подјармљени исламом стењу, да само прилику добије, истакнути се за |
| да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оц |
| и време допуштала, да овако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може н |
| владар народу своме учинио, кад би овде исписивати хтели; морали би читаве књиге написати.{S} Т |
| боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто смо одани један другом и у |
| подићи знао.</p> <pb n="129" /> <p>Ако испитамо уређење правитељствено у Србији, које је уведе |
| ти има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одгов |
| то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да с |
| тачним по правитељство наше, треће пак: исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао на новопри |
| и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобијени крајева, а |
| S} Најпосле нашао сам, да никако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има дав |
| ојима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчудноватијег човека у овом столе |
| видом потпоре подупирала <pb n="177" /> испод руке Србе и остале хришћане, који подјармљени исл |
| троније брзо скочи са свога седишта, те испод сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред син |
| је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити порту |
| ом даде познати свима онима, који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на |
| бица и Рат...{S}88</p> <p>XII.{S} Битка исполина...{S}97</p> <p>XIII.{S} Вашингтон Истока...{S} |
| 791_C12"> <head>XII.</head> <head>Битка исполина.</head> <p>У овим ужасним бојевима, који ће се |
| ође ваљане и неустрашиме, који као неки исполини изгледаху у време саме побуне као да из земље |
| водила — шта више мерила се са портом и исполином севера — са великом Русијом.</p> <p>На Милоше |
| ијатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош је показао највећу војничку веш |
| ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим о |
| ан мора поњати своје интересе и морадне исправке за срећу материјалну; треба да народ позва сво |
| ње времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" /> год је познавао халовитос |
| лижавања, које он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која би се изродити мог |
| авошћу давно већ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу св |
| везе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност |
| оју погинем!» —</p> <p>„Његова молба се испунила“ — придода старац. «Марко је тешко сагрешио, а |
| стало!“—</p> <p>Милошево пророчество се испунило.{S} Тек што је свитати почело, турска војска х |
| ни остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! — пом |
| како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким сведочбама свог драгоценог саучешћа, з |
| блистателном портом заклучила — савесно испуњава.“ —</p> <pb n="162" /> <p>„Слово престолно, ко |
| крв потоком тече, прорицања старих људи испуњавају се. — </p> <pb n="44" /> <p>На први глас пуш |
| је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно |
| —</p> <p>Народ је српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигд |
| најсовершеније дјело на свјету.</p> <p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу установити внутрењ |
| а, јадни рањеник са последњим уздисајем испусти и душу своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да |
| ице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се н |
| ој историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но једно је само пред очима било — одуп |
| род и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трош |
| дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отворена. |
| исламом стењу, да само прилику добије, истакнути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки п |
| че своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерно у туђ |
| о оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја |
| нису сви совјетници одобравали.{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт п |
| ледао је подуго оштро посланика руског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагл |
| гово јуначтво са земље отачаства његова истерало, удивљење.</p> <p>Он је заиста, тако радећи им |
| су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали.</p> <p>Непрестано водећи бригу, како би про |
| ладиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Свак |
| јства биће дужност изнети и показати по истеченију једне године рачун како расхода тако и прихо |
| вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, |
| .{S} Чин министра председника, један је исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетника |
| српски пролазио, појављивали су се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, |
| : но простак српски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за само његово незнање к |
| војим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника застав |
| е као комесар блистателне порте, народу исти растумачивао, и народ га је после на сва весеља св |
| p>Улице су дупком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем пева свој |
| и би њега и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ го |
| ви имали право, ваше неповерење било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме св |
| српског од године 1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима с |
| S} Богати турски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} |
| Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, — н |
| “ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело побеђени бити |
| ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, које може свакоме владару |
| ве благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи само од његове в |
| ајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужност |
| да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена ирон |
| чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање маленкости верно и тачно са |
| исио, што му је неограничено поверење и истиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био је |
| испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Нес |
| доказ за доказом, гомилајући истину на истину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи |
| наставимо доказ за доказом, гомилајући истину на истину, мораћемо победити те жије, јер и тако |
| оворити и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насме |
| ачина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</p> <p>К |
| тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </ |
| да опредјељује и сама дужност владарска исто тако, као што то опредјељује и дужност народа; и т |
| а је од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење |
| сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, оста |
| <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са с |
| ничући дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубиви владар |
| ља Јаничара у земљи.{S} Паша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од |
| ојим наравним проницањем је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближава |
| обро разумевао земљом управљати, а тако исто знао је праве услове народности српске поњати.</p> |
| светињу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле |
| видиди, да посла има са супарником тако исто страшним у кошкању политичном, као што је био и на |
| у, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb n="60" /> било.{S |
| ву дознале преко својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} |
| је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко име |
| зе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се, |
| ови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок |
| е догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на |
| ог <pb n="172" /> представника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Министар |
| > <p>На ово високомерно питање, које је истог вечера сретном господару од Србије до ува дошло о |
| оји су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p> <p>«Натраг!» |
| 9" /> појетичкој и светлозорној ноћи са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пришапнула |
| олина...{S}97</p> <p>XIII.{S} Вашингтон Истока...{S}110</p> <p>XIV.{S} Наследни кнез Србије...{ |
| 13"> <head>XIII.</head> <head>Вашингтон истока.</head> <p>Једва једанпут Србија после толико го |
| орална проказа растварала дружевно тело истока.{S} Старе пак присталице и фанатици турски били |
| и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на |
| смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.</p> <p>После дужег саветовања пошаље кабинет ру |
| је говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p |
| анцуској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију |
| тео гадно оно народу одузети, што му је истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да |
| т једна од најглавнијих епоха у српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но |
| и јој повратили изгубљену слободу.{S} У историји света неналазимо равног примера у јуначком отп |
| раљ или Ослобођење Србије.</head> <head>Историјска приповетка.</head> <div type="chapter" xml:i |
| <p>или</p> <p>ОСЛОБОЂЕЊЕ СРБИЈЕ.</p> <p>Историјска приповетка.</p> <p>Написао К. Б.</p> <p>Влас |
| ства, која савршено дозвољавају обичаји источни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гле |
| кроз варош к палати султановој, на коњу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу укра |
| писмо, којим га у најкитњастијем слогу источног израза позива, до дође у Цариград.</p> <p>Њего |
| својој материјалну независност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је о |
| и одбравити одговори мирно девојка, па истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен б |
| Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они су заједно провели живот, заједно су |
| тивити се сваком њиховом протузаконитом иступлењу, а овако их лако за дужност њихову повратити |
| емогућим Богом и његовим распетим сином Исусом Христом заклели, да дотле оружје оставити неће, |
| са свима својим чудесима и удивителним исходима, којих сљедство беше: ослобођење отаџбине, при |
| сио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} А |
| је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из |
| ече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Б |
| и поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на |
| да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гл |
| ше, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ко |
| анашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n="139" /> него којим су све остале ишле, не м |
| умадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду под заставом сл |
| и, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, |
| ну браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова ж |
| , истакнути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније уп |
| браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој |
| дани били протународним интересима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} |
| ам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслуж |
| овоме крају први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе не |
| , који су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу |
| коњу, а на браће своје страни, гледала их где један за другим смртно рањени падају!</p> <p>Пос |
| нике, да потражи своје рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења пла |
| је <pb n="39" /> Србијом владала, није их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама о |
| , које је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент |
| ни, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је на |
| е и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p> |
| неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би разјарени с |
| е војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и |
| 99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и |
| ећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потв |
| бљени великим губитком, немогоше гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} |
| њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице. |
| уз редове заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима заставу, на којој су |
| се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту |
| а, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене свирепству разјарених победитеља.{S |
| је то на своју корист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покрив |
| , те стопу за стопом отимајући прогањао их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима |
| г једног за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један хришћански наро |
| ховом протузаконитом иступлењу, а овако их лако за дужност њихову повратити можете, ако се од о |
| ије их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретн |
| ла је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка |
| чувари и извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам |
| брадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретн |
| ог је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестин |
| са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </div> < |
| законе и обичаје српске крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина |
| падајући на колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја за |
| ошевом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борил |
| урски барјак. —</p> <p>Србијанци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи прого |
| из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју к |
| ути и у градове затворени били и кад су их војском опколели, заузеше они сва села и утврђене ва |
| разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први напа |
| римани били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, давали су <pb n="18" /> им рану |
| до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле извршујем. — Наше установе нису постале |
| ећи јавне саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади |
| љска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који ј |
| се на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми р |
| ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше б |
| } Чувао је стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да своју марву та |
| радосне вести, народ занешен од радости ишао је к ниском обиталишту српског господара, који је |
| ог господара Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} |
| одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при с |
| ине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> покори Ср |
| ову високу и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила |
| ајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p> <p>«На |
| је понети могла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n=" |
| ара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, но напоследку остане без уважења.{S} Војводе опиј |
| боли јунаца и најљуће јаничарске делије ишле су пред турском војском, носећи турски барјак. —</ |
| <pb n="139" /> него којим су све остале ишле, не може ни Србија установити се за годину дана и |
| или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, који су били право |
| се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Је |
| внодушно.{S} Једну странку је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њене |
| ик — „достављено да народ српски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n="188" /> упра |
| ске, што је клечала пред његовим ногама иштући благослова; за тим весело погледа напоље на гоми |
| е лако описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три ми |
| атне противности.“ —</p> <p>«Господине! ја неотимам ничију власт“ — одговори хладнокрвно Милош: |
| у настојавати над твојим интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само п |
| им у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле |
| заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим; јер би |
| S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срд |
| те склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам |
| негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узро |
| а сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, којим би м |
| ..</p> <p>— „Не господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош |
| <p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, кој |
| :</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану |
| оше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, |
| орави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју дов |
| ше пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је т |
| хитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћ |
| n="203" /> кип на књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам |
| ућа наручја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одваж |
| на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сре |
| га и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рам |
| ви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити де |
| ђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим интересима..., Ја нећу дат |
| </p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно |
| бин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, који нас |
| подар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити д |
| ју се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама приметити, да околне силе а н |
| и сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретст |
| овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушевлењем —„да неки |
| стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опрошт |
| се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турско |
| у донети онима, који много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!» |
| у није се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испита |
| оји зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих ду |
| се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимо |
| е беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, с |
| пске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати њихов неумитни |
| ије, доли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати, до |
| опали <pb n="12" /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад виш |
| ц, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p |
| и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим |
| г агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето кау |
| с пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb n="149" /> државни чинимо даља располож |
| »</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима на |
| и,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу |
| говори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док |
| у под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити |
| са достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне |
| тина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам о д |
| еће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После ов |
| е не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мој |
| е на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући н |
| нда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточ |
| узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити н |
| орити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није био далеко о |
| сим једне високе порте — правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистате |
| ењу занешен <pb n="32" /> повиче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака војева |
| пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплетке ме |
| ом, па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори |
| м ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л из |
| еговом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам с |
| дам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча |
| сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се |
| и на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни јед |
| ити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устрем |
| ховну правитељствену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљати!» — одговори он |
| ле пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на |
| бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар |
| им ал тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу за |
| о појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган |
| ојима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, |
| да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он ос |
| рекне Милош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим једне |
| срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хришћана у |
| еличанство! — у извештају томе, ког сам ја великој скупштини поднео, нема ништа друго; но је оп |
| и људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што в |
| те ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву ист |
| то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су видили, |
| тај извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се разда онима од на |
| а ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој |
| са овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено повере |
| и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!» |
| а једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизности — «зато сам ју ја и |
| приговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.»</p> |
| «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n |
| у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго в |
| е одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасхо |
| несмеду ништа од свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је без п |
| његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советни |
| овори Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим с |
| не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он |
| <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по по |
| >Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик из |
| ац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да с |
| толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих!»< |
| ш сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотове делити |
| упруга Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представ |
| сплеткама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. г |
| роз хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки |
| се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио |
| народ.</p> <p>„Браћо!“ одговори Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и н |
| он је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, |
| ка и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који зајиста н |
| из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад |
| вним осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам |
| које перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и предусретајем овим већм |
| шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и |
| ћи Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</ |
| је Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Турака, међ |
| ао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем свету, који би ми улива |
| олним говором» — одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да са |
| е узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима својима, да ће народ |
| их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поре |
| је поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нане |
| ема свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p |
| је уговорима мира освећен.» — </p> <p>—„Ја се неопомињем“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да |
| вај разговор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта људи разумевају под престолним говором» — |
| еве, да земљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте |
| /> да место мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом донеси |
| ички савет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор тур |
| ну долазити, рачуне прегледати и народу јављати ји, оволика гомила неможе се сбог велики трошко |
| самим њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа Срба према браћи својој, која под турски |
| у непогоду, која беше поводом тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кне |
| се није устручавао, да народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта |
| своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним местима, по рогљевима улица, по зборовима около |
| се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалосне успомене, које су негда |
| тем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ београ |
| где народ разилазећи се својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до једном Милошу покор |
| а јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој независн |
| има својима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчудноватијег човека у овом |
| м опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жалосни призор за мење вре |
| ни признати оно, што је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза |
| доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој |
| , те је почео поњати грађанске одношаје јавног права свога и стога је, видећи се слободним у св |
| и, дужност је наша, да штедњом набавимо јавној благајни порез, који је пре раденике тиштао.</p> |
| о неколико простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123" /> и т |
| нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавну слободу народа.{S} Она га оптужује тајно, да свак |
| ј смрти излагала за другога, само да би јавну неправду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у бит |
| своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост |
| ошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, која се као што је опште познато |
| ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како |
| само, од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са последњим уздисајем испусти и душу сво |
| онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој загазити и оруж |
| аник — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто |
| илана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у вар |
| че старац са одважношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклиње |
| ој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Србијом опет завладали били, нови паша од Београ |
| рте, незаборавите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да земљом владају, он |
| њу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле саве |
| је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <pb n="115" /> била.{S} Милош је одмах |
| вера која је супрот Милоша удешена била јако разграната и да потпоре своје налази у Русији и Ту |
| ђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако израженим, које су дуге црне власи окружавале, њег |
| ова.{S} Његово смежурано лице са цртама јако означеним, показиваху решителност и храброст његов |
| види његову слику, која беше са цртама јако означеним, погледа страховитог и високог чела, кој |
| ама поља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео ш |
| д ова дела која највећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које су |
| се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм се бран |
| са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака чин |
| <p>Овим цифрастим говором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чи |
| ј држави своје посреднике, чија важност јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила |
| од народног свештенства нашао је у томе јаког одзива, њиховим <pb n="78" /> настојавањем и њихо |
| сти; та је била необузданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} Паша београдски исто се тако плаши |
| Маћедоније, која је стајала под управом Јаничара и које је предводио далеко чувени паша видинск |
| p>I.{S} Kара-Ђорђе...{S}3</p> <p>II.{S} Јаничари...{S}10</p> <p>III.{S} Ајдуци...{S}17</p> <p>I |
| рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учинили и управо да р |
| d="SRP18791_C2"> <head>II.</head> <head>Јаничари.</head> <p>Једног зимског вечера седила је пор |
| а. — Жестока и голема насиља и изнуђења јаничарска, превазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно |
| сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничарске делије ишле су пред турском војском, носећи |
| азни, коју је на себе навукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша |
| ви Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме ст |
| би својој било предало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Страховити глас: «на оружје!» |
| бљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жестока и голема насиља и изн |
| ба према браћи својој, која под турским јармом пиште»!!! —</p> <p>Заплашити карактер овог рода, |
| p>Врло је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа, |
| зобразницо!“ — повиче Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да |
| — они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи |
| вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и |
| ове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена била |
| вио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се |
| стити, а да неопишем овај догађај, који јасно показује каква је била то војна и који довољно ка |
| но за своје намере.{S} Но овај поступак јасно је показао; да Милош неће за живот главе своје, д |
| ред отца и замоли благослов од њега.... јатаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим ору |
| дупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му з |
| крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отво |
| " /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене |
| еној собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника допре до ушију његови, уз ово |
| под сопственом својом претераношћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног |
| оји је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени |
| оћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од важности оружја гонитељева, то су |
| ове турске.{S} Из овога проистекоше све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и пролив |
| тале ову моралну снагу слабијег противу јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, |
| ити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал свакојако пак да никад н |
| ан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновници а телохраниоци султанови |
| ивио.{S} Добра она, која <pb n="131" /> је он као владар народу своме учинио, кад би овде испис |
| ст њихова неприкосновена <pb n="174" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} |
| а и благородства.{S} Кад <pb n="206" /> је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то п |
| радеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув |
| овај догађај, који јасно показује каква је била то војна и који довољно карактерише ове просте, |
| ај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана с |
| ги ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединст |
| бица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без да се је са свога мес |
| >Неодолима чезња за слободом, водила га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{ |
| а.{S} У оном одушевљеном полету, кад га је народ весело усклицима поздрављао, поглед је Милошев |
| гово чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дет |
| отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Вл |
| дважан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> <p |
| е, народу исти растумачивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај не |
| еда страховитог и високог чела, које га је издавало као да је био господар целог света, ма да ј |
| сећаја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличијама, каква до тог доба у Тур |
| >За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и го |
| ити сме.</p> <p>Годишњим данком, што га је порти сване године плаћао, ослободио је народ од дес |
| окорност Турцима његових родитеља, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како |
| е и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храбрости своје особито одликовала бистроћа ум |
| простих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћутљивости, која као |
| к био је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци |
| дао, како са престола силази онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење |
| јке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне |
| што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, челичан карактер и дубоко проничући |
| е установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слободу, |
| трпити над собом тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом.{S} Пр |
| ске одношаје јавног права свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезд |
| Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами |
| нели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно дело, за које је толико пута био ж |
| чина до тог срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест го |
| боду њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља готова, и да су све стазе |
| године 1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, ова |
| ча као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт |
| земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француске р |
| на 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је глас оног страховитог виора, који се у Француској по |
| ћи се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Мил |
| једино само од порте, незаборавите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да |
| знамења своја, која јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана |
| т у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са стране пот |
| p>Српски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, |
| кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> <p>Живот Махмуда беше зајис |
| рбије изванредном посланику познати, да је аудијенција већ свршена.</p> </div> <pb n="190" /> < |
| ество предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин г |
| >Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати могао, те кад је |
| акови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имање |
| дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после учињеног примирја била та, |
| овољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кро |
| његове власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумева |
| је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би |
| ваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити стра |
| већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђе |
| ир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала, он попус |
| а њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, к |
| уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, |
| и јуначка дела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Д |
| га задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи |
| {S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да з |
| није на против до тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свога б |
| вној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и уређено од једног про |
| /p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена била јако разгр |
| знато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења, увек благородно |
| ско тиранство постало тако несносно, да је морало пасти под сопственом својом претераношћу.{S} |
| > <p>Долгоруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног простачења <pb n="183" |
| убљених битака примети турска власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави полити |
| и источни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милоснице...</p> <p>Љубица је овим |
| и јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="114" /> од послушности |
| е и кретања народа обелодањивала су, да је завера противу Турака далеко разграњена и да је побу |
| уди, а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и |
| е вечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати |
| време догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и |
| ба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски целим путем примао, најсјајније сведочб |
| ки министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год: који г |
| мама, објављивао је свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p> <p>Крагујевац даје нам |
| ећи, није престајала њега уверавати; да је она задобила право на вечну његову неблагодарност, а |
| је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом б |
| досно поздрављао, као <pb n="126" /> да је тим поздравом потврдити хотео, његово помазање на кн |
| , пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мисли ње |
| о да је био господар целог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, које до смрти с |
| д самовоље јевропске дипломације, ма да је он једном већ признао <pb n="124" /> полу господарст |
| сувише за демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за до |
| против све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу вој |
| и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: « |
| одно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од |
| племените намере његове осујетио, ма да је Милош самовољно дозволио неко ограничење и саме њего |
| гову велику отачастољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и с |
| слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, ипак |
| ли су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак одб |
| и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами сов |
| какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет |
| е високопревасходство наћи без сумње да је то пристојно!» —</p> <pb n="184" /> <p>Овај нешто по |
| вог србијанског простака, и видио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити ова |
| у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Пр |
| Тако прођоше неколико магновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb n="58" /> <p>Напо |
| оје стопе на границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине |
| е старо господарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне речи за Срб |
| је личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом уста |
| а противу Турака далеко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама које су |
| да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви пожив |
| , тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је доцни |
| , да се одрече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би поку |
| прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од погиб |
| воме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако |
| да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, |
| вом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, |
| n="57" /> <p>То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, улетила је у оном |
| <p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с бого |
| исоког чела, које га је издавало као да је био господар целог света, ма да је био насликан у св |
| е она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих својих. |
| што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико се |
| часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су с |
| су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на ру |
| у човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки начин к правици и чове |
| ога руско-турског парламента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је |
| воје позније употребити може.</p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказана снага, која ћ |
| итељи по целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно дело, за |
| своје даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском достојанству из сопствене п |
| бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n="199" /> се височајшем |
| о.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{ |
| избегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљ |
| душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест његову, са највећим задовољством извршивао. |
| им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кла |
| ом красном основу управе земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацив |
| S} Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а он |
| и се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са свој |
| мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је подстакло овако уображењ |
| е заклетвом светињу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>По |
| оклевању праведне српске ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала свој |
| познале.»</p> <pb n="165" /> <p>«Србија је много слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на у |
| и преко свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са п |
| својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен |
| здор пониче на све стране.{S} Опозиција је задобила нове <pb n="63" /> потпоре, да у том жалосн |
| д и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са стране потпомагана, са свим до |
| идеше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима излази на штету, ко |
| пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртвовала сталност свога народа, бој |
| о у општем договору.{S} Но Русија, која је своје батерије запете држала, предупреди ову високу |
| лаву, јер је српска аристокрација, која је у свим гранама правитељства седила и налазила подпор |
| игне.</p> <p>Српска аристокрација, која је већ била камен потстицања противу правитељства — пос |
| ачкали, па опет зато власт турска, која је <pb n="39" /> Србијом владала, није их од насиља ови |
| неби снага народна мало опоравила, која је већ двадесет петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но |
| <p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена била... |
| сведоке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, где почивају кости њ |
| дстављен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла, прими |
| ења владала је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун забун |
| ло; то показују она мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно изво |
| би.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављивали су се ови исти при |
| <p>Сама пак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовања, непрестанце с’ |
| на свог стојећи одушевљена Љубица, која је дубоком проницавошћу у траг улазила свима сплеткама |
| пак одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, пр |
| приспевши седоше сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окружне одређена.{S} Ови су |
| ањени падају!</p> <p>После победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мр |
| рске и бреговима старе Маћедоније, која је стајала под управом Јаничара и које је предводио дал |
| д оних грана Француске револуције, која је имала да цео свет обиђе.</p> </div> <pb n="42" /> <d |
| јунаци борили супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из големе турске царев |
| мрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> покори |
| ане Милош на једној слици трибине, која је напред мало изтурена и стојећи гологлав овако народу |
| на била из големе турске царевине, која је бројала 45 милијона душа, и чију је војску предводио |
| ш, зачуђеним очима турске светине, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају п |
| међу тајним учесницима оне завере, која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила |
| ој изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдекојих српских жена.</p> <p>„Љуб |
| ешке неблагодарности према Русији, која је мислила или боље рећи, није престајала њега уверават |
| је он говорио народној скупштини, која је по његовој заповести сазвата била: „да даде рачун на |
| вој и оној жалосној драми српској, која је после у Србији одигравана:</p> <p>Почасно обновлење |
| сваким даном злоупотребљава власт, која је уставом дана разним гранама правитељства, и да на то |
| ештину.</p> <p>Заповедајућа власт, која је због рата установљена, била је у рукама војвода.{S} |
| рисвајају себи моју врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за изве |
| уке узети, да бране своју слободу, која је драгоценом крвљу њиховом купљена била.{S} Русија при |
| <p>Оба детета загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> < |
| створи она у Србији једну странку, која је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвоља |
| ода, знао је само за једну Турску, која је полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она |
| воме уз гусле једну народну песму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајк |
| е и срца свога подпомагала заверу, која је имала лицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да произ |
| ди ову високу и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем доб |
| и неким пословима излази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — узда |
| че:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жалосни п |
| на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, настави са нестрпљењем, за које М |
| шта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју по |
| овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена била јако разграната и да потп |
| о је непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут пред |
| оворе мира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним биткама добро застра |
| браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке |
| законима народу осигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек и |
| ела окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно |
| коју је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога бе |
| заточници светога савеза....{S} Турска је опет повратила своје старо господарство у Србији, а |
| од нашег простога народа, љубав братска је претерала све границе фанатизма. — Име брата јесте н |
| е Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, но напоследку остане без уважења.{S} Вој |
| ачаства, и особитим напором придржавала је народност своју, која се крунила под политичним удар |
| адовима.</p> <p>С дана на дан откривала је турска полиција нене потајне завере, које су народ б |
| а.</p> <p>За неколико магновења владала је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази о |
| очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Ср |
| скидајући очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико магновења владала је |
| нцуску годинама 1800 до 1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по це |
| слобода» — и са особитом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобо |
| ла је ову решителност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег одушевле |
| јама у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је наручено било да доказују |
| што радити нису морали.{S} Русија имала је без <pb n="196" /> сваке сумње велики интерес, да Ср |
| били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан О |
| је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сносити љутину и халовитост |
| ела с портом свршила:{S} Србија постала је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке, |
| срећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све |
| а сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег |
| ст, која је због рата установљена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чет |
| ција Србије, после савршеног мира, била је организација оружања...{S} Уговори сад у Цариграду д |
| свакој вароши, до најмањег сеоца, била је управа предата кметовима или општинским старешинама, |
| а моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од важности оружја гонитељева, то |
| " /> коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрз |
| ја окружава малу варош Крагујевац, била је опредељена за ово велико празновање.{S} Јошт пре мес |
| и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после оних великих ратних напора и великих |
| ан случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели у заједници братској и по пр |
| било.</p> <p>Столица управе српске била је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у години је Милош |
| /> удаљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало |
| су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које |
| кружја бирала, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Мило |
| спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила је она већину присталица својих у совјету.{S} Они совје |
| но је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и донешеним законима при |
| дељена и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца |
| </head> <p>Једног зимског вечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене с |
| на, пред храбри своји Србијанци, видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она с |
| ободе војевали.{S} Мати Љубичина видила је своју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, |
| њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад с |
| ију за себе задобије, а Турска налазила је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом м |
| >Код оба двора намера Милошева начинила је велику забуну.{S} Искључење породице Обреновића са с |
| Турчина, овог мрског господара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се |
| убка сабље турске.» Ове речи изговорила је она са највећом разјареношћу и чуством пуним осветољ |
| снажног држања народа српског, зависила је верност порте у извршавању примленог <pb n="112" /> |
| ика новост.{S} Омладина турска узносила је ову решителност Махмуда, пљескала је рукама на ове н |
| и невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, под којим је цео народ срп |
| га дубоко увређена била; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у ов |
| тољ на несретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и |
| , несретна њихова родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца |
| сподара Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} У ме |
| еде, која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, да потр |
| пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до очите своје материјалне пропасти, големо |
| им.{S} У такој грозничавој тишини дошла је била већ и година 1792.</p> <p>Научени људи говоре, |
| ство било је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <pb n="115" /> била.{S} Милош |
| као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не ги |
| ђу њима само какови пролом спазио, одма је то на своју корист употребио, секао их је као репу и |
| S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу правед |
| љским, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Непрестано настојавајући |
| великих и пробитачних установа, којима је Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвез |
| вима или општинским старешинама, којима је старешина био кнез.{S} Свако пак окружије имало је ј |
| од Србије своја висока осећања, којима је он према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ |
| анама, имала је она тајне уходе, којима је наручено било да доказују користи, које Србија од уп |
| мо неки незадовољници у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли с |
| инуше многи знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом попл |
| шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, како од свију страна прегнуло се з |
| да тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шт |
| на супрот Турчину.</p> <p>Величанствена је и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упут |
| вника.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена је на 17. окружја; већа окружја подчињена су начеонику |
| ење задобио.</p> <p>Цела земља подељена је била на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај бр |
| лиције.{S} Министару финанције поверена је била и трговина, а министар правосуђа био је уједно |
| 156" /> његова реч повторавана и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти, знао је |
| лична слобода свију грађана проглашена је, сопственост њихова неприкосновена <pb n="174" /> је |
| га и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину да |
| довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим непријатељима расплодила.</p> <p> |
| пуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу сваке своје личне опасности, са отважношћу и |
| време Милошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и |
| —</p> <p>У тешком робовању турском, она је свако сретство, које јој је давало прилику да господ |
| тављати кнежеве, да земљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно мес |
| а, примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да с |
| а на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, |
| њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима око границе путовала, да народ |
| жалости за њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнај |
| ало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, нег |
| и учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким |
| је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и |
| ке.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га |
| а буде одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужасно је <pb n="54" /> помислити о о |
| ажава оно и потсмехно лукавство, држања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови |
| на држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добро расположен.{S} Лепо пак н |
| веног изгледа у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга |
| а једна стихија дивље необузданости; та је била необузданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} Па |
| је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје |
| бру.</p> <p>9.{S} Архијепископска плата је 6000 Ф.—а Епископска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу |
| страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш; <pb n="134" /> |
| ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било; то показују она мудра уређења, која је |
| народује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанственији и најрадоснији дан за народ с |
| њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа изгинуло самном, па неће бити никакве неправд |
| /p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга његов |
| ош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад |
| ама.{S} Помоћу речених радина уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; д |
| остан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину сво |
| ека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p> <p>Мало после |
| они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депута |
| несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја |
| могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви одлико |
| лармање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта је могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити, кад |
| их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> |
| наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога навршила, и она се |
| радо гледао милоснице...</p> <p>Љубица је овим поступком мужа свога дубоко увређена била; ћуте |
| рски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удо |
| у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> |
| своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале |
| обода!“</p> <p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт је |
| а.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за непознатим — ова морална бољетица |
| очима стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање страних сила прерађен — сравнио са про |
| а, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо ве |
| држи, то изванредно благоволење — којег је он предметом — од стране његовог величанства императ |
| /p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе |
| ојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> <p> |
| лињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени ост |
| сији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, |
| вима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из ко |
| ла прерађен — сравнио са пројектом, ког је Милош народној скупштини год:{S} 1825. предложио; а |
| рави мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом |
| о врховни вожд <pb n="113" /> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је д |
| оји је са правитељством дописивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све вр |
| бне речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n="136 |
| година назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки јед |
| н на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се, да умни развита |
| прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потресао своју тиху пустињу, |
| аповести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излази |
| ажавајуће магновење — престане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење бе |
| роковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је н |
| ом потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p> <p |
| е управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорског посланика |
| и најрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео |
| народ супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну иза |
| је тај народ пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n="12 |
| е и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1830 |
| “ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним |
| аперен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну |
| Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично нар |
| а свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бит |
| отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну такову песму отпевао Милош, у највећем одушевл |
| ским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је то на с |
| ницима кроз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он |
| донешеним законима прибавила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био |
| еђу два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање |
| гу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети и оно ш |
| о за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Т |
| е он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрск |
| неуважавамо.“</p> <pb n="214" /> <p>Кад је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни |
| којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — о |
| мет је данас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благо |
| независност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља готова, |
| он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју малену кнежевину тако уредио, оста |
| је све труде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи див |
| а, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:< |
| јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и от |
| које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, |
| ас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p> |
| позвати ни противити није смео.{S} Сад је требало <pb n="151" /> други начин узети, ако се мис |
| би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблагодар |
| раторском агенту и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигархијск |
| те земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то је Мило |
| >Слово Милошево на углед.</head> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на главно |
| на највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одг |
| овој сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане износити околишењ |
| род весело усклицима поздрављао, поглед је Милошев изражавао оне горде радости, ону утеху безкр |
| оме чинио.{S} Неколико тренутака поглед је његов непомично управљен био на Султана, а затим про |
| /p> <p>Послушност законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Срб |
| едио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору своме држао, кад му јави |
| овде испричан; који <pb n="211" /> год је познавао халовитост Милошеву, тај је морао стрепити |
| Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски противу Турака листом устао.</p> <p>Рат се за |
| је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множина народа опколи ко |
| и свакојаким видом показивали.{S} Народ је руљом у хајдуке одлазио.</p> </div> <div type="chapt |
| Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику отачастољубиву власт, ма да је о |
| и задовољству приватна живота, а народ је српски <pb n="226" /> после 27. година на својој све |
| те на оружје, време је!» —</p> <p>Народ је српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S} |
| ртвовањем од стране Срба.</p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је једном Милош — «кад срце десни |
| политичко биће утврдити.</p> <p>„Народ је“ — говораше он — «једна велика породица, од које сва |
| вору, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљи |
| за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једи |
| ко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов |
| о утврђивати; но Милош знајући од какве је важности то место, нареди да се одмах на њих удари, |
| свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевник српски „Вук |
| > ово ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ов |
| за повратак изгубљене слободе...{S} Све је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одг |
| ти могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом рус |
| утак“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатеље ва |
| њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знат |
| .{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близа |
| отивстати!“—</p> <p>-------</p> <p>Овде је сад сљедовало једно од оних немилих призора, којем ј |
| су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и |
| сладости у грубом занимању пастира, где је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим мла |
| тужени бегао је у стародревне шуме, где је налазио своју потпуну слободу, пошто се је напред уд |
| ја се одустане.{S} Паша београдски, где је била столица управе Турске, добије од султана налог, |
| народа; показаше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ |
| своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, |
| и смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабријих војника — види |
| у Крагујевац за 16. новембра 1835. где је била и столица правитељства.{S} Но почем и народ у С |
| евојкама.{S} У месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли за једног п |
| Кнеза није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових великих услуга отачаству указани |
| извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима налази и да турск |
| су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио главом погрешку своју, што је из земље побега |
| је су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће |
| године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљу где год с |
| д северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи усправљеном руком главу своју |
| подељена је била на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале |
| вим лешинама поља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он ниј |
| противу овладе глупог сујевјерја, које је као морална проказа растварала дружевно тело истока. |
| уважење и поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са земље отачаства њег |
| и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да |
| на његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „До |
| укама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb |
| оша на живе <pb n="181" /> услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султ |
| свагда десна рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем указала — велике су.{S} Сваки је ж |
| здалека бројати све велике услуге, које је Русија 1833. год. Србији у делу српске независности |
| и вешт у познавању љутске природе, које је најважније знање за онога, ком је суђено да над друг |
| ћ за велике труде и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што |
| зул на крају оних списа подписује, које је он спремао, да народ свој подигне на један степен ви |
| већ је држан као непослушно робље, које је турска батина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна је |
| јући на <pb n="191" /> њихово име, које је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На о |
| егињи Љубици пребацити оне побуне, које је она више пута потстицала на своју сопствену опасност |
| </p> <p>На ово високомерно питање, које је истог вечера сретном господару од Србије до ува дошл |
| И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистателном портом заклучила — савесно испуњ |
| едоносно оружије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тих |
| други опет да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, па |
| а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак |
| о уређење правитељствено у Србији, које је уведено на основи по све слободомишљеној и уставној, |
| и она ме отпусти са величанством, које је само једној књегињи својствено.</p> </div> <pb n="21 |
| одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало <pb |
| , није правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи његови неп |
| чи стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио народној скупштини, која је по његовој за |
| ли очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Та |
| у главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и под |
| вати могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које |
| упку дело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и подигне благост |
| ећма узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладн |
| ки неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке проп |
| и своје звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Ко |
| славу пожње, за превелике намере; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је сп |
| ије своје богатство, <pb n="65" /> које је задобио... и да личност своју и породице своје обезб |
| нање красног светског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору ов |
| , да је изневерио народно дело, за које је толико пута био жртвовао живот свој, који се сав све |
| руски о оном престолном слову, за које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S} Но сад |
| ошто се је напред удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа. |
| екао и велике <pb n="48" /> услуге које је он отачбини својој првим даном побуне српске учинио, |
| /p> <p>Чувствена жестина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење — прест |
| је стајала под управом Јаничара и које је предводио далеко чувени паша видински Пашван Оглу, о |
| казао маломе пастиру, да место ово које је њему случај означио није за њега? — или је можда, за |
| овери родитеља свога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од |
| Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити |
| ему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски ниј |
| веома умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам госпо |
| у ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо |
| рукчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенито, понудила ме је |
| а уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» —</p> <p>Народ је српски на све стране испуњен био |
| ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило одвећ весело у светковинама, одавању и при |
| ила исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење праведно делила.</p> <pb |
| за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турчин по |
| а закриле бегство његово.</p> <p>Крајње је време наступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђ |
| ост у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што му је неограничено п |
| је свога погледа удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ — пов |
| бови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју и н |
| осијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јун |
| ењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску во |
| ку власти владаоцу остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејати, |
| >Овај жалосни призор за мење времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" /> |
| коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p> |
| м са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици триби |
| тересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, ко |
| и овоме одговору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n="164" /> придржавати умео, полож |
| вно јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је задоб |
| грозна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да му |
| и и умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао је |
| а које благодарност буди ономе, који се је жртвовао овим магновеним интересима, свршило се ако |
| лаву под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учин |
| је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су дру |
| т, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака пог |
| у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других |
| начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разгово |
| ма около цркава и манастира, скупљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8" /> бесконач |
| сретних дана књежевине своје, сећао се је господар од Србије; оних пријатних утисака, и оног м |
| воју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb n=" |
| побуњених робова даде исећи, подужно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Ов |
| налазио своју потпуну слободу, пошто се је напред удружио са онима које је раван случај у гору |
| а кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци оглед |
| скупштини лишио Карађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за сво |
| мена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси пла |
| лазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сен |
| до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати грађанске одношаје јавног права свога и |
| Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p> <p> |
| ила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја води |
| ма поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито поверење задобио.</p> <p>Це |
| шта људских удаљеним и неприступним, те је он ту често проводио читаве седмице, а често проживе |
| ђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство њего |
| пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило |
| > <pb n="170" /> <p>Дело ово од особите је знатности, и било је за целу турску царевину велика |
| ђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао |
| ла владати, њено мушко посредовање више је пута збунило Мијајлове министре.</p> <p>Једног јутра |
| владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа |
| ала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја са |
| м у својој ниској и маленој собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника допре д |
| г дана множина народа опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да жив |
| д је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана ув |
| капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и метне |
| за собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Руси |
| је било викати на самовласт онога, који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке ве |
| ло из слободне воље самога народа, који је прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на то |
| материјално стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово у |
| шу!!! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, ко |
| придржавати умео, положај Махмуда, који је са укоченим очима гледао овог србијанског простака, |
| хтеде да подпише повишење пореза, који је већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> |
| тану неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодушију Милошевом захвалити, ус |
| речи једног Француског научењака, који је кроз Србију пропутовао и својим земљацима књегињу Љу |
| у опозицију и оборити овог човека, који је доста незгодан правац заузео био, јер није трпио да |
| о Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље каб |
| ти увредило је и једног посланика, који је сљедећим речима изразио своје незадовољство у пуној |
| кружије имало је једног началника, који је са правитељством дописивао и ког је именовање Милош |
| ову другог сина Милошевог Мијајла, који је увек живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио |
| ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држ |
| ском обиталишту српског господара, који је сад постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је |
| ист сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, |
| то се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима мира освећен.» — </p> <p>—„Ја се неопомиње |
| остарах да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гро |
| га под руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука |
| {S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме |
| ше се, изузимајући јединог Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, невера браћи својој |
| аздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао велики уплив код совје |
| аје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао |
| су биле позване да прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину његов |
| његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу п |
| очео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са ж |
| то — овог неразлучног чувара свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе |
| зином изкрсне човек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким обод |
| </head> <p>Устанак народа српског, који је 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од |
| учи разне промене устанка српског, који је робове поставио у ред слободних људи.</p> <p>Усред у |
| јета, и то совјета оног раздорног, који је страним сплеткама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја са |
| ског за првих дана владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи с |
| и Милош са осталом војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да |
| , да поврати Милоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати зем |
| ом набавимо јавној благајни порез, који је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је определио свешт |
| , био једини човек у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у страном свету задобит |
| целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци |
| {S} Ово је једини владалац српски, који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног звани |
| требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законода |
| опет преотети.</p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад н |
| ш није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} Он има |
| е, подигнут је био један брежуљак, који је украшен био заставама и зеленим гранама.{S} На подно |
| жалоснијим посљедицама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на |
| иви.{S} Милош је био једини човек, који је могао владати и обуздати српску револуцију и учинити |
| дарства турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, грозне доброд |
| — рече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер мој |
| о да говори у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни |
| Но у овом последњем судару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, |
| раду у присуству паше обнародован, који је као комесар блистателне порте, народу исти растумачи |
| и дубоко проничући дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и миро |
| гово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован стајао, рече му са свим |
| вши Архијепископ београдски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и |
| одло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо |
| та Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет |
| ом према Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари з |
| својом на једном зеленом брежуљку, који је растовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерн |
| врдања, које може свакоме владару, који је уставом земаљским обвезан, да народу о своме раду ра |
| > <p>«Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми може |
| ако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи, сваки дан излази да види ш |
| ствари успоставили.</p> <p>Милош, који је делом за војеног диктатора произведен, био је задахн |
| незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен |
| а из поља доведу остатак топничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће |
| извиде разлику између два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстал |
| под заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међ |
| им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници |
| илази онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није |
| андра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био. |
| ћује.</p> <p>Императорски посланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Ми |
| ега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа свободоумног, није правио завере, да дело о |
| тити што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом својим, а са оружјем у руци за триде |
| ретстала, он је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако во |
| ом победили голему турску војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредни |
| ена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су |
| нута била сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки ј |
| ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашњ |
| народњем указала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љуб |
| у је истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после учиње |
| шију Милошевом захвалити, устане колики је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Д |
| очи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гла |
| су апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски је народ такођер на славу свију позвао се и слава се од |
| јег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, јер с |
| се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, |
| је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да |
| дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити |
| а старац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљ |
| неповерење било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — б |
| неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио, |
| њему случај означио није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српских јунака, поче |
| док седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он |
| м пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике силе, које шире своја сна |
| ам ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, |
| агујевцу определита.{S} Двапут у години је Милош обилазио села и станишта, само да се извести о |
| ак: исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао на новопридобијеним крајевима Сербије.{S} У сл |
| ођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао |
| {S} Слава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Ј |
| у дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће |
| тена мача као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои ј |
| та желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кр |
| с.{S} Но једна слава није довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити спавајући народ, ко |
| доба није требао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или оно |
| отом проста земљеделца задовољити, нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мут |
| и обуздати српску револуцију и учинити је за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узакони осло |
| олико бриге труда и стрпељиве умешности је стало и требало уставној Србији, док је приволела по |
| био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су до |
| полунезависиост Србије.»-—</p> <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима г |
| од је познавао халовитост Милошеву, тај је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом пр |
| оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" |
| дличном пристојношћу захтјеве, које јој је Србија предложила: да призна независност њезину под |
| и дух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој Србиј |
| урском, она је свако сретство, које јој је давало прилику да господари над срцем свога мужа, уп |
| вити два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она је н |
| , па истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који о |
| лазила под теретом заштите Руске, којој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар ов |
| одила се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но С |
| обуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћанства |
| а оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени господар онај: ком имате ви за све благодар |
| еиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека |
| и предсједника апелационог суда, једнак је са чином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена |
| којој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} |
| сваким <pb n="37" /> даном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна стихи |
| ти спорину радње канцеларијске, но ипак је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су каков |
| здишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо д |
| азговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на исто |
| ка земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим гнушањем Мило |
| о.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </div> <pb n="168" /> <div ty |
| Један час после свога доласка, посланик је руски поднео господару од Србије: «уверење високог у |
| ост и храброст његову.</p> <p>Свештеник је овај већ двадесет година војевао у редовима првог ус |
| тити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неко |
| је стало и требало уставној Србији, док је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да се у |
| {S} То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли к |
| рима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад |
| ме по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. —</p> <p>За издржавање кнежево и његове поро |
| но ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кар |
| омах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ |
| да слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трајућој <pb n="9" /> појетичкој и светлоз |
| да сте потегли несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, д |
| добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим м |
| на започетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су |
| <p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> <p> |
| у промету трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са прави |
| ло једно од оних немилих призора, којем је немогуће пером израза дати.</p> <p>Милош се усправи |
| али...{S} Но својим наравним проницањем је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из |
| приповеда, откривала <pb n="220" /> им је сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства с |
| оруђа за земљедељство набавити и та им је под надзором општинских старешина за рад давао, не ш |
| ду.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И |
| ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n="70" /> <p>На цвети 1815. год. иск |
| јасни и дволични превод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио р |
| е.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и |
| сном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену слобод |
| њетење власти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији приписују |
| па глас и одушевлење свештеника, којим је речи ове изговорио, даде овом призору сасвим други в |
| а одобрење <pb n="127" /> Ферман, којим је порта даровала њему достојанство владара.{S} Милош т |
| городне жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију види |
| Више пута при искреном разговору, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често |
| лан преле около једног стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор о |
| је она мрско ропство турско, под којим је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај био је за |
| била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је духом задахнута била сва омладина Србије.{S} Сваки ј |
| унила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и донешеним законима прибавила, а |
| ји је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је определио свештенству наплату, да може часно живити |
| аћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај |
| морамо овде ону љутину споменути, којом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је |
| које је најважније знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се са пу |
| живог сараните поред оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ова бу |
| ила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n= |
| сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена била после ослобођења њезиног од Турака.{S |
| свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство постало тако несносно, да је морало |
| исну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да остави место рођења свога, |
| да послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунезависност Србије.</p> <p>На гла |
| у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново |
| Љубице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да с |
| већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> </d |
| p>5.{S} Чин министра председника, један је исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетни |
| ријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један је Алах велики... </p> <p>Живот човека врло је кратак!“ |
| шег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних |
| > <p>Кнез Милош, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу њег |
| орђевић подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњетење власти с |
| тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобијени крајева, а две прве |
| естола кнеза од Србије Милоша — довршен је.{S} Питомац императорског кабинета Александер Кара-Ђ |
| рви устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је |
| едње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови боли почну га |
| та депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића: «који је од та два превода правилн |
| е над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно поврати |
| ани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољства, која савршено дозвољ |
| ви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима својима подузећима поступао са важношћу и поуз |
| ни што супрот воље његове закључили, он је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, г |
| г пута хтео издајицама да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло |
| је на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је |
| ди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана уведен по постојећим обредима и тек што |
| жевског <pb n="172" /> представника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Мини |
| анесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно м |
| хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На п |
| усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти п |
| испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће из општег уверења и |
| живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао |
| : до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је вод |
| сле ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај |
| вор збуни мало отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским про |
| особан за довршење народног дела.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек у целој Срб |
| њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} М |
| за војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суграђанима изгубљен |
| ао што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорством свога вазала против |
| ника, које он нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је |
| о стази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитање < |
| ије дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> жељама нашима на путу, мисмо г |
| се на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где п |
| а — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакш |
| ош није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се |
| ења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао народу и себи слободу и |
| дник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p> <pb n="212" /> |
| ка деца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао |
| ја су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти као подчасник, и ту ј |
| Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати и |
| е зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију |
| мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљ |
| није био у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после он |
| ега се у разговору придржавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се у чем |
| је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живо |
| ерење спроћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p> <pb n="153" / |
| разованости напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником т |
| е могао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у |
| ма довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао |
| ва његова истерало, удивљење.</p> <p>Он је заиста, тако радећи имао велика основа за своју поли |
| власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благо |
| {S} Светлошћу науке и изображења требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно |
| вање, а редовима непријатељским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови про |
| .{S} Детету јошт од 12 година поверавао је двадесетогодишњи младић све своје намишљаје.</p> <p> |
| а времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за 16. новембра 18 |
| по граду, равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p> |
| ерано чувство отачаствољубља подрањивао је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карак |
| .{S} Министар иностраних дела извршивао је уједно и дужности кнежевског <pb n="172" /> представ |
| м био, за пуних петнајст година ратовао је противу големе турске силе, коју су најславнији ђене |
| агао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године ишао је са братом своји |
| их немилих господара.{S} Оптужени бегао је у стародревне шуме, где је налазио своју потпуну сло |
| ћ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње уређење земље обраћати |
| ожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та са |
| и и уважавајући та предања народња, дао је он све старе преповетке и народне песме, које су сла |
| простоме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељство набавити и |
| Обзирући се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша |
| а прага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио |
| справи ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштро посланика руског, истера му црвен на ли |
| њен — са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S |
| подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што м |
| г доба и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, м |
| о поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о с |
| рота; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њем |
| ни својој да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове знамените речи |
| слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, |
| </p> <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем чове |
| «Кажи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни бо |
| народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро ур |
| ба.</p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је једном Милош — «кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ов |
| лош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима својима, да ће народ самном бити и да |
| која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих ни |
| n="51" /> <p>По извршеној пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој би |
| </p> <pb n="117" /> <p>Шатобријан рекао је начином њему својственим: «Грци су јуначством и храб |
| Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, до |
| до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «извор и узрок толик |
| о примици.{S} Пад једног човека повукао је за собом пропаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе с |
| целим својим ђенералним штабом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи |
| ар.{S} Министар унутарних дела, обављао је и дужности министра војеног и полиције.{S} Министару |
| он постане њихов предводитељ и управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци |
| и посланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност |
| ским.{S} Он као глава народа свога имао је пред очима само интересе свог народа, знао је само з |
| раховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега дола |
| извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по њего |
| д очима само интересе свог народа, знао је само за једну Турску, која је полугосподар над њим б |
| к српски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за само његово незнање красног свет |
| е било; но Милош искуством научен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је ус |
| на важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султано |
| дно до другога и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази. |
| евао земљом управљати, а тако исто знао је праве услове народности српске поњати.</p> <p>Пре св |
| ега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независности и слободи своје отачбине — бој |
| је, које је народу своме учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што није могао рану преболети, да п |
| одина своје непријатеље побеђивао — пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је срп |
| Кара-Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} Аустрија под својим надзором држи српск |
| твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је сплеткарењем својих великаша, а не зато што је народ |
| {S} Као млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских бораца као прост војник и ради п |
| што у држави потпомаже уметност, ступао је крепком стопом по стази сваке позитивне поправке.{S} |
| ло, замишљен и озбиљан поглед одговарао је потпуно његовом телесном саставу.{S} Био је нестрпељ |
| де као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, |
| „Али господару! — овај други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми с |
| ибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред |
| Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је употребити јошт једино сретство, које му је заостало |
| у.</p> <p>Неколико тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је |
| траховити глас: «на оружје!» — потресао је Србију од једног краја до другога.{S} На уговорени д |
| самим собом, у једном магновењу схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> < |
| од запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне растове Шумадије, пробијајући |
| p>Као врховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} На |
| на и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за само ње |
| е, у породичном животу губио се, постао је — кукавица.</p> </div> <pb n="59" /> <div type="chap |
| икад побеђен а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме |
| о превијати и лечити рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг заробљене жене и старао се, |
| у српске независности учинила; подсећао је Милоша на живе <pb n="181" /> услуге, које је Русија |
| Устанак Кара-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да |
| буну.{S} Код народног свештенства нашао је у томе јаког одзива, њиховим <pb n="78" /> настојава |
| авне саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји |
| ао је стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо бо |
| не вести, народ занешен од радости ишао је к ниском обиталишту српског господара, који је сад п |
| } Јован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.» |
| ас отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављају ку |
| тране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, |
| ет гледања и свеопштег љубопитства, ово је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и с |
| занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се |
| м.</p> <p>По свршетку једне године, ово је дело <pb n="171" /> свршено било.{S} У овим делима н |
| љску и законе народна скупштина.{S} Ово је био други красни део посланства Милошевог и сад ћемо |
| Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је имао срећу кнезом ср |
| е више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пр |
| е по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу |
| ин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо |
| који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне С |
| ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђ |
| да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком |
| од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. |
| а слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудноватије на свету, које кад чују н |
| м гомилама, особиту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дошао, |
| имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престолно слово произвело живе приговоре тих дворова |
| смислу <pb n="188" /> управе, и његово је величанство заповедило мени, да вас нарочито позовем |
| , и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за д |
| оје земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било, ниј |
| ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаство је бесмртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, к |
| други човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позније доба сама водила — |
| о му је за одмор служио пропуштао, него је почео изучавати на изуст народне песме, које тираниј |
| љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излагала за другога, само |
| нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој девојци, коју је он замишљено глед |
| званични преговори; но кнез српски дуго је размишљавао о предлозима онима који су му од дивана |
| оводио читаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћ |
| ао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати, |
| ју љутину.{S} Увреде њему нанешене умео је опростити, но за неправде другом учињене био је неум |
| и Милош.</head> <p>Народ српски преотео је од Турака неки део своје земље и у народности својој |
| «Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт на б |
| </p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући |
| ом за војеног диктатора произведен, био је задахнут величином свог позива, и способан за доврше |
| ео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је често на тајној аудијенцији код султана, без да му ј |
| отпуно његовом телесном саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њихов |
| обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промету трговачком, доцније пак и са |
| ла и трговина, а министар правосуђа био је уједно и министар просвете.</p> <p>2.{S} Успостава с |
| .</p> <p>Нов устав на овим основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у присуству паше об |
| жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишт |
| врженика у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образованости напреднији од Милоша |
| тити, но за неправде другом учињене био је неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p> <p |
| род српски стењао.{S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је |
| ав у народу прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ исто онако к |
| робова!» —</p> <p>У самом Цариграду био је Милош најславније дочекат; пролазио је кроз варош к |
| француски говорити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није |
| и поред другог драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произ |
| е у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности избавлење и ослобођење отачаства, док се |
| је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао |
| славних људи продаваху, гомилама врвио је свет, да види његову слику, која беше са цртама јако |
| ај:</p> <p>Једне пријатне вечери, седио је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом брежуљку |
| ио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собиц |
| али.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари Петроније певајући по обичају своме уз гусле ј |
| је порти сване године плаћао, ослободио је народ од десетка и других дација, које су Турци, гул |
| јом домаћом чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји |
| са вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Ма |
| тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он ни |
| је Милош најславније дочекат; пролазио је кроз варош к палати султановој, на коњу источно осед |
| .</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам |
| и у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, који су му саветовали да беж |
| подару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</ |
| порте» — а превод Петронијевића гласио је: «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже к |
| исоког положаја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, погледе свију главни људи, а доцни |
| угосподарем!» —</p> <p>Долгоруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног прост |
| рској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који с |
| турском нагоњени народ српски — скочио је на све стране на оружје против својих угњетача.{S} О |
| , решио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије.</p> <pb n="17" /> <p>Од час |
| p>Овај јуначки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Срб |
| ћи усправљеном руком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледајући веселу и дражесну го |
| плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он ј |
| Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, |
| о да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту св |
| <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племените намере његове ос |
| е до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потребовао општу потпору од свих |
| азиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га ниј |
| ? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш |
| на турску страну.{S} При свем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се ја |
| упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кнежева признат био за врховног господара о |
| ку приповетку о «Краљевићу Марку,» како је овога клетва очина до тог срамног понижења довела, д |
| а, који је већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> <p>«Један тренутак“ — рекне она |
| ва.“</p> <p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са последњим узд |
| је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је чест |
| овим листовима видили, колико је и како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за независно |
| ј кнежески престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </div> <pb n="110" |
| нез од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Милош постао идолом српскога народа, и зашто је наро |
| најхрабријих војника — видили смо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са обр |
| за обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не и |
| били.</p> <p>После једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ |
| : «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Т |
| е његове врховне власти; и по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, који је те з |
| претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити |
| је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србије, све |
| ала новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, |
| лободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неуст |
| «јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва младост Ђорђева.{S} Мало позније неми |
| и совјет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb n="60" /> било.{S} Ове совјетнике су о |
| >Ми смо у овим листовима видили, колико је и како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за |
| рбина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по и |
| није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} После дугих дебата, при |
| престано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му је последње ратов |
| огађало, то нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког ис |
| а се испунила“ — придода старац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. |
| ма народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а |
| , који као напрасит и самовластан тешко је сносио икакво ограничење његове власти.{S} Милош је |
| ржавање кнежево и његове породице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове |
| едину између мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година |
| одир и са становницима варошким, виђало је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само глед |
| ова верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи |
| стазу политичног дивана навести, ваљало је самом султану да започне извршивати заповести, које |
| а био кнез.{S} Свако пак окружије имало је једног началника, који је са правитељством дописивао |
| наке, нису могле вечито трајати, морало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени |
| српске поњати.</p> <p>Пре свега морало је материјално стање Србије у језгри својој војено уређ |
| ју малену кнежевину тако уредио, остало је том великом државнику, да даља далеко важнија и већа |
| д смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и др |
| >У целом овоме заробљеном народу куцало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављ |
| /p> <p>Својство ових поклона, произвело је највеће учешће код Мусулмана.{S} По народним обичаји |
| о насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерадосно поздрављао, као <pb n=" |
| вај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он им |
| > <p>Заплашити карактер овог рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове пристајала, |
| послу само мимогредно улогу игра, било је доцније душа свију преговора и није остало између об |
| ука или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и пробисветова <pb n="38" /> т |
| це, у овим данима великог искушења било је чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала п |
| :</p> <p>Почасно обновлење совјета било је већ закључено у општем договору.{S} Но Русија, која |
| о сви имали право, ваше неповерење било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме |
| се мире.{S} Магновење за преговоре било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба поту |
| ело ово од особите је знатности, и било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омладина т |
| "193" /> <p>Међу самим пак народом било је такођер незадовољника, но народ се није тако лако да |
| <p>Да последњег часа држање његово било је пуно достојанства и благородства.{S} Кад <pb n="206" |
| од совјетника.</p> <p>Мњење његово било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у пр |
| ног турског робовања, земљеделство било је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила |
| ења, држање Милошево према султану било је пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели очи св |
| роду говорили» — настави Махмуд — „било је предметом љуте критике, од стране тих сила.» —</p> < |
| тојности а уједно и одважности увредило је и једног посланика, који је сљедећим речима изразио |
| —</p> <p>На овом далеком путу, долазило је просто дете у додир и са становницима варошким, виђа |
| /> савез — остало сродство пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је закл |
| ржати жели и само у овом погледу желило је његово величанство, вама лично доставити упутства, к |
| свима биткама придржавао.{S} Но колило је задобивена победа славном делу његовом помогла, толи |
| европејске државе.{S} Све ово закоснило је досад установљенија, за која сам вам лане о светом Т |
| орно и озбиљно држање народа узнемирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ |
| > <p>Путовање кнеза од Србије, жуборило је непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S |
| д.</p> <p>Његово величанство» — гласило је писмо — «сматраће онај дан за најсретнији у животу с |
| отстрекавање својих попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери сво |
| скао.</p> <p>Детињство Ђорђево протекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радос |
| по одличном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов положај тек за који дан; н |
| лах велики... </p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенци |
| ховни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је чудновато расматрање једне са свим просте и неукроће |
| и остали будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јели |
| p>Ово благородно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреб |
| ло слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство постало та |
| у непобедимост.</p> <p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све |
| о, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи по |
| зоре да одпочне.{S} У целом логору само је један једини човек будан, и на ногу он бдије над сви |
| места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући из гла |
| и усне своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва младост |
| скупштини поднео, нема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мисл |
| ошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се в |
| и смерног.{S} Његово држање посматрано је, свака <pb n="156" /> његова реч повторавана и мерен |
| оружје из руку испуштало није, но једно је само пред очима било — одупрети се сили тираније, те |
| унака, вама избраним господо, остављено је да довршите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отача |
| а оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставобранитељи по целој Европи разнели били: |
| зданија па до најнижих прозора, окићено је заставама народње боје, цвећем и зеленим гранама.</p |
| користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узвишеном господару до знања, да се неки високи |
| чувство годинама све већма ладнило, оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Милош |
| народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, које мо |
| ду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изасл |
| дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.</p> <p>Испуњујући ов |
| он према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с |
| обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорн |
| /p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужасно је <pb n="54" /> помислити о овој неразрешивој гатки, о |
| своје намере.{S} Но овај поступак јасно је показао; да Милош неће за живот главе своје, да се о |
| угњетене потпомаже; свакако пак извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у рас |
| Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама |
| уги изванредни човек тога доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагало великодушно повер |
| Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S} А зато |
| био, за кога час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац просто као и остали војниц |
| данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере п |
| ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува м |
| био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите |
| примити могао све посланике народне; то је <pb n="133" /> Милош ту скупштину држао под ведрим н |
| се повући натраг са мојом породицом; то је сретство за измирити све“ — придода он са подсмевају |
| ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз нар |
| ао народног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио народној скупштин |
| оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но почем наши свештеници несм |
| о пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напр |
| те водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а |
| и и најискренији пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја |
| о то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како нај |
| зи постојана — установљена.</p> <p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и |
| Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за стол |
| <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216" / |
| азнела.{S} Његово јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, његова нечувена освајања и с |
| им услуге чинити.{S} Народ српски често је био несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бог |
| вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким <pb n="37" /> даном расла, ипак ј |
| во није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала |
| ци обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом носио, и што је између два |
| обиту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дошао, да буде учасни |
| мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пред његовим ногама иштући благослова; за ти |
| </p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и с |
| зила је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом могла совјетнике противу кнеза потст |
| у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши |
| о, певајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове |
| > <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву |
| Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добр |
| ганим ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак је |
| ог стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао. |
| постојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која |
| ски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи, ко |
| како би најзгодније установили оно, што је најпрече, најнужније и најполезније нашем отечеству. |
| тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост б |
| — Треба бити поштени признати оно, што је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није д |
| у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу давно ве |
| > скупити веће скупштине прво зато, што је превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо |
| азвата била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа радио.» — Тако се учтиво према н |
| ђе је платио главом погрешку своју, што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војни |
| едајући веселу и дражесну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb n="55" /> удаљена била.{S |
| еза Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа р |
| сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кар |
| ана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису добивале никакву плату од св |
| и и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго |
| из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новинама оглашен био, да с |
| илош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S} Час |
| ерно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установи |
| е на десном рамену његовом носио, и што је између два прекрштена мача као крст изгледао, говори |
| } Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су закло |
| то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, |
| великих услуга отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Мило |
| о људе, који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом своји |
| ево пророчество се испунило.{S} Тек што је свитати почело, турска војска халакајући удари опет |
| и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног |
| ли би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но Милош се није на те пр |
| да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом министру руском Рикману рек |
| страшним у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Мило |
| ако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После |
| и Милоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој н |
| јадна политичка жртва, која се као што је опште познато, једног јутра попела на књажевски прес |
| еколико тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је проти |
| овање.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња места ра |
| ор за мење времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" /> год је познавао х |
| и, подужно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба |
| шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на |
| једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда |
| S} Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су пред ов |
| ткарењем својих великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике труде и заслуг |
| ком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што их је од пре |
| ога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <pb n="177" /> испод ру |
| <pb n="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена била, ниј |
| оду свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити што |
| постао идолом српскога народа, и зашто је народ после толико година једним гласом захтевао, да |
| оцу остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејати, међу тајним уче |
| агостања људског и среће државне, пошто је земљеделце ослободио од множине дација, које су на њ |
| могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу с |
| осрамоти једну младу девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата |
| имером покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Његова потајна |
| и ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио сплетке, које отуда полити могу.</p> |
| је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац врло добро знао, да би без преображ |
| се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао преви |
| и Турској и других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се са дв |
| ао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао земљом управљати, а тако исто з |
| али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слобо |
| ри свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа |
| политичкој борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, која је у свим гранама правите |
| аједињена била са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} За |
| вде јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај више година под турским ропством у синџиру |
| жавама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити народу п |
| има имам -један званичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и |
| е душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Ср |
| оша и Мијајла престола лишиле — предмет је данас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље п |
| опасности известити?“ —</p> <p>«Предмет је овај врло важан» — одговори султан — «о њему није се |
| о.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично народно <pb n="50" /> одело, њего |
| сати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он ни |
| каквог престолног слова преписано, нит је по престолном шаблону израђено, па да се у њему које |
| ам то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буд |
| од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, |
| ући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо јавној благајни порез, кој |
| овима првог устанка српског.{S} Старост је изнурила снагу његове јуначке мишице, но кад му није |
| ше у притјажање робља свога, законитост је турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бо |
| држати.{S} У сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који је украшен био заставама и |
| инета Александер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{ |
| е и слављење није власт наређивала, већ је потекло из слободне воље самога народа, који је прве |
| > <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он |
| е и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаш |
| ароду показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за пол |
| би Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан као непослушно робље, које је турска батина по |
| ори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат |
| Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. <pb n="205" / |
| ђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредељен био, да буде мост за случај каква н |
| у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за к |
| на празник Васкресења Христова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно |
| о извојевао народу и себи слободу и ову је земаљским законима народу осигурао.{S} Слава нека је |
| во унутрашње организације земље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било; т |
| мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бег |
| риближавања, које он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која би се изродити |
| покор тај, понижење Србије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год буде родољубивих поштених Ср |
| оја је бројала 45 милијона душа, и чију је војску предводио чувени Куршид паша, страшило раје.< |
| аде велику власт над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са |
| ама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, |
| 215" /> правилима добре економије, коју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да |
| предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страхов |
| е бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе навукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ов |
| ашен био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у |
| дуго је почивао на младој девојци, коју је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког |
| а <pb n="187" /> униште ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово величанство мисли, да би |
| з лице, падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас |
| и не ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет годи |
| и најважнија наука, <pb n="35" /> коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Тура |
| ни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је одважна жена произвела, отвори сад изглед за победу |
| рце десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једн |
| ве странке равнодушно.{S} Једну странку је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило |
| јној аудијенцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило |
| сваку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, зб |
| ном суморном ћутљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ства |
| обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше |
| во му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, к |
| и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што |
| грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Кралеви |
| амена, бела као снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S} Његово смежурано лице са црт |
| >Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благоволећи савет, да остале дане своје |
| злату и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили г |
| тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која су склони |
| потребити јошт једино сретство, које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он на |
| доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагало великодушно поверење спроћу свом старом при |
| о је могуће залечи ране народу, које му је последње ратовање задало било.</p> <p>Столица управе |
| —</p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличијама |
| оду највеће одушевлење и радост које му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гус |
| лош је средњег узраста човек, држање му је војничко, опхођење просто а никад подло, често одвећ |
| висок, блед, љубка изгледа, понашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски гово |
| ши.{S} Јецање несретне девојке, срце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, |
| тачаство своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене свиреп |
| , да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <pb n="101" /> Двадесет хиљ |
| , гледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне |
| кој виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоценог |
| одважност за слободом.{S} Приповедао му је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скорим |
| неутолими нагон за слободом набављао му је сладости у грубом занимању пастира, где је он уживао |
| у — за његово лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне |
| он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употреби |
| себе под њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузрок |
| славном делу његовом помогла, толико му је великодушије у бојевима код самих непријатељских вој |
| често одвећ достојанствено.{S} Чело му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> уј |
| м делом добије круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаж |
| о му је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да |
| хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, |
| е је до војводског сана узвисио, што му је неограничено поверење и истиниту љубав у народу приб |
| а, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео изучавати н |
| во Милошево постојано великодушије њему је код својих задобило уважење и поштовање, а код Турак |
| лице! рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја са |
| .{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не но |
| је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече посланик — „достављено да на |
| p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино пр |
| тшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Милошев |
| у једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пу |
| оли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати, док седе |
| ији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадн |
| оји су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чи |
| е, да потражи своје рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче |
| то на своју корист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао. |
| е стопу за стопом отимајући прогањао их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима, п |
| их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна С |
| ари и извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, д |
| довао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни г |
| је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њ |
| оне и обичаје српске крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та |
| ајући на колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заруч |
| а српског придобити за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о |
| о да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу ти |
| неоцењива важност поклона тих; што јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p> <pb n= |
| ро доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овд |
| Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју |
| p>По повратку своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у |
| } У овом делу унутрашњег уређења, Милош је уједанпут показао чудновату вештину.</p> <p>Заповеда |
| за врховног господара од Србије, Милош је наумио да неке поправке <pb n="111" /> за друштвено |
| .</p> <p>У овом исполинском боју, Милош је показао највећу војничку вештину.{S} Ово није била з |
| иромашила <pb n="115" /> била.{S} Милош је одмах спочетка владе своје потпомагао овај први изво |
| еху машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, не |
| им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за војничког поглавара од Србије.{S |
| може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n="82" |
| кроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је могао владати и обуздати с |
| а су Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки зго |
| акво ограничење његове власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло |
| уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благода |
| ове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 |
| е већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је непри |
| издајицама!!!...{S} Овај тренутак Милош је требао употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани |
| ћу.</p> <p>Овим цифрастим говором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он с |
| у поклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да |
| рао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степену власт и |
| > <head>Кнегиња Љубица.</head> <p>Милош је јошт један једини био између свију вејвода и ратних |
| рати се натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао полит |
| и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости |
| илим домаћим непријатељем.</p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Мил |
| и насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопштег љубопитства, ово је |
| и су га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраста човек, држање му је војничко, опхође |
| сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа имати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви љ |
| да српског, који је 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавнијих епоха у ср |
| нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипломације, ма да је он једном већ признао < |
| су непријатељи Милошеви отклонили уплив јевропских сила у дела њихова, видили су они себе доста |
| д свију народа, који у свези сачињавају јевропску Турску — она мора њи навикнути, да виде како |
| </p> <p>5.{S} Чин министра председника, један је исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак со |
| S} На подножију овог земљаног престола, један простор беше обграђен за народне посланике, који |
| а, које нејма овде; да се закунемо сви, један другому, књаз властима и народу и народ књазу и в |
| није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка, посланик је руски поднео |
| азчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац, са неколико тек хиљада простих |
| и се пријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један је Алах велики... </p> <p>Живот човека врло је кр |
| слити знаваху.{S} У писму том извештава један сељак свога пријатеља о тадашњим догађајима и зав |
| ead>Пастир Краљ</head> <p>Срби су једва један пут већ постали сами своји господари, и Милош нап |
| и јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласкавом учтивошћ |
| тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна |
| тац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, наши ће суседи дознати за долазак |
| > <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен |
| је он спремао, да народ свој подигне на један степен висине са осталим народима европским.{S} О |
| а и он није могао поњати, како да народ један тако дуго може трпити над собом тиранију турску, |
| ији данак, кои се може ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на кра |
| под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче с |
| а на браће своје страни, гледала их где један за другим смртно рањени падају!</p> <p>После побе |
| абрао их да из турског ропства ослободе један хришћански народ; ова оба пука простака ма да нис |
| ају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се. |
| с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напољ |
| дине ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљу где год стан |
| е да одпочне.{S} У целом логору само је један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима. |
| Треба бити поштени признати оно, што је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није друг |
| једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поред другог и враћају се као победиоци — или гин |
| е немисле престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само јошт је |
| ки су плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари Петроније певајућ |
| угога и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>М |
| илош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који зајиста незна, шта бива по свету! — |
| во, које му није могао нико други, доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах народну скупшт |
| вен био?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је |
| а више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шт |
| ске народе придржавати могла.</p> <p>Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пре |
| испитамо и расправимо, пошто смо одани један другом и у најискренијем поверењу.»</p> <p>Милош, |
| и народ више са ситницама, већ да плати један једини данак по три талира за пол године за главу |
| ебацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчбу неких сила |
| ла лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак један отворе се врата од колебе, неколико људи изведу ј |
| данпут указа се на прагу црквеном човек један, под оружјем светлим, вијући заставу у руци својо |
| е кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједн |
| а кога час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац просто као и остали војници обуче |
| .{S} У сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који је украшен био заставама и зеленим |
| не разваљене куће, којој су топови само један рогаљ оставили.{S} Усред камена и разореног прибо |
| „Од данас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удовици и сиротама овога човека!» —</p> <p> |
| га се дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно |
| оном месту, гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{ |
| а крви и то од 1796. — 1800. год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се |
| Кнегиња Љубица.</head> <p>Милош је јошт један једини био између свију вејвода и ратних другова |
| но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном мест |
| њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, који нас је у стању упознати са ун |
| ио, од како је Милош отишао....</p> <p>«Један тренутак“ — рекне она младому човеку, и све је из |
| <head>Вашингтон истока.</head> <p>Једва једанпут Србија после толико година остави оружје.</p> |
| шњу славу старе мајке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином из |
| и људи морају сто пута имати право, тек једанпут да докажу да немају право.</p> <p>У позније до |
| а појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански и кривични зак |
| пства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше јуначке прси непријатељу.{S} |
| , радили су своје послове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења вел |
| ст.{S} Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање ма |
| ом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на супрот ста |
| то није ни могао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу независност, неразумним противле |
| ad> <head>Пастир Краљ</head> <p>Срби су једва један пут већ постали сами своји господари, и Мил |
| бију, ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена била, није нико знао, ни |
| head> <head>Вашингтон истока.</head> <p>Једва једанпут Србија после толико година остави оружје |
| евешти, радили су своје послове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди падиша, да он без употребље |
| подарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне речи за Србе проговори |
| буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз моје жиле те |
| ина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна једина сила хришћанска нехтеде подићи гласа свога за ов |
| т паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, који им |
| преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да |
| на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош уви |
| уде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љубица између свију српских жена, није се хтела |
| у постале другчије, доли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњ |
| еспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине околне силе може бити жалише за губитком своје в |
| ечен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, оср |
| ије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је имао срећу кнезом српск |
| и јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Срби |
| нство мој најмилостивији господар јесте једини и најискренији пријатељ султана, и то је управо |
| дпочне.{S} У целом логору само је један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Ду |
| д више са ситницама, већ да плати један једини данак по три талира за пол године за главу, да п |
| а Љубица.</head> <p>Милош је јошт један једини био између свију вејвода и ратних другова Карађо |
| а.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек у целој Србији, који је њоме владати и важ |
| чнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је могао владати и обуздати српску р |
| да страној земљи повери родитеља свога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ |
| овјетника.</p> <p>Мњење његово било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у прегов |
| ошћу — „да ви независите <pb n="185" /> једино само од порте, незаборавите, да је Русија довољн |
| равитељства представничког у Србији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њем |
| е мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако па |
| торавали, смрт на бојишту била је јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које подносиш |
| 98" /> ништа народу свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише штедио људе, који му не могош |
| , који и није био совјетом закључен, но једино од попечитеља унутарњег и финанције сачињен.</p> |
| одар од Србије морао је употребити јошт једино сретство, које му је заостало било, да спасе себ |
| руго противу кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, д |
| јуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави, да док је мени |
| у сопствену опасност, да поврати Милоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, када |
| ним биткама и обогатише се, изузимајући јединог Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, |
| {S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности за отачб |
| тва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске далеко разгранао, мудре старе |
| точења!„ —</p> </quote> <p>Милош повери јединца свога Мијајла својој храброј жени, и совјет га |
| у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</ |
| мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p> < |
| друге стране међу самим Турцима тињала једна стихија дивље необузданости; та је била необуздан |
| ј мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред њега на колена вичу |
| очајавати морао.</p> <p>Догодила се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску војск |
| евног леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави кр |
| ла.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се она |
| ро господарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне речи за Србе про |
| т моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз моје ж |
| ка батина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна једина сила хришћанска нехтеде подићи гласа свога |
| опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француске револуције, која је имала |
| азвала, на овај благотворни глас.{S} Но једна слава није довољна, нити је тако снажна, да ноже |
| 6. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавнијих епоха у српској историји.— Сад се |
| нуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — придода она са свим сум |
| ити.</p> <p>„Народ је“ — говораше он — «једна велика породица, од које сваки члан мора поњати с |
| етника и предсједника апелационог суда, једнак је са чином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља цела п |
| и деле савесно између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поред дру |
| и <pb n="178" /> у погледу Србије, све једнако у замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија |
| би осветлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n |
| између робља и њихова господара.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо |
| просјачити.</p> <pb n="105" /> <p>Усљед једне битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски ша |
| жимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити једне самовољно пром |
| ици са Турцима бојак били.</p> <p>После једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он пост |
| >Мало после ове скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на пра |
| <p>Заиста врло је чудновато расматрање једне са свим просте и неукроћене нарави, која се судар |
| ази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутр |
| а је и једна једина држава хришћанска и једне речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек с |
| што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног благдана, в |
| кле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду |
| ико магновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb n="58" /> <p>Напослетку погледи на |
| само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да му |
| и од једне черте његове одступити, нити једне самовољно промјенити, без договора и согласија св |
| акве уговоре мира са другим силама осим једне високе порте — правио...{S} И ја мислим да Србија |
| азећи све понамештане страже, дође и до једне разваљене куће, којој су топови само један рогаљ |
| их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви из пуша |
| дужност изнети и показати по истеченију једне године рачун како расхода тако и прихода земаљски |
| азумним противлењем.</p> <p>По свршетку једне године, ово је дело <pb n="171" /> свршено било.{ |
| што то показује сљедећи случај:</p> <p>Једне пријатне вечери, седио је Ђорђе са породицом свој |
| бију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да поку |
| > <p>Ја сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки мердевина, које су именом „басамака |
| се о том <pb n="145" /> и совјетовали и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпо |
| а српском бојишту догађаху пролазили су једни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем у |
| онија, не показује ли зар једним махом, једним словом праву намеру господара од Србије, само да |
| а, и зашто је народ после толико година једним гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу повр |
| Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским простаком.{S} Сад му поче замерати што г |
| Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним војводом остану мртви на бојном пољу, и том прид |
| у не треба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{S} |
| сва та дела Милошева прегледали, морало једним кораком ступити у Србију заробљену, и први пут о |
| и скривена иронија, не показује ли зар једним махом, једним словом праву намеру господара од С |
| пуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет под |
| икој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих!»</p> |
| .... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати престол |
| зна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне промене |
| 1835 год.— кнез Милош добије од султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастијем слогу ис |
| ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене јед |
| рошапута он, загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> <p>Топот ко |
| целом овоме заробљеном народу куцало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали |
| ало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац о |
| лише усташи, из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србији поче |
| вода стојали.{S} Они су имали под собом једно или више окружја, признавајући над собом врховну |
| <p>-------</p> <p>Овде је сад сљедовало једно од оних немилих призора, којем је немогуће пером |
| ства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. године писано, из једног сел |
| е већ оружје из руку испуштало није, но једно је само пред очима било — одупрети се сили тирани |
| боко проничући дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубив |
| де су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки једа |
| месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче први |
| овинама 1392. јурне на шарцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу као непријатељ, вичући у |
| ртва, која се као што је опште познато, једног јутра попела на књажевски престо од Србије, да н |
| е уклонити мораш што си убио Турчина... једног од наших мрских господара.{S} Слава и <pb n="15" |
| дине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем |
| дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчудноватијег човека у овом столећу.</p> <p>Ов |
| о, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељад |
| ени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговори М |
| ацима у поноћно доба осветљаваше човека једног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећ |
| ута све до света разума — све да разума једног народа и до његовог достојанства и уздања у свој |
| <p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одважно.</p> <p>— „Тешко мени жа |
| а два велика поборника, које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из турског |
| " /> <p>Тамо су га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао је за собом пропаст целог народа. |
| јнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцим |
| о правитељство, постављено и уређено од једног простог сељака, који ни писати незна, то се заји |
| с: «на оружје!» — потресао је Србију од једног краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе св |
| узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, |
| ио кнез.{S} Свако пак окружије имало је једног началника, који је са правитељством дописивао и |
| и једне речи одговори.{S} На појутарје једног благдана, виђали су га где као мало дете коло иг |
| он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, који би њега и слободу |
| и ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа од |
| било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новин |
| од 14. октобра 1844. године писано, из једног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечи |
| ојници приме.{S} Са свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, ш |
| .{S} Успостава савјета из 16. чланова и једног предсједника, решење његово већином гласова закљ |
| сти а уједно и одважности увредило је и једног посланика, који је сљедећим речима изразио своје |
| и овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множина народа опколи конак, гди је Милош ж |
| имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво време њ |
| акве људе, кад промисао божји у средини једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећег, народа |
| жени, вредно ће бити, да споменемо речи једног Француског научењака, који је кроз Србију пропут |
| старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег, код ког су |
| на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p> <pb n="95" /> <p |
| ниској колеби; жене су лан преле около једног стола, над којим је тињао жижак, што је о греди |
| а од год:{S} 1814, «Нема више доли само једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигн |
| "145" /> и совјетовали и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, |
| ој, није Љубица заборавила, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара пр |
| ари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић |
| е врата од колебе, неколико људи изведу једног очајног старца и метну га иза коњаника, који се |
| ad>II.</head> <head>Јаничари.</head> <p>Једног зимског вечера седила је породица Кара-Ђорђева у |
| из куће своје никуд излазила. — </p> <p>Једног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у |
| пута збунило Мијајлове министре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у то |
| оводом тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љуб |
| мама приповедали ил певали јуначка дела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све |
| се народу даде времена, измирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са |
| да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет прек |
| да се желе разумети и код ког наученост једнога није могла, просто оштроумље другог превластити |
| место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат од целог народа за врховну правитељ |
| објави свима војводама, на које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима |
| тити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривено и нелицемјерно писмено мњеније, ј |
| >Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга његова пише |
| се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици трибине, која је напред мало изтурена и ст |
| о није, и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n="24" /> < |
| е први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни им |
| народа и предложе помирење.{S} У тајној једној сједници совјета буде закључено: „послати кнезу |
| е отпусти са величанством, које је само једној књегињи својствено.</p> </div> <pb n="219" /> <d |
| давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђу |
| за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио в |
| и.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче први раздвој изме |
| јурне на шарцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу као непријатељ, вичући у највећем очај |
| и турска власт уништити није могла.{S} Једном, кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, |
| а.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране те |
| Србији, док је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у |
| занешен <pb n="32" /> повиче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака војевати, |
| , седио је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом брежуљку, који је растовом гором обраста |
| неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турском мојим полугосподарем!» —</p> <p>Долгорук |
| </p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је једном Милош — «кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ову и |
| оте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се же |
| спео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставити, |
| и његови способни постану дела, која ће једном њихово политичко биће утврдити.</p> <p>„Народ је |
| .</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађаше за своје узвишење да захвал |
| воље јевропске дипломације, ма да је он једном већ признао <pb n="124" /> полу господарство тур |
| ма, јавно рече: «да се ником другоме до једном Милошу покорити неће!» — Пријатељи Милошеви, кој |
| е му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад |
| ем степену власт има над самим собом, у једном магновењу схватао је он сва призрења, која су му |
| де радости, ону утеху безкрајну; која у једном магновењу човеку, награђује све труде живота њег |
| Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу мало попустише, сад се наново уреде, н |
| м, који се богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости потресаху |
| прекомерна права.{S} Ваш устав даје му једном речију велики простор слободе?“ —</p> <pb n="160 |
| /> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шт |
| није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је |
| значаја, као што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема |
| Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом министру руском Рикману рекао.</p> <p>К |
| су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну такову песму отпевао Милош, у нај |
| х је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове л |
| Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и |
| нчала гордо његово чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћајућег се дома запита |
| Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан |
| , нити ћемо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наш |
| а у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу великих и пробитачних установа, којима ј |
| дома вратио, приповедаше му деда његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу Марку,» како |
| о између обе ове странке равнодушно.{S} Једну странку је гањало да иште и захтева много; на дру |
| о интересе свог народа, знао је само за једну Турску, која је полугосподар над њим била, а није |
| дског.....{S} Но Милош није се нигда на једну своју личност много обазиро, кад се радило о општ |
| .{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју д |
| ачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну такову песму отпевао Милош, у највећем одушевлењу |
| није певајући по обичају своме уз гусле једну народну песму, која је узносила и у звезде дизала |
| еки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучи |
| оњаника; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци видећи овако малени број С |
| а њезина прибравши, створи она у Србији једну странку, која је Русији слепо одана била, јер кне |
| илнику целе Србије, кад би само учинили једну услугу, која би њему врло пријатна била.»</p> <pb |
| без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку, но пошто је дело братовљево до уши |
| произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верно придржа |
| ав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по |
| га морало је материјално стање Србије у језгри својој војено уређено бити; јер ком се Србија об |
| ме народне, које су на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са великим одушевлењем при |
| ака, почео само да говори у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он |
| пломата.</head> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није бил |
| и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег |
| о је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> |
| и, да осветим моје Отачаство!“ —</p> <p>Јели какав унутарњи глас предсказао маломе пастиру, да |
| гао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и |
| аљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало је ле |
| подареве.</p> <pb n="57" /> <p>То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, |
| Ја ју никад натраг узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века |
| ђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је са љубавни |
| твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у наручија своме мла |
| </p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити....{S} За име Христ |
| но и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</ |
| лио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си он |
| теље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Сав |
| паде у наручија своме младожењи.</p> <p>Јелице слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди |
| тим настави опет прекинути свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код |
| е, рече уздишући млада девојка.</p> <p>«Јелице... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом |
| ја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади чов |
| ко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да от |
| за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но гостопримство Петронију од пр |
| о опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и тако је к |
| оду његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са сов |
| ранку, која је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао бољарима својима никакви |
| } Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је ве |
| свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде побед |
| м примером покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Његова пота |
| а овога или онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је суд |
| други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио сплетке, које отуда полити могу.< |
| " /> година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политич |
| {S} Над њима управљале су биле војводе, јер других способнијих људи за та места с почетка није |
| ене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» |
| у на истину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек ј |
| шког очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако |
| неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског сматрали, ма да је већ |
| у неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</ |
| не! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да |
| цима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, него вољом његових ве |
| који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац врло добро знао, да би без прео |
| S} А зато није био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да |
| ите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао п |
| нства и апелације није могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт ниј |
| орати Турској и других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се с |
| оказао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао земљом управљати, а тако ис |
| ада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за с |
| е да народ није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S |
| ји је доста незгодан правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> |
| ове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> < |
| је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и вр |
| себе узимати прави политички карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, дол |
| овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, која је у свим гранама пра |
| дати народу у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт |
| и имао велика основа за своју политику, јер српска крв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до |
| но саједињена била са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S |
| ру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, |
| Босфора претерати, то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све с |
| је у језгри својој војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништа друг |
| опустити да задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства окаљано било!“ |
| или турском двору — било би непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку |
| е у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S |
| о много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и м |
| ли овде јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај више година под турским ропством у син |
| развлачећи усне своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прв |
| Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо могли <pb n="138" /> скупити веће скупшти |
| е 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавнијих епоха у српској историји.— С |
| ожда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си |
| обињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер и |
| — Кад се све сврши, слабо <pb n="86" /> јестаство младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања |
| кривено и нелицемјерно писмено мњеније, јесте ли задовољни с вишепоменутим моим установљенијама |
| : «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији од онога што га друге ев |
| рала све границе фанатизма. — Име брата јесте најсветији и најтврђи <pb n="28" /> савез — остал |
| величанство мој најмилостивији господар јесте једини и најискренији пријатељ султана, и то је у |
| ребе, које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа књазу и књ |
| , колико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање маленкости в |
| етку погледи на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробу |
| сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање несретне девојке, срце му је скроз потресло.{S} |
| </p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео опојати и са |
| тка од усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а нај |
| ти браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са помену |
| одима земаљским.{S} Народу српском ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српск |
| умнија и најодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластијем као депутате своје, да ја и сов |
| и и више државни совјета; попечитељи ће ји предработати, совјетници разсматрати и мени предлага |
| говац, нити ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћ |
| данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит икакав ст |
| ити, рачуне прегледати и народу јављати ји, оволика гомила неможе се сбог велики трошкова сваке |
| ом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако т |
| руку дјела народни понаособ и узаконити ји; друго: расположити данак на народ најлакшим и најпр |
| рано и онако описана и разграната, како ји само човечество предписује; у њима ће те наћи, да је |
| , докле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не мож |
| жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им |
| надно повратити, на њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште опет преотети.</p> |
| арода српског придобити за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говоре |
| почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међ |
| дити неоцењива важност поклона тих; што јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p> <p |
| астану.{S} Богати турски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове |
| ара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те |
| > <p>«Љубице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину |
| Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бе |
| мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и |
| ма и племена, саједине се именом светог Јована пред олтарем божијим и назову се „побратими.“ Ов |
| а пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове из детинства, који су до јуче у |
| пе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Мило |
| но потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрекавање својих п |
| она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њези |
| истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: |
| лног плача; а красне црте смућеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S |
| са одличном пристојношћу захтјеве, које јој је Србија предложила: да призна независност њезину |
| бодни дух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој С |
| њу турском, она је свако сретство, које јој је давало прилику да господари над срцем свога мужа |
| ашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада? |
| мах народну скупштину сазвати и поднесе јој на одобрење <pb n="127" /> Ферман, којим је порта д |
| реживити два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она |
| кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди младић развлачећи усне своје смејом презрења: |
| и.</p> <p>Јелице слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и о |
| х српских жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важнос |
| д бих са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> |
| илош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је већ све бадав |
| војом земљу отачаства свога, само да би јој повратили изгубљену слободу.{S} У историји света не |
| и био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као с |
| ојка, па истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, ко |
| на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потп |
| ица, кроз плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрлог муж |
| стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачува |
| тачно је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији, јер |
| , да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да претњу |
| ижи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица |
| а, где је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, о |
| био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећ |
| </p> <p>Она вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са велик |
| и.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.< |
| ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта |
| </p> <p>Све припреме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бо |
| е стране испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појавила, нити се невина крвц |
| опредељена за ово велико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржава |
| зна мучења несретног народа, изтргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те је |
| а у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укор |
| својој, није Љубица заборавила, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чува |
| у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тр |
| рала су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски ч |
| ржавнику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изображења требао |
| {S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових |
| ечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и м |
| изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдекојих српских жена.</p> <p>„Љубице |
| и ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обре |
| ећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све ве |
| ри родитеља свога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од кад |
| ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и |
| а.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је |
| оред другог драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произвел |
| састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису добивале никакву плату од своји |
| вде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су заклон, |
| од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Срби |
| саранила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њена |
| head>Кнегиња Љубица.</head> <p>Милош је јошт један једини био између свију вејвода и ратних дру |
| е које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико година, кад одвратити га хтедоше, да |
| Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У ист |
| ну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље и од |
| ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе |
| дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао |
| овољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>Н |
| је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знати који нису овде, да приправни буду, да |
| однима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански и кривичн |
| орити неће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт у совјету <pb n="202" /> седише употребе ово на ко |
| господар од Србије морао је употребити јошт једино сретство, које му је заостало било, да спас |
| вним:</p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде |
| д један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство наше мора са |
| лободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и |
| од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежа |
| од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше јуначке прси непријатељ |
| с кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — придода она са сви |
| народа унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјал |
| ом могла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане вла |
| такове разговоре водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне пе |
| сле прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа |
| о толиких милијона разна народа — имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сир |
| ској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да |
| су од свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12 година поверавао је двадесетогодишњи младић |
| пског престола, била би нова смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.</p> <p>После дужег |
| сом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуч |
| народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет |
| ао победиоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непријатељских покушаја, |
| ену опасност, да поврати Милоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да |
| својој на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај више г |
| је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које по |
| онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова з |
| ојвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима |
| етлошћу науке и изображења требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преоб |
| едственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турчин потврди и |
| ску, за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама |
| мени остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! — |
| чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу < |
| свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е |
| властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела на |
| одговори Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са своји |
| b n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у народу |
| о ово унутрашње организације земље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било |
| дна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у |
| г приближавања, које он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која би се изроди |
| ти покор тај, понижење Србије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год буде родољубивих поштених |
| head> <head>Милош</head> <p>Кнез Милош, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеб |
| добио, да њој представљен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Срб |
| и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски целим путем примао, најсјајније сведочбе у |
| > <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се |
| лађени и сурови изражај, стари пастир и јунак српски, стане гордо пред великог господина Руса и |
| војка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њ |
| ољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства с |
| p> <p>Такав се појавио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђеним очима турске светине, кој |
| ужном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он је |
| пишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју починила и под |
| народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним господо, остављено је да довршите |
| дне песме, које су славиле дела српских јунака покупити и штампати.{S} Од њих читава дела створ |
| можда, занешен и усхићен славом српских јунака, почео само да говори у народу оним језиком, кој |
| о су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Јед |
| у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничарске делије ишле су пред турском |
| ају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, д |
| ош употреби ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Н |
| из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је с дана на дан |
| ност за слободом.{S} Приповедао му је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бојев |
| «Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Јелиц |
| р ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал с |
| на, бела као снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S} Његово смежурано лице са цртама |
| сконачним песмама приповедали ил певали јуначка дела једнога пастира тако, да је народ у заносу |
| своја где се веселио, певајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало детенце н |
| ог.{S} Старост је изнурила снагу његове јуначке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb |
| но чело јошт једанпут, да изложимо наше јуначке прси непријатељу.{S} На оружје!!</p> <p>Одушевљ |
| ?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потресао своју тиху пустињу, сенке старе |
| да непријатела на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p> < |
| 5, обиљежене су у светској повесници за јуначки народ <pb n="68" /> српски, као период невоља, |
| стојанством преко сваке похвале бранила јуначки слободу свога отачаства, и особитим напором при |
| зкијају грех, што су се двадесет година јуначки борили за повратак изгубљене слободе...{S} Све |
| се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну одважност, коју перо није |
| стало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше мн |
| и их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве |
| пише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политичар и искусни зак |
| После ових речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петрови |
| бијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног |
| ћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлук.{S} Кажите м |
| сљед једне битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци се смету, отворе врата н |
| вог, који после толико проливене крви и јуначких жртава, није умео отачбини својој да даде стал |
| јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Ту |
| доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, његова |
| и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти |
| амишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиља |
| м се својим попео и узвисио над осталом јуначком браћом својом.{S} Име његово расчуло се у наро |
| орији света неналазимо равног примера у јуначком отпору и жалоснијим посљедицама.{S} Човек, кој |
| . дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје, |
| —</p> <p>Алија даде поискану поштену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако же |
| , приповедаше му деда његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу Марку,» како је овога к |
| ирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом с |
| довољно карактерише ове просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напор |
| да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђен на месту висо |
| ги начин узети, ако се мислило задобити јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</ |
| сигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је |
| прост војник и ради показаног ванредног јуначства на Ужици, постаде и он војводом побуњених Срб |
| о је начином њему својственим: «Грци су јуначством и храброшћу постали на ново народ, политика |
| апочео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу српског оружја.{S} Малени прост |
| од Турака, које је његов разум и његово јуначтво са земље отачаства његова истерало, удивљење.< |
| мост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у свима битка |
| атна неустрашивост и српско безпримерно јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те о |
| ан војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом јуначко |
| међу првим борцима за слободу српску и јуначтвом својим, попео се на степен војводе од Ужице, |
| сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредним пожртвовањем од стране Срба.</p |
| људства, већ по сталном напору, очајним јуначтвом вољно живот свој отачбини на жртву приносе.</ |
| о се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> <p>Мил |
| рђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће пожртвовање, а редовима непријатељск |
| ући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ |
| своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n="96" /> Турке |
| е у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу |
| сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb n= |
| S} Отпором овим разљућени Турци, двапут јурну помамно на шанац српски, без да су Србима што нау |
| ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде |
| оји је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића: «који је |
| вод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: |
| изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли ш |
| о у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два превода који ј |
| вод цариградски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај |
| в, која силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни призор |
| оја се као што је опште познато, једног јутра попела на књажевски престо од Србије, да на вечер |
| унило Мијајлове министре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магно |
| итељства на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове села |
| стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње орг |
| о је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац вр |
| другове његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши |
| вај кланац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мале |
| леда.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацајући |
| се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> |
| е био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љутину |
| /p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви |
| вести, народ занешен од радости ишао је к ниском обиталишту српског господара, који је сад пост |
| {S} Трумић</p> <p>Брзотиском штампарије К. Трумића</p> <p>у Митровици.</p> <p>1879.</p> </div> |
| љу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за освету пог |
| сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“ —</p> <pb n="87" /> <p>Милош сад стане н |
| ојег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p> </div> <pb n="88" /> <div type="c |
| а, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде, ко |
| је код овог човека ванредни неки начин к правици и човечанству, доносио све страховите и ужасн |
| p>Историјска приповетка.</p> <p>Написао К. Б.</p> <p>Власник и издавалац</p> <p>Конст.{S} Труми |
| у похвалу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрањ |
| су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често |
| сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв |
| лавније дочекат; пролазио је кроз варош к палати султановој, на коњу источно оседланом, у кадив |
| у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руски, рачунајући на <pb n="191" /> њихово име, |
| ељем, ми се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрно оно, које је д |
| у.</p> <p>После дужег саветовања пошаље кабинет руски совјету српском заповест: „Ако Милош оста |
| днео.{S} До тог доба и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашк |
| — довршен је.{S} Питомац императорског кабинета Александер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и |
| расположен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул на кр |
| ставника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Министар унутарних дела, обавља |
| која би се изродити могла.{S} У тајном кабинету султановом могле су се многе ствари објаснити |
| у.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори руск |
| Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, |
| оју власт <pb n="223" /> покори Србију, каво би под гвозденим прутом друге српске народе придрж |
| рв од године дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постал |
| ве просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргн |
| свих савезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на оружје, |
| ико година назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки |
| преко својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више г |
| је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се, да умни раз |
| вај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потресао своју тиху пусти |
| јали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле |
| — Садање уређење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд о |
| шао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној стра |
| ешили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да има других вл |
| ја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су остали дома, без об |
| стављене биле јошт пре неколико година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, |
| ој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд из |
| поштена човека усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње страже ту |
| ије.</p> <pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајду |
| поражавајуће магновење — престане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлењ |
| већу несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини једног заробљеног, у невољ |
| шем пријатељу и закрилнику целе Србије, кад би само учинили једну услугу, која би њему врло при |
| војника — видили смо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на |
| роузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ |
| еговом потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p |
| , иначе је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући сво |
| сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, |
| редходи свакој бури што наскоро долази, кад народ намисли светити се силеџијама својим.{S} У та |
| во је управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорског послан |
| ији и најрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман д |
| ирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавн |
| исли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго устава, како би тим начином изб |
| крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта сине појетички об |
| рома народ супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну |
| себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb n="45" /> видило |
| саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволо |
| а власт уништити није могла.{S} Једном, кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, једну ле |
| лужује тај народ пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n |
| тав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам |
| аш војнички савет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у ло |
| ом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1 |
| > је он као владар народу своме учинио, кад би овде исписивати хтели; морали би читаве књиге на |
| 00.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p> |
| њен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама веза |
| а на једну своју личност много обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне |
| p>Није ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, кака |
| ини год:{S} 1825. предложио; а особито, кад ова дела која највећу важност имају и јако у очи па |
| еки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих |
| ка наперен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на стр |
| далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од поб |
| сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза, који је већ утрос |
| осподара.{S} У оном одушевљеном полету, кад га је народ весело усклицима поздрављао, поглед је |
| а силовито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро д |
| дишући млада девојка.</p> <p>«Јелице... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, |
| л године измирити све земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архије |
| ска, и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће д |
| ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог бл |
| буде правитељству чинио; <pb n="147" /> кад све то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће |
| је пуно достојанства и благородства.{S} Кад <pb n="206" /> је већ све спремно било, он отиде но |
| во!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? |
| е навукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту н |
| {S} Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично |
| ваља клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору заповест диже, наст |
| оје подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне |
| а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слабо <pb n="86" /> јестаство младе Љ |
| је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен |
| ном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства |
| ру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну такову песму отпевао Милош, у највећем оду |
| ну и подказивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука |
| свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинила, |
| Цариграда — <pb n="46" /> могли свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на н |
| обили, долазили су обитаоци равница, па кад су заједничког непријатеља побили, они су се враћал |
| атељским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је то |
| има Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотов |
| .</p> <pb n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у |
| јиста што најчудноватије на свету, које кад чују научењаци света, они очајавати могу.{S} Ово та |
| на већ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако |
| , понашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорити.{S} Разговор наш био |
| овољницима кроз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили |
| исоке порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење догогило, <pb n="192" /> и |
| да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте |
| ри ове земље, после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сра |
| гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, з |
| споразумљење догогило, <pb n="192" /> и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки |
| ш, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред ст |
| те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју мален |
| нападали само на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> почели |
| потиснути и у градове затворени били и кад су их војском опколели, заузеше они сва села и утвр |
| елице... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану |
| о бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њ |
| четка нападали само на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> п |
| затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту но |
| а и донешеним законима прибавила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен |
| оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пред њ |
| — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начин |
| тврди сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво и да |
| м гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слиц |
| н <pb n="32" /> повиче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака војевати, да осв |
| ордо његово чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђо |
| мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више своју војску супрот страховите и си |
| знурила снагу његове јуначке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он |
| да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју су |
| између два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на пит |
| м Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало |
| улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети и о |
| су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предв |
| пасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово |
| де је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог |
| би их без одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би разјарени српски војници на бојном пољу после по |
| ију неуважавамо.“</p> <pb n="214" /> <p>Кад је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дањ |
| ослобођење својих старих робова.</p> <p>Кад су о свему договори учињени, порта прими са одлично |
| је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда с |
| лас, којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео |
| ом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара |
| предмет је данас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада б |
| воје интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жа |
| догађај познат је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Србијом опет завладали бил |
| едно нека и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љубица направи мали зн |
| ела и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка, |
| ојој независност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља гот |
| у неблагодарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Тур |
| кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју малену кнежевину тако уредио, |
| рађује све труде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи |
| е непобедим» — рекао је једном Милош — «кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и по |
| ељева, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разговор довршио, рече му ов |
| молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђ |
| у имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајд |
| те, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој независност и слободу |
| ултановој, на коњу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу украшеном, ког му је султ |
| етског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од самог пр |
| ти.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{S} Места |
| це научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робова о некадањој слави и госп |
| оји много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!» — одговоре му ови |
| о ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верн |
| ебудем на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је о |
| ћег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него |
| жности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те |
| вим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Ја |
| о је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу ту |
| ма, који су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте да |
| воштили: био би највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати д |
| ју обичаји источни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милоснице...</p> <p>Љубиц |
| пет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину бр |
| итбине, ни котарине, ни воденичнога, ни казанскога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукуруза |
| лосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу под за |
| ија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица |
| ојка.</p> <p>«Јелице... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти |
| се тиче власти владарске, за ту искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ |
| му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства биће дужност изнети и показати по истечени |
| савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница божија, за учињену неверу браћи својој |
| ултана, да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе навукао убијством јаничарског аг |
| ни брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку, но пошто је дело |
| жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „да живот српских жена није ништа друго до в |
| ске надутости, где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из |
| ти и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данком, што га је порти |
| н пред очима стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање страних сила прерађен — сравнио |
| их Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и л |
| дма осетили, да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почет |
| о пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потребовао општу потпору од свих са |
| осветим моје Отачаство!“ —</p> <p>Јели какав унутарњи глас предсказао маломе пастиру, да место |
| ј - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у С |
| ати, морало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени народ од тешка напора мало о |
| лтан га је почастио таковим одличијама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{ |
| вашег, да извидите невоље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде к |
| пишем овај догађај, који јасно показује каква је била то војна и који довољно карактерише ове п |
| д опредељен био, да буде мост за случај каква непријатељства између порте и Русије, а може бити |
| илош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим једне високе п |
| се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је важности то место, нареди да се одмах на њих у |
| ти, да ће бити и у овим установљенијама какви недостатака; но и ови ће се поправити по времену |
| војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредним пожртвовањем од стране С |
| ки трудили смо се досад, неби л изнашли какво средство, коим би се све потребе народне могле на |
| «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово високомерно питање, к |
| овора владарског.{S} Оно није из другог каквог престолног слова преписано, нит је по престолном |
| нистрима руским, било у Цариграду или у каквој другој држави своје посреднике, чија важност јак |
| м политика речених земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношај |
| изображеним народима, онда ћемо видити, какву хвалу заслужује тај народ пред данашњом Европом, |
| радили, кад би се држали строго устава, како би тим начином избегли увек непријатне противности |
| на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак расположити на народ.</p> <p>Пот |
| амо злоупотребити, што коме не припада, како би дакле народ српски оно злоупотребити могао, што |
| е речи, коме се таки власт диктаторска, како у грађанским тако и у војничким стварима над целом |
| мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид ј |
| на углед.</head> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини саст |
| пространо и онако описана и разграната, како ји само човечество предписује; у њима ће те наћи, |
| ајправијим начином разрјезала на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији Србин био з |
| вор Милошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како данас постоје имају у себи много демагогички стихи |
| ни нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небр |
| сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрло |
| да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак неја |
| о олово тиштала и он није могао поњати, како да народ један тако дуго може трпити над собом тир |
| .</p> <p>Неописана је то дивота видити, како од свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је |
| се што сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно поступају према томе кукавном народу. |
| г брата да подјеле најправијим начином, како ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо расп |
| у ни на турску страну.{S} При свем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило |
| и и у договору са судом народним о том, како би најзгодније установили оно, што је најпрече, на |
| и Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходство кнез Долгоруки њега |
| итици честа прегача, ладнокрвно гледао, како са престола силази онај, кога је он поставио, и ко |
| ла, да овако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане |
| емљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти с |
| гостање народно, то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа бе |
| ривали.</p> <p>Непрестано водећи бригу, како би простоме народу сиротињу одлакшао, дао је на тр |
| рода упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кнежева признат био за врховног господ |
| народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасн |
| цом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одређено место дође, седне на столицу, око њега |
| јуначку приповетку о «Краљевићу Марку,» како је овога клетва очина до тог срамног понижења дове |
| — Помоћу своји пријатеља удеси она, да како Милан умре — ови људи на престол позову другог син |
| еним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким |
| пореза, који је већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> <p>«Један тренутак“ — рекн |
| ачаства.“</p> <p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са последњи |
| ост.</p> <p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нуж |
| што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је |
| Турску — она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима ру |
| » —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту |
| им о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше с |
| мо у овим листовима видили, колико је и како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за неза |
| арског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натра |
| одњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, које |
| ; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време д |
| даје <pb n="61" /> одбија, па незнајући како да превласти совјета на пут стане, дође на ту миса |
| губи...{S} Сваки гледа сретство и начин како да прикрије своје богатство, <pb n="65" /> које је |
| казати по истеченију једне године рачун како расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и |
| у худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независн |
| а вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у пре |
| Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, |
| на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </div> <pb n= |
| дни кнез од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Милош постао идолом српскога народа, и зашто је |
| {S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила |
| окрај најхрабријих војника — видили смо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, с |
| ђански и војнички чиновници.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног |
| имрје за обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то |
| даран Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да неће моћи овај челични ка |
| емљацима књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похита |
| намештеним судијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, су |
| рах и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је то на своју корист употре |
| рену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на два страж |
| м у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац |
| и и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих!»</p> <p>Блед |
| >Српска аристокрација, која је већ била камен потстицања противу правитељства — послужи му за п |
| ови само један рогаљ оставили.{S} Усред камена и разореног прибора кућевног леже два мртва тела |
| је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу на |
| олико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубећи |
| чно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред њега послао био |
| <p>Неки опет бољари српски, повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да су га од ш |
| о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више пута при искр |
| и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о том, како |
| {S} Он није могао сносити спорину радње канцеларијске, но ипак је оставио намештеним судијама н |
| рима, које су се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више пута при искреном разговору |
| > опет да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, |
| о почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац сл |
| озно и ужасно светили несретним Србима, као сада.</p> <p>Године 1813, 1814, 1815, обиљежене су |
| бавестим о вашим сопственим интересима, као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено |
| до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрати има, са кога може и да |
| ца заборавила, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара престола оца св |
| рчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљом управљати и владати могу.</p> <p |
| , да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, пој |
| знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами собом намесници решили, док г |
| е година, докле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи |
| ја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но Милош се није |
| ња морају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српк |
| е силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ з |
| , ништа тако на побуђује на расматрање, као сматрање људи и ствари ове земље, после толиког роб |
| ислите да за добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но запове |
| за јуначки народ <pb n="68" /> српски, као период невоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сам |
| е имађаше за своје узвишење да захвали, као највећа кукавица оставља отачаство своје, одриче се |
| а ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, д |
| о знали, да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом министру руском Рик |
| еправде другом учињене био је неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p> <p>Једне пријат |
| ако исто страшним у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је прис |
| одвикивао и њега прерадосно поздрављао, као <pb n="126" /> да је тим поздравом потврдити хотео, |
| аком разговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, по |
| ује и сама дужност владарска исто тако, као што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S |
| ода љубљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење |
| супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међ |
| емо држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне |
| м гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те нехтедосте оште |
| о видити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђе |
| сто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> < |
| лики терет за једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизности — «зато |
| еликом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски противу Турака лист |
| које он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која би се изродити могла.{S} У т |
| нам руководили државним дјелима онако; као што се руководе европејске државе.{S} Све ово закос |
| ођи потајно сјајна предложења учини.{S} Као награду — за његово лично покорење, обећао му је па |
| себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113" /> земље ког је народ обож |
| роду српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступао је он у редове српс |
| о, његову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховног господара Србије, кћи његова Насика, ишла |
| ређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Прест |
| свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху непобедимост.</p |
| ио био чудном суморном ћутљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и з |
| повредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле савесно и |
| м узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сирота д |
| рад шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријатељи примани били у села; сељаци сакривали су |
| дозволи да у Београду 10.000.{S} Турака као посада живити могу, сва остала пак места и тврђаве |
| а бела коса спустила се на рамена, бела као снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S} |
| еља оних уређења; која се дају народима као извесно право и паметна слобода.{S} Знајте дакле, д |
| дачно војници приме.{S} Са свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични |
| сти човек него претераном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из ст |
| p>Љубица небуде послушана.</p> <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиш |
| а, ступао је он у редове српских бораца као прост војник и ради показаног ванредног јуначства н |
| ио, и што је између два прекрштена мача као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове вој |
| ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами |
| раторски кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе |
| илошеве, који је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» њег |
| децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и |
| веду до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами српски великаши отвори |
| тарје једног благдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпот |
| !»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са |
| рност Турцима његових родитеља, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да |
| дајући очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико магновења владала је у |
| била мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сносити љутину и халовитост му |
| отиву овладе глупог сујевјерја, које је као морална проказа растварала дружевно тело истока.{S} |
| а поврати Милоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи |
| у у присуству паше обнародован, који је као комесар блистателне порте, народу исти растумачивао |
| Архијепископ београдски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Ми |
| а; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њему н |
| новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, ка |
| ата била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа радио.» — Тако се учтиво према наро |
| на своју корист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} |
| — у првим годинама детињства свог, није као и остала сеоска деца никаквог изображења имао.{S} О |
| са јуначке песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да к |
| на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.< |
| на — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. < |
| исполини изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога посл |
| ан — ова јадна политичка жртва, која се као што је опште познато, једног јутра попела на књажев |
| ве мученике христове.{S} Русија није се као покровитељка ставила у средину између мучитеља и жр |
| бију се један поред другог и враћају се као победиоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога ч |
| лазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом примирију, кој |
| /p> <p>Ова војска српска није била више као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, кој |
| се, биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под кметовима, ка |
| сплеткама и намерама непријатељским, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</ |
| Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозв |
| јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу с |
| ац, са неколико тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао |
| урске, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовластан тешко је сносио икакво огран |
| крснуше вође ваљане и неустрашиме, који као неки исполини изгледаху у време саме побуне као да |
| ила из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је с дана на |
| а вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију |
| S} Он је тамо служио у једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у |
| е.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиова лепа сре |
| итницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније употребити може.</p> <p>Да је Р |
| ица, и оставите ји овде с пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb n="149" /> држав |
| Име његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, |
| дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> |
| наметом ратним угњетавали; већ је држан као непослушно робље, које је турска батина под ланац д |
| сак овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи дог |
| не са осталим народима европским.{S} Он као глава народа свога имао је пред очима само интересе |
| S} Добра она, која <pb n="131" /> је он као владар народу своме учинио, кад би овде исписивати |
| извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог |
| и морали; дотле се је Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци з |
| рат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако |
| бреновић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране |
| тог и високог чела, које га је издавало као да је био господар целог света, ма да је био наслик |
| име у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, него је и саму |
| прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију страна |
| воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени и сур |
| не и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, |
| војој - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет |
| "41" /> разјареност народа, која обично као гробна тишина предходи свакој бури што наскоро дола |
| окламацију на народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди сва постојећа зван |
| то је био један млад земљеделац просто као и остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, ш |
| лоша себи подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ус |
| војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и свугд |
| дњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт |
| » врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих |
| бре воље, а често стављало се у средину као посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављ |
| воме међу једноверну и једнокрвну браћу као непријатељ, вичући у највећем очајању: „Мили Боже < |
| је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка про |
| ама изображења и потребама реда.</p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе ист |
| јући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, ко |
| ом архијереима нашим, членовима судова, капетанима окружним, главним кметовима народа Серпскога |
| опчано.{S} Народ стојаће под кметовима, капетанима и судовима, судови вод државним совјетом, со |
| десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак од три талира за пол године |
| д ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија |
| о,» горко узданувши рече: «Тако протиче капља по капља крви српских синова.... тако ти ужасни б |
| узданувши рече: «Тако протиче капља по капља крви српских синова.... тако ти ужасни бој сваки |
| е раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буд |
| дно ми рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му не |
| веду пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка, поврати му његово оружје, говорећи |
| " /> одело, његову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховног господара Србије, кћи његова Наси |
| изу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и во |
| коју је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страховито превари.{S} Човек, који знаде |
| д четама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво |
| ед њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ, |
| војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто чланова, коли |
| се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у кр |
| изодавна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат од целог народа за |
| ка скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљад |
| ека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воск |
| рховни вођ Срба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кара-Ђорђе и Милош...{S}59</p> <p>IX.{S} Цветна Недеља |
| под Кара-Ђорђем...{S}42</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе врховни вођ Срба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кар |
| ед издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> </div> <pb n |
| шебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколико изгубљених б |
| а знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занима |
| а, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу |
| у, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајд |
| таре жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је употребити ј |
| лони породица Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски питомац и к |
| едног зимског вечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле |
| ...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба под Кара-Ђорђем...{S}42</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе врховни в |
| дни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски р |
| <head>VI.</head> <head>Устанак Срба под Кара-Ђорђем.</head> <p>Устанак народа српског, који је |
| кликом и одушевлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, како |
| де.</p> <p>Од ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србадије.</p> <p>К |
| Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да закл |
| ина назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној |
| овала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напр |
| 51" /> <p>По извршеној пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били |
| ао врховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напра |
| то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици, |
| вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се налазио м |
| о расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступао је |
| /p> <p>Ове последње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови |
| пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас |
| ић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држал |
| се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио |
| им и презреним дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађаш |
| а неколико својих присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавал |
| шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали Милошев рад, са |
| е обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био |
| ави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу |
| и је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци од про |
| томац императорског кабинета Александер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и постављен је за вла |
| опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, |
| а, признавајући над собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се војводе не осиле |
| су све више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логор |
| S} Ово није била занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна м |
| </p> <p>Овим пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости и |
| први пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпошт |
| Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, но напос |
| id="SRP18791_C1"> <head>I.</head> <head>Кара-Ђорђе.</head> <p>Кроз пуних четрдесет година залив |
| "SRP18791_C8"> <head>VIII.</head> <head>Кара-Ђорђе и Милош.</head> <p>Народ српски преотео је о |
| ="SRP18791_C7"> <head>VII.</head> <head>Кара-Ђорђе врховни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је |
| head>Цветна недеља 1815. год.</head> <p>Кара-Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} |
| брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољници |
| сплетке, које отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је |
| ост и грозу наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика поборника, које је с |
| , — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да н |
| Бечу 1809. године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљ |
| ="44" /> <p>На први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежишт |
| својој свето—Андрејској скупштини лишио Карађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаства сво |
| n>“- неправице Турске, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовластан тешко је сно |
| о између свију вејвода и ратних другова Карађорђевих, који није хотео оставити земљу и браћу св |
| е, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> почели су нападати на Турке по |
| почела на себе узимати прави политички карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци п |
| уде доказано, да неће моћи овај челични карактер за руком својом савити, који није нагињао ни з |
| у брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер овога, није лако снашао окове ропства.{S} Част |
| ким јармом пиште»!!! —</p> <p>Заплашити карактер овог рода, било је немогуће.{S} Она није на пр |
| овеку, кога је слатко обхођење, челичан карактер и дубоко проничући дух украшавао, који је у је |
| трен а велики познавалац људи и њихових карактера, а највећи противник улизица и ништавила људс |
| е каква је била то војна и који довољно карактерише ове просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! ка |
| уха, разума и обзира на будућност, који карактеришу сва дела Милошевих установа.{S} Целокупна о |
| дао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске именом «<title>Даница</title>.» Он |
| одити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прекине, али Милош осети, да |
| мо на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> почели су нападати |
| обичајима никад правоверни Турчин није каурину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем обич |
| ако ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твојим господарем!» |
| ожете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Натра |
| окте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне |
| ана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење праведно делила.</p> |
| Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу сво |
| од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један једини |
| ртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт тур |
| и се непристоји да будем <pb n="203" /> кип на књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем |
| поглед Турчина, овог мрског господара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао |
| аша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb n="100" /> Турке између две ватре, |
| добито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —< |
| ој Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити |
| па и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад |
| > <p>«Устани жено — Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устрављен |
| ивник улизица и ништавила људских, који клањаху и метанисаху пред гњилим домаћим непријатељем.< |
| S} Званичници државни подељени су у 11. класа.{S} Први ред: садржава дивизионог ђенерала с плат |
| и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша просут |
| умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њега.... јатаган |
| етку о «Краљевићу Марку,» како је овога клетва очина до тог срамног понижења довела, да је отиш |
| стола лишиле — предмет је данас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, дала му ј |
| љене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и про |
| но плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пред његовим ногама иштући благослова; за тим в |
| гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и |
| адише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу политичног дивана навести, ваљало је само |
| ланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, који на њој кнежески |
| бо <pb n="86" /> јестаство младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће сво |
| твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што т |
| значено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} |
| ата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере прегледе, десета |
| и су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, првосвећеници и сви остали грађански |
| најмањег сеоца, била је управа предата кметовима или општинским старешинама, којима је стареши |
| о ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под кметовима, капетанима и судовима, судови вод државним с |
| ма судова, капетанима окружним, главним кметовима народа Серпскога и вишим духовенством и свешт |
| d="SRP18791_C10"> <head>X.</head> <head>Кнегиња Љубица.</head> <p>Милош је јошт један једини би |
| мо вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узвишеном господару до знања, |
| ти одговор Милошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како данас постоје имају у себи много демагогичк |
| ом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — Но његово величанство мој најмилостивији госпо |
| удећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — настави Долгоруки са чувством — „оне беде, кој |
| ишавајући себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} Искуство онога <pb |
| ити кнезу Милошу: </p> <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви независи |
| их.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто смо одани |
| реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог друг |
| се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне лакомислени посланик — „није о томе |
| о употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљн |
| величанство, видило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се |
| ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужне пр |
| од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече султан Милошу — «најискренији поштовачи |
| тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србији уводите“ — настави |
| о оштроумље другог превластити.</p> <p>«Кнеже!» — одговори Султан са гласом врло ублаженим: «Ус |
| му смешећи се пријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један је Алах велики... </p> <p>Живот човека в |
| ватише.» — Махмуд осети удар. —</p> <p>«Кнеже!» — одговори он живо - „ваша установлења имају у |
| општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекне Махмуд, завршујући овај знаменити разгово |
| руки, да сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, кој |
| рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — настави Махмуд — жестину своју уздржавајући — |
| ра, и. т. д. по разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износи годишње:{S} 200.000 фор. у сребру. |
| његиња Љубица; супруга Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, |
| .</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кнежева признат био за врховног господара од Србије, Ми |
| ета, свештенства и апелације није могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од султа |
| се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, т |
| Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да земљом владају, она је и сувише јава, да ва |
| да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је |
| се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p>Султан се није могао уздржа |
| </p> <p>Кад је тим начином своју малену кнежевину тако уредио, остало је том великом државнику, |
| Кулук је укинут. —</p> <p>За издржавање кнежево и његове породице, бало је с почетка одређено 3 |
| ла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216" /> имала су посла да се ок |
| рад своје слабости и старости, предаје кнежевско достојанство своме сину Милану, а ми га после |
| ћу власт у руке совјету, остављате себи кнежевско преимућство противити се сваком њиховом проту |
| рман од порте, којом ме са достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но |
| ред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског престола — да на овај седну.{S} Њи двојица, |
| них дела извршивао је уједно и дужности кнежевског <pb n="172" /> представника; он је у исто до |
| народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском достојанству из сопствене побуде дао и да од |
| ј стази пратити човека тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и од пастира в |
| вом потврдити хотео, његово помазање на кнежеско достојанство.</p> <p>Весеље и слављење рашири |
| епрестано сходно свог високог положаја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, погледе сви |
| ешење његово већином гласова закључено, кнез мора потврдити.</p> <p>3.{S} Успостава апелационог |
| ослу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи, сваки дан |
| p>Старији син Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, која се као што |
| скупштине од 16.{S} Фебруара 1835 год.— кнез Милош добије од султана једно умиљато писмо, којим |
| о да видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавну слободу народа.{S} |
| ако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У о |
| а га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже |
| {S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављивали су се ови исти призор |
| ове скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде. |
| волити, да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке |
| и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење |
| Истока...{S}110</p> <p>XIV.{S} Наследни кнез Србије...{S}121</p> <p>XV.{S} Пастир краљ...{S}128 |
| народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди сва постојећа званија, а међу т |
| _C14"> <head>XIV.</head> <head>Насљедни кнез од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Милош поста |
| ку попустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставк |
| том, како то његово високопревосходство кнез Долгоруки њега обавешћује, Србија зајиста велике о |
| им старешинама, којима је старешина био кнез.{S} Свако пак окружије имало је једног началника, |
| ња, отпочну се и званични преговори; но кнез српски дуго је размишљавао о предлозима онима који |
| за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, |
| у, која је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао бољарима својима никаквих ли |
| ни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, ок |
| ad>Совјет и оставка Милошева.</head> <p>Кнез Долгоруки видећи, да кнеза од Србије ничим застраш |
| d> <head>Простак и дипломата.</head> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У он |
| <head>IV.</head> <head>Милош</head> <p>Кнез Милош, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиро |
| даје владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, висок, блед, љубка из |
| о, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца после оца свога на п |
| атраг међ браћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је сплеткарењем својих великаша, а не за |
| се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушко посредовање више је п |
| а совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио где је, но ми због њ |
| отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</p> </div> </body> <back> <pb n="227" /> |
| жа она побједу над совјетницима младога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и ниј |
| ег сина Милошевог Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порт |
| ва.</head> <p>Кнез Долгоруки видећи, да кнеза од Србије ничим застрашити није могао, да га прив |
| ђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није |
| м нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу, да они |
| шетак.</head> <p>Пљен народног престола кнеза од Србије Милоша — довршен је.{S} Питомац императ |
| ним клеветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша просуте. </p> </div> <pb n="175" /> <div t |
| је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњетење власти српске са стране, |
| рака учинивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. годин |
| онај од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, народној скупштини на потврђе |
| урским и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим условом, да Србија порти годиш |
| жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да |
| ломату једном рекао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико просторије, да би у |
| је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је |
| — што су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога вла |
| узети, ако се мислило задобити јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Ово |
| ару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Србиј |
| ог посланика овамо послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у |
| е удивљења и уважавања.</p> <p>Путовање кнеза од Србије, жуборило је непрестано по сви мести, к |
| о власти полугосподарства свога принуди кнеза од Србије: «да промене своја најновија уређења, к |
| еду.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању турс |
| ним узвиком Ура!!! — означавају долазак кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно |
| ва састоје.</p> <pb n="132" /> <p>Слово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи |
| у свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Б |
| ичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу крчити.</p> |
| ваком приликом могла совјетнике противу кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне |
| ао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио д |
| е као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле — предмет је дан |
| на.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, првосвећеници и сви остали г |
| остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио гд |
| господара, који је сад постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерад |
| ини владалац српски, који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акта не п |
| редседника совјета и совјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који с |
| едници совјета буде закључено: „послати кнезу шест совјетника од стране умерене, који ће код ње |
| мах сан похитао своје подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио са |
| другим ал заповедајућим тоном говорити кнезу Милошу: </p> <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он с |
| вољено било, лично изразити славе-пуном кнезу од Србије своја висока осећања, којима је он прем |
| естију одбацују, и пишу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе |
| ојицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Н |
| е опште познато, једног јутра попела на књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} |
| <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа књазу и књажевској фамилији.</p> <p>Плаћа чиновницима.</p> <p>П |
| пристоји да будем <pb n="203" /> кип на књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подлога |
| вде; да се закунемо сви, један другому, књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћем |
| под књазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрестаном договору са совјетом.{ |
| жавним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрестано |
| м би стојала избројена права и дужности књаза Србскога, права и дужности власти наши и права и |
| и првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће се с |
| удови вод државним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и |
| ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа књазу и књажевској фамилији.</p> <p>Плаћа чиновницима.< |
| другому, књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето и нер |
| И попечитељи и совјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће и за свако зл |
| а Недеља 1815. године...{S}67</p> <p>X. Књегиња Љубица...{S}76</p> <p>XI.{S} Љубица и Рат...{S} |
| и, колико је и како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за независност - видили смо њене |
| атворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Милошева, а мати кнежева.</p> < |
| ју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима великог искушења било је |
| Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које је она више п |
| ти са величанством, које је само једној књегињи својствено.</p> </div> <pb n="219" /> <div type |
| ног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен својим н |
| оз Србију пропутовао и својим земљацима књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд |
| /p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао се је господар од Србије; оних п |
| овде исписивати хтели; морали би читаве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а |
| у српског оружја.{S} Малени простор ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је |
| ет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст. |
| .{S} Дао сам и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански и кривични закона, кои су се 4. го |
| S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске имено |
| , али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показ |
| ви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу |
| <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сироти |
| ти, али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за и |
| е нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак раз |
| означена била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара |
| тајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се |
| никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> |
| Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио |
| рода дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? |
| <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори |
| о границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилане.</ |
| рпске и дубоке осећаје срамног робства, ког сада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци |
| упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> |
| приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени |
| >„Ваше величанство! — у извештају томе, ког сам ја великој скупштини поднео, нема ништа друго; |
| а Русији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству Цару свију Руса ду |
| редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача и |
| ити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жа |
| рице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички уважавати.{S} |
| адиви, злату и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су ј |
| х сила прерађен — сравнио са пројектом, ког је Милош народној скупштини год:{S} 1825. предложио |
| резније према енглеском конзулу држите; ког пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»< |
| 96. — 1800. год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и у |
| није више располагати, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, |
| направи мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што их је јошт на |
| вно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без ич |
| осигура, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће |
| еђу себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза |
| амца, који је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога г |
| поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога није могла, просто оштроумље друг |
| } Као врховни вожд <pb n="113" /> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао |
| ветине, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда њ |
| а, који је са правитељством дописивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз св |
| чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n= |
| човек био је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} |
| то је био несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па |
| чин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт, |
| злике предложити.</p> <p>Од Крагујевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде |
| ни, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одр |
| ки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прекине, али Милош осети |
| во за сачувати и одржати престол ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш |
| о гледао, како са престола силази онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово пове |
| ду мајке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, под |
| него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, челичан карактер и дубоко прон |
| ода <pb n="123" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једно |
| који је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је био један млад земљед |
| ао надлежан и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош нам |
| најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико се год чи |
| аче, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — |
| , да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помо |
| .</p> <p>Ја сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки мердевина, које су именом „баса |
| ог чамца, који је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг сво |
| ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у |
| оје су негда песме такове <pb n="40" /> код слушалаца производиле, подстакнуше сада у народу на |
| сретство набави за умишљену побуну.{S} Код народног свештенства нашао је у томе јаког одзива, |
| својих задобило уважење и поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са зе |
| уство онога <pb n="159" /> што се збива код других народа, поткрепљава ову бригу нашу.» —</p> < |
| други Турцима, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над св |
| устрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ би |
| оворе одпочети.{S} Зато Милош намери да код високе порте изради, да ова законитост српску призн |
| а, толико му је великодушије у бојевима код самих непријатељских војвода многе пријатеље стекло |
| е «грчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдекојих српских жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој |
| свој својој младости имао велики уплив код совјетника.</p> <p>Мњење његово било је, једино осл |
| м те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети н |
| ао, дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајућ |
| урци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што с |
| ојој бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим |
| јетници с бациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Те кад се у т |
| силе боје, да се због тог уређења може код њихових народа жеља породити, да такова од њих заји |
| овечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки начин к правици и човечан |
| Милошево постојано великодушије њему је код својих задобило уважење и поштовање, а код Турака, |
| пао са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито поверење задобио.</p> <p>Цела земља |
| то нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те |
| у, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но гостопримство Петронију о |
| ек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да ј |
| а и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су били своје |
| т совјетника од стране умерене, који ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно |
| их поклона, произвело је највеће учешће код Мусулмана.{S} По народним обичајима никад правоверн |
| г горког искушења, увек благородно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</ |
| да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но Милош се није на те предрас |
| у на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са великим одушевлењем примљене.{S} Бечке но |
| и се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога није могла, просто оштроумље |
| моим предложенијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договорите, пак да ми дате |
| будућности твоје отачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама |
| " /> био је често на тајној аудијенцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било |
| гне Русија мора се упознати и угњездити код свију народа, који у свези сачињавају јевропску Тур |
| помену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста ј |
| </p> <p>Ђорђе Петровић — који је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. |
| к величанственог изгледа у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју ок |
| а за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душ |
| >Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори руски о оном |
| рбији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се већ за |
| славио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег простога народа, љубав братска је претерала с |
| м министру руском Рикману рекао.</p> <p>Код оба двора намера Милошева начинила је велику забуну |
| ио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> жељама на |
| овјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужи |
| ржао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p> <pb n="11" /> <p>«Отац!— благослови |
| ће пак: исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао на новопридобијеним крајевима Сербије.{S} |
| лаћу од правитељства на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> |
| књигу наши грађански и кривични закона, кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовим |
| им земљама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити.</p> <p> |
| треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које |
| е, међу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државним дјелима онако; као што с |
| та та одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину дол |
| у испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у ј |
| лаву за пол године најумјеренији данак, кои се може ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с |
| то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар при |
| на случаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове потребе подмиривали |
| , кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране п |
| ад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и |
| е досад, неби л изнашли какво средство, коим би се све потребе народне могле најлакшим и најпра |
| у пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки км |
| задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима ст |
| 1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Ње |
| и, да су општенародна права, или права, која ће сваки Србин уживати, пространо и онако описана |
| <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са стране потпомагана, са св |
| Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, која се као што је опште познато, једног јутра попела н |
| , он је себи дозволио нека задовољства, која савршено дозвољавају обичаји источни у погледу људ |
| чанство, вама лично доставити упутства, која само вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — |
| управ лицем она већ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, |
| /> видеше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима излази на штет |
| бурна <pb n="41" /> разјареност народа, која обично као гробна тишина предходи свакој бури што |
| рчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртвовала сталност свога народа |
| ључено у општем договору.{S} Но Русија, која је своје батерије запете држала, предупреди ову ви |
| на главу, јер је српска аристокрација, која је у свим гранама правитељства седила и налазила п |
| и подигне.</p> <p>Српска аристокрација, која је већ била камен потстицања противу правитељства |
| роме, вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мо |
| е опљачкали, па опет зато власт турска, која је <pb n="39" /> Србијом владала, није их од насиљ |
| во.{S} Ово му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке |
| илазимо ми на <pb n="4" /> такова дела, која се односе на патриархални живот овог првобитног на |
| и грађани његови способни постану дела, која ће једном њихово политичко биће утврдити.</p> <p>„ |
| к се неби снага народна мало опоравила, која је већ двадесет петгодишњом борбом изнурена била.{ |
| појавила, нити се невина крвца пролила, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из дал |
| чео пут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје |
| </p> <p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена би |
| вашег сијателства туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> униште ону власт, ко |
| тока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, где почивају ко |
| а, веће само Правитељству на зданијама, која би се градила за обштенародну ползу, пак и за тај |
| па и овом се приликом приближи вратима, која силовито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на |
| ј представљен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла, |
| агновења владала је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун |
| род и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n="131" /> је он као владар народу своме учини |
| а све приметбе, одговара на сва питања, која се на њега управљају, излазне основе које су га пр |
| поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србији уводите“ — настави султан — „лишавајућ |
| е: «да промене своја најновија уређења, која садржавају у себи демагогичка начела.“</p> <p>Овом |
| но било; то показују она мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно |
| м магновењу схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу |
| аше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отворена...{S} Раздор |
| потреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављивали су се ови ист |
| оз која год су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно позориште изабрали, морала с |
| .</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовања, непрестанц |
| то сина свог стојећи одушевљена Љубица, која је дубоком проницавошћу у траг улазила свима сплет |
| и може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, која окружава малу варош Крагујевац, била је опредељена |
| и, да једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осве |
| ду, ипак одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотм |
| лосног стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од |
| лоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> < |
| и као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, |
| овде приспевши седоше сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окружне одређена.{S} Ов |
| тно рањени падају!</p> <p>После победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кр |
| Бугарске и бреговима старе Маћедоније, која је стајала под управом Јаничара и које је предводи |
| дна од оних грана Француске револуције, која је имала да цео свет обиђе.</p> </div> <pb n="42" |
| ца из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош употреб |
| и као јунаци борили супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из големе турске |
| из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> п |
| о, стане Милош на једној слици трибине, која је напред мало изтурена и стојећи гологлав овако н |
| ожавана била из големе турске царевине, која је бројала 45 милијона душа, и чију је војску пред |
| Милош, зачуђеним очима турске светине, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољав |
| ати, међу тајним учесницима оне завере, која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима зав |
| ало јој изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдекојих српских жена.</p> <p |
| дне са свим просте и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама изображења и потребама реда |
| бог тешке неблагодарности према Русији, која је мислила или боље рећи, није престајала њега уве |
| које је он говорио народној скупштини, која је по његовој заповести сазвата била: „да даде рач |
| аузета села и вароши грађански уредити, која би уједно саједињена била са војничком влашћу, јер |
| обдарио био чудном суморном ћутљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побун |
| јавна саучешћа Срба према браћи својој, која под турским јармом пиште»!!! —</p> <p>Заплашити ка |
| у носили мужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После ј |
| илошевој и оној жалосној драми српској, која је после у Србији одигравана:</p> <p>Почасно обнов |
| је лакше било споразумети се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служи |
| , да сваким даном злоупотребљава власт, која је уставом дана разним гранама правитељства, и да |
| ату вештину.</p> <p>Заповедајућа власт, која је због рата установљена, била је у рукама војвода |
| ало присвајају себи моју врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за |
| бије, кад би само учинили једну услугу, која би њему врло пријатна била.»</p> <pb n="182" /> <p |
| е у руке узети, да бране своју слободу, која је драгоценом крвљу њиховом купљена била.{S} Русиј |
| токој, страсни вали кували су непогоду, која беше поводом тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једн |
| :</p> <p>«Ти си погазио заповед божију, која вели: не кради! — а крадљивцу треба судити!» — и з |
| напором придржавала је народност своју, која се крунила под политичним ударцима, који су из пом |
| .</p> <p>Оба детета загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.< |
| апослетку погледи на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна |
| ма врвио је свет, да види његову слику, која беше са цртама јако означеним, погледа страховитог |
| вши, створи она у Србији једну странку, која је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није до |
| г народа, знао је само за једну Турску, која је полугосподар над њим била, а није трпио ни да с |
| коме сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом лого |
| и Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зат |
| ају своме уз гусле једну народну песму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе |
| ве.{S} Зато за упознати чудновату жену, која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Ср |
| т ју је испросио; као и немање превару, која би се изродити могла.{S} У тајном кабинету султано |
| , душе и срца свога подпомагала заверу, која је имала лицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да |
| таве упорство Милошево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро з |
| дупреди ову високу и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивање |
| а, при неким пословима излази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — |
| му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жало |
| дује са делом цивилизације издрживошћу, која сваку похвалу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи |
| овори на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, настави са нестрпљењем, за к |
| а остави слободно извршење дела својих, која им по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавст |
| е у мени наћи непријатеља оних уређења; која се дају народима као извесно право и паметна слобо |
| оне горде радости, ону утеху безкрајну; која у једном магновењу човеку, награђује све труде жив |
| во закоснило је досад установљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад |
| сам могао учинити нужних установљенија која сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топ |
| ој и светлозорној ноћи са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пришапнула му сјајни сан |
| 825. предложио; а особито, кад ова дела која највећу важност имају и јако у очи падају — сравни |
| едопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом бо |
| свега овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена била јако разграната и да |
| , ипак су им бар оставили сва она места која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сам |
| ла за непознатим — ова морална бољетица која мори и упропашћује толике младе људе, поче сад и њ |
| „заклињем те именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче |
| ити сваком захтеву партаје руско-турске која већином седи у совјету?“ —</p> <p>«Господару! — да |
| стошавале су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, која су они за сво |
| борило је непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут |
| ивеним биткама добро застрашена била, и која би полугосподарство српско признала, да се сами мо |
| вајући себи право, да при првој прилици која им се даде, очупају све оне користи, што отуда за |
| преговоре мира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним биткама добро з |
| и: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb n="6" /> ал кој |
| сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби својој било предало, није могло дуже јара |
| земљеделце ослободио од множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су мат |
| ио је народ од десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали |
| лења, противу овладе глупог сујевјерја, које је као морална проказа растварала дружевно тело ис |
| било уважење и поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са земље отачаств |
| није, па ни од самих његових подајника, које он нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и о |
| орђе и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао и |
| им, погледа страховитог и високог чела, које га је издавало као да је био господар целог света, |
| дино прибежиште од свију беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, само никог није б |
| морала се више пута поклонити увредама, које су нанешене биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта |
| ин управе, задаје озбиљну бригу силама, које су признале полунезависиост Србије.»-—</p> <p>Овај |
| ства и оног уживања у народним песмама, које су њега задахнуле жарким родољубљем тако, да је на |
| чи падају — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша просуте. </p> </d |
| Трошкови на држање стража по границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> |
| и да види преговоре о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S |
| арода, то би била неразумност очевидна, које су унутарње <pb n="222" /> ствари Србије, до оне ж |
| Треба ту ствар отложити до тог времена, које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жест |
| ара, код једни дрвени широки мердевина, које су именом „басамака“ почаствоване и неколико корак |
| коју ће задобити из овог приближавања, које он није тражио нит ју је испросио; као и немање пр |
| ремек од истине, без икаквог шеврдања, које може свакоме владару, који је уставом земаљским об |
| е на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, један другому, кња |
| ство, држања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају глави њег |
| к расположити на народ.</p> <p>Потребе, које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Дана |
| имао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само |
| ног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора п |
| зира на његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много |
| рими са одличном пристојношћу захтјеве, које јој је Србија предложила: да призна независност ње |
| пски није довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу |
| установлења имају у себи такове основе, које поткопавају власт владатељску, за коју сви владари |
| Срба; умесно изводио је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за прегово |
| страха онемиле, читају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне |
| о у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдуковања свога стекао и велике |
| е Милоша на живе <pb n="181" /> услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од |
| рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем указала — велике су.{S} Сваки |
| ал издалека бројати све велике услуге, које је Русија 1833. год. Србији у делу српске независн |
| ком би имала право пребацити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час вид |
| тави Долгоруки са чувством — „оне беде, које су савети Енгленске и Францеске на несретну Пољску |
| орит и вешт у познавању љутске природе, које је најважније знање за онога, ком је суђено да над |
| > <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја |
| бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мисли |
| ети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Дан |
| одговараће и за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народнима појавило.</p> <p>3.{S} Д |
| о, већ за велике труде и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> |
| и конзул на крају оних списа подписује, које је он спремао, да народ свој подигне на један степ |
| астољубивим.</p> <p>Све војводе српске, које се користише добивеним биткама и обогатише се, изу |
| откривала <pb n="220" /> им је сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и |
| стано настојавајући да осујети сплетке, које су подривале сенку власти владаоцу остављене, бори |
| ва меша, јер је скроз провидио сплетке, које отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све |
| , који је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле — предме |
| ди, побуђује радине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одгова |
| у већ више могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре а за избављење из ропс |
| ад са свију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте биле одушевљењем.</p> <p>Свештеници, |
| ени је одвећ чудновато, да велике силе, које шире своја снажна рамена преко толиких милијона ра |
| али; већ је држан као непослушно робље, које је турска батина под ланац доводила.</p> <p>Ни јед |
| судије те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило није.</p> <p>Гледећи псето — |
| ачунајући на <pb n="191" /> њихово име, које је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} |
| су чувени били.{S} Старе народне песме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини п |
| н све старе преповетке и народне песме, које су славиле дела српских јунака покупити и штампати |
| почео изучавати на изуст народне песме, које тиранија и турска власт уништити није могла.{S} Је |
| ржавале у себи прекрасне песме народне, које су на скоро на немецки језик преведене и код Немац |
| авних места.{S} Место жалосне успомене, које су негда песме такове <pb n="40" /> код слушалаца |
| ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p> <pb n="165" /> |
| же Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које је она више пута потстицала на своју сопствену опа |
| а?» —</p> <p>На ово високомерно питање, које је истог вечера сретном господару од Србије до ува |
| је турска полиција нене потајне завере, које су народ близу планина стојећи за устанак удешавал |
| , са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији приписују успаљују највеће незадовољств |
| ..{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистателном портом заклучила — савесно |
| ђена била; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој |
| себи, при овоме одговору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n="164" /> придржавати уме |
| у победоносно оружије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S} Умилна |
| роду; други опет да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобуче |
| о Турке, којима су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од |
| ира, а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје де |
| јим би могли изказати то признање ваше, које дугујете императору целе Русије, вашем пријатељу и |
| питамо уређење правитељствено у Србији, које је уведено на основи по све слободомишљеној и уста |
| ам Русије, да народу веће право уступи, које му по уставу припада.</p> </div> <pb n="180" /> <d |
| ликог робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изобр |
| све беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте в |
| е бити жалише за губитком своје власти, које су из потаје ревновале за влашћу српског господара |
| ултану да започне извршивати заповести, које су му од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже |
| а је наручено било да доказују користи, које Србија од уплива руског имати може.</p> <p>Неки оп |
| његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и чује где слуга његов упу |
| - - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио |
| а, а затим проговори он гласом громким, које перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече |
| ="20" /> црн, са цртама јако израженим, које су дуге црне власи окружавале, његово угрожателно |
| одржати, док седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — гово |
| стиво и она ме отпусти са величанством, које је само једној књегињи својствено.</p> </div> <pb |
| умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало |
| је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја |
| агновењу, сам узме инвеституру и право, које му није могао нико други, доли један народ дати.{S |
| умног, није правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи његов |
| ред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио народној скупштини, која је по његов |
| д се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рањено паде пред ноге господареве.</p> <pb |
| а слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је це |
| загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{ |
| вљено у главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије |
| обовању турском, она је свако сретство, које јој је давало прилику да господари над срцем свога |
| рао је употребити јошт једино сретство, које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{ |
| — «е па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким сведочбама свог драгоценог сау |
| да је тим њој право оно место означио, које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није |
| очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за |
| осподара, и напослетку уређење уставно, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пр |
| поступку дело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и подигне бл |
| /p> <pb n="162" /> <p>„Слово престолно, које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говор |
| а и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ |
| т руски неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке |
| ек тога доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагало великодушно поверење спроћу свом ст |
| ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило |
| смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> |
| у колико је могуће залечи ране народу, које му је последње ратовање задало било.</p> <p>Столиц |
| је био насликан у своме народном оделу, које до смрти своје нигда није оставио био.</p> <p>На ј |
| декоје војарне болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је би |
| колико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа |
| је зајиста што најчудноватије на свету, које кад чују научењаци света, они очајавати могу.{S} О |
| ело и славу пожње, за превелике намере; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек |
| чете побити и растерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, |
| ерење високог поштовања, <pb n="155" /> које он у грудима својима већ од дужег времена носи и ј |
| прикрије своје богатство, <pb n="65" /> које је задобио... и да личност своју и породице своје |
| , све смелије и слободније постајаху, а које остали житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лука |
| азим опоменути вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао |
| о незнање красног светског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При дво |
| а управљена, настави са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово |
| једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се |
| „ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запи |
| удала, да је изневерио народно дело, за које је толико пута био жртвовао живот свој, који се са |
| азори руски о оном престолном слову, за које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S} Н |
| имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да ће |
| лу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди ономе, који се је жртвовао овим |
| није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим од |
| и.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлу |
| на народна на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком |
| ду, пошто се је напред удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је о |
| купити и ово објави свима војводама, на које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турци |
| за и саставити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народни подјелити и више др |
| тва императора свију Руса». —</p> <p>На које поклонење Милош одговори: «да он себи за највећу ч |
| зато, што је превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, шт |
| е била више као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска могла поко |
| овораше он — «једна велика породица, од које сваки члан мора поњати своје интересе и морадне ис |
| а черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати на штету обштин |
| и.</p> <pb n="194" /> <p>За ове оптужбе које су бољари његови Русији доставили и за поступање о |
| ја се на њега управљају, излазне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} О |
| га стекао и велике <pb n="48" /> услуге које је он отачбини својој првим даном побуне српске уч |
| штину и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг |
| , која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216" /> имала |
| овјетници одобравали.{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико |
| оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна слова састоје.</p> <pb n="1 |
| ала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење — |
| ринудиле, да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог бра |
| која је стајала под управом Јаничара и које је предводио далеко чувени паша видински Пашван Ог |
| Србије, буде потврђен на месту високом које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија и |
| предсказао маломе пастиру, да место ово које је њему случај означио није за њега? — или је можд |
| на предложени били.{S} Руско посланство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредн |
| мљи повери родитеља свога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле |
| да у народу највеће одушевлење и радост које му је давало уверење да тако неможе за дуго остати |
| и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и с |
| сад није био више само побеђени народ, којег би Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан |
| те примити и држати; у првом примирију, којег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору! |
| част држи, то изванредно благоволење — којег је он предметом — од стране његовог величанства и |
| олном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим фразама много народу обећава а ништа не даје |
| љедовало једно од оних немилих призора, којем је немогуће пером израза дати.</p> <p>Милош се ус |
| S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час су опет прис |
| турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустрашима млада дево |
| и Јована, другове његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горк |
| и су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} |
| рекоше:</p> <p>„Господару — ево онога, који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — за |
| доцније било викати на самовласт онога, који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем ру |
| потекло из слободне воље самога народа, који је прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу |
| пет и материјално стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело |
| Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра он |
| упознати и угњездити код свију народа, који у свези сачињавају јевропску Турску — она мора њи |
| " /> придржавати умео, положај Махмуда, који је са укоченим очима гледао овог србијанског прост |
| ице Турске, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовластан тешко је сносио икакво |
| мала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тес |
| , кад хтеде да подпише повишење пореза, који је већ утростручен био, од како је Милош отишао... |
| кој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, који претходише оставки Милошевој и оној жалосној драми |
| пристану неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодушију Милошевом захвалит |
| ено и уређено од једног простог сељака, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити мор |
| имао оружану чету од мање више момака, који су под неограниченом влашћу својих војвода стојали |
| але и вечито славиле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — ка |
| енемо речи једног Француског научењака, који је кроз Србију пропутовао и својим земљацима књеги |
| «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад |
| опростити ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — одговори Милош заданут не |
| ити овај призор, између ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког науч |
| хијску опозицију и оборити овог човека, који је доста незгодан правац заузео био, јер није трпи |
| <p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био, да влада у смислу жељ |
| ажности увредило је и једног посланика, који је сљедећим речима изразио своје незадовољство у п |
| очајног старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколико речи, загрди и |
| он може само оне изабрати од чиновника, који су најспособнији и најчеститији, и који имају пове |
| пак окружије имало је једног началника, који је са правитељством дописивао и ког је именовање М |
| то и бити један од оних главних порока, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На св |
| л позову другог сина Милошевог Мијајла, који је увек живио обожаван у спомену народа.{S} Он је |
| и се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији с |
| чување браћу и слободу њину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје с |
| </p> <p>Сиротим и жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „да живот српских жена ниј |
| им мене једног, другог никог више нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} Истина је це |
| ина.</head> <p>У овим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са мале |
| Често му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био пра |
| огли приправни бити са свима пословима, који су требали предложени бити главној скупштини.{S} Н |
| су опет пристајали и са оним народима, који су супрот паше устајали, а свуда их је само она је |
| одним интересима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу н |
| признати, особито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и |
| јом хладноћом даде познати свима онима, који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро |
| и — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, својим искуство |
| мој пиштољ често пресуду донети онима, који много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p> |
| — одговорио је он с негодовањем онима, који су му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад |
| утку ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: |
| оја се крунила под политичним ударцима, који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је |
| ставља отачаство своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложен |
| к ниском обиталишту српског господара, који је сад постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весел |
| ира, скупљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8" /> бесконачним песмама приповедали |
| у корист сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васп |
| х и грозних догађаја и крвавих призора, који су несретну Србију скроз и скроз десетковали, без |
| >Од толиких скоро неверојатних призора, који су узор српскога оружја; немогу пропустити, а да н |
| оре, да је глас оног страховитог виора, који се у Француској подигао био, одјекнуо чак и на ист |
| ом; што се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима мира освећен.» — </p> <p>—„Ја се неоп |
| се постарах да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколик |
| чаја, неразумну упорност простог света, који неће лако нове наредбе да прима, придржавајући се |
| одећи га под руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег, код ког су стајала три ај |
| авају долазак кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно одело у средину <pb n="13 |
| биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која |
| огатише се, изузимајући јединог Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, невера браћи св |
| рви раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао велики уплив код |
| а устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама об |
| ле нису биле позване да прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину |
| ултан са гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слобо |
| /p> <p>Овај родољубиви и ватрени позив, који чудноватом краткоћом својом пред очи ставља судбу |
| кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи између матере и сестре, стрељао по дрв |
| је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> |
| невиђене слабоштине.{S} За човека овог, који после толико проливене крви и јуначких жртава, ниј |
| и псето — овог неразлучног чувара свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара- |
| гу њезином изкрсне човек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким |
| рђем.</head> <p>Устанак народа српског, који је 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једн |
| а проучи разне промене устанка српског, који је робове поставио у ред слободних људи.</p> <p>Ус |
| о совјета, и то совјета оног раздорног, који је страним сплеткама оборио оца отачаства.</p> <p> |
| вој и клизној стази пратити човека тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и |
| ошаље скоротече у Петроград и Цариград, који обојим дворовима до <pb n="204" /> знања доставе у |
| чбине и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам |
| а, да ноже препородити спавајући народ, који од столећа у ропству турском стоји, овом пространо |
| тане Милош и поздрави весело цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим к |
| Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} П |
| а српског за првих дана владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред |
| од својим надзором држи српске војводе, који су небројено пута водили браћу своју на победу; он |
| једино то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Мил |
| е у средину као посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављени били, много би се боље р |
| им дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађаше за своје у |
| у тим и Милош са осталом војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди |
| тор беше обграђен за народне посланике, који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштина |
| во!“ —</p> <p>Затим окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно били њего |
| ме топови и умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по граду, равница и шумама, објав |
| нредног посланика свог у Србију пошаље, који <pb n="179" /> ће дипломатским сретствима принудит |
| ве искрснуше вође ваљане и неустрашиме, који као неки исполини изгледаху у време саме побуне ка |
| ити, а за које благодарност буди ономе, који се је жртвовао овим магновеним интересима, свршило |
| све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ су |
| " /> испод руке Србе и остале хришћане, који подјармљени исламом стењу, да само прилику добије, |
| незу шест совјетника од стране умерене, који ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се м |
| цјел водила, да само ономе услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов |
| S} Свако село само себи бира старешине, који уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; он |
| ођите мученици слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо го |
| аво и одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђор |
| цњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, |
| но да из средине овог прогони палигоре, који су одани били протународним интересима и да их зам |
| <pb n="100" /> Турке између две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забун |
| сност, да поврати Милоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврат |
| > дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, м |
| е, ишли су обично Србијанци из равнице, који су били право и неправо гоњени од својих немилих г |
| о девојка, па истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђа |
| штедњом набавимо јавној благајни порез, који је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је определио |
| у покорити неће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт у совјету <pb n="202" /> седише употребе ово |
| еба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да |
| султану било је пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели очи своје на султана управити, ди |
| ајвеће незадовољство у народу.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, ј |
| <p>Сместа искупише се около њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и који су под |
| су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално добро стојали, побоје се да се од м |
| " /> су до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину |
| сао, да противу ових славољубивих људи, који врховну власт његову подривају, заштите на другом |
| на гори Ивановској 500 наоружаних људи, који су се свемогућим Богом и његовим распетим сином Ис |
| и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Петрониј |
| Љубица и рат.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српском бојишту догађаху пролазили су једни |
| и оснажише.</p> <p>Страховити догађаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за |
| бити, био једини човек у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у страном свету за |
| се по целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје носити могао, подигао се са пушком у |
| зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног |
| а.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла владати, њено |
| а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су |
| вих страна врвили су добровољни радини, који су долазили, да помогну оно место приредити, где ћ |
| намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <pb n="101" /> Двад |
| ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, |
| х посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, |
| турско.</p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро неп |
| који су навикли били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу свој |
| ћ и знаци неки међу народом показивати, који предсказиваху скору побуну.</p> <p>Неки тајанствен |
| елични карактер за руком својом савити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се |
| есто су почели такове разговоре водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Ст |
| престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb n="147" /> кад све то |
| е на столицу, око њега разни државници, који су за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане |
| те биле одушевљењем.</p> <p>Свештеници, који великог уплива имадоше на ратоборни дух овога наро |
| и невера својој браћи био.{S} Војници, који су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су |
| ца својих у совјету.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста |
| љуто сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпљења свакоме злу навикли, |
| ажења требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај зак |
| јиште опет преотети.</p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога час мира ни |
| пропустити, а да неопишем овај догађај, који јасно показује каква је била то војна и који довољ |
| Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} О |
| је толико пута био жртвовао живот свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Тр |
| ице те, подигнут је био један брежуљак, који је украшен био заставама и зеленим гранама.{S} На |
| отив својих угњетача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђе |
| а нисам ништа више до ли један простак, који зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини им |
| ору и жалоснијим посљедицама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мо |
| -Ђорђе се страховито превари.{S} Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то врем |
| оме живи.{S} Милош је био једини човек, који је могао владати и обуздати српску револуцију и уч |
| етити.{S} Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби повукао корист, из те несмотре |
| господарства турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, грозне д |
| за победу неустрашивим борцима српским, који се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата |
| це!» — рече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди и потражи мате |
| о само да говори у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није виш |
| гова, налазе у свакоме војнику српском, који за слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»< |
| аше човека једног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки |
| .{S} Но у овом последњем судару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљ |
| Београду у присуству паше обнародован, који је као комесар блистателне порте, народу исти раст |
| актер и дубоко проничући дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и |
| це његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован стајао, рече му са |
| јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава |
| екодушан ратоборац и мирољубиви владар, који земљи својој мудре законе и установе даде пређе да |
| и скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она го |
| и бивши Архијепископ београдски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Мил |
| "95" /> <p>«Нека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља довед |
| за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом б |
| укама мојима имам -један званичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, с |
| .{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен, но једино од попечит |
| се духа, разума и обзира на будућност, који карактеришу сва дела Милошевих установа.{S} Целоку |
| , прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима |
| стоји, овом пространом и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да разума једног на |
| вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се разда он |
| ем Милош, гледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше |
| екао је он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцим |
| на престолу сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на |
| гњевом према Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ств |
| ицом својом на једном зеленом брежуљку, који је растовом гором обрастао, а спуштао се до самог |
| 4" /> младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је у |
| ог шеврдања, које може свакоме владару, који је уставом земаљским обвезан, да народу о своме ра |
| } Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова имен |
| „Ја непознајем човека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и савршеног поверења — |
| .»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми |
| вејвода и ратних другова Карађорђевих, који није хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати |
| противник улизица и ништавила људских, који клањаху и метанисаху пред гњилим домаћим непријате |
| а и пробисветова <pb n="38" /> турских, који су навикли били за оног војевати, који би им више |
| одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устанка; попалити |
| ити, кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили |
| и уједно има безпримерно проницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p> |
| ру побуну.</p> <p>Неки тајанствени дух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од неко |
| рло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи, сваки дан излази да в |
| и ред ствари успоставили.</p> <p>Милош, који је делом за војеног диктатора произведен, био је з |
| најискренијем поверењу.»</p> <p>Милош, који није веровати могао, да између Турчина и Србина ср |
| ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, народној |
| од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Т |
| се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" /> год је познавао халовитост Милошеву |
| љења и савршеног поверења — него Милош; који уједно има безпримерно проницави дух, који ми до д |
| стију свима сужњима.</p> <p>Намесници — који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију |
| идати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, |
| и нека из поља доведу остатак топничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учи |
| е, да извиде разлику између два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши пре |
| обро увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви о |
| дуго је размишљавао о предлозима онима који су му од дивана предложени били.{S} Руско посланст |
| презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «д |
| ајаху под заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну подигао и сада их виш |
| давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјет |
| клети Турци <pb n="16" /> гониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на |
| кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, ос |
| на, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имањ |
| ме саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потреба |
| који су најспособнији и најчеститији, и који имају поверења у народу.</p> <p>5.{S} Чин министра |
| ола силази онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико |
| јасно показује каква је била то војна и који довољно карактерише ове просте, горде и јуначне Ср |
| у оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно о |
| и су народ на побуну и устанак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Милан |
| а момке, који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових п |
| Александра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан |
| истајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, д |
| ије вољом и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба ни |
| ру, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у најв |
| спремљено, само дајте јошт онима знати који нису овде, да приправни буду, да се на први знак п |
| ускраћује.</p> <p>Императорски посланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: |
| ју земљу где год стану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе П |
| сподина Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам се |
| и и војнички чиновници.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краље |
| од њега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа свободоумног, није правио завере, да д |
| опростити што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом својим, а са оружјем у руци за |
| аши претстала, он је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— одговорио:{S} А |
| доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је речи ове изговорио, даде овом призору сасвим д |
| који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је |
| јој на одобрење <pb n="127" /> Ферман, којим је порта даровала њему достојанство владара.{S} М |
| м сретан да вам могу показати сретство, којим би могли изказати то признање ваше, које дугујете |
| добије од султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастијем слогу источног израза позива, |
| ве благородне жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очиј |
| и.{S} Више пута при искреном разговору, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији |
| не су лан преле около једног стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали про |
| носила је она мрско ропство турско, под којим је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај био |
| је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам |
| другим трагом ићи, <pb n="139" /> него којим су све остале ишле, не може ни Србија установити |
| основу великих и пробитачних установа, којима је Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт т |
| и извор премногих изванредних дагађаја, којима се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два |
| а кметовима или општинским старешинама, којима је старешина био кнез.{S} Свако пак окружије има |
| м кнезу од Србије своја висока осећања, којима је он према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је вр |
| вим странама, имала је она тајне уходе, којима је наручено било да доказују користи, које Србиј |
| , нападали су и убијали они само Турке, којима су често отимали новце, које су ови из Београда |
| рад, само неки незадовољници у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, |
| е песме, вије грдне народне заставе, на којима су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а |
| речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p> <p> |
| лободе даде.{S} После дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb n="169" /> |
| ичући се оних наредаба <pb n="189" /> о којима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наре |
| скоро ћемо наступити неке разговоре, у којима простак српски <pb n="128" /> доскаче одговарање |
| евима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему турску |
| p> <p>Небројене жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице проливала, нису могле без |
| оја изгинуше многи знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом ов |
| својим чудесима и удивителним исходима, којих сљедство беше: ослобођење отаџбине, признање њези |
| звело живе приговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи пов |
| се налазила под теретом заштите Руске, којој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао |
| да се из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни противити није смео.{S} Сад је треб |
| страже, дође и до једне разваљене куће, којој су топови само један рогаљ оставили.{S} Усред кам |
| ти се за годину дана и постати државом, којој ништа већ неостаје желити.{S} Народ српски има ви |
| етлим, вијући заставу у руци својој, на којој су биле белим словима написане ове речи: «Отачаст |
| аг, носећи у рукама својима заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са |
| <p>Догодила се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S |
| } Шест пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени. |
| Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су непријатељи |
| ској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћ |
| ре и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства кнежевског збаца, да се ја ода |
| свега морамо овде ону љутину споменути, којом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: |
| паша од Београда Солиман изда заповест, којом наређиваше: „да ниједна жена српска, без разлике |
| шеним плановима, отпоче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{S} У свакој б |
| у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро |
| а.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу с |
| р имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцније великаши српски од њега преотели — али |
| b n="215" /> правилима добре економије, коју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђен |
| ратовао је противу големе турске силе, коју су најславнији ђенерали њезини предводили, те стоп |
| апред предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се ст |
| да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе навукао убијством јаничарског аге.{S} К |
| а оглашен био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубиц |
| ју а тачно је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији |
| егов дуго је почивао на младој девојци, коју је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јун |
| ут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буд |
| а су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до брегова чували оружани људи, к |
| јдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска могла покорити и под бич ставити и |
| оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и метне обоје на сво |
| же, да <pb n="187" /> униште ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово величанство мисли, |
| нтересима, као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одржати жели и само у овом по |
| ањем је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, које он није тра |
| о он неби поњао био ону велику важност, коју би из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма |
| уначки поглед пуказује чудну одважност, коју перо није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује др |
| не лист као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћује.</p> <p>Императорски пос |
| му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује |
| готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле тр |
| или насилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије и поверење народа, то би |
| српски не ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет |
| Прва и најважнија наука, <pb n="35" /> коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од |
| које поткопавају власт владатељску, за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одр |
| да заклони главу своју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, они су опет зау |
| забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је одважна жена произвела, отвори сад изглед за по |
| рска могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — <pb |
| уд сад развије пред својим вазалом, сву кокетерију измишљене учтивости, те са највећом њежношћу |
| је почео пут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се там |
| шини певане, сад се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалосне успомен |
| села; сељаци сакривали су их по својим колебама, давали су <pb n="18" /> им рану и подказивали |
| угим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова војска српска није била више као п |
| /> <p>На знак један отворе се врата од колебе, неколико људи изведу једног очајног старца и ме |
| .</p> <p>На једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог, к |
| то је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и оправља |
| ој отворе и обучавање деце и до најмање колебе распросте.</p> <pb n="120" /> <p>Милош заповеди, |
| изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n="2 |
| е породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле около једног стола, над којим |
| рбије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери |
| а жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb n="52" /> <p>„Правду Ђорђе, прав |
| загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме |
| лагословени! проговори мати падајући на колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p> <p> |
| а су.{S} Жене полете унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стражу |
| иче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, н |
| еликодушију Милошевом захвалити, устане колики је велики и важан, те одговори им са грмећим гла |
| ужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грме |
| установи совјет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb n="60" /> било.{S} Ове совјетни |
| {S} Нисмо могли до сад схватити рачуна, колико има народа, ни колико прихода од десетака и друг |
| ead> <p>Ми смо у овим листовима видили, колико је и како је живо учествовала књегиња Љубица у б |
| о и правитељства није више располагати, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад |
| кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак ис |
| нама.{S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дјела народн |
| ановљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара. |
| енађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то |
| ваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима |
| и о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} После дугих деба |
| био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд |
| схватити рачуна, колико има народа, ни колико прихода од десетака и других струка; нит сам мог |
| ежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но колико бриге труда и стрпељиве умешности је стало и тре |
| шка, непрестано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му је последњ |
| ром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колико су српски редови прорешетани у толико буду брзо |
| је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је задобивена победа славном делу његовом помогл |
| лагдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад ј |
| ић, који је побунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви они људи, ш |
| оде, које је најважније знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се с |
| дма живог сараните поред оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ов |
| е чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправде, које у срце дира |
| лу попустите праведном захтеву његовом, ком нећете без опасности противстати!“—</p> <p>-------< |
| били.... мој је узвишени господар онај: ком имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега |
| борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <p |
| аст његову подривају, заштите на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и |
| језгри својој војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништа друго би |
| из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена била после ослобођења њезиног од Турак |
| ема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и |
| при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство постало тако несносно, да је мо |
| следњег рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учинили и упра |
| 1.{S} Сачинити и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права и дужности књаза Србског |
| нај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кн |
| е отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да остави место рођења св |
| играда послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунезависност Србије.</p> <p>На |
| знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у жи |
| олитичар и искусни законодавац, човек у ком су се све способности великог владара слиле ни писа |
| да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се пон |
| ђева, допратише пред њега човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав п |
| да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турч |
| м прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, како у грађанским тако |
| ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити светлости ни сиј |
| <p>«Оно се може само злоупотребити, што коме не припада, како би дакле народ српски оно злоупот |
| усти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је могао |
| <p>Она вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом т |
| присуству паше обнародован, који је као комесар блистателне порте, народу исти растумачивао, и |
| нуо и једног дана множина народа опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Ми |
| чити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb |
| готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст — она се реши, да се на народ п |
| инета руског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подписује, које је он спрема |
| ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у ваш |
| и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног достојанств |
| да се ви мало опрезније према енглеском конзулу држите; ког пришаптавања немогу иначе, до за ва |
| К. Б.</p> <p>Власник и издавалац</p> <p>Конст.{S} Трумић</p> <p>Брзотиском штампарије К. Трумић |
| мене саног, да врховну власт без ичије контроле извршујем. — Наше установе нису постале другчи |
| не.</p> <p>Трошкови на грађење и држање контумаца.</p> <p>Трошкови на депутацију у Цариграду.</ |
| ећег војника заставу, ободе нагло свога коња, пролети уз редове заплашене, пред собом гонећи их |
| {S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе |
| пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели ба |
| оји Србијанци, видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом ј |
| послушана.</p> <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла сво |
| Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку до |
| оје је близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрв |
| е.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бег |
| и том придиком задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик жи |
| ду једног очајног старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколико речи, |
| а састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и једну ступку.. |
| вши седоше сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окружне одређена.{S} Ови су званич |
| о од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је дв |
| ан дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије с |
| оје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се ови |
| о је кроз варош к палати султановој, на коњу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу |
| убица, ова неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала их где један за |
| аблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синов |
| за народне посланике, који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћу реч |
| да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напре |
| не неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Пс |
| а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био |
| и у највећем очајању узе неко подугачко копље, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је |
| еном „басамака“ почаствоване и неколико корака учинивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Срби |
| воље самога народа, који је прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му |
| дела Милошева прегледали, морало једним кораком ступити у Србију заробљену, и први пут од госпо |
| ја је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи сво |
| ре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се |
| совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, под |
| могле су се многе ствари објаснити и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариг |
| у <pb n="202" /> седише употребе ово на корист његову, покажу противницима грожњу народа и пред |
| земљи у страном свету задобити и њу на корист народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. како ј |
| м проницањем је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, које он |
| човек, који за добро земље неби повукао корист, из те несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим о |
| а српског уклони породица Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски |
| кови пролом спазио, одма је то на своју корист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим |
| вршујемо ту власт у дружини, на највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана |
| ева, где се смелошћу и одважношћу већма користи човек него претераном опрезношћу па као што сам |
| за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји |
| вити упутства, која само вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узвишен |
| рилици која им се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи |
| жртва по нужди времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења морају се показат |
| де, којима је наручено било да доказују користи, које Србија од уплива руског имати може.</p> < |
| вим.</p> <p>Све војводе српске, које се користише добивеним биткама и обогатише се, изузимајући |
| дговори мирно девојка, па истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је |
| мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побуњених робова даде |
| гина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео |
| аца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бела као снег брада покрива |
| већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се за |
| уди који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копљ |
| ојим знојем оросио, земље, где почивају кости његових старих родитеља и миле дружине — седамдес |
| димнице, ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни воденичнога, ни казанскога, ни жировнине н |
| уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу независност, |
| има са супарником тако исто страшним у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p |
| овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чи |
| да се са две знамените европске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ста |
| <p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него до |
| сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за 16. новембра 1835. где је била и столица |
| побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из св |
| пуна равница, која окружава малу варош Крагујевац, била је опредељена за ово велико празновање |
| ; да је народни празник освануо.</p> <p>Крагујевац даје нам изглед највеселији и најдражеснији. |
| 4. године писано, из једног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала самовољн |
| .</p> <p>Дванајсти сахат избија на кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и војничка гласба помеш |
| свима без разлике предложити.</p> <p>Од Крагујевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равн |
| слова, дочекају победиоце у ослобођеном Крагујевцу, чији становници такођер беху у редовима биј |
| </p> <p>Столица управе српске била је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у години је Милош обил |
| <p>„Господару — ево онога, који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе |
| а га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</ |
| ћим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> |
| и погазио заповед божију, која вели: не кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма о |
| аповед божију, која вели: не кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ |
| и били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен |
| ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак један от |
| p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство наше мора сад да прокуша с |
| е ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, наши ће суседи дозн |
| куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, |
| то разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <pb n=" |
| о овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство његово.</ |
| дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> |
| оружје!» — потресао је Србију од једног краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе сви листо |
| ћен је дуг аухијерејски од новодобијени крајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S |
| ереја, кои је лежао на новопридобијеним крајевима Сербије.{S} У слову том предоставио сам вама |
| бијанског простака, и видио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити овај приз |
| јдуке да закриле бегство његово.</p> <p>Крајње је време наступило да се одлази. „Отац!“ прогово |
| ашивим борцима српским, који се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је битка |
| евали.{S} Мати Љубичина видила је своју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, поља осв |
| ог, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подписује, које је он спремао, да наро |
| ом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међу живима не |
| земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим гнушањем Милош, |
| али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Тур |
| ез Србије...{S}121</p> <p>XV.{S} Пастир краљ...{S}128</p> <p>XVI.{S} Слово краљево...{S}137</p> |
| "2" /> <body> <pb n="3" /> <head>Пастир краљ или Ослобођење Србије.</head> <head>Историјска при |
| 791_C15"> <head>XV.</head> <head>Пастир Краљ</head> <p>Срби су једва један пут већ постали сами |
| front> <div type="titlepage"> <p>ПАСТИР КРАЉ</p> <p>или</p> <p>ОСЛОБОЂЕЊЕ СРБИЈЕ.</p> <p>Истори |
| његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу Марку,» како је овога клетва очина до тог сра |
| стир краљ...{S}128</p> <p>XVI.{S} Слово краљево...{S}137</p> <p>XVII.{S} Милош и Махмуд...{S}15 |
| таки се и намешта около оног узвишеног краљевског брежуљка.</p> <p>Дванајсти сахат избија на к |
| е, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица јој издавале су, да се она у |
| народна скупштина.{S} Ово је био други красни део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и к |
| вовао живот свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Треба бити поштени призн |
| врховног вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са неописаном срећом, вешто удешеним плановима |
| улити призрење и за само његово незнање красног светског обхођаја, за које је он сам себе кадка |
| мисли и - непрестано поступање по овом красном основу управе земаљске можда је и основ био што |
| шена.</p> <p>Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике на |
| нцуски говорити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није би |
| велики... </p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција |
| жавници, који су за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош и поздрави весело цео нар |
| и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој |
| и самом!“ —</p> <pb n="109" /> <p>После кратког времена буде углављен мир, ово неочекивано добр |
| љубиви и ватрени позив, који чудноватом краткоћом својом пред очи ставља судбу отачбине и толик |
| о је са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, прорицања старих људи испуњавају се. |
| ка основа за своју политику, јер српска крв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога не |
| рчина, овог мрског господара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњи |
| вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и уж |
| ојене жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице проливала, нису могле без никаква у |
| земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово |
| ело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди ономе, који |
| а мучи, да једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци |
| е и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити. |
| е да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његовом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече |
| орао.</p> <p>Догодила се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиља |
| ајни санак будућности, проказала му све крваве бојеве, непоњатна освојења и увенчала гордо њего |
| хвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој и рече м |
| ган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жал |
| > <p>Усред ужасних и грозних догађаја и крвавих призора, који су несретну Србију скроз и скроз |
| ова устанка, пређе, него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред |
| увши рече: «Тако протиче капља по капља крви српских синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гу |
| дишњег војевања и непрестаног проливања крви и то од 1796. — 1800. год. прост један војник, за |
| и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n |
| овека овог, који после толико проливене крви и јуначких жртава, није умео отачбини својој да да |
| е у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Претераном тиранијом турском нагоњени наро |
| , будите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао превијати и лечити ра |
| свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу обзнани |
| у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја |
| је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле савесно између себе добро и |
| кип на књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у сачување |
| нуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изг |
| ану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало <pb n=" |
| ато настави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али ра |
| бране своју слободу, која је драгоценом крвљу њиховом купљена била.{S} Русија при утаначивању м |
| есет година заливали су Срби драгоценом крвљу својом земљу отачаства свога, само да би јој повр |
| у чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била |
| жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира просјачити.</p> <pb n="105" /> |
| на моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су остали |
| е побуна нигде појавила, нити се невина крвца пролила, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо |
| у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврд |
| их речи заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим |
| него што се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоценије |
| престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужнос |
| у држави потпомаже уметност, ступао је крепком стопом по стази сваке позитивне поправке.{S} Он |
| удешавале; — оваке непрестане прилике и кретања народа обелодањивала су, да је завера противу Т |
| веде га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију |
| ијепископ београдски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајл |
| већег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употребили да га обор |
| анпут прегледати књигу наши грађански и кривични закона, кои су се 4. године дана сочињавали и |
| предписати, да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не |
| астави Махмуд — „било је предметом љуте критике, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да |
| не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p> |
| његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане владавине, она је с д |
| и истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамеш |
| самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње организације |
| , опустошавале су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, која су они з |
| о учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео |
| а једина капљица старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" |
| е, жуборило је непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош т |
| се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу обзнанити: «да ј |
| е.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно бе |
| е сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само јо |
| стражу на улазцима.{S} Месец просијава кроз облаке и осветљава својим тавним и жалосним зрацим |
| сла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао |
| је био тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што |
| их пушака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош није хот |
| ан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, само хода и нокте гризе а |
| Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са стране потпомагана, са свим дозре |
| чи једног Француског научењака, који је кроз Србију пропутовао и својим земљацима књегињу Љубиц |
| Милош најславније дочекат; пролазио је кроз варош к палати султановој, на коњу источно оседлан |
| ону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто невоља рану војницима; друге су опет стале уз |
| да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу |
| топова и палење малих пушака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p |
| ве ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављива |
| је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитање <pb n="118" /> нејаке деце, и није прест |
| ко скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи своје рођене.. |
| орење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне болнице, |
| је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb n="100" /> Турке измеђ |
| ући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Ту |
| е, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова устанка, пређе, него што изађемо |
| Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарност |
| су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи свој |
| на у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, в |
| , да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к теби у |
| d>I.</head> <head>Кара-Ђорђе.</head> <p>Кроз пуних четрдесет година заливали су Срби драгоценом |
| меновање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног турског робовања, зем |
| о писмо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прворођеног сина Мил |
| тим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој и р |
| е једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p>Прв |
| су заклон, непрестано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>С |
| ка, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држа |
| и што је између два прекрштена мача као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске. |
| дело свршило, Љубица направи мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све своје мил |
| оворима око границе путовала, да народу крстоносну војну противу Турака приповеда, откривала <p |
| волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди млади |
| придржавала је народност своју, која се крунила под политичним ударцима, који су из помрчине за |
| а освојења и увенчала гордо његово чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћајуће |
| ство владара.{S} Милош тим делом добије круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото п |
| проговори Ђорђе ублажавајући мало свој крупи глас — „заклињем те именом моје блажене мајке кој |
| рске заставе попадају у прашину, топови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и |
| оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу |
| за Милоша, који је почео пут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је |
| нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и доб |
| асведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери српске отачбине!“—</p> <p>После ових речи изађе и |
| есме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад |
| капу.{S} Као врховног господара Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим се |
| тере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи |
| у пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно |
| е повратите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели б |
| ој души гордој и жестокој, страсни вали кували су непогоду, која беше поводом тако рећи јавне с |
| да и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим |
| и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци |
| зирући се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са |
| у: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми |
| рекне јој Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — рекне она, подижући очајно руке |
| е, те почне громогласно викати:</p> <p>„Куда сте потегли несретни синови, гди вам је град да се |
| породичном животу губио се, постао је — кукавица.</p> </div> <pb n="59" /> <div type="chapter" |
| своје узвишење да захвали, као највећа кукавица оставља отачаство своје, одриче се чина, који |
| мо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овд |
| ини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе |
| и других дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали.</p> <p>Непрестано во |
| како Турци грозно поступају према томе кукавном народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде |
| ога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни десетка |
| жуљка.</p> <p>Дванајсти сахат избија на кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и војничка гласба |
| са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. —</p> <p>За издржавање кнежево и његов |
| јој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платит |
| ила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога човека, |
| а и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће само Правитељству на зданијама |
| ше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столове д |
| е трубе; знак да се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба бр |
| у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митр |
| ободу, која је драгоценом крвљу њиховом купљена била.{S} Русија при утаначивању мира, није са Т |
| за преговоре било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наста |
| нуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи овога, |
| душа, и чију је војску предводио чувени Куршид паша, страшило раје.</p> <pb n="93" /> <p>Од тол |
| а халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним штабом управлао |
| на, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили в |
| сет хиљада војника скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави н |
| " /> Двадесет хиљада нових војника буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакак |
| он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору своме држао, кад |
| {S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског предводитеља.{S} Но певерење поштена ч |
| турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету своме: « |
| убичина видила је своју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, поља осветом турском пот |
| своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, стада с |
| срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта |
| су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до једном Мило |
| јатеља побили, они су се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, радили су своје пос |
| е у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна дево |
| предложенијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договорите, пак да ми дате посл |
| лед највеселији и најдражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је заста |
| ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb n="51" /> <p>По извршеној пресуди |
| ци, жене и деца остављали су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су оп |
| штане страже, дође и до једне разваљене куће, којој су топови само један рогаљ оставили.{S} Уср |
| при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо ка |
| са, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. — </p> <p>Једног дана догоди |
| устанка; попалити и са земљом сравнити куће, поватати младе девојке за своје хареме, а младиће |
| <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петро |
| ч српска, жене, деца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела |
| /p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности избавлење и осло |
| оким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и |
| ли.{S} Усред камена и разореног прибора кућевног леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женски |
| ргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину определио био за то |
| је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај |
| се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S |
| стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>Послушно |
| рпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да |
| ад поставе велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Ст |
| свака ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним |
| ђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb n="1 |
| па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала |
| на догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90 |
| бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са свога седиш |
| буде родољубивих поштених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.< |
| </p> <p>У целом овоме заробљеном народу куцало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо с |
| сати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ р |
| родни српски трудили смо се досад, неби л изнашли какво средство, коим би се све потребе народн |
| у забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли б |
| о овако уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико ни |
| ју узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на крај се |
| дио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може само злоупот |
| и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је доцније на против до тог степена дошло, |
| би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно гледао, како са престола силази онај, кога ј |
| о извршеној пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Тур |
| а неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у |
| > <pb n="47" /> <p>Вештина у војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, да се је до |
| ности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставобранитељи по целој Е |
| аваш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Колубаре |
| убичина, стајаху под заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну подигао и |
| сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад оп |
| х свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Кралевићу |
| затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сир |
| ног посланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским простаком.{S} Сад му п |
| ичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али |
| Горди и напрасити карактер овога, није лако снашао окове ропства.{S} Частољубиве мисли њега су |
| и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, који је |
| Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на пре |
| зумну упорност простог света, који неће лако нове наредбе да прима, придржавајући се свагда сво |
| n="46" /> могли свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са |
| ер незадовољника, но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} П |
| о и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао |
| а је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити овај призор, између ова два човека, који |
| ом агенту и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигархијску опози |
| силног падише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу политичног дивана навести, ваљало |
| ом протузаконитом иступлењу, а овако их лако за дужност њихову повратити можете, ако се од ове |
| онамештају, војводе и војници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опет |
| м!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне лакомислени посланик — „није о томе говора, ви се за се |
| ша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпа |
| гу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским п |
| во, Слобода!“</p> <p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело ј |
| жити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која су склони бил |
| агујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свога дол |
| Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле около једног стола, над којим је тињао жижак, |
| слушно робље, које је турска батина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна једина сила хришћанска |
| укавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велику цену на његов |
| је досад установљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у |
| ити неће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неослободе.</p> < |
| свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчиј |
| биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под кметовима, капета |
| ас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао читати, печатат |
| S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта је могао сирома |
| њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучен |
| славној Русији, њему се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију му дају, а наро |
| и о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем свету, к |
| а један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласкавом учтивошћу портином, Милош није ни најмање био |
| докле опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу.</p> <p> |
| вем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет |
| вих у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца и |
| шући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише |
| нас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удовици и сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим |
| жеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом поро |
| сретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо пс |
| унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гон |
| ђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше |
| бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане износити окол |
| и речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На поју |
| којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужити се; н |
| ек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него шт |
| ким војевале супрот Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике своје.</p> <p |
| уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је насло |
| и се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак један отворе се вр |
| еверног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи усправљеном руком главу своју, п |
| исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао на новопридобијеним крајевима Сербије.{S} У слову |
| ред камена и разореног прибора кућевног леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, |
| изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но колико бриге т |
| , са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке завичаја, неразумну упорност простог св |
| земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету ле |
| и јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепавице, прави |
| бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима проч |
| пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Уск |
| то тако неизказано добро расположен.{S} Лепо пак народно одело, даје овим учесталим гомилама, о |
| Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао је за собом |
| деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="135" /> да осветли народни праз |
| верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син |
| њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рањено паде пред ноге г |
| -Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те не |
| купа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдекојих српских жена |
| ратио, приповедаше му деда његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу Марку,» како је ов |
| ну Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим си |
| после Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо могли <pb n="138" /> скупити веће |
| роливено!“ — Милош је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг з |
| , секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао |
| ичијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, је |
| им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно г |
| да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њег |
| еш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув се |
| гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки нач |
| ава српског од године 1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очим |
| поњатна и скривена иронија, не показује ли зар једним махом, једним словом праву намеру господа |
| народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвиси |
| макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у ру |
| д да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да |
| ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} Затим ста |
| о и нелицемјерно писмено мњеније, јесте ли задовољни с вишепоменутим моим установљенијама а и с |
| во наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства |
| а се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и |
| оже ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правит |
| ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као |
| као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод царигра |
| делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} |
| е живио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом |
| а Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који зајиста незна, шта бива по свету |
| да је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“— |
| ног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно вид |
| ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} |
| е већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потресао св |
| ом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне реч |
| још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на |
| /p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</ |
| варошима, пред дућанима, где се обично ликови свих славних људи продаваху, гомилама врвио је с |
| Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p> <p>«Натраг!» — пови |
| је Милоша себи подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му устав даје |
| илан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима видили, колико је и како је живо учествовала |
| видици, народ је српски противу Турака листом устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а |
| ругога.{S} На уговорени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и пала |
| међу собом најразумнија и најодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластијем као депутате с |
| је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља свој |
| од силног плача; а красне црте смућеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању нала |
| нцуз, али у стању нису описати изражаје лица ове благородне жене и њезин звонки глас, којим је |
| ела, дуге црне трепавице, правилне црте лица, пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; св |
| з руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу н |
| } Чело му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> уједно издаје храброст, одушевле |
| ро посланика руског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз пр |
| потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју је он у својим ру |
| уначка прса његова.{S} Његово смежурано лице са цртама јако означеним, показиваху решителност и |
| воту његовом потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и родитеље своје грл |
| е слободе — сузе облише му његово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете моје!“ <pb n |
| свога подпомагала заверу, која је имала лицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да произведе уста |
| ене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабријих војника — видили смо |
| требити може.</p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказана снага, која ће Турке кад тад |
| свој план и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресења Христова.{S} Ову је побуну |
| им ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n="136" /> Србина читаш, да се за сретн |
| де.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако израженим, које |
| њишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим званијама у војсц |
| илош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да изви |
| непокретна добра саме под закуп давати, лична слобода свију грађана проглашена је, сопственост |
| године дана, она је противу сваке своје личне опасности, са отважношћу и постојанством преко св |
| хове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је био не |
| је дозвољавао бољарима својима никаквих личних сталних преимућства, да прелазе с имена на име и |
| ивоту свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кнезу од Србије своја висока |
| леду желило је његово величанство, вама лично доставити упутства, која само вашој особи од кори |
| теретом заштите Руске, којој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили ко |
| ожења учини.{S} Као награду — за његово лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће |
| , <pb n="65" /> које је задобио... и да личност своју и породице своје обезбеди, и да све оно о |
| во предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин госп |
| } Но Милош није се нигда на једну своју личност много обазиро, кад се радило о општем благу зем |
| о његовог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чисте зе |
| и у Србији уводите“ — настави султан — „лишавајући себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесн |
| које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле — предмет је данас народне клетве.</p> <p>Кад је |
| на на својој свето—Андрејској скупштини лишио Карађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаст |
| зводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и |
| арош од свију страна опколи, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где са напада |
| да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у |
| у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто невоља рану војницима; друге су опет ст |
| .{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61" /> одби |
| о је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу |
| т с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је један једини човек будан, и на ногу он б |
| —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакв |
| почео народу срећу и слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде |
| ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт од |
| кривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити |
| пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан, |
| звали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилосрдној о |
| је Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Кол |
| опа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што < |
| обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од самог претварањ |
| ја!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене ост |
| од престолним говором» — одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за које вид |
| овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да приве |
| по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавства одмах <pb n="195" /> су по народу расута била |
| ахмуд сад престане износити околишење и лукавство политичко на узор човеку најлукавијем и најпр |
| ити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика св |
| што би га у овом случају наравно његово лукавство изневерило било и што он неби поњао био ону в |
| реко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство, држања је обично хладног и тихог, које баш и |
| одговарањем својим ученим дипломатама и лукавством својим, са свим помрачава дипломатску вештин |
| житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паша београдски |
| султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, настави са |
| ата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну подиг |
| ном руком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледајући веселу и дражесну гомилицу, што |
| ије, прелазим сада на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак расположити н |
| гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насик |
| воме.</p> <p>Код нашег простога народа, љубав братска је претерала све границе фанатизма. — Име |
| се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чув |
| му је неограничено поверење и истиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош |
| нутку свака је зебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке поједине развијао се цео ро |
| вога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, г |
| рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам изче |
| ештенством нашим, долазим опоменути вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Три |
| Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никак |
| роб, који је већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S} Уједаред устаде срдито са |
| и <pb n="16" /> гониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах |
| ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрост |
| -Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угње |
| о је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустрашима млада девојка на коњу, а на бра |
| /p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љубица направи мали знак крста на зиду, поред ког је са |
| , да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети |
| ву, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. |
| тавка Милошева...{S}190</p> <p>XXII.{S} Љубица и њени синови Милош и Мијајло...{S}208</p> <p>XX |
| X. Књегиња Љубица...{S}76</p> <p>XI.{S} Љубица и Рат...{S}88</p> <p>XII.{S} Битка исполина...{S |
| Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога навршила, и |
| дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n="224" /> упути своје стопе на границу ауст |
| еније иза њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом |
| о одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовања, не |
| уз престо сина свог стојећи одушевљена Љубица, која је дубоком проницавошћу у траг улазила сви |
| гчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љубица између свију српских жена, није се хтела тој зап |
| 791_C10"> <head>X.</head> <head>Кнегиња Љубица.</head> <p>Милош је јошт један једини био између |
| 1815. године...{S}67</p> <p>X. Књегиња Љубица...{S}76</p> <p>XI.{S} Љубица и Рат...{S}88</p> < |
| о је и како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за независност - видили смо њене грдне н |
| .{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам |
| <p>«Натраг!» — повиче горопадно храбра Љубица милосници, немогући већ дуже гњев свој одржати.{ |
| као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сирота девојка,» уздане Милош гледећи за њом.</ |
| вему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу давно већ п |
| свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заборавила, да има јошт једног сина, као што она |
| цем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника заставу, ободе нагло сво |
| али.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне зн |
| SRP18791_C22"> <head>XXII.</head> <head>Љубица, њени синови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у |
| ="SRP18791_C11"> <head>XI.</head> <head>Љубица и рат.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српс |
| е Милош радо гледао милоснице...</p> <p>Љубица је овим поступком мужа свога дубоко увређена бил |
| рне очи њене необично су севале.</p> <p>Љубица небуде послушана.</p> <p>Хитра као муља, ободе к |
| е очитој пропасти судбу Србије.»</p> <p>Љубица дубоко ожалошћена речима овим баци дубоки и жало |
| господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погл |
| рци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у се |
| ши, слабо <pb n="86" /> јестаство младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб бр |
| скушења, увек благородно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез |
| род за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима великог искушења било је чудо муж |
| ховитог разбојишта сине појетички образ Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за упознати чудновату ж |
| ених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </div> <pb n="225 |
| p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гласом.</p> <p> |
| <p>„Немој тужити девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бој |
| м тугом рече јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душ |
| вања код гдекојих српских жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Милош са гласом њежним, који је ује |
| честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које је она више пута потс |
| ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен својим најглавниј |
| тост Милошеву, тај је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом показао, да у |
| у пропутовао и својим земљацима књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише |
| S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сље |
| Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевали.{S} Мати Љубичина |
| арод и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке Лазаревића кој |
| под заставом слободе војевали.{S} Мати Љубичина видила је своју крајњу пропаст: кућа њена попа |
| ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нису описати |
| сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p |
| млад човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа, понашање му је отлично.{S} Зачудим се ка |
| народу високоштовао и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с |
| илош је био предмет гледања и свеопштег љубопитства, ово је он одма приметио, па се претварао з |
| и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини једног заробљеног, у |
| ца која мори и упропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањ |
| запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећ |
| земље, после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо с |
| , доли једино то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити што је више њих.</p> |
| љало се у средину као посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављени били, много би се |
| ено је да довршите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаство је бесмртно!{S} Срећни, срећни |
| затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на с |
| оду куцало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само |
| према султану било је пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели очи своје на султана управи |
| љују највеће незадовољство у народу.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних с |
| е.</p> <p>Сместа искупише се около њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и који с |
| Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени великим губитком, немогоше г |
| д бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — <pb n="46" /> могли свагда |
| д Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетре |
| анашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта људи разумевају под престолним говором» — одговори Мило |
| на побуђује на расматрање, као сматрање људи и ствари ове земље, после толиког робовања, и кад |
| или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n="218" /> Ви |
| ло, у виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Н |
| ве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови |
| своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да так |
| ојевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем паши што се од с |
| еља удеси она, да како Милан умре — ови људи на престол позову другог сина Милошевог Мијајла, к |
| } Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила: |
| доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «нису жене, или да су бар све жен |
| , које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално добро стојали, побоје се да с |
| е изванредан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, само хода и нокт |
| аћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек једанпут да докаж |
| ју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у |
| n="73" /> су до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Т |
| на своје заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у п |
| е? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плаши |
| била већ и година 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је глас оног страховитог виора, који се |
| .{S} Овима опет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку око себе |
| рла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу мало попустише, сад се нан |
| идим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупшт |
| увшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на ов |
| рдној освети турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о отачби |
| лавније, међу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државним дјелима онако; као |
| н са правим начином живота, са природом људи и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а при том ра |
| дан отворе се врата од колебе, неколико људи изведу једног очајног старца и метну га иза коњани |
| > <p>Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <pb n="92" /> <p>Од оног да |
| о дозвољавају обичаји источни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милоснице...</ |
| је ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учинић |
| ту мисао, да противу ових славољубивих људи, који врховну власт његову подривају, заштите на д |
| су биле војводе, јер других способнијих људи за та места с почетка није било; но Милош искуство |
| идило на гори Ивановској 500 наоружаних људи, који су се свемогућим Богом и његовим распетим си |
| нима, где се обично ликови свих славних људи продаваху, гомилама врвио је свет, да види његову |
| који је робове поставио у ред слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних догађаја и крвавих |
| ила, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Пе |
| ило, крв потоком тече, прорицања старих људи испуњавају се. — </p> <pb n="44" /> <p>На први гла |
| трговац, са неколико тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година рат |
| нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њихових карактера, а највећи противник улизица и |
| протународним интересима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} У овом по |
| а највећи противник улизица и ништавила људских, који клањаху и метанисаху пред гњилим домаћим |
| своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљеним и неприступним, те је он ту често пров |
| е потпомагао овај први извор благостања људског и среће државне, пошто је земљеделце ослободио |
| раховити и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним јуначтвом вољно |
| , да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је читав са |
| » — настави Махмуд — „било је предметом љуте критике, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми нема |
| аде један!“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> <pb n="91" /> |
| одговоре војводе.</p> <p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге управљати — до моје војнике.{S} |
| ала је као и остале српске жене сносити љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себ |
| лакао је као мало дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њему нанешене умео је опростити, но з |
| ржава.</p> <p>Пре свега морамо овде ону љутину споменути, којом је и сам руски министар ускипио |
| ипија, добродушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — свакојако дакле изванредан.</p> |
| Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, к |
| стољетне растове Шумадије, пробијајући љуто сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дуги |
| , ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе |
| одстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То |
| , а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, које је најважније знање за онога, ком |
| ити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Н |
| ве прикупља од својих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира |
| ало као да је био господар целог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, које до с |
| зире од самовоље јевропске дипломације, ма да је он једном већ признао <pb n="124" /> полу госп |
| су га сувише за демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле |
| побуди га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га |
| оме услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета упр |
| рђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција ме |
| ободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво ша |
| благородно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није ви |
| дне и племените намере његове осујетио, ма да је Милош самовољно дозволио неко ограничење и сам |
| лео његову велику отачастољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет он |
| рала и слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа |
| хришћански народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику |
| ић, били су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ип |
| овити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазил |
| је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим |
| м ја превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи |
| мјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.</p> <p>Исп |
| ст буди ономе, који се је жртвовао овим магновеним интересима, свршило се ако не баш мирно, а о |
| је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> <pb n="85" /> <p |
| јала је као укочена.</p> <p>За неколико магновења владала је у соби нема тишина, која је довољн |
| ом нарављу....{S} Тако прођоше неколико магновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb |
| ове, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре било је врло поспешно.{S} Куршид |
| е је она добила моћ за ово поражавајуће магновење — престане сад, кад је њена смелост остала бе |
| де?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство постало тако несно |
| ену власт има над самим собом, у једном магновењу схватао је он сва призрења, која су му запове |
| сти, ону утеху безкрајну; која у једном магновењу човеку, награђује све труде живота његова.—</ |
| } Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу мало попустише, сад се наново уреде, нагну го |
| p> <p>Милош није хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвеституру и право, које му није м |
| ц није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се в |
| она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза, који ј |
| јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушак |
| господара од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да оста |
| оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморил |
| ивот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мо |
| о чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете м |
| њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу г |
| из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове биле су так |
| глас — „заклињем те именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и п |
| и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се врата од кол |
| ...{S} Идите сад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте са поверењем проти полумесецу и |
| погледа напоље на гомилу војника, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога ча |
| то са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранц |
| и она одважно.</p> <p>Оба детета загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на заповес |
| већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мај |
| м од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са платом 2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника с |
| се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више своју војску |
| ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остат |
| заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при погледу овог призора.{S} Окамењен — са упрт |
| јала је битка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво с |
| моћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- |
| ачтва, означе победу српског оружја.{S} Малени простор ове књиге недопушта ми, да опишем сва ју |
| дну ступку...</p> <p>Турци видећи овако малени број Срба, на ново побесне, гордећи се на број с |
| читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао сносити спор |
| у зато ипак истините, јер су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</p> <p>Све припреме |
| оног меланхоличког и ратоборног уживања маленог пастира.{S} Сећајући се свога детињства и оног |
| јално добро стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни подмир |
| Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздис |
| шт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p>Султан се |
| вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему турску војску, сваки је |
| аво!» —</p> <p>Кад је тим начином своју малену кнежевину тако уредио, остало је том великом држ |
| во жалосно дело свршило, Љубица направи мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све |
| , мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек једанпут да |
| ојеном гласбом, пуцњава топова и палење малих пушака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, г |
| јатеља и злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају себи моју врховну власт, која ј |
| љу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало <pb n="79" /> застану.{S} Богати турски шатори, шт |
| о је пролазила прва младост Ђорђева.{S} Мало позније немирни и слободни дух његов побуди га да |
| се била и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз м |
| ње отачаства, док се неби снага народна мало опоравила, која је већ двадесет петгодишњом борбом |
| рави, да утруђени народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних ж |
| на једној слици трибине, која је напред мало изтурена и стојећи гологлав овако народу поче гово |
| а!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици трибине, која |
| е у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби — праштајући се са сво |
| д бегајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене пол |
| главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси |
| ма правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb n="194" /> <p>З |
| доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са |
| ба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је |
| пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезније према енглеском конзулу држите; ког приш |
| ј нешто подсмехом смешани одговор збуни мало отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло лака п |
| и. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало свој крупи глас — „заклињем те именом моје блажене |
| е једног благдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство |
| та више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њему нанеш |
| уначке песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем |
| нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна |
| они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да тр |
| је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље кабинета ру |
| чанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима би |
| злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају себи моју врховну власт, која је мени о |
| и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кне |
| тељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb n="194" /> <p>За ове оп |
| пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са природом |
| ви челични људи, што у једном магновењу мало попустише, сад се наново уреде, нагну горопадно на |
| е војника попадају на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбијене турске војске нагн |
| опште народно добро урађено!“— </p> <p>Мало после ове скупштине, на захтевање једне силе кнез |
| е, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,» сви су |
| малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена била, није нико знао, нити се ко |
| <p>Јели какав унутарњи глас предсказао маломе пастиру, да место ово које је њему случај означи |
| >Она дивоте пуна равница, која окружава малу варош Крагујевац, била је опредељена за ово велико |
| зговора.{S} За <pb n="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком озн |
| где би голема турска сила могла његову малу чету застрашити и чувао се Турцима издати снагу св |
| у образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после оних великих ратн |
| вима улица, по зборовима около цркава и манастира, скупљао се је народ около гуслара, који су у |
| у начеонику <pb n="173" /> пуковнику, а мања начеонику подпуковнику.</p> <p>7.{S} Званичници др |
| е према тиранима, у самим њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа Срба према браћи свој |
| {S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су под неограниченом влашћу свој |
| ло, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} После дугих дебата, при којима се |
| <p>«Нека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остата |
| да српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим сударима беху Турци потучени.{S} Власти турске из |
| нда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога л |
| ет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S} Уједар |
| , да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени и сурови |
| са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеком путу, д |
| окорност своју према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње |
| роста земљеделца задовољити, нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су |
| а молба се испунила“ — придода старац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом |
| <p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се |
| /p> <p>„Вечита срамота нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим гнушањем Милош, гледећи ук |
| ну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу Марку,» како је овога клетва очина до тог срамног пониж |
| био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове |
| ња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног сина од првог му |
| дно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша |
| рао — те нехтедосте оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но почем н |
| је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и |
| лађи син његов, који је, стојећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка |
| Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мата |
| ћ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђен б |
| Србија дошла је била већ до очите своје материјалне пропасти, големо насиље и свакдашње неправд |
| особом и имањем својим сигуран био.{S} Материјално стање земље брзо се у Србији подигне, а са |
| пске поњати.</p> <p>Пре свега морало је материјално стање Србије у језгри својој војено уређено |
| ији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и самог народа, који је скоро да јуче |
| их наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално добро стојали, побоје се да се од маленог т |
| о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну независност и да ову истргне из сумњивог и |
| је интересе и морадне исправке за срећу материјалну; треба да народ позва своје дужности, да мо |
| е одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању |
| ом, руке склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана. |
| бичин под заставом слободе војевали.{S} Мати Љубичина видила је своју крајњу пропаст: кућа њена |
| ала књегиња Љубица; супруга Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост д |
| су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копље, па не |
| p>Кад је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове |
| ешко мени жалосници! повиче обнезнањена мати, те склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се |
| p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, |
| теље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Т |
| тељу мој будите благословени! проговори мати падајући на колена благодарећи Богу што их је беде |
| ="11" /> <p>«Отац!— благослови ме, а ти мати моли светог великомученика и победоносца Ђорђа, да |
| унутрашњости Бугарске и бреговима старе Маћедоније, која је стајала под управом Јаничара и које |
| ху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Са |
| ви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на в |
| , која силовито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са пет |
| рашњи раздори све већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварал |
| могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо кра |
| ек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије пред својим вазалом, сву кокетерију |
| м разговору, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју не |
| олико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане износити околишење и лукавство поли |
| Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је б |
| у и учинити је за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узакони ослобођење својих старих робова. |
| не почасти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни човек тога доба, потпуно |
| авише пушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд осети удар. —</p> <p>«Кнеже!» — одговори он живо |
| > <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека |
| земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекне Махмуд, завршујући овај знаменити разговор: «ви нећете |
| пропали.“</p> <p>После ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, примети |
| раљево...{S}137</p> <p>XVII.{S} Милош и Махмуд...{S}150</p> <p>XVIII.{S} Устав Србије...{S}168< |
| _C17"> <head>XVII.</head> <head>Милош и Махмуд.</head> <p>И зајиста, после ове велике народне с |
| бруара т. г. народу говорили» — настави Махмуд — „било је предметом љуте критике, од стране тих |
| ош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — настави Махмуд — жестину своју уздржавајући — «ви дозвољавате н |
| авила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турск |
| шт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише |
| ваоца и приврженика у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образованости напредниј |
| разио праву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>М |
| нато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори руски о оном прес |
| pb n="164" /> придржавати умео, положај Махмуда, који је са укоченим очима гледао овог србијанс |
| да је аудијенција свршена.</p> <p>Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу п |
| дина турска узносила је ову решителност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове доказе напред с |
| слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, д |
| вена иронија, не показује ли зар једним махом, једним словом праву намеру господара од Србије, |
| рски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побуњених роб |
| м носио, и што је између два прекрштена мача као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ов |
| ипак су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, а умерени закони ред ствари успоставили |
| инише то из уверења свог, него што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што |
| ! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трп |
| и њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски |
| ила веома умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам го |
| огу у ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато та |
| е друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенито, понудила ме |
| иви,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, које је само једној књегињи |
| па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким сведочбама свог драгоценог саучешћа |
| борави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да |
| а!“...</p> <p>— „Не господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му М |
| овано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} Има случаје |
| и и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори мирно |
| /p> <pb n="11" /> <p>«Отац!— благослови ме, а ти мати моли светог великомученика и победоносца |
| слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу м |
| ; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „т |
| отом донесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде ук |
| падну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини с |
| и чисто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким свед |
| г; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па |
| , којег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p> </div> <pb n="88" /> <div type |
| изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежево |
| ем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је спл |
| у натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење прео |
| Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто смо одани један |
| ћа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим сељацима довољно чувен и радо виђен. |
| ом пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому сво |
| никада надао толикој усрдности Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова |
| да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руковод |
| тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибиј |
| је умела међусобно неповерење расејати, међу тајним учесницима оне завере, која је Милоша до ос |
| лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, |
| и и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже, који је без |
| рбије, потврди сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесни |
| ле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и пробисветова |
| p>На први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарск |
| о да се упливом руским подиже опозиција међу војводама и <pb n="62" /> совјетом, ипак намисли о |
| ање војске внутрење ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стража по границам |
| а друмоме и <pb n="146" /> мостове села међу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора до |
| заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супрузима догађало, то нам није познато.{S} Толико |
| м задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је то на свој |
| Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других уст |
| на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу као непријатељ, вичу |
| /> даном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна стихија дивље необуздан |
| ту лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је |
| ши државному уставу, заклетву, изберите међу собом најразумнија и најодабранија лица, и оставит |
| рају први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе него што с |
| јања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, који предсказиваху скору побун |
| о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договорите, па |
| пштини дао читати, печатати и подјелити међу <pb n="140" /> нама.{S} У слову оном изјавио сам в |
| заото поклони и благодаран покаже, док међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> <p> |
| стављало се у средину као посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављени били, много б |
| устанка противу даија, Милан се налазио међу првим борцима за слободу српску и јуначтвом својим |
| и и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да последњег часа држање ње |
| без да се шњима завадила, она је распру међу својим непријатељима расплодила.</p> <p>У последњо |
| одно мешати могу.</p> <pb n="193" /> <p>Међу самим пак народом било је такођер незадовољника, н |
| љене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејати, међу тајним учесницима о |
| га израдити нека дозволења и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима претс |
| ћи руком на своје момке.</p> <p>Сплетке међутим нису престајале, оне су све више подривале извр |
| зговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у мој |
| Србије; оних пријатних утисака, и оног меланхоличког и ратоборног уживања маленог пастира.{S} |
| размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдук |
| да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право |
| Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пеш |
| овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да место мене Срб |
| и браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више ч |
| е у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим интересима..., Ја не |
| азљути, опали <pb n="12" /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} |
| разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> го |
| ирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја ј |
| е ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле извршуј |
| и он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</ |
| пљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче вла |
| има, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се прева |
| Турци <pb n="16" /> гониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе |
| на отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им с |
| ело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, који би њега и сло |
| разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одку |
| } Ако ви желите <pb n="186" /> да место мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек в |
| не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилане.</p> <p>Трошкови на грађење и држање контумац |
| , а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — п |
| на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике силе, које шире свој |
| т друге управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ чест |
| а сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb n="203" /> кип на књаже |
| ког сам ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не |
| Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и |
| у искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог |
| вајају себи моју врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно |
| То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко с |
| г који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова п |
| о изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш |
| како расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се ме |
| предработати, совјетници разсматрати и мени предлагати на одобреније.{S} И попечитељи и совјет |
| чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb n="109" /> <p>После кратког врем |
| > <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви ос |
| одговори Ђорђе одважно.</p> <p>— „Тешко мени жалосници! повиче обнезнањена мати, те склопивши р |
| аве, и његово је величанство заповедило мени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попусти |
| и овај знаменити разговор: «ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређења; која се дају народи |
| анешена!»</p> <p>Овај жалосни призор за мење времена се је збио, него што је овде испричан; кој |
| а два стражара, код једни дрвени широки мердевина, које су именом „басамака“ почаствоване и нек |
| стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији приписују успаљују највеће незадо |
| ове које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је к |
| <pb n="156" /> његова реч повторавана и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти, |
| у у позније доба сама водила — шта више мерила се са портом и исполином севера — са великом Рус |
| осреднике, чија важност јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Вл |
| по тим речима и његове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев горди дип |
| мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио где је, н |
| ења јаничарска, превазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби својој б |
| а пољу, чувајући стражу на улазцима.{S} Месец просијава кроз облаке и осветљава својим тавним и |
| мице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта |
| а за ово велико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, сва с |
| ајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба |
| за несрећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са својим жалосним зрацима у поноћно доба осветља |
| ђао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца после оца свога на престолу српском седио.{S} Он |
| заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе |
| јсци сротства,» сви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно д |
| трошку, опустошавале су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, која с |
| мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављивали су се |
| леда удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ — повиче Турчин у |
| оља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} С |
| жан мир, докле год Турска сва укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим |
| ста, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно позориште изабрали, м |
| исност, ипак су им бар оставили сва она места која су они отели и дозволили су им, да се они та |
| скупштина обдржавана, сва су се оближња места радовала састанку њезином.{S} Са свих страна врви |
| и, они су опет заузели били своја стара места, а житељи равница остављени сами себи, подпали су |
| воде, јер других способнијих људи за та места с почетка није било; но Милош искуством научен, з |
| одом, водила га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стад |
| као посада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве |
| даред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалосне успомене, које су негда песме т |
| д Србије, жуборило је непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је |
| прави политички карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обит |
| игда није оставио био.</p> <p>На јавним местима, по рогљевима улица, по зборовима около цркава |
| су канал од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили. |
| ре из колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалосне успомене, које су негда песме такове <pb |
| новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељем, ми се морамо бити са двој |
| ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољубља олад |
| арњи глас предсказао маломе пастиру, да место ово које је њему случај означио није за њега? — и |
| ене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да место мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, |
| а супарници својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам |
| би брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву |
| имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас пр |
| помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Срби |
| ком је стари Петроније требао да остави место рођења свога, обале потока, сведоке прве жари и љ |
| ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко |
| сташи, из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србији почео коле |
| ављајући га усрдно.{S} Како на одређено место дође, седне на столицу, око њега разни државници, |
| јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени господар |
| прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мисли његови заузима.{S} Но п |
| адини, који су долазили, да помогну оно место приредити, где ће се скупштина држати.{S} У сред |
| о Милош знајући од какве је важности то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војвод |
| омоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући н |
| Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење |
| ом побуне српске учинио, изодавна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно иза |
| и на веки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је |
| е неокрњену одржати, док седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу тр |
| ни господар од Србије, буде потврђен на месту високом које заузима, и придода: да из свих тих у |
| Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умора и |
| , она знаде даном приликом на страшноме месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави |
| га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без да с |
| његову подривају, заштите на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и јед |
| шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски војник н |
| удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p>У унутрашњости Б |
| другим простим сеоским девојкама.{S} У месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за ви |
| ица и ништавила људских, који клањаху и метанисаху пред гњилим домаћим непријатељем.</p> <p>Мил |
| о, коју опет један српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све |
| линама пропали.“</p> <p>После ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, пр |
| ико људи изведу једног очајног старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори н |
| ве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким <pb n="37" /> даном расла, ипак је с |
| у и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три тали |
| да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио сплетке, које отуда полити |
| мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у |
| ије трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера |
| на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се |
| еје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош до |
| и Руска у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p> <pb n="193" /> <p>Међу самим пак народ |
| да; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што |
| аримо.{S} Место са једним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће до |
| насиља Турци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем |
| .{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез друг |
| ељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо |
| бацити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби — |
| која сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од |
| са својим саветом, својим искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист нар |
| евско достојанство своме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт та |
| ове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који |
| великомученика и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</ |
| арод зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} |
| е са осталим народом договорите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног до |
| видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је чи |
| и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, који |
| .{S} Малени простор ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, |
| ти, док седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше |
| ма и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде н |
| и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши држ |
| и: био би највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непри |
| оду, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства кнежевског |
| одговори хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да вр |
| бу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седи |
| оворим вашем величанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорит |
| оштени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се |
| руком умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«П |
| аних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покорават |
| тељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружја |
| знајем човека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и савршеног поверења — него Мил |
| очајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —< |
| е дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кру |
| лаго:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна о |
| она са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели п |
| зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, својим искуством, а |
| дно има безпримерно проницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За до |
| ну.</p> <p>Оваким установленијама, чини ми се, биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем с |
| } Овим установљенијем укратиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наос |
| е шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада в |
| твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш |
| угу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима п |
| та да подјеле најправијим начином, како ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо располага |
| ла се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одговору саме простоте, које се |
| њено постојанство заморили,. наилазимо ми на <pb n="4" /> такова дела, која се односе на патри |
| </p> <p>Све ове потребе подмиривали смо ми досад различним и млогостручним приходима земаљским. |
| а-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу б |
| није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових великих услуга отачаству указаних и што |
| тике, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — примет |
| у а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твој |
| о времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дје |
| жи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ов |
| жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио |
| да он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и оду |
| њени синови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима видили, колико је и како је жив |
| замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело побе |
| мирити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набави |
| — одговори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — одговоре војводе.</p> |
| , и пишу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амне |
| завршује овако: <pb n="122" /></p> <p>«Ми остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити |
| гу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је истина |
| су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у магнов |
| </quote> <p>Милош повери јединца свога Мијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи за на |
| јали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушко посредовање више је пута зб |
| јном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Србијанци, |
| на престол позову другог сина Милошевог Мијајла, који је увек живио обожаван у спомену народа.{ |
| м, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен |
| је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању турском, она је сва |
| у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој |
| летен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле — предмет је данас народне клет |
| .</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су |
| <p>На потстрекавање својих попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је ма |
| оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. <pb n="205" /> година, потпише га у име |
| важавамо.“</p> <pb n="214" /> <p>Кад је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни но |
| сљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као |
| head> <head>Љубица, њени синови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима видили, коли |
| p>XXII.{S} Љубица и њени синови Милош и Мијајло...{S}208</p> <p>XXIII.{S} Последњи чин у драми |
| хришћанства у забуну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је |
| мушко посредовање више је пута збунило Мијајлове министре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу |
| н похитао своје подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдек |
| бро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у наручија свом |
| јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је |
| ме Кара-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се налазио међу првим борцима за слободу српску и |
| од собом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од Поцерја, најпоузданије војводе ајдуч |
| ..{S}27</p> <p>V.{S} Милош и брат његов Милан...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба под Кара-Ђорђе |
| своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, к |
| ="29" /> <p>Старији син Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, која |
| рији син Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, која се као што је о |
| да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца после оца свога на престо |
| 8791_C5"> <head>V.</head> <head>Милош и Милан.</head> <p>Ово неограничено и ово прерано чувство |
| >XXII.</head> <head>Љубица, њени синови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима види |
| једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је везивал |
| моћу своји пријатеља удеси она, да како Милан умре — ови људи на престол позову другог сина Мил |
| убља подрањивао је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер овога, није лако сна |
| } Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању турском, о |
| оје падају на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чев |
| ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову пот |
| јој, да таки најстаријег сина Милошевог Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогл |
| погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест његову, са највећим задовољ |
| д свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишл |
| од њега преотели — али великаши српски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца |
| едаје кнежевско достојанство своме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и оп |
| у, поред ког је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувств |
| топом отимајући прогањао их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима, пред дућанима |
| очивају кости његових старих родитеља и миле дружине — седамдесетогодишњи роб нехтеде тако скуп |
| се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био као војво |
| своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим |
| непријатељ, вичући у највећем очајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у ово |
| еме турске царевине, која је бројала 45 милијона душа, и чију је војску предводио чувени Куршид |
| шире своја снажна рамена преко толиких милијона разна народа — имају јошт времена бринути се, |
| престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} |
| да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот с |
| у његово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне он уздиш |
| иту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у с |
| уди...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милоснице...</p> <p>Љубица је овим поступком мужа свога |
| траг!» — повиче горопадно храбра Љубица милосници, немогући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне |
| илош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош |
| одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њихова господара.{S} Са једне |
| ежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} Ова јунак же |
| сараните поред оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ова буде одм |
| ; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — благодари.{S} Цркве нису већ више могле прима |
| не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу |
| је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме |
| ћ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи у |
| </p> <p>По повратку своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је |
| ати.{S} У овом делу унутрашњег уређења, Милош је уједанпут показао чудновату вештину.</p> <p>За |
| ат био за врховног господара од Србије, Милош је наумио да неке поправке <pb n="111" /> за друш |
| претерано-ласкавом учтивошћу портином, Милош није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с п |
| победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош је показао највећу војничку вештину.{S} Ово није |
| посланике народне; то је <pb n="133" /> Милош ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њ |
| ако осиромашила <pb n="115" /> била.{S} Милош је одмах спочетка владе своје потпомагао овај прв |
| што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњ |
| даровала њему достојанство владара.{S} Милош тим делом добије круну од народа, зато му је ваља |
| њу примленог <pb n="112" /> уговора.{S} Милош по одличном свом схваћању ствари, врло је добро у |
| робе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка, поврати му његов |
| ли су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за војничког поглавара од Срб |
| ећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n |
| д је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је могао владати и обуз |
| без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сва |
| ја се овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош употреби ову забуну, излети са своји јунаци из оп |
| појављивали су се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен |
| ити и сами себи старешине изабирати.{S} Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна де |
| сио икакво ограничење његове власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер ј |
| е тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму б |
| трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 2 |
| Слово краљево...{S}137</p> <p>XVII.{S} Милош и Махмуд...{S}150</p> <p>XVIII.{S} Устав Србије.. |
| S} Милош Обреновић...{S}27</p> <p>V.{S} Милош и брат његов Милан...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак |
| <p>III.{S} Ајдуци...{S}17</p> <p>IV.{S} Милош Обреновић...{S}27</p> <p>V.{S} Милош и брат његов |
| аизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег ни за длаку |
| јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је |
| авили и за поступање ове противу њему — Милош преко искрених својих пријатеља дозна, и он плане |
| бацити од њега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа свободоумног, није правио завере |
| адиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русиј |
| } Но овај поступак јасно је показао; да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора св |
| анчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту |
| адубљен, примети <pb n="167" /> опет да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће |
| уних четрдесет година,» прихвати речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео на |
| тетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — |
| а је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, |
| ја?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — настави Махмуд — жес |
| без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском |
| Јошт као владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S |
| е на против до тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свога брат |
| то.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења, увек благородно ср |
| p>Долгоруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног простачења <pb n="183" /> |
| сточни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милоснице...</p> <p>Љубица је овим по |
| , а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и при |
| министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год: који га з |
| мените намере његове осујетио, ма да је Милош самовољно дозволио неко ограничење и саме његове |
| су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак одбија |
| логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Прокл |
| на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на руци |
| руско-турског парламента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је мог |
| љи по целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно дело, за кој |
| ликих и пробитачних установа, којима је Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, |
| и имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, то |
| прерађен — сравнио са пројектом, ког је Милош народној скупштини год:{S} 1825. предложио; а осо |
| је данас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благовол |
| све труде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван |
| ељена је била на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале су |
| воме одговору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n="164" /> придржавати умео, положај |
| зна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да му се |
| он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други |
| ела.“</p> <p>Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору |
| ана множина народа опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи о |
| разумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио, као |
| јевцу определита.{S} Двапут у години је Милош обилазио села и станишта, само да се извести о св |
| ла се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби |
| роду по целој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађе |
| а је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никад |
| ова!» —</p> <p>У самом Цариграду био је Милош најславније дочекат; пролазио је кроз варош к пал |
| ару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</p> |
| који је већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> <p>«Један тренутак“ — рекне она мл |
| од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Милош постао идолом српскога народа, и зашто је народ п |
| обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из т |
| постојана — установљена.</p> <p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре |
| свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши вој |
| је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, ко |
| унутрашње организације земље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било; то п |
| Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, но |
| /p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличијама, к |
| ављена, настави са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је п |
| «Сирота Љубица, сирота девојка,» уздане Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући по |
| за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломљеним гласом — «е па к |
| <p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том |
| атим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици трибине, која је напред мало изту |
| дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош и поздрави весело цео народ, који му веселим глас |
| /> <p>«Србија је много слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подра |
| » — </p> <p>—„Ја се неопомињем“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре |
| витељством дописивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања |
| свију Руса». —</p> <p>На које поклонење Милош одговори: «да он себи за највећу част држи, то из |
| ко година једним гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову |
| , да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме руском или турском д |
| е.{S} После дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb n="169" /> он попусти |
| иви отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред страховит |
| с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и пох |
| и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, |
| у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевић |
| <p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ |
| нити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово не |
| у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и предусретајем овим већма збуњен, него |
| који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи, сваки дан изла |
| тине од 16.{S} Фебруара 1835 год.— кнез Милош добије од султана једно умиљато писмо, којим га у |
| видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавну слободу народа.{S} Она |
| лепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У остало |
| скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> |
| ја је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао бољарима својима никаквих личних |
| p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен |
| d>IV.</head> <head>Милош</head> <p>Кнез Милош, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашно |
| међ браћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је сплеткарењем својих великаша, а не зато шт |
| пут већ постали сами своји господари, и Милош напредује са делом цивилизације издрживошћу, која |
| извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико годи |
| ба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кара-Ђорђе и Милош...{S}59</p> <p>IX.{S} Цветна Недеља 1815. године. |
| > <head>VIII.</head> <head>Кара-Ђорђе и Милош.</head> <p>Народ српски преотео је од Турака неки |
| аједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бог једног |
| е натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже, који је без душе овима |
| о у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово в |
| редаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срб |
| и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено, само дајте још |
| уначку реч своју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободн |
| Милош живио, из гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Мило |
| 90</p> <p>XXII.{S} Љубица и њени синови Милош и Мијајло...{S}208</p> <p>XXIII.{S} Последњи чин |
| е појавио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђеним очима турске светине, која је врвила п |
| касапницу наступајућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Бр |
| е познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од почетка п |
| у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са уп |
| стану.</p> <p>«Допустити што?» одговори Милош «допустити сваком захтеву партаје руско-турске ко |
| незналицу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима |
| вају под престолним говором» — одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за ко |
| који изда своје отачаство!“ — одговори Милош заданут неком непоњатном силом. —</p> </div> <pb |
| повика народ.</p> <p>„Браћо!“ одговори Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога |
| е један човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом по |
| проћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово ви |
| бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор да |
| рављамо ништа са тим силама?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одговори на о |
| ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — ре |
| пских жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важности б |
| праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он је имао с |
| Смрт издајицама!!!...{S} Овај тренутак Милош је требао употребити, но он се усколеба.{S} Њему |
| ења Христова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро |
| у Марку!“ — повиче са највећим гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у деду, који му је ту прип |
| беде сваку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер |
| сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах |
| >«Народ је непобедим» — рекао је једном Милош — «кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку ј |
| столећу.</p> <p>Овим цифрастим говором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју |
| а доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвисио у н |
| ном — кад је једну такову песму отпевао Милош, у највећем одушевлењу занешен <pb n="32" /> пови |
| ма су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити народу по целој Срби |
| ше удивљења и савршеног поверења — него Милош; који уједно има безпримерно проницави дух, који |
| бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је често на тајној |
| да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ст |
| ет руски совјету српском заповест: „Ако Милош остане при намери својој, да таки најстаријег син |
| ње народно, то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да |
| моћи сви трошкови државни подмирити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужно |
| Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је важности то место, нареди да |
| уди за та места с почетка није било; но Милош искуством научен, знао је свести власт њихову у т |
| ао што је и код њихових старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он је с |
| мрти патријарха Цариградског.....{S} Но Милош није се нигда на једну своју личност много обазир |
| примању поклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је зн |
| се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби пов |
| опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријате |
| роузрочити» — примети султан.</p> <p>Но Милош без икаквог околишења настави даље:</p> <p>„Ваше |
| у имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити је |
| је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степену в |
| ам ничију власт“ — одговори хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од |
| д у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног кнеза |
| род у Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом министру руском Рикману рекао.</p |
| оже и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош намери да код високе порте изради, да ова законит |
| година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политичар и |
| И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености доводити: |
| а радио.» — Тако се учтиво према народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово |
| га до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, |
| SRP18791_C17"> <head>XVII.</head> <head>Милош и Махмуд.</head> <p>И зајиста, после ове велике н |
| id="SRP18791_C5"> <head>V.</head> <head>Милош и Милан.</head> <p>Ово неограничено и ово прерано |
| d="SRP18791_C4"> <head>IV.</head> <head>Милош</head> <p>Кнез Милош, јунак од Србије, рођен је 1 |
| роду прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ исто онако као и Ка |
| колебе распросте.</p> <pb n="120" /> <p>Милош заповеди, да се постарају и за дела елементарна, |
| ти и владати могу.</p> <pb n="30" /> <p>Милош — у првим годинама детињства свог, није као и ост |
| е к челу своме.“ —</p> <pb n="87" /> <p>Милош сад стане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго |
| </head> <head>Кнегиња Љубица.</head> <p>Милош је јошт један једини био између свију вејвода и р |
| мљи вечита заточења!„ —</p> </quote> <p>Милош повери јединца свога Мијајла својој храброј жени, |
| ена, врати се натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао |
| је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — о |
| роз шуме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме и |
| г, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жа |
| и закони ред ствари успоставили.</p> <p>Милош, који је делом за војеног диктатора произведен, б |
| поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегн |
| м је немогуће пером израза дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним рукама гледао је по |
| рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Милош се није устручавао, да народу изнесе на јавни пре |
| ред гњилим домаћим непријатељем.</p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата св |
| ово на тако високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а остав |
| су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се приближи, женскиња главу подиже гере, очи су ј |
| ве речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопштег љубопитства, о |
| огоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом својим, а са оружјем у ру |
| гом и у најискренијем поверењу.»</p> <p>Милош, који није веровати могао, да између Турчина и Ср |
| пколили су га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраста човек, држање му је војничко, |
| можете, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта |
| , да буде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p |
| певерење поштена човека усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње с |
| — означавају долазак кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно одело у средину < |
| о су на двору силног падише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу политичног дивана н |
| ошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност спрам Русије, да народу веће |
| били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да за |
| еветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша просуте. </p> </div> <pb n="175" /> <div type="c |
| тоје.</p> <pb n="132" /> <p>Слово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за но |
| кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог мил |
| изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу крчити.</p> <p>Кол |
| ишта нас брате није друго противу кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио да се у |
| кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле — предмет је данас нар |
| рад.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни човек тог |
| <p>Нестрпељивије и невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, под којим |
| ама и обогатише се, изузимајући јединог Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, невера |
| у, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држати; у пр |
| Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са М |
| ње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка, повра |
| ам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може правит |
| истану на превод цариградски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је |
| аке сумње у образованости напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има с |
| n="96" /> Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и |
| говоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb n="107" /> да дође у турски стан, да се о ми |
| у тајним учесницима оне завере, која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, о |
| рпске независности учинила; подсећао је Милоша на живе <pb n="181" /> услуге, које је Русија у |
| >Пљен народног престола кнеза од Србије Милоша — довршен је.{S} Питомац императорског кабинета |
| се Русији поклони.{S} Немогући другчије Милоша себи подчинити, сад она обрне лист као да он нар |
| ивих поштених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </div> < |
| висиост Србије.»-—</p> <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара |
| пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао велики уп |
| е паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша са |
| "91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати се нат |
| господарством <pb n="125" /> турским и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим |
| </p> <pb n="81" /> <p>Брзо затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараш |
| на своју сопствену опасност, да поврати Милоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекл |
| владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То је «сло |
| с добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и |
| у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>Послушност законима и такови ред је у |
| доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка, посланик је р |
| во сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и |
| ни лишио Карађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза |
| и се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена била јако разграната и да потпоре своје |
| а <pb n="220" /> им је сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и које су |
| /p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, т |
| ачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи ве |
| оме, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува мест |
| рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да |
| над твојим интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато д |
| ује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да |
| де растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево за |
| ојим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћ |
| е ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља |
| егова пише му ово писмо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прво |
| разговор довршио, рече му овај:</p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да буде у будуће паметниј |
| пуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, |
| весело усклицима поздрављао, поглед је Милошев изражавао оне горде радости, ону утеху безкрајн |
| ги знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се Ср |
| Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали Милошев рад, само неки незадовољници у совјету, којима |
| Омира.</p> <pb n="29" /> <p>Старији син Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна полити |
| ултана, да неразуме овај прости одговор Милошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како данас постоје |
| е мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев горди дипломата разљути и почне другим ал запов |
| ваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после учињеног примирја била та, да земљу у ун |
| соби становала књегиња Љубица; супруга Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки |
| .{S}180</p> <p>XXI.{S} Совјет и оставка Милошева...{S}190</p> <p>XXII.{S} Љубица и њени синови |
| head>XXI.</head> <head>Совјет и оставка Милошева.</head> <p>Кнез Долгоруки видећи, да кнеза од |
| де пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, морало једним кораком ступити у Ср |
| > <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се она од св |
| ману рекао.</p> <p>Код оба двора намера Милошева начинила је велику забуну.{S} Искључење породи |
| одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу даија, наша |
| !“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог страшно |
| равитељства српског за првих дана владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као народног к |
| а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему |
| ишта сине појетички образ Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за упознати чудновату жену, која тако |
| дном Милошу покорити неће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт у совјету <pb n="202" /> седише упо |
| д. затекла.</p> <p>Пошто су непријатељи Милошеви отклонили уплив јевропских сила у дела њихова, |
| ховитом боју починила и под предвођењем Милошевим Турке из Србије изтерала и слободу своју опет |
| на будућност, који карактеришу сва дела Милошевих установа.{S} Целокупна организација Србије, п |
| пренемагања и бојазљивог пузења, држање Милошево према султану било је пуно важности.{S} Људи, |
| а им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево постојано великодушије њему је код својих задо |
| би, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У ње |
| 791_C16"> <head>XVI.</head> <head>Слово Милошево на углед.</head> <p>Сад је година дана, како с |
| о <pb n="204" /> знања доставе упорство Милошево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изп |
| упа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Ку |
| ишњи младић све своје намишљаје.</p> <p>Милошево широко чело, замишљен и озбиљан поглед одговар |
| и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево пророчество се испунило.{S} Тек што је свитати |
| Ово је био други красни део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити ч |
| намери својој, да таки најстаријег сина Милошевог Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место |
| ови људи на престол позову другог сина Милошевог Мијајла, који је увек живио обожаван у спомен |
| етних догађаја, који претходише оставки Милошевој и оној жалосној драми српској, која је после |
| и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајд |
| а, који је имао живот свој великодушију Милошевом захвалити, устане колики је велики и важан, т |
| ло, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитатеља Зори |
| севера — са великом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски проти |
| b n="211" /> год је познавао халовитост Милошеву, тај је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Ми |
| ни добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> <p>«Ми |
| и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични п |
| било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим госпо |
| , а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Турском, да би од о |
| емо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средин |
| нез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати срет |
| у прах ову грдобу револуције, одрубивши Милошу главу.... и да пошаљемо ово знамење султану!“</p |
| но рече: «да се ником другоме до једном Милошу покорити неће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт |
| S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је само за |
| ене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече султан Милошу — «најискренији поштовачи ваших ретких заслуга, |
| већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја н |
| орођену, пређе, него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, челичан каракт |
| ства представничког у Србији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њему подме |
| рих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био, да вла |
| чувство отачаствољубља подрањивао је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер о |
| тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом.{S} Приповедао му је о |
| објашњења најпростија, најтачнија даду Милошу разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да |
| м ал заповедајућим тоном говорити кнезу Милошу: </p> <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он са запе |
| зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, к |
| и одобравали.{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико година, |
| младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владај |
| ве земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{S} Може бити да ћ |
| аду делија, ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим срамом нев |
| ља доведу остатак топничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало! |
| е с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу игра, било је доцније душа свију прего |
| правосудно, финанциско и инострано.{S} Министар иностраних дела извршивао је уједно и дужности |
| оба био и његов кабинетски министар.{S} Министар унутарних дела, обављао је и дужности министра |
| инанције поверена је била и трговина, а министар правосуђа био је уједно и министар просвете.</ |
| а, а министар правосуђа био је уједно и министар просвете.</p> <p>2.{S} Успостава савјета из 16 |
| н је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Министар унутарних дела, обављао је и дужн |
| љутину споменути, којом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <p |
| и четири члана.</p> <p>4.{S} Први избор министара, председника совјета и совјетника припада кне |
| ределења његова:</p> <p>1.{S} Устројење министарства у четири оделења: унутарње, правосудно, фи |
| ужности министра војеног и полиције.{S} Министару финанције поверена је била и трговина, а мини |
| р унутарних дела, обављао је и дужности министра војеног и полиције.{S} Министару финанције пов |
| ају поверења у народу.</p> <p>5.{S} Чин министра председника, један је исти са чином дивизијоно |
| редовање више је пута збунило Мијајлове министре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог |
| а ви не потписујте; но заповедите вашим министрима, нека штеде и нек се поврате <pb n="215" /> |
| ко се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или у каквој другој |
| чи, као што је то Милош једном приликом министру руском Рикману рекао.</p> <p>Код оба двора нам |
| шег несретног отачаства.“</p> <p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, јадни рањ |
| то је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и д |
| пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то |
| га народа, бојећи се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао |
| дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена места по Србији и с |
| <p>После кратког времена буде углављен мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар |
| му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама |
| ли су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољства, која саврше |
| ог узајмног интереса, који је уговорима мира освећен.» — </p> <p>—„Ја се неопомињем“ — рекне Ми |
| и није могуће било у крвожедног Турцина мира просјачити.</p> <pb n="105" /> <p>Усљед једне битк |
| а ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се н |
| ви оружје.</p> <p>Ако услови углављеног мира и нису савршену независност земљи осигурали, ипак |
| на организација Србије, после савршеног мира, била је организација оружања...{S} Уговори сад у |
| ружаном руком умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</ |
| на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срб |
| да приволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све |
| одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb n="107" /> |
| њајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим једне високе порте — правио. |
| Трошкови на држање војске внутрење ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стр |
| едити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу своју већма на |
| врло бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац прос |
| купљена била.{S} Русија при утаначивању мира, није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила |
| н све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре било је врло поспешно.{ |
| ловиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске |
| сило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности избавлење |
| опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу.</p> <p>Познато |
| прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од мене ништа не |
| олико тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пред |
| ља њихова сачувати и одбравити одговори мирно девојка, па истргнувши из корица нож, који јој је |
| p>Србијанци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак |
| си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посеја |
| ла!“ —</p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем, те са |
| а, превазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби својој било предало, |
| веним интересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Мил |
| да, изтргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину определио би |
| одма приметио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање посматрано је, свака |
| и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубиви владар, који земљи својој мудре законе и уст |
| усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње страже турске допрати, гд |
| "107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено.</ |
| и савет, да остале дане своје проведе у миру и задовољству приватна живота, а народ је српски < |
| тачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња за слободом, водила га је |
| штите дошао у логор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предлож |
| власти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих људи, који врховну |
| рашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Ф |
| о строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну м |
| де Турској тако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини |
| ти и душу своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је за |
| вања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за непознатим — |
| откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123" /> и то оног народа, за кога с |
| ко снашао окове ропства.{S} Частољубиве мисли њега су од свију страна напајале.{S} Детету јошт |
| њима устав дао...{S} Његово величанство мисли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држа |
| њој право оно место означио, које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није приличило с |
| >Извршивање ових великих и доброчинећих мисли и - непрестано поступање по овом красном основу у |
| е неблагодарности према Русији, која је мислила или боље рећи, није престајала њега уверавати; |
| међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике пристојности а уједно |
| ног присуства сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушко п |
| pb n="151" /> други начин узети, ако се мислило задобити јуначног кнеза од Србије и то само за |
| с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасходство наћи без сумње д |
| једне високе порте — правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистателно |
| ту ствар отложити до тог времена, које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жестоко с |
| стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност владарска исто так |
| речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, примети <pb n="167" /> опет да Милош |
| овако: <pb n="122" /></p> <p>«Ми остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза |
| збуни мало отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским проста |
| уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петроград |
| војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, |
| народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што вам је |
| и намерама непријатељским, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Непре |
| да, имали смо свиколици доста времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам |
| а простака у Србији било, који писати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава један сељак с |
| о се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд |
| о <pb n="197" /> жељама нашима на путу, мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки искрен изра |
| зотиском штампарије К. Трумића</p> <p>у Митровици.</p> <p>1879.</p> </div> </front> <pb n="2" / |
| ода по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га од |
| је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево пророчество се |
| тарост је изнурила снагу његове јуначке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" / |
| а којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи |
| дајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа, п |
| потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског господар |
| час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац просто као и остали војници обучен.{S} |
| српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских |
| говоримо овде, Љубица, ова неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала |
| “</p> <p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са последњим уздиса |
| ћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слобо |
| </p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући млада девојка.</p> <p>«Јелице... кад теби збогом казати |
| куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка показа се на врати и одма утрча у с |
| бољетица која мори и упропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! |
| двоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева б |
| ити и са земљом сравнити куће, поватати младе девојке за своје хареме, а младиће за своју војск |
| ве сврши, слабо <pb n="86" /> јестаство младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на г |
| само оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом |
| а коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен својим најглавнијим великод |
| , слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећајима на срце |
| аћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја |
| сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди младић развлачећи усне своје смејом презрења: «јер тамо |
| 12 година поверавао је двадесетогодишњи младић све своје намишљаје.</p> <p>Милошево широко чело |
| ватати младе девојке за своје хареме, а младиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и и |
| а га пребројати неможеш; <pb n="134" /> младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо |
| и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у наручија своме младожењи.</p> <p>Ј |
| ије.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у с |
| сад одржа она побједу над совјетницима младога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, ко |
| <p>Младо девојче паде у наручија своме младожењи.</p> <p>Јелице слатка душо моја, рече јој Ђор |
| шла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој девојци, коју је он замишљено гледао.{S} Девојка |
| ...</p> <p>«Један тренутак“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да ра |
| лободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва младост Ђорђева.{S} Мало позније немирни и слободни дух |
| лама учити читати, да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље и одважност.{S} С |
| Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао велики уплив код совјетника.</p> <p>Мњење |
| мње да неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му |
| нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је |
| ила умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нем |
| бе подмиривали смо ми досад различним и млогостручним приходима земаљским.{S} Народу српском ва |
| ам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплаш |
| јевима код самих непријатељских војвода многе пријатеље стекло.{S} Док су Турци заробљенике и р |
| тајном кабинету султановом могле су се многе ствари објаснити и на корист решити; те стога се |
| осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујевац |
| зимати прави политички карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили с |
| е.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура |
| о моје војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети оним |
| е, који да су сами себи остављени били, много би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем с |
| осити љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излагала за другога |
| дну странку је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њене неумерености и |
| ено, па да се у њему којекаквим фразама много народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави р |
| сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији од онога што га друге европске земље и |
| нале.»</p> <pb n="165" /> <p>«Србија је много слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум п |
| кнеже, како данас постоје имају у себи много демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» |
| пиштољ често пресуду донети онима, који много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p> <p>«С |
| и су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и приврженика у Цариграду.</p> <p |
| чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ м |
| ош није се нигда на једну своју личност много обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е д |
| је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» |
| љске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и |
| орена и украшена највеличанственије.{S} Множина воштаних свећа гору пред светим олтарем, те осв |
| о, народ је гњевом букнуо и једног дана множина народа опколи конак, гди је Милош живио, из гла |
| жавне, пошто је земљеделце ослободио од множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки љ |
| ридиком задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе радо |
| у и буду од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним војводом остану мртви на бојном пољу, |
| и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никако немогу исплив |
| ародом договорите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исп |
| ако да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државн |
| душно, одкривено и нелицемјерно писмено мњеније, јесте ли задовољни с вишепоменутим моим устано |
| ишепоменутим моим установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како |
| мао велики уплив код совјетника.</p> <p>Мњење његово било је, једино ослонити се на народ, а у |
| гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчи |
| </p> <p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим отачбину нашу. |
| лазим сада на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак расположити на народ. |
| етреба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи п |
| и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пр |
| ла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати њихов неумитни судија и ужасни осветник!“—< |
| ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрестајте борити се докле последњи Србин |
| то су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у |
| је већ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње уређење земље об |
| род обожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p |
| ов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са животом проста земљеделца задово |
| ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву истину |
| мање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта је могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити, кад је |
| .{S} Милош је био једини човек, који је могао владати и обуздати српску револуцију и учинити је |
| ута хтео издајицама да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло см |
| престанце под оружјем налазити се, није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор м |
| ид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наставити своје војевање, а да непотражи нове пом |
| у совјета, свештенства и апелације није могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од |
| жевини догађа.» —</p> <p>Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није |
| при свој својој строгости сузбити није могао.{S} Императорском агенту и паши београдском сад ј |
| а кнеза од Србије ничим застрашити није могао, да га приволе дошаптавању руском поклонити се; н |
| илош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљ |
| ње маленкости у глави тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње канцеларијске, но ипак је о |
| га је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да народ један тако дуго може трпити |
| ио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што није могао рану преболети, да порта совјетницима суди.{S} Та |
| узме инвеституру и право, које му није могао нико други, доли један народ дати.{S} Стога даде |
| у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу нез |
| рењу.»</p> <p>Милош, који није веровати могао, да између Турчина и Србина срдачна наклоност пос |
| а је незадовољницима кроз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове |
| би дакле народ српски оно злоупотребити могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање у |
| жност, коју би из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде војнички савет искупити и о |
| благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после учињеног примирј |
| напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто |
| толико просторије, да би у себе примити могао све посланике народне; то је <pb n="133" /> Милош |
| ио.{S} Сваки, који је год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана |
| да од десетака и других струка; нит сам могао учинити нужних установљенија која сам желио учини |
| је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности за отачбину.</p> |
| будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је бил |
| сретајем овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем величанству - - - - ви сте ми |
| се народ отуђивао, коју би власт турска могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљ |
| У последњој бугарској побуни, њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима |
| ворену битку, где би голема турска сила могла његову малу чету застрашити и чувао се Турцима из |
| на била...{S} Благородна жена ова, није могла преживити покор тај, понижење Србије. — Жалост ју |
| зумети и код ког наученост једнога није могла, просто оштроумље другог превластити.</p> <p>«Кне |
| а осветом турском потрвена.{S} Она није могла дуго преживити два своја изгубљена чеда, срце јој |
| е тиранија и турска власт уништити није могла.{S} Једном, кад се дома вратио, приповедаше му де |
| прутом друге српске народе придржавати могла.</p> <p>Ни један честит и свестан Србин не може К |
| ућа понела собом само оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосно |
| о и немање превару, која би се изродити могла.{S} У тајном кабинету султановом могле су се мног |
| супруг њен на престо попео, са образом могла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S} |
| се своје у томе, што је сваком приликом могла совјетнике противу кнеза потстрекавати и отуд што |
| редство, коим би се све потребе народне могле најлакшим и најправијим начином по народ, а проби |
| реговоре о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више пута |
| сти — благодари.{S} Цркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, да бла |
| од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се зби |
| могла.{S} У тајном кабинету султановом могле су се многе ствари објаснити и на корист решити; |
| се крв народа немилице проливала, нису могле без никаква успеха по народ остати.{S} Године 180 |
| Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајати, морало је дотле доћи, да се угово |
| зволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужити се; но да је Милош х |
| ди послати из Цариграда — <pb n="46" /> могли свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је ц |
| /p> <p>Намесници — који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу сво |
| ме кукавном народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он |
| да вам могу показати сретство, којим би могли изказати то признање ваше, које дугујете императо |
| имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, који су требал |
| ац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака не |
| /p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо могли <pb n="138" /> скупити веће скупштине прво зато, |
| ложени бити главној скупштини.{S} Нисмо могли до сад схватити рачуна, колико има народа, ни кол |
| е је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, к |
| и могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које бл |
| које се судби својој било предало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Страховити глас: « |
| у тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, к |
| ан» — одговори султан — «о њему није се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да |
| довала, није све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена ме |
| не Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да |
| , где би бар седу своју главу наслонити мого....{S} Ова голема несрећа, <pb n="23" /> ово ужасн |
| «што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош који је |
| хиљада својих бораца на супрот ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе |
| ју и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети сул |
| а, видили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством совј |
| , да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велик |
| о, што вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се ра |
| о сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, својим искуством, а ми |
| осподарство српско признала, да се сами могу слободно по својим законима уредити и сами себи ст |
| лучаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове потребе подмиривали смо |
| кад чују научењаци света, они очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу |
| непотврђени земљом управљати и владати могу.</p> <pb n="30" /> <p>Милош — у првим годинама дет |
| у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p> <pb n="193" /> <p>Међу самим пак народом било |
| , која само вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узвишеном господару |
| аду 10.000.{S} Турака као посада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући пет на |
| роз провидио сплетке, које отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узи |
| оди ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују за њега и траже |
| ра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то диво |
| ема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, побити јих и |
| ри Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, којим би могли изказати то приз |
| , у толико само поштујем, што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </div> <pb n="10" |
| је радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} После дугих дебата, при ко |
| стано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му је последње ратовање |
| јих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира просјачити.</p> < |
| је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, п |
| ком пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казн |
| мали велику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под |
| ти, а у осталом политика речених земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам |
| у случај означио није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српских јунака, почео с |
| слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трајућој <pb n="9" /> појетичкој и светлозорн |
| по овом красном основу управе земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пр |
| дити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемир |
| ј храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћо |
| /p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си про |
| на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше величанство увидити, да он не може никог друг |
| ша као и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај |
| ече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његовом потекле су му низ отвор |
| ужију давао.{S} По овом даклем обичају, може се судити неоцењива важност поклона тих; што јих ј |
| радио, за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ј |
| илошу много шта неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, |
| вију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви не |
| е раздвојењем ослабе, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја |
| непријатељства између порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи усло |
| длежан и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош намери д |
| треба да народ позва своје дужности, да може знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</ |
| махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немој в |
| </p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба имати |
| им је определио свештенству наплату, да може часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом |
| воју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са |
| ње народног дела.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек у целој Србији, који је њом |
| не се силе боје, да се због тог уређења може код њихових народа жеља породити, да такова од њих |
| ој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци |
| к од истине, без икаквог шеврдања, које може свакоме владару, који је уставом земаљским обвезан |
| рбији заведе.</p> <p>Једине околне силе може бити жалише за губитком своје власти, које су из п |
| 9" /> него којим су све остале ишле, не може ни Србија установити се за годину дана и постати д |
| о, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n="139" /> него к |
| > <p>Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које је она в |
| може ваше величанство увидити, да он не може никог другог интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал |
| нако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на свј |
| пол године најумјеренији данак, кои се може ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком |
| и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може само злоупотребити, што коме не припада, како би д |
| једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати на штету обштине а на с |
| .{S} Његово величанство мисли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго устава |
| еприкосновена <pb n="174" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук је ук |
| ли баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала н |
| едрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, која окружава мал |
| на и Србина срдачна наклоност постојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> |
| сти, које Србија од уплива руског имати може.</p> <p>Неки опет бољари српски, повукли су канал |
| свој као оруђе своје позније употребити може.</p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказа |
| тику, а пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се з |
| ти, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу наступајућа |
| зе, да на дан пропасти Турске повторити може оне знамените речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема |
| овјета и совјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који су најспособн |
| о поњати, како да народ један тако дуго може трпити над собом тиранију турску, стога је подрањи |
| падајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ |
| м владају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте пређе били... |
| и, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p |
| махнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело побеђен |
| и, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и |
| ако их лако за дужност њихову повратити можете, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне ра |
| у његове јуначке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљује ва |
| тим моим установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на |
| тавио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и код куће са ост |
| ије, јесте ли задовољни с вишепоменутим моим установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико |
| /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незна |
| да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне лакомислени посланик — „није о т |
| ти на оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени господар онај: ком имате ви за све благ |
| и она,» небојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један угов |
| лу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако |
| <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Ј |
| ихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам |
| о будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушев |
| тећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>« |
| ег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, кав |
| пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломљеним г |
| ена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са |
| зила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где |
| Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, који много умств |
| ава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо! |
| оступате кнеже! — Но његово величанство мој најмилостивији господар јесте једини и најискренији |
| тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану в |
| у му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке к |
| м Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чи |
| сима, као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одржати жели и само у овом погледу |
| > <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је т |
| одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благословени! проговори мати падајући на кол |
| му Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам н |
| „Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у наручија |
| е Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је са љу |
| а бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће |
| како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело испечем о |
| — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје |
| ерење било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била о |
| гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу свом |
| ме младожењи.</p> <p>Јелице слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта мож |
| иси властан нити си у стању учинити, да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Г |
| и!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге управљати — до моје војник |
| е дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни в |
| на неправо располагање.</p> <p>Све ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше про |
| м том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати мо |
| са одушевлењем —„да неки чланови владе моје, подговорени од мојих непријатеља и злим задахнути |
| задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства окаљано било!“</p> <p>Али |
| , и окружен и опет членовима прељубезне моје фамилије, преосвјашчењејшом господом архијереима н |
| а ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме |
| свјету.</p> <p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу установити внутрење правленије, прелазим са |
| споде, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце |
| раћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи |
| ћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклон |
| е. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне он уздишући —- «у ово моје |
| опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачб |
| еч, да нећеш више војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде поиска |
| ина капљица старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мо |
| срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамно н |
| рам противу Турака војевати, да осветим моје Отачаство!“ —</p> <p>Јели какав унутарњи глас пред |
| е нису постале другчије, доли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле н |
| о свој крупи глас — „заклињем те именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да |
| n="25" /> — рекне он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смрт |
| љутине нисам вешт друге управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ћ |
| располагати <pb n="148" /> данак.{S} Но моје дјело и правитељства није више располагати, колико |
| p>Руке своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз један ч |
| не капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Милошу |
| е ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам о делу, тичући се оних наредаба <pb n="18 |
| — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p> < |
| одношаја с ниским, до са једном Турском мојим полугосподарем!» —</p> <p>Долгоруки осетио је врл |
| уцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p |
| ћи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и ј |
| и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, који нас је у стању у |
| грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док заповедао бу |
| руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су остали дома, без обране остати изложени б |
| неки чланови владе моје, подговорени од мојих непријатеља и злим задахнути, од себе самог, мало |
| је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она ми |
| тини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужности, а у осталом политика речених земаља мож |
| — «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несре |
| нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" |
| естано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о том, |
| > <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, |
| мешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретство за измирити све“ — прид |
| моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наре |
| а ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p |
| букла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад робиња устане са |
| своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укро |
| ебе самог, мало по мало присвајају себи моју врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> |
| ао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!» — одговори му овај са свим слободно и одважно.</ |
| p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја нан |
| пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она |
| не моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљ |
| сретном боју погинем!» —</p> <p>„Његова молба се испунила“ — придода старац. «Марко је тешко са |
| а од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе послушно за своје намере.{S |
| ерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="17 |
| Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="135" /> да освет |
| им и жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „да живот српских жена није ништа друго |
| шав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћ |
| се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намер |
| .. ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — рекне он |
| /> <p>«Отац!— благослови ме, а ти мати моли светог великомученика и победоносца Ђорђа, да ми б |
| очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих својих.</p> <p>Ништа ни |
| вановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с п |
| вши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћа |
| тави опет прекинути свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног |
| диле и од страха онемиле, читају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи што е |
| е поред оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ова буде одма и изв |
| се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на прагу црквеном човек |
| вог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се |
| дног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке |
| стави Ђорђе даље, окренув се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по |
| је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су под неограниченом влашћу својих војвода |
| исти бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узвишеном господару до знања, да се неки високи до |
| мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече посланик — „достављено да народ |
| он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је |
| сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њега човека неког, коме с |
| оша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка, поврати му његово оружје, говорећи му умиљато: « |
| нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно би |
| лешинама поља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није х |
| его ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплетке међутим нису престајале, оне су с |
| т воље његове закључили, он је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет |
| спечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјел |
| сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одређени били, д |
| том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче |
| а овде мрети!» — и устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љуб |
| код конзула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkло |
| у.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русија мора се упознати и угњездити код свију народа, који у с |
| е <pb n="201" /> противу нас узела; она мора сачувати онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора |
| свези сачињавају јевропску Турску — она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова д |
| ољари српски, повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа сво |
| ти онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати М |
| » — рече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам |
| ог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније правитељства представничког |
| а се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне |
| ћи на крај, видићемо; правитељство наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити и |
| његово већином гласова закључено, кнез мора потврдити.</p> <p>3.{S} Успостава апелационог суда |
| ворише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда |
| аки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја |
| независност.{S} Они су, што се признати мора у посланству руском у Цариграду имали велику потпо |
| гађаја, којима се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски у |
| дна велика породица, од које сваки члан мора поњати своје интересе и морадне исправке за срећу |
| дане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све |
| рци одма осетили, да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с |
| <p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве код В |
| сваки члан мора поњати своје интересе и морадне исправке за срећу материјалну; треба да народ п |
| скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђурђева дана.</p> |
| лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, |
| е користи.{S} Оне у дане пуног искушења морају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, |
| победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек једанпут да докажу да |
| p>Но при свем том, ова благородна душа, морала се више пута поклонити увредама, које су нанешен |
| они за своје ратно позориште изабрали, морала су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и |
| {S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га об |
| Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сносити љутину и хал |
| и би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за собом повући и оборити и онога, који је се |
| е учинио, кад би овде исписивати хтели; морали би читаве књиге написати.{S} Тога се добра и дан |
| 197" /> жељама нашима на путу, мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки искрен изражај морал |
| ад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задовољавао као поштен човек |
| онити!“—</p> <p>За оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благод |
| војима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Русија имала је без <pb n="196" /> сваке сум |
| а је његова чезнула за непознатим — ова морална бољетица која мори и упропашћује толике младе љ |
| у овладе глупог сујевјерја, које је као морална проказа растварала дружевно тело истока.{S} Ста |
| шине српске, примиле су и освештале ову моралну снагу слабијег противу јачег; а два искрена при |
| што би сва та дела Милошева прегледали, морало једним кораком ступити у Србију заробљену, и прв |
| а неједнаке, нису могле вечито трајати, морало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да ут |
| одности српске поњати.</p> <p>Пре свега морало је материјално стање Србије у језгри својој воје |
| тиранство постало тако несносно, да је морало пасти под сопственом својом претераношћу.{S} Јау |
| стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S} У овом делу унутрашњег уређ |
| јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубиц |
| виче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака војевати, да осветим моје Отачаств |
| p> <p>«Јелице... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју |
| власти владарске, за ту искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики |
| , које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасходство наћи |
| >«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради овамо посла |
| акојако зло употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, зад |
| е друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури ј |
| ачела верно придржава.</p> <p>Пре свега морамо овде ону љутину споменути, којом је и сам руски |
| {S} Место са једним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозволит |
| ме одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглаш |
| игне благостање народно, то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека |
| ти незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматр |
| да умни развитат свога народа унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди |
| ио таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички уважавати.{S} Његовим примером покорили |
| султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед је ве |
| вјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S} |
| вршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима налази и да турске н |
| је познавао халовитост Милошеву, тај је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом прили |
| емена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је употребити јошт једино сретство, које му је за |
| рском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више своју војску супрот страховите и силне Русиј |
| нда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се је једна битка крвава, у којо |
| ватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати м |
| ем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промен |
| у остави само назови власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парламента.</p> |
| напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако исто стр |
| S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака чинити, јер је знао, д |
| а доказом, гомилајући истину на истину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају |
| т ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једног од наших мрских гос |
| непознатим — ова морална бољетица која мори и упропашћује толике младе људе, поче сад и њега м |
| ћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независн |
| ки већ је напред опредељен био, да буде мост за случај каква непријатељства између порте и Руси |
| ра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове села међу собом братски да граде.{S} И сеоске ш |
| да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд осети удар. —</p> <p>«К |
| како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет неостави |
| се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може на започ |
| /> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову |
| на жестина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење — престане сад, кад ј |
| лива код народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежн |
| > <p>Како Русији буде доказано, да неће моћи овај челични карактер за руком својом савити, који |
| боје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни подмирити, но Милош им ублажа |
| на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове села међу соб |
| ви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својо |
| ли ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима правцем у Турк |
| у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки п |
| ти се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка противу даија, |
| вај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезну |
| и прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато |
| дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су са |
| отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једи |
| што си убио Турчина... једног од наших мрских господара.{S} Слава и <pb n="15" /> хвала нека т |
| љније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, под којим је цео народ српски сте |
| млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског господара, кипила је крв у њему, севале су му оч |
| ач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је п |
| а и разореног прибора кућевног леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном |
| ладали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су заклон, непрестано вичући; «удри |
| упо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи своје рођене... дон |
| ћи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој за |
| ви Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних руку.</p> <p>Рака буде готова. |
| ојено мноштво са једним војводом остану мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим |
| орист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} Своје је м |
| /p> <pb n="212" /> <p>Тугујући горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој, |
| ослов од њега.... јатаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, з |
| оље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико се год чине да |
| зо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и |
| лије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и |
| и све земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да нећ |
| е, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи |
| ом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у жет |
| ије знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, врем |
| таву Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде |
| тајној аудијенцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролаз |
| ити сваку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, |
| ојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому |
| чудном суморном ћутљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере с |
| ђе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење преотме.</p> <p>Сместа искупише се около |
| ан правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога |
| вољавао као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе воје |
| неправди пиштећег, народа створи, онда му он на углед ставља престол илити најужаснију смрт.</ |
| ског аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турско |
| и, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морад |
| пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на оч |
| } Ово му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње |
| ана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — |
| је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Крал |
| а рамена, бела као снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S} Његово смежурано лице са |
| <p>Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благоволећи савет, да остале дане сво |
| а му сјајни санак будућности, проказала му све крваве бојеве, непоњатна освојења и увенчала гор |
| ја дражесна вила од Шумадије пришапнула му сјајни санак будућности, проказала му све крваве бој |
| е она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав |
| рати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој с |
| е подуго оштро посланика руског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, к |
| један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српс |
| евешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног пади |
| и, злату и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашил |
| се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт ка |
| ојнички савет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве заштите дошао у логор |
| ила снагу његове јуначке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он подп |
| да порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, нег |
| има са једним српским простаком.{S} Сад му поче замерати што га види тако вештог и способног и |
| ао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која су скло |
| ски има више народни својствености, ове му треба најпре прелити у нарав просвештени европејски |
| ве моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопр |
| оду прекомерна права.{S} Ваш устав даје му једном речију велики простор слободе?“ —</p> <pb n=" |
| егне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и |
| сије, да народу веће право уступи, које му по уставу припада.</p> </div> <pb n="180" /> <div ty |
| ењу, сам узме инвеституру и право, које му није могао нико други, доли један народ дати.{S} Сто |
| е употребити јошт једино сретство, које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он |
| га доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагало великодушно поверење спроћу свом старом |
| лико је могуће залечи ране народу, које му је последње ратовање задало било.</p> <p>Столица упр |
| ! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличиј |
| и и ово објави свима војводама, на које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и |
| народу највеће одушевлење и радост које му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} |
| икога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеж |
| приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Де |
| >Милош је средњег узраста човек, држање му је војничко, опхођење просто а никад подло, често од |
| а, висок, блед, љубка изгледа, понашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски г |
| </p> <p>«Строгост је нужна!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше |
| начки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p> <pb n="95" /> <p>«Нека дакле неколико од ва |
| хоће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један |
| д и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb |
| о му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> уједно издаје храброст, одушевлење и |
| души.{S} Јецање несретне девојке, срце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лиц |
| Милош вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ј |
| прозор један као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој |
| са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да буде |
| ог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!» |
| И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да |
| ем, те са гласом највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју г |
| ке допрати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, |
| атвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо от |
| би — праштајући се са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништ |
| ред великог господина Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Господ |
| и, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоћ |
| Једном, кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљеви |
| на ратоборни дух овога народа; показаше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, |
| ехтеде тако скупе слободе — сузе облише му његово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро д |
| дговори он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово писмо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, |
| скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју је он у св |
| услуге учинили и управо да речем образ му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом |
| ш хтео што противу њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Тур |
| за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кнезу од |
| тстицања противу правитељства — послужи му за потпору.{S} Сујету и частољубива потраживања њези |
| p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопште |
| а отачаство своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене сви |
| Милош и поздрави весело цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се |
| но то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош ко |
| —</p> <p>Затим окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чу |
| одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе ка |
| сли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <pb n="101" /> Двадесет |
| лош, гледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ ре |
| наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства би |
| неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи о |
| да се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њ |
| тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима претстану.</p> <p>«Допустити што?» |
| —</p> <p>«Да зараним моју!» — одговори му овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи |
| дмах одкупи капу од оног момка, поврати му његово оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је жив |
| мка, поврати му његово оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... да |
| а коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на друг |
| попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми |
| глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре не |
| светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — благодари.{S} Цркве нису већ ви |
| та не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; |
| зсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоск |
| зову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху непобедимост.</p> <p>Осам дана прошло |
| е, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја ид |
| урској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоцен |
| ну одважност за слободом.{S} Приповедао му је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скор |
| ал неутолими нагон за слободом набављао му је сладости у грубом занимању пастира, где је он ужи |
| раду — за његово лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самрт |
| тра он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употр |
| ши себе под њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проуз |
| да славном делу његовом помогла, толико му је великодушије у бојевима код самих непријатељских |
| ло, често одвећ достојанствено.{S} Чело му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> |
| тим делом добије круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран по |
| едао му је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину |
| он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити мог |
| а се је до војводског сана узвисио, што му је неограничено поверење и истиниту љубав у народу п |
| оста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео изучават |
| леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p> <pb n="11" /> <p |
| рпски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? |
| ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но њег |
| у, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb |
| ст као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћује.</p> <p>Императорски посланик |
| <p>«Порта ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201" /> п |
| ењу схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супрузим |
| даном побуне српске учинио, изодавна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно |
| а започне извршивати заповести, које су му од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — реч |
| подара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је |
| е бити прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и ро |
| орио је он с негодовањем онима, који су му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена |
| размишљавао о предлозима онима који су му од дивана предложени били.{S} Руско посланство које |
| ке војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га Ка |
| ставе велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари П |
| ободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња за слободом, |
| уде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„ |
| S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>С |
| ајиста је огромно било; то показују она мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с |
| нства и слоге братске далеко разгранао, мудре старешине српске, примиле су и освештале ову мора |
| и мирољубиви владар, који земљи својој мудре законе и установе даде пређе дакле, него што би с |
| он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — Но његово величанство мој најм |
| унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у |
| обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отвори |
| пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n="129" /> <p>Ако |
| одно, то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, |
| <p>После овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац |
| народу осигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа |
| о је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Н |
| дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином при управи тако рећи свагда |
| ло прилику да господари над срцем свога мужа, употребљавала да овога на побуну и устанак подста |
| одугачко копље, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико |
| ишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љуба |
| е хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и так |
| , и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, к |
| нице...</p> <p>Љубица је овим поступком мужа свога дубоко увређена била; ћутећи сносила је увре |
| је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при погледу овог |
| српске жене сносити љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излаг |
| им данима великог искушења било је чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала право пре |
| рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале суп |
| а слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мој. |
| дне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака |
| уда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Тур |
| Увек присеби — праштајући се са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и не |
| дом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смер |
| 86" /> јестаство младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер хт |
| бица небуде послушана.</p> <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ |
| м браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од А |
| ан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово зад |
| и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда његових господара.{S} У оном одушевљен |
| оклона, произвело је највеће учешће код Мусулмана.{S} По народним обичајима никад правоверни Ту |
| више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за |
| анска нехтеде подићи гласа свога за ове мученике христове.{S} Русија није се као покровитељка с |
| ена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мученици слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу поврат |
| ила.{S} Но страховита изнуђења и грозна мучења несретног народа, изтргну га јошт пре времена из |
| као период невоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице народње изчезла |
| мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави крв, која силно и |
| о покровитељка ставила у средину између мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех |
| ју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српск |
| Жене полете унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стражу на улазц |
| остали простор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак |
| под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушко посредовање више је пута збунило Мијајлове минист |
| <p>Турци видећи овако малени број Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих војника, што |
| и он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове из детинства, који су |
| од, да ће са поменута три талира данка, на пол године измирити све земаљске потребе; кад разсуд |
| ву свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но једна слава није довољн |
| шно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица |
| искупити и ово објави свима војводама, на које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Ту |
| својим најглавнијим великодостојницима, на велику годишњу <pb n="210" /> скупштину, где су се у |
| >На једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог, који је и |
| одне песме, вије грдне народне заставе, на којима су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија! |
| змислите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи |
| предусрете речи ове.</p> <p>„На оружје, на оружје!» повика народ.</p> <p>„Браћо!“ одговори Мило |
| ју, да заклони главу своју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, они су опет |
| платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над ж |
| но!“— </p> <p>Мало после ове скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош буде позват, да у Ца |
| ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину долазити, рачуне прегледати и народу |
| 218" /> Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери н |
| ом, а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред |
| то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбоји |
| азио је кроз варош к палати султановој, на коњу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом кам |
| светлим, вијући заставу у руци својој, на којој су биле белим словима написане ове речи: «Отач |
| ор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свиј |
| ли смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркв |
| себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно |
| .{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског господара, кипила је крв |
| — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш пр |
| атраг, носећи у рукама својима заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и |
| пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био |
| а оним клеветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша просуте. </p> </div> <pb n="175" /> <di |
| ј отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, наши ће суседи дознати за дола |
| анку је гањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њене неумерености и добре |
| су већ предали душу своју <pb n="76" /> на олтар народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећи |
| веру, која је имала лицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да произведе устанак и побуну народа |
| познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпи |
| е Србију од једног краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе сви листом на оружје и заузму |
| затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n="136" /> Србина читаш, да се за ср |
| шен био заставама и зеленим гранама.{S} На подножију овог земљаног престола, један простор беше |
| чбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова потварања одбацити од њега и в |
| не, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног благдана, виђали су га где као мало |
| но, без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе |
| ожимо наше јуначке прси непријатељу.{S} На оружје!!</p> <p>Одушевљен усклик предусрете речи ове |
| таништа, само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђив |
| , па капу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир с |
| кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и |
| високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са |
| ва неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала их где један за другим с |
| сутра морао одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале с |
| ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ |
| ти.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени били и ка |
| ај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмом |
| ик и ради показаног ванредног јуначства на Ужици, постаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега |
| ог су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у маг |
| био остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лу |
| една жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb n="52" /> <p>„Правду Ђорђе, п |
| се одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да б |
| ланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њег |
| рцем свога мужа, употребљавала да овога на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, |
| није више од три месеца после оца свога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу совјета, |
| вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске повторити може оне знамените реч |
| опела на књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, |
| пута до самог кнежевског престола — да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор |
| , који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртво |
| дана разним гранама правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> < |
| Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубе |
| вити внутрење правленије, прелазим сада на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирје |
| градског.....{S} Но Милош није се нигда на једну своју личност много обазиро, кад се радило о о |
| тва, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недр |
| у, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужити се |
| брежуљка.</p> <p>Дванајсти сахат избија на кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и војничка глас |
| с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико својих пр |
| г сијателства туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> униште ону власт, коју је |
| , Љубица, ова неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала их где један |
| тва није више располагати, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметов |
| После ових речи заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве |
| л године најправијим начином разрјезала на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији С |
| своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при |
| обуне, које је она више пута потстицала на своју сопствену опасност, да поврати Милоша јединог |
| г њен на престо попео, са образом могла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров ц |
| о је опште познато, једног јутра попела на књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе. |
| /p> <p>„Овде ћемо остати да непријатела на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо! |
| ка власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави политички карактер, јер на многи |
| био.</p> <p>Цела земља подељена је била на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај број на 17 |
| та загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево ра |
| и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и |
| како ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо располагање.</p> <p>Све ове моје рјечи предл |
| у највећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послуша |
| јајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој с |
| адавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> покори Србију, |
| таве мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати |
| књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народни подјелити и више |
| но ипак је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова досп |
| решителност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег одушевлења, против |
| тражи своје рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче |
| век и притисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе |
| страшног ратовања, непрестанце с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, |
| /p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве ко |
| је стајао <pb n="197" /> жељама нашима на путу, мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки ис |
| орим ништа, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово в |
| ом закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње уређење земље обраћати.{S} Он није хотео да |
| рили супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из големе турске царевине, која |
| ошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном ве |
| анкама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откривала је турска полиција нене потајне завере |
| ив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем |
| алеко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано наоружане б |
| громогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p |
| сталних преимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брз |
| српски <pb n="226" /> после 27. година на својој свето—Андрејској скупштини лишио Карађорђа пр |
| и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Непрестано настојавајући да осуј |
| /p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћанства у забу |
| арској извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави х |
| а, изда прокламацију на народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди сва пост |
| су одмора, слуша све приметбе, одговара на сва питања, која се на њега управљају, излазне основ |
| почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} |
| делима налази се духа, разума и обзира на будућност, који карактеришу сва дела Милошевих устан |
| упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне пром |
| гова чували оружани људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> <p>Велич |
| ише неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте |
| ски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да |
| па незнајући како да превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољу |
| ова смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.</p> <p>После дужег саветовања пошаље кабинет |
| свршило, Љубица направи мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што |
| а се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Н |
| чела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међу једноверну |
| два да им неколико хиљада својих бораца на супрот ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју |
| сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћ |
| езависности учинила; подсећао је Милоша на живе <pb n="181" /> услуге, које је Русија у то доба |
| , из те несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београд |
| поноћно доба осветљаваше човека једног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гр |
| е кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> </div> <pb n="150" /> <div type= |
| е робља свога, законитост је турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су |
| и видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb |
| редсказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако види; ј |
| ечима овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе? |
| т народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одговор Милошев.</p |
| се невина крвца пролила, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики нем |
| мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, што су до то |
| хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји г |
| упише се около њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и који су под собом више чет |
| била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрозни |
| отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, |
| штине а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале су стотине година, докле су се ов |
| ви наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године најумјеренији данак, кои се може |
| пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, која је у свим г |
| страшним, њихова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мученици слободе, пођите!{S} Оне, к |
| укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног |
| ро знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb n="117" /> <p>Шатобријан рекао |
| једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити девојко, немој плакати |
| е свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; |
| олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, |
| да вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог |
| аву и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге саст |
| да превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих људи, који вр |
| е посреднике, чија важност јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и |
| а пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило |
| исоки достојници вашег сијателства туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> униш |
| ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, настави са нестрпљењем, за које Мило |
| дара Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} У месту |
| ка.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена је на 17. окружја; већа окружја подчињена су начеонику <pb |
| <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга његова п |
| има стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање страних сила прерађен — сравнио са пројек |
| </p> <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођ |
| у дело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и подигне благостање |
| ате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: д |
| штољ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило ни |
| ства турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, грозне добродете |
| p>«Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо |
| ркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око |
| депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији |
| ованости напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако |
| остоме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељство набавити и та |
| е саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји си |
| ког положаја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији |
| рском нагоњени народ српски — скочио је на све стране на оружје против својих угњетача.{S} Општ |
| обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом носио, и што је између два пре |
| им ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак један |
| та Александер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S} |
| ити ослобођен од самртне казни, коју је на себе навукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ово н |
| мо послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним |
| изгубљену слободу своју.{S} Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која |
| вог рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што, |
| д њихових старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уред |
| инама све већма ладнило, оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Милош презиме сво |
| p> <p>Ово је зајиста што најчудноватије на свету, које кад чују научењаци света, они очајавати |
| један српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, глед |
| д њима.</p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати! |
| моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ра |
| } Људи, који нису никад смели очи своје на султана управити, дивили су се и чудили његовом држа |
| еби не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, као сматрање људи и ствари ове земље, по |
| е, које су савети Енгленске и Францеске на несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Франце |
| није говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> |
| /p> <pb n="105" /> <p>Усљед једне битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци с |
| — Турци видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко |
| оњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="114" /> |
| ати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу свој |
| исти растумачивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из |
| дње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима |
| крено и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ов |
| лагослова; за тим весело погледа напоље на гомилу војника, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени |
| осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није, и ла |
| абија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чу |
| јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба дет |
| народ српски — скочио је на све стране на оружје против својих угњетача.{S} Општи устанак, кој |
| ђе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> са највећим одушевљењ |
| је је он спремао, да народ свој подигне на један степен висине са осталим народима европским.{S |
| е клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У ов |
| .{S} Како на одређено место дође, седне на столицу, око њега разни државници, који су за њим до |
| у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир с |
| ором удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресења Христова.{S} |
| ју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу као н |
| дравом потврдити хотео, његово помазање на кнежеско достојанство.</p> <p>Весеље и слављење раши |
| p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одв |
| Љубица <pb n="224" /> упути своје стопе на границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> |
| те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиран |
| одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом ша |
| ависност - видили смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабрији |
| е свагда при себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си по |
| ну народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Н |
| оји нису овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци |
| олико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у |
| к биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да |
| е.</p> <p>Млада једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој б |
| ркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на прагу црквеном човек један, под оружјем светлим, виј |
| иметбе, одговара на сва питања, која се на њега управљају, излазне основе које су га приволеле, |
| оју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бела као снег брада покривала му је јуначка |
| унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев горди дипломата разљути и почне |
| овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару во |
| у истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је би |
| ло нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно |
| сом, на оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, гр |
| рат.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српском бојишту догађаху пролазили су једни за други |
| њење његово било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити с |
| број Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они |
| е совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршују |
| бе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством совјета изрећи, да се с |
| ече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у |
| без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> пиштољем на |
| одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему нак |
| оду српску и јуначтвом својим, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга п |
| у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја |
| ош се није устручавао, да народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује ш |
| pb n="4" /> такова дела, која се односе на патриархални живот овог првобитног народа.{S} Виђаће |
| му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» —</p> <p>Народ је српски на све с |
| врховну власт његову подривају, заштите на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на је |
| еља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих нан |
| ко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да место мене |
| је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» —</p> <p> |
| е видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убит |
| непаметно отворена...{S} Раздор пониче на све стране.{S} Опозиција је задобила нове <pb n="63" |
| се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n=" |
| Свештеници, који великог уплива имадоше на ратоборни дух овога народа; показаше му прстом на не |
| овима српским војевале супрот Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике сво |
| ору само је један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он |
| рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од |
| х ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање |
| оправдао.</p> <pb n="153" /> <p>Треба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски цели |
| а Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља ов |
| обуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и најве |
| ђен за народне посланике, који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћу |
| дмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекава |
| јује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па г |
| ом могле су се многе ствари објаснити и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Ца |
| рића.{S} У високим званијама у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је н |
| Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Срб |
| у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариг |
| исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да п |
| ина дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} Онда смо се надали, да |
| и, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узн |
| >Ово неколико простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123" /> |
| падају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стражу на улазцима.{S} Месец просијав |
| им песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљену слободу своју.{S} Више Србије на небу ведр |
| ио се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на прагу црквеном чо |
| јереима.</p> <pb n="144" /> <p>Трошкови на држање војске внутрење ради мира и поредка међу нама |
| ције по другим земљама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступ |
| ра и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стража по границама, које ће нас чувати, да н |
| ење и држање контумаца.</p> <p>Трошкови на депутацију у Цариграду.</p> <p>Трошкови на агенције |
| >Трошкови на мензилане.</p> <p>Трошкови на грађење и држање контумаца.</p> <p>Трошкови на депут |
| ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилане.</p> <p>Трошкови на грађење и држање конту |
| депутацију у Цариграду.</p> <p>Трошкови на агенције по другим земљама.</p> <p>Трошкови на случа |
| мноштво са једним војводом остану мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих |
| /p> <pb n="58" /> <p>Напослетку погледи на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно с |
| више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара |
| деси она, да како Милан умре — ови људи на престол позову другог сина Милошевог Мијајла, који ј |
| тако славна, при неким пословима излази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Бо |
| клизној стази пратити човека тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и од па |
| гда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом о |
| је, време је!» —</p> <p>Народ је српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се ни |
| не битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, |
| „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога виш |
| итост њихову признати, они су апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски је народ такођер на славу св |
| су се Србијанци често бунили и устајали на оружје, несретна њихова родбина и нејач нашла је при |
| «Грци су јуначством и храброшћу постали на ново народ, политика није хотела законитост њихову п |
| зда онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше велича |
| > <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} |
| су непријатељи његови неправо измислили на њега.</p> <pb n="119" /> <p>Дај да наставимо доказ з |
| ево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од |
| но постојанство заморили,. наилазимо ми на <pb n="4" /> такова дела, која се односе на патриарх |
| народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је |
| е тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је народ остави |
| је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма т |
| ним јуначтвом вољно живот свој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За време овог десетогодишњег в |
| од Србије поставља, народној скупштини на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски |
| тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност спрам Русије, да народу веће право уступи, |
| д бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом |
| ћи се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управ |
| Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? рече |
| ужио пропуштао, него је почео изучавати на изуст народне песме, које тиранија и турска власт ун |
| овјетници разсматрати и мени предлагати на одобреније.{S} И попечитељи и совјетници одговараће |
| ео разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгу |
| ђорђем <pb n="19" /> почели су нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана |
| ; и по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, који је те законе земљи подарио и с |
| прса супарници својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја |
| , који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> <p>Величанствена је и дивна духо |
| које би може бити, сутра морао одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на с |
| ћи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада на |
| сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени го |
| ова, како ћемо сирјеч данак расположити на народ.</p> <p>Потребе, које народ Српски има да подм |
| није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није |
| хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племе |
| их установљенија која сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови |
| ајумјеренији данак, кои се може ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изи |
| вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости |
| њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Срб |
| > <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство наше мора сад да прокуш |
| пле сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> |
| е благословени! проговори мати падајући на колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p> |
| ућа судба отачбине, и да он остављајући на престолу сина свог и супругу своју, који су њима ист |
| ељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже уметност, ступао је креп |
| спитавали.{S} Кабинет руски, рачунајући на <pb n="191" /> њихово име, које је у народу познато |
| но Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу |
| доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Ту |
| " /> <p>Кад би разјарени српски војници на бојном пољу после победе сваку штедњу одрицали, вика |
| ст и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе са |
| {S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но о |
| ти.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз С |
| т хиљада нових војника буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са Срби |
| унаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n="96" /> Турке застраш |
| лоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим интересима..., Ја |
| слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Дос |
| арким родољубљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважавајући |
| уди и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену слобод |
| народну скупштину сазвати и поднесе јој на одобрење <pb n="127" /> Ферман, којим је порта даров |
| и део своје земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног б |
| жја, доцније је Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, јер други |
| узаконити ји; друго: расположити данак на народ најлакшим и најправијим начином по њега, а и п |
| Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавд |
| уског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подписује, које је он спремао, да н |
| <p>То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, |
| и вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао читати, печа |
| а отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом |
| отле неокрњену одржати, док седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу |
| њало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бе |
| S} Сви су се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, да осветничко оружје дотле <pb n="43" |
| а разљути, опали <pb n="12" /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу. |
| лан и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресења Христова.{S} Ову је побуну сада с |
| аљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су увер |
| у при помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на |
| ери, седио је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом брежуљку, који је растовом гором обра |
| и за отачбину, она знаде даном приликом на страшноме месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Бр |
| о други него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплетке међутим нису престајале, |
| Натраг тамо!» —показујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћ |
| {S} На уговорени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а |
| ни дух овога народа; показаше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те да при |
| оштро посланика руског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз |
| начни господар од Србије, буде потврђен на месту високом које заузима, и придода: да из свих ти |
| мо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на страни његовој сед |
| пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим |
| нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господа |
| отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце паде п |
| >Жалосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, др |
| вди пиштећег, народа створи, онда му он на углед ставља престол илити најужаснију смрт.</p> <p> |
| } Но Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да |
| емишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој девојци, коју је он замишљено гледао.{S} Дево |
| .</p> <p>У својој нади, коју је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страховито превари |
| тац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу независно |
| г ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи усправљеном руком главу своју, пушио ј |
| тити дуг стари архијереја, кои је лежао на новопридобијеним крајевима Сербије.{S} У слову том п |
| о је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p> |
| мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: |
| дрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки мердевина, кој |
| ега уверавати; да је она задобила право на вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p> <p>К |
| <head>XVI.</head> <head>Слово Милошево на углед.</head> <p>Сад је година дана, како смо се у п |
| јету <pb n="202" /> седише употребе ово на корист његову, покажу противницима грожњу народа и п |
| вода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче |
| и и писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други нег |
| адног среброљубља да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво!“ —</p> |
| ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче п |
| ати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи |
| ака листом устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе побед |
| на сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља |
| поглед је његов непомично управљен био на Султана, а затим проговори он гласом громким, које п |
| све слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављ |
| олази, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одређено место дође, седне на столицу, око њега разн |
| г падише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу политичног дивана навести, ваљало је с |
| шта тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, као сматрање људи и ствари о |
| оје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том тр |
| и.</p> <pb n="212" /> <p>Тугујући горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својо |
| зносити околишење и лукавство политичко на узор човеку најлукавијем и најпроницавајућем, и сад |
| несретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо |
| наћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.</p> <p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу |
| ташима придружио — <pb n="45" /> видило на гори Ивановској 500 наоружаних људи, који су се свем |
| и.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађо |
| њихова устанка, пређе, него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у ср |
| смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу с |
| а се са неколико година назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</ |
| потребама, сили непријатеља неустрашимо на сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, |
| е, сад се наново уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинс |
| ш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захте |
| равитељствено у Србији, које је уведено на основи по све слободомишљеној и уставној, па ако на |
| да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако пак извес |
| м разљућени Турци, двапут јурну помамно на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} |
| лово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске надут |
| екрасне песме народне, које су на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са великим одуш |
| ућевног унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га ник |
| а само какови пролом спазио, одма је то на своју корист употребио, секао их је као репу и мртви |
| ао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно от |
| вити догађаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за собом повући и оборити и |
| у Цариград, <pb n="157" /> био је често на тајној аудијенцији код султана, без да му је ту што |
| непристоји да будем <pb n="203" /> кип на књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подл |
| лаву.“ —</p> <p>Српски је народ такођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај б |
| е узимати прави политички карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазил |
| римерно јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег разго |
| ала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</ |
| а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> |
| ло, турска војска халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним |
| речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише у притјажање робља свога, законитост је |
| зумео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино прибежиште од свију бед |
| да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — в |
| <p>Све припреме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога мо |
| дитеља свога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је |
| ила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из |
| да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са св |
| ја почео народу срећу и слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он зн |
| ука чиновницима, веће само Правитељству на зданијама, која би се градила за обштенародну ползу, |
| оје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — благодари.{S} Ц |
| је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p> |
| човек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него |
| ћом чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи |
| верење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петр |
| тоје гологлави на пољу, чувајући стражу на улазцима.{S} Месец просијава кроз облаке и осветљава |
| >Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим отачби |
| рена су.{S} Жене полете унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стра |
| е и више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбије |
| по праву насљедства, изда прокламацију на народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србиј |
| После ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, примети <pb n="167" /> опе |
| ји су небројено пута водили браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточници светога |
| шко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак би |
| лош народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском достојанству из сопствене побуде дао и да |
| рвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти |
| рила и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n="64" /> <p>Сад султан одважно пође |
| у Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га |
| ан трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски |
| порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, него в |
| тео што противу њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске |
| у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Зна |
| га до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, моли |
| о ли што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и |
| лико од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је |
| а привежу; зато сад поставе велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оц |
| имо доказ за доказом, гомилајући истину на истину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали љ |
| ост земљи у страном свету задобити и њу на корист народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. как |
| е около Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> |
| рећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова имена вечито се |
| {S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима поруче и |
| це ослободио од множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално |
| ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је б |
| у себи прекрасне песме народне, које су на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са вел |
| науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, |
| риград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни човек |
| а им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што п |
| > се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, наши ће суседи д |
| шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили: да Милоша немогу лако н |
| , а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умор |
| е важности то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их о |
| и знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у свакоме војнику српс |
| зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник д |
| ад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици трибине, која је напред мало изтурена и |
| истова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сре |
| бог им је послао.</p> <pb n="70" /> <p>На цвети 1815. год. искупио се био силан народ у таковс |
| своју саблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина |
| крај села лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак један отворе се врата од колебе, неколико људи |
| испуњавају се. — </p> <pb n="44" /> <p>На први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S} |
| да би јавну неправду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Срби |
| дати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са |
| гдашњу славу старе мајке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином |
| признала полунезависност Србије.</p> <p>На глас ове радосне вести, народ занешен од радости иша |
| гов није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одго |
| ном севера — са великом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски пр |
| слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрекавање својих попечитеља, Мијајло је већ био |
| и; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, нар |
| ти своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним местима, по рогљевима улица, по зборовима око |
| овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може |
| ак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, |
| имо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се ко |
| анства императора свију Руса». —</p> <p>На које поклонење Милош одговори: «да он себи за највећ |
| а своју марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеком путу, долазило је просто дете у додир и |
| аним и признателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по т |
| да тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени и сурови изражај, стари пастир и јун |
| ме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово високомерно питање, које је истог вечера сретном |
| а пошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На овај предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија, |
| м ропски да сноси.{S} Страховити глас: «на оружје!» — потресао је Србију од једног краја до дру |
| вој жалостни поглед около себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — про |
| љен усклик предусрете речи ове.</p> <p>„На оружје, на оружје!» повика народ.</p> <p>„Браћо!“ од |
| у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{S} Код народног свештенства |
| е стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо јавној благајни порез, који је пре раденике ти |
| трошкове дужавне оруђа за земљедељство набавити и та им је под надзором општинских старешина з |
| ки тајни ал неутолими нагон за слободом набављао му је сладости у грубом занимању пастира, где |
| заиста! — Турци видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- и несањајући, да |
| н био своме народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у с |
| ожија, за учињену неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврат |
| Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </div> <pb n="225" /> <div t |
| Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти |
| био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао |
| људи, који су народ на побуну и устанак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{ |
| а та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и старости, предаје кнежев |
| лако на клизаву стазу политичног дивана навести, ваљало је самом султану да започне извршивати |
| у се дугим временом трпљења свакоме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почест |
| исветова <pb n="38" /> турских, који су навикли били за оног војевати, који би им више платио.{ |
| чињавају јевропску Турску — она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да н |
| ца је тек петнајсту годину живота свога навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: |
| бођен од самртне казни, коју је на себе навукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ово није помо |
| нгленске и Францеске на несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» — |
| крено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења |
| ћу, ил најгрознију и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини је |
| На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и поглед |
| актер за руком својом савити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши |
| радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србије, све јед |
| рвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован стајао, |
| 192" /> и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да |
| из руку бежећег војника заставу, ободе нагло свога коња, пролети уз редове заплашене, пред соб |
| ли.{S} Неки део разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гониш |
| рамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велемоћно и |
| њу мало попустише, сад се наново уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет га победе.</p> <p |
| /p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту |
| ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у п |
| лада човека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слободом набављао му је сладости у грубом зани |
| ви.</p> <p>Претераном тиранијом турском нагоњени народ српски — скочио је на све стране на оруж |
| ода; показаше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бог |
| потајно сјајна предложења учини.{S} Као награду — за његово лично покорење, обећао му је паша у |
| крајну; која у једном магновењу човеку, награђује све труде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош |
| ; жене су лан преле около једног стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали |
| је је Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, јер других способни |
| етлали, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничију власт признати, особито |
| ажније знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у с |
| оказао, да у највишем степену власт има над самим собом, у једном магновењу схватао је он сва п |
| грађанским тако и у војничким стварима над целом Србијом преда.</p> </div> <pb n="49" /> <div |
| а имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од важност |
| једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима има |
| тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на срцу држећ |
| које јој је давало прилику да господари над срцем свога мужа, употребљавала да овога на побуну |
| шта, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те на |
| ко да народ један тако дуго може трпити над собом тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу |
| ом једно или више окружја, признавајући над собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, |
| једне капи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Мил |
| тачком оделу, чињаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда п |
| обињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она |
| је, јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом јуначком браћом својом.{S} Име његово расчу |
| свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца његова.{S} Њеног присуства |
| о за једну Турску, која је полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и н |
| чне Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, |
| ђују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над совјетницима младога кнеза.{S} Он се одважи и непод |
| било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправд |
| ашивог бранитела.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити сво |
| совјету доведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку из |
| авној скупштини састали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју |
| кад све то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка |
| усретањем њиховим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Турака, међер има нешто и добра |
| > Кара-Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бе |
| агогичка начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се |
| из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и признателним с |
| тупа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке завичаја, неразумну уп |
| има, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, |
| ћу није одступала од њега, ове последње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и раставље |
| знаравије, које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешт |
| за земљедељство набавити и та им је под надзором општинских старешина за рад давао, не штедећи |
| пао је у прах...{S} Аустрија под својим надзором држи српске војводе, који су небројено пута во |
| ећ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе |
| тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрати има, са кога може и даљње |
| и неможеш; <pb n="134" /> младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} К |
| «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њега.... |
| ше могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре а за избављење из ропства, и д |
| есело погледа напоље на гомилу војника, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до то |
| знети.{S} У њему нема никакве владарске надутости, где се говори а ништа не казује, нити се оно |
| .{S} Идемо да видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавну слободу н |
| своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка |
| стао био, коју опет један српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако |
| човека тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.< |
| кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> < |
| могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, т |
| виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или у каквој |
| ите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда прокле |
| еђу две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је одважна жена пр |
| у Србије, ваља да се са неколико година назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут |
| земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне промене устанка српског, |
| вљено бити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипломације, ма да је он ј |
| и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и он |
| њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да би он морао бити подлога свога руск |
| ом светог Јована пред олтарем божијим и назову се „побратими.“ Ово својевољно саједињење добије |
| нету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову, за које је рекла, |
| без да су њено постојанство заморили,. наилазимо ми на <pb n="4" /> такова дела, која се однос |
| аву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки мердеви |
| битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничарске делије ишле су пред |
| хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</ |
| а, чини ми се, биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под км |
| о! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> |
| и остали простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се ви |
| а рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <pb n="101" /> Двадесет хиљада |
| већим задовољством извршивао.{S} Прва и најважнија наука, <pb n="35" /> коју је од брата свог н |
| ешт у познавању љутске природе, које је најважније знање за онога, ком је суђено да над другима |
| илна врата широм су отворена и украшена највеличанственије.{S} Множина воштаних свећа гору пред |
| е и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанственији и најрадоснији дан за народ српски, |
| ануо.</p> <p>Крагујевац даје нам изглед највеселији и најдражеснији.{S} Све куће и зданија па д |
| њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузроковала.</ |
| вога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употребили да |
| ађаше за своје узвишење да захвали, као највећа кукавица оставља отачаство своје, одриче се чин |
| <p>Својство ових поклона, произвело је највеће учешће код Мусулмана.{S} По народним обичајима |
| јвећом њежношћу почне повторавати своје највеће уверење високог поштовања, <pb n="155" /> које |
| сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће пожртвовање, а редовима непријатељским задавао |
| производиле, подстакнуше сада у народу највеће одушевлење и радост које му је давало уверење д |
| ере, које они Србији приписују успаљују највеће незадовољство у народу.{S} Људи, који се по опш |
| био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била |
| де пред својим господарем, те са гласом највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да |
| отно народне песме и доводи слушаоце до највећег усхићења.</p> <p>Улице су дупком пуне народом |
| је једну такову песму отпевао Милош, у највећем одушевлењу занешен <pb n="32" /> повиче: „Та и |
| ћеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p> |
| оби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копље, па нескидају |
| днокрвну браћу као непријатељ, вичући у највећем очајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у по |
| познавалац људи и њихових карактера, а највећи противник улизица и ништавила људских, који кла |
| а које смо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо?» —</p> |
| Милана и свагда је заповест његову, са највећим задовољством извршивао.{S} Прва и најважнија н |
| не на прагу црквеном и <pb n="75" /> са највећим одушевљењем благослови пред њим стојећи наоруж |
| та нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у деду, |
| народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После неколико часо |
| е незадобијемо нашу слободу.»</p> <p>Са највећим ускликом очајања изрекоше заклетву ову, преко |
| , које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане, сад се наједаред захоре из коле |
| рао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично народно |
| показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за полазак |
| и зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима |
| p> <p>„Безобразницо!“ — повиче Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло роб |
| де: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «извор и узрок толикој беди |
| турске.» Ове речи изговорила је она са највећом разјареношћу и чуством пуним осветољубља.</p> |
| у кокетерију измишљене учтивости, те са највећом њежношћу почне повторавати своје највеће увере |
| оклонење Милош одговори: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благоволење — којег је |
| предложио; а особито, кад ова дела која највећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са |
| а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на |
| лаву ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао |
| ара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да наву |
| овом исполинском боју, Милош је показао највећу војничку вештину.{S} Ово није била занешена неу |
| и одговори донешени совјету доведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а о |
| отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони се ко |
| е стране држали су га за најлукавијег и највештијег војводу побуњених Срба. </p> <p>Небројене ж |
| ила, да само ономе услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} |
| Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степену власт има над самим собом, у једном ма |
| сам се поставити совјет државни првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из ш |
| држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи, кои б |
| ом и млади своји синови, окружен својим најглавнијим великодостојницима, на велику годишњу <pb |
| о целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавнијих епоха у српској историји.— Сад се већ оруж |
| ојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису добивале никакву плату од својих ста |
| е и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве људе |
| кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост била Љубица |
| рагујевац даје нам изглед највеселији и најдражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих про |
| народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на прагу црквеном човек један, под |
| страху и највећој тишини певане, сад се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S} М |
| се Милош пред народом показа подиже се наједаред страховита вика: «Доле са совјетом! — доле са |
| ни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два |
| турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим битка |
| говору са судом народним о том, како би најзгодније установили оно, што је најпрече, најнужније |
| а изгубљену отачбину; а остало им даде, најиме управу земаљску и законе народна скупштина.{S} О |
| начином разрјезала на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији Србин био задовољан, |
| авимо, пошто смо одани један другом и у најискренијем поверењу.»</p> <p>Милош, који није верова |
| најмилостивији господар јесте једини и најискренији пријатељ султана, и то је управо баш са ов |
| /p> <p>«Кнеже!» — рече султан Милошу — «најискренији поштовачи ваших ретких заслуга, <pb n="158 |
| .</p> <p>Страховити догађаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за собом пов |
| султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастијем слогу источног израза позива, до дође у |
| и ји; друго: расположити данак на народ најлакшим и најправијим начином по њега, а и пробитачни |
| о, коим би се све потребе народне могле најлакшим и најправијим начином по народ, а пробитачним |
| рци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и највештијег војводу побуњених Срба. </p> |
| ње и лукавство политичко на узор човеку најлукавијем и најпроницавајућем, и сад објашњења најпр |
| да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничарске делије ишле су пред турском војском, |
| нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао снос |
| кавом учтивошћу портином, Милош није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио, |
| ти његовој отворе и обучавање деце и до најмање колебе распросте.</p> <pb n="120" /> <p>Милош з |
| тне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</p> <p>Све |
| У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца, била је управа предата кметовима или оп |
| пате кнеже! — Но његово величанство мој најмилостивији господар јесте једини и најискренији при |
| о плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи између матере и се |
| дражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је заставама народње боје, цв |
| нуди кнеза од Србије: «да промене своја најновија уређења, која садржавају у себи демагогичка н |
| одније установили оно, што је најпрече, најнужније и најполезније нашем отечеству.{S} И рјешио |
| тву, изберите међу собом најразумнија и најодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластијем |
| вили оно, што је најпрече, најнужније и најполезније нашем отечеству.{S} И рјешио сам тврдо: </ |
| смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никако немогу испливати у том, в |
| проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће са |
| х имали:{S} Милан Обреновић од Поцерја, најпоузданије војводе ајдучке, Станоје Главаш, Вељко, п |
| године по имању сваког брата да подјеле најправијим начином, како ми неби сиротиња долазила и т |
| вега данка, од три талира за пол године најправијим начином разрјезала на народ, како би и наји |
| расположити данак на народ најлакшим и најправијим начином по њега, а и пробитачним по правите |
| е све потребе народне могле најлакшим и најправијим начином по народ, а пробитачним по правитељ |
| ише народни својствености, ове му треба најпре прелити у нарав просвештени европејски држава, п |
| о би најзгодније установили оно, што је најпрече, најнужније и најполезније нашем отечеству.{S} |
| политичко на узор човеку најлукавијем и најпроницавајућем, и сад објашњења најпростија, најтачн |
| ем и најпроницавајућем, и сад објашњења најпростија, најтачнија даду Милошу разумети: да савезн |
| {S} Зајиста је био највеличанственији и најрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из Ц |
| у уставу, заклетву, изберите међу собом најразумнија и најодабранија лица, и оставите ји овде с |
| ве границе фанатизма. — Име брата јесте најсветији и најтврђи <pb n="28" /> савез — остало срод |
| на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији Србин био задовољан, то ево предлажем те |
| да је јунак српски целим путем примао, најсјајније сведочбе удивљења и уважавања.</p> <p>Путов |
| —</p> <p>У самом Цариграду био је Милош најславније дочекат; пролазио је кроз варош к палати су |
| је противу големе турске силе, коју су најславнији ђенерали њезини предводили, те стопу за сто |
| елу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.</p> <p>Испуњујући овако |
| само оне изабрати од чиновника, који су најспособнији и најчеститији, и који имају поверења у н |
| ласило је писмо — «сматраће онај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било, |
| Милош остане при намери својој, да таки најстаријег сина Милошевог Милана, за насљеднога кнеза |
| цавајућем, и сад објашњења најпростија, најтачнија даду Милошу разумети: да савезна сила Турске |
| натизма. — Име брата јесте најсветији и најтврђи <pb n="28" /> савез — остало сродство пак дола |
| у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нису се |
| нда му он на углед ставља престол илити најужаснију смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за Францу |
| ра данка с главе на главу за пол године најумјеренији данак, кои се може ударити на народ један |
| ојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабријих војника — видили смо како је она после, ка |
| и од чиновника, који су најспособнији и најчеститији, и који имају поверења у народу.</p> <p>5. |
| ти није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудноватије на свету, које кад чују научењаци света, |
| ремена носи и јавно исповеда, за једног најчудноватијег човека у овом столећу.</p> <p>Овим цифр |
| гао, да између Турчина и Србина срдачна наклоност постојати може, задовољи се с тим, што је ћут |
| је политика овога или онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку |
| а, потпуно је поњао дужност, које му је налагало великодушно поверење спроћу свом старом пријат |
| сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у свакоме војнику српском, који за слободу отачб |
| "171" /> свршено било.{S} У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућност, који кара |
| е је морао непрестано да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61" /> одбија, па не |
| била јако разграната и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то з |
| давале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава |
| с, да Србију за себе задобије, а Турска налазила је опет интересе своје у томе, што је сваком п |
| вазала противу њих....{S} Но Турска се налазила под теретом заштите Руске, којој је султан лич |
| је у свим гранама правитељства седила и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ев |
| ци закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да се зак |
| ени бегао је у стародревне шуме, где је налазио своју потпуну слободу, пошто се је напред удруж |
| орђевог устанка противу даија, Милан се налазио међу првим борцима за слободу српску и јуначтво |
| зведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран био.{S} Мате |
| нак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи |
| де; но принуђен непрестанце под оружјем налазити се, није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пош |
| толица управе Турске, добије од султана налог, да страховитом ајдучком вођи потајно сјајна пред |
| ика буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</ |
| Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их бр |
| и заповести, које су му од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече султан Милошу — « |
| аних сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели све |
| допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> же |
| ана владе Милошеве, који је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То је |
| ка.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и |
| во бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта сине појетички образ |
| празник освануо.</p> <p>Крагујевац даје нам изглед највеселији и најдражеснији.{S} Све куће и з |
| о што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта |
| нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државним дјелима онако; као што се руков |
| нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као |
| та се посве међу супрузима догађало, то нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да је М |
| може на започетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познат |
| — да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор премногих изванредних дагађаја, ко |
| у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову, за које је |
| дине дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је топ |
| ечатати и подјелити међу <pb n="140" /> нама.{S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад п |
| !“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити ономе |
| вде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат |
| епутата народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадам |
| упи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили д |
| ојске внутрење ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стража по границама, ко |
| ије се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} Он има пу |
| ком Рикману рекао.</p> <p>Код оба двора намера Милошева начинила је велику забуну.{S} Искључење |
| авошћу у траг улазила свима сплеткама и намерама непријатељским, и као што се мислити даје, ови |
| е, може правити оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај поступак јасно је показао; да Милош |
| изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и ч |
| забрали, морала су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Нар |
| је овај доцније благородне и племените намере његове осујетио, ма да је Милош самовољно дозвол |
| b n="18" /> им рану и подказивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где |
| риволе дошаптавању руском поклонити се; намери другим начином и сретством, да уплив Русије у Ср |
| српском заповест: „Ако Милош остане при намери својој, да таки најстаријег сина Милошевог Милан |
| еној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег неприја |
| ило, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине ов |
| у руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка пока |
| алним штабом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће |
| јаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин јед |
| даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош намери да код високе порте изради, да ова законитост ср |
| тране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдек |
| ду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке завичаја, н |
| и зар једним махом, једним словом праву намеру господара од Србије, само да отклони савршену по |
| укића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу пред |
| нања доставе упорство Милошево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло |
| ала, предупреди ову високу и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Потк |
| била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа радио.» — Тако се учтиво према народу М |
| неможе, као што су наметнути сами собом намесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад |
| нералну амнестију свима сужњима.</p> <p>Намесници — који су само од њега могли имати власт, ову |
| кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво и даде генералну амнестију свима сужњима.</ |
| аку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, због |
| у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами собом намесници решили, док га не позову |
| ише само побеђени народ, којег би Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан као непослушно |
| бодио од множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално добро |
| и.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краљевског брежуљка.</p> < |
| радње канцеларијске, но ипак је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су какове ствари пр |
| питују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери родитеља свога, једино |
| акој бури што наскоро долази, кад народ намисли светити се силеџијама својим.{S} У такој грозни |
| твовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбо |
| ојводама и <pb n="62" /> совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у с |
| ао је двадесетогодишњи младић све своје намишљаје.</p> <p>Милошево широко чело, замишљен и озби |
| врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца |
| провата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњ |
| ла срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жалосни призор за мење времена с |
| проклињући своју љутину.{S} Увреде њему нанешене умео је опростити, но за неправде другом учиње |
| е више пута поклонити увредама, које су нанешене биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — |
| једном магновењу мало попустише, сад се наново уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет га |
| {S} Све се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S} У овом делу унутрашњег уређења, Ми |
| мишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201" /> противу нас узела; она мор |
| од твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити, д |
| х радина уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи видит |
| рагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао в |
| одушевљењем благослови пред њим стојећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунак |
| n="45" /> видило на гори Ивановској 500 наоружаних људи, који су се свемогућим Богом и његовим |
| ак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од Поцерја, најпоу |
| вљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијам |
| ицама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилане.</p> <p> |
| опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колико су српски редови прор |
| гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потребовао општу потпору од свих савезника.</p> |
| гаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паша београдски, где је била с |
| но да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61" /> одбија, па незнајући како да пре |
| ски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да |
| ок турске војске, која се овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош употреби ову забуну, излети с |
| ници братској и по предходном договору, нападали су и убијали они само Турке, којима су често о |
| рашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике, отимали кад и кад царску касу |
| у идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе |
| а уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ београдски Петар, који ј |
| е њихов предводитељ и управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осе |
| о са Карађорђем <pb n="19" /> почели су нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p> < |
| /> <p>Усљед једне битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци се смету, отворе |
| и мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помиса |
| стољубиве мисли њега су од свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12 година поверавао је двад |
| и.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није говорио, шт |
| Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште опе |
| видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљ |
| својој, на којој су биле белим словима написане ове речи: «Отачаство, Слобода!“</p> <p>«Браћо! |
| Е.</p> <p>Историјска приповетка.</p> <p>Написао К. Б.</p> <p>Власник и издавалац</p> <p>Конст.{ |
| списивати хтели; морали би читаве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плод |
| асно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данком, што га |
| .</p> <p>Затим је определио свештенству наплату, да може часно живити и није дозвољавао, да се |
| ј да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове знамените речи: «Кара- |
| вовала сталност свога народа, бојећи се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812. год. Тур |
| нажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка показа се на в |
| штући благослова; за тим весело погледа напоље на гомилу војника, наду мајке Србије.{S} Велики |
| где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити |
| лу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сирота девојка,» уздане |
| кав направи, да утруђени народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од својих бесм |
| бе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда чов |
| а је смирена, после оних великих ратних напора и великих војничких трудова, сљедили су и дани о |
| за независност - видили смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најх |
| чки слободу свога отачаства, и особитим напором придржавала је народност своју, која се крунила |
| то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним јуначтвом вољно живот свој отачбини на |
| препоручио, спочетка је добро ишла, но напоследку остане без уважења.{S} Војводе опијене славо |
| двисности од својих старих господара, и напослетку уређење уставно, које се у овој слободној зе |
| сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Небројен |
| овио и једне речи.</p> <pb n="58" /> <p>Напослетку погледи на жену и децу своју, која јецајући |
| ност свога народа, бојећи се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад ниј |
| Кад се ово жалосно дело свршило, Љубица направи мали знак крста на зиду, поред ког је саранила |
| орало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени народ од тешка напора мало одахне |
| најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад с |
| тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта ви |
| исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, |
| е, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовластан тешко је сносио икакво ограничењ |
| је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер овога, није лако снашао окове ропств |
| војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском к |
| , пљескала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег одушевлења, противу овладе глупог суј |
| Милош на једној слици трибине, која је напред мало изтурена и стојећи гологлав овако народу по |
| азио своју потпуну слободу, пошто се је напред удружио са онима које је раван случај у гору дов |
| под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредељен био, да буде мост за случај каква непр |
| .{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспот |
| нима, који много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!» — одговоре |
| над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и лага |
| што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је полага |
| </p> <p>„Браћо!“ одговори Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрест |
| шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштенародним добром; сав народ плаћа данак и |
| био је без сваке сумње у образованости напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, |
| гу бити збачени без претходне осуде.{S} Напредовање њиово бива по реду и чину старешинства.{S} |
| ћ постали сами своји господари, и Милош напредује са делом цивилизације издрживошћу, која сваку |
| је отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да с |
| уњених робова даде исећи, подужно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим |
| шло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, п |
| и видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз ње |
| твености, ове му треба најпре прелити у нарав просвештени европејски држава, пак да ступи у ред |
| трање једне са свим просте и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама изображења и потреб |
| он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше неколико магновења, без да |
| илош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и незн |
| анова позива да захвали...{S} Но својим наравним проницањем је он провидио исто тако и корист, |
| из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лукавство изневерило било и што он неби |
| И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу давно већ предвидила, хоће да се |
| ана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеског и Аустријс |
| ма мојим занимам о делу, тичући се оних наредаба <pb n="189" /> о којима ви говорите.{S} Но зна |
| ност простог света, који неће лако нове наредбе да прима, придржавајући се свагда свог старог о |
| оворите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете |
| /p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амнестију неуважавамо.“</p> <pb n="2 |
| је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступ |
| знајући од какве је важности то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молер |
| тампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну деца у школам |
| ј је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војни |
| ији; но то весеље и слављење није власт наређивала, већ је потекло из слободне воље самога наро |
| д Београда Солиман изда заповест, којом наређиваше: „да ниједна жена српска, без разлике стања |
| рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на срц |
| а је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак |
| бије.</p> <p>На глас ове радосне вести, народ занешен од радости ишао је к ниском обиталишту ср |
| <p>На Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски противу Турака листом устао.</p> <p>Рат |
| чинио; <pb n="147" /> кад све то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, д |
| , кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредељен био, да буде мост |
| , који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множина народа опк |
| е, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем |
| ј земљи свакојаким видом показивали.{S} Народ је руљом у хајдуке одлазио.</p> </div> <div type= |
| да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику отачастољубиву власт, ма д |
| ом, којој ништа већ неостаје желити.{S} Народ српски има више народни својствености, ове му тре |
| ошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је био несретна жртва ових силеџија, |
| није најбоље, и као ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под кметовима, капетанима и судовима, суд |
| родом тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем пева своје народне песме, вије грд |
| свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, д |
| у миру и задовољству приватна живота, а народ је српски <pb n="226" /> после 27. година на свој |
| рдени га украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирни |
| ика отачбине и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој к |
| сачувати и одржати престол ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина |
| м изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном |
| списа подписује, које је он спремао, да народ свој подигне на један степен висине са осталим на |
| по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају |
| исправке за срећу материјалну; треба да народ позва своје дужности, да може знати, шта власт им |
| је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њега био, јер у њему једном см |
| ауке и изображења требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер |
| тиштала и он није могао поњати, како да народ један тако дуго може трпити над собом тиранију ту |
| весно“ — рече посланик — „достављено да народ српски жели и иште слободу законску ширу у смислу |
| ајвеличанственији и најрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда послат, у С |
| је био човек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n="1 |
| .</p> <p>„На оружје, на оружје!» повика народ.</p> <p>„Браћо!“ одговори Милош, «ја ћу напред.{S |
| p> <pb n="69" /> <p>Шта је могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен |
| одине најправијим начином разрјезала на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији Срби |
| народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Наро |
| иди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да пор |
| е његово било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити се, |
| , како ћемо сирјеч данак расположити на народ.</p> <p>Потребе, које народ Српски има да подмири |
| мјеренији данак, кои се може ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи |
| аконити ји; друго: расположити данак на народ најлакшим и најправијим начином по њега, а и проб |
| праву насљедства, изда прокламацију на народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србије, |
| ну у напредак обштенародним добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{ |
| оди свакој бури што наскоро долази, кад народ намисли светити се силеџијама својим.{S} У такој |
| ике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавно рече: «да се н |
| S} У оном одушевљеном полету, кад га је народ весело усклицима поздрављао, поглед је Милошев из |
| ио је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци па |
| уначка дела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Дети |
| задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи и у |
| срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, ср |
| рховни вожд <pb n="113" /> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је да ј |
| а: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици трибине, |
| около цркава и манастира, скупљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8" /> бесконачним |
| апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски је народ такођер на славу свију позвао се и слава се одазв |
| к седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са |
| омилама, особиту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дошао, да |
| ат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт на боји |
| порти сване године плаћао, ослободио је народ од десетка и других дација, које су Турци, гулећи |
| турску страну.{S} При свем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно |
| стао идолом српскога народа, и зашто је народ после толико година једним гласом захтевао, да се |
| јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај више година под турским ропством у синџиру ст |
| н био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у ови |
| положити на народ.</p> <p>Потребе, које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Сул |
| ити, што коме не припада, како би дакле народ српски оно злоупотребити могао, што он сам по сил |
| позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитање <pb n="118" /> |
| ише као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска могла покорити и п |
| тересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу |
| рекао је он пријатељима својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом но |
| призора, али ништа тако и некарактерише народ и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стај |
| елне порте, народу исти растумачивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Уста |
| ам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим ме |
| јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут |
| а и столица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипло |
| један другому, књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето |
| , нити се невина крвца пролила, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека вели |
| из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно гледао, |
| ја, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка, на пол годин |
| рског ропства ослободе један хришћански народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку у |
| жене су у светској повесници за јуначки народ <pb n="68" /> српски, као период невоља, срамоте |
| м благослови пред њим стојећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама из |
| х дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали.</p> <p>Непрестано водећи бри |
| {S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег би Турци наметом ратним угњетавали; већ је |
| да се уговор какав направи, да утруђени народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља |
| p>Претераном тиранијом турском нагоњени народ српски — скочио је на све стране на оружје против |
| ена је и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, где мало застад |
| еднога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један једини дана |
| великим ускликом и одушевлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктато |
| о снажна, да ноже препородити спавајући народ, који од столећа у ропству турском стоји, овом пр |
| ћемо видити, какву хвалу заслужује тај народ пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уре |
| тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, што су |
| је му није могао нико други, доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах народну скупштину са |
| а цвети 1815. год. искупио се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједанпут указа |
| ео издајицама да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао. |
| јуначством и храброшћу постали на ново народ, политика није хотела законитост њихову признати, |
| од би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са с |
| мрско ропство турско, под којим је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај био је за слободн |
| ивке устане Милош и поздрави весело цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а |
| ћ и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет придружише |
| родом било је такођер незадовољника, но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на |
| ивала, нису могле без никаква успеха по народ остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на св |
| огле најлакшим и најправијим начином по народ, а пробитачним по правитељство наше измирити.{S} |
| за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњеним С |
| им већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одв |
| сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и је |
| сположенија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабр |
| {S} Сами свеци у својим песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљену слободу своју.{S} Виш |
| а полиција нене потајне завере, које су народ близу планина стојећи за устанак удешавале; — ова |
| та искупише се около њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и који су под собом ви |
| <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> <p>Редом |
| ad> <head>Кара-Ђорђе и Милош.</head> <p>Народ српски преотео је од Турака неки део своје земље |
| Устаните на оружје, време је!» —</p> <p>Народ је српски на све стране испуњен био духом ратовањ |
| им пожртвовањем од стране Срба.</p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је једном Милош — «кад срце |
| је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски није довољно зрео за оне установе, које се |
| стор слободе?“ —</p> <pb n="160" /> <p>„Народ српски не ужива другу слободу осим ону, коју је с |
| њихово политичко биће утврдити.</p> <p>„Народ је“ — говораше он — «једна велика породица, од ко |
| робљеног, у невољи и неправди пиштећег, народа створи, онда му он на углед ставља престол илити |
| народно одело у средину <pb n="137" /> народа са женом и децом долази, поздрављајући га усрдно |
| лим народима европским.{S} Он као глава народа свога имао је пред очима само интересе свог наро |
| договора и согласија свију нас и свега народа.</p> <pb n="142" /> <p>2.{S} Рјешио сам се поста |
| г уплива имадоше на ратоборни дух овога народа; показаше му прстом на небо, где је награда за њ |
| рбије старао се, да умни развитат свога народа унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бр |
| авезу Ђорђевом жртвовала сталност свога народа, бојећи се Наполеона, направи мир са Турском у м |
| мо како је Милош постао идолом српскога народа, и зашто је народ после толико година једним гла |
| већ је потекло из слободне воље самога народа, који је прве своје кораке цркви светој упутио; |
| о нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; али ипак држим, да ће |
| народу своме.</p> <p>Код нашег простога народа, љубав братска је претерала све границе фанатизм |
| огли до сад схватити рачуна, колико има народа, ни колико прихода од десетака и других струка; |
| капетанима окружним, главним кметовима народа Серпскога и вишим духовенством и свештенством на |
| жна рамена преко толиких милијона разна народа — имају јошт времена бринути се, шта се и у нашо |
| је гњевом букнуо и једног дана множина народа опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичућ |
| држи...{S} Од отважног и снажног држања народа српског, зависила је верност порте у извршавању |
| е; — оваке непрестане прилике и кретања народа обелодањивала су, да је завера противу Турака да |
| е жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице проливала, нису могле без никаква успех |
| рђе Петровић — који је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у с |
| а имао је пред очима само интересе свог народа, знао је само за једну Турску, која је полугоспо |
| ="153" /> <p>Треба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски целим путем примао, нај |
| Ђорђе буде једногласно изабрат од целог народа за врховну правитељствену главу.</p> <p>«Али ја |
| овека повукао је за собом пропаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по православној Ру |
| ба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи припи |
| иже се опет и материјално стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> |
| до света разума — све да разума једног народа и до његовог достојанства и уздања у своју личну |
| тати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами |
| е мисли народа <pb n="123" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> |
| вита изнуђења и грозна мучења несретног народа, изтргну га јошт пре времена из свог мирног куће |
| е на патриархални живот овог првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у сред |
| ви њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и њен су |
| еби моју врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече |
| суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; |
| рати стадо и истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била бич |
| ара.{S} Милош тим делом добије круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и |
| ги Турцима, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима |
| а подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа изгинуло самном, па неће бити никакве неправде а |
| »</p> <p>Овако зазорно и озбиљно држање народа узнемирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад |
| он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског придобити за промене, што јих је он са Т |
| ју су браниле живе симпатије и поверење народа, то би била неразумност очевидна, које су унутар |
| јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S} |
| ђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те нево |
| е су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123" /> и то оног народа, за кога се зна |
| Срба под Кара-Ђорђем.</head> <p>Устанак народа српског, који је 1796. год. по целој Јевропи одј |
| даде рачун народу, што је као намесник народа радио.» — Тако се учтиво према народу Милош пока |
| “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се |
| а част служи, јер се није догодио вољом народа, него вољом његових великаша, а и ови неучинише |
| и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово неколико прост |
| ред све ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким <pb n="37" /> даном р |
| у страном свету задобити и њу на корист народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од св |
| о ту власт у дружини, на највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана, да не |
| немир — бурна <pb n="41" /> разјареност народа, која обично као гробна тишина предходи свакој б |
| тако, као што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређу |
| свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим судар |
| 10" /> скупштину, где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела |
| Милош незаконито стешњава јавну слободу народа.{S} Она га оптужује тајно, да сваким даном злоуп |
| мора се упознати и угњездити код свију народа, који у свези сачињавају јевропску Турску — она |
| , који је увек живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>М |
| у недељу, да произведе устанак и побуну народа српског.</p> <p>Нестрпељивије и невољније и од с |
| ље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за д |
| рист његову, покажу противницима грожњу народа и предложе помирење.{S} У тајној једној сједници |
| свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p> </div> <pb n="2 |
| да се због тог уређења може код њихових народа жеља породити, да такова од њих зајишту, што оне |
| <pb n="159" /> што се збива код других народа, поткрепљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се м |
| во би под гвозденим прутом друге српске народе придржавати могла.</p> <p>Ни један честит и свес |
| у, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољубивим |
| дигне на један степен висине са осталим народима европским.{S} Он као глава народа свога имао ј |
| ма врзу сравнимо са осталим изображеним народима, онда ћемо видити, какву хвалу заслужује тај н |
| етнуо, час су опет пристајали и са оним народима, који су супрот паше устајали, а свуда их је с |
| непријатеља оних уређења; која се дају народима као извесно право и паметна слобода.{S} Знајте |
| ослобођење отачаства, док се неби снага народна мало опоравила, која је већ двадесет петгодишњо |
| Турака далеко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано нао |
| аљује ватреним и одушевљеним речма срца народна, за свето подузеће и вечити бој против Турчину. |
| м даде, најиме управу земаљску и законе народна скупштина.{S} Ово је био други красни део посла |
| рестола, један простор беше обграђен за народне посланике, који долазе и на коњу, да учествују |
| какво средство, коим би се све потребе народне могле најлакшим и најправијим начином по народ, |
| жеш.{S} Народ радосним срцем пева своје народне песме, вије грдне народне заставе, на којима су |
| .</head> <p>И зајиста, после ове велике народне скупштине од 16.{S} Фебруара 1835 год.— кнез Ми |
| а би у себе примити могао све посланике народне; то је <pb n="133" /> Милош ту скупштину држао |
| не су садржавале у себи прекрасне песме народне, које су на скоро на немецки језик преведене и |
| ем пева своје народне песме, вије грдне народне заставе, на којима су ставите ове чаробне речи |
| од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне песме, које су до овога часа само у страху и на |
| родња, дао је он све старе преповетке и народне песме, које су славиле дела српских јунака поку |
| .{S} Умилна и тиха гласба свира дивотно народне песме и доводи слушаоце до највећег усхићења.</ |
| едали душу своју <pb n="76" /> на олтар народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим одшевле |
| ајла престола лишиле — предмет је данас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, д |
| уштао, него је почео изучавати на изуст народне песме, које тиранија и турска власт уништити ни |
| печитеља на које ће се све струке дјела народни подјелити и више државни совјета; попечитељи ће |
| м рад прво: устроити сваку струку дјела народни понаособ и узаконити ји; друго: расположити дан |
| дине овако скупљати.{S} Овакви депутата народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p |
| и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л изнашли как |
| а, објављивао је свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p> <p>Крагујевац даје нам изг |
| остаје желити.{S} Народ српски има више народни својствености, ове му треба најпре прелити у на |
| о време буде, <pb n="135" /> да осветли народни празник.{S} У саму зору 16. — загрме топови и у |
| мојој канцеларији и у договору са судом народним о том, како би најзгодније установили оно, што |
| је највеће учешће код Мусулмана.{S} По народним обичајима никад правоверни Турчин није каурину |
| ући се свога детињства и оног уживања у народним песмама, које су њега задахнуле жарким родољуб |
| злоупотребленије, које би се у дјелима народнима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт једанпу |
| итава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну деца у школама учити читати, да т |
| а преобрази власти и подигне благостање народно, то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљ |
| је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p> <p>Мало после ове скупшти |
| ике стања и старости, несме носити више народно своје одело, већ да се свака има обући у старо |
| еизказано добро расположен.{S} Лепо пак народно одело, даје овим учесталим гомилама, особиту др |
| а је Милош худа будала, да је изневерио народно дело, за које је толико пута био жртвовао живот |
| <p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n="224" /> |
| Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно одело у средину <pb n="137" /> народа са женом |
| ј срећи био, опет је носио своје обично народно <pb n="50" /> одело, његову олињену бунду и црн |
| тари погрешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљи с |
| и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је жало |
| тство набави за умишљену побуну.{S} Код народног свештенства нашао је у томе јаког одзива, њихо |
| ном свог позива, и способан за довршење народног дела.{S} Он је оног времена може бити, био јед |
| .</head> <head>Свршетак.</head> <p>Пљен народног престола кнеза од Србије Милоша — довршен је.{ |
| еве, који је довољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, |
| за насљедног кнеза од Србије поставља, народној скупштини на потврђење поднео.{S} До тог доба |
| о и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако ум |
| и велику вештину у вођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да |
| не њихове.»</p> <p>Жене српске при овој народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S} Јед |
| о је «слово» његово, које је он говорио народној скупштини, која је по његовој заповести сазват |
| ен — сравнио са пројектом, ког је Милош народној скупштини год:{S} 1825. предложио; а особито, |
| ог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, које до смрти своје нигда није оставио |
| ства, и особитим напором придржавала је народност своју, која се крунила под политичним ударцим |
| вљати, а тако исто знао је праве услове народности српске поњати.</p> <p>Пре свега морало је ма |
| о је од Турака неки део своје земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али овде јошт |
| , кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb |
| ена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за 16. новембра 1835. гд |
| евајући по обичају своме уз гусле једну народну песму, која је узносила и у звезде дизала негда |
| и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, д |
| едан народ дати.{S} Стога даде он одмах народну скупштину сазвати и поднесе јој на одобрење <pb |
| позвао, ценећи и уважавајући та предања народња, дао је он све старе преповетке и народне песме |
| најнижих прозора, окићено је заставама народње боје, цвећем и зеленим гранама.</p> <p>Велика ц |
| мучења.{S} И сама сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђ |
| о. — Милош није хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као владају |
| рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем указала — велике су.{S} Сваки је живи њу у нар |
| S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради |
| неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-А |
| пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред страховита вика: «До |
| г усхићења.</p> <p>Улице су дупком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ радосни |
| у.</p> <pb n="193" /> <p>Међу самим пак народом било је такођер незадовољника, но народ се није |
| ко и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да последњег часа држање његово било је |
| и сами међу собом и код куће са осталим народом договорите, пак да ми дате после мњеније ваше и |
| више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година |
| која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао народу и себи слободу и ову ј |
| први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарској, о |
| </p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, који предсказиваху скору побуну.</p |
| који је као комесар блистателне порте, народу исти растумачивао, и народ га је после на сва ве |
| е сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили» — настави Махмуд — „било је предметом |
| и млогостручним приходима земаљским.{S} Народу српском ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја |
| ним изговорима око границе путовала, да народу крстоносну војну противу Турака приповеда, откри |
| ша склони на покорност спрам Русије, да народу веће право уступи, које му по уставу припада.</p |
| , који је уставом земаљским обвезан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> |
| ти.</p> <p>Милош се није устручавао, да народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је х |
| : “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама пр |
| к народа радио.» — Тако се учтиво према народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста |
| еби слободу и ову је земаљским законима народу осигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначно |
| овом подузећу није <pb n="198" /> ништа народу свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише шт |
| а велике труде и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што ниј |
| рењем својих великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике труде и заслуге с |
| је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, која је ишл |
| престано водећи бригу, како би простоме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошкове дужавне ор |
| само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му је последње ратовање задало било.</p> < |
| одини, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га од једнога дана до дру |
| руну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаже, док међу тим |
| ну своју уздржавајући — «ви дозвољавате народу прекомерна права.{S} Ваш устав даје му једном ре |
| емо сви, један другому, књаз властима и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав о |
| скупштину долазити, рачуне прегледати и народу јављати ји, оволика гомила неможе се сбог велики |
| итељи и совјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотреб |
| прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој |
| тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакоја |
| дао Милош хиљадама штампати и поделити народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „свак |
| ци грозно поступају према томе кукавном народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље |
| p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађаше за своје узвишење да захвали, као |
| своје.</p> <p>У целом овоме заробљеном народу куцало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, |
| ђер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</p> <p>У самом Цариграду био је Милош |
| подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћује.</ |
| заповести сазвата била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа радио.» — Тако се уч |
| о.{S} Он је с народом заједно извојевао народу и себи слободу и ову је земаљским законима народ |
| не Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од |
| а да се у њему којекаквим фразама много народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек о |
| просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотове делити, то би њ |
| мало изтурена и стојећи гологлав овако народу поче говорити: -</p> </div> <div type="chapter" |
| ему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благородно дао.</p> <p> |
| pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки |
| ланику, који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију за |
| и лукавства одмах <pb n="195" /> су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних |
| а, која <pb n="131" /> је он као владар народу своме учинио, кад би овде исписивати хтели; мора |
| ушалаца производиле, подстакнуше сада у народу највеће одушевлење и радост које му је давало ув |
| и најчеститији, и који имају поверења у народу.</p> <p>5.{S} Чин министра председника, један је |
| еограничено поверење и истиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обренов |
| на <pb n="191" /> њихово име, које је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишт |
| гово поверење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече |
| и на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више |
| проистекоше све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Претер |
| аћом својом.{S} Име његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад дера |
| српских јунака, почео само да говори у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} - |
| писују успаљују највеће незадовољство у народу.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за уход |
| ћ, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег простога народа, љубав б |
| шао био, да покуша подићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, које је закоп |
| зала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и обожав |
| рви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском досто |
| инуђен вама приметити, да околне силе а нарочито пак покровитељствујућа сила Србије, имаде прав |
| је величанство заповедило мени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите праведном |
| ма, имала је она тајне уходе, којима је наручено било да доказују користи, које Србија од уплив |
| ла Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у наручија своме младожењи.</p> <p>Јелице слатка душо мој |
| је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио |
| жа по границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилан |
| >„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p> |
| "52" /> <p>„Правду Ђорђе, правду дај за нас сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се једном в |
| слуга отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми |
| е седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио, |
| лињем те именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к |
| је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза Милоша изазвало, већ |
| безпримерно јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег р |
| , а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p>Ова |
| им да прави владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, пр |
| чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте и |
| <p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености довод |
| на држање стража по границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошк |
| ља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једно |
| мојима имам -један званичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са дух |
| н не може никог другог интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уређења интересују и |
| а више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p> |
| их наново оружје <pb n="201" /> противу нас узела; она мора сачувати онај стара спомен.»</p> <p |
| еш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди младић разв |
| мјенити, без договора и согласија свију нас и свега народа.</p> <pb n="142" /> <p>2.{S} Рјешио |
| тиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бит |
| крај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је, |
| о врховног господара Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоским девој |
| тњу своју у дело приведу: затворити или насилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле жив |
| , да извидите невоље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас |
| ам турског робовања. — Жестока и голема насиља и изнуђења јаничарска, превазишла су већ сваку м |
| стојници вашег сијателства туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> униште ону в |
| брини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори мирно девој |
| b n="39" /> Србијом владала, није их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она хар |
| чите своје материјалне пропасти, големо насиље и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до оча |
| ти.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није био далеко од н |
| лости за њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту |
| гробна тишина предходи свакој бури што наскоро долази, кад народ намисли светити се силеџијама |
| ли и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколико изгубљених битака примети турска |
| ашингтон Истока...{S}110</p> <p>XIV.{S} Наследни кнез Србије...{S}121</p> <p>XV.{S} Пастир краљ |
| мацију на народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди сва постојећа званија, |
| био господар целог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, које до смрти своје ни |
| ишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мого....{S} Ова голема несрећа, <pb n="23" /> |
| десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за кожн |
| "SRP18791_C14"> <head>XIV.</head> <head>Насљедни кнез од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Ми |
| у српског господара, који је сад постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њ |
| n="176" /> онај од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, народној скупштини |
| "125" /> турским и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим условом, да Србија п |
| ј храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не з |
| и најстаријег сина Милошевог Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ов |
| гих владара у земљи осим њега, по праву насљедства, изда прокламацију на народ, да ступа на пре |
| зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за жи |
| ије могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у ну |
| мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гл |
| живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаство |
| : да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="186" /> да мест |
| у доскочицу, која је на њега управљена, настави са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине |
| устрављена на ову опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — К |
| сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарско |
| а сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја |
| и 16. фебруара т. г. народу говорили» — настави Махмуд — „било је предметом љуте критике, од ст |
| г од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув се једноме од момака својих |
| пита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — настави Махмуд — жестину своју уздржавајући — «ви дозво |
| </p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — настави Долгоруки са чувством — „оне беде, које су саве |
| — уређења, која ви у Србији уводите“ — настави султан — „лишавајући себе власти владарске, вас |
| стојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено, само д |
| .</p> <p>Но Милош без икаквог околишења настави даље:</p> <p>„Ваше величанство! — у извештају т |
| е једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет прекинути свој говор: «Јелице молим те узм |
| није приличило срчбу своју показати, то настави он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро по |
| тену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме |
| и на њега.</p> <pb n="119" /> <p>Дај да наставимо доказ за доказом, гомилајући истину на истину |
| а више пута од Срба потучен, није могао наставити своје војевање, а да непотражи нове помоћи из |
| тарају и за дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет пис |
| и деца остављали су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз |
| е она на путу била. -</p> <p>Непрестано настојавајући да осујети сплетке, које су подривале сен |
| оме јаког одзива, њиховим <pb n="78" /> настојавањем и њиховом потпором удеси он свој план и ус |
| небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим интересима..., Ја нећу дати Мило |
| .{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци о |
| бегство његово.</p> <p>Крајње је време наступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажав |
| ори до усхићености доводити: скоро ћемо наступити неке разговоре, у којима простак српски <pb n |
| е, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове потребе подмиривали смо ми до |
| у поштену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а |
| иже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твојим господарем!» На ове ре |
| у и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Натраг тамо!» —показујући при том руком на варош — „Там |
| у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово неколико простих речи |
| буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и |
| во, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи |
| од једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, т |
| угарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угње |
| <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом |
| } Сабља агина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког |
| и, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Мил |
| сни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту |
| крити страх свој, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима својима подузећи |
| ри Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретство за измирити с |
| и се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију страна почну врвити г |
| о добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао |
| на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко |
| рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увр |
| /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и шт |
| редове заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима заставу, на којој су ст |
| говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју |
| ајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом.</p> <p>— |
| ина једним гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику |
| линији са владајућом породицом.</p> <p>«Натраг!» — повиче горопадно храбра Љубица милосници, не |
| , који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци за |
| пио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеског и Аустријског, а мо |
| о отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела |
| зула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пу |
| амо човечество предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да је свак |
| јело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол го |
| ј знаменити разговор: «ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређења; која се дају народима ка |
| прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности за отачбину.</p> <p>Годин |
| м ослабе, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и |
| мислим, да ће ваше високопревасходство наћи без сумње да је то пристојно!» —</p> <pb n="184" / |
| би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.</p> < |
| о на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он |
| ољством извршивао.{S} Прва и најважнија наука, <pb n="35" /> коју је од брата свог научио, била |
| ија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изображења требао је он јоште да народ овај, ко |
| часник, и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљен |
| ва оба пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику вештину у вођењу р |
| врховног господара од Србије, Милош је наумио да неке поправке <pb n="111" /> за друштвено ста |
| с почетка није било; но Милош искуством научен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p |
| дошла је била већ и година 1792.</p> <p>Научени људи говоре, да је глас оног страховитог виора, |
| ају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога није могла, просто оштроумље другог п |
| ти, да споменемо речи једног Француског научењака, који је кроз Србију пропутовао и својим земљ |
| најчудноватије на свету, које кад чују научењаци света, они очајавати могу.{S} Ово тако важно |
| ка, <pb n="35" /> коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их ка |
| што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздра |
| но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност влад |
| .{S} Свако пак окружије имало је једног началника, који је са правитељством дописивао и ког је |
| час једну час другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p> <p>Пре свега морамо овде он |
| ења, која садржавају у себи демагогичка начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он |
| еонику <pb n="173" /> пуковнику, а мања начеонику подпуковнику.</p> <p>7.{S} Званичници државни |
| 17. окружја; већа окружја подчињена су начеонику <pb n="173" /> пуковнику, а мања начеонику по |
| да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин како да прикрије своје богатство, <pb n="65" /> к |
| {S} Сад је требало <pb n="151" /> други начин узети, ако се мислило задобити јуначног кнеза од |
| сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова потварања одбацити од њега и ваља предп |
| ато да је код овог човека ванредни неки начин к правици и човечанству, доносио све страховите и |
| т морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљну бригу силама, које су приз |
| о и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту с |
| о.</p> <p>Код оба двора намера Милошева начинила је велику забуну.{S} Искључење породице Обрено |
| > <pb n="117" /> <p>Шатобријан рекао је начином њему својственим: «Грци су јуначством и храброш |
| те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са природом људи и ствари.{S} Обдарен д |
| вању руском поклонити се; намери другим начином и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.< |
| ању сваког брата да подјеле најправијим начином, како ми неби сиротиња долазила и тужила на неп |
| од три талира за пол године најправијим начином разрјезала на народ, како би и најимућнији тако |
| данак на народ најлакшим и најправијим начином по њега, а и пробитачним по правитељство наше, |
| е народне могле најлакшим и најправијим начином по народ, а пробитачним по правитељство наше из |
| а и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју малену кнежевину тако уредио, остало је т |
| би се држали строго устава, како би тим начином избегли увек непријатне противности.“ —</p> <p> |
| сподари.{S} Чете су његове по војничком начину потпуно удешене биле, борци су страховити и непо |
| .{S} Он није хотео да земљом управља по начину „<foreign xml:lang="LA">Expeditio</foreign>“- не |
| супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он |
| га чуо француски говорити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави влада |
| ми се љупко поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, |
| уго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност |
| рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо јавној благајни порез, који ј |
| који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево пророчест |
| — хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те ухва |
| но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на |
| p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чу |
| ену побуну.{S} Код народног свештенства нашао је у томе јаког одзива, њиховим <pb n="78" /> нас |
| у овом вешто израчунаном одговору, пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно м |
| ог, а други другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никако немогу испливати у том, већ да се |
| , увек благородно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан |
| осбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — ј |
| у власт без ичије контроле извршујем. — Наше установе нису постале другчије, доли сретством мој |
| pb n="163" /> дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из изве |
| јом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да на |
| спало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но не |
| неће....{S} Идите сад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте са поверењем проти полумесе |
| оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у |
| шу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њега |
| т изићи на крај, видићемо; правитељство наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно б |
| ати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит икакав старјешина, ни чиновник ни трговац, ни |
| по народ, а пробитачним по правитељство наше измирити.{S} Сву прошлу годину совјетовали смо се |
| о њега, а и пробитачним по правитељство наше, треће пак: исплатити дуг стари архијереја, кои је |
| оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше јуначке прси непријатељу.{S} На оружје!!</p> <p>Од |
| уком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да још |
| убити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад и |
| <p>Ђорђе Петровић — који је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. годи |
| ио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег простога народа, љубав братска је претерала све г |
| ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног отачаства.“</p> <p>За пет минута само, |
| је најпрече, најнужније и најполезније нашем отечеству.{S} И рјешио сам тврдо: </p> <pb n="141 |
| болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза М |
| на крај села; на један уговорени знак, наши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за вр |
| и највећа кривица била, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака |
| књаза Србскога, права и дужности власти наши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав овај пр |
| } То је заиста похвално!...{S} Но почем наши свештеници несмеду ништа од свог права губити; ето |
| цима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове последње речи дирнуше у |
| ао сам и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански и кривични закона, кои су се 4. године д |
| не дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране правога, а кривоме д |
| преосвјашчењејшом господом архијереима нашим, членовима судова, капетанима окружним, главним к |
| а, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изображеним народи |
| ога и вишим духовенством и свештенством нашим, долазим опоменути вас љубезна браћо, слова које |
| .{S} Он је стајао <pb n="197" /> жељама нашима на путу, мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За о |
| мораш што си убио Турчина... једног од наших мрских господара.{S} Слава и <pb n="15" /> хвала |
| евојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у свакоме војнику српском, који з |
| ојих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био |
| ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорског посланика овамо послати: “да |
| оружје, несретна њихова родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, жене |
| ећ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући се |
| ће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош моле |
| ају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p>Сул |
| е предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српског предводитеља; рекне он: |
| тле оружја положити, довле незадобијемо нашу слободу.»</p> <p>Са највећим ускликом очајања изре |
| од других народа, поткрепљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог х |
| ђеног сина Милана.... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сретсво за сачувати и |
| разабрао — те нехтедосте оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но по |
| ли противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци ск |
| талом ова непоњатна и скривена иронија, не показује ли зар једним махом, једним словом праву на |
| рци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе ве |
| "139" /> него којим су све остале ишле, не може ни Србија установити се за годину дана и постат |
| ором општинских старешина за рад давао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог с |
| неза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су на |
| уде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким уста |
| и си погазио заповед божију, која вели: не кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речм |
| димо, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n="139" /> нег |
| пао је сплеткарењем својих великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике тр |
| ђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба |
| дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у р |
| ути сами собом намесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; |
| , на које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; |
| есетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће само Правитељс |
| пет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину посл |
| отле кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни доч |
| пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда про |
| дити, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто ч |
| ким бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити св |
| им фразама много народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог ш |
| дарске надутости, где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, |
| говора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што |
| p>„Господине! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран |
| 00 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето |
| вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме |
| орђа.{S} За предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи сов |
| је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, него ј |
| но се може само злоупотребити, што коме не припада, како би дакле народ српски оно злоупотребит |
| а у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра мора |
| је на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису |
| р толико искрености и одважности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су |
| га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један јед |
| ош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Турака, међер има |
| м и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да за |
| роклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека |
| лово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи в |
| {S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком ј |
| ате отачаству своме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жесто |
| лу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, као |
| радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим министрима, нека ште |
| “ —</p> <pb n="160" /> <p>„Народ српски не ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жа |
| а срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства биће дужност изнети и пок |
| спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прог |
| жао, што вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се |
| атити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу гроз |
| ели, да дотле оружје оставити неће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклети |
| е није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у |
| </p> <p>Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које је он |
| њењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поз |
| окле последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије п |
| г, може ваше величанство увидити, да он не може никог другог интересовати, до нас саме.</p> <p> |
| ина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што |
| јаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Мил |
| о.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отв |
| раницама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилане.</p> |
| м магновеним интересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје д |
| сно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; |
| борци су страховити и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним јун |
| у поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно њего |
| и поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувш |
| већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при св |
| них земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до |
| е уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељ |
| то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош који |
| еба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, о |
| м онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на |
| бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног |
| ераношћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Ра |
| уд народни српски трудили смо се досад, неби л изнашли какво средство, коим би се све потребе н |
| ућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</p> <p>После ових |
| да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, |
| .</p> <pb n="13" /> <p>Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки пог |
| ије био онај човек, који за добро земље неби повукао корист, из те несмотрености.</p> <p>Нов ус |
| збавлење и ослобођење отачаства, док се неби снага народна мало опоравила, која је већ двадесет |
| да подјеле најправијим начином, како ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо располагање. |
| да совјетници немогу бити с бачени, док неби што погрешили противу закона земље, или високе пор |
| гово лукавство изневерило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из овог случ |
| ти, коју јој дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како Рус |
| а је она задобила право на вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под М |
| кле требало да оптужен буде, због тешке неблагодарности према Русији, која је мислила или боље |
| уге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком |
| Милошу захвалити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу од |
| дух овога народа; показаше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те да призов |
| су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који |
| :</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над |
| кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, засел |
| — Јадно и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече |
| /> Милош ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p> <p>Она диво |
| помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова |
| ештијег војводу побуњених Срба. </p> <p>Небројене жртве и толики бојеви у којима се крв народа |
| тку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним војводом остану мртви на бо |
| м надзором држи српске војводе, који су небројено пута водили браћу своју на победу; они су у с |
| убљену слободу своју.{S} Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која ја |
| мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за освету погин |
| тка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирити неће....{S} Иди |
| њене необично су севале.</p> <p>Љубица небуде послушана.</p> <p>Хитра као муља, ободе коња сво |
| ку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: да |
| који је са негодовањем од себе одбијао, невера браћи својој бити, — побегли су у Аустрију, где |
| грешку своју, што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, који су за слободу |
| великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, које ј |
| е појединости, колико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање |
| .</p> <pb n="93" /> <p>Од толиких скоро неверојатних призора, који су узор српскога оружја; нем |
| погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства окаљано било!“</p> <p>Алија зајиста одржа реч |
| вега казнећа десница божија, за учињену неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно к |
| аћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb n="109" /> < |
| низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и м |
| е Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд гово |
| прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака поглед је њего |
| равитељствену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљати!» — одговори он са сви |
| аћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, радили су своје послове.</p> <p>Једва једаред |
| че му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до |
| озне добродетељи, нечувене одважности и невиђене слабоштине.{S} За човека овог, који после толи |
| се није побуна нигде појавила, нити се невина крвца пролила, која би народ на освету изазвала. |
| да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у |
| народ <pb n="68" /> српски, као период невоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка пра |
| Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места, и спр |
| јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, само нико |
| носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто невоља рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и |
| стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи својој, која |
| тавља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <pb n="103" /> срдачно војници приме.{S} Са сви |
| то превари.{S} Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао |
| оворио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —< |
| лати од правитељства вашег, да извидите невоље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хриш |
| S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; али ипак д |
| езависност земљи осигурали, ипак су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, а умерени з |
| својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје з |
| ао божји у средини једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећег, народа створи, онда му он н |
| /> и драгу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу не |
| народа српског.</p> <p>Нестрпељивије и невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропст |
| и је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљ |
| им очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — |
| > <p>Стари Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличи |
| а боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа изгинуло самном, па неће бит |
| било би непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане |
| рпску револуцију и учинити је за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узакони ослобођење својих |
| де ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новинама оглашен б |
| и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и за |
| ом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда његових господара.{S} У оном одушевљеном полету, |
| своју тиху пустињу, сенке старе Србије, негда слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при |
| ста.{S} Место жалосне успомене, које су негда песме такове <pb n="40" /> код слушалаца производ |
| о како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независности српске и дубоке осећаје срамног р |
| сму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p> <p>На једанпут о |
| лужи, јер се није догодио вољом народа, него вољом његових великаша, а и ови неучинише то из ув |
| ао и други човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позније доба сама води |
| ико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња |
| паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод ца |
| , а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош је па |
| на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момц |
| кроз све редове њихова устанка, пређе, него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет ст |
| се упутимо у Србију новорођену, пређе, него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко |
| етно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њи |
| дној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређе, него шт |
| дре законе и установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, морало јед |
| је време...{S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропал |
| ма, у самим њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа Срба према браћи својој, која под т |
| еком и предусретајем овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем величанству - - - |
| с, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео изучавати на изуст народне песме, које ти |
| осни призор за мење времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" /> год је п |
| о што је законе и обичаје српске крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост |
| да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво господарство совјета, и то с |
| рбија другим трагом ићи, <pb n="139" /> него којим су све остале ишле, не може ни Србија устано |
| ао више удивљења и савршеног поверења — него Милош; који уједно има безпримерно проницави дух, |
| живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе него што се, војска српска са тога поља кренула, заклон |
| ере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је мор |
| даде исећи, подужно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвов |
| на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201" /> противу нас у |
| на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледао је |
| ац.{S} У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка, |
| аре, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p> |
| ашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горд |
| елошћу и одважношћу већма користи човек него претераном опрезношћу па као што сам се божјом пом |
| рбија је много слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} |
| само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти о |
| изузимајући јединог Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, невера браћи својој бити, |
| ог неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет р |
| ну: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, који су му саветовали да бежи — «спа |
| ош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, ког |
| рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије |
| власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за н |
| онемиле, читају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем |
| , велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главни |
| ђе и Милош...{S}59</p> <p>IX.{S} Цветна Недеља 1815. године...{S}67</p> <p>X. Књегиња Љубица... |
| 8791_C9"> <head>IX.</head> <head>Цветна недеља 1815. год.</head> <p>Кара-Ђорђе грдоба српске ре |
| је имала лицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да произведе устанак и побуну народа српског.</ |
| и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово б |
| престола, била би нова смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.</p> <p>После дужег савет |
| да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Те к |
| ајбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет љу |
| ког оружја.{S} Малени простор ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова ша |
| е бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали |
| ла га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја гд |
| ће бити и у овим установљенијама какви недостатака; но и ови ће се поправити по времену и како |
| ђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног среброљубља да носиш име хрис |
| је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико својих присталица.{S} Синов |
| истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста ј |
| тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и имање сваког |
| веци у својим песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљену слободу своју.{S} Више Србије н |
| те <pb n="185" /> једино само од порте, незаборавите, да је Русија довољно јака и да има постав |
| — рекне он са запетом гордошћу — „да ви независите <pb n="185" /> једино само од порте, незабор |
| зради, да ова законитост српску призна, независност управе њезине осигура, да опстанак Србије в |
| о учествовала књегиња Љубица у борби за независност - видили смо њене грдне напоре на бојишту, |
| оје јој је Србија предложила: да призна независност њезину под полу господарством <pb n="125" / |
| екла, кадар био да поврати земљи својој независност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, д |
| са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} Они су, што се признати мора у посланст |
| услови углављеног мира и нису савршену независност земљи осигурали, ипак су бар невоље освајањ |
| ути, да утврди земљи својој материјалну независност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног ње |
| ку ставити своју једва стечену унутарњу независност, неразумним противлењем.</p> <p>По свршетку |
| али били Србији потпуну њезину унутарњу независност, ипак су им бар оставили сва она места која |
| Русија 1833. год. Србији у делу српске независности учинила; подсећао је Милоша на живе <pb n= |
| дана у дан срце раздире спомен негдашње независности српске и дубоке осећаје срамног робства, к |
| {S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независности и слободи своје отачбине — бој и слава бех |
| /> нећемо дотле оружја положити, довле незадобијемо нашу слободу.»</p> <p>Са највећим ускликом |
| пијене славом својом, а совјетници опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Ка |
| >Међу самим пак народом било је такођер незадовољника, но народ се није тако лако дао завести, |
| Петронијевић и Симић, били су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срцем одан би |
| ких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и пробисветова <pb n="38" /> турских, кој |
| а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај упл |
| су и одобравали Милошев рад, само неки незадовољници у совјету, којима је он дозволио, да им с |
| ра-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати могао, те кад је вид |
| , који је сљедећим речима изразио своје незадовољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Мил |
| е они Србији приписују успаљују највеће незадовољство у народу.{S} Људи, који се по општем увер |
| .</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавну слободу народа.{S} Она га опт |
| ју и оборити овог човека, који је доста незгодан правац заузео био, јер није трпио да му се ико |
| више до ли један простак, који зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише |
| p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србиј |
| д једног простог сељака, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Так |
| 6" /> ал који при свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који је познат код на |
| тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да има других владара у земљи осим њега, по п |
| урске нападаје <pb n="61" /> одбија, па незнајући како да превласти совјета на пут стане, дође |
| ио одвећ велики терет за једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизнос |
| им говором» — одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да сам о |
| разговор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта људи разумевају под престолним говором» — од |
| моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити....{S} За име Христово, бар ви ост |
| знао је улити призрење и за само његово незнање красног светског обхођаја, за које је он сам се |
| <pb n="130" /> очи, што су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати грађанске о |
| заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом |
| ори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Бож |
| је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добро расположен.{S} Лепо пак народно одело, |
| етој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — благодари.{S} Цркве нису већ више |
| на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор премногих изванредних дагађаја, којима |
| ајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свиколици дост |
| воју политику, јер српска крв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису |
| изобрази кроз васпитање <pb n="118" /> нејаке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађа |
| предао, да закрили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} |
| о са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод устава давао им је повода за |
| и за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављају куће своје |
| ли на оружје, несретна њихова родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, |
| атрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пред његовим ногама иштућ |
| неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајати, морало је дотле д |
| скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, један другому, књаз вла |
| ом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте, |
| е лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим гнушањем |
| поведите вашим министрима, нека штеде и нек се поврате <pb n="215" /> правилима добре економије |
| ављао.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </div> <pb n="168" /> <di |
| илоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалости |
| исујте; но заповедите вашим министрима, нека штеде и нек се поврате <pb n="215" /> правилима до |
| Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се п |
| ригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарс |
| а!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше синко! — придода он:{S} Т |
| али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је |
| ским законима народу осигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био чо |
| сподара.{S} Слава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</ |
| с, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је две миље |
| » рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да нек |
| ране умерене, који ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Он |
| овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољства, која савршено дозвољавају обичаји ист |
| Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у л |
| ца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева в |
| ина војевали, заједно погинули, заједно нека и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно д |
| ног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у |
| ати и поделити народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште на |
| одговоре му ови.</p> <pb n="95" /> <p>«Нека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну |
| ен — свакојако дакле изванредан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишље |
| ако да кажем: плач раздражених робова о некадањој слави и госпоштини својој, оне су описивале б |
| д овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише народ и дела српска; отац и четири брата |
| господара од Србије, Милош је наумио да неке поправке <pb n="111" /> за друштвено стање Србије |
| вољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и ч |
| о обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p> |
| ићености доводити: скоро ћемо наступити неке разговоре, у којима простак српски <pb n="128" /> |
| ао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слободом набављао му ј |
| ација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално добро стојали, побоје се |
| на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, |
| саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од он |
| неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутаци |
| ила. — </p> <p>Једног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту |
| пити» — говораше он са одушевлењем —„да неки чланови владе моје, подговорени од мојих непријате |
| d> <p>Народ српски преотео је од Турака неки део своје земље и у народности својој на ново је п |
| оме узвишеном господару до знања, да се неки високи достојници вашег сијателства туже на ваша н |
| .{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за де |
| само себи бира старешине, који уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују |
| удновато да је код овог човека ванредни неки начин к правици и човечанству, доносио све страхов |
| о очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, који предсказиваху скору |
| о би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, |
| уше вође ваљане и неустрашиме, који као неки исполини изгледаху у време саме побуне као да из з |
| овали су и одобравали Милошев рад, само неки незадовољници у совјету, којима је он дозволио, да |
| е догогило, <pb n="192" /> и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград |
| лтану!“</p> <p>На овај предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој в |
| ава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувиш |
| ија од уплива руског имати може.</p> <p>Неки опет бољари српски, повукли су канал од црног мора |
| који предсказиваху скору побуну.</p> <p>Неки тајанствени дух, који од запада у Србију дошао беш |
| да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима излази на штету, која је пуна опасности |
| н од оних главних порока, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треб |
| а помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> |
| ати Милош смешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, |
| уке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копље, па нескидајући очију са мужа и си |
| етио, ма да је Милош самовољно дозволио неко ограничење и саме његове врховне власти; и по томе |
| мка Ђорђева, допратише пред њега човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те |
| ада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне растове Шумадије, пробијајући љуто |
| чне извршивати заповести, које су му од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече султ |
| це,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и |
| орити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независности и слободи своје отачбине — бој и сла |
| а знак један отворе се врата од колебе, неколико људи изведу једног очајног старца и метну га и |
| уге и жалости потресаху прса његова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, |
| он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака поглед је његов непомично управљен б |
| сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико магновења владала је у соби нема тишина, која |
| занимао.{S} Један свињарски трговац, са неколико тек хиљада простих људи као што је и сам био, |
| игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година назад повратимо на оно доба, кад је Кар |
| ја на брзо бројала у недри самог сената неколико својих присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили |
| јући веселу и дражесну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb n="55" /> удаљена била.{S} У |
| у ови.</p> <pb n="95" /> <p>«Нека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну на коње и н |
| су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколико изгубљених битака примети турска власт, да је |
| јвећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни пусто |
| Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Ку |
| ојом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше неколико магновења, без да је он прословио и једне речи |
| p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, само хода и нокте гризе а том п |
| а и палење малих пушака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p> <p> |
| оје су именом „басамака“ почаствоване и неколико корака учинивши, дођем у одаје владајућег кнез |
| ла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — <pb n="46" |
| без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лак |
| оњаника, који се саже и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби своје пријатеље рекав им |
| своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на супрот ставити могоше. |
| арода натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово неколико простих речи откриле су и на јавност су изнеле |
| без да мача из корице потргне, ако само неколико побуњених робова даде исећи, подужно се је нап |
| придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку око себе искупили, те так |
| еће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Неколико тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућ |
| је отачаство!“ — одговори Милош заданут неком непоњатном силом. —</p> </div> <pb n="34" /> <div |
| ебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, н |
| јске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђо |
| и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац просто као и ос |
| један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био |
| кружја по особ, једнодушно, одкривено и нелицемјерно писмено мњеније, јесте ли задовољни с више |
| «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад на |
| ао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико просторије, да би у себе примити мог |
| е, ког сам ја великој скупштини поднео, нема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела на |
| ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државн |
| буну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе него што се, војска ср |
| у он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадн |
| с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само зап |
| под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{ |
| он осим мене једног, другог никог више нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} Истина |
| таганом размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће мо |
| За неколико магновења владала је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни |
| ам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином свој |
| о речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске надутости, где се говори а ништа |
| егов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју |
| намените речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више доли само једног човека у Цариграду.“ —</p> < |
| имати право, тек једанпут да докажу да немају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дана к |
| а мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један |
| маш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са |
| е, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — примети М |
| н није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која би се изродити могла.{S} У тајном |
| скоро на немецки језик преведене и код Немаца са великим одушевлењем примљене.{S} Бечке новине |
| асне песме народне, које су на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са великим одушевл |
| у били право и неправо гоњени од својих немилих господара.{S} Оптужени бегао је у стародревне ш |
| <p>Овде је сад сљедовало једно од оних немилих призора, којем је немогуће пером израза дати.</ |
| и толики бојеви у којима се крв народа немилице проливала, нису могле без никаква успеха по на |
| су Турци заробљенике и рањенике српске немилице давили и убијали, а одустајали би тек онда од |
| ра.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога пот |
| удо и тако нечовечно оставили и предали немилосрдној освети турској.{S} Нису ди зар ти људи сам |
| азвала.{S} Чуо се само из далека велики немир — бурна <pb n="41" /> разјареност народа, која об |
| друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети султан.< |
| ке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртвовања.{S |
| ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа савести ил страшна судба, ил п |
| а прва младост Ђорђева.{S} Мало позније немирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињ |
| је на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће |
| {S} Но Срби ослабљени великим губитком, немогоше гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м п |
| призора, који су узор српскога оружја; немогу пропустити, а да неопишем овај догађај, који јас |
| леском конзулу држите; ког пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» |
| двору силног падише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу политичног дивана навести, |
| ама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове |
| .—а Епископска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити збачени без претходне осуде.{S} Напредовање |
| ио рекао је у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, док неби што погрешили противу за |
| енија.{S} Најпосле нашао сам, да никако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин |
| ћа гласио је: «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су што пог |
| једно од оних немилих призора, којем је немогуће пером израза дати.</p> <p>Милош се усправи ћут |
| p>Заплашити карактер овог рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове пристајала, да |
| виче горопадно храбра Љубица милосници, немогући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене н |
| стака српског, да се Русији поклони.{S} Немогући другчије Милоша себи подчинити, сад она обрне |
| иша, да он без употребљења велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растера |
| судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити ономе ни овога ни онога века, који |
| ати и народу јављати ји, оволика гомила неможе се сбог велики трошкова сваке године овако скупљ |
| као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртв |
| е више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропс |
| ајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами собом намесници решил |
| адост које му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљено |
| /></p> <p>«Ми остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде н |
| S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш; <pb n="134" /> младо и старо надмеће се у посл |
| пком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем пева своје народне пес |
| а земљи.»</p> <p>„Немој тужити девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре |
| азити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> |
| ја сама самцита овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да |
| на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срб |
| ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турском м |
| оз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељу и на |
| , који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је одважна жена произвела, отво |
| удари у бок турске војске, која се овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош употреби ову забуну, |
| је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, побити јих и растера |
| е ајдучке, Станоје Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ с |
| изгубљену слободу.{S} У историји света неналазимо равног примера у јуначком отпору и жалоснији |
| не и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево постојано великодушије њему ј |
| узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и од |
| ана на дан откривала је турска полиција нене потајне завере, које су народ близу планина стојећ |
| уже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично су севале.</p> <p>Љубица небуде послушана.</p> |
| стихија дивље необузданости; та је била необузданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} Паша беогр |
| амим Турцима тињала једна стихија дивље необузданости; та је била необузданост — самовоља Јанич |
| е до војводског сана узвисио, што му је неограничено поверење и истиниту љубав у народу прибави |
| ead> <head>Милош и Милан.</head> <p>Ово неограничено и ово прерано чувство отачаствољубља подра |
| у чету од мање више момака, који су под неограниченом влашћу својих војвода стојали.{S} Они су |
| , признање њезине унутарње <pb n="5" /> неодвисности од својих старих господара, и напослетку у |
| д твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на очи, |
| и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња за слободом, водила га је у пустињу да |
| е јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Претераном тиранијом |
| ље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати, док седео будем на месту овом, које |
| чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, како од свију страна пре |
| а, топови и војничка гласба помешана са неописаним узвиком Ура!!! — означавају долазак кнеза од |
| у побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са неописаном срећом, вешто удешеним плановима, отпоче он |
| рпскога оружја; немогу пропустити, а да неопишем овај догађај, који јасно показује каква је бил |
| ворима мира освећен.» — </p> <p>—„Ја се неопомињем“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да сам ја |
| а ланце и док земљу од проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од ових ратника изабран буде Кара-Ђо |
| , видило се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може |
| дана и постати државом, којој ништа већ неостаје желити.{S} Народ српски има више народни својс |
| е противности.“ —</p> <p>«Господине! ја неотимам ничију власт“ — одговори хладнокрвно Милош: „и |
| По овом даклем обичају, може се судити неоцењива важност поклона тих; што јих је султан свом п |
| кратког времена буде углављен мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Т |
| моме руском или турском двору — било би непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се уд |
| она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отворена...{S} Раздор пониче на све стране.{S |
| азумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем.</p> < |
| овањем од стране Срба.</p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је једном Милош — «кад срце десницу |
| уно удешене биле, борци су страховити и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном на |
| као покровитеља и тим му предсказиваху непобедимост.</p> <p>Осам дана прошло је већ, од како с |
| он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је истина основано, али је и моја нада |
| ла се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејати, међу тајним учесницима оне завере, |
| <pb n="43" /> неће из руку пустити, док неповрате отачаству своме изгубљену слободу и не сруше |
| љно саједињење добије заклетвом светињу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродств |
| пустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се |
| рдој и жестокој, страсни вали кували су непогоду, која беше поводом тако рећи јавне саблазни.</ |
| ницима младога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен, |
| је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем свету, који би ми уливао в |
| ли обузимале, душа је његова чезнула за непознатим — ова морална бољетица која мори и упропашћу |
| воме имању, а општине имаду право своја непокретна добра саме под закуп давати, лична слобода с |
| .{S} Неколико тренутака поглед је његов непомично управљен био на Султана, а затим проговори он |
| рст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне он, и почне говорити:</p> <p>С |
| н, примети <pb n="167" /> опет да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схв |
| ћности, проказала му све крваве бојеве, непоњатна освојења и увенчала гордо његово чело круном? |
| оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена иронија, не показује ли зар једним |
| уштву, његова нечувена освајања и скоро непоњатна неустрашивост и српско безпримерно јуначтво у |
| частво!“ — одговори Милош заданут неком непоњатном силом. —</p> </div> <pb n="34" /> <div type= |
| том ратним угњетавали; већ је држан као непослушно робље, које је турска батина под ланац довод |
| потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљом управљати и владати могу.</p> <pb n= |
| је могао наставити своје војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да |
| се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставобранитељи по целој Европи раз |
| њему нанешене умео је опростити, но за неправде другом учињене био је неумолим, као што то пок |
| а изгинуло самном, па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p> |
| лне пропасти, големо насиље и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше |
| авде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби — праштајући |
| а и ономе, ком би имала право пребацити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде ма |
| у средини једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећег, народа створи, онда му он на углед с |
| и излагала за другога, само да би јавну неправду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама, |
| о весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — свакојако да |
| ign xml:lang="LA">Expeditio</foreign>“- неправице Турске, па ни по примеру Карађорђа, који као |
| о ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо располагање.</p> <p>Све ове моје рјечи предлаже |
| ш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач |
| је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један |
| ијанци из равнице, који су били право и неправо гоњени од својих немилих господара.{S} Оптужени |
| ао, уништи.{S} То су непријатељи његови неправо измислили на њега.</p> <pb n="119" /> <p>Дај да |
| риграду вођени, засути су били ти скоро непреодољивим препонама, провукли су се од 1829—1833. г |
| S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрестајте борити се докле последњи Србин или последњи |
| а стојећи за устанак удешавале; — оваке непрестане прилике и кретања народа обелодањивала су, д |
| уда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано старао се он само, да у колико је могуће зал |
| од своје мртве браће правили су заклон, непрестано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и |
| е ових великих и доброчинећих мисли и - непрестано поступање по овом красном основу управе зема |
| p>Путовање кнеза од Србије, жуборило је непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} В |
| чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрестано сходно свог високог положаја, кнез од Србије |
| и и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у мојој канце |
| лну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима налази и да турске нападај |
| Последњи чин у драми српској.</head> <p>Непрестано уз престо сина свог стојећи одушевљена Љубиц |
| је, овима је она на путу била. -</p> <p>Непрестано настојавајући да осујети сплетке, које су по |
| кавни народ, од њега истеривали.</p> <p>Непрестано водећи бригу, како би простоме народу сироти |
| За време овог десетогодишњег војевања и непрестаног проливања крви и то од 1796. — 1800. год. п |
| , а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрестаном договору са совјетом.{S} Овим установљеније |
| је за сво време овог страшног ратовања, непрестанце с’ њима на бојишту била, видећи где се Мило |
| штвено стање Србије заведе; но принуђен непрестанце под оружјем налазити се, није могао одмах у |
| итат свога народа унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој |
| чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непријатела на ново победимо или да јуначки сви до једн |
| <p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; |
| , који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћен |
| међу једноверну и једнокрвну браћу као непријатељ, вичући у највећем очајању: „Мили Боже <pb n |
| видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двој |
| сад се наново уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинском |
| у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћанства у забуну доведе, син њезин Мија |
| обитаоци равница, па кад су заједничког непријатеља побили, они су се враћали својим кућама, те |
| а послати, да у таковим потребама, сили непријатеља неустрашимо на сусрет изађу.</p> <p>Бој се |
| менити разговор: «ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређења; која се дају народима као изв |
| ланови владе моје, подговорени од мојих непријатеља и злим задахнути, од себе самог, мало по ма |
| Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, за кона |
| е изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнушању народа |
| оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље побеђивао — пао је у овој политичкој борби |
| еба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет |
| лањаху и метанисаху пред гњилим домаћим непријатељем.</p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и |
| , које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи његови неправо измислили на њега.</p> <pb n |
| ј се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су непријатељи Милошеви отклонили уплив јевропских сила у |
| има завадила, она је распру међу својим непријатељима расплодила.</p> <p>У последњој бугарској |
| траг улазила свима сплеткама и намерама непријатељским, и као што се мислити даје, овима је она |
| аштво и највеће пожртвовање, а редовима непријатељским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је ме |
| о.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непријатељских покушаја, да Србе раздвојењем ослабе, у |
| му је великодушије у бојевима код самих непријатељских војвода многе пријатеље стекло.{S} Док с |
| дељен био, да буде мост за случај каква непријатељства између порте и Русије, а може бити да по |
| ревијати и лечити рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг заробљене жене и старао се, да |
| једанпут, да изложимо наше јуначке прси непријатељу.{S} На оружје!!</p> <p>Одушевљен усклик пре |
| става, како би тим начином избегли увек непријатне противности.“ —</p> <p>«Господине! ја неотим |
| ађана проглашена је, сопственост њихова неприкосновена <pb n="174" /> је и сваки може са њоме п |
| дић кратким ал тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и |
| рске, за ту искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет за једн |
| у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb n="203" /> кип на књажевском пр |
| пољима од обиталишта људских удаљеним и неприступним, те је он ту често проводио читаве седмице |
| ена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић и С |
| алило није.</p> <p>Гледећи псето — овог неразлучног чувара свог, који је пред њим рањен посртао |
| жасно је <pb n="54" /> помислити о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли |
| > <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одговор Милошев.</p> <p>„Ваше уред |
| ка допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и чује г |
| орећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош при ова |
| оју једва стечену унутарњу независност, неразумним противлењем.</p> <p>По свршетку једне године |
| симпатије и поверење народа, то би била неразумност очевидна, које су унутарње <pb n="222" /> с |
| влада гњиле и лењиве поступке завичаја, неразумну упорност простог света, који неће лако нове н |
| па и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n="96" /> Турке застраши и они буду |
| ависност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена била после ос |
| тима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо н |
| авале на њих напуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубиц |
| ем очајању узе неко подугачко копље, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је као укочен |
| а српска, без разлике стања и старости, несме носити више народно своје одело, већ да се свака |
| асрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није говор |
| Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико нес |
| охвално!...{S} Но почем наши свештеници несмеду ништа од свог права губити; ето ја се постарах |
| добро земље неби повукао корист, из те несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим основана био је |
| сти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији приписују успаљују |
| у ком је турско тиранство постало тако несносно, да је морало пасти под сопственом својом прет |
| а су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење догогило, <pb n="192" /> и кад су већ не |
| анци често бунили и устајали на оружје, несретна њихова родбина и нејач нашла је прибежишта и з |
| То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, ка |
| ге чинити.{S} Народ српски често је био несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињил |
| шт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до очите своје матери |
| е нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са збуњеним погледом, руке склопи и по |
| горке жалости у женској души.{S} Јецање несретне девојке, срце му је скроз потресло.{S} Топле с |
| је за собом пропаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по православној Русији, њему се |
| гласно викати:</p> <p>„Куда сте потегли несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити м |
| ј познат је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Србијом опет завладали били, нови |
| а, које он нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је ба |
| е пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега |
| икад Турци тако грозно и ужасно светили несретним Србима, као сада.</p> <p>Године 1813, 1814, 1 |
| штите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, који претходише оставки Милошевој и |
| стати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то |
| Но страховита изнуђења и грозна мучења несретног народа, изтргну га јошт пре времена из свог м |
| асни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног отачаства.“</p> <p>За пет минута само, од как |
| 33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> <p>„Његова молба се испу |
| које су савети Енгленске и Францеске на несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска |
| них догађаја и крвавих призора, који су несретну Србију скроз и скроз десетковали, без да су ње |
| а које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели у заједници бра |
| главу наслонити мого....{S} Ова голема несрећа, <pb n="23" /> ово ужасно опустошење очина дома |
| њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са својим жал |
| о.{S} Горском ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалост |
| највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у |
| д жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу с |
| ијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, реши |
| уно његовом телесном саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њихових |
| устанак и побуну народа српског.</p> <p>Нестрпељивије и невољније и од самог Милоша, сносила је |
| , која је на њега управљена, настави са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине да то прин |
| - рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, |
| оше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего живи Турцима |
| ва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са |
| се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа дот |
| Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амнестију неуважавамо.“</p> <pb n="214" /> < |
| а осветничко оружје дотле <pb n="43" /> неће из руку пустити, док неповрате отачаству своме изг |
| п.</p> <p>Како Русији буде доказано, да неће моћи овај челични карактер за руком својом савити, |
| е; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</ |
| ди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад |
| Његов једини брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку, но пошт |
| талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати с |
| и, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни подмирити, но Милош им у |
| {S} Доста је народа изгинуло самном, па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем |
| управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуд |
| } Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натр |
| неразумну упорност простог света, који неће лако нове наредбе да прима, придржавајући се свагд |
| рамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година |
| истом заклели, да дотле оружје оставити неће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу о |
| небу, где нигда проклети Турци завирити неће....{S} Идите сад славна децо старе наше мајке Срби |
| ником другоме до једном Милошу покорити неће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт у совјету <pb n= |
| а немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака у |
| и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји |
| вај поступак јасно је показао; да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора своје вл |
| се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружја положити, довле незадобијемо нашу с |
| о, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити једне с |
| ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме да |
| х и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати д |
| кономије, коју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше бра |
| завршујући овај знаменити разговор: «ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређења; која се да |
| опустите праведном захтеву његовом, ком нећете без опасности противстати!“—</p> <p>-------</p> |
| боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> < |
| pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје, па си одмах слоб |
| астојавати над твојим интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прил |
| оведао будем над моји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим; јер би им |
| ом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушевлењем —„да неки чла |
| а ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући наср |
| унца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и ово |
| нио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим |
| мане; ваше наредбе нетребамо, амнестију неуважавамо.“</p> <pb n="214" /> <p>Кад је Мијајло у зе |
| ко уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није зн |
| као марвинче умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени и сурови изражај, стари пастир и јунак српск |
| браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са поменута |
| овато расматрање једне са свим просте и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама изображе |
| вену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљати!» — одговори он са свим искрено |
| ного; на другу опет тужило се због њене неумерености и добре воље, а често стављало се у средин |
| о гроба <pb n="22" /> мога остати њихов неумитни судија и ужасни осветник!“—</p> <p>После овог |
| и, но за неправде другом учињене био је неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p> <p>Је |
| и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца његова |
| произвела, отвори сад изглед за победу неустрашивим борцима српским, који се бију са крајњим о |
| које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог бранитела.</p> <p>Било да се она надала, д |
| ова нечувена освајања и скоро непоњатна неустрашивост и српско безпримерно јуначтво у биткама, |
| ана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје стр |
| средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме, који као неки исполини изгледаху у време с |
| да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали с |
| а у таковим потребама, сили непријатеља неустрашимо на сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на ж |
| управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука ср |
| ичку вештину.{S} Ово није била занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначт |
| ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љуби |
| а од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца његова.{S} Њеног |
| радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слободом набављао му је сладости у г |
| а, него вољом његових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху машина туђо |
| > <p>Како је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом |
| </p> <p>Ни једна једина сила хришћанска нехтеде подићи гласа свога за ове мученике христове.{S} |
| и миле дружине — седамдесетогодишњи роб нехтеде тако скупе слободе — сузе облише му његово стар |
| као што <pb n="53" /> сам разабрао — те нехтедосте оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је за |
| и се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничију власт признати, особито пак у они |
| илош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички уважавати.{S} Његовим примером |
| во на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене се на момке, који му |
| те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113" |
| д тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног среброљубља д |
| су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилосрдној освети турско |
| у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један час, |
| p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу српског оружја.{S |
| ињато је било у свакоме друштву, његова нечувена освајања и скоро непоњатна неустрашивост и срп |
| сурове госпоштине, грозне добродетељи, нечувене одважности и невиђене слабоштине.{S} За човека |
| у се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су заклон, непре |
| /> српски, као период невоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице народ |
| Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкос |
| боравио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да |
| дао толикој усрдности Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</p> < |
| —</p> <pb n="87" /> <p>Милош сад стане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на м |
| су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом минист |
| ристојно!» —</p> <pb n="184" /> <p>Овај нешто подсмехом смешани одговор збуни мало отменог посл |
| p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим господарски— |
| победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин како |
| отарине, ни воденичнога, ни казанскога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукуруза, пшенице, о |
| женитбине, ни котарине, ни воденичнога, ни казанскога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукур |
| сад схватити рачуна, колико има народа, ни колико прихода од десетака и других струка; нит сам |
| а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни |
| авитељство наше, нит икакав старјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико други права заграђиват |
| ча, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни воденичнога, ни казанског |
| пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни ко |
| уза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини виш |
| «Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у ст |
| ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни воденичнога, ни казанскога, ни жировнин |
| ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни воденичнога, ни казанскога, ни жировнине ни десетка |
| више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни котарине, ни воденичнога, |
| но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како |
| давао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано |
| — «да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине |
| а! — неможе се опростити ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — одговори М |
| је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво врем |
| зговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су |
| јајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње на |
| се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело испечем онако, |
| оцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и ти |
| њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државним дј |
| био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу |
| сти ни сијателства титула дата није, па ни од самих његових подајника, које он нигда увредио ни |
| editio</foreign>“- неправице Турске, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовласта |
| едећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано старао се о |
| на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb n="109" /> <p>После кратког в |
| </p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевали.{S} Мати |
| едлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад |
| у своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који |
| ш није хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез о |
| вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој |
| незом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових великих услуга о |
| превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни мо |
| него којим су све остале ишле, не може ни Србија установити се за годину дана и постати државо |
| аднокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт |
| да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је н |
| тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење преотме.</p> <p>Сместа иск |
| иле у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу |
| и.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</ |
| ласкавом учтивошћу портином, Милош није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка види |
| ко срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамн |
| , што је превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нис |
| е све способности великог владара слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудно |
| !“ — „Деда! — неможе се опростити ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — о |
| оденичнога, ни казанскога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, с |
| год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над |
| сталом политика речених земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати од |
| разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могу |
| а улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само т |
| талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женит |
| њезине осигура, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у |
| ечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него |
| ница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће само Правитељству на зданиј |
| } Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послу |
| уређено од једног простог сељака, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.< |
| ремену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело |
| те између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за |
| а и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа |
| ти само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да |
| да само заповест шаље, којој се позвати ни противити није смео.{S} Сад је требало <pb n="151" / |
| во време његовог живота, нити светлости ни сијателства титула дата није, па ни од самих његових |
| аше, нит икакав старјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико други права заграђивати ји, ако ће |
| гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, бе |
| кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, |
| руком својом савити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванре |
| полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} |
| >За оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити, што |
| што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити једне самовољн |
| смо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, који су тре |
| , син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то ни |
| ју у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са |
| није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је народ ост |
| земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надежде св |
| савити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика |
| српске народе придржавати могла.</p> <p>Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици |
| урска батина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна једина сила хришћанска нехтеде подићи гласа св |
| њу скупштину после Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо могли <pb n="138" /> с |
| орили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под зас |
| није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Мило |
| у овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирити неће....{S} Идите сад сла |
| из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра он сво |
| оме народном оделу, које до смрти своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним местима, по ро |
| а Цариградског.....{S} Но Милош није се нигда на једну своју личност много обазиро, кад се ради |
| је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове после |
| ни од самих његових подајника, које он нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог |
| римерно проницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осе |
| оворе водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне песме, које су |
| духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појавила, нити се невина крвца пролила, која би н |
| 13. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена м |
| ити прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и родит |
| ине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерат |
| олико проливене крви и јуначких жртава, није умео отачбини својој да даде стално уређење, рекао |
| штеђена била...{S} Благородна жена ова, није могла преживити покор тај, понижење Србије. — Жало |
| лан.“ Горди и напрасити карактер овога, није лако снашао окове ропства.{S} Частољубиве мисли ње |
| ено бити; јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, д |
| која је <pb n="39" /> Србијом владала, није их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и с |
| су једва са малом тачком означена била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у |
| тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. — </p> <p>Једног дан |
| едина Љубица између свију српских жена, није се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, |
| а била.{S} Русија при утаначивању мира, није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила и порт |
| илош — у првим годинама детињства свог, није као и остала сеоска деца никаквог изображења имао. |
| да Милош који је био духа свободоумног, није правио завере, да дело ово, које је сам подигао, у |
| ен непрестанце под оружјем налазити се, није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уго |
| Русији, која је мислила или боље рећи, није престајала њега уверавати; да је она задобила прав |
| сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заборавила, да има јошт једног сина, као шт |
| Куршид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наставити своје војевање, а да непотражи нов |
| ова, које се судби својој било предало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Страховити гл |
| {S} Али овде јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај више година под турским ропством |
| Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са животом проста земљеделц |
| шивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни нек |
| у, која је полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних боја |
| но то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb |
| зрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на |
| вај благотворни глас.{S} Но једна слава није довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити |
| а чинити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се са две знамените европске силе |
| данак.{S} Но моје дјело и правитељства није више располагати, колико данка на ког брата по име |
| могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратима, |
| ле разумети и код ког наученост једнога није могла, просто оштроумље другог превластити.</p> <p |
| ри хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну в |
| ео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је |
| отложити до тог времена, које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жестоко своје прист |
| родном оделу, које до смрти своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним местима, по рогљевим |
| ет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових |
| ога за ове мученике христове.{S} Русија није се као покровитељка ставила у средину између мучит |
| аброшћу постали на ново народ, политика није хотела законитост њихову признати, они су апеловал |
| очео колебати.</p> <p>Ова војска српска није била више као проста ајдучка чета, од које се наро |
| способнијих људи за та места с почетка није било; но Милош искуством научен, знао је свести вл |
| моле казује он: „да живот српских жена није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва п |
| , поља осветом турском потрвена.{S} Она није могла дуго преживити два своја изгубљена чеда, срц |
| тер овог рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у |
| тпомаже; свакако пак извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној буг |
| плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер ни |
| ама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном |
| ти светлости ни сијателства титула дата није, па ни од самих његових подајника, које он нигда у |
| енада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после |
| а освету погинулих својих.</p> <p>Ништа није жалосније од овог тужног призора, али ништа тако и |
| у свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита |
| снова за своју политику, јер српска крв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједн |
| мо ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом |
| осише.{S} Сви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} |
| са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више своју војску супрот страховите и силне |
| напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} За |
| правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег би Турци намет |
| ишао из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра о |
| ључењу совјета, свештенства и апелације није могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да |
| ави, да док је мени мог народа дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме |
| исто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким сведочб |
| о целој Србији; но то весеље и слављење није власт наређивала, већ је потекло из слободне воље |
| о је такођер незадовољника, но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску ст |
| ј кнежевини догађа.» —</p> <p>Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он |
| ди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, него вољом његових великаша, |
| испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појавила, нити се невина крвца пролил |
| и код њихових старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове |
| аје, за пример служити.</p> <p>Милош се није устручавао, да народу изнесе на јавни претрес цео |
| совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза Милоша изазвало, већ једино то |
| васпитање <pb n="118" /> нејаке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови спосо |
| било је доцније душа свију преговора и није остало између обе ове странке равнодушно.{S} Једну |
| н без употребљења велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n |
| се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен, но једино од попечитеља уну |
| тенству наплату, да може часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p> |
| д својих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира просјачити.< |
| и карактер за руком својом савити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад |
| ода и ратних другова Карађорђевих, који није хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у ту |
| скренијем поверењу.»</p> <p>Милош, који није веровати могао, да између Турчина и Србина срдачна |
| тарешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски није довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, |
| обности великог владара слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудноватије на |
| отме, при свој својој строгости сузбити није могао.{S} Императорском агенту и паши београдском |
| ест шаље, којој се позвати ни противити није смео.{S} Сад је требало <pb n="151" /> други начин |
| , које тиранија и турска власт уништити није могла.{S} Једном, кад се дома вратио, приповедаше |
| ћи, да кнеза од Србије ничим застрашити није могао, да га приволе дошаптавању руском поклонити |
| је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пешака и тр |
| е посве међу супрузима догађало, то нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош |
| </p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање с |
| он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца после оца свога на престолу срп |
| одним обичајима никад правоверни Турчин није каурину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем |
| унутарње уређење земље обраћати.{S} Он није хотео да земљом управља по начину „<foreign xml:la |
| во протекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тај |
| најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње канцеларијске, но ипак |
| угоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да |
| ену покорност своју према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове унут |
| до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропу |
| одозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности или |
| задобити из овог приближавања, које он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, к |
| о чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, где би голе |
| жати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кне |
| а, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да народ један тако дуго може т |
| , ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ |
| мена, чију узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на |
| кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорством свога в |
| свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору си |
| , који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош |
| оказао највећу војничку вештину.{S} Ово није била занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је бил |
| Цариграду имали велику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, ве |
| о убијством јаничарског аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и |
| егових подајника, које он нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Ур |
| а место ово које је њему случај означио није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом |
| реме његово поверење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље ск |
| у жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнућ |
| и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење преотме.</p> <p>Смест |
| ст један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом ј |
| и.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но једно је само пред очима било — одупрети се си |
| ила оно раме, које никад донде пофалило није.</p> <p>Гледећи псето — овог неразлучног чувара св |
| ства у забуну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био так |
| су ову тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај чов |
| интереса са портом у савезу бити, — но није хтела никако допустити, да Србија буде Турској так |
| за нов појав говора владарског.{S} Оно није из другог каквог престолног слова преписано, нит ј |
| проговори он гласом громким, које перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «доч |
| лед пуказује чудну одважност, коју перо није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче |
| омагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрекавање својих попечите |
| агодарности, коју јој дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</p> <p |
| ске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стечену унут |
| учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што није могао рану преболети, да порта совјетницима суди.{ |
| ан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искрености и одважнос |
| ојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и тако је као п |
| зато није био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да нећ |
| е доста незгодан правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>И |
| прот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гл |
| ели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити |
| вјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу |
| гла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане владавин |
| аћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух |
| отврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болес |
| снагу његове јуначке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљу |
| , сам узме инвеституру и право, које му није могао нико други, доли један народ дати.{S} Стога |
| мисли његови заузима.{S} Но почем њему није приличило срчбу своју показати, то настави он даље |
| врло важан» — одговори султан — «о њему није се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље др |
| е у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем неш |
| го отачбине заузети.{S} У овом подузећу није <pb n="198" /> ништа народу свом сагрешио, доли је |
| игао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надежде своје.{S} |
| и ја наскоро приметим да прави владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад са |
| рано-ласкавом учтивошћу портином, Милош није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка |
| љивали су се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, д |
| сами себи старешине изабирати.{S} Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела ота |
| ење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег ни за длаку попус |
| ..</p> <p>Доказано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него |
| , настави са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престол |
| Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао бољарима својима никаквих личних стални |
| </p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он је имао својих |
| атријарха Цариградског.....{S} Но Милош није се нигда на једну своју личност много обазиро, кад |
| о није могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби повукао к |
| ио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговор |
| ме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвести |
| и устава српског од године 1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред |
| же!“ живо рекне лакомислени посланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узр |
| b n="13" /> <p>Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пука |
| ан изда заповест, којом наређиваше: „да ниједна жена српска, без разлике стања и старости, несм |
| ом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда победитељ, постао је овај вођа а |
| је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, |
| ржање му је војничко, опхођење просто а никад подло, често одвећ достојанствено.{S} Чело му је |
| ов њихова договора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и дог |
| код Мусулмана.{S} По народним обичајима никад правоверни Турчин није каурину поклона у оружију |
| бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац просто ка |
| е те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило није.</p> <p>Гледећи псето — овог |
| кама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несретним Срби |
| несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку? |
| адбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е до |
| ло је пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели очи своје на султана управити, дивили су се |
| ут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Турака, међер има нешто |
| аг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево постојано вели |
| рода немилице проливала, нису могле без никаква успеха по народ остати.{S} Године 1806.{S} Турц |
| и верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске надутости, где се говори а ништа не к |
| је народа изгинуло самном, па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем и пропадне |
| Милош није дозвољавао бољарима својима никаквих личних сталних преимућства, да прелазе с имена |
| тва свог, није као и остала сеоска деца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетка помагао оц |
| еже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради овамо послат, но да вас оба |
| што је јошт најгоре било, нису добивале никакву плату од својих старешина.{S} Оне су обично рат |
| народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику вештину у |
| угог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои |
| а портом у савезу бити, — но није хтела никако допустити, да Србија буде Турској тако слепо ода |
| је никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа дотле ме ни |
| и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их ле |
| ри нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на |
| како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.< |
| два са малом тачком означена била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; |
| етно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме нап |
| ико насрнути.{S} Ваше жене и ваше кћери нико несме напаствовати.{S} Зар вама нико и никад није |
| инвеституру и право, које му није могао нико други, доли један народ дати.{S} Стога даде он одм |
| сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки поша |
| гасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то зад |
| а Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на своје мом |
| ро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, који би њега и слободу његову бранио.. |
| ваше величанство увидити, да он не може никог другог интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша |
| ом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави, |
| ња, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се пр |
| е подносише.{S} Сви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа би |
| <p>— „Не господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч |
| ћи се својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до једном Милошу покорити неће!» — Пријат |
| д смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb n="109" /> <p>После |
| зволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађаше за своје узвише |
| за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. — </p> <p>Једног дана догоди се да неки |
| зни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради овамо послат, но да в |
| и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који зајиста незн |
| ре војводе.</p> <p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге управљати — до моје војнике.{S} Мени с |
| 3" /> кип на књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у сач |
| отрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити, да моје слободно |
| иче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турском мојим полугосподарем!» —</ |
| едила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле около једног стола, на |
| седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди је обично обедовао.{S} Јау |
| сти, народ занешен од радости ишао је к ниском обиталишту српског господара, који је сад постао |
| дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо могли <pb n="138" /> скупити веће скупштине прво |
| и предложени бити главној скупштини.{S} Нисмо могли до сад схватити рачуна, колико има народа, |
| ка суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли прип |
| ена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, који |
| је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу |
| ема томе кукавном народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, к |
| ојима се крв народа немилице проливала, нису могле без никаква успеха по народ остати.{S} Годин |
| ијим биткама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несрет |
| .{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајати, морало је дотле доћи, да се |
| у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да претњу своју у дело приве |
| ..{S} Уговори сад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за |
| којима је Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био |
| S} У месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељ |
| <p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису добивале никакву плату од својих старешина.{S} Оне |
| а отачбину.</p> <p>Године 1812. и 1813. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{ |
| предали немилосрдној освети турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су оча |
| ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потрес |
| нски народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику вешти |
| водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне песме, које су до ов |
| у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав |
| а до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поре |
| ити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важн |
| еизмерној милости — благодари.{S} Цркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које су надо |
| ије контроле извршујем. — Наше установе нису постале другчије, доли сретством моје једине воље, |
| окаже, док међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике пристојности |
| тка страних сила.</head> <p>Околне силе нису биле позване да прегледе устав, који је био у Беог |
| Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совјетници одобравали.{S} Оне исте сумње које |
| двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависил |
| је.</p> <p>Ако услови углављеног мира и нису савршену независност земљи осигурали, ипак су бар |
| но добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу нез |
| налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако рад |
| , да се разда онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може в |
| ну било је пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели очи своје на султана управити, дивили |
| мљено, само дајте јошт онима знати који нису овде, да приправни буду, да се на први знак под за |
| шћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, г |
| ама својима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Русија имала је без <pb n="196" /> свак |
| ом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевал |
| на своје момке.</p> <p>Сплетке међутим нису престајале, оне су све више подривале извршителну |
| и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је зајист |
| таву искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајд |
| бичине, говори тај Француз, али у стању нису описати изражаје лица ове благородне жене и њезин |
| “</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи |
| .{S} Од сад нити има правитељство наше, нит икакав старјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико |
| угог каквог престолног слова преписано, нит је по престолном шаблону израђено, па да се у њему |
| ко прихода од десетака и других струка; нит сам могао учинити нужних установљенија која сам жел |
| овог приближавања, које он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која би се из |
| {S} Јошт се није побуна нигде појавила, нити се невина крвца пролила, која би народ на освету и |
| и глас.{S} Но једна слава није довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити спавајући наро |
| ше, и коме за сво време његовог живота, нити светлости ни сијателства титула дата није, па ни о |
| оно доба није требао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога ил |
| и од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипло |
| тости, где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се |
| ша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S |
| ивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ј |
| а животом проста земљеделца задовољити, нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S |
| емо ни од једне черте његове одступити, нити једне самовољно промјенити, без договора и согласи |
| м тачком означена била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се |
| кав старјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак г |
| , сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит икакав старјешина, ни ч |
| к се је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити, да моје слободно срце под одел |
| звале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење преотме.</p> <p |
| орили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду |
| о Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика |
| де и осиле, да над собом нехтедоше више ничију власт признати, особито пак у оним пределима, ко |
| ости.“ —</p> <p>«Господине! ја неотимам ничију власт“ — одговори хладнокрвно Милош: „и верујте |
| ез Долгоруки видећи, да кнеза од Србије ничим застрашити није могао, да га приволе дошаптавању |
| аху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у такови |
| а она није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој на |
| .</p> <p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, као сматрање људи |
| {S} У овом подузећу није <pb n="198" /> ништа народу свом сагрешио, доли једино то: «што је сув |
| јекаквим фразама много народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без ика |
| ве владарске надутости, где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ни |
| еј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} Један час |
| о, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одгово |
| г сам ја великој скупштини поднео, нема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша на |
| ова договора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило |
| непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сас |
| казује он: „да живот српских жена није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нуж |
| ом се Србија обрадовала, није све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска |
| </p> <p>„Господине! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један |
| продужи она,» небојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на јед |
| «Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим ин |
| на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај више година |
| е жалосније од овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише народ и дела српска; отац и |
| за годину дана и постати државом, којој ништа већ неостаје желити.{S} Народ српски има више нар |
| еска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који зајиста незна, шта |
| подарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам г |
| а при утаначивању мира, није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне св |
| тану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који је |
| » —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — примети Милош смешећи се.</p> < |
| ...{S} Но почем наши свештеници несмеду ништа од свог права губити; ето ја се постарах да плати |
| <p>Године 1812. и 1813. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су осв |
| , која сваку похвалу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује н |
| Бога за освету погинулих својих.</p> <p>Ништа није жалосније од овог тужног призора, али ништа |
| о, што је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза Милоша изазвал |
| арактера, а највећи противник улизица и ништавила људских, који клањаху и метанисаху пред гњили |
| је, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна слова састоје.< |
| ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма пос |
| народом било је такођер незадовољника, но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни |
| , није их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Неср |
| рђу препоручио, спочетка је добро ишла, но напоследку остане без уважења.{S} Војводе опијене сл |
| !» На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и пог |
| е у образованости напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарн |
| S} Јелица је била мирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сносити љутину и |
| е му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипр |
| за није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових великих услуга отачаству указаних и |
| д се већ оружје из руку испуштало није, но једно је само пред очима било — одупрети се сили тир |
| ао сносити спорину радње канцеларијске, но ипак је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад |
| е изнурила снагу његове јуначке мишице, но кад му није можно више да бојак <pb n="74" /> бије, |
| ла, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју |
| ај тренутак Милош је требао употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, к |
| раћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, паш |
| ће моћи сви трошкови државни подмирити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, ду |
| Увреде њему нанешене умео је опростити, но за неправде другом учињене био је неумолим, као што |
| би се оба тада топили у радости својој, но ако би се што противно догодило, то су браћа била сн |
| акт, који и није био совјетом закључен, но једино од попечитеља унутарњег и финанције сачињен.< |
| није све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена места по |
| каквог другог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим интересима, као |
| Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који су одани б |
| издаје храброст, одушевлење и сладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство, |
| астим говором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт |
| <pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки вл |
| и казњен, осрамоти једну младу девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га |
| у оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђев |
| не турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне в |
| путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> почели су нападати на Ту |
| љом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у |
| /> његова реч повторавана и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти, знао је ули |
| овим установљенијама какви недостатака; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; з |
| 1" /> за друштвено стање Србије заведе; но принуђен непрестанце под оружјем налазити се, није м |
| урцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу н |
| могли су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му |
| о вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим министрима, нека штеде и нек се пов |
| , он је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који |
| е и слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт наређивала, већ је п |
| итања, отпочну се и званични преговори; но кнез српски дуго је размишљавао о предлозима онима к |
| код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је важности то место, нареди |
| од самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место |
| авикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разговоре водити, који |
| о, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натр |
| кој скупштини поднео, нема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово м |
| х људи за та места с почетка није било; но Милош искуством научен, знао је свести власт њихову |
| , као што је и код њихових старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он ј |
| цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но почем наши свештеници несмеду ништа од свог права гу |
| е смрти патријарха Цариградског.....{S} Но Милош није се нигда на једну своју личност много оба |
| орством свога вазала противу њих....{S} Но Турска се налазила под теретом заштите Руске, којој |
| очаст султанова позива да захвали...{S} Но својим наравним проницањем је он провидио исто тако |
| где је била и столица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то |
| ра ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, сп |
| ет петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но страховита изнуђења и грозна мучења несретног народа |
| шатор Куршидов српског предводитеља.{S} Но певерење поштена човека усколеба се.{S} Милоша, кад |
| у, склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но гостопримство Петронију од пријатеља указано, доводи |
| ио, које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није приличило срчбу своју показати, то н |
| ај предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодушију Милошево |
| вљен је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњетење власти српске са стране, са свим је Србима |
| ћује тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма |
| ио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом самим; своју је зада |
| и примању поклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је |
| е те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували с |
| .{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару војном, који је слабо уређен |
| провукли су се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању праведне српске ствари, Србија |
| да носи собом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; са |
| вити оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај поступак јасно је показао; да Милош неће за жив |
| <pb n="189" /> о којима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана |
| грозних и ужасних призора појавише.{S} Но ови призори при свој својој страхоти ипак су пуни ча |
| био турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени великим губитком, немогоше гонити их, |
| ику између два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на |
| дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупшт |
| да се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби |
| ад располагати <pb n="148" /> данак.{S} Но моје дјело и правитељства није више располагати, кол |
| е.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, о |
| сељацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, |
| се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је задобивена победа славном делу његовом пом |
| за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки п |
| ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задр |
| одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но једна слава није довољна, нити је тако снажна, да но |
| аком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа неста |
| је већ закључено у општем договору.{S} Но Русија, која је своје батерије запете држала, предуп |
| ња.</p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — Но његово величанство мој најмилостивији господар јесте |
| знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{ |
| вог интереса са портом у савезу бити, — но није хтела никако допустити, да Србија буде Турској |
| ади опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он приј |
| у и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуг |
| праведно делила.</p> <pb n="209" /> <p>Но при свем том, ова благородна душа, морала се више пу |
| о у замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало р |
| добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све |
| си за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи немо |
| орта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро |
| а у распаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општ |
| а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа савести ил страшна су |
| да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацајући свој жалостни п |
| и проузрочити» — примети султан.</p> <p>Но Милош без икаквог околишења настави даље:</p> <p>„Ва |
| овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређ |
| е су имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити |
| пали су поново под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, шт |
| свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да |
| тај је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степен |
| у и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети |
| е лежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но колико бриге труда и стрпељиве умешности је стало и |
| критике, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — при |
| аца, да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне лакомислени посланик — „није |
| себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није из другог какв |
| као корист, из те несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим основана био је 23.{S} Фебруара 1837. |
| Обреновића са српског престола, била би нова смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.</p> |
| анити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљ |
| очне са свињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добр |
| омогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци, али све те понуде |
| на све стране.{S} Опозиција је задобила нове <pb n="63" /> потпоре, да у том жалосном унутрашње |
| ност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег одушевлења, противу овлад |
| предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам наро |
| аставити своје војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима |
| авом, а при оснивању сваке, особито пак нове државе, треба човек врло добро да пази, да у чему |
| упорност простог света, који неће лако нове наредбе да прима, придржавајући се свагда свог ста |
| о готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју |
| н народну скупштину у Крагујевац за 16. новембра 1835. где је била и столица правитељства.{S} Н |
| рци јадном Србијом опет завладали били, нови паша од Београда Солиман изда заповест, којом наре |
| он је отачбину своју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи от |
| ку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свр |
| а, нег што је одлазак његов у званичним новинама оглашен био, да се склони од жалости, коју је |
| великим одушевлењем примљене.{S} Бечке новине упознале су ово дело са песницима свију земаља.< |
| отлачио. <pb n="101" /> Двадесет хиљада нових војника буду Куршид Паши на ново послати са налог |
| Турци видећи овако малени број Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих војника, што су |
| <p>„Овде ћемо остати да непријатела на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ о |
| , на оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле |
| ци су јуначством и храброшћу постали на ново народ, политика није хотела законитост њихову приз |
| иљада нових војника буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са Срби бр |
| ео своје земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било |
| не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p |
| до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобијени крајева, а две прве точке остале су досад |
| део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, који на њој к |
| ка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју починила и под предвођењем Ми |
| бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним |
| и дуг стари архијереја, кои је лежао на новопридобијеним крајевима Сербије.{S} У слову том пред |
| >Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређе, него што реч поведемо о Милошу, чове |
| било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омладина турска узносила је ову решителност |
| оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је |
| то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били |
| богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, који га |
| ну у народу; други опет да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво п |
| они само Турке, којима су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Он |
| је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да о |
| ачи српске, што је клечала пред његовим ногама иштући благослова; за тим весело погледа напоље |
| ли лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји госп |
| о његово, које самртно рањено паде пред ноге господареве.</p> <pb n="57" /> <p>То учини Јелица, |
| а са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси вла |
| Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од тр |
| само је један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је |
| и свима онима, који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази |
| мирно девојка, па истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини |
| а није довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити спавајући народ, који од столећа у роп |
| у утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздра |
| намените европске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једв |
| роз неколико дана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S |
| заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима заставу, на којој су стојале ре |
| ке делије ишле су пред турском војском, носећи турски барјак. —</p> <p>Србијанци чекају их са п |
| престолном слову, за које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија да |
| у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчудноватијег човека |
| едне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто невоља рану војн |
| и; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи својој, која су у равници |
| S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично народно <pb n="50" /> одело, његову |
| ског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, грозне добродетељи, нечу |
| ојаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове |
| платна, што је на десном рамену његовом носио, и што је између два прекрштена мача као крст изг |
| аспламтио.{S} Сваки, који је год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих |
| ка, без разлике стања и старости, несме носити више народно своје одело, већ да се свака има об |
| се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удовици и сиро |
| едостојан са твог гадног среброљубља да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело |
| p> <p>Величанствена је и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, |
| ужасан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором уд |
| а је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима |
| у Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш |
| Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, вој |
| у око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb n="45" /> в |
| <pb n="9" /> појетичкој и светлозорној ноћи са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пр |
| а из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план з |
| 6" /> је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак |
| љу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надежде своје |
| учен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред изд |
| роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој во |
| >Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и |
| латио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час су оп |
| онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатств |
| .{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци |
| о душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да треба заузета села и вароши грађански уредити |
| едино ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турском која је |
| м рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељ |
| до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пу |
| иговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.»</p> <p |
| то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде т |
| зрадити неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p> <pb n="165" /> <p>«Србија је мно |
| народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама штампа |
| и других струка; нит сам могао учинити нужних установљенија која сам желио учинити на брзу рук |
| ш у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S} Час отс |
| роз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју је он у своји |
| није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао ни |
| ошу разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власти полугосподарс |
| ито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да |
| н показати оданим и признателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто |
| уга покорност Турцима његових родитеља, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, |
| ве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе |
| остаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храбрости своје особито одликовала бистро |
| ци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћутљивости, кој |
| тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетниц |
| указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују за |
| да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара престола оца свога!“ — Помоћу |
| м говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем |
| ово које је њему случај означио није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српских |
| у; јер Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи |
| мислила или боље рећи, није престајала њега уверавати; да је она задобила право на вечну његов |
| о питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, настави са нестрпљењем, за које Милош н |
| Александер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S} Но |
| ко данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у ску |
| тбе, одговара на сва питања, која се на њега управљају, излазне основе које су га приволеле, да |
| непријатељи његови неправо измислили на њега.</p> <pb n="119" /> <p>Дај да наставимо доказ за д |
| је од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га |
| ћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци |
| у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је било |
| ита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„Господару — ево онога, који ти жит |
| ота једна жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb n="52" /> <p>„Правду Ђор |
| е.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њега човека неког, коме су два снопа жита о врату обеше |
| ствари преко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан. |
| евао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потресао своју тиху |
| камењу украшеном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чи |
| које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали.</p> <p>Непрестано водећи бригу, како б |
| нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом |
| есну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb n="55" /> удаљена била.{S} У тој гомилици била |
| клекне пред отца и замоли благослов од њега.... јатаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са кр |
| обра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан |
| ама, коју су доцније великаши српски од њега преотели — али великаши српски Милана и у гроб пол |
| знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових великих и доброчинећих |
| и начин треба ова потварања одбацити од њега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа св |
| , да се одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те |
| ти.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: « |
| одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето њего |
| има.</p> <p>Намесници — који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и пиш |
| вјетника од стране умерене, који ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно изм |
| став овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна права, или права, |
| нај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци о |
| адски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод ка |
| ропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој нез |
| ом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерадосно поздрављао, као <pb n="126" /> да је ти |
| једног, другог никог више нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, јер |
| ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи само од њ |
| гово високопревосходство кнез Долгоруки њега обавешћује, Србија зајиста велике обвезе према Рус |
| шао окове ропства.{S} Частољубиве мисли њега су од свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12 |
| јући да има других владара у земљи осим њега, по праву насљедства, изда прокламацију на народ, |
| еђено место дође, седне на столицу, око њега разни државници, који су за њим дошли.{S} После кр |
| реотме.</p> <p>Сместа искупише се около њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и к |
| да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај о |
| арод најлакшим и најправијим начином по њега, а и пробитачним по правитељство наше, треће пак: |
| порока, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова потварања од |
| есретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под к |
| 167" /> опет да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи ње |
| е, он знаде да народ није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пр |
| била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је |
| из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно |
| ног уживања у народним песмама, које су њега задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ свој |
| и, нетреба они, који су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њи |
| зо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње да неће бити казње |
| у име његово спомињале и чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S} Но ова |
| кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу Марку |
| м удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресења Христова.{S} Ову |
| сад стане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој девојци, коју је он зам |
| так, коим му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потре |
| ању ствари, врло је добро увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх с |
| чинио.{S} Неколико тренутака поглед је његов непомично управљен био на Султана, а затим прогов |
| жење и поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са земље отачаства његова |
| ошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље |
| > представника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Министар унутарних дела, |
| то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новинама оглашен био, да се склони од |
| његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. <pb n="205" /> година, потпише га |
| Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи између матере и сестре, стрељао |
| арод у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа савести ил страшна судба |
| новић...{S}27</p> <p>V.{S} Милош и брат његов Милан...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба под Кара |
| јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена |
| дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудн |
| частвољубља подрањивао је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер овога, није л |
| ву Цару свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи п |
| ао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n= |
| н, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци мог |
| {S} Мало позније немирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да дов |
| ме спомињато је било у свакоме друштву, његова нечувена освајања и скоро непоњатна неустрашивос |
| на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — он |
| 4" /> <p>Кад је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њег |
| ање посматрано је, свака <pb n="156" /> његова реч повторавана и мерена је: но простак српски о |
| је он велика уплива код народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је |
| ника.{S} Овде га лоша срећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт од 1800. год. тавнити.{S} |
| ису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="114" /> од послушности према реж |
| ум и његово јуначтво са земље отачаства његова истерало, удивљење.</p> <p>Он је заиста, тако ра |
| ој жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово писмо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p |
| уступака чинити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се са две знамените европск |
| о и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} |
| круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! к |
| и своје особито одликовала бистроћа ума његова.</p> <pb n="47" /> <p>Вештина у војевању и ладно |
| знати..</p> <p>Ово су главна определења његова:</p> <p>1.{S} Устројење министарства у четири од |
| снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S} Његово смежурано лице са цртама јако означен |
| аси тешке туге и жалости потресаху прса његова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на к |
| одоровић, обоје су били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, к |
| вењу човеку, награђује све труде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, г |
| ила.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плав |
| и неутешно над дели чувара престола оца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који су ми |
| S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за непознатим — ова морална бољетица кој |
| .{S} Као врховног господара Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоски |
| стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи изм |
| и у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У те |
| овом несретном боју погинем!» —</p> <p>„Његова молба се испунила“ — придода старац. «Марко је т |
| етка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Ми |
| само заборавите, то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марв |
| ућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме |
| кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он је искупљао момке своје и заповеда |
| мовољно дозволио неко ограничење и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније било в |
| астан тешко је сносио икакво ограничење његове власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу |
| ј доцније благородне и племените намере његове осујетио, ма да је Милош самовољно дозволио неко |
| ванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити једне самовољно промјенити, без |
| марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај о |
| кинут. —</p> <p>За издржавање кнежево и његове породице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф. |
| ез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло о |
| узео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасн |
| а српског.{S} Старост је изнурила снагу његове јуначке мишице, но кад му није можно више да бој |
| огледао са своји господари.{S} Чете су његове по војничком начину потпуно удешене биле, борци |
| хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају глави његовој израз гордељиви. |
| гда беху при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових пресуда, што их је он |
| аво оно место означио, које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није приличило срчбу с |
| м подигао, уништи.{S} То су непријатељи његови неправо измислили на њега.</p> <pb n="119" /> <p |
| е престајао за тим бити; да сви грађани његови способни постану дела, која ће једном њихово пол |
| 94" /> <p>За ове оптужбе које су бољари његови Русији доставили и за поступање ове противу њему |
| Јаук и уздисај невољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име њег |
| нехтео — морао политички уважавати.{S} Његовим примером покорили се и други Турцима, јер је он |
| милу нејачи српске, што је клечала пред његовим ногама иштући благослова; за тим весело погледа |
| них људи, који су се свемогућим Богом и његовим распетим сином Исусом Христом заклели, да дотле |
| лтана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запроси |
| у опкољавају поклоњења мусулмана, негда његових господара.{S} У оном одушевљеном полету, кад га |
| ика и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима његових родитеља, њега је као тешко олово тиштала и он |
| јет онде ни поставио где је, но ми због његових великих услуга отачаству указаних и што је он з |
| е познати свима онима, који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и |
| нојем оросио, земље, где почивају кости његових старих родитеља и миле дружине — седамдесетогод |
| у уједно били његови чувари и извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> |
| тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пријатељски рече:</p> <p>«Кне |
| е није догодио вољом народа, него вољом његових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, |
| елства титула дата није, па ни од самих његових подајника, које он нигда увредио није.{S} Он је |
| им, које су дуге црне власи окружавале, његово угрожателно чело, страховити поглед, стрепећ пок |
| /> да је тим поздравом потврдити хотео, његово помазање на кнежеско достојанство.</p> <p>Весеље |
| ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово величанство мисли, да би ви може бити добро урад |
| покривала му је јуначка прса његова.{S} Његово смежурано лице са цртама јако означеним, показив |
| то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, |
| претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање посматрано је, свака <pb n="156" /> његов |
| кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио народној скупштини, која је |
| а предложења учини.{S} Као награду — за његово лично покорење, обећао му је паша у име султана, |
| ти жели и само у овом погледу желило је његово величанство, вама лично доставити упутства, која |
| је он поставио, и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није у народу на то |
| осталом јуначком браћом својом.{S} Име његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђе |
| во и неке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и чује где слуга његов упућује тужећег |
| ародом.</p> <p>Да последњег часа држање његово било је пуно достојанства и благородства.{S} Кад |
| лики уплив код совјетника.</p> <p>Мњење његово било је, једино ослонити се на народ, а у случај |
| . чланова и једног предсједника, решење његово већином гласова закључено, кнез мора потврдити.< |
| сланика руског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор |
| ширу у смислу <pb n="188" /> управе, и његово је величанство заповедило мени, да вас нарочито |
| ње, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са земље отачаства његова истерало, уди |
| нез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совјетници одобравали.{S} Оне ис |
| рума поставио ајдуке да закриле бегство његово.</p> <p>Крајње је време наступило да се одлази. |
| као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад |
| ве, непоњатна освојења и увенчала гордо његово чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка њего |
| исти, знао је улити призрење и за само његово незнање красног светског обхођаја, за које је он |
| </p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — Но његово величанство мој најмилостивији господар јесте је |
| азлога што би га у овом случају наравно његово лукавство изневерило било и што он неби поњао би |
| са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходство кнез Долгоруки њега обавешћу |
| о, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рањено паде пред ноге господареве. |
| еде тако скупе слободе — сузе облише му његово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете |
| х одкупи капу од оног момка, поврати му његово оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот |
| раза позива, до дође у Цариград.</p> <p>Његово величанство» — гласило је писмо — «сматраће онај |
| пријатна била.»</p> <pb n="182" /> <p>«Његово величанство, видило би са задовољством кнеже, а |
| ог акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити светлости ни сијателства титула да |
| ење — којег је он предметом — од стране његовог величанства императора свију Руса — примити.</p |
| ког уважења и благонаклоности од стране његовог величанства императора свију Руса». —</p> <p>На |
| зума — све да разума једног народа и до његовог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S} П |
| онује.{S} Његови дуги брди давају глави његовој израз гордељиви. —</p> <p>Такав се појавио прос |
| ресто попео, са образом могла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време |
| жност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце и до најмање колебе рас |
| говорио народној скупштини, која је по његовој заповести сазвата била: „да даде рачун народу, |
| пштег уверења и особитог призрења према његовом величанству у свему попустити, што ће се са опш |
| султана управити, дивили су се и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрестано сходно свог |
| што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, то цели живо |
| н и озбиљан поглед одговарао је потпуно његовом телесном саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен |
| и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из наро |
| овом смислу попустите праведном захтеву његовом, ком нећете без опасности противстати!“—</p> <p |
| олило је задобивена победа славном делу његовом помогла, толико му је великодушије у бојевима к |
| } Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорил |
| и отачбине и саму српску крв у родитељу његовом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече он озбиљним гл |
| д белог платна, што је на десном рамену његовом носио, и што је између два прекрштена мача као |
| и тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </div> <pb n="168" /> <div type="chapter |
| .</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице, кад је праштај |
| м простим сеоским девојкама.{S} У месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за више што |
| о прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“—</p> <p>К |
| . у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје |
| оје обично народно <pb n="50" /> одело, његову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховног госпо |
| навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој својој стро |
| битку, где би голема турска сила могла његову малу чету застрашити и чувао се Турцима издати с |
| ривежу; зато сад поставе велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца о |
| м се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што прот |
| 4" /> знања доставе упорство Милошево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер |
| даваху, гомилама врвио је свет, да види његову слику, која беше са цртама јако означеним, погле |
| траг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику отачастољубиву власт, ма да је она била з |
| х славољубивих људи, који врховну власт његову подривају, заштите на другом ком месту потражи.{ |
| брата свог Милана и свагда је заповест његову, са највећим задовољством извршивао.{S} Прва и н |
| ="202" /> седише употребе ово на корист његову, покажу противницима грожњу народа и предложе по |
| еним, показиваху решителност и храброст његову.</p> <p>Свештеник је овај већ двадесет година во |
| никог више нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; |
| кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, је |
| еограду обнародован.{S} Оне су садржину његову дознале преко својих посланика у оно исто доба, |
| вати; да је она задобила право на вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срб |
| <p>„Љубице!» — рече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди и потр |
| е речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам мог |
| ију измишљене учтивости, те са највећом њежношћу почне повторавати своје највеће уверење високо |
| ати изражаје лица ове благородне жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p>К |
| јатеља хришћанства у забуну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; |
| ута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару војном, ко |
| абри своји Србијанци, видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју |
| а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу горе у |
| ру.{S} Сујету и частољубива потраживања њезина прибравши, створи она у Србији једну странку, ко |
| тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепавице, правилне црте лица, п |
| итост српску призна, независност управе њезине осигура, да опстанак Србије више ни од ког у пит |
| тво беше: ослобођење отаџбине, признање њезине унутарње <pb n="5" /> неодвисности од својих ста |
| рске силе, коју су најславнији ђенерали њезини предводили, те стопу за стопом отимајући прогања |
| </p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, |
| тећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој, |
| атер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држа |
| ком је остављена била после ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до |
| пут отворе се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог, који је имао бунду |
| а су се оближња места радовала састанку њезином.{S} Са свих страна врвили су добровољни радини, |
| ао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са свим се н |
| рбија предложила: да призна независност њезину под полу господарством <pb n="125" /> турским и |
| р и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу независност, ипак су им бар оставили св |
| је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином при управи тако рећи св |
| Ђорђе слави се по православној Русији, њему се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, |
| ребао употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак би |
| ло!“</p> <p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског пр |
| 127" /> Ферман, којим је порта даровала њему достојанство владара.{S} Милош тим делом добије кр |
| воја висока осећања, којима је он према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад |
| шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узј |
| да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту |
| дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њему нанешене умео је опростити, но за неправде другом |
| ао маломе пастиру, да место ово које је њему случај означио није за њега? — или је можда, занеш |
| {S} Ово Милошево постојано великодушије њему је код својих задобило уважење и поштовање, а код |
| ршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да би он морао бити п |
| д би само учинили једну услугу, која би њему врло пријатна била.»</p> <pb n="182" /> <p>«Његово |
| слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог ста |
| она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није приличило срчбу своју показати, то настави он |
| "117" /> <p>Шатобријан рекао је начином њему својственим: «Грци су јуначством и храброшћу поста |
| здрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином |
| овај врло важан» — одговори султан — «о њему није се могло радити преко других.{S} Ја сам за бо |
| у захвалити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети |
| ечи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске надутости, где се говори а |
| овог мрског господара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима сас |
| престолном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим фразама много народу обећава а ништа не |
| нило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности за |
| 113" /> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у зем |
| ке земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено примети |
| арод није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ово |
| ји доставили и за поступање ове противу њему — Милош преко искрених својих пријатеља дозна, и о |
| ли смо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на страни његовој |
| бљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење правед |
| сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредељен био, да |
| а.</p> <p>У последњој бугарској побуни, њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним и |
| м свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће ма |
| на видила је своју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, поља осветом турском потрвена |
| вајуће магновење — престане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење без и |
| ева много; на другу опет тужило се због њене неумерености и добре воље, а често стављало се у с |
| већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично су севале.</p> <p>Љубица небуде послушана |
| ица у борби за независност - видили смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала |
| _C22"> <head>XXII.</head> <head>Љубица, њени синови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим ли |
| ошева...{S}190</p> <p>XXII.{S} Љубица и њени синови Милош и Мијајло...{S}208</p> <p>XXIII.{S} П |
| ати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</p> <p>После ових речи метн |
| лтана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — у |
| лили под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушко посредовање више је пута збунило Мијајлове м |
| стање хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврд |
| ад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, |
| оје интересе увуче, подложивши себе под њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа погрешка |
| мо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други |
| ју скроз и скроз десетковали, без да су њено постојанство заморили,. наилазимо ми на <pb n="4" |
| над дели чувара престола оца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који су мислили под и |
| да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена била после ослобођења њ |
| јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за по |
| клонити увредама, које су нанешене биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак |
| дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију види по народу |
| ог дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb |
| рати земљи својој независност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних не |
| жевског престола — да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор премногих изванре |
| дним добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има прав |
| „Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего живи Турц |
| Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима поруче и заи |
| сачињавају јевропску Турску — она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела д |
| урци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком |
| кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о сам |
| ила је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су под н |
| ашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног п |
| адежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и |
| {S} Паша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султ |
| урака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонит |
| — овај други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одр |
| се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима |
| у, око њега разни државници, који су за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош и поз |
| изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определења његов |
| једну Турску, која је полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незад |
| је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновници а телохраниоци су |
| г неразлучног чувара свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито |
| са највећим одушевљењем благослови пред њим стојећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, у |
| рске светине, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, н |
| овог страшног ратовања, непрестанце с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши прибли |
| онижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он наш |
| рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар |
| егати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Ми |
| а чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У |
| и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију с |
| и Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и вра |
| е Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, јер других способнијих |
| , где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на срцу држећи ре |
| дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Турц |
| pb n="187" /> униште ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово величанство мисли, да би ви |
| отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог бранитела.</p> <p>Б |
| е грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p |
| штем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је |
| ће се судовима нашим предписати, да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки |
| славу <pb n="77" /> и драгу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима под |
| тати изложени беснећем победитељу.{S} С њима сам делио сретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу |
| /> државни чинимо даља расположенија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде с |
| гледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа изгин |
| , како ји само човечество предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и |
| самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и пробисветова <pb n |
| авао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је то на своју кор |
| толу сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, |
| рце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове |
| етинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако протич |
| и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог |
| му одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на нар |
| и европејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти |
| те, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг ау |
| а њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у |
| а, да предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Ка |
| ћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинила, они би се оба тада топили |
| ао из земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српч |
| буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од три хиљаде војника попад |
| ени без претходне осуде.{S} Напредовање њиово бива по реду и чину старешинства.{S} Свако село с |
| -Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ срп |
| крили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је ве |
| гоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и |
| , очупају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час др |
| и оно, што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} |
| упорство Милошево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, |
| {S} Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште |
| ац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега о |
| Турци видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кро |
| ослободио од множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално до |
| ажности то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их одан |
| ци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" |
| пских јунака покупити и штампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народних п |
| ових народа жеља породити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе |
| ва се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p |
| разговоре водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне песме, кој |
| ударили, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите |
| који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом својим, а са |
| вољан са упорством свога вазала противу њих....{S} Но Турска се налазила под теретом заштите Ру |
| ити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S |
| а неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну одважност, коју пер |
| о је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљао је своја нападања тако веш |
| ан губише Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова в |
| а ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати њихов неумитни судија и ужасни осветник!“—</p> <p>После |
| ајвише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Т |
| умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мучени |
| отклонили уплив јевропских сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да могу ослањ |
| е за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори мирно девојка, па |
| и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал свакој |
| о бунили и устајали на оружје, несретна њихова родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите ко |
| ане и цена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал свакојако пак да никад ништа не доб |
| обуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова устанка, пређе, него што изађемо на крваво бојиш |
| без примирја и милосрђа, између робља и њихова господара.{S} Са једне и друге стране зајам се н |
| вију грађана проглашена је, сопственост њихова неприкосновена <pb n="174" /> је и сваки може са |
| навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у Царигра |
| Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом св |
| ратно позориште изабрали, морала су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услу |
| ло је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који с |
| било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и о |
| ни: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске при овој народној борби осв |
| на поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме, који као не |
| опствене побуде дао и да од послушности њихове, зависи будућа судба отачбине, и да он остављају |
| ке, чија важност јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, |
| ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку |
| ештенства нашао је у томе јаког одзива, њиховим <pb n="78" /> настојавањем и њиховом потпором у |
| ута рекао је Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Т |
| потребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} Своје је момке ја |
| воје снисхођење према тиранима, у самим њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа Срба пр |
| е боје, да се због тог уређења може код њихових народа жеља породити, да такова од њих зајишту, |
| то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но Милош се није на те предрасуде |
| љив и ватрен а велики познавалац људи и њихових карактера, а највећи противник улизица и ништав |
| цима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних руку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела |
| нет руски, рачунајући на <pb n="191" /> њихово име, које је у народу познато било, пошаље их у |
| ше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покро |
| варошким, виђало је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промету трговач |
| и способни постану дела, која ће једном њихово политичко биће утврдити.</p> <p>„Народ је“ — гов |
| ства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог бранитела.</p> <p>Било д |
| , ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети султан.</p> <p>Но |
| ћи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдук |
| а, њиховим <pb n="78" /> настојавањем и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне на |
| ежевско преимућство противити се сваком њиховом протузаконитом иступлењу, а овако их лако за ду |
| p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало <pb n="79" /> |
| своју слободу, која је драгоценом крвљу њиховом купљена била.{S} Русија при утаначивању мира, н |
| да само прилику добије, истакнути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као |
| искуством научен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успоставио био и с |
| м иступлењу, а овако их лако за дужност њихову повратити можете, ако се од ове удале!» —</p> <p |
| народ, политика није хотела законитост њихову признати, они су апеловали на славу.“ —</p> <p>С |
| сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако |
| «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике си |
| изној стази пратити човека тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и од пасти |
| ме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србиј |
| жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом |
| нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мисли његови за |
| нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се |
| тину држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, к |
| ише бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да прона |
| мљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то је Милош за |
| ирота девојка,» уздане Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он на о |
| анци, видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ак |
| људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb n= |
| овена <pb n="174" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. —< |
| -Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац, са неколико т |
| ио једини човек у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у страном свету задобити и |
| ромету трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са правим н |
| под сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепај |
| „Да ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставити, што потпомажући устанак Бугара, |
| а страшноме месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устан |
| Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо ист |
| нео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и М |
| дим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не |
| ни падају!</p> <p>После победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве |
| ажност земљи у страном свету задобити и њу на корист народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. |
| м указала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и о |
| ну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да |
| ви турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустрашима млада де |
| /> помислити о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је к |
| и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, и |
| тичући се оних наредаба <pb n="189" /> о којима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те на |
| тако да кажем: плач раздражених робова о некадањој слави и госпоштини својој, оне су описивале |
| братовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb n="51" /> <p>По изв |
| мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу |
| м извештава један сељак свога пријатеља о тадашњим догађајима и завршује овако: <pb n="122" />< |
| и за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је |
| га човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p |
| о.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног д |
| а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турска у Срб |
| морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независности и слободи своје отачбине — бој и с |
| стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} |
| ажност за слободом.{S} Приповедао му је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бој |
| живо рекне лакомислени посланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“ |
| старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опустошавале су и пљачкале св |
| сад установљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у ваше |
| стиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узпл |
| отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је н |
| враћа удворности или да види преговоре о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у к |
| а усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње страже турске допрати, |
| у том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и код |
| n="107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено. |
| , и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се боја |
| стали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но он |
| S} Сву прошлу годину совјетовали смо се о том <pb n="145" /> и совјетовали и једни били смо јед |
| дабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину долазити, |
| та времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву |
| отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се ј |
| унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну неза |
| арода по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га о |
| . — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје однош |
| уда...{S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову, за које је рекла, да носи собо |
| мим тим делом показали, да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили дело слобод |
| умели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће |
| да! — Ужасно је <pb n="54" /> помислити о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Н |
| зио села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ств |
| је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уре |
| ом већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја |
| одину дана са советницима мојим занимам о делу, тичући се оних наредаба <pb n="189" /> о којима |
| ма обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред |
| целарији и у договору са судом народним о том, како би најзгодније установили оно, што је најпр |
| оим установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега |
| ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим интересима, као и да утврдим вашу вл |
| свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена |
| ори; но кнез српски дуго је размишљавао о предлозима онима који су му од дивана предложени били |
| унацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну |
| свог драгоценог саучешћа, зараније дало о тој опасности известити?“ —</p> <p>«Предмет је овај в |
| ју личност много обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми |
| оворођену, пређе, него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, челичан кара |
| ак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијер |
| је уставом земаљским обвезан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Мил |
| да његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу Марку,» како је овога клетва очина до тог |
| ење својих старих робова.</p> <p>Кад су о свему договори учињени, порта прими са одличном прист |
| есто уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са |
| теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућности твоје отачбине — онда задржи код себе сина |
| а унутарњег и финанције сачињен.</p> <p>О овој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо ре |
| е овај врло важан» — одговори султан — «о њему није се могло радити преко других.{S} Ја сам за |
| е на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благословени! проговори мати пад |
| ва ослободе један хришћански народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак |
| х руку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они су заједно провели жи |
| лосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, друго |
| нистру руском Рикману рекао.</p> <p>Код оба двора намера Милошева начинила је велику забуну.{S} |
| њиова жеља посве обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би се што прот |
| ј страни на оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се где |
| а ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени само |
| своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба детета загрле мајку своју, која је већ била на коле |
| гог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим интересима, као и да утврд |
| високопревосходство кнез Долгоруки њега обавешћује, Србија зајиста велике обвезе према Русији и |
| и министар.{S} Министар унутарних дела, обављао је и дужности министра војеног и полиције.{S} М |
| о Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно |
| е се нигда на једну своју личност много обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ |
| је требао да остави место рођења свога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је |
| премна, да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стар |
| пом борио — <pb n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског придобити за |
| коме владару, који је уставом земаљским обвезан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример |
| ом заштите Руске, којој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико т |
| стране савесно и верно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} |
| њега обавешћује, Србија зајиста велике обвезе према Русији имала; а што се признања тиче, ког |
| раћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, |
| г земљаног престола, један простор беше обграђен за народне посланике, који долазе и на коњу, д |
| м живота, са природом људи и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а при том разборит и вешт у по |
| х и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћутљивости, која као да му |
| е месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња места радовала састанку њ |
| , да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку |
| боја све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја |
| уришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остал |
| е пресуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су |
| ша свију преговора и није остало између обе ове странке равнодушно.{S} Једну странку је гањало |
| и и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су обори |
| ниској и маленој собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника допре до ушију ње |
| ... и да личност своју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народн |
| српске учинио, изодавна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат од це |
| аке непрестане прилике и кретања народа обелодањивала су, да је завера противу Турака далеко ра |
| беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе |
| у му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb n="51" /> <p>По извршеној пресуди река |
| у њему којекаквим фразама много народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истин |
| пуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила је и |
| јело на свјету.</p> <p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу установити внутрење правленије, пре |
| Као награду — за његово лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен о |
| а се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, кој |
| а неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„Господ |
| о је с почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове велике трошкове и госбе, које је он чи |
| У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућност, који карактеришу сва дела Милошеви |
| ије требао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога дво |
| к нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао је куда је паша |
| Кроз пријатеље своје даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском достојанству |
| е револуције, која је имала да цео свет обиђе.</p> </div> <pb n="42" /> <div type="chapter" xml |
| дитеља ове војске изабрао.</p> <p>Редом обилазећи све понамештане страже, дође и до једне разва |
| определита.{S} Двапут у години је Милош обилазио села и станишта, само да се извести о свему.{S |
| олему турску војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредним пожртвовање |
| о сада.</p> <p>Године 1813, 1814, 1815, обиљежене су у светској повесници за јуначки народ <pb |
| би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, |
| а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљеним и неприступним, те је он ту |
| род занешен од радости ишао је к ниском обиталишту српског господара, који је сад постао насљед |
| у се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, па кад су заједничког непријатеља поб |
| ма, придржавајући се свагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је |
| сник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и Омира.</p> <pb n="29" /> <p>Стариј |
| р и са становницима варошким, виђало је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледала |
| S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што их је од преких промена |
| задовољства, која савршено дозвољавају обичаји источни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош |
| ће учешће код Мусулмана.{S} По народним обичајима никад правоверни Турчин није каурину поклона |
| лона у оружију давао.{S} По овом даклем обичају, може се судити неоцењива важност поклона тих; |
| е, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, |
| та седио је стари Петроније певајући по обичају своме уз гусле једну народну песму, која је узн |
| по постојећим обредима и тек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије пред своји |
| раћа удворности или да види преговоре о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у кан |
| <pb n="41" /> разјареност народа, која обично као гробна тишина предходи свакој бури што наско |
| ва оно и потсмехно лукавство, држања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови ду |
| својој ниској и маленој собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника допре до у |
| највећој срећи био, опет је носио своје обично народно <pb n="50" /> одело, његову олињену бунд |
| великим варошима, пред дућанима, где се обично ликови свих славних људи продаваху, гомилама врв |
| ву плату од својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опустошавал |
| да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, који су били право и непра |
| бије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</p> <p>«Сиром |
| одма даде војнички савет искупити и ово објави свима војводама, на које му сви једногласно реко |
| разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; да је народни празник ос |
| ету султановом могле су се многе ствари објаснити и на корист решити; те стога се српски кнез р |
| у себи демагогичка начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао |
| најлукавијем и најпроницавајућем, и сад објашњења најпростија, најтачнија даду Милошу разумети: |
| жу на улазцима.{S} Месец просијава кроз облаке и осветљава својим тавним и жалосним зрацима ова |
| ио маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече |
| је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња места радовала састанку њезином.{S} Са свих стр |
| и роб нехтеде тако скупе слободе — сузе облише му његово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и |
| руара 1837. у Београду у присуству паше обнародован, који је као комесар блистателне порте, нар |
| прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину његову дознале преко св |
| а једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највел |
| </p> <p>— „Тешко мени жалосници! повиче обнезнањена мати, те склопивши руке своје рече: „Господ |
| височајшем оном закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјас |
| сле у Србији одигравана:</p> <p>Почасно обновлење совјета било је већ закључено у општем догово |
| , које се користише добивеним биткама и обогатише се, изузимајући јединог Милоша, који је са не |
| ебуде послушана.</p> <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из сед |
| Љубица из руку бежећег војника заставу, ободе нагло свога коња, пролети уз редове заплашене, пр |
| ду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра кора |
| а Милошевог Мијајла, који је увек живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код |
| сокоштовао и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је з |
| вожд <pb n="113" /> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео |
| еше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је још |
| у опет један српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране |
| скоротече у Петроград и Цариград, који обојим дворовима до <pb n="204" /> знања доставе упорст |
| а, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за руком |
| акша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше јуначке пр |
| то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да ус |
| себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони па |
| м путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p |
| ђаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за собом повући и оборити и онога, к |
| ог раздорног, који је страним сплеткама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо |
| љи оборили, морали су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да |
| ута, устројити олигархијску опозицију и оборити овог човека, који је доста незгодан правац зауз |
| војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништа друго бити могло, но о |
| х установа, којима је Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на се |
| рпске при овој народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у з |
| д страховитог разбојишта сине појетички образ Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за упознати чудно |
| велике услуге учинили и управо да речем образ му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над |
| — кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Земља би |
| </p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образованости напреднији од Милоша, но он је на скоро м |
| , кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на страни његовој седити; а то јошт није |
| другова мојих, што су остали дома, без обране остати изложени беснећем победитељу.{S} С њима с |
| оме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Ова |
| а камени гроб, који је већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S} Уједаред устаде |
| еленом брежуљку, који је растовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца господар |
| може песник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и Омира.</p> <pb n="29" /> < |
| рот страховите и силне Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак поса |
| е на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p> <p>О |
| о свог високог положаја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, погледе свију главни људи, |
| војску супрот страховите и силне Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је би |
| у своју већма на унутарње уређење земље обраћати.{S} Он није хотео да земљом управља по начину |
| он је пред султана уведен по постојећим обредима и тек што су све обичне церемоније прешле, Мах |
| ом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од Поцерја, најпоузданије војводе ајдучке, Ст |
| сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је везивала ово |
| .{S} Ајдуци...{S}17</p> <p>IV.{S} Милош Обреновић...{S}27</p> <p>V.{S} Милош и брат његов Милан |
| , па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвисио у народу |
| рибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђор |
| се са престола српског уклони породица Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог Александра, кој |
| је велику забуну.{S} Искључење породице Обреновића са српског престола, била би нова смеша оних |
| и.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје |
| другчије Милоша себи подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му уста |
| , тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне промене устанка српског, који |
| је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирна - и блага душа, но мора |
| о једини човек, који је могао владати и обуздати српску револуцију и учинити је за турску невре |
| да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разуме |
| вог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за непознатим — ова м |
| Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест |
| а дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и р |
| а женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p>Први јута |
| ародно своје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак р |
| е и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце и до најмање колебе распросте.</p> <pb n |
| долазак кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно одело у средину <pb n="137" /> |
| земљеделац просто као и остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамен |
| за само његово незнање красног светског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптужива |
| ведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, челичан карактер и дубоко проничући дух украш |
| ра досадашњи алија да остану у напредак обштенародним добром; сав народ плаћа данак и за њи, са |
| тву на зданијама, која би се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу о |
| оже бити, сутра морао одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету пот |
| ог дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустрашима млада девојка на коњу, а на браће своје |
| у измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно гледао, како с |
| </p> <pb n="209" /> <p>Но при свем том, ова благородна душа, морала се више пута поклонити увре |
| о разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бог једног за дру |
| опства ослободе један хришћански народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку учила, и |
| седу своју главу наслонити мого....{S} Ова голема несрећа, <pb n="23" /> ово ужасно опустошење |
| ост добио, да њој представљен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу |
| ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћа |
| својих, која им по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавства одмах <pb n="195" /> су по на |
| душа је његова чезнула за непознатим — ова морална бољетица која мори и упропашћује толике мла |
| Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, која се као што је опште поз |
| њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова потварања одбацити од њега и ваља предпоставити, да |
| ш намери да код високе порте изради, да ова законитост српску призна, независност управе њезине |
| је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како јој по |
| е у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је одважна жена произвела, отвори сад и |
| ма поштеђена била...{S} Благородна жена ова, није могла преживити покор тај, понижење Србије. — |
| </p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са стране потпомагана, |
| год:{S} 1825. предложио; а особито, кад ова дела која највећу важност имају и јако у очи падају |
| ених битака примети турска власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави политички |
| ободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, ипак су |
| аклетвом светињу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побра |
| ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју почин |
| у је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше |
| уде одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужасно је <pb n="54" /> помислити о овој |
| ње.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња места радов |
| ну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се з |
| други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јед |
| е и оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена иронија, не показује ли зар је |
| ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, споче |
| ост молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ова буде одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуд |
| се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима |
| ћемо лако схватити овај призор, између ова два човека, који се поњају а без да се желе разумет |
| пстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова војска српска није била више као проста ајдучка чет |
| ти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни човек тога доба, потпуно је поњао |
| ог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политичар и искусни законодавац, човек у ко |
| овато, кад овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање страних сила п |
| , потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политичар и искусн |
| p> <p>3.{S} Успостава апелационог суда: овај се састоји из председника и четири члана.</p> <p>4 |
| тнији био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју |
| урским!....{S} Смрт издајицама!!!...{S} Овај тренутак Милош је требао употребити, но он се уско |
| а то радиш!» —</p> <p>„Али господару! — овај други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци |
| вођен и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више |
| ва, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта |
| ише говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског |
| о неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину у |
| етљава својим тавним и жалосним зрацима овај тужни призор.</p> <p>Свештеник величанственог изгл |
| свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но једна слава није довољна, |
| та до самог кнежевског престола — да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор пр |
| оји је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртвовал |
| утарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев горди дипломата разљути и почне др |
| узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, ко |
| тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени и сурови изражај, стари пастир и јунак |
| ошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На овај предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија, кој |
| дога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен, но једино |
| рава и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, д |
| књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије |
| на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало из бли |
| је ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, какав је |
| изображења требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је ов |
| и храброст његову.</p> <p>Свештеник је овај већ двадесет година војевао у редовима првог устан |
| д побеђен а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме су |
| Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племените намере његове осује |
| преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изаслани |
| до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац врло добро знао, да би без преображаја |
| ама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити народу по ц |
| сности известити?“ —</p> <p>«Предмет је овај врло важан» — одговори султан — «о њему није се мо |
| о гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у сво |
| је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одговор Милошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, |
| елице, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећајима на |
| том и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске далеко разг |
| Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнара |
| ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ |
| ог смерног дворца господара од Србије и овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао |
| тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> <pb n="13 |
| сти изненађен, — пак ћемо лако схватити овај призор, између ова два човека, који се поњају а бе |
| Како Русији буде доказано, да неће моћи овај челични карактер за руком својом савити, који није |
| p> <p>«Кнеже!» рекне Махмуд, завршујући овај знаменити разговор: «ви нећете у мени наћи неприја |
| је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, ко |
| разбојиште опет преотети.</p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога час м |
| ружја; немогу пропустити, а да неопишем овај догађај, који јасно показује каква је била то војн |
| ј враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајућ |
| е одмах спочетка владе своје потпомагао овај први извор благостања људског и среће државне, пош |
| сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао к |
| на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, |
| уци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма постав |
| е тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у |
| и оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај поступак јасно је показао; да Милош неће за живот |
| а изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био н |
| еху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да |
| лостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ |
| Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да буде у б |
| се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега |
| /p> <p>«Да зараним моју!» — одговори му овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи мах |
| </p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се приближи, |
| то пристојно!» —</p> <pb n="184" /> <p>Овај нешто подсмехом смешани одговор збуни мало отменог |
| > <p>После ових речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Пе |
| е вашој супрузи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жалосни призор за мење времена се је збио, него шт |
| , а са падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и ватрени позив, који чудноватом кратко |
| знале полунезависиост Србије.»-—</p> <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у уш |
| рознију и највећу несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини једног заробљ |
| рошкова сваке године овако скупљати.{S} Овакви депутата народни има по свим државама, и нама су |
| планина стојећи за устанак удешавале; — оваке непрестане прилике и кретања народа обелодањивала |
| зчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свакојаким вид |
| , мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки искрен изражај морали би, ако ни зашто друго и Ту |
| овца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи устава српског од године 1837.</p> |
| браћа била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је духом задахнута била сва омладина Србије.{S} |
| уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установленијама, чини ми се, биће внутрење правл |
| ком њиховом протузаконитом иступлењу, а овако их лако за дужност њихову повратити можете, ако с |
| ми ни знања моја ни време допуштала, да овако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дј |
| напред мало изтурена и стојећи гологлав овако народу поче говорити: -</p> </div> <div type="cha |
| ему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торжествено, и окружен и опет членовима прељубезн |
| јатеља о тадашњим догађајима и завршује овако: <pb n="122" /></p> <p>«Ми остали мислимо, да сов |
| же се сбог велики трошкова сваке године овако скупљати.{S} Овакви депутата народни има по свим |
| ребовале су стотине година, докле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а установљавај |
| ј скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол г |
| удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државному уставу, закле |
| а и једну ступку...</p> <p>Турци видећи овако малени број Срба, на ново побесне, гордећи се на |
| није дјело на свјету.</p> <p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу установити внутрење правлениј |
| е дошло ово задахнуће, што је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму же |
| {S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљно држање народа узнемирило је сов |
| реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио, као да ни схв |
| овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење |
| бро нашла свога императорског посланика овамо послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да на |
| м, да нисам никаквог другог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим ин |
| — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви |
| от стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послужи:{S} Његова звезда почела је |
| волеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролази |
| ма побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, |
| ељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде, која је за коња |
| лаву.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд кал |
| ну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима правцем у |
| налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, један другому, књаз властима |
| а ја једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити девојко, немој пла |
| ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депутати |
| за мење времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" /> год је познавао хало |
| на, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово н |
| да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма о |
| јајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог |
| као владар народу своме учинио, кад би овде исписивати хтели; морали би читаве књиге написати. |
| ија и најодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет |
| ости својој на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај в |
| иља Турци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се |
| ави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем во |
| у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај к |
| ерно придржава.</p> <p>Пре свега морамо овде ону љутину споменути, којом је и сам руски министа |
| н којим се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком сво |
| >И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустрашима млада девојка на коњу, а |
| , читају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су |
| S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Ту |
| , само дајте јошт онима знати који нису овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу |
| ти противстати!“—</p> <p>-------</p> <p>Овде је сад сљедовало једно од оних немилих призора, ко |
| S} Кажите ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непријатела на ново победимо или да |
| ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом одеље |
| српски има више народни својствености, ове му треба најпре прелити у нарав просвештени европеј |
| алеко чувени паша видински Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука |
| јер српска крв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла Бога неједнаке, нису могле вечито тр |
| е на свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевник српски „ |
| ико је и војвода <pb n="60" /> било.{S} Ове совјетнике су окружја бирала, потврда избора ових б |
| љу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорила је она са највећом разјареношћу и ч |
| орећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем свет |
| излазне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места |
| изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од |
| ришћанска нехтеде подићи гласа свога за ове мученике христове.{S} Русија није се као покровитељ |
| па самовласти.</p> <pb n="194" /> <p>За ове оптужбе које су бољари његови Русији доставили и за |
| је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, кој |
| {S} Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> <p>Редом обилазећи све понамешт |
| а капу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој |
| ителност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег одушевлења, противу о |
| стину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био п |
| није довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговор |
| ј са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може од |
| м и признателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, |
| али у стању нису описати изражаје лица ове благородне жене и њезин звонки глас, којим је то св |
| ина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, |
| ност њихову повратити можете, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смеше |
| и били у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} Они су, што се призн |
| м ускликом и одушевлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, |
| вију преговора и није остало између обе ове странке равнодушно.{S} Једну странку је гањало да и |
| о под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Срб |
| жила на неправо располагање.</p> <p>Све ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше |
| идити, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове потребе подмиривали смо ми досад различним и млогос |
| ош и Махмуд.</head> <p>И зајиста, после ове велике народне скупштине од 16.{S} Фебруара 1835 го |
| дно добро урађено!“— </p> <p>Мало после ове скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош буде |
| мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робова о не |
| на којој су биле белим словима написане ове речи: «Отачаство, Слобода!“</p> <p>«Браћо! повика о |
| ао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба |
| његови Русији доставили и за поступање ове противу њему — Милош преко искрених својих пријатељ |
| ка и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису добивале никакву п |
| е народне заставе, на којима су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког је заст |
| ила то војна и који довољно карактерише ове просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод о |
| Петронију од пријатеља указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на |
| расматрање, као сматрање људи и ствари ове земље, после толиког робовања, и кад те људе и ства |
| е га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио заповед божију, која ве |
| и одушевлење свештеника, којим је речи ове изговорио, даде овом призору сасвим други вид и ули |
| ојима заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особитом живошћу викал |
| /p> <p>Одушевљен усклик предусрете речи ове.</p> <p>„На оружје, на оружје!» повика народ.</p> < |
| век, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнут |
| се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђе |
| пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који н |
| обеду српског оружја.{S} Малени простор ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која |
| полунезависност Србије.</p> <p>На глас ове радосне вести, народ занешен од радости ишао је к н |
| љења велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n="21" /> које |
| које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа књазу и књажевс |
| они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове последње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отач |
| ђе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико се год чине да су неверојатне; |
| њанике и депутирце окружне одређена.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војв |
| олитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њих |
| оре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да |
| ог војевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем паши што се |
| из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу мало попустише |
| ијатеља удеси она, да како Милан умре — ови људи на престол позову другог сина Милошевог Мијајл |
| те дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији с |
| предложити.</p> <p>Од Крагујевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде присп |
| а отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа он |
| кнез српски пролазио, појављивали су се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад о |
| е пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудит |
| арода, него вољом његових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху машина |
| установљенијама какви недостатака; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад |
| n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки влада |
| озних и ужасних призора појавише.{S} Но ови призори при свој својој страхоти ипак су пуни чара |
| > <p>«Строгост је нужна!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше син |
| ки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p> <pb n="95" /> <p>«Нека дакле неколико од вас, |
| «Порта ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201" /> прот |
| којима су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих |
| са подсмевајућим се простачењем.</p> <p>Ови одговори донешени совјету доведу га у највећу забун |
| n="12" /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад више нема за |
| у непрестаном договору са совјетом.{S} Овим установљенијем укратиће се, чини ми се, самовљство |
| аље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и |
| ди! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу |
| </p> <p>Љубица дубоко ожалошћена речима овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p> |
| з те несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у |
| ње земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и самог народа, |
| Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је |
| до гледао милоснице...</p> <p>Љубица је овим поступком мужа свога дубоко увређена била; ћутећи |
| оложен.{S} Лепо пак народно одело, даје овим учесталим гомилама, особиту дражест.</p> <p>Ово је |
| ме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош употреби ову за |
| » — рече Милош «дочеком и предусретајем овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем |
| редоставио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и код куће с |
| чне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „да живот срп |
| толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућени Турци, двапут јурну помамно на шанац срп |
| времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву п |
| дарност буди ономе, који се је жртвовао овим магновеним интересима, свршило се ако не баш мирно |
| олико је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n="1 |
| имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима великог искушења било је чудо мужанствено; |
| трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољств |
| дело <pb n="171" /> свршено било.{S} У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућнос |
| по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви недостатака; но и ови ће се |
| и били су дубоко разјарени, гледајући у овим поклонима своје понижење и довршену пропаст ислама |
| ови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима видили, колико је и како је живо учество |
| head> <head>Битка исполина.</head> <p>У овим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а у |
| једноверну и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, ко |
| новатијег човека у овом столећу.</p> <p>Овим цифрастим говором Милош је био јако дирнут, но веш |
| ријатељским, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Непрестано настојав |
| обунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви они људи, што су по неко |
| осталом војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од |
| гима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога по |
| арод српски често је био несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душ |
| " /> Србијом владала, није их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и п |
| тнике су окружја бирала, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, ко |
| чић, Петронијевић и Симић, били су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срцем од |
| и грађански и војнички чиновници.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног узвиш |
| сец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеског и Аус |
| буне и очајања.</p> <pb n="13" /> <p>Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њих |
| проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу п |
| узплашим, шта ће други чинити?» — После ових речи заповеди, да се војска на Турке крене, па биј |
| ти бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни пр |
| е кћери српске отачбине!“—</p> <p>После ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на |
| еним развалинама пропали.“</p> <p>После ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима за |
| ом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових великих и доброчинећих мисли и - непрестано поступ |
| ред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га је почаст |
| ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора појавише.{S} Но ови приз |
| био је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произвело је највеће учешће код Мусулмана |
| /> <p>Шта је могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних |
| пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих људи, који врховну власт његову подри |
| е напред ступајућег одушевлења, противу овладе глупог сујевјерја, које је као морална проказа р |
| пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао, да |
| редмет гледања и свеопштег љубопитства, ово је он одма приметио, па се претварао за врло мирног |
| била занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које |
| лењем.</p> <p>По свршетку једне године, ово је дело <pb n="171" /> свршено било.{S} У овим дели |
| осле кратког времена буде углављен мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и ни |
| ..{S} Ова голема несрећа, <pb n="23" /> ово ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дел |
| ечи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <p |
| сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши у |
| земаљску и законе народна скупштина.{S} Ово је био други красни део посланства Милошевог и сад |
| од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је имао срећу кнезо |
| права и правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег би Тур |
| Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, д |
| у све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изобра |
| Србин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тра |
| е, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево постојано великодушије њему је код својих |
| оживши себе под њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа погрешка, која му је и пропаст п |
| ож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукав |
| научењаци света, они очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и |
| је показао највећу војничку вештину.{S} Ово није била занешена неустрашимост Кара-Ђорђа, ово је |
| оји ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Ка |
| ом у Цариграду имали велику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе |
| лтарем божијим и назову се „побратими.“ Ово својевољно саједињење добије заклетвом светињу непо |
| ано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност владарска исто |
| та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сва |
| n="62" /> совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе |
| једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русија мора се упознати и угњездити ко |
| варош Крагујевац, била је опредељена за ово велико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него што |
| ина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење — престане сад, кад је њена |
| а је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам о делу |
| /p> <p>Страсна љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма л |
| еза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и зб |
| ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да и |
| з да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> пиштољем на мен |
| се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљен |
| ри помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Ту |
| држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово високомерно питање, које је истог вечера сретном го |
| вукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новац |
| совјету <pb n="202" /> седише употребе ово на корист његову, покажу противницима грожњу народа |
| о се руководе европејске државе.{S} Све ово закоснило је досад установљенија, за која сам вам л |
| проћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p> <pb n="153" /> <p>Тр |
| ј, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и уређено од једног просто |
| есно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је доцније |
| гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне српс |
| ка и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љубица направи мали знак крст |
| сај невољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спомиња |
| ато одма даде војнички савет искупити и ово објави свима војводама, на које му сви једногласно |
| ш и Милан.</head> <p>Ово неограничено и ово прерано чувство отачаствољубља подрањивао је у Мило |
| ији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости с |
| рце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три ме |
| о себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} |
| .</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја с |
| ободоумног, није правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи |
| нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да прео |
| у даробао...</p> <pb n="170" /> <p>Дело ово од особите је знатности, и било је за целу турску ц |
| дне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике пристојности а уједно и одважности увредило |
| а јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње организације земље, што ју је Милош преду |
| а потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је подстакло овако уображење и улило |
| друбивши Милошу главу.... и да пошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На овај предлог пристану н |
| лас предсказао маломе пастиру, да место ово које је њему случај означио није за њега? — или је |
| <pb n="25" /> — рекне он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је |
| вори он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово писмо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, ко |
| м примљене.{S} Бечке новине упознале су ово дело са песницима свију земаља.</p> </div> <pb n="1 |
| на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима с |
| .</head> <head>Милош и Милан.</head> <p>Ово неограничено и ово прерано чувство отачаствољубља п |
| ло из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определења његова:</p> <p>1.{S} Устројење |
| ки кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совјетници одобравали.{S} Он |
| — и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца |
| адара слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудноватије на свету, које кад чу |
| талим гомилама, особиту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дош |
| ом народа натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово неколико простих речи откриле су и на јавност су из |
| рби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у ст |
| ије имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престолно слово произвело живе приговоре тих дво |
| свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског господара, кипила је крв у њему, севале су |
| е пофалило није.</p> <p>Гледећи псето — овог неразлучног чувара свог, који је пред њим рањен по |
| ема режењу дипломације.</p> <p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се б |
| р доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, ком |
| сти и невиђене слабоштине.{S} За човека овог, који после толико проливене крви и јуначких жртав |
| ачки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом |
| својих.</p> <p>Ништа није жалосније од овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише нар |
| са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са обе стране |
| ијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки начин к правици и човечанству |
| рде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао |
| ла их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> <pb n="85" |
| ad> <head>Устав Србије.</head> <p>После овог изјаснења и званичног питања, отпочну се и званичн |
| удија и ужасни осветник!“—</p> <p>После овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ај |
| чбини на жртву приносе.</p> <p>За време овог десетогодишњег војевања и непрестаног проливања кр |
| ошева жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовања, непрестанце с’ њима на бојишту |
| обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који су одани били протународним |
| оњао био ону велику важност, коју би из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде војни |
| исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, које он није тражио нит ју је испрос |
| едаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући от |
| /> ће дипломатским сретствима принудити овог простака српског, да се Русији поклони.{S} Немогућ |
| ројити олигархијску опозицију и оборити овог човека, који је доста незгодан правац заузео био, |
| хмуда, који је са укоченим очима гледао овог србијанског простака, и видио се да је до крајност |
| опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која поч |
| м пиште»!!! —</p> <p>Заплашити карактер овог рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њи |
| а, која се односе на патриархални живот овог првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, кој |
| /p> <p>Ђорђево раме малакса при погледу овог призора.{S} Окамењен — са упртим и укоченим очима |
| вама и зеленим гранама.{S} На подножију овог земљаног престола, један простор беше обграђен за |
| -турског парламента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је могао нар |
| и јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n="70" /> <p>На цв |
| у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша |
| над срцем свога мужа, употребљавала да овога на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све с |
| он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште |
| довно по један лебац удовици и сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, |
| приповетку о «Краљевићу Марку,» како је овога клетва очина до тог срамног понижења довела, да ј |
| и ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p> <p>Пре свега морамо о |
| цити са себе ропске окове турске.{S} Из овога проистекоше све јаче завере и побуне у народу, до |
| ри Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо дево |
| диоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непријатељских покушаја, да Србе |
| ши, употреби сву своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срб |
| — „Деда! — неможе се опростити ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — одго |
| се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин по |
| или.{S} Старе народне песме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане, сад |
| гов „Милан.“ Горди и напрасити карактер овога, није лако снашао окове ропства.{S} Частољубиве м |
| великог уплива имадоше на ратоборни дух овога народа; показаше му прстом на небо, где је наград |
| бе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из |
| , кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба |
| жалостни поглед около себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошап |
| рагу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S |
| ем ране њихове.»</p> <p>Жене српске при овој народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S |
| >На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дана множи |
| ! — Ужасно је <pb n="54" /> помислити о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Ниј |
| унутарњег и финанције сачињен.</p> <p>О овој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо речи |
| но обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао би |
| своје непријатеље побеђивао — пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска а |
| и напослетку уређење уставно, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него |
| које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували су неп |
| аспаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег не |
| своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,» св |
| рачуне прегледати и народу јављати ји, оволика гомила неможе се сбог велики трошкова сваке год |
| оји од столећа у ропству турском стоји, овом пространом и дубоком гробу, који гута све до света |
| д што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а т |
| била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из ко |
| воју марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеком путу, долазило је просто дете у додир и са |
| ла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до |
| ника, којим је речи ове изговорио, даде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважн |
| им својим ђенералним штабом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи ју |
| стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степену власт има |
| није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратима, која силовито отвори |
| и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећ |
| каурину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем обичају, може се судити неоцењива важност п |
| нећих мисли и - непрестано поступање по овом красном основу управе земаљске можда је и основ би |
| јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју починила и под предвођењ |
| притворног простачења <pb n="183" /> у овом вешто израчунаном одговору, пута нашао ћутећки пре |
| еца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за предметом своје |
| тој земљи морало наново уређивати.{S} У овом делу унутрашњег уређења, Милош је уједанпут показа |
| који су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу није <pb n="198" /> ништа народу свом саг |
| лева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лукавство изневерило било и |
| ило мени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите праведном захтеву његовом, ком не |
| осланство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу игра, било је доцније |
| еда, за једног најчудноватијег човека у овом столећу.</p> <p>Овим цифрастим говором Милош је би |
| ности Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</p> <p>У самом Царигр |
| , која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда његових |
| b n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> <p>„Његова молба се |
| господар искрено одржати жели и само у овом погледу желило је његово величанство, вама лично д |
| мном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са ј |
| Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару војном, који је слабо уређен био |
| сто нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им н |
| непријатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош је показао највећу војничк |
| њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бо |
| е кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од самог претварања, пренемагања и бојазљивог пуз |
| хмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачи |
| рњену одржати, док седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» |
| ки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои |
| ије и то само за један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласкавом учтивошћу портином, Милош није |
| вају у себи демагогичка начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна |
| окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима |
| та!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одговору саме простоте, које се је Милош за чудо |
| бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме заробљеном народу куцало је једно родољубиво срце |
| помислити о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код |
| ве власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао зем |
| заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међу жив |
| и десетка од усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; |
| Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у |
| који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом кнезу: |
| г разговора.{S} За <pb n="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком |
| ицем на празник Васкресења Христова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за д |
| се збива код других народа, поткрепљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде |
| мљи својој материјалну независност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком |
| и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу п |
| омогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p> < |
| дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жа |
| ју саблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у п |
| на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колик |
| ите и силне Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима |
| новост.{S} Омладина турска узносила је ову решителност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове |
| тарешине српске, примиле су и освештале ову моралну снагу слабијег противу јачег; а два искрена |
| једно извојевао народу и себи слободу и ову је земаљским законима народу осигурао.{S} Слава нек |
| дним нападајем збуни.{S} Милош употреби ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих |
| воје батерије запете држала, предупреди ову високу и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да |
| затворити или насилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије и поверење нар |
| одан био своме народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт |
| а кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину о |
| ећим ускликом очајања изрекоше заклетву ову, преко прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ћ |
| он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе под њено по |
| Уговори сад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за све |
| да сва дела расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} Мало |
| „дај да изложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу револуције, одрубивши Милошу главу.... и да |
| тране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог раз |
| ош — «кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је М |
| о је одлазак његов у званичним новинама оглашен био, да се склони од жалости, коју је народ за |
| ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и постао би изнова ро |
| од на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете су његове по војнич |
| одио далеко чувени паша видински Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљене су биле из самих |
| бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мо |
| рћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари Петроније певајући по обичају св |
| знато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитат |
| ници, а овде приспевши седоше сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окружне одређен |
| ит и самовластан тешко је сносио икакво ограничење његове власти.{S} Милош је показао, да је у |
| ма да је Милош самовољно дозволио неко ограничење и саме његове врховне власти; и по томе лако |
| је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било; то показују она мудра уређења, која је он |
| будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла, примила ме је |
| ди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S} Како ли је ж |
| тим и овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол године најправијим начином разрјез |
| еби.</p> <pb n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено им |
| није била више као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска могла п |
| — говораше он — «једна велика породица, од које сваки члан мора поњати своје интересе и морадне |
| а, које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали.</p> <p>Непрестано водећи бригу, как |
| хмуд — „било је предметом љуте критике, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљ |
| вету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у |
| топрв од године дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија пос |
| од мојих непријатеља и злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају себи моју врховн |
| ад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од самог претварања, пренемагања и бојазљивог пузења, д |
| ње пореза, који је већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> <p>«Један тренутак“ — р |
| отачаства.“</p> <p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са после |
| јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су заклон, непрестано вичу |
| бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало <pb n="79" /> застану.{S} Бога |
| отрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривено и нели |
| и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати на штету обш |
| димост.</p> <p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је |
| ће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, д |
| је судба његова зависила <pb n="114" /> од послушности према режењу дипломације.</p> <p>Из свег |
| ави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања народа српског, зависила ј |
| и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит икакав старјешин |
| српских јунака покупити и штампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народни |
| тали грађански и војнички чиновници.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног уз |
| користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се |
| те после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од но |
| о благоволење — којег је он предметом — од стране његовог величанства императора свију Руса — п |
| ије се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће |
| његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорила је она са |
| омагаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паша београдски, где је бил |
| њихових народа жеља породити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те си |
| да се народу даде времена, измирити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више |
| ног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су |
| и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може пра |
| ћи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о сво |
| авилнији?»— одговорио:{S} Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а |
| стојанству из сопствене побуде дао и да од послушности њихове, зависи будућа судба отачбине, и |
| и да иде другој својој родбини: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске |
| или и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морал |
| лан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин у |
| а, колико има народа, ни колико прихода од десетака и других струка; нит сам могао учинити нужн |
| а Милошевог Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта свој |
| ead> <p>Кнез Долгоруки видећи, да кнеза од Србије ничим застрашити није могао, да га приволе до |
| </head> <p>Пљен народног престола кнеза од Србије Милоша — довршен је.{S} Питомац императорског |
| чинивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, вис |
| од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, народној скупштини на потврђење под |
| и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим условом, да Србија порти годишњи дан |
| и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљ |
| једном рекао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико просторије, да би у себе |
| су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт пре |
| ако се мислило задобити јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Овом прет |
| ланика овамо послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште |
| љења и уважавања.</p> <p>Путовање кнеза од Србије, жуборило је непрестано по сви мести, кроз ко |
| ти полугосподарства свога принуди кнеза од Србије: «да промене своја најновија уређења, која са |
| виком Ура!!! — означавају долазак кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно одело |
| мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После ових |
| о било да доказују користи, које Србија од уплива руског имати може.</p> <p>Неки опет бољари ср |
| вима гоњеним, била је јача и претежнија од важности оружја гонитељева, то су они добро знали! — |
| кључено: „послати кнезу шест совјетника од стране умерене, који ће код њега израдити нека дозво |
| е, овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука |
| ни казанскога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, |
| ти нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надежде своје.{S} Дрвеним само зи |
| оћи са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пришапнула му сјајни санак будућности, прок |
| противу јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједине се именом светог Јова |
| апора мало одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће би |
| е, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљеним и неприступним, те је он |
| и <pb n="163" /> дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из и |
| мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француске револуције, која је имала да це |
| . по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавнијих епоха у српској историји.— Сад се већ о |
| Дрвеним само зидом одељена и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели |
| у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити |
| његова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Стр |
| илосница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијај |
| вторити може оне знамените речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више доли само једног човека у Ц |
| воме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и |
| ражесну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb n="55" /> удаљена била.{S} У тој гомилици б |
| био признат само за војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суг |
| а спремна, да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је с |
| ао се до самог смерног дворца господара од Србије и овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђор |
| ежева признат био за врховног господара од Србије, Милош је наумио да неке поправке <pb n="111" |
| м, једним словом праву намеру господара од Србије, само да отклони савршену покорност своју пре |
| Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о |
| 24" /> <p>На знак један отворе се врата од колебе, неколико људи изведу једног очајног старца и |
| ије.</p> <p>На једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог |
| салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Т |
| узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна д |
| врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наставити своје војевање, а |
| Но почем наши свештеници несмеду ништа од свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг |
| Србијом опет завладали били, нови паша од Београда Солиман изда заповест, којом наређиваше: „д |
| е!» клекне пред отца и замоли благослов од њега.... јатаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са |
| нити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од каво су нам се дје |
| том свршила:{S} Србија постала је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке, особито п |
| о!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даљ |
| Ето оваки су били основи устава српског од године 1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудно |
| ити мораш што си убио Турчина... једног од наших мрских господара.{S} Слава и <pb n="15" /> хва |
| остављена била после ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, д |
| сване године плаћао, ослободио је народ од десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукав |
| уговор какав направи, да утруђени народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од св |
| ружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p |
| е добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званич |
| твом својим, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима њ |
| је најбоље на видело изађе, било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико се год |
| И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена била...{S} |
| живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и њен |
| стала, он је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако волит |
| , била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су по |
| и два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она је наск |
| запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне растове Шумадије, пробијајући љу |
| илош.</head> <p>Народ српски преотео је од Турака неки део своје земље и у народности својој на |
| тити знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кнежева признат био за врховног господара од С |
| певајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове би |
| плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оно |
| најважнија наука, <pb n="35" /> коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака |
| у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су |
| аство своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене свирепств |
| и обичаје српске крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у |
| пристану на превод цариградски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да |
| е је била столица управе Турске, добије од султана налог, да страховитом ајдучком вођи потајно |
| } Фебруара 1835 год.— кнез Милош добије од султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастиј |
| а у то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар од Србије, |
| свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов |
| лих својих.</p> <p>Ништа није жалосније од овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише |
| Милошу разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власти полугоспод |
| небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори мирно де |
| настави Ђорђе даље, окренув се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно |
| ња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица јој издава |
| ста, после ове велике народне скупштине од 16.{S} Фебруара 1835 год.— кнез Милош добије од султ |
| не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да има других владара у земљи |
| ити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипломације, ма да је он једном в |
| еријално добро стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни под |
| напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обр |
| очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Тур |
| ата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кар |
| дужност њихову повратити можете, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне см |
| у услугу своју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са оним н |
| служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, војводе и војници пот |
| непреодољивим препонама, провукли су се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању праве |
| } То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се храб |
| месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеског и |
| бојишту била је јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељел |
| ици са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са обе стра |
| које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевр |
| ати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p> |
| у и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуд |
| својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље |
| сто вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца после оца свога на престолу српском седио |
| ени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби су мал |
| тано сходно свог високог положаја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, погледе свију гл |
| д, да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди сва постојећа званија, а међу тим ка |
| > <head>XIV.</head> <head>Насљедни кнез од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Милош постао идо |
| пустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ |
| ош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где и |
| уну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n |
| жески престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </div> <pb n="110" /> < |
| ког.</p> <p>Нестрпељивије и невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, п |
| сиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле и од страха онемиле, читају у себи молитве, које се недад |
| ро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> |
| шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> гониће св |
| ки кабинет држао је, да од Милоша као и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе послу |
| увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка |
| » прихвати речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу њ |
| е:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — н |
| пили били у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} Они су, што се пр |
| одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се је М |
| ставити упутства, која само вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узви |
| ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом и |
| равитељства на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове с |
| сваке сумње у образованости напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла им |
| љи дали, јесте зајиста много слободнији од онога што га друге европске земље имају, а има и дру |
| ноже препородити спавајући народ, који од столећа у ропству турском стоји, овом пространом и д |
| буну.</p> <p>Неки тајанствени дух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доб |
| што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ак |
| !“</p> <p>На овај предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој велико |
| ба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобијени крајева, а две прве точке остале су дос |
| рукама, коју су доцније великаши српски од њега преотели — али великаши српски Милана и у гроб |
| дице своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже |
| жртвовао живот свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Треба бити поштени пр |
| пишу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амнести |
| ни сијателства титула дата није, па ни од самих његових подајника, које он нигда увредио није. |
| окрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без |
| ине осигура, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у буд |
| између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за кне |
| држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити једне самовољно п |
| у себи моју врховну власт, која је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — р |
| це, који су били право и неправо гоњени од својих немилих господара.{S} Оптужени бегао је у ста |
| да неки чланови владе моје, подговорени од мојих непријатеља и злим задахнути, од себе самог, м |
| а, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи св |
| узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од ум |
| дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та |
| чним новинама оглашен био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Владање К |
| ну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову д |
| и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство |
| отерати стадо и истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била |
| ет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки воштили: био би на |
| же знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових великих и доброчинећ |
| — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, да извидите невоље и да видите, |
| пада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који су најспособнији и најчеститији, и к |
| аше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривен |
| ваки начин треба ова потварања одбацити од њега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа |
| то, да се одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, |
| ерење високог уважења и благонаклоности од стране његовог величанства императора свију Руса». — |
| <p>Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дошао, да буде учасник братске скупштин |
| зине унутарње <pb n="5" /> неодвисности од својих старих господара, и напослетку уређење уставн |
| ли се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је важности то место, нареди да се одмах на њи |
| еди на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похит |
| е, рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдари |
| арити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им |
| зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> К |
| ерног дворца господара од Србије и овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на тр |
| да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поста |
| и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ј |
| договору с капетанима и судовима данак од три талира за пол године по имању сваког брата да по |
| условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300,000 турских пијастра плати, а дозволи да у Бео |
| то као и остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом носио, |
| <head>Милош</head> <p>Кнез Милош, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у По |
| праведне српске ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала своје обвезе |
| реврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари Петроније певајући по обичају |
| за од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа, понашање му |
| а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, које може свакоме влад |
| ки опет бољари српски, повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и |
| Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држа |
| им јуначтвом или ванредним пожртвовањем од стране Срба.</p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је |
| јединог Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, невера браћи својој бити, — побегли су |
| ве те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те послали,»- рек |
| тити се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним биткама добро застрашена била, и ко |
| ра, који је сад постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерадосно по |
| адава се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> |
| а је матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставити, што пот |
| сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога једи |
| : садржава дивизионог ђенерала с платом од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са платом |
| ве знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb |
| али.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчбу неких сила супрот |
| ас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства кнежевског збаца, да |
| о и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских бораца као |
| аша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе навукао убијством јан |
| их гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су |
| а глас ове радосне вести, народ занешен од радости ишао је к ниском обиталишту српског господар |
| ти, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе |
| ика одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето њ |
| и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема н |
| робао...</p> <pb n="170" /> <p>Дело ово од особите је знатности, и било је за целу турску царев |
| ујте ми, да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле извр |
| >„Гаде један!“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> <pb n="91" |
| p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> < |
| судару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Ср |
| државне, пошто је земљеделце ослободио од множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Нек |
| <p>Неописана је то дивота видити, како од свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту т |
| метим да прави владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, |
| > <pb n="95" /> <p>«Нека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из по |
| бијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљ |
| већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. <pb n="205" /> година, потпише га у име оца свог |
| ни само заборавите, то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као м |
| и независите <pb n="185" /> једино само од порте, незаборавите, да је Русија довољно јака и да |
| ужњима.</p> <p>Намесници — који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и |
| ----</p> <p>Овде је сад сљедовало једно од оних немилих призора, којем је немогуће пером израза |
| /p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. године писано, из једног села окрж |
| ово правитељство, постављено и уређено од једног простог сељака, који ни писати незна, то се з |
| и није био совјетом закључен, но једино од попечитеља унутарњег и финанције сачињен.</p> <p>О о |
| е лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те нехтедо |
| у се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерн |
| има, који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb |
| евања и непрестаног проливања крви и то од 1796. — 1800. год. прост један војник, за ког се пре |
| да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили непријате |
| /p> <p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се н |
| једног јутра попела на књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини вл |
| јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је употребити јошт једино сретство, кој |
| а књежевине своје, сећао се је господар од Србије; оних пријатних утисака, и оног меланхоличког |
| {S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се, да умни развитат свога народа унап |
| ултана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђен на месту високом које заузима, |
| а слободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколиц |
| , што је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и опра |
| м те именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци |
| {S} Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат од целог народа за врховну правитељствену главу.</p> <p |
| не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb n="60" |
| /p> <p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут, |
| ступити у Србију заробљену, и први пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, који је на с |
| ослужи:{S} Његова звезда почела је јошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све већма и |
| о, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је у |
| ве разговоре водити, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне песме, |
| д свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12 година поверавао је двадесетогодишњи младић све с |
| ="155" /> које он у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за једног најчу |
| та наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од Поцерја, најпоузданије војводе ајдучке, Станоје Глав |
| их у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг у свој |
| у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним војвод |
| <pb n="96" /> Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне војводе |
| било, лично изразити славе-пуном кнезу од Србије своја висока осећања, којима је он према њему |
| глас: «на оружје!» — потресао је Србију од једног краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе |
| p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога ст |
| родитеља.{S} Но гостопримство Петронију од пријатеља указано, доводи ове у опасност и без да ње |
| егао у Аустрију, да заклони главу своју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, |
| а, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени великим губитко |
| воме народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје ру |
| главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу |
| еде добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — у |
| тресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од ових ратника |
| апочне извршивати заповести, које су му од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече с |
| змишљавао о предлозима онима који су му од дивана предложени били.{S} Руско посланство које се |
| је ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p> <pb n="212" /> <p>Тугујући горко н |
| ладара.{S} Милош тим делом добије круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони |
| пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка, поврати му његово оружје, говорећи му ум |
| које је истог вечера сретном господару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном уч |
| ска, посланик је руски поднео господару од Србије: «уверење високог уважења и благонаклоности о |
| важан нападај потребовао општу потпору од свих савезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Срб |
| е ропства.{S} Частољубиве мисли њега су од свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12 година п |
| , особито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас ме |
| з Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријатељи примани били у села; се |
| род остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени б |
| јгоре било, нису добивале никакву плату од својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом |
| да.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су под неограниченом влашћу с |
| /> ударили, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођ |
| олзу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога човека, кои ради од јутра до |
| расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} В |
| <pb n="39" /> Србијом владала, није их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она |
| јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки с |
| отражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примит |
| тави он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» |
| ћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор српски, застан |
| одважности у себи.</p> <pb n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, пост |
| забуне и очајања.</p> <pb n="13" /> <p>Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} |
| ша, страшило раје.</p> <pb n="93" /> <p>Од толиких скоро неверојатних призора, који су узор срп |
| и судбу — Србије.</p> <pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отиш |
| од проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођ |
| х, свима без разлике предложити.</p> <p>Од Крагујевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к р |
| у на корист народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кнежева признат био за в |
| као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био |
| , окренув се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удов |
| иначе, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње |
| зати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку посла |
| пролазило одвећ весело у светковинама, одавању и примању поклона савезнику Турске.{S} Но Милош |
| достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне ла |
| веду остатак топничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p |
| еме.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једног од |
| може одлазити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да то ради |
| о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одв |
| за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јак |
| <p>«Отац!» — рече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду |
| да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили с |
| ђер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но једна слава н |
| ане и неколико корака учинивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад ч |
| љника, па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак одбијајући ову навалу од се |
| етрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим |
| искушења било је чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправде, к |
| ији једну странку, која је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао бољарима сво |
| тити, да Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и |
| и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те |
| собом испитамо и расправимо, пошто смо одани један другом и у најискренијем поверењу.»</p> <p> |
| употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, п |
| средине овог прогони палигоре, који су одани били протународним интересима и да их замене људи |
| основа надати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи о |
| а мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скр |
| натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом |
| а и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да треба заузета |
| ма, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p> </div> <pb n="208" /> <div type="chapter" |
| да утруђени народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних жртава |
| чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи оним |
| .{S} На сваки начин треба ова потварања одбацити од њега и ваља предпоставити, да Милош који је |
| њега могли имати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од п |
| лази и да турске нападаје <pb n="61" /> одбија, па незнајући како да превласти совјета на пут с |
| нским срцем одан био своме народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да њ |
| Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, невера браћи својој бити, — побегли су у Аустр |
| мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рањено |
| ово оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима своји |
| са запетом шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колико су српски редови прорешетани у тол |
| има побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим |
| крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица, која је з |
| н између жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило није.</p> <p |
| ош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S} А зато ни |
| о је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приб |
| своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да му је наметн |
| во ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори мирно девојка, па истргнувши из кори |
| им родољубљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважавајући та |
| одну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је баш народ з |
| годину живота свога навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да од све туг |
| ражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди |
| ад совјетницима младога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјетом з |
| нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју је одважна жена произвела, отвори сад изглед за победу неу |
| ог искушења морају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су п |
| м, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба детета загрле мајку своју, која је |
| јич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одважно.</p> <p>— „Тешко мени жалосници! повиче обнезна |
| > <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десн |
| » — одговори му овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме да |
| и у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и п |
| Србију.</p> <pb n="64" /> <p>Сад султан одважно пође да са големом Србију брзо прегази и покори |
| младости засади у деци отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој отв |
| ору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ пр |
| {S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну одважност, коју перо није у стању описати.</p> <p>Сад с |
| урску, стога је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом.{S} Приповедао му је о јунацима с |
| оспоштине, грозне добродетељи, нечувене одважности и невиђене слабоштине.{S} За човека овог, ко |
| ему једином могао си наћи пожртвовања и одважности за отачбину.</p> <p>Године 1812. и 1813. нис |
| нда треба имати бар толико искрености и одважности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Н |
| ело ово, велике пристојности а уједно и одважности увредило је и једног посланика, који је сљед |
| Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <pb n="92" /> <p>Од оног дана, о |
| је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, р |
| на.{S} Има случајева, где се смелошћу и одважношћу већма користи човек него претераном опрезнош |
| у челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати кнеза Милана |
| езина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да |
| асти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике силе, које шире своја снажна |
| то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорством свога вазала противу њих.. |
| рам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналицу, као што |
| саопштавано било.{S} Време је пролазило одвећ весело у светковинама, одавању и примању поклона |
| о, опхођење просто а никад подло, често одвећ достојанствено.{S} Чело му је отворено, поглед ст |
| а демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро прими |
| дна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве |
| љене биле јошт пре неколико година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад |
| купе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на сва питања, која се на њега управљају, изла |
| а простак српски <pb n="128" /> доскаче одговарањем својим ученим дипломатама и лукавством свој |
| широко чело, замишљен и озбиљан поглед одговарао је потпуно његовом телесном саставу.{S} Био ј |
| вараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотребленије, које би се у дј |
| добреније.{S} И попечитељи и совјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће |
| 184" /> <p>Овај нешто подсмехом смешани одговор збуни мало отменог посланика.{S} Он је мислио, |
| ред на султана, да неразуме овај прости одговор Милошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како данас |
| е осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев горди дипломата разљути и почне другим |
| е!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су |
| и ужасни осветник!“—</p> <p>После овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучко |
| љено било Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се бори |
| кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S |
| > <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал због моје љутине нисам веш |
| или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p> <pb n="95" /> <p>«Нека дакле некол |
| </p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и о |
| зима претстану.</p> <p>«Допустити што?» одговори Милош «допустити сваком захтеву партаје руско- |
| г сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио |
| е другог превластити.</p> <p>«Кнеже!» — одговори Султан са гласом врло ублаженим: «Устав, који |
| Махмуд осети удар. —</p> <p>«Кнеже!» — одговори он живо - „ваша установлења имају у себи таков |
| <p>«Дођите сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разј |
| ам невешт и неумем земљом управљати!» — одговори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом |
| животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба детета загрле мајку св |
| у своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!» — одговори му овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На |
| ди разумевају под престолним говором» — одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урад |
| —</p> <p>«Предмет је овај врло важан» — одговори султан — «о њему није се могло радити преко др |
| ога века, који изда своје отачаство!“ — одговори Милош заданут неком непоњатном силом. —</p> </ |
| «Господине! ја неотимам ничију власт“ — одговори хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни о |
| сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово писмо:< |
| оружје!» повика народ.</p> <p>„Браћо!“ одговори Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите пр |
| тац, ја сам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одважно.</p> <p>— „Тешко мени жалосници! |
| екоје људе један човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са |
| лош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њ |
| ти, устане колики је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама м |
| одсмевајућим се простачењем.</p> <p>Ови одговори донешени совјету доведу га у највећу забуну.{S |
| т бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености доводити: скоро ћемо наступити |
| е од насиља њихова сачувати и одбравити одговори мирно девојка, па истргнувши из корица нож, ко |
| ателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то |
| одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног благдана, виђали су га |
| да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм св |
| похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу пока |
| е задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="161" /> < |
| ош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене остају вазда жене, п |
| Руса». —</p> <p>На које поклонење Милош одговори: «да он себи за највећу част држи, то изванред |
| овим већма збуњен, него да бих могао да одговорим вашем величанству - - - - ви сте ми одузели и |
| , те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, који су му саветов |
| који је од та два превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако волите да од порте зависите онда је б |
| , без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће из општег уверења и особитог |
| ретном господару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом више н |
| p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одговору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n= |
| <pb n="183" /> у овом вешто израчунаном одговору, пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим |
| теља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо прим |
| буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> </div> <pb n="150" /> <div type="chapter" xm |
| p>1.{S} Устројење министарства у четири оделења: унутарње, правосудно, финанциско и инострано.{ |
| и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мо |
| осио своје обично народно <pb n="50" /> одело, његову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховно |
| арости, несме носити више народно своје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, с |
| о добро расположен.{S} Лепо пак народно одело, даје овим учесталим гомилама, особиту дражест.</ |
| — Милоша, који обучен у дивотно народно одело у средину <pb n="137" /> народа са женом и децом |
| тању учинити, да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он |
| ђе, прости Србијанац у своме простачком оделу, чињаше се да својом вољом над свима влада и запо |
| ма да је био насликан у своме народном оделу, које до смрти своје нигда није оставио био.</p> |
| ештеник величанственог изгледа у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на св |
| ње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и растављена од сина свог, бдила је она неуморн |
| одног свештенства нашао је у томе јаког одзива, њиховим <pb n="78" /> настојавањем и њиховом по |
| анак Кара-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је |
| ј драми српској, која је после у Србији одигравана:</p> <p>Почасно обновлење совјета било је ве |
| у обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може |
| иора, који се у Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњост |
| ог, који је 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавнијих епоха у српској ис |
| оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ова буде одма и извршена. < |
| бојак били.</p> <p>После једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов пред |
| а за другога, само да би јавну неправду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је ју |
| су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, а умерени закони ред ствари успоставили.</p> |
| од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривено и нелицемјерно писмено мњеније, јесте ли задо |
| је ишао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која с |
| ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је подстакло овако у |
| , а браћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело Милошево, ди |
| ише на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би разјарени српски в |
| лава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка, поврати му његово оружје, го |
| које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог ниј |
| Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новинама оглашен био, да се с |
| </p> <p>Крајње је време наступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало свој |
| показивали.{S} Народ је руљом у хајдуке одлазио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1879 |
| у руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немој више з |
| бригу, како би простоме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељс |
| p> <p>Тане управљено у главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и |
| : «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели |
| } Њега је поред храбрости своје особито одликовала бистроћа ума његова.</p> <pb n="47" /> <p>Ве |
| </p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали Милошев рад, само неки незад |
| лош улио, султан га је почастио таковим одличијама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена |
| свему договори учињени, порта прими са одличном пристојношћу захтјеве, које јој је Србија пред |
| ног <pb n="112" /> уговора.{S} Милош по одличном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, да |
| је међу њима само какови пролом спазио, одма је то на своју корист употребио, секао их је као р |
| </p> <p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, ком је он мило |
| ве одказао!» —</p> <p>Заповест ова буде одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужас |
| ему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу п |
| лада једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благо |
| си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад робиња уста |
| ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На |
| а тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора какав вешт и н |
| дања и свеопштег љубопитства, ово је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и смерног |
| овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде војнички савет искупити и ово објави свима во |
| а и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да |
| устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то с |
| о се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, |
| оји је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна опколи, те |
| припадају.“ — Ова откривења и лукавства одмах <pb n="195" /> су по народу расута била, а и прим |
| није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она |
| машила <pb n="115" /> била.{S} Милош је одмах спочетка владе своје потпомагао овај први извор б |
| сећаје свог господара императора, почне одмах с почетка, ал издалека бројати све велике услуге, |
| акве је важности то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, д |
| > <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали с |
| и су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима поруче и заишту |
| више војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде поискану поштену и |
| доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах народну скупштину сазвати и поднесе јој на одобре |
| нце под оружјем налазити се, није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са |
| ечити рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг заробљене жене и старао се, да им се никак |
| гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка, поврати му његово оруж |
| «Како сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје подворење учинити кнезу Мијајлу |
| тарешине, који уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују и благајном општ |
| оју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са оним народима, ко |
| он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео изучавати на изус |
| их војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио не |
| стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на сва питања, кој |
| ми на <pb n="4" /> такова дела, која се односе на патриархални живот овог првобитног народа.{S} |
| лучају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турском мојим полугоспо |
| извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{ |
| рене биле, те је почео поњати грађанске одношаје јавног права свога и стога је, видећи се слобо |
| совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали Милошев рад, само неки незадовољници у совје |
| p>Ово његово решење нису сви совјетници одобравали.{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи с |
| ти; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрекавање својих попечитеља, М |
| етници разсматрати и мени предлагати на одобреније.{S} И попечитељи и совјетници одговараће и к |
| показати, то настави он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — Но његово |
| </p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је |
| одну скупштину сазвати и поднесе јој на одобрење <pb n="127" /> Ферман, којим је порта даровала |
| инити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред з |
| ве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свиколици доста времена и мис |
| на олтар народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После неко |
| арод, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане |
| мешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, па ко се у |
| г часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо |
| страшимо на сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, измеђ |
| ати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош намери да код високе порте изра |
| од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задовољавао као по |
| у битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је један једини човек б |
| бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p> < |
| ћу ми недирај!» — и затим га без одкупа одпусти.</p> <p>Ово благородно дело Милошево, дирнуло ј |
| која је за коњанике и депутирце окружне одређена.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови, |
| момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»< |
| во и његове породице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове велике трошко |
| зи, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одређено место дође, седне на столицу, око њега разни д |
| Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора своје власти и да је готов у свако доба о |
| тва окаљано било!“</p> <p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Курши |
| јем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над совјетницима младога кнеза.{S} Он |
| једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати престол ономе, кога народ зове својим оцем, то |
| милосници, немогући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично су севале.</p> <p>Љу |
| м вашу власт, коју мој господар искрено одржати жели и само у овом погледу желило је његово вел |
| ви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" |
| у је уверени будите све дотле неокрњену одржати, док седео будем на месту овом, које ми је наро |
| дари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама приметити, да околн |
| а бојном пољу после победе сваку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, |
| јвећа кукавица оставља отачаство своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их |
| демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за н |
| ="108" /> у прах ову грдобу револуције, одрубивши Милошу главу.... и да пошаљемо ово знамење су |
| ка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере прег |
| е по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и она |
| које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи тру |
| земаљским.{S} Народу српском ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски тру |
| како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлад |
| његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надежде своје.{S} Дрвен |
| је и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити једне самовољно промјенити, без договор |
| , да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог бранитела.< |
| рим вашем величанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и |
| мећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благородно дао.</p> <p>Сваки ј |
| ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти |
| са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, да се њ |
| им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека зн |
| е га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацајући свој жалостни поглед около себе.</p |
| ије, но једно је само пред очима било — одупрети се сили тираније, те збацити са себе ропске ок |
| ва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n="199" /> се височајшем оном закључку, да с |
| ике српске немилице давили и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозн |
| се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паша београдски, где је била столица управ |
| анас, од које би може бити, сутра морао одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све др |
| ма на ове нове доказе напред ступајућег одушевлења, противу овладе глупог сујевјерја, које је к |
| раздори све већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад |
| <pb n="154" /> уједно издаје храброст, одушевлење и сладост, но преко тог свега изражава оно и |
| диле, подстакнуше сада у народу највеће одушевлење и радост које му је давало уверење да тако н |
| тати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је речи ове изговорио, дад |
| руги вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу с |
| њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слаб |
| ио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушевлењем —„да неки чланови владе моје, подговорени о |
| магати!» —</p> <p>Са великим ускликом и одушевлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме |
| језик преведене и код Немаца са великим одушевлењем примљене.{S} Бечке новине упознале су ово д |
| такову песму отпевао Милош, у највећем одушевлењу занешен <pb n="32" /> повиче: „Та и ја једно |
| прси непријатељу.{S} На оружје!!</p> <p>Одушевљен усклик предусрете речи ове.</p> <p>„На оружје |
| >Непрестано уз престо сина свог стојећи одушевљена Љубица, која је дубоком проницавошћу у траг |
| n="74" /> бије, он подпаљује ватреним и одушевљеним речма срца народна, за свето подузеће и веч |
| ана, негда његових господара.{S} У оном одушевљеном полету, кад га је народ весело усклицима по |
| це српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвеституру и право, ко |
| у врвити гомиле, које су задахнуте биле одушевљењем.</p> <p>Свештеници, који великог уплива има |
| гу црквеном и <pb n="75" /> са највећим одушевљењем благослови пред њим стојећи наоружани народ |
| слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После неколико часова роди с |
| сти судбу Србије.»</p> <p>Љубица дубоко ожалошћена речима овим баци дубоки и жалосни поглед на |
| /p> <p>Милошево широко чело, замишљен и озбиљан поглед одговарао је потпуно његовом телесном са |
| вом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Тур |
| ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљно држање народа узнемирило је совјетнике.{S} У пр |
| и отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљну бригу силама, које су признале полунезависиост |
| помешана са неописаним узвиком Ура!!! — означавају долазак кнеза од Србије — Милоша, који обуче |
| живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу српског оружја.{S} Малени простор ове књи |
| то је у земљопису једва са малом тачком означена била, није нико знао, нити се ко бринуо да зна |
| S} Његово смежурано лице са цртама јако означеним, показиваху решителност и храброст његову.</p |
| његову слику, која беше са цртама јако означеним, погледа страховитог и високог чела, које га |
| стиру, да место ово које је њему случај означио није за њега? — или је можда, занешен и усхићен |
| Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њ |
| ер би име моје вечитим срамом неверства окаљано било!“</p> <p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему |
| ме малакса при погледу овог призора.{S} Окамењен — са упртим и укоченим очима гледао је он у зе |
| дљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу несретника |
| куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је заставама народње боје, цвећем и зеленим гра |
| је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају |
| не ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчек |
| д 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању праведне српске ствари, Србија је ипак од свој |
| одређено место дође, седне на столицу, око њега разни државници, који су за њим дошли.{S} Посл |
| видити.{S} Она је под разним изговорима око границе путовала, да народу крстоносну војну против |
| /p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац П |
| његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ бил |
| што су по неколико усташа на своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђ |
| или тираније, те збацити са себе ропске окове турске.{S} Из овога проистекоше све јаче завере и |
| расити карактер овога, није лако снашао окове ропства.{S} Частољубиве мисли њега су од свију ст |
| Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем гово |
| S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p>У унутрашњости Бугарске и брег |
| , тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бела као |
| ети султан.</p> <p>Но Милош без икаквог околишења настави даље:</p> <p>„Ваше величанство! — у и |
| пукао био, Махмуд сад престане износити околишење и лукавство политичко на узор човеку најлукав |
| тим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њи |
| Ја се видим принуђен вама приметити, да околне силе а нарочито пак покровитељствујућа сила Срби |
| ка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине околне силе може бити жалише за губитком своје власти, |
| отом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што то |
| > <head>Сплетка страних сила.</head> <p>Околне силе нису биле позване да прегледе устав, који ј |
| стима, по рогљевима улица, по зборовима около цркава и манастира, скупљао се је народ около гус |
| ових како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краљевског брежуљка.</p> <p>Дванај |
| дупре се, бацајући свој жалостни поглед около себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хо |
| цркава и манастира, скупљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8" /> бесконачним песма |
| својој ниској колеби; жене су лан преле около једног стола, над којим је тињао жижак, што је о |
| на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га |
| ђење преотме.</p> <p>Сместа искупише се около њега људи, који су народ на побуну и устанак наве |
| к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окружне о |
| јвећим гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> < |
| и твоје дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који |
| ти) <pb n="216" /> имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прора |
| —</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш |
| бра 1844. године писано, из једног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захвала с |
| е.</p> <p>Она дивоте пуна равница, која окружава малу варош Крагујевац, била је опредељена за о |
| Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; |
| јако израженим, које су дуге црне власи окружавале, његово угрожателно чело, страховити поглед, |
| књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен својим најглавнијим великодостојницима, на вели |
| и што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет |
| >А скупивши се сад овако торжествено, и окружен и опет членовима прељубезне моје фамилије, прео |
| ити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да |
| има је старешина био кнез.{S} Свако пак окружије имало је једног началника, који је са правитељ |
| о и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца, била је у |
| <p>6.{S} Земља цела подељена је на 17. окружја; већа окружја подчињена су начеонику <pb n="173 |
| p> <p>Цела земља подељена је била на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај број на 17.{S} Н |
| лободна Србија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n="136" /> Србина |
| а цела подељена је на 17. окружја; већа окружја подчињена су начеонику <pb n="173" /> пуковнику |
| и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривено и нелицемјерно п |
| } Они су имали под собом једно или више окружја, признавајући над собом врховну власт Кара-Ђорђ |
| pb n="60" /> било.{S} Ове совјетнике су окружја бирала, потврда избора ових била је у рукама Ка |
| ограде, која је за коњанике и депутирце окружне одређена.{S} Ови су званично позвати, а то су к |
| има нашим, членовима судова, капетанима окружним, главним кметовима народа Серпскога и вишим ду |
| Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. године писано, из једног села окржја Краг |
| ђује радине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на св |
| .{S} Ако је свети пламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајав |
| којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима својима подузећима поступао са ва |
| мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једино |
| «Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је е |
| начивању мира, није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне сву своју с |
| ећ лако било да пронађу пута, устројити олигархијску опозицију и оборити овог човека, који је д |
| чно народно <pb n="50" /> одело, његову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховног господара Ср |
| јарости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> |
| што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </div> <pb n="10" /> <div type="chapter" xm |
| има његових родитеља, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да народ јед |
| ио је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај позна |
| већ предали душу своју <pb n="76" /> на олтар народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим о |
| личанственог изгледа у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околиц |
| бине!“—</p> <p>После ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и < |
| , саједине се именом светог Јована пред олтарем божијим и назову се „побратими.“ Ово својевољно |
| Множина воштаних свећа гору пред светим олтарем, те осветљавају победоносно оружије, заставе и |
| се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, да осветничко оружје дотле <pb n="43" /> неће и |
| бији верне обрасце обичаја из библије и Омира.</p> <pb n="29" /> <p>Старији син Милошев звао се |
| целу турску царевину велика новост.{S} Омладина турска узносила је ову решителност Махмуда, пљ |
| > <p>Оваким је духом задахнута била сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худ |
| оследње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови боли почну |
| авина Турска у Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи |
| је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића: «који је од та два превода прав |
| дије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повр |
| и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољства, која савршено доз |
| можно више да бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљује ватреним и одушевљеним речма срца народна, |
| дине, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљао је своја напада |
| црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њега био, јер у ње |
| и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима својима подузећима поступао са важношћу и п |
| у они што супрот воље његове закључили, он је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу |
| овог пута хтео издајицама да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је то за по |
| није на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да |
| , гди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана уведен по постојећим обредима и тек |
| оме, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пеш |
| </p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у о |
| <pb n="206" /> је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што ј |
| ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори. |
| дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренута |
| кнежевског <pb n="172" /> представника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} М |
| г нанесе на мене неког агу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадн |
| је хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>Н |
| ан остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог |
| стопу за стопом борио — <pb n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског |
| сао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власт |
| непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и зап |
| ва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће из општег уверењ |
| век живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није д |
| једу над совјетницима младога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совј |
| што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је |
| после ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор он |
| дговор збуни мало отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским |
| способан за довршење народног дела.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек у целој |
| стране потпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њег |
| у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драго |
| еђу њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S |
| н био, да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благо |
| мо за војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суграђанима изгуб |
| , као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорством свога вазала про |
| дајника, које он нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај |
| м по стази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитањ |
| агања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се |
| заштите на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p |
| на унутарње уређење земље обраћати.{S} Он није хотео да земљом управља по начину „<foreign xml |
| младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независности и слоб |
| га љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у род |
| а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> жељама нашима на путу, мисм |
| рђево протекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки |
| знесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је гд |
| исине са осталим народима европским.{S} Он као глава народа свога имао је пред очима само интер |
| шака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је л |
| Милош није ни најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему |
| чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене свирепству разјарених победитеља |
| ређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао народу и себи слободу |
| јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p> <pb n="212" |
| еоска деца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чу |
| која су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти као подчасник, и т |
| и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње канцеларијске, но и |
| оца свога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу совјета, свештенства и апелације није м |
| је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и д |
| ара Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, |
| де ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својом хладноћом дад |
| о било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине |
| другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде |
| <p>Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржават |
| вршену покорност своју према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове у |
| а очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> пиштољ |
| а је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Срби |
| жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша |
| та: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи до |
| .{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, |
| и, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне |
| а совјета и совјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који су најспос |
| је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пр |
| >Једва једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења велике силе, неможе и није у стању о |
| евати, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између се |
| тог, може ваше величанство увидити, да он не може никог другог интересовати, до нас саме.</p> |
| једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, који би ње |
| е подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности и |
| ове, зависи будућа судба отачбине, и да он остављајући на престолу сина свог и супругу своју, к |
| би подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћује |
| p>На које поклонење Милош одговори: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благоволење |
| де тако!....{S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати |
| је сретство за измирити све“ — придода он са подсмевајућим се простачењем.</p> <p>Ови одговори |
| частво, Слобода!“</p> <p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено че |
| а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Но св |
| тиву њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кри |
| о, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близ |
| а сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином с |
| и, доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах народну скупштину сазвати и поднесе јој на одо |
| о.{S} Добра она, која <pb n="131" /> је он као владар народу своме учинио, кад би овде исписива |
| , како са престола силази онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење ужи |
| се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош |
| вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благ |
| амовоље јевропске дипломације, ма да је он једном већ признао <pb n="124" /> полу господарство |
| о срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три |
| о прођоше неколико магновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb n="58" /> <p>Напосле |
| сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» |
| оје даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском достојанству из сопствене побу |
| S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} |
| едоке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, где почивају кости њего |
| то показују она мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојев |
| е непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предуср |
| Србије своја висока осећања, којима је он према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ пр |
| неки незадовољници у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су н |
| и, то изванредно благоволење — којег је он предметом — од стране његовог величанства императора |
| дости у грубом занимању пастира, где је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад д |
| његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста |
| ма Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb n=" |
| на крају оних списа подписује, које је он спремао, да народ свој подигне на један степен висин |
| стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио народној скупштини, која је по његовој запов |
| е красног светског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, |
| о и велике <pb n="48" /> услуге које је он отачбини својој првим даном побуне српске учинио, из |
| и.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју и неја |
| јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је задобиве |
| људских удаљеним и неприступним, те је он ту често проводио читаве седмице, а често проживео ј |
| а није требао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога |
| м проста земљеделца задовољити, нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне |
| ...{S} Но својим наравним проницањем је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из ово |
| е пута при искреном разговору, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често упл |
| ог сараните поред оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» —</p> <p>Заповест ова буде |
| Светлошћу науке и изображења требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно пр |
| ремена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за 16. новембра 1835. |
| уважавајући та предања народња, дао је он све старе преповетке и народне песме, које су славил |
| — са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Т |
| ободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, да |
| жи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богат |
| ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима својима, да ће народ самном бити и да ће |
| залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «извор и узрок толикој |
| Као млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских бораца као прост војник и ради пока |
| /p> <p>Неколико тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је кл |
| им собом, у једном магновењу схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Ш |
| гледања и свеопштег љубопитства, ово је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и смер |
| вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магно |
| p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам ка |
| туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, који су му саветовали да бежи — |
| Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш во |
| ста где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући из гласа |
| > <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и стар |
| иких услуга отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша. |
| ром покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Његова потајна моћ |
| о је почивао на младој девојци, коју је он замишљено гледао.{S} Девојка је ова била јуначког ду |
| ице, падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас вој |
| десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним |
| и извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да о |
| ао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни госп |
| рпског придобити за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Ми |
| а у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим ј |
| рса његова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином |
| па ни од самих његових подајника, које он нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и од сам |
| ће задобити из овог приближавања, које он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару |
| беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сам |
| високог поштовања, <pb n="155" /> које он у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно |
| м овим душама, који се Богу моле казује он: „да живот српских жена није ништа друго до вечита ж |
| звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег |
| у руци својој непомично држао, подигне он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим ду |
| и проклетог српског предводитеља; рекне он: „дај да изложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу р |
| добро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у |
| општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било |
| у: </p> <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви независите <pb n="185" |
| оме управљао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са природом људи и ствари. |
| ито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце пад |
| јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, где би г |
| Русија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. —</p> <p>Н |
| сопственог трошка, непрестано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које |
| азвитат свога народа унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи сво |
| ин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сак |
| кама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег разговора.{S} За <pb n="7" |
| ерењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христос |
| рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за врем |
| роду у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам в |
| но — Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору |
| еговом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, |
| е бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу |
| рећом, вешто удешеним плановима, отпоче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српско |
| поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушевлењем —„да неки чланови владе моје, подгово |
| утврдити.</p> <p>„Народ је“ — говораше он — «једна велика породица, од које сваки члан мора по |
| p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје подворење учинити кнезу М |
| реко искрених својих пријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који је |
| здржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела |
| .{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим сељацима довољно чувен и рад |
| и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са к |
| свирепству разјарених победитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="6 |
| ош није био у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после |
| теља, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да народ један тако дуго мож |
| , чега се у разговору придржавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се у |
| ло Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу д |
| ванредног јуначства на Ужици, постаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храбрости |
| ов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами српс |
| ећ је и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов ж |
| тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвисио |
| гу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу свој |
| поверење спроћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p> <pb n="153 |
| њему остави само назови власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парламента.</ |
| ена на ову опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми с |
| личило срчбу своју показати, то настави он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате |
| светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спус |
| е на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и он |
| к нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих |
| и <pb n="62" /> совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје инт |
| сети удар. —</p> <p>«Кнеже!» — одговори он живо - „ваша установлења имају у себи такове основе, |
| и неумем земљом управљати!» — одговори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветова |
| г: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово писмо:</p> <quot |
| он већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се |
| ављен био на Султана, а затим проговори он гласом громким, које перо није у стању описати.</p> |
| > настојавањем и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем на пра |
| <p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, |
| и.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан |
| образованости напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарнико |
| тренутак Милош је требао употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који |
| има и да њима за живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиг |
| н је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је |
| у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом самим; своју је задаћу |
| ацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, ре |
| а Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у |
| род српски оно злоупотребити могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држи |
| његово лукавство изневерило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из овог с |
| — народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам |
| делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Н |
| те, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме |
| у у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију |
| је један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред |
| правди пиштећег, народа створи, онда му он на углед ставља престол илити најужаснију смрт.</p> |
| власт над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо |
| аства његова истерало, удивљење.</p> <p>Он је заиста, тако радећи имао велика основа за своју п |
| ти власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније бл |
| са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, |
| е тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне п |
| вке довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим непријатељима расплодила.</p> |
| и је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Србијанци, видила је |
| е испуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу сваке своје личне опасности, са отважнош |
| јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом прим |
| цело време Милошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрош |
| ла. —</p> <p>У тешком робовању турском, она је свако сретство, које јој је давало прилику да го |
| постављати кнежеве, да земљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно |
| рпске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом на страшноме месту постојати и |
| ружје <pb n="201" /> противу нас узела; она мора сачувати онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се |
| ош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе |
| грала, примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, |
| помажући устанак Бугара, <pb n="221" /> она излаже очитој пропасти судбу Србије.»</p> <p>Љубица |
| онито стешњава јавну слободу народа.{S} Она га оптужује тајно, да сваким даном злоупотребљава в |
| рена, поља осветом турском потрвена.{S} Она није могла дуго преживити два своја изгубљена чеда, |
| ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенито, понудил |
| а места, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно позориште изабрал |
| овога на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заве |
| арактер овог рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове пристајала, да се не меша н |
| да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је м |
| ни, њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима око границе путовала, да н |
| нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика свог у Србију по |
| ешке жалости за њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек пе |
| постало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, |
| њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.< |
| Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толи |
| ију видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао ј |
| уравнате, за коначну народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута н |
| и у свези сачињавају јевропску Турску — она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихо |
| езависност, ипак су им бар оставили сва она места која су они отели и дозволили су им, да се он |
| е потпомаже; свакако пак извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној |
| да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власти полугосподарства свога при |
| у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипломације, |
| једна дужност да ју испуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам ра |
| ца свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над совјетницима младога кнеза.{S} Он се од |
| вих бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је |
| неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отвор |
| за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n="131" /> је он као владар народу своме |
| халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излагала за другога, само да би ј |
| ући другчије Милоша себи подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му |
| јлове министре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад |
| , није престајала њега уверавати; да је она задобила право на вечну његову неблагодарност, а то |
| у велику отачастољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смут |
| а у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је наручено било да доказују ко |
| се отачбину.{S} Поткупљивањем добила је она већину присталица својих у совјету.{S} Они совјетни |
| ена и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца ње |
| а сабље турске.» Ове речи изговорила је она са највећом разјареношћу и чуством пуним осветољубљ |
| невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, под којим је цео народ српски |
| , која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи |
| им, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Непрестано настојавајући да |
| мо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабријих војника — видили |
| гда десна рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем указала — велике су.{S} Сваки је живи |
| њи Љубици пребацити оне побуне, које је она више пута потстицала на своју сопствену опасност, д |
| ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистателном портом заклучила — савесно испуњава |
| <p>Чувствена жестина њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење — престане |
| власти владаоцу остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејати, међ |
| ни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћанства у |
| јхрабријих војника — видили смо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са образо |
| илоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој неза |
| е тим њој право оно место означио, које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није прили |
| <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, |
| м.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“ —</p> <pb n="8 |
| нем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељс |
| шао....</p> <p>«Један тренутак“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете д |
| " /> <p>Руке своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз ј |
| чени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом м |
| те смућеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече |
| дар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је др |
| устрашивог бранитела.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити |
| одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерно у |
| ва милосница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и М |
| она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, би |
| тка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он з |
| још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у жи |
| ог духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне тр |
| тнајсту годину живота свога навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да од |
| змакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, и ми |
| ваки је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и обожавана била исто тако, ка |
| поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, које је само једној кње |
| Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства д |
| Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних |
| и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би |
| д си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, |
| мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба детета загрле мајку своју, која |
| ва потраживања њезина прибравши, створи она у Србији једну странку, која је Русији слепо одана |
| свога!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она, да како Милан умре — ови људи на престол позову др |
| и може.</p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону |
| {S} Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем |
| упрот паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, који |
| авила, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара престола оца свога!“ — |
| ора претерати, то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе |
| и, зајиста је огромно било; то показују она мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он ј |
| да сваки у њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, која окружава малу варош Крагу |
| уздисајем испусти и душу своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се |
| чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије |
| на је: но простак српски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за само његово незн |
| ужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{S} |
| ри.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству буде |
| чанство» — гласило је писмо — «сматраће онај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозв |
| к чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb n="147" |
| нокрвно гледао, како са престола силази онај, кога је он поставио, и који је за сво време његов |
| /> противу нас узела; она мора сачувати онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу |
| обуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, сумор |
| ен број Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих уд |
| гло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби повукао корист, из |
| пређе били.... мој је узвишени господар онај: ком имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви |
| да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрати има, |
| била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво господарство совјета, и то совјета оног |
| ди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90" /> <p |
| кои би нам руководили државним дјелима онако; као што се руководе европејске државе.{S} Све ов |
| имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка давао.{S} По овим те |
| оја ће сваки Србин уживати, пространо и онако описана и разграната, како ји само човечество пре |
| допуштала, да овако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи |
| који на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </div> |
| илош Обреновић</hi>, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје |
| авнимо са осталим изображеним народима, онда ћемо видити, какву хвалу заслужује тај народ пред |
| може признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искрености и одважности; да |
| тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Прок |
| ољи и неправди пиштећег, народа створи, онда му он на углед ставља престол илити најужаснију см |
| казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић к |
| ничарског аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у т |
| роју и на главној скупштини састали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у п |
| очајаваш о будућности твоје отачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да |
| е, коју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб |
| рио:{S} Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, |
| раћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци |
| од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p> <p> |
| е давили и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати |
| ници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да има дру |
| у и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину |
| ак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибири |
| власти и подигне благостање народно, то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хи |
| турском двору — било би непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дај |
| са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових великих усл |
| /p> <p>Сплетке међутим нису престајале, оне су све више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа. |
| о некадањој слави и госпоштини својој, оне су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су диза |
| {S} Пођите мученици слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо та |
| е никакву плату од својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опус |
| вновале за влашћу српског господара.{S} Оне су имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у он |
| шење нису сви совјетници одобравали.{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јо |
| рекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту с |
| жди времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења морају се показати храбре и о |
| који је био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину његову дознале преко својих посланика у |
| свеске именом «<title>Даница</title>.» Оне су садржавале у себи прекрасне песме народне, које |
| > <p>«Народ српски није довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасн |
| верење расејати, међу тајним учесницима оне завере, која је Милоша до оставке довела, и без да |
| о управо и одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скоч |
| ука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви |
| , који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n= |
| ој прилици која им се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба |
| а на дан пропасти Турске повторити може оне знамените речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више |
| ало, и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до |
| ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна сл |
| вог првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасни |
| играда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио |
| Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које је она више пута потстицала на своју с |
| основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која |
| поздрављао, поглед је Милошев изражавао оне горде радости, ону утеху безкрајну; која у једном м |
| утарње <pb n="222" /> ствари Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла. |
| овјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који су најспособнији и најч |
| породити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узн |
| еже“ — настави Долгоруки са чувством — „оне беде, које су савети Енгленске и Францеске на несре |
| не <pb n="71" /> пребледиле и од страха онемиле, читају у себи молитве, које се недаду овде опи |
| ену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере прегледе, десетак свачи д |
| n="36" /> њиова жеља посве обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би с |
| .{S} Све је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду |
| а. — Тела оба брата су у исту положена, они су заједно провели живот, заједно су супрот Турчина |
| а свету, које кад чују научењаци света, они очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које је мог |
| , па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одрж |
| и и управо да речем образ му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше виш |
| коју су Турци голему цену ставили били, они су опет заузели били своја стара места, а житељи ра |
| кад су заједничког непријатеља побили, они су се враћали својим кућама, те чинећи се свему нев |
| а су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и д |
| није хотела законитост њихову признати, они су апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски је народ та |
| жавни чинимо даља расположенија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршива |
| јено пута водили браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточници светога савеза.... |
| неки део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују и благајном општинском.{S} Сваки плаћа |
| у одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ б |
| ору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели у заједници братској и по предходном дого |
| ченом влашћу својих војвода стојали.{S} Они су имали под собом једно или више окружја, признава |
| у ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријатељи примани били у с |
| их војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n=" |
| ину у вођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи |
| и од ове задобили своју независност.{S} Они су, што се признати мора у посланству руском у Цари |
| већину присталица својих у совјету.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачени бити, почну |
| на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — |
| естоко своје присталице притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До |
| омози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего живи Турцима у руке п |
| ен, те између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана |
| ога власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљом управљати |
| мртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њих |
| ћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних ш |
| свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији приписују успаљују највеће незадовољство у н |
| ка српска са тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоценије иза њих, а та је |
| а су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за во |
| ари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да |
| на била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је с дан |
| и и кад су их војском опколели, заузеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одан |
| у, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војн |
| својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорил |
| да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ |
| и смутња <pb n="96" /> Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главн |
| баре.{S} Овима опет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку око с |
| дходном договору, нападали су и убијали они само Турке, којима су често отимали новце, које су |
| /> гониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже |
| а и апелације није могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за |
| тиву узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало о |
| вао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу <pb |
| ом турске војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали с |
| о несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет за |
| се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове последње реч |
| те гледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он је искупљао мо |
| год су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно позориште изабрали, морала су све њи |
| у им бар оставили сва она места која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде. |
| европских сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију |
| ја од важности оружја гонитељева, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој р |
| се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад би с |
| љи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а |
| су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p |
| ну.{S} Богати турски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи |
| а и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима претстану.</p> <p>«Допустити ш |
| мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости сво |
| а одметнуо, час су опет пристајали и са оним народима, који су супрот паше устајали, а свуда их |
| имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша п |
| илити најужаснију смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за Француску годинама 1800 до 1811, просиј |
| ше ничију власт признати, особито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} Т |
| х јунака, почео само да говори у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста, |
| ечатати <pb n="163" /> дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S |
| н и својом хладноћом даде познати свима онима, који земљу испод његових ногу рију да у свему им |
| српски дуго је размишљавао о предлозима онима који су му од дивана предложени били.{S} Руско по |
| слободу, пошто се је напред удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа бил |
| низности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, својим и |
| Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском |
| , па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, који много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ |
| помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, који су му саветовали да бежи — «спасти живот мо |
| ћ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знати који нису овде, да приправни буду, да се на |
| своје, сећао се је господар од Србије; оних пријатних утисака, и оног меланхоличког и ратоборн |
| вор: «ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређења; која се дају народима као извесно право и |
| у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> < |
| извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарској побуни.</p> <p |
| са српског престола, била би нова смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.</p> <p>После д |
| ле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француске револуције, која је имала да цео с |
| зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки воштили: био би најве |
| знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb n= |
| .{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчбу неких сила супрот ње |
| -</p> <p>Овде је сад сљедовало једно од оних немилих призора, којем је немогуће пером израза да |
| ута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучи |
| х мана.{S} Земља била је смирена, после оних великих ратних напора и великих војничких трудова, |
| тницима мојим занимам о делу, тичући се оних наредаба <pb n="189" /> о којима ви говорите.{S} Н |
| д без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устанка; поп |
| да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подписује, које је он спремао, да народ свој |
| ља чинити, кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој |
| ово чувство годинама све већма ладнило, оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Ми |
| страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељу и надежду з |
| држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није из другог каквог престолног слова преписано, н |
| ного народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, кој |
| арска, превазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби својој било преда |
| играду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски и |
| друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и знат |
| ересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу |
| и сладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство, држања је обично хладног и т |
| у жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило није.</p> <p>Гледећ |
| ише јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени госпо |
| од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже уметност, ступао је крепком |
| е са неколико година назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> |
| у се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држа |
| оју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p>Бож |
| ећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.</p> <p>Испуњујућ |
| већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим |
| де се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва ско |
| анешени били страсним жељама својима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Русија имала ј |
| ој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба |
| величанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима |
| ако снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искрености и |
| не припада, како би дакле народ српски оно злоупотребити могао, што он сам по сили права свога |
| м о том, како би најзгодније установили оно, што је најпрече, најнужније и најполезније нашем о |
| рпска са тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драг |
| их дела.» — Треба бити поштени признати оно, што је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас бра |
| ћки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мисли његови заузима.{S} |
| дуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су |
| бо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благородно дао.</p> |
| абинет руски неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у жетви испод |
| е Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу |
| а свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да за |
| никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предс |
| и дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S} |
| његову дознале преко својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог |
| ахвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и мислити |
| довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити је он обзир |
| ни радини, који су долазили, да помогну оно место приредити, где ће се скупштина држати.{S} У с |
| је он према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски ро |
| м тихо и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може само злоупотребити, што коме не припада, ка |
| де, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова неустраши |
| 38" /> турских, који су навикли били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час |
| — Србије.</p> <pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори |
| љиво господарство совјета, и то совјета оног раздорног, који је страним сплеткама оборио оца от |
| да овог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» —</p> |
| после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новод |
| д Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка, поврати му његово оружје, говорећи му умиља |
| ажности у себи.</p> <pb n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало |
| бан за довршење народног дела.{S} Он је оног времена може бити, био једини човек у целој Србији |
| и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног последњег рата између Аустрије и Порте, у ком су ј |
| имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима мира освећен. |
| ар од Србије; оних пријатних утисака, и оног меланхоличког и ратоборног уживања маленог пастира |
| стира.{S} Сећајући се свога детињства и оног уживања у народним песмама, које су њега задахнуле |
| м се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Б |
| како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краљевског брежуљка.</p> <p>Дванајсти са |
| праве мисли народа <pb n="123" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има |
| </p> <p>Научени људи говоре, да је глас оног страховитог виора, који се у Француској подигао би |
| ке природе, које је најважније знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад г |
| дали, јесте зајиста много слободнији од онога што га друге европске земље имају, а има и других |
| а.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде |
| , морали су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај се |
| о се на то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле |
| — неможе се опростити ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — одговори Мило |
| ед њега рекоше:</p> <p>„Господару — ево онога, који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то уради |
| у исвесну пропаст довести.{S} Искуство онога <pb n="159" /> што се збива код других народа, по |
| ако је доцније било викати на самовласт онога, који је те законе земљи подарио и себи самом у н |
| ја, који претходише оставки Милошевој и оној жалосној драми српској, која је после у Србији оди |
| д су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата би |
| трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски вој |
| в и одупру <pb n="199" /> се височајшем оном закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући |
| а...{S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову, за које је рекла, да носи собом |
| усулмана, негда његових господара.{S} У оном одушевљеном полету, кад га је народ весело усклици |
| јућа сила Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, који је угово |
| а несретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и суди |
| адалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди |
| ти међу <pb n="140" /> нама.{S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сва |
| од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да остави место р |
| било је чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправде, које у ср |
| претворити, а за које благодарност буди ономе, који се је жртвовао овим магновеним интересима, |
| у се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је |
| ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство |
| о сретсво за сачувати и одржати престол ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми |
| је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвн |
| је Милошев изражавао оне горде радости, ону утеху безкрајну; која у једном магновењу човеку, на |
| сказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако види; јер |
| придржава.</p> <p>Пре свега морамо овде ону љутину споменути, којом је и сам руски министар уск |
| ја на то теже, да <pb n="187" /> униште ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово величанс |
| а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељу |
| арод српски не ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четр |
| изневерило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из овог случаја задобити мо |
| ју турску, стога је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом.{S} Приповедао му је о јунаци |
| о једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе попадају у пр |
| ати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим |
| етила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно |
| ојевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај |
| p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са сев |
| предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толи |
| ве, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слободу, јер ће о |
| нију од пријатеља указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све ст |
| више пута потстицала на своју сопствену опасност, да поврати Милоша јединог јоште, који је као |
| пословима излази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош |
| дана, она је противу сваке своје личне опасности, са отважношћу и постојанством преко сваке по |
| аведном захтеву његовом, ком нећете без опасности противстати!“—</p> <p>-------</p> <p>Овде је |
| рагоценог саучешћа, зараније дало о тој опасности известити?“ —</p> <p>«Предмет је овај врло ва |
| ти да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака ка |
| ово на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на свој |
| отство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично народно <pb n="50" /> одело, |
| ислима задубљен, примети <pb n="167" /> опет да Милош непомично гледи у њега, као да тим поглед |
| народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви они људи, што су по неколико у |
| ога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која је <pb n="39" /> Србијом в |
| Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране сво |
| же супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кроз прс |
| дају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте пређе били.... мој |
| точници светога савеза....{S} Турска је опет повратила своје старо господарство у Србији, а без |
| за себе задобије, а Турска налазила је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом могл |
| највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одгово |
| упштини лишио Карађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за свога |
| земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окр |
| ак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред |
| н мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да последњег часа држа |
| отике, видило се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити |
| ова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од с |
| е у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и самог народа, који је скоро |
| пломације.</p> <p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније |
| , из Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног ст |
| ити јих и растерати, а отето разбојиште опет преотети.</p> <p>Човек овај, који је врло бистар и |
| потпоре, за предстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само |
| се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књег |
| уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош ј |
| ем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради о |
| и се сад овако торжествено, и окружен и опет членовима прељубезне моје фамилије, преосвјашчењеј |
| егова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обра |
| га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу н |
| о се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и |
| а хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет прекинути свој говор: «Јелице молим те узми твоју |
| куша подићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу. |
| Турцима на Морави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђи |
| ицима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије |
| унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних гр |
| д уплива руског имати може.</p> <p>Неки опет бољари српски, повукли су канал од црног мора до с |
| почело, турска војска халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенера |
| т у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, |
| оде опијене славом својом, а совјетници опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> |
| едне речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише у притјажање робља свога, законито |
| ћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турак |
| е зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Мило |
| <p>Кад су несретни Турци јадном Србијом опет завладали били, нови паша од Београда Солиман изда |
| ао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} |
| ривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну |
| воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима послов |
| ањало да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њене неумерености и добре воље, а ч |
| урке из Србије изтерала и слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била |
| му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и метне обоје на своју гл |
| нили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи |
| е, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb n="152 |
| ду свију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се ј |
| роз сто невоља рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српски |
| одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену слободу.{S} Радосне и ве |
| а под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио главом п |
| Турци голему цену ставили били, они су опет заузели били своја стара места, а житељи равница о |
| паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са оним народима, који су супрот паше |
| рце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац |
| последку остане без уважења.{S} Војводе опијене славом својом, а совјетници опет незадовољни, б |
| сваки Србин уживати, пространо и онако описана и разграната, како ји само човечество предписуј |
| упштини поднео, нема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим |
| товао и својим земљацима књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише он — „ |
| ају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихо |
| и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на престо о |
| гласом громким, које перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и предус |
| чудну одважност, коју перо није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање на вр |
| е, говори тај Француз, али у стању нису описати изражаје лица ове благородне жене и њезин звонк |
| дањој слави и госпоштини својој, оне су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и ве |
| лени простор ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом |
| но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша |
| дове затворени били и кад су их војском опколели, заузеше они сва села и утврђене вароши, те та |
| вом букнуо и једног дана множина народа опколи конак, гди је Милош живио, из гласа вичући: “Да |
| х заповеди, да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Мо |
| ци султанови са други високи чиновници, опколили су га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњ |
| врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда његових господара |
| и ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и сму |
| одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај буде од |
| га су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која је <pb n="39 |
| а...{S} Раздор пониче на све стране.{S} Опозиција је задобила нове <pb n="63" /> потпоре, да у |
| да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу војводама и <pb n="62" /> совјетом, ипак |
| да пронађу пута, устројити олигархијску опозицију и оборити овог човека, који је доста незгодан |
| ање приповеди, како јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала но |
| овенством и свештенством нашим, долазим опоменути вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањс |
| ажен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади. |
| оборним.{S} Сами свеци у својим песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљену слободу своју |
| ачаства, док се неби снага народна мало опоравила, која је већ двадесет петгодишњом борбом изну |
| ласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p> <p>„Ш |
| га, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} Има случајева, где се смелошћу и одважнош |
| јатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p> <pb n="153" /> <p>Треба и на похвалу турс |
| а!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Мо |
| светљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари |
| нике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити српски војници тог вечера спаваху по |
| д мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешена!»< |
| сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамо |
| њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определења његова:</p> <p>1.{S} Устројење министарства |
| је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је определио свештенству наплату, да може часно живити и н |
| ног кућевног живота, те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и |
| лица управе српске била је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у години је Милош обилазио села и |
| т њен дошао, народ српски већ је напред опредељен био, да буде мост за случај каква непријатељс |
| окружава малу варош Крагујевац, била је опредељена за ово велико празновање.{S} Јошт пре месец |
| ом се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност владарска исто тако, као што |
| дужност владарска исто тако, као што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали |
| орђа, ово је било ладнокрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржав |
| ојност са собом доносила, да се ви мало опрезније према енглеском конзулу држите; ког пришаптав |
| о, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје |
| шћу већма користи човек него претераном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав |
| ина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима. |
| бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n="218" /> Ви сретно жив |
| љутину.{S} Увреде њему нанешене умео је опростити, но за неправде другом учињене био је неумоли |
| нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити ономе ни овога ни онога века, који изда своје |
| е сувише штедио људе, који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен |
| бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза М |
| , независност управе њезине осигура, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити н |
| Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова војска срп |
| скан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да |
| а као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса су |
| амовласти.</p> <pb n="194" /> <p>За ове оптужбе које су бољари његови Русији доставили и за пос |
| је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблагодарности према Русији, |
| што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извешта |
| гоњени од својих немилих господара.{S} Оптужени бегао је у стародревне шуме, где је налазио св |
| а, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од самог претварања, прен |
| тешњава јавну слободу народа.{S} Она га оптужује тајно, да сваким даном злоупотребљава власт, к |
| но рат водиле о свом сопственом трошку, опустошавале су и пљачкале сва места, кроз која год су |
| олема несрећа, <pb n="23" /> ово ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горск |
| г узраста човек, држање му је војничко, опхођење просто а никад подло, често одвећ достојанстве |
| случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели у заједници братској и по предх |
| рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p> <p>Мало после ове с |
| дна политичка жртва, која се као што је опште познато, једног јутра попела на књажевски престо |
| ороду, жртва по нужди времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења морају се п |
| на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељства остави слободно из |
| амери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћанства у забуну доведе, син њез |
| е своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p>Боже мој Боже!{S |
| је толико одговорио султану: „да ће из општег уверења и особитог призрења према његовом велича |
| личност много обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми см |
| довољство у народу.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су по |
| новлење совјета било је већ закључено у општем договору.{S} Но Русија, која је своје батерије з |
| е свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна права, или права, која ће сваки Србин ужив |
| не на оружје против својих угњетача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налаз |
| чанству у свему попустити, што ће се са општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекне М |
| {S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општине имаду право своја непокретна добра саме под зак |
| а, била је управа предата кметовима или општинским старешинама, којима је старешина био кнез.{S |
| ељство набавити и та им је под надзором општинских старешина за рад давао, не штедећи у томе <p |
| и скупљају; они сами рукују и благајном општинском.{S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општ |
| м ако је какав важан нападај потребовао општу потпору од свих савезника.</p> <p>У доцније доба, |
| је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је |
| а дела Милошевих установа.{S} Целокупна организација Србије, после савршеног мира, била је орга |
| а Србије, после савршеног мира, била је организација оружања...{S} Уговори сад у Цариграду довр |
| ва свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње организације земље, што ју је Милош предузео да изврши, |
| сији, њему се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију му дају, а народ у ропств |
| воју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио с |
| љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, где почивају кости његових старих родите |
| на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало <pb n="79" /> застану |
| њу одлакшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељство набавити и та им је под надзором |
| осподара Влашке и Молдаве, може правити оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај поступак јас |
| цу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније употребити може.</p> <p>Да је Русиј |
| као је једном Милош — «кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно оправдао.</ |
| је све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена места по Срб |
| коју <pb n="73" /> су до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на |
| не! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, и ми би |
| рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су под неогранич |
| ле савршеног мира, била је организација оружања...{S} Уговори сад у Цариграду довршени, нису ов |
| искрености и одважности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставоб |
| тим олтарем, те осветљавају победоносно оружије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивот |
| војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суграђанима изгубљену о |
| равоверни Турчин није каурину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем обичају, може се судит |
| ројатних призора, који су узор српскога оружја; немогу пропустити, а да неопишем овај догађај, |
| у Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и благослов |
| на дела јуначтва, означе победу српског оружја.{S} Малени простор ове књиге недопушта ми, да оп |
| гоцену сабљу, и поред другог драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових |
| заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружја положити, довле незадобијемо нашу слободу.»</p> |
| , била је јача и претежнија од важности оружја гонитељева, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад |
| , они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по |
| упе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} |
| слите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се |
| дусрете речи ове.</p> <p>„На оружје, на оружје!» повика народ.</p> <p>„Браћо!“ одговори Милош, |
| смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{ |
| мо наше јуначке прси непријатељу.{S} На оружје!!</p> <p>Одушевљен усклик предусрете речи ове.</ |
| род српски — скочио је на све стране на оружје против својих угњетача.{S} Општи устанак, који с |
| то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» —</p> <p>Народ је српски на све стра |
| се Србијанци често бунили и устајали на оружје, несретна њихова родбина и нејач нашла је прибеж |
| народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо |
| На уговорени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из |
| опски да сноси.{S} Страховити глас: «на оружје!» — потресао је Србију од једног краја до другог |
| усклик предусрете речи ове.</p> <p>„На оружје, на оружје!» повика народ.</p> <p>„Браћо!“ одгов |
| земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци супрот |
| сином Исусом Христом заклели, да дотле оружје оставити неће, док не стресу са себе ропства лан |
| а мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су остали дома, без обране ос |
| анци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је др |
| анпут Србија после толико година остави оружје.</p> <p>Ако услови углављеног мира и нису саврше |
| и капу од оног момка, поврати му његово оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у м |
| ез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја |
| , рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201" /> противу нас узела; она мора сачув |
| аситељем на самом олтару, да осветничко оружје дотле <pb n="43" /> неће из руку пустити, док не |
| х епоха у српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но једно је само пред оч |
| ош који је окружен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље поб |
| у се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете су њ |
| обеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбин |
| а се на прагу црквеном човек један, под оружјем светлим, вијући заставу у руци својој, на којој |
| ије заведе; но принуђен непрестанце под оружјем налазити се, није могао одмах уредити земљу.{S} |
| n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости ско |
| ратског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело |
| м му предсказиваху непобедимост.</p> <p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народ |
| било у свакоме друштву, његова нечувена освајања и скоро непоњатна неустрашивост и српско безпр |
| ост земљи осигурали, ипак су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, а умерени закони р |
| свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p> <p>Крагујевац даје нам изглед највеселији |
| дног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви |
| ите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђ |
| е Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је |
| човечно оставили и предали немилосрдној освети турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом |
| удем, морам противу Турака војевати, да осветим моје Отачаство!“ —</p> <p>Јели какав унутарњи г |
| :</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, чију |
| луге учинили и управо да речем образ му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом не |
| <p>Жене српске при овој народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, |
| утра лепо време буде, <pb n="135" /> да осветли народни празник.{S} У саму зору 16. — загрме то |
| После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног села.</p> </div> <div |
| из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош |
| зцима.{S} Месец просијава кроз облаке и осветљава својим тавним и жалосним зрацима овај тужни п |
| аних свећа гору пред светим олтарем, те осветљавају победоносно оружије, заставе и цвеће, које |
| греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и оправљали.{S} |
| својим жалосним зрацима у поноћно доба осветљаваше човека једног на гробљу вишевачком, који се |
| а остати њихов неумитни судија и ужасни осветник!“—</p> <p>После овог одговора видеше Турци, да |
| Христом Спаситељем на самом олтару, да осветничко оружје дотле <pb n="43" /> неће из руку пуст |
| а највећом разјареношћу и чуством пуним осветољубља.</p> <pb n="81" /> <p>Брзо затим ухвати Мил |
| ст: кућа њена попаљена и разорена, поља осветом турском потрвена.{S} Она није могла дуго прежив |
| љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чу |
| у као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих својих.</p> <p>Ништа није жалосније од |
| невина крвца пролила, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики немир |
| ајмног интереса, који је уговорима мира освећен.» — </p> <p>—„Ја се неопомињем“ — рекне Милош в |
| о, мудре старешине српске, примиле су и освештале ову моралну снагу слабијег противу јачег; а д |
| оказала му све крваве бојеве, непоњатна освојења и увенчала гордо његово чело круном?—</p> <p>Ј |
| биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места, и спремају се да Србима г |
| ош к палати султановој, на коњу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу украшеном, к |
| лаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</ |
| ушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд осети удар. —</p> <p>«Кнеже!» — одговори он живо - „ваш |
| ницу наступајућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! б |
| о вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора какав вешт и неустр |
| јим полугосподарем!» —</p> <p>Долгоруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворно |
| ожртвовања.{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом на стра |
| чи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га је почастио та |
| н негдашње независности српске и дубоке осећаје срамног робства, ког сада подносе.{S} У последњ |
| ванредни посланик, за потврдити искрене осећаје свог господара императора, почне одмах с почетк |
| осланик по тим речима и његове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев г |
| ј млади човек и притисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да |
| лаве-пуном кнезу од Србије своја висока осећања, којима је он према њему преиспуњен.“ —</p> <p> |
| а била сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је о |
| кип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње н |
| рпску призна, независност управе њезине осигура, да опстанак Србије више ни од ког у питање ста |
| мира и нису савршену независност земљи осигурали, ипак су бар невоље освајања и самовласт мача |
| боду и ову је земаљским законима народу осигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милош |
| а.{S} За предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет |
| раз му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничију власт признат |
| ед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> <p>Страховити догађаји, који би |
| ка нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потребовао општу потпор |
| ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тел |
| кад какве уговоре мира са другим силама осим једне високе порте — правио...{S} И ја мислим да С |
| за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћ |
| јном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> < |
| незнајући да има других владара у земљи осим њега, по праву насљедства, изда прокламацију на на |
| угоме, нити ћемо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао и |
| дно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, који би њега |
| <p>„Народ српски не ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних |
| а свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <pb n="115" /> била.{S} Милош је одмах споч |
| јатељских покушаја, да Србе раздвојењем ослабе, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Срб |
| ку војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени великим губитком, немогоше гонити их, већ ост |
| закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он ј |
| дили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством совјета и |
| дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један хришћански народ; ова оба пука простака |
| м, што га је порти сване године плаћао, ослободио је народ од десетка и других дација, које су |
| ог и среће државне, пошто је земљеделце ослободио од множине дација, које су на њих наметуте би |
| ао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе навукао уби |
| ости и благослова, дочекају победиоце у ослобођеном Крагујевцу, чији становници такођер беху у |
| ог стања, у ком је остављена била после ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је дал |
| вителним исходима, којих сљедство беше: ослобођење отаџбине, признање њезине унутарње <pb n="5" |
| от, а оставио је будућности избавлење и ослобођење отачаства, док се неби снага народна мало оп |
| ody> <pb n="3" /> <head>Пастир краљ или Ослобођење Србије.</head> <head>Историјска приповетка.< |
| у невредимом.{S} Махмуд прими и узакони ослобођење својих старих робова.</p> <p>Кад су о свему |
| page"> <p>ПАСТИР КРАЉ</p> <p>или</p> <p>ОСЛОБОЂЕЊЕ СРБИЈЕ.</p> <p>Историјска приповетка.</p> <p |
| ја тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година назад |
| унак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно и искре |
| ка.</p> <p>Мњење његово било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мир |
| у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> <p>Страховити догађаји, који би и најјачи |
| видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту |
| је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке, особито пак нове државе, треба човек вр |
| асном основу управе земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{ |
| p>Он је заиста, тако радећи имао велика основа за своју политику, јер српска крв није била неис |
| ода: да из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и признат |
| несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у прис |
| и право, ваше неповерење било је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке бед |
| - „ваша установлења имају у себи такове основе, које поткопавају власт владатељску, за коју сви |
| обуњених Срба; умесно изводио је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за |
| ања, која се на њега управљају, излазне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреб |
| итељствено у Србији, које је уведено на основи по све слободомишљеној и уставној, па ако на ум |
| ње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи устава српског од године 1837.</p> <p>Није ли ис |
| ји да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу великих и пробитачних установа, којима је Милош |
| - непрестано поступање по овом красном основу управе земаљске можда је и основ био што су Мило |
| и и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривено и нелицемјерно писмено мњен |
| првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасних пр |
| чно доставити упутства, која само вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — донешено је мом |
| ао...</p> <pb n="170" /> <p>Дело ово од особите је знатности, и било је за целу турску царевину |
| нила јуначки слободу свога отачаства, и особитим напором придржавала је народност своју, која с |
| ине дана државом, а при оснивању сваке, особито пак нове државе, треба човек врло добро да пази |
| м нехтедоше више ничију власт признати, особито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљ |
| ој скупштини год:{S} 1825. предложио; а особито, кад ова дела која највећу важност имају и јако |
| шћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито поверење задобио.</p> <p>Цела земља подељена је |
| Срба.{S} Њега је поред храбрости своје особито одликовала бистроћа ума његова.</p> <pb n="47" |
| рио султану: „да ће из општег уверења и особитог призрења према његовом величанству у свему поп |
| е речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особитом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турц |
| но одело, даје овим учесталим гомилама, особиту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарн |
| /> <p>Слово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора владар |
| е сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран био.{S} Материјално стањ |
| мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку, но пошто је дело братовље |
| се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један |
| ивен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко с |
| на гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити срп |
| у опште да разним гранама правитељства остави слободно извршење дела својих, која им по уставу |
| ном, у ком је стари Петроније требао да остави место рођења свога, обале потока, сведоке прве ж |
| два једанпут Србија после толико година остави оружје.</p> <p>Ако услови углављеног мира и нису |
| убио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш, да |
| ће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да би он морао бити подлог |
| куће, којој су топови само један рогаљ оставили.{S} Усред камена и разореног прибора кућевног |
| ој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилосрдној освети турској.{S} Нису |
| ну унутарњу независност, ипак су им бар оставили сва она места која су они отели и дозволили су |
| ад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности избавлење и ослобођење отачаства, |
| страну.{S} При свем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да д |
| спорину радње канцеларијске, но ипак је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су какове с |
| м оделу, које до смрти своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним местима, по рогљевима ули |
| прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова ве |
| ом најразумнија и најодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластијем као депутате своје, да |
| Исусом Христом заклели, да дотле оружје оставити неће, док не стресу са себе ропства ланце и до |
| х другова Карађорђевих, који није хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта |
| дање уређење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд осети |
| ломата...{S}180</p> <p>XXI.{S} Совјет и оставка Милошева...{S}190</p> <p>XXII.{S} Љубица и њени |
| _C21"> <head>XXI.</head> <head>Совјет и оставка Милошева.</head> <p>Кнез Долгоруки видећи, да к |
| рбије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. < |
| чесницима оне завере, која је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је расп |
| тих несретних догађаја, који претходише оставки Милошевој и оној жалосној драми српској, која ј |
| даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на кнежевском достојанству из сопствене побуде |
| вишење да захвали, као највећа кукавица оставља отачаство своје, одриче се чина, који му је од |
| који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене свирепству разјарених победитеља.{S} И |
| ..{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака к |
| , зависи будућа судба отачбине, и да он остављајући на престолу сина свог и супругу своју, који |
| заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су били своје куће, и настанили су се са сток |
| ући ви извршујућу власт у руке совјету, остављате себи кнежевско преимућство противити се свако |
| супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и |
| њивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена била после ослобођења њезиног од Турака.{S} О |
| које су подривале сенку власти владаоцу остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно |
| или своја стара места, а житељи равница остављени сами себи, подпали су поново под власт турску |
| доватељ међу људе, који да су сами себи остављени били, много би се боље разумели.</p> <p>У сам |
| унуцима јунака, вама избраним господо, остављено је да довршите дело ваших отаца.{S} Људи прол |
| оди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног села.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и старости, |
| као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да последњег ча |
| е досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благосиља годишњи труд њего |
| роз један час кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — придод |
| љато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њо |
| .{S} Турака као посада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дун |
| ви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, једа |
| вим годинама детињства свог, није као и остала сеоска деца никаквог изображења имао.{S} Он је с |
| ење — престане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа |
| му је руска влада благоволећи савет, да остале дане своје проведе у миру и задовољству приватна |
| м ићи, <pb n="139" /> него којим су све остале ишле, не може ни Србија установити се за годину |
| новодобијени крајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали см |
| пирала <pb n="177" /> испод руке Србе и остале хришћане, који подјармљени исламом стењу, да сам |
| ирна - и блага душа, но морала је као и остале српске жене сносити љутину и халовитост мужа сво |
| клони и благодаран покаже, док међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, |
| уче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а |
| смелије и слободније постајаху, а које остали житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лукавству |
| био један млад земљеделац просто као и остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, што је |
| је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг п |
| укротити....{S} За име Христово, бар ви остали будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да |
| идела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb n="14" /> се ништа; мо |
| ешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима својима п |
| , кметови, војводе, првосвећеници и сви остали грађански и војнички чиновници.{S} Од ових како |
| је и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо и м |
| вршује овако: <pb n="122" /></p> <p>«Ми остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S |
| ма, кад ће оружје другова мојих, што су остали дома, без обране остати изложени беснећем победи |
| свој подигне на један степен висине са осталим народима европским.{S} Он као глава народа свог |
| енијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договорите, пак да ми дате после мњениј |
| је се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изображеним народима, онда ћемо видити, какву х |
| ном своју малену кнежевину тако уредио, остало је том великом државнику, да даља далеко важнија |
| ветији и најтврђи <pb n="28" /> савез — остало сродство пак долазило је у други ред.{S} Брат се |
| војим суграђанима изгубљену отачбину; а остало им даде, најиме управу земаљску и законе народна |
| већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише |
| а поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост била |
| је доцније душа свију преговора и није остало између обе ове странке равнодушно.{S} Једну стра |
| вде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево пророчество се испунило.{S} Т |
| но нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснула, која |
| у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже, који је без душе овима у помоћ х |
| јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом јуначком браћом својом.{S} Име његово расчуло с |
| подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена иронија, не показује л |
| посла у отправљању мојих дужности, а у осталом политика речених земаља можда се ни у каквом сл |
| ћу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <pb |
| а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и он |
| ог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но Милош |
| , спочетка је добро ишла, но напоследку остане без уважења.{S} Војводе опијене славом својом, а |
| ки совјету српском заповест: „Ако Милош остане при намери својој, да таки најстаријег сина Мило |
| смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га с |
| у на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да дон |
| И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштенародним добром; сав народ плаћа |
| S} Небројено мноштво са једним војводом остану мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Ср |
| </p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога. |
| сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожрт |
| торавана и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за с |
| зо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи, сваки дан излази да види шта се и |
| н добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро |
| ни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог |
| де. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати њихов неумитни судија и ужасни осветник!“—</p> < |
| ам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба. |
| нису могле без никаква успеха по народ остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стра |
| а мојих, што су остали дома, без обране остати изложени беснећем победитељу.{S} С њима сам дели |
| ни и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви с |
| те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и одушевлење св |
| е давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народа, сад с |
| ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непријатела на ново победимо или да јуначки с |
| Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз |
| и сте поштени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} |
| ликим губитком, немогоше гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци с |
| вници немогу бити збачени без претходне осуде.{S} Напредовање њиово бива по реду и чину стареши |
| тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољубивим.</p> <p>Све |
| а. -</p> <p>Непрестано настојавајући да осујети сплетке, које су подривале сенку власти владаоц |
| је благородне и племените намере његове осујетио, ма да је Милош самовољно дозволио неко ограни |
| ко и некарактерише народ и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху под заставом попа |
| е своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћ |
| насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турчин потвр |
| з гласа вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом |
| > <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевали.{S} Мати Љуб |
| рат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу с |
| вета ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У о |
| а,» небојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорен |
| и родитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старат |
| правилима добре економије, коју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да отимат |
| а кожним појасом.</p> <pb n="11" /> <p>«Отац!— благослови ме, а ти мати моли светог великомучен |
| в у родитељу његовом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и |
| рајње је време наступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало свој крупи гла |
| и дркћућа наручја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе |
| погледом, руке склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна сам |
| до, остављено је да довршите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаство је бесмртно!{S} Срећн |
| е похвале бранила јуначки слободу свога отачаства, и особитим напором придржавала је народност |
| допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио сплетке, које оту |
| рађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</ |
| г, који је страним сплеткама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 1 |
| ваки дан гута бранитеље нашег несретног отачаства.“</p> <p>За пет минута само, од како је млада |
| његов разум и његово јуначтво са земље отачаства његова истерало, удивљење.</p> <p>Он је заист |
| ио је будућности избавлење и ослобођење отачаства, док се неби снага народна мало опоравила, ко |
| плетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог хр |
| к српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био?</p> <p> |
| и су Срби драгоценом крвљу својом земљу отачаства свога, само да би јој повратили изгубљену сло |
| е скупштине, где ће се ток свију ствари отачаствених, свима без разлике предложити.</p> <p>Од К |
| шите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаство је бесмртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута |
| а захвали, као највећа кукавица оставља отачаство своје, одриче се чина, који му је од сабраће |
| ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — одговори Милош заданут неком непоњатном с |
| ротиву Турака војевати, да осветим моје Отачаство!“ —</p> <p>Јели какав унутарњи глас предсказа |
| заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особитом живошћу викала је: |
| биле белим словима написане ове речи: «Отачаство, Слобода!“</p> <p>«Браћо! повика он, лакша је |
| ува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, и <pb n="213" / |
| >Ово неограничено и ово прерано чувство отачаствољубља подрањивао је у Милошу брат његов „Милан |
| име јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по запо |
| е је, но ми због његових великих услуга отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И м |
| /> неће из руку пустити, док неповрате отачаству своме изгубљену слободу и не сруше са себе ср |
| нај, који је намењен био, да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и х |
| оврати.{S} Народ је волео његову велику отачастољубиву власт, ма да је она била за гдекоје и са |
| послушности њихове, зависи будућа судба отачбине, и да он остављајући на престолу сина свог и с |
| у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и постао би изнова роб — а народ, који би се и |
| а, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, |
| је о некој независности и слободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p> |
| " /> ако ти очајаваш о будућности твоје отачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја |
| су праве Српкиње, достојне кћери српске отачбине!“—</p> <p>После ових речи изађе из олтара, пре |
| отимајући прогањао их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима, пред дућанима, где |
| отства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде |
| ну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његовом изкварили |
| и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу није <pb n="198" / |
| краткоћом својом пред очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <pb n="103" /> срда |
| вакоме војнику српском, који за слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исеч |
| убљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважавајући та предања |
| ни својој, оне су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена они |
| ору, очајним јуначтвом вољно живот свој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За време овог десетог |
| велике <pb n="48" /> услуге које је он отачбини својој првим даном побуне српске учинио, изода |
| м тим делом показали, да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили дело слободе? |
| ивене крви и јуначких жртава, није умео отачбини својој да даде стално уређење, рекао је први Н |
| } У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом на страшноме месту п |
| гао си наћи пожртвовања и одважности за отачбину.</p> <p>Године 1812. и 1813. нису за Србију ни |
| е речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови боли почну га муч |
| у намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила је она већину пристал |
| ле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну такову |
| ог прворођеног сина Милана.... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сретсво за с |
| и повратио својим суграђанима изгубљену отачбину; а остало им даде, најиме управу земаљску и за |
| ходима, којих сљедство беше: ослобођење отаџбине, признање њезине унутарње <pb n="5" /> неодвис |
| и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања народа српског, зависила је в |
| противу сваке своје личне опасности, са отважношћу и постојанством преко сваке похвале бранила |
| уначки на турски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њ |
| } Свуда се и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце и до најмање колебе распросте.< |
| ала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак један отворе се врата од колебе, неколико људи изведу једног |
| старе мајке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне чов |
| ово, где мало застаде.{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене полете унутра и падају на колена; |
| рата, која су у Србији Русији непаметно отворена...{S} Раздор пониче на све стране.{S} Опозициј |
| Велика црквена двокрилна врата широм су отворена и украшена највеличанственије.{S} Множина вошт |
| сто одвећ достојанствено.{S} Чело му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> уједн |
| прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и родитеље |
| и, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљну бригу сил |
| а чували оружани људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> <p>Величанс |
| Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, где би голема турска сила могла његову |
| забуна коју је одважна жена произвела, отвори сад изглед за победу неустрашивим борцима српски |
| убе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p> |
| риликом приближи вратима, која силовито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, |
| да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други |
| презно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, што су до тог доба не |
| лан примио, и тако сами српски великаши отворише широм врата, да се Турска и Руска у српска уну |
| бар оставили сва она места која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} |
| воје хареме, а младиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђавати од народа тешке |
| њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште опет преотети.</p> <p>Човек овај, који |
| ену, и први пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове г |
| јпрече, најнужније и најполезније нашем отечеству.{S} И рјешио сам тврдо: </p> <pb n="141" /> < |
| зјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торжествено, |
| Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и неустра |
| p> <p>Јошт као владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов |
| n="206" /> је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је о |
| и њезини предводили, те стопу за стопом отимајући прогањао их је из своје миле отачбине.</p> <p |
| су с почетка нападали само на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n=" |
| убијали они само Турке, којима су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљал |
| новио, и нећете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица с |
| } Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо |
| , да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петр |
| г, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су се по цело |
| <p>После једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљ |
| а до тог срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонит |
| дноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда пр |
| дава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом с |
| е већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> <p>«Један тренутак“ — рекне она младому |
| т минута само, од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са последњим уздисајем испусти и |
| када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била |
| аву намеру господара од Србије, само да отклони савршену покорност своју према Русији?{S} Он ни |
| а.</p> <p>Пошто су непријатељи Милошеви отклонили уплив јевропских сила у дела њихова, видили с |
| тоносну војну противу Турака приповеда, откривала <pb n="220" /> им је сплетке, које су Милоша |
| и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откривала је турска полиција нене потајне завере, које |
| их, која им по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавства одмах <pb n="195" /> су по народу |
| ти.» —</p> <p>Ово неколико простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <p |
| ок, блед, љубка изгледа, понашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорит |
| м то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог времена, које мислим да није далеко, гд |
| то подсмехом смешани одговор збуни мало отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла |
| кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу невољу, |
| учја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одважно.</p> |
| > <p>Једном — кад је једну такову песму отпевао Милош, у највећем одушевлењу занешен <pb n="32" |
| етани у толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућени Турци, двапут јурну помамно на ш |
| та неналазимо равног примера у јуначком отпору и жалоснијим посљедицама.{S} Човек, који је рад |
| саном срећом, вешто удешеним плановима, отпоче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа |
| Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио.{S} Сваки, |
| , који су за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош и поздрави весело цео народ, кој |
| осле овог изјаснења и званичног питања, отпочну се и званични преговори; но кнез српски дуго је |
| ! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужности, а у осталом политика речених |
| ,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, које је само једној књегињи св |
| од овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењ |
| стани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» з |
| е у највећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач срп |
| обедитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо |
| а идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе |
| жда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитељ |
| дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најг |
| које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно |
| овјетнике противу кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу уд |
| ша, јер је скроз провидио сплетке, које отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у |
| м се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час јед |
| о проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска могла покорити и под бич |
| жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њега.... јатаган <pb n="27" |
| поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам |
| иметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби |
| ше ове просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек о |
| ане гордо пред великог господина Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> |
| пском, који за слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о с |
| тепена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тог |
| на за њега говораше:{S} Чувара престола оца свога!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она, да како |
| рно и неутешно над дели чувара престола оца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који с |
| о Карађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — дове |
| рђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је |
| роб положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тр |
| ву, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу нев |
| ну народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на |
| нез Милан није више од три месеца после оца свога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу |
| <pb n="205" /> година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубо |
| Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јад |
| орног, који је страним сплеткама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно |
| , за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала. |
| за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да |
| ојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла |
| отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са збуње |
| и престол ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да |
| год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, об |
| Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма |
| ражења имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут п |
| ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили д |
| ету, које кад чују научењаци света, они очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло ц |
| о, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се је једна битка крва |
| изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућности твоје отачбине — онда задржи код |
| во младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрет |
| изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> <pb n="13" /> <p>Од ових очајника неби се |
| у слободу.»</p> <p>Са највећим ускликом очајања изрекоше заклетву ову, преко прага црквеног пре |
| догодило, то су браћа била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је духом задахнута била сва омла |
| кдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом |
| орцима српским, који се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је битка, у којо |
| а јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све ј |
| дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копље, па нескидајући очију |
| браћу као непријатељ, вичући у највећем очајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да |
| и очајања.</p> <pb n="13" /> <p>Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов ју |
| о броју људства, већ по сталном напору, очајним јуначтвом вољно живот свој отачбини на жртву пр |
| сопственом својом претераношћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја |
| хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стој |
| а? — с киме сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“ —</p> <pb n="87" /> <p>Милош |
| од колебе, неколико људи изведу једног очајног старца и метну га иза коњаника, који се саже и |
| поверење народа, то би била неразумност очевидна, које су унутарње <pb n="222" /> ствари Србије |
| а на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умр |
| е приближи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућен |
| д на скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, што су до тог доба незнањем затворене биле, те је |
| м ништа, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваља |
| ницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја које м |
| ; да нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио |
| , који чудноватом краткоћом својом пред очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <p |
| .{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико година, кад одврати |
| о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за |
| ући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично су севале.</p> <p>Љубица небуде послу |
| ажности.{S} Људи, који нису никад смели очи своје на султана управити, дивили су се и чудили ње |
| ела која највећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S |
| ара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је св |
| зе неко подугачко копље, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За |
| све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љуп |
| ебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке поједине развијао се цео род патње и немира |
| има.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њ |
| Он као глава народа свога имао је пред очима само интересе свог народа, знао је само за једну |
| да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање |
| у испуштало није, но једно је само пред очима било — одупрети се сили тираније, те збацити са с |
| схођење према тиранима, у самим њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа Срба према браћ |
| и сретни јунак српски Милош, зачуђеним очима турске светине, која је врвила путем пред њим и к |
| о, положај Махмуда, који је са укоченим очима гледао овог србијанског простака, и видио се да ј |
| ора.{S} Окамењен — са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом |
| ики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар кра |
| ад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изображеним народима, он |
| «Краљевићу Марку,» како је овога клетва очина до тог срамног понижења довела, да је отишао у Ту |
| ћа, <pb n="23" /> ово ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку п |
| ости уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој |
| а ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак одбијајући о |
| <p>Несретна Србија дошла је била већ до очите своје материјалне пропасти, големо насиље и свакд |
| ст мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излагала за другога, само да би јавну непр |
| танак Бугара, <pb n="221" /> она излаже очитој пропасти судбу Србије.»</p> <p>Љубица дубоко ожа |
| ати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и из |
| , да при првој прилици која им се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S} |
| кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну пр |
| n="53" /> сам разабрао — те нехтедосте оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвал |
| рага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да |
| ећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштро посланика руског, истера му црвен на лице његово, |
| ог наученост једнога није могла, просто оштроумље другог превластити.</p> <p>«Кнеже!» — одговор |
| е свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које ј |
| едитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је речи ове изго |
| а турске нападаје <pb n="61" /> одбија, па незнајући како да превласти совјета на пут стане, до |
| Симић, били су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, |
| ати и одбравити одговори мирно девојка, па истргнувши из корица нож, који јој је у недри скриве |
| и побили, долазили су обитаоци равница, па кад су заједничког непријатеља побили, они су се вра |
| опадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му |
| е врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашо |
| једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао |
| те европске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стеч |
| тлости ни сијателства титула дата није, па ни од самих његових подајника, које он нигда увредио |
| нећеш више војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде поискану пош |
| Expeditio</foreign>“- неправице Турске, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовла |
| већем очајању узе неко подугачко копље, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је као уко |
| <p>„Знаш аго! — жене остају вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и нед |
| заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их поз |
| морала су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српск |
| n="16" /> гониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже м |
| о Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која је <pb n="39" /> Србијо |
| и Христом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећем |
| је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} |
| нови по све слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, |
| љу.{S} Доста је народа изгинуло самном, па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погин |
| ом шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колико су српски редови прорешетани у толико буду |
| никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратима, која силовито о |
| ретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добро расположен.{S} Лепо па |
| г љубопитства, ово је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држ |
| дати, али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био з |
| нит је по престолном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим фразама много народу обећава |
| тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb |
| е.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, који много |
| ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви зак |
| у би из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде војнички савет искупити и ово објави |
| ријатељским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је |
| рта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но |
| штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано старао с |
| и најдражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је заставама народње бо |
| буђеним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтво, које ме испуњава толи |
| оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb n="109" /> <p>После кратко |
| ористи човек него претераном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из |
| жите то од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p |
| повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест |
| ="66" /> <p>Тамо су га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао је за собом пропаст целог нар |
| ети, да порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, |
| .{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био маовином обрастао, |
| је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успеш |
| ote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим |
| та отворена су.{S} Жене полете унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувају |
| ла их где један за другим смртно рањени падају!</p> <p>После победе, која је њу тако скупо стал |
| која највећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S} 18 |
| ло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама д |
| мој будите благословени! проговори мати падајући на колена благодарећи Богу што их је беде сачу |
| указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb n="52" /> <p>„ |
| моја мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у наручија своме младожењи.</p> <p>Јелице слатка д |
| , убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трно |
| лепо псето његово, које самртно рањено паде пред ноге господареве.</p> <pb n="57" /> <p>То учи |
| ове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења велике силе, неможе и ниј |
| овори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу |
| Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> < |
| е последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почи |
| “ одговори Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрестајте борити се |
| об Турцима, са победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и ватр |
| онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврд |
| о.{S} Непријатељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже уметност, |
| говор мира са портом закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње уређење земље обраћати.{S |
| а у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари у Срб |
| нове државе, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда |
| оји га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим |
| у нарав просвештени европејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама н |
| код куће са осталим народом договорите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од |
| ске, којој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити |
| ја би се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на св |
| и Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у |
| идио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити овај призор, између ова два чове |
| предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај одгово |
| рака као посада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и С |
| вету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог стр |
| ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу |
| и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. |
| гледалац у промету трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се о |
| стварала дружевно тело истока.{S} Старе пак присталице и фанатици турски били су дубоко разјаре |
| Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном животу губио се, постао је |
| на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рач |
| пробитачним по правитељство наше, треће пак: исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао на но |
| ако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и најв |
| тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод устава давао им је повода |
| могу.</p> <pb n="193" /> <p>Међу самим пак народом било је такођер незадовољника, но народ се |
| исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетника и предсједника апелационог суда, једнак |
| ог човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русија мора се упознати и угњездити код св |
| и <pb n="28" /> савез — остало сродство пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом |
| имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи са |
| којима је старешина био кнез.{S} Свако пак окружије имало је једног началника, који је са прав |
| ачи услов њихова договора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што с |
| смерала, да угњетене потпомаже; свакако пак извесно је, да она није била без учешћа оних призор |
| ко неизказано добро расположен.{S} Лепо пак народно одело, даје овим учесталим гомилама, особит |
| државом, а при оснивању сваке, особито пак нове државе, треба човек врло добро да пази, да у ч |
| оше више ничију власт признати, особито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били |
| ма приметити, да околне силе а нарочито пак покровитељствујућа сила Србије, имаде право совјета |
| мајку своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса |
| ="19" /> почели су нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откри |
| су прогоњене, поједине турске ханове и паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци јед |
| ружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и не |
| к (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216" /> имала су посла да се окрену у ав |
| вније дочекат; пролазио је кроз варош к палати султановој, на коњу источно оседланом, у кадиви, |
| не са војеном гласбом, пуцњава топова и палење малих пушака, хорило се кроз неколико дана кроз |
| о у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачас |
| узнемирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама |
| и совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који су одани били протународним интересима и |
| а, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n="224" /> упути своје стопе на |
| на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“ |
| о изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта сине |
| е синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са велики |
| ја се дају народима као извесно право и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има св |
| } За име Христово, бар ви остали будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да своју халовит |
| препоручи твојој жени, да буде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и |
| своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што није могао рану преболети, |
| ет година своје непријатеље побеђивао — пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је |
| машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него |
| <p>Кара-Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} Аустрија под својим надзором држи с |
| у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> <p>Страхов |
| раћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је сплеткарењем својих великаша, а не зато што је н |
| чекивано добро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутар |
| да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад |
| ега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му п |
| биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому своме, у пород |
| оду њину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“</p> |
| морао бити подлога свога руско-турског парламента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео издајицам |
| дговори Милош «допустити сваком захтеву партаје руско-турске која већином седи у совјету?“ —</p |
| ој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, ш |
| олели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних руку.</p> |
| — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудноват |
| тво постало тако несносно, да је морало пасти под сопственом својом претераношћу.{S} Јаук очајн |
| едни кнез Србије...{S}121</p> <p>XV.{S} Пастир краљ...{S}128</p> <p>XVI.{S} Слово краљево...{S} |
| овај неуглађени и сурови изражај, стари пастир и јунак српски, стане гордо пред великог господи |
| <pb n="2" /> <body> <pb n="3" /> <head>Пастир краљ или Ослобођење Србије.</head> <head>Историј |
| ="SRP18791_C15"> <head>XV.</head> <head>Пастир Краљ</head> <p>Срби су једва један пут већ поста |
| 1" /> <front> <div type="titlepage"> <p>ПАСТИР КРАЉ</p> <p>или</p> <p>ОСЛОБОЂЕЊЕ СРБИЈЕ.</p> <p |
| поведали ил певали јуначка дела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама |
| анхоличког и ратоборног уживања маленог пастира.{S} Сећајући се свога детињства и оног уживања |
| ки престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </div> <pb n="110" /> <div |
| бављао му је сладости у грубом занимању пастира, где је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад ј |
| оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју |
| и какав унутарњи глас предсказао маломе пастиру, да место ово које је њему случај означио није |
| чима сваке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртв |
| n="4" /> такова дела, која се односе на патриархални живот овог првобитног народа.{S} Виђаћемо |
| ћу грозне и <pb n="152" /> ужасне смрти патријарха Цариградског.....{S} Но Милош није се нигда |
| е она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију |
| лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паша београдски, где је била столица управе Турске, доб |
| зданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} Паша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку |
| чију је војску предводио чувени Куршид паша, страшило раје.</p> <pb n="93" /> <p>Од толиких ск |
| е тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим |
| о, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»< |
| за његово лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне каз |
| а својим момцима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је П |
| адном Србијом опет завладали били, нови паша од Београда Солиман изда заповест, којом наређиваш |
| ичара и које је предводио далеко чувени паша видински Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљ |
| г аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској в |
| говоре било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наставити св |
| тава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да с |
| ници ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су |
| ајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним штабом управлао је овом |
| оградски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Царигр |
| е предводио далеко чувени паша видински Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљене су биле из |
| ада војника скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни дваде |
| де да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је ск |
| јали и са оним народима, који су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водил |
| } Фебруара 1837. у Београду у присуству паше обнародован, који је као комесар блистателне порте |
| цу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два превода који је бољи |
| Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи овога, да сту |
| адесет хиљада нових војника буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са |
| и није могао.{S} Императорском агенту и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута, |
| људи, час су услугу своју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали |
| одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу |
| бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића: «који је од та |
| ени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош од |
| робије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но бр |
| , те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намер |
| проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем пева своје народне песме, вије грдне народне заставе, н |
| је он водио стада своја где се веселио, певајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке |
| сти дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потресао своју тиху пустињу, сен |
| шак од огњишта седио је стари Петроније певајући по обичају своме уз гусле једну народну песму, |
| " /> бесконачним песмама приповедали ил певали јуначка дела једнога пастира тако, да је народ у |
| га часа само у страху и највећој тишини певане, сад се наједаред захоре из колеба, пољана и јав |
| ор Куршидов српског предводитеља.{S} Но певерење поштена човека усколеба се.{S} Милоша, кад раз |
| олемом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада војника скупе се под заставу Куршид паше |
| страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> < |
| е купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="7 |
| јуначки народ <pb n="68" /> српски, као период невоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама се |
| затим проговори он гласом громким, које перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош |
| и поглед пуказује чудну одважност, коју перо није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго п |
| оних немилих призора, којем је немогуће пером израза дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скр |
| а створи и нареди да се из тих народних песама почну деца у школама учити читати, да тиме јошт |
| знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb n="117" /> <p>Шатобријан рекао је |
| асом ратоборним.{S} Сами свеци у својим песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљену слобо |
| ога детињства и оног уживања у народним песмама, које су њега задахнуле жарким родољубљем тако, |
| ара, који су у <pb n="8" /> бесконачним песмама приповедали ил певали јуначка дела једнога паст |
| своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робов |
| } Место жалосне успомене, које су негда песме такове <pb n="40" /> код слушалаца производиле, п |
| е се веселио, певајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S |
| у ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потресао своју тиху пустињу, сенке старе Србије, |
| изгубљену слободу.{S} Радосне и веселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњава топова и пале |
| Народ радосним срцем пева своје народне песме, вије грдне народне заставе, на којима су ставите |
| игда нису чувени били.{S} Старе народне песме, које су до овога часа само у страху и највећој т |
| ао је он све старе преповетке и народне песме, које су славиле дела српских јунака покупити и ш |
| лна и тиха гласба свира дивотно народне песме и доводи слушаоце до највећег усхићења.</p> <p>Ул |
| его је почео изучавати на изуст народне песме, које тиранија и турска власт уништити није могла |
| e>.» Оне су садржавале у себи прекрасне песме народне, које су на скоро на немецки језик превед |
| ли.</p> <p>Једном — кад је једну такову песму отпевао Милош, у највећем одушевлењу занешен <pb |
| по обичају своме уз гусле једну народну песму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу слав |
| двојењем ослабе, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја из би |
| S} Бечке новине упознале су ово дело са песницима свију земаља.</p> </div> <pb n="121" /> <div |
| е нашег несретног отачаства.“</p> <p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, јадни |
| остала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. |
| падани, и бивши Архијепископ београдски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, које су кн |
| на мало опоравила, која је већ двадесет петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но страховита изну |
| тих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је противу големе турске силе, |
| о умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога навршила, и она се одважи |
| он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb n= |
| том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који је познат код нашег народа под именом К |
| ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије.</p> <pb n= |
| о.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петроград и Цариград, који обојим дворовима до <pb n="2 |
| и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле ј |
| , који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p> |
| алица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руски, ра |
| <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да остави место рођења свога, обале по |
| з један ћошак од огњишта седио је стари Петроније певајући по обичају своме уз гусле једну наро |
| равне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачувати глав |
| “— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацајући свој жалостни поглед окол |
| га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са свога седишта, те испод сламњач |
| нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су душа ових незадовољника, |
| она земље, или високе порте» — а превод Петронијевића гласио је: «да се совјетници с бациш немо |
| Јеличиних родитеља.{S} Но гостопримство Петронију од пријатеља указано, доводи ове у опасност и |
| ве новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма паз |
| тету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, грозне добродетељи, нечувене о |
| св:{S} Трифунској скупштини дао читати, печатати и подјелити међу <pb n="140" /> нама.{S} У сло |
| извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се разда онима од наше |
| могао виши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом имали три т |
| гу јаничарског; он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурск |
| орти годишњи данак од 1,300,000 турских пијастра плати, а дозволи да у Београду 10.000.{S} Тура |
| писмо једно од 14. октобра 1844. године писано, из једног села окржја Крагујевачког; а и зато н |
| дношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасходст |
| ше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко |
| у оно доба простака у Србији било, који писати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава једа |
| ве способности великог владара слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудноват |
| еђено од једног простог сељака, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> |
| и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и |
| уку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге саставио и и |
| б, једнодушно, одкривено и нелицемјерно писмено мњеније, јесте ли задовољни с вишепоменутим мои |
| отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. године писано, из једн |
| /p> <p>Његово величанство» — гласило је писмо — «сматраће онај дан за најсретнији у животу свом |
| он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово писмо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, које п |
| з Милош добије од султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастијем слогу источног израза |
| ло, који писати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава један сељак свога пријатеља о тадаш |
| вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а |
| ра, слуша све приметбе, одговара на сва питања, која се на њега управљају, излазне основе које |
| ad> <p>После овог изјаснења и званичног питања, отпочну се и званични преговори; но кнез српски |
| путација Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— |
| /p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, н |
| Боливара?» —</p> <p>На ово високомерно питање, које је истог вечера сретном господару од Србиј |
| ра, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће назир |
| кнеза од Србије Милоша — довршен је.{S} Питомац императорског кабинета Александер Кара-Ђорђевић |
| -Ђорђевог Александра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у |
| ао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје подворење учинити кн |
| и — одговори он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово писмо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз |
| а браћи својој, која под турским јармом пиште»!!! —</p> <p>Заплашити карактер овог рода, било ј |
| једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећег, народа створи, онда му он на углед ставља пре |
| зију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа савести |
| е одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, |
| века!» —</p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре |
| 57" /> <p>То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, улетила је у оном тр |
| рен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну одб |
| пред собом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те поч |
| оде коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој |
| треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу несретника одлети |
| као робље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турск |
| рђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</ |
| се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, који много умствују. |
| ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> пиштољем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан |
| е јатаган, а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p> <pb |
| мати власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо ф |
| а љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син њего |
| шта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љутину.{S} Увр |
| и.»</p> <p>„Немој тужити девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрли |
| да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, и <pb n= |
| ину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{ |
| авањем и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем на празник Вас |
| о искрених својих пријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који је то |
| ене потајне завере, које су народ близу планина стојећи за устанак удешавале; — оваке непрестан |
| и са неописаном срећом, вешто удешеним плановима, отпоче он свету борбу, којом уједно реши и с |
| . д. по разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износи годишње:{S} 200.000 фор. у сребру.</p> <p> |
| у сребру.</p> <p>9.{S} Архијепископска плата је 6000 Ф.—а Епископска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници |
| о три талира за пол године за главу, да плати, велим, три талира за пол године, а да недаје виш |
| г умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</ |
| не кињи народ више са ситницама, већ да плати један једини данак по три талира за пол године за |
| шњи данак од 1,300,000 турских пијастра плати, а дозволи да у Београду 10.000.{S} Турака као по |
| само ономе услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је ч |
| шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуд |
| вог права губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</ |
| воју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу |
| опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио главом погрешку своју, што је из земље побегао и |
| били за оног војевати, који би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем п |
| овницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb n="147" /> к |
| остали војници обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом носио, и што је |
| 2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима.</p> <p>8.{S |
| талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са платом 2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника са платом 2 |
| рви ред: садржава дивизионог ђенерала с платом од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са |
| ошт најгоре било, нису добивале никакву плату од својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле |
| апредак обштенародним добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од |
| разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; |
| рукују и благајном општинском.{S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општине имаду право своја |
| јесу ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа књазу и књажевској фамилији.</p> <p>Плаћа чиновни |
| илији.</p> <p>Плаћа чиновницима.</p> <p>Плаћа архијереима.</p> <pb n="144" /> <p>Трошкови на др |
| аћа књазу и књажевској фамилији.</p> <p>Плаћа чиновницима.</p> <p>Плаћа архијереима.</p> <pb n= |
| им данком, што га је порти сване године плаћао, ослободио је народ од десетка и других дација, |
| архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а |
| љ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p> |
| одну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога човека, кои ради од ју |
| ио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робова о некадањој слави и госпоштини |
| нио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео опоја |
| највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је |
| одиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица јој издавале су, да |
| на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к |
| а своји рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> <pb n="85" /> <p>Руке свој |
| тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пред његов |
| ће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb n="203" /> к |
| у се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од кор |
| ортои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака чинити, |
| земљи.{S} Паша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и с |
| а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједине се именом светог Јована пред олтарем |
| јет, и ако је овај доцније благородне и племените намере његове осујетио, ма да је Милош самово |
| S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем |
| е, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити |
| народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних жртава, ма да Срби |
| } Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -једа |
| остор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишт |
| тела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до о |
| ом сопственом трошку, опустошавале су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Она |
| >XXIV.</head> <head>Свршетак.</head> <p>Пљен народног престола кнеза од Србије Милоша — довршен |
| ка узносила је ову решителност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег |
| а је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Детињство Ђорђево протекло је у жалосно |
| а има других владара у земљи осим њега, по праву насљедства, изда прокламацију на народ, да сту |
| оставио био.</p> <p>На јавним местима, по рогљевима улица, по зборовима около цркава и манасти |
| >На јавним местима, по рогљевима улица, по зборовима около цркава и манастира, скупљао се је на |
| овника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износи годишње |
| анак народа српског, који је 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавнијих е |
| рске од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власти полугосподарства свога принуди кнеза од Србиј |
| ело је највеће учешће код Мусулмана.{S} По народним обичајима никад правоверни Турчин није каур |
| , колико је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n |
| ије каурину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем обичају, може се судити неоцењива важнос |
| -Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко име спомињато |
| н простак, који зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљ |
| тходне осуде.{S} Напредовање њиово бива по реду и чину старешинства.{S} Свако село само себи би |
| исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кне |
| го до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане |
| амовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљени |
| кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сва |
| ак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се |
| нама.</p> <p>Трошкови на држање стража по границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада с |
| чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривено и нелицемјерно писмено м |
| ати.{S} Он није хотео да земљом управља по начину „<foreign xml:lang="LA">Expeditio</foreign>“- |
| рко узданувши рече: «Тако протиче капља по капља крви српских синова.... тако ти ужасни бој сва |
| купљати.{S} Овакви депутата народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је ов |
| за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин к |
| претерати, то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да |
| располагати, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба |
| р, докле год Турска сва укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукам |
| роливала, нису могле без никаква успеха по народ остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на |
| о са своји господари.{S} Чете су његове по војничком начину потпуно удешене биле, борци су стра |
| има састаје, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљеним и неприступним |
| не болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело кнез |
| он говорио народној скупштини, која је по његовој заповести сазвата била: „да даде рачун народ |
| квог престолног слова преписано, нит је по престолном шаблону израђено, па да се у њему којекак |
| његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чин |
| {S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а |
| Цариграду.</p> <p>Трошкови на агенције по другим земљама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се н |
| ила Љубица и мајка њезина.{S} Њих двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их |
| b n="19" /> почели су нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан от |
| ољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце и до најма |
| шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гла |
| ен пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни го |
| <pb n="174" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. —</p> < |
| рци су страховити и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним јуначт |
| овима данак од три талира за пол године по имању сваког брата да подјеле најправијим начином, к |
| очинећих мисли и - непрестано поступање по овом красном основу управе земаљске можда је и основ |
| рђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61" /> о |
| свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево о |
| > <pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, ова |
| и брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран би |
| ог народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по православној Русији, њему се са свију страна ласка.{ |
| езадовољство у народу.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су |
| тво.</p> <p>Весеље и слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт нар |
| налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје |
| ори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свакојаким видом показивали.{S} Народ је |
| гајном општинском.{S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општине имаду право своја непокретна |
| аничење и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, |
| т десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n="148" /> данак.{S} |
| S} Они су живели у заједници братској и по предходном договору, нападали су и убијали они само |
| итаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p |
| одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходство кнез Долгору |
| ено у Србији, које је уведено на основи по све слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и |
| посланику, који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију |
| {S} Непоштено је што су уставобранитељи по целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, |
| и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На ова |
| tio</foreign>“- неправице Турске, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовластан т |
| тачаство је бесмртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред враго |
| ачејства биће дужност изнети и показати по истеченију једне године рачун како расхода тако и пр |
| и недостатака; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања мо |
| њишта седио је стари Петроније певајући по обичају своме уз гусле једну народну песму, која је |
| ницама, већ да плати један једини данак по три талира за пол године за главу, да плати, велим, |
| сији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје мерити.</p> <p> |
| ски оно злоупотребити могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држим да им |
| слободно извршење дела својих, која им по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавства одмах |
| равијим начином по народ, а пробитачним по правитељство наше измирити.{S} Сву прошлу годину сов |
| авијим начином по њега, а и пробитачним по правитељство наше, треће пак: исплатити дуг стари ар |
| а народ најлакшим и најправијим начином по њега, а и пробитачним по правитељство наше, треће па |
| е могле најлакшим и најправијим начином по народ, а пробитачним по правитељство наше измирити.{ |
| маже уметност, ступао је крепком стопом по стази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се |
| сакупљен био, он је пред султана уведен по постојећим обредима и тек што су све обичне церемони |
| свога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу совјета, свештенства и апелације није мога |
| с трубе војничке, који се је разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао је свима и свако |
| стојећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њ |
| хмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Ми |
| за је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле савесно између себе добр |
| а и злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају себи моју врховну власт, која је мен |
| ила и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе |
| авитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb n="194" /> <p>За ове |
| ије пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са приро |
| сни део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, који на њо |
| кнеза од Србије, жуборило је непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута ре |
| х: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удовици и сиротама овога човека!» —</p> |
| стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне промене устан |
| пско признала, да се сами могу слободно по својим законима уредити и сами себи старешине изабир |
| и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњени |
| победими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним јуначтвом вољно живот свој о |
| лош хиљадама штампати и поделити народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, |
| е, да народу веће право уступи, које му по уставу припада.</p> </div> <pb n="180" /> <div type= |
| ења и лукавства одмах <pb n="195" /> су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од он |
| бе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из н |
| њу држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ београдски Пета |
| ет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку око себе искупили, те |
| ани били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, давали су <pb n="18" /> им рану и п |
| мленог <pb n="112" /> уговора.{S} Милош по одличном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, |
| воје куће обесити.</p> <pb n="51" /> <p>По извршеној пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове |
| ижење и довршену пропаст ислама.</p> <p>По повратку своме из Цариграда, Милош је почео да у дел |
| висност, неразумним противлењем.</p> <p>По свршетку једне године, ово је дело <pb n="171" /> св |
| главом погрешку своју, што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, који су |
| бе одбијао, невера браћи својој бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачи |
| ађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, те |
| придржавао.{S} Но колило је задобивена победа славном делу његовом помогла, толико му је велик |
| и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз реч |
| у њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа њезиних непријатеља готова, и да су све стазе ур |
| анства и уздања у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, |
| агну горопадно на непријатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош је показа |
| ени српски војници на бојном пољу после победе сваку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођи |
| угим смртно рањени падају!</p> <p>После победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она корач |
| је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничарске делије ишле |
| и, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему турску војску, сваки је скоро дан обиље |
| Овде ћемо остати да непријатела на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одгово |
| лик живе радости и благослова, дочекају победиоце у ослобођеном Крагујевцу, чији становници так |
| се један поред другог и враћају се као победиоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа |
| лазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију страна почн |
| а и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука страшилом турске |
| које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жестоко своје присталице притискивати, а они |
| оставља изложене свирепству разјарених победитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Рус |
| ами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и доба, па глас и од |
| ма, без обране остати изложени беснећем победитељу.{S} С њима сам делио сретне дане, славу <pb |
| с господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</p> <p>Место и |
| , гомилајући истину на истину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута |
| које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби |
| је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</p> |
| ору пред светим олтарем, те осветљавају победоносно оружије, заставе и цвеће, које је у средини |
| а ти мати моли светог великомученика и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече чо |
| на жена произвела, отвори сад изглед за победу неустрашивим борцима српским, који се бију са кр |
| су небројено пута водили браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточници светога са |
| смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу српског оружја.{S} Малени простор ове књиге недо |
| бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова |
| ом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука |
| Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним војводом остан |
| стина неко време одпор дати, али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци |
| чезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег би Турци наметом ратним угњетавал |
| ци за тридесет година своје непријатеље побеђивао — пао је у овој политичкој борби с главе на г |
| ирепству разјарених победитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="66" |
| видећи овако малени број Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих војника, што су им у |
| пљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној |
| их Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одан |
| е застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</p> <p>Њиове главне војводе и више од три хиљ |
| Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби ју |
| е изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се |
| их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујевац, где |
| ница, па кад су заједничког непријатеља побили, они су се враћали својим кућама, те чинећи се с |
| на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, па кад су заједни |
| је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослаб |
| у се ненадно повратити, на њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште опет преотет |
| неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, св |
| вог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над совјетницима младога кнеза.{S} Он се одважи |
| уди, који су материјално добро стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трош |
| > <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бог једног за другим Србији дао |
| лу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту ј |
| сто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле савесно између себе добро и зло, једнаке |
| ована пред олтарем божијим и назову се „побратими.“ Ово својевољно саједињење добије заклетвом |
| на кнежевском достојанству из сопствене побуде дао и да од послушности њихове, зависи будућа су |
| ло позније немирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да довољно н |
| но изводио је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре било је |
| н излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, које се окупе у час |
| тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, као сматрање људи и ствари ове |
| ротиву Турака далеко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљ |
| њен био духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појавила, нити се невина крвца пролила, ко |
| а му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу |
| , била су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где и у ком логор |
| ао неки исполини изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бо |
| ин не може Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које је она више пута потстицала на своју сопст |
| Из овога проистекоше све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p> |
| <p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг |
| које је он отачбини својој првим даном побуне српске учинио, изодавна су му место већ обележил |
| них призора Ниша у распаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то с |
| асплодила.</p> <p>У последњој бугарској побуни, њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под |
| ост поклона тих; што јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p> <pb n="170" /> <p>Дел |
| о доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци противу у |
| Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет при |
| <p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким <pb n="37" /> |
| о остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо |
| м свога мужа, употребљавала да овога на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душ |
| ше се около њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и који су под собом више чета н |
| празник Васкресења Христова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чу |
| а цветну недељу, да произведе устанак и побуну народа српског.</p> <p>Нестрпељивије и невољније |
| е Лазаревића који је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb |
| рбију прешао био, да покуша подићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, које |
| устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{S} Код народног свештенства нашао је у томе јак |
| ом показивати, који предсказиваху скору побуну.</p> <p>Неки тајанствени дух, који од запада у С |
| забран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са неописаном срећом |
| д свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова устанка |
| потребама реда.</p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је |
| начства на Ужици, постаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храбрости своје особит |
| ога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све основе, које с |
| ча из корице потргне, ако само неколико побуњених робова даде исећи, подужно се је напротив даљ |
| а за најлукавијег и највештијег војводу побуњених Срба. </p> <p>Небројене жртве и толики бојеви |
| ка; попалити и са земљом сравнити куће, поватати младе девојке за своје хареме, а младиће за св |
| нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта људи разумевају под пр |
| Србију новорођену, пређе, него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, чел |
| а напајале.{S} Детету јошт од 12 година поверавао је двадесетогодишњи младић све своје намишљај |
| , одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене свирепству разјарени |
| еног и полиције.{S} Министару финанције поверена је била и трговина, а министар правосуђа био ј |
| би ми уливао више удивљења и савршеног поверења — него Милош; који уједно има безпримерно прон |
| способнији и најчеститији, и који имају поверења у народу.</p> <p>5.{S} Чин министра председник |
| жену, коју су браниле живе симпатије и поверење народа, то би била неразумност очевидна, које |
| њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење праведно делила.</p> <pb n="209" /> <p>Но при |
| поставио, и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио. |
| ог сана узвисио, што му је неограничено поверење и истиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај чо |
| дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење према Русији, верној савезници султана, и вас |
| ужност, које му је налагало великодушно поверење спроћу свом старом пријатељу и он је све ово д |
| уздањем, те је тиме код свакога особито поверење задобио.</p> <p>Цела земља подељена је била на |
| цо старе наше мајке Србије, ступајте са поверењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде св |
| мо одани један другом и у најискренијем поверењу.»</p> <p>Милош, који није веровати могао, да и |
| .{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери родитеља свога, једино добро које је јошт на све |
| чита заточења!„ —</p> </quote> <p>Милош повери јединца свога Мијајла својој храброј жени, и сов |
| дем на месту овом, које ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушевлење |
| 13, 1814, 1815, обиљежене су у светској повесници за јуначки народ <pb n="68" /> српски, као пе |
| d> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} Онда с |
| дали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато мо |
| и: «Отачаство, Слобода!“</p> <p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо обо |
| ечи ове.</p> <p>„На оружје, на оружје!» повика народ.</p> <p>„Браћо!“ одговори Милош, «ја ћу на |
| јка са збуњеним погледом, руке склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе |
| је била на 12 окружја, доцније је Милош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале су биле |
| дважно.</p> <p>— „Тешко мени жалосници! повиче обнезнањена мати, те склопивши руке своје рече: |
| који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте |
| јвећем одушевлењу занешен <pb n="32" /> повиче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу |
| > <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину своме.</p> < |
| ладајућом породицом.</p> <p>«Натраг!» — повиче горопадно храбра Љубица милосници, немогући већ |
| места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ — повиче Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла н |
| чита срамота нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим гнушањем Милош, гледећи укоченим око |
| мљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена робињ |
| м робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју сабл |
| а у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза, који је већ утростручен био, од како ј |
| ни и дволични превод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио река |
| ла.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, да се |
| асни вали кували су непогоду, која беше поводом тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једног дана, и |
| ти устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој |
| су се двадесет година јуначки борили за повратак изгубљене слободе...{S} Све је сад дозвољено б |
| у стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су они |
| е вашим министрима, нека штеде и нек се поврате <pb n="215" /> правилима добре економије, коју |
| Милош одмах одкупи капу од оног момка, поврати му његово оружје, говорећи му умиљато: «Али тво |
| Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили бра |
| стицала на своју сопствену опасност, да поврати Милоша јединог јоште, који је као што је она ја |
| ао што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој независност и слободу њену.</p> <p |
| пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угњетене по |
| ом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику отачастољубиву |
| , те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао |
| ци светога савеза....{S} Турска је опет повратила своје старо господарство у Србији, а без да ј |
| из Србије изтерала и слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била из тр |
| м земљу отачаства свога, само да би јој повратили изгубљену слободу.{S} У историји света ненала |
| у Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену слободу.{S} Радосне и веселе |
| је, ваља да се са неколико година назад повратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе |
| ао што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се та |
| ара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суграђанима изгубљену отачбину; а остал |
| -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, потегне с |
| куну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију страна почну врвити гомиле, |
| очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, побити јих и растерати, а от |
| лењу, а овако их лако за дужност њихову повратити можете, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош |
| слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где |
| ње и довршену пропаст ислама.</p> <p>По повратку своме из Цариграда, Милош је почео да у дело и |
| ји од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потребовао о |
| и, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n="199" /> се височајшем он |
| <p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино прибе |
| ано је, свака <pb n="156" /> његова реч повторавана и мерена је: но простак српски остао је ваз |
| чтивости, те са највећом њежношћу почне повторавати своје највеће уверење високог поштовања, <p |
| ва све стазе, да на дан пропасти Турске повторити може оне знамените речи Бурбона од год:{S} 18 |
| у га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао је за собом пропаст целог народа...{S} Несретни |
| ио онај човек, који за добро земље неби повукао корист, из те несмотрености.</p> <p>Нов устав н |
| и може.</p> <p>Неки опет бољари српски, повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да |
| своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Мило |
| буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту |
| одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретство за изм |
| то на земљи оборили, морали су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити |
| исоки чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућно |
| —повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову в |
| од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, |
| ја нећу допустити да задату Милошу веру погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства окаља |
| оропадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио заповед божију, која вели: не кради! — а крадљи |
| о у Аустрију, да заклони главу своју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, он |
| има је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>М |
| ти никакве неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серче |
| у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> <p>„Његова молба се испунила“ — придода |
| дно су супрот Турчина војевали, заједно погинули, заједно нека и почивају у вечности.</p> <p>Ка |
| а је тим погледом молила Бога за освету погинулих својих.</p> <p>Ништа није жалосније од овог т |
| занац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његов |
| раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад |
| са приkлоњењем пуног достојанства даде поглавар Србије изванредном посланику познати, да је ау |
| Милош је био признат само за војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио |
| а је народ весело усклицима поздрављао, поглед је Милошев изражавао оне горде радости, ону утех |
| достојанствено.{S} Чело му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> уједно издаје х |
| p>Милош сад стане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој девојци, коју је |
| евешт томе чинио.{S} Неколико тренутака поглед је његов непомично управљен био на Султана, а за |
| } Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског господара, кипила је крв у |
| дан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну одважност, коју перо није у стању |
| шћена речима овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје ин |
| оније одупре се, бацајући свој жалостни поглед около себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на |
| правилне црте лица, пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изг |
| ле, његово угрожателно чело, страховити поглед, стрепећ покрет, гордељиви стас; Ђорђе, прости С |
| за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Ба |
| илошево широко чело, замишљен и озбиљан поглед одговарао је потпуно његовом телесном саставу.{S |
| ку, која беше са цртама јако означеним, погледа страховитог и високог чела, које га је издавало |
| едила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без да се је са свога места помакл |
| ногама иштући благослова; за тим весело погледа напоље на гомилу војника, наду мајке Србије.{S} |
| аву своју, пушио је из дуге луле, често погледајући веселу и дражесну гомилицу, што је неколико |
| ешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb |
| од Србије обратио је на своје заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији догађаји доказали |
| елу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустила се на |
| е речи.</p> <pb n="58" /> <p>Напослетку погледи на жену и децу своју, која јецајући од плача уз |
| ком ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова |
| м.»</p> <p>Несретна девојка са збуњеним погледом, руке склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и бр |
| илош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те му смеш |
| подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих својих.</p> <p |
| а свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при погледу овог призора.{S} Окамењен — са упртим и укочени |
| одар искрено одржати жели и само у овом погледу желило је његово величанство, вама лично достав |
| непријатељем.</p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда |
| тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србије, све једнако у замену својих добрих услу |
| савршено дозвољавају обичаји источни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милосн |
| стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала Д |
| а речем образ му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничију вла |
| сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и |
| ници немогу бити с бачени, док неби што погрешили противу закона земље, или високе порте» — а п |
| се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење догогило, |
| је шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху саз |
| кровитељство.{S} Ово му је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И |
| урски робови.{S} Ђорђе је платио главом погрешку своју, што је из земље побегао и невера својој |
| а потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300 |
| указа се на прагу црквеном човек један, под оружјем светлим, вијући заставу у руци својој, на к |
| а, сносила је она мрско ропство турско, под којим је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај |
| илан...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба под Кара-Ђорђем...{S}42</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе врхов |
| у једни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турс |
| 6"> <head>VI.</head> <head>Устанак Срба под Кара-Ђорђем.</head> <p>Устанак народа српског, који |
| , прихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био привезан за |
| то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> покори Србију, каво би п |
| ровић — који је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Биш |
| револуције пао је у прах...{S} Аустрија под својим надзором држи српске војводе, који су неброј |
| саучешћа Срба према браћи својој, која под турским јармом пиште»!!! —</p> <p>Заплашити каракте |
| овима старе Маћедоније, која је стајала под управом Јаничара и које је предводио далеко чувени |
| ротиву њих....{S} Но Турска се налазила под теретом заштите Руске, којој је султан лично обвеза |
| ала је народност своју, која се крунила под политичним ударцима, који су из помрчине задавани, |
| било, није јер је народ тај више година под турским ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у |
| непослушно робље, које је турска батина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна једина сила хришћан |
| рбијанци, видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначк |
| порту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља |
| у своје интересе увуче, подложивши себе под њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа погр |
| одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског предводитеља.{S} Но певерење |
| <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредеље |
| а рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима око границе путовала, да народу к |
| уђа за земљедељство набавити и та им је под надзором општинских старешина за рад давао, не штед |
| чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <pb n="177" /> испод руке |
| имаду право своја непокретна добра саме под закуп давати, лична слобода свију грађана проглашен |
| ти можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Н |
| ори.{S} Педесет хиљада војника скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на су |
| и као ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под кметовима, капетанима и судовима, судови вод државн |
| Србије заведе; но принуђен непрестанце под оружјем налазити се, није могао одмах уредити земљу |
| у стању учинити, да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче |
| њазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрестаном договору са совјетом.{S} Ов |
| ом новом ал страховитом боју починила и под предвођењем Милошевим Турке из Србије изтерала и сл |
| , коју би власт турска могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати |
| т <pb n="223" /> покори Србију, каво би под гвозденим прутом друге српске народе придржавати мо |
| ззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</p> <p>После ових речи |
| ност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Турском, да би |
| својих војвода стојали.{S} Они су имали под собом једно или више окружја, признавајући над собо |
| уства сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушко посредова |
| стало тако несносно, да је морало пасти под сопственом својом претераношћу.{S} Јаук очајнички д |
| глас војничке трубе; знак да се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p |
| , да приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за |
| шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевали.{S} Мати Љубичина видила |
| <pb n="133" /> Милош ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p> |
| остављени сами себи, подпали су поново под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за уста |
| а, судови вод државним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законо |
| ш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем |
| их чувају, докле се год они борили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису |
| </p> <p>—„Ја незнам шта људи разумевају под престолним говором» — одговори Милош лукаво „ја нез |
| редложила: да призна независност њезину под полу господарством <pb n="125" /> турским и Милоша |
| а ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставити, што потпомажући устанак Бугара, <pb |
| ужану чету од мање више момака, који су под неограниченом влашћу својих војвода стојали.{S} Они |
| од на побуну и устанак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обренови |
| стити српски војници тог вечера спаваху под заузетим турским шаторима.</p> </div> <pb n="97" /> |
| ; отац и четири брата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају |
| итула дата није, па ни од самих његових подајника, које он нигда увредио није.{S} Он је несретн |
| амовласт онога, који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као вр |
| асљедним кнезом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерадосно поздрављао, као <pb n="126 |
| д» — пише он — „одмах сан похитао своје подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош |
| ушевлењем —„да неки чланови владе моје, подговорени од мојих непријатеља и злим задахнути, од с |
| Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим савето |
| р је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Мило |
| ином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена је на 17. окружја; већа окружја подчињена су н |
| ито поверење задобио.</p> <p>Цела земља подељена је била на 12 окружја, доцније је Милош повиси |
| овнику.</p> <p>7.{S} Званичници државни подељени су у 11. класа.{S} Први ред: садржава дивизион |
| ево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рањено паде пред |
| Сваки, који је год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Св |
| ко уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари |
| страховитог виора, који се у Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до сам |
| правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи његови неправо из |
| евића који је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb n="83" |
| ма на Морави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; |
| ога часа у руци својој непомично држао, подигне он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним |
| за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n="64" /> <p> |
| д Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила |
| је на то смерало; да преобрази власти и подигне благостање народно, то онда видити морамо, како |
| м и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>Српска аристокрација, која је већ била |
| атеријално стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и |
| а на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} |
| сује, које је он спремао, да народ свој подигне на један степен висине са осталим народима евро |
| помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару војном, који је |
| скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који је украшен био зас |
| рског кабинета Александер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза |
| !“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред страховита вика: «Доле са совјетом! |
| мље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и самог народа, који |
| ао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу војводама и <pb n="62" /> совјето |
| p> <p>Милош се приближи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красн |
| > <p>„Куда? — с киме сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“ —</p> <pb n="87" /> |
| ато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне |
| Ни једна једина сила хришћанска нехтеде подићи гласа свога за ове мученике христове.{S} Русија |
| ропом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n="129" /> <p>Ако испитамо уређење |
| испод руке Србе и остале хришћане, који подјармљени исламом стењу, да само прилику добије, иста |
| ћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа изгинуло с |
| за пол године по имању сваког брата да подјеле најправијим начином, како ми неби сиротиња дола |
| унској скупштини дао читати, печатати и подјелити међу <pb n="140" /> нама.{S} У слову оном изј |
| на које ће се све струке дјела народни подјелити и више државни совјета; попечитељи ће ји пред |
| бама, давали су <pb n="18" /> им рану и подказивали су им намере турске, а кад што су им и у по |
| бити, а да ни једног званичног акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити светл |
| арод позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о р |
| му је војничко, опхођење просто а никад подло, често одвећ достојанствено.{S} Чело му је отворе |
| мо назови власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парламента.</p> <p>Да је Ми |
| ом престолу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу |
| , и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе под њено покровитељство.{S} Ово му је б |
| сти и одважности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставобранитељи |
| валити, а грех је вапијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што |
| p> <p>Потребе, које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа к |
| могу наступити.</p> <p>Све ове потребе подмиривали смо ми досад различним и млогостручним прих |
| ог данка неће моћи сви трошкови државни подмирити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се с |
| ставља, народној скупштини на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски кабинет држао |
| после свога доласка, посланик је руски поднео господару од Србије: «уверење високог уважења и |
| тају томе, ког сам ја великој скупштини поднео, нема ништа друго; но је описано стање, у ком се |
| извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај п |
| де он одмах народну скупштину сазвати и поднесе јој на одобрење <pb n="127" /> Ферман, којим је |
| био заставама и зеленим гранама.{S} На подножију овог земљаног престола, један простор беше об |
| да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољубивим.</p> <p>Све војводе српске, које |
| убоке осећаје срамног робства, ког сада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из зе |
| е и невоље тога народа дознати, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами в |
| прибежиште од свију беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, само никог није бало, |
| у Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у |
| , а житељи равница остављени сами себи, подпали су поново под власт турску.</p> <p>Но поред све |
| но више да бојак <pb n="74" /> бије, он подпаљује ватреним и одушевљеним речма срца народна, за |
| да се руски конзул на крају оних списа подписује, које је он спремао, да народ свој подигне на |
| астане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза, који је већ утростручен био, о |
| Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, која је имала лицем <pb n="89" /> н |
| бодније постајаху, а које остали житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од нападаја |
| гранама правитељства седила и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих нес |
| n="173" /> пуковнику, а мања начеонику подпуковнику.</p> <p>7.{S} Званичници државни подељени |
| го да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике силе, |
| но и ово прерано чувство отачаствољубља подрањивао је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напр |
| ити над собом тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом.{S} Припо |
| љубивих људи, који врховну власт његову подривају, заштите на другом ком месту потражи.{S} Он с |
| еђутим нису престајале, оне су све више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђорђе је мор |
| стојавајући да осујети сплетке, које су подривале сенку власти владаоцу остављене, борила се је |
| м ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи препи |
| српско безпримерно јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет сваки |
| ији у делу српске независности учинила; подсећао је Милоша на живе <pb n="181" /> услуге, које |
| етство за измирити све“ — придода он са подсмевајућим се простачењем.</p> <p>Ови одговори донеш |
| но!» —</p> <pb n="184" /> <p>Овај нешто подсмехом смешани одговор збуни мало отменог посланика. |
| p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву не |
| требљавала да овога на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога по |
| pb n="40" /> код слушалаца производиле, подстакнуше сада у народу највеће одушевлење и радост к |
| осе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копље, па нескидајући очију са мужа и сина, с |
| ави ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштро посланика руског, истера му црвен на лице |
| о неколико побуњених робова даде исећи, подужно се је напротив даље него што је ико и мислити м |
| душевљеним речма срца народна, за свето подузеће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Неколико т |
| тргнули и оладнили, он је свима својима подузећима поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме |
| су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу није <pb n="198" /> ништа народу свом сагрешио |
| лела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <pb n="177" /> испод руке Србе и остале хриш |
| ко не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а ле |
| да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гроша из с |
| мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А |
| н је тамо служио у једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у воје |
| клони.{S} Немогући другчије Милоша себи подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме сл |
| одељена је на 17. окружја; већа окружја подчињена су начеонику <pb n="173" /> пуковнику, а мања |
| Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост |
| а и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова неп |
| /p> <pb n="64" /> <p>Сад султан одважно пође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Пед |
| вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу |
| ући се са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај н |
| е на земљи!{S} Пођите мученици слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, н |
| хова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мученици слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу |
| како да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у |
| е на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима његових родитеља, њег |
| уно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти с |
| ајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које је справљао.{S} Ако би |
| т народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности за отачбину.</p> <p>Године 181 |
| емира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за о |
| оју показао ванредно јунаштво и највеће пожртвовање, а редовима непријатељским задавао је страх |
| о је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да |
| ежен био каквим јуначтвом или ванредним пожртвовањем од стране Срба.</p> <p>«Народ је непобедим |
| ке за срећу материјалну; треба да народ позва своје дужности, да може знати, шта власт има с пр |
| х сила.</head> <p>Околне силе нису биле позване да прегледе устав, који је био у Београду обнар |
| је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважавајући та предања народња, дао је |
| >Српски је народ такођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас |
| на захтевање једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> </div> <pb |
| евао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности или да ви |
| ајицама да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> < |
| Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни противити није смео.{S} Сад је требало <pb n |
| це окружне одређена.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, првосвећени |
| } После кратке отпочивке устане Милош и поздрави весело цео народ, који му веселим гласом са: « |
| чије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенито, понудила ме је шт |
| 137" /> народа са женом и децом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одређено место дође |
| олету, кад га је народ весело усклицима поздрављао, поглед је Милошев изражавао оне горде радос |
| Весело је подвикивао и њега прерадосно поздрављао, као <pb n="126" /> да је тим поздравом потв |
| оздрављао, као <pb n="126" /> да је тим поздравом потврдити хотео, његово помазање на кнежеско |
| во!» —</p> <p>Овај родољубиви и ватрени позив, који чудноватом краткоћом својом пред очи ставља |
| трекавању има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Но својим наравним проницањем ј |
| у најкитњастијем слогу источног израза позива, до дође у Цариград.</p> <p>Његово величанство» |
| изведен, био је задахнут величином свог позива, и способан за довршење народног дела.{S} Он је |
| Русији, верној савезници султана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е т |
| ступао је крепком стопом по стази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено |
| {S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познавалац људи и њихових карактера, а највећи противни |
| да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, б |
| проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, које је најважније знање за о |
| де испричан; који <pb n="211" /> год је познавао халовитост Милошеву, тај је морао стрепити за |
| је по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарности, ко |
| знају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који је познат код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је |
| е јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци ја |
| а се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову, |
| свим равнодушан и својом хладноћом даде познати свима онима, који земљу испод његових ногу рију |
| е поглавар Србије изванредном посланику познати, да је аудијенција већ свршена.</p> </div> <pb |
| ве међу супрузима догађало, то нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у да |
| литичка жртва, која се као што је опште познато, једног јутра попела на књажевски престо од Срб |
| n="191" /> њихово име, које је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милош |
| радити може на започетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S |
| м за сваки покушај свој као оруђе своје позније употребити може.</p> <p>Да је Русија управ лице |
| пролазила прва младост Ђорђева.{S} Мало позније немирни и слободни дух његов побуди га да почне |
| и догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и приврженика у |
| била, него је и саму политичку борбу у позније доба сама водила — шта више мерила се са портом |
| пут да докажу да немају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао с |
| и у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb n="107" /> да дође у турски стан, да |
| у пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се н |
| релагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суд |
| са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и М |
| анство заповедило мени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите праведном захтеву њ |
| сами собом намесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; нез |
| а како Милан умре — ови људи на престол позову другог сина Милошевог Мијајла, који је увек живи |
| } Она места, која су они за своје ратно позориште изабрали, морала су све њихове самовољне наме |
| стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање страних сила прерађен — сравнио са пројектом |
| си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде поискану поштену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нато нас |
| ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није из другог каквог п |
| ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појавила, нити се невина крвца пролила, која би народ н |
| бленије, које би се у дјелима народнима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт једанпут прегледа |
| овој израз гордељиви. —</p> <p>Такав се појавио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђеним |
| средини ових грозних и ужасних призора појавише.{S} Но ови призори при свој својој страхоти ип |
| ва места, која је кнез српски пролазио, појављивали су се ови исти призори.{S} Милош није се пл |
| су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је |
| вога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне г |
| пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p> <pb n="11" /> <p>«Отац!— благослови ме, а |
| ању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учин |
| ске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине турске ханове и паланке попалише усташи, из да |
| метом своје љубави.{S} Пред очима сваке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго и пре |
| било да је од кога му драго.</p> <p>Ове појединости, колико се год чине да су неверојатне; јесу |
| нам у сред страховитог разбојишта сине појетички образ Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за упоз |
| свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако разливају.</p |
| } Ил је можда при трајућој <pb n="9" /> појетичкој и светлозорној ноћи са истока слатка која др |
| без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног благдана, виђали су га где као мало де |
| да се народу заото поклони и благодаран покаже, док међу тим остале суседне силе нису тако мисл |
| > седише употребе ово на корист његову, покажу противницима грожњу народа и предложе помирење.{ |
| ви ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала |
| апоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаси |
| народа!“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред страховита вика: «Доле са со |
| тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да треба заузета села и вароши грађанск |
| {S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о отачбини својој, и да су са |
| ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику вештину у вођењу рата и управи народној |
| српских бораца као прост војник и ради показаног ванредног јуначства на Ужици, постаде и он во |
| вугде се храбар и одважан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је баш народ за предводитеља ове вој |
| је намере.{S} Но овај поступак јасно је показао; да Милош неће за живот главе своје, да се одре |
| p> <p>У овом исполинском боју, Милош је показао највећу војничку вештину.{S} Ово није била зане |
| о ограничење његове власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло до |
| да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пр |
| убицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степену власт има над самим собо |
| унутрашњег уређења, Милош је уједанпут показао чудновату вештину.</p> <p>Заповедајућа власт, к |
| је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајност |
| ане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће пожртвовање, а редо |
| {S} Оне у дане пуног искушења морају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим |
| теља казначејства биће дужност изнети и показати по истеченију једне године рачун како расхода |
| и је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb n="163" /> д |
| ија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. —</p> <p>На о |
| лошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, којим би могли изказати то признање |
| о почем њему није приличило срчбу своју показати, то настави он даље са гласом одобрења.</p> <p |
| имадоше на ратоборни дух овога народа; показаше му прстом на небо, где је награда за њихово св |
| о су се по целој земљи свакојаким видом показивали.{S} Народ је руљом у хајдуке одлазио.</p> </ |
| о.» — Тако се учтиво према народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово ово.</ |
| Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, који предсказиваху скору побуну.</p> <p>Нек |
| межурано лице са цртама јако означеним, показиваху решителност и храброст његову.</p> <p>Свеште |
| ом ова непоњатна и скривена иронија, не показује ли зар једним махом, једним словом праву намер |
| а да неопишем овај догађај, који јасно показује каква је била то војна и који довољно карактер |
| гом учињене био је неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p> <p>Једне пријатне вечери, |
| да изврши, зајиста је огромно било; то показују она мудра уређења, која је он земљи својој дао |
| и је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су народи в |
| њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплетке међутим |
| то чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И з |
| /> да вас ту сакрију? — Натраг тамо!» —показујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, |
| ичају, може се судити неоцењива важност поклона тих; што јих је султан свом побунившем се робу |
| ма никад правоверни Турчин није каурину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем обичају, мож |
| есело у светковинама, одавању и примању поклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе |
| е јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произвело је највеће учешће код Мусулмана.{S} |
| мператора свију Руса». —</p> <p>На које поклонење Милош одговори: «да он себи за највећу част д |
| ити овог простака српског, да се Русији поклони.{S} Немогући другчије Милоша себи подчинити, са |
| ам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је читав сат, и у |
| а, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаже, док међу тим остале суседн |
| и су дубоко разјарени, гледајући у овим поклонима своје понижење и довршену пропаст ислама.</p> |
| виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоценог ору |
| може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србиј |
| ва благородна душа, морала се више пута поклонити увредама, које су нанешене биле њеном супружн |
| могао, да га приволе дошаптавању руском поклонити се; намери другим начином и сретством, да упл |
| м пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда његових господара.{S} У оном |
| агородна жена ова, није могла преживити покор тај, понижење Србије. — Жалост ју је убила.</p> < |
| емо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме давати ос |
| учини.{S} Као награду — за његово лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће бити о |
| а то, да под своју власт <pb n="223" /> покори Србију, каво би под гвозденим прутом друге српск |
| у да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш, да су они и та |
| их жена, није се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, ниј |
| одом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а повр |
| ође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада војника скупе се под заставу |
| олитички уважавати.{S} Његовим примером покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива ко |
| од отуђивао, коју би власт турска могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада љу |
| ај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош |
| : «да се ником другоме до једном Милошу покорити неће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт у совје |
| оде од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима његових родитеља, њега је као тешко о |
| задатак да изврши: да Милоша склони на покорност спрам Русије, да народу веће право уступи, ко |
| ла.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и донешеним законима прибавила, а те |
| ара од Србије, само да отклони савршену покорност своју према Русији?{S} Он није марио, што ће |
| и била је и Јелица његова верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи ње |
| племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне он |
| ре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабријих војника — видили смо како је она по |
| ателно чело, страховити поглед, стрепећ покрет, гордељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме |
| ух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне растове Шумадије, пр |
| стила се на рамена, бела као снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S} Његово смежуран |
| репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину. |
| то дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху непобедимост.</p> <p |
| ученике христове.{S} Русија није се као покровитељка ставила у средину између мучитеља и жртава |
| нтересе увуче, подложивши себе под њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа погрешка, кој |
| риметити, да околне силе а нарочито пак покровитељствујућа сила Србије, имаде право совјета у о |
| ме, које су славиле дела српских јунака покупити и штампати.{S} Од њих читава дела створи и нар |
| да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну у народу; други опет да изнес |
| свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да |
| а њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније употребити може.</ |
| и овога часа поред свију непријатељских покушаја, да Србе раздвојењем ослабе, у сред 19. века — |
| а главу, да плати, велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни д |
| рена сума свега данка, од три талира за пол године најправијим начином разрјезала на народ, как |
| анима и судовима данак од три талира за пол године по имању сваког брата да подјеле најправијим |
| ати један једини данак по три талира за пол године за главу, да плати, велим, три талира за пол |
| су три талира данка с главе на главу за пол године најумјеренији данак, кои се може ударити на |
| да ће са поменута три талира данка, на пол године измирити све земаљске потребе; кад разсуди, |
| му ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p> <p>Милош |
| едсказао.</p> <p>У својој нади, коју је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страховито |
| ј тајности спремљено.{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, |
| а вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на |
| од заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи Љубице |
| не клетве.</p> <p>Кад је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благоволећи савет, да о |
| .{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене полете унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави |
| егових господара.{S} У оном одушевљеном полету, кад га је народ весело усклицима поздрављао, по |
| ама, која би се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељств |
| р је скроз провидио сплетке, које отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку р |
| твом и храброшћу постали на ново народ, политика није хотела законитост њихову признати, они су |
| , нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњена, јер ства |
| отправљању мојих дужности, а у осталом политика речених земаља можда се ни у каквом случају не |
| тако радећи имао велика основа за своју политику, јер српска крв није била неисцрпима.{S} Ове б |
| че...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно гледао, како са прес |
| ш, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политичар и искусни законодавац, човек у ком су се све |
| вао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, која се као што је опште познато, једн |
| рба ајдука почела на себе узимати прави политички карактер, јер на многи мести где су се ајдуци |
| и човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички уважавати.{S} Његовим примером покорили се и |
| бни постану дела, која ће једном њихово политичко биће утврдити.</p> <p>„Народ је“ — говораше о |
| престане износити околишење и лукавство политичко на узор човеку најлукавијем и најпроницавајућ |
| е непријатеље побеђивао — пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска аристо |
| к више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позније доба сама водила — шта више м |
| је народност своју, која се крунила под политичним ударцима, који су из помрчине задавани, и то |
| да Милоша немогу лако на клизаву стазу политичног дивана навести, ваљало је самом султану да з |
| супарником тако исто страшним у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од |
| p> <p>С дана на дан откривала је турска полиција нене потајне завере, које су народ близу плани |
| бављао је и дужности министра војеног и полиције.{S} Министару финанције поверена је била и трг |
| а чудо <pb n="164" /> придржавати умео, положај Махмуда, који је са укоченим очима гледао овог |
| вари, врло је добро увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, к |
| ржећи се непрестано сходно свог високог положаја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, п |
| рбима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега п |
| буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они су заједно провели живот, заједно су супр |
| о: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружја положити, довле незадобијемо нашу слободу.»</p> <p>Са н |
| и — али великаши српски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостала — нед |
| је он једном већ признао <pb n="124" /> полу господарство турско.</p> <p>Тешки и дуги преговори |
| ожила: да призна независност њезину под полу господарством <pb n="125" /> турским и Милоша да п |
| ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби |
| , да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> < |
| , знао је само за једну Турску, која је полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она из |
| ја с ниским, до са једном Турском мојим полугосподарем!» —</p> <p>Долгоруки осетио је врло добр |
| тражи, да она <pb n="166" /> по власти полугосподарства свога принуди кнеза од Србије: «да про |
| иткама добро застрашена била, и која би полугосподарство српско признала, да се сами могу слобо |
| > <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га |
| јке Србије, ступајте са поверењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спуст |
| озбиљну бригу силама, које су признале полунезависиост Србије.»-—</p> <p>Овај је израз Милоша |
| у Ферман донео, у ком је порта признала полунезависност Србије.</p> <p>На глас ове радосне вест |
| пропаст: кућа њена попаљена и разорена, поља осветом турском потрвена.{S} Она није могла дуго п |
| але потока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, где почив |
| ређе него што се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоце |
| х је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо |
| сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше в |
| е успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда |
| су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је две миље одавде у |
| ане, сад се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S} Место жалосне успомене, које |
| ују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срб |
| састаје, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљеним и неприступним, т |
| село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је |
| {S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године |
| авети Енгленске и Францеске на несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглес |
| ају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стражу на улазцима.{S} Месец просијава к |
| p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Он |
| вног унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико н |
| ружани људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> <p>Величанствена је и |
| чну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њо |
| политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград, <pb n |
| једним војводом остану мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих коња и мн |
| д би разјарени српски војници на бојном пољу после победе сваку штедњу одрицали, викао би им Ми |
| ну неправду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара ни |
| несе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски в |
| вог изображења имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а |
| Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и одушевлењем п |
| раћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, који су |
| е тим поздравом потврдити хотео, његово помазање на кнежеско достојанство.</p> <p>Весеље и слав |
| достојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ — повиче Турчин у најве |
| ором овим разљућени Турци, двапут јурну помамно на шанац српски, без да су Србима што наудити м |
| ају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка, на пол године измирити све з |
| то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере прегледе, десетак свачи да сравне, и у |
| кој.{S} Звона, топови и војничка гласба помешана са неописаним узвиком Ура!!! — означавају дола |
| е, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал свакојако пак |
| у противницима грожњу народа и предложе помирење.{S} У тајној једној сједници совјета буде закљ |
| на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за не |
| то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне |
| м тоном говорити кнезу Милошу: </p> <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он са запетом гордошћу — „д |
| ова пресуда! — Ужасно је <pb n="54" /> помислити о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човеч |
| код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше |
| пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење преотме.</p> <p>Сместа искупи |
| м заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену слободу.{ |
| задобивена победа славном делу његовом помогла, толико му је великодушије у бојевима код самих |
| јством јаничарског аге.{S} Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и висок |
| добровољни радини, који су долазили, да помогну оно место приредити, где ће се скупштина држати |
| придода она са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су в |
| римише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они с |
| и их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но |
| о при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да састави |
| војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију ст |
| у им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до пролећа |
| ц“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален број Ср |
| ђи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и |
| се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на |
| екати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће дру |
| а за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху непоб |
| е на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у |
| ући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око ку |
| ити своје војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступ |
| на вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом |
| победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жало |
| ању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> < |
| ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, својим искуством, а ми изврш |
| да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћу речених радина уздигнута је била земља свуд у на |
| бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за руком, да нам и |
| ораше:{S} Чувара престола оца свога!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она, да како Милан умре — |
| ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“—</ |
| ном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се |
| оруки осетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног простачења <pb n="183" /> у овом |
| ипломатама и лукавством својим, са свим помрачава дипломатску вештину, својих супарника.</p> </ |
| ила под политичним ударцима, који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то |
| ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, војводе и војници потраже у лакоме сну пот |
| ске изабрао.</p> <p>Редом обилазећи све понамештане страже, дође и до једне разваљене куће, кој |
| цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха гласба свира дивотно наро |
| во: устроити сваку струку дјела народни понаособ и узаконити ји; друго: расположити данак на на |
| 18. година, висок, блед, љубка изгледа, понашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо фр |
| е и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, стада са мла |
| Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су пред овом |
| мошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђор |
| ко је овога клетва очина до тог срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но |
| на ова, није могла преживити покор тај, понижење Србије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год |
| арени, гледајући у овим поклонима своје понижење и довршену пропаст ислама.</p> <p>По повратку |
| цу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који м |
| оверну и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је |
| Русији непаметно отворена...{S} Раздор пониче на све стране.{S} Опозиција је задобила нове <pb |
| у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb n="152" /> |
| ањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> <p>Страховити догађаји, |
| и седити и писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико др |
| равница остављени сами себи, подпали су поново под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве |
| да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и кр |
| владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином при упр |
| леди месец са својим жалосним зрацима у поноћно доба осветљаваше човека једног на гробљу вишева |
| високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Ка |
| е поздравила веома умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ј |
| призор, између ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост је |
| изванредни човек тога доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагало великодушно поверење |
| лукавство изневерило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из овог случаја з |
| елика породица, од које сваки члан мора поњати своје интересе и морадне исправке за срећу матер |
| знао је праве услове народности српске поњати.</p> <p>Пре свега морало је материјално стање Ср |
| као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да народ један тако дуго може трпити над с |
| ба незнањем затворене биле, те је почео поњати грађанске одношаје јавног права свога и стога је |
| оглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег |
| <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо |
| таноје Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране |
| бом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота дево |
| осио.</p> <p>„Ја вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, ком је он |
| кроз плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, ј |
| ри брата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну |
| буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом |
| не војводе и више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки де |
| але сви из пушака, горде турске заставе попадају у прашину, топови крче редове, ступка своје ра |
| у се борили у редовима српског устанка; попалити и са земљом сравнити куће, поватати младе дево |
| оњене, поједине турске ханове и паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци једно место |
| дила је своју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, поља осветом турском потрвена.{S} |
| свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недостојан са твог г |
| као што је опште познато, једног јутра попела на књажевски престо од Србије, да на вечер у гро |
| а за слободу српску и јуначтвом својим, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{ |
| пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом јуначком браћом својом.{S} |
| она после, кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на страни његовој седити; а то |
| у, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства биће дужност изнети и показати |
| ије био совјетом закључен, но једино од попечитеља унутарњег и финанције сачињен.</p> <p>О овој |
| себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народни подје |
| обравао.</p> <p>На потстрекавање својих попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке досп |
| родни подјелити и више државни совјета; попечитељи ће ји предработати, совјетници разсматрати и |
| и и мени предлагати на одобреније.{S} И попечитељи и совјетници одговараће и књазу и народу за |
| н, то ево предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои назнач |
| ци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те |
| лошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад |
| ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у |
| ијама какви недостатака; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нису ми н |
| дара од Србије, Милош је наумио да неке поправке <pb n="111" /> за друштвено стање Србије завед |
| крепком стопом по стази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази |
| ади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, |
| опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, ипак су се они као |
| редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућени Турци, двапут јурну |
| на Турска у Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S |
| опу за стопом борио — <pb n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског при |
| вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите праведном захтеву његовом, ком нећете без опа |
| од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од Србије оти |
| зрења према његовом величанству у свему попустити, што ће се са општим благом земље слагати.“ — |
| лични људи, што у једном магновењу мало попустише, сад се наново уреде, нагну горопадно на непр |
| њена — из које је она добила моћ за ово поражавајуће магновење — престане сад, кад је њена смел |
| Љубица направи мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што их је јо |
| гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непријатељских покушаја, да Србе раздвојење |
| он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храбрости своје особито одликовала бистроћа ума њ |
| својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срам |
| ведам, да овог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» |
| S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоценог оружја, добио је јошт и два топ |
| е имају цјели, у бојевима бију се један поред другог и враћају се као победиоци — или гину заје |
| и су поново под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, што ј |
| и на држање војске внутрење ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стража по |
| и благајном општинском.{S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општине имаду право своја непок |
| нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он није цр |
| ша, да штедњом набавимо јавној благајни порез, који је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је опр |
| агновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза, који је већ утростручен био, од како је Милош о |
| бира старешине, који уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују и благајн |
| ог уређења може код њихових народа жеља породити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби |
| Народ је“ — говораше он — «једна велика породица, од које сваки члан мора поњати своје интересе |
| ead> <p>Једног зимског вечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су л |
| зрећи, да се са престола српског уклони породица Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог Алекса |
| —</p> <p>За издржавање кнежево и његове породице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф. — из об |
| начинила је велику забуну.{S} Искључење породице Обреновића са српског престола, била би нова с |
| које је задобио... и да личност своју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег б |
| едне пријатне вечери, седио је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом брежуљку, који је ра |
| се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретство за измирити све“ — придода он |
| те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p> <p>«Натраг!» — повиче горопадно храбра Љ |
| било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном животу губио се, постао је — кукавица.</p> < |
| није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште користи. |
| и да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{ |
| /p> <p>Кад су о свему договори учињени, порта прими са одличном пристојношћу захтјеве, које јој |
| 7" /> што није могао рану преболети, да порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, ј |
| , да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ра |
| добрење <pb n="127" /> Ферман, којим је порта даровала њему достојанство владара.{S} Милош тим |
| послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунезависност Србије.</p> <p>На глас о |
| ском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n=" |
| бије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Ми |
| ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник о |
| х у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милош |
| ра сачувати онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ п |
| непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него шт |
| лнији?»— одговорио:{S} Ако волите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а ак |
| позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да има других владара у земљи оси |
| шу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амнестију |
| он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства кнежевског збаца, да се |
| езависите <pb n="185" /> једино само од порте, незаборавите, да је Русија довољно јака и да има |
| ети.{S} Зато Милош намери да код високе порте изради, да ова законитост српску призна, независн |
| ациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспора |
| мира са другим силама осим једне високе порте — правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре, |
| решили противу закона земље, или високе порте» — а превод Петронијевића гласио је: «да се совје |
| одован, који је као комесар блистателне порте, народу исти растумачивао, и народ га је после на |
| е оног последњег рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учини |
| ања народа српског, зависила је верност порте у извршавању примленог <pb n="112" /> уговора.{S} |
| т за случај каква непријатељства између порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова по |
| а од Србије, под тим условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300,000 турских пијастра плати |
| сме.</p> <p>Годишњим данком, што га је порти сване године плаћао, ослободио је народ од десетк |
| p> <p>Овом претерано-ласкавом учтивошћу портином, Милош није ни најмање био изненађен.{S} Он је |
| е промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће |
| мљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње |
| знала, да Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити, — но није хтела никако допустити, |
| оба сама водила — шта више мерила се са портом и исполином севера — са великом Русијом.</p> <p> |
| те уговоре, које је она са блистателном портом заклучила — савесно испуњава.“ —</p> <pb n="162" |
| људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је топрв од године да |
| ебало уставној Србији, док је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај об |
| е пропадне и измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под видом успост |
| е би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога |
| одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се предад |
| оли да у Београду 10.000.{S} Турака као посада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изуз |
| са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти као подч |
| ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у |
| а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинила, они би се оба тада топили у радости с |
| су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супрузима догађало, то нам није познато.{S} |
| ику, да даља далеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изображења требао је он |
| ихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!» — о |
| ша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако исто страшним у кошкању по |
| осланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским простаком.{S} Сад му поче з |
| по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужности, а у осталом политика |
| нежевој палати) <pb n="216" /> имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву к |
| д себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетраж |
| лоша.{S} Један час после свога доласка, посланик је руски поднео господару од Србије: «уверење |
| према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје мерити |
| /p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече посланик — „достављено да народ српски жели и иште слоб |
| в даје — ускраћује.</p> <p>Императорски посланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да |
| Руса — примити.</p> <p>Затим изванредни посланик, за потврдити искрене осећаје свог господара и |
| „Но, мој кнеже!“ живо рекне лакомислени посланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите бе |
| и гласом више наравним:</p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник забо |
| сија за добро нашла свога императорског посланика овамо послати: “да приведе кнеза од Србије на |
| једно и одважности увредило је и једног посланика, који је сљедећим речима изразио своје незадо |
| авство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, који <pb n="179" /> ће |
| ехом смешани одговор збуни мало отменог посланика.{S} Он је мислио, да врло лака посла има са ј |
| скрштеним рукама гледао је подуго оштро посланика руског, истера му црвен на лице његово, и пош |
| су садржину његову дознале преко својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва бил |
| сторије, да би у себе примити могао све посланике народне; то је <pb n="133" /> Милош ту скупшт |
| један простор беше обграђен за народне посланике, који долазе и на коњу, да учествују при таки |
| анства даде поглавар Србије изванредном посланику познати, да је аудијенција већ свршена.</p> < |
| и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију види по народу путов |
| упштина.{S} Ово је био други красни део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стаз |
| му од дивана предложени били.{S} Руско посланство које се с почетка чинило да у овом послу сам |
| ност.{S} Они су, што се признати мора у посланству руском у Цариграду имали велику потпору.{S} |
| у украшеном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновни |
| би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је послао.</p> <pb n="70" /> <p>На цвети 1815. год. искупи |
| д српски, кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала |
| нисам никаквог другог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим интереси |
| ица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину долазити, рачуне пр |
| емље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили непријатеља неуст |
| екне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, да извидите невоље и да |
| ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — <pb n="46" /> могли свагда кад г |
| нових војника буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо го |
| шла свога императорског посланика овамо послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу в |
| едној сједници совјета буде закључено: „послати кнезу шест совјетника од стране умерене, који ћ |
| својих мана.{S} Земља била је смирена, после оних великих ратних напора и великих војничких тр |
| ad>Милош и Махмуд.</head> <p>И зајиста, после ове велике народне скупштине од 16.{S} Фебруара 1 |
| нова.{S} Целокупна организација Србије, после савршеног мира, била је организација оружања...{S |
| , као сматрање људи и ствари ове земље, после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се |
| ивота, а народ је српски <pb n="226" /> после 27. година на својој свето—Андрејској скупштини л |
| колико је могуће мање слободе даде.{S} После дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом |
| зни државници, који су за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош и поздрави весело ц |
| урака узплашим, шта ће други чинити?» — После ових речи заповеди, да се војска на Турке крене, |
| те ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државному уставу, заклетву, изберите међ |
| видити могао, да је прва брига Милошева после учињеног примирја била та, да земљу у унутарности |
| достојанство своме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако све |
| е где слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црн |
| истока.</head> <p>Једва једанпут Србија после толико година остави оружје.</p> <p>Ако услови уг |
| ог њеног стања, у ком је остављена била после ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да |
| бријих војника — видили смо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са образом мо |
| > <p>Кнез Милан није више од три месеца после оца свога на престолу српском седио.{S} Он по зак |
| долом српскога народа, и зашто је народ после толико година једним гласом захтевао, да се Милош |
| рђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n |
| народу исти растумачивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетре |
| и оној жалосној драми српској, која је после у Србији одигравана:</p> <p>Почасно обновлење сов |
| алим народом договорите, пак да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до са |
| инимо даља расположенија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} |
| ене слабоштине.{S} За човека овог, који после толико проливене крви и јуначких жртава, није уме |
| е народно добро урађено!“— </p> <p>Мало после ове скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош |
| звали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколико изгубљених битака примети турска власт, |
| лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка, посланик је руски поднео господару |
| разјарени српски војници на бојном пољу после победе сваку штедњу одрицали, викао би им Милош: |
| и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, н |
| ни мени самом!“ —</p> <pb n="109" /> <p>После кратког времена буде углављен мир, ово неочекиван |
| I.</head> <head>Устав Србије.</head> <p>После овог изјаснења и званичног питања, отпочну се и з |
| за другим смртно рањени падају!</p> <p>После победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она |
| у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, о |
| презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног последњег рата између Аустрије и Порте, у ко |
| т недовршених заплета на истоку.</p> <p>После дужег саветовања пошаље кабинет руски совјету срп |
| а вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жало |
| са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни |
| остојне кћери српске отачбине!“—</p> <p>После ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и ст |
| итни судија и ужасни осветник!“—</p> <p>После овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог в |
| под њеним развалинама пропали.“</p> <p>После ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мисл |
| ању ни ноћу није одступала од њега, ове последње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и |
| и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове последње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину |
| е могуће залечи ране народу, које му је последње ратовање задало било.</p> <p>Столица управе ср |
| а, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње страже турске допрати, где растајући се шњиме |
| срамног робства, ког сада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стр |
| аје опет међу својим народом.</p> <p>Да последњег часа држање његово било је пуно достојанства |
| м султан у Цариграду.</p> <p>После оног последњег рата између Аустрије и Порте, у ком су јанича |
| се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару војном, који је слабо уређен био од кн |
| лош и Мијајло...{S}208</p> <p>XXIII.{S} Последњи чин у драми Српској...{S}219</p> <p>XXIV.{S} С |
| мога тела и непрестајте борити се докле последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је |
| од за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одго |
| ајте борити се докле последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, ког |
| RP18791_C23"> <head>XXIII.</head> <head>Последњи чин у драми српској.</head> <p>Непрестано уз п |
| млада девојка отишла, јадни рањеник са последњим уздисајем испусти и душу своју.</p> <p>Она вр |
| ојим непријатељима расплодила.</p> <p>У последњој бугарској побуни, њена рука могла се свуда ви |
| о, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да ј |
| инећи се свему невешти, радили су своје послове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди падиша, да |
| нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, који су требали предложени бити главној скуп |
| а влада, која је тако славна, при неким пословима излази на штету, која је пуна опасности за ва |
| ти, како од свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш |
| одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот |
| ство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу игра, било је доцније душа |
| ати — мирно се радити може на започетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету ко |
| b n="134" /> младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, ко |
| камен потстицања противу правитељства — послужи му за потпору.{S} Сујету и частољубива потражив |
| т хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт од 1800. год. |
| у имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим сељацима довољно |
| е оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и |
| еобично су севале.</p> <p>Љубица небуде послушана.</p> <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у по |
| ра Влашке и Молдаве, може правити оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај поступак јасно је |
| земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а једва н |
| алио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>Послушност законима и такови ред је у земљи брзо прозве |
| судба његова зависила <pb n="114" /> од послушности према режењу дипломације.</p> <p>Из свега о |
| јанству из сопствене побуде дао и да од послушности њихове, зависи будућа судба отачбине, и да |
| примера у јуначком отпору и жалоснијим посљедицама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањ |
| врло мирног и смерног.{S} Његово држање посматрано је, свака <pb n="156" /> његова реч повторав |
| тив Турчину.</p> <p>Неколико тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српс |
| {S} Магновење за преговоре било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен, ниј |
| играду или у каквој другој држави своје посреднике, чија важност јако претеже на мерилу њихове |
| p> <p>У својој нади, коју је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страховито превари.{S |
| еном: кнеза Мијајла владати, њено мушко посредовање више је пута збунило Мијајлове министре.</p |
| воље, а често стављало се у средину као посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављени |
| могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством совјета изрећи, да се са престола српског у |
| ног чувара свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о з |
| гу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велику цену на његову главу, кућу му са землом |
| иховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство његово.</p> <p>Крајњ |
| промене устанка српског, који је робове поставио у ред слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и г |
| ом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових великих услуга отач |
| ако са престола силази онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење уживао |
| > <pb n="142" /> <p>2.{S} Рјешио сам се поставити совјет државни првом и највишом властју до се |
| она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, где сте пређе били.... мој је у |
| д: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, народној скупштини на потврђење поднео.{S} До |
| ите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да земљом владају, она је и сувише |
| дер Кара-Ђорђевић подигнут је на њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњетењ |
| шт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и уређено од једног простог сељака, који ни |
| показаног ванредног јуначства на Ужици, постаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред |
| с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а које остали житељи подпомагаху.{S} Сад се |
| ам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је топрв од године дана државом, а при оснивању |
| онтроле извршујем. — Наше установе нису постале другчије, доли сретством моје једине воље, а ја |
| смо сада топрв од године дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} С |
| Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио главом погреш |
| љ</head> <p>Срби су једва један пут већ постали сами своји господари, и Милош напредује са дело |
| твеним: «Грци су јуначством и храброшћу постали на ново народ, политика није хотела законитост |
| а, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само |
| ло магновење, у ком је турско тиранство постало тако несносно, да је морало пасти под сопствено |
| а између порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова дого |
| е, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљао је своја нападања |
| ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својом хладноћом даде п |
| и, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто члан |
| им бити; да сви грађани његови способни постану дела, која ће једном њихово политичко биће утвр |
| му своме, у породичном животу губио се, постао је — кукавица.</p> </div> <pb n="59" /> <div typ |
| а.{S} Никад побеђен а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука страшилом турске војске.{S} |
| италишту српског господара, који је сад постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је подвики |
| би оглашен био за издајника отачбине и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потру |
| сто онако како је и од пастира војводом постао.</p> </div> <pb n="110" /> <div type="chapter" x |
| бије.</head> <p>Сад знамо како је Милош постао идолом српскога народа, и зашто је народ после т |
| <pb n="120" /> <p>Милош заповеди, да се постарају и за дела елементарна, сходна за наставу и об |
| у ништа од свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је без подушиј |
| и Србија установити се за годину дана и постати државом, којој ништа већ неостаје желити.{S} На |
| е се она истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо |
| n="212" /> <p>Тугујући горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љу |
| вне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитање <pb n="118" /> нејаке |
| овека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русија мора се упознати и угњездити код свију |
| а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво и даде генералну амнестију свима |
| угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то је Милош за чудо п |
| икаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево постојано великодушије њему је код својих задобило уваж |
| роз и скроз десетковали, без да су њено постојанство заморили,. наилазимо ми на <pb n="4" /> та |
| своје личне опасности, са отважношћу и постојанством преко сваке похвале бранила јуначки слобо |
| међу Турчина и Србина срдачна наклоност постојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклон |
| знаде даном приликом на страшноме месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош |
| .</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како данас постоје имају у себи много демагогички стихија?»</p> <p |
| ао наследни кнез од Србије, потврди сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди |
| упљен био, он је пред султана уведен по постојећим обредима и тек што су све обичне церемоније |
| рилику и сами видити, како Турци грозно поступају према томе кукавном народу.{S} Ви сигурно нис |
| ђе послушно за своје намере.{S} Но овај поступак јасно је показао; да Милош неће за живот главе |
| су бољари његови Русији доставили и за поступање ове противу њему — Милош преко искрених своји |
| ких и доброчинећих мисли и - непрестано поступање по овом красном основу управе земаљске можда |
| ладнили, он је свима својима подузећима поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме код сваког |
| ље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — Но његово величанство мој најмилости |
| рдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке завичаја, неразумну упорност простог света, ко |
| едао милоснице...</p> <p>Љубица је овим поступком мужа свога дубоко увређена била; ћутећи сноси |
| се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, које је на то см |
| ћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, прорицања старих људи испу |
| ше за губитком своје власти, које су из потаје ревновале за влашћу српског господара.{S} Оне су |
| елика уплива код народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и |
| а дан откривала је турска полиција нене потајне завере, које су народ близу планина стојећи за |
| ана налог, да страховитом ајдучком вођи потајно сјајна предложења учини.{S} Као награду — за ње |
| а изазвали.{S} На сваки начин треба ова потварања одбацити од њега и ваља предпоставити, да Мил |
| о.{S} Ове совјетнике су окружја бирала, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но |
| а званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво и даде генералну амнес |
| на престо као наследни кнез од Србије, потврди сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу д |
| твом <pb n="125" /> турским и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим условом, |
| е кнезују, док порта Милана за кнеза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочека |
| за живота свога власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљ |
| и.</p> <p>Затим изванредни посланик, за потврдити искрене осећаје свог господара императора, по |
| во већином гласова закључено, кнез мора потврдити.</p> <p>3.{S} Успостава апелационог суда: ова |
| ни у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да служе, за подн |
| као <pb n="126" /> да је тим поздравом потврдити хотео, његово помазање на кнежеско достојанст |
| еза не потврди.</p> <p>Но он јадник ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од су |
| ше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу, да они ни од |
| абри и јуначни господар од Србије, буде потврђен на месту високом које заузима, и придода: да и |
| уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре о |
| себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док порта Милана за кнеза не п |
| ст предао, — Турчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљом управљати и влада |
| Србије поставља, народној скупштини на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски каб |
| и, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да има других владар |
| не громогласно викати:</p> <p>„Куда сте потегли несретни синови, гди вам је град да се у њега с |
| ећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе |
| ите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели баши гово |
| >«Сузе, може бити прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се н |
| слављење није власт наређивала, већ је потекло из слободне воље самога народа, који је прве св |
| рце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју ј |
| али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у К |
| 1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени били и кад су их војско |
| овлења имају у себи такове основе, које поткопавају власт владатељску, за коју сви владари стар |
| шид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb n="152" /> ужасне смрт |
| 159" /> што се збива код других народа, поткрепљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче |
| а је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила је она већину присталица својих у |
| о крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <pb n="101" /> Двадесет хиљада нових војника |
| бао да остави место рођења свога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је он св |
| е, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу разб |
| се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, шт |
| са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, прорицања старих људи испуњавају се. — </ |
| ни и у најужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно |
| ите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са достојан |
| дите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите вашим министрима, нека штеде |
| излажете име ваше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Ср |
| в Мијајло од 16. <pb n="205" /> година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ |
| а, која је кроз толико година са стране потпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се од |
| {S} Милош је одмах спочетка владе своје потпомагао овај први извор благостања људског и среће д |
| ин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобра |
| да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако пак извесно је, да она није била без |
| вега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже уметност, ступао је крепком стопом по стази с |
| инуђен бити, њу под затвор ставити, што потпомажући устанак Бугара, <pb n="221" /> она излаже о |
| позиција је задобила нове <pb n="63" /> потпоре, да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је |
| илоша удешена била јако разграната и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи ни |
| то је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <pb n="177" /> испод руке Србе и ост |
| војводе и војници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опет с почетка з |
| им <pb n="78" /> настојавањем и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне на његов гл |
| ња противу правитељства — послужи му за потпору.{S} Сујету и частољубива потраживања њезина при |
| ланству руском у Цариграду имали велику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је |
| је какав важан нападај потребовао општу потпору од свих савезника.</p> <p>У доцније доба, кад с |
| овај други изванредни човек тога доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагало великодуш |
| Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> <p>Раз |
| замишљен и озбиљан поглед одговарао је потпуно његовом телесном саставу.{S} Био је нестрпељив |
| ад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турска у Србији за |
| је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори |
| ицу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турци |
| у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» ре |
| .{S} Чете су његове по војничком начину потпуно удешене биле, борци су страховити и непобедими, |
| овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу независност, ипак су им бар ост |
| убом занимању пастира, где је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, |
| стародревне шуме, где је налазио своју потпуну слободу, пошто се је напред удружио са онима ко |
| о страже понамештају, војводе и војници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу битку, кој |
| чајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи своје рођене... донела их је сама на своји раме |
| за слободом, водила га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он во |
| и је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезино |
| подривају, заштите на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвн |
| крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај само ме |
| му за потпору.{S} Сујету и частољубива потраживања њезина прибравши, створи она у Србији једну |
| паљена и разорена, поља осветом турском потрвена.{S} Она није могла дуго преживити два своја из |
| брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побуњених робова даде исећи, |
| оја се судара са сплеткама изображења и потребама реда.</p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба, |
| само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили непријатеља неустрашимо на сусрет изађу |
| и, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове потребе подмиривали смо ми досад различним и млогоструч |
| изнашли какво средство, коим би се све потребе народне могле најлакшим и најправијим начином п |
| ка, на пол године измирити све земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и пла |
| рјеч данак расположити на народ.</p> <p>Потребе, које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p |
| роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења мор |
| омоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да ћ |
| а ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима п |
| срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале су стотине година, докле су се овако устано |
| раћали, осим ако је какав важан нападај потребовао општу потпору од свих савезника.</p> <p>У до |
| ара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb n="6" /> ал који при |
| оси.{S} Страховити глас: «на оружје!» — потресао је Србију од једног краја до другога.{S} На уг |
| ред њега, кад је певајући јуначке песме потресао своју тиху пустињу, сенке старе Србије, негда |
| подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки |
| .{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости потресаху прса његова.{S} Неколико већ пута устаје он и |
| цање несретне девојке, срце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, падајући |
| изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој господар, из |
| дост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство, држања је обично хладног и тихог, |
| ацити оне побуне, које је она више пута потстицала на своју сопствену опасност, да поврати Мило |
| а аристокрација, која је већ била камен потстицања противу правитељства — послужи му за потпору |
| аб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрекавање својих попечитеља, Мијајло је већ био до |
| ему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова позива да з |
| приликом могла совјетнике противу кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе |
| задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме руском или турском двору — било би непаме |
| пешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наставити своје војевање, а да непо |
| тки, у сваким мањим сударима беху Турци потучени.{S} Власти турске из села и вароши брзо су про |
| ојима подузећима поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито поверење задо |
| трану одбила оно раме, које никад донде пофалило није.</p> <p>Гледећи псето — овог неразлучног |
| отважношћу и постојанством преко сваке похвале бранила јуначки слободу свога отачаства, и особ |
| свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но почем наши свештеници несмеду ништа |
| авдао.</p> <pb n="153" /> <p>Треба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски целим п |
| ом цивилизације издрживошћу, која сваку похвалу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не привлач |
| ољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Милошу: |
| зајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их реч |
| приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати |
| дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад с |
| опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</p> <p>„ |
| наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од Поцерја, најпоузданије војводе ајдучке, Станоје Главаш, |
| ђен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Те |
| “ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> < |
| ја је после у Србији одигравана:</p> <p>Почасно обновлење совјета било је већ закључено у опште |
| е и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Но својим нара |
| ки мердевина, које су именом „басамака“ почаствоване и неколико корака учинивши, дођем у одаје |
| ши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други |
| аја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличијама, каква до тог доба у Турско |
| а мори и упропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је |
| зтурена и стојећи гологлав овако народу поче говорити: -</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| са једним српским простаком.{S} Сад му поче замерати што га види тако вештог и способног и пре |
| га лоша срећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутрашњи разд |
| ти турска власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави политички карактер, јер на |
| њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1 |
| и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у својим |
| ку касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> почели су нападати на Турке по паланкама и самим градов |
| други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је |
| се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разговоре водити, који до данас јошт од њ |
| ство се испунило.{S} Тек што је свитати почело, турска војска халакајући удари опет на Србе.{S} |
| се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колик |
| кву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но почем наши свештеници несмеду ништа од свог права губит |
| е је била и столица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Мил |
| које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није приличило срчбу своју показати, то наст |
| анешен и усхићен славом српских јунака, почео само да говори у народу оним језиком, који је до |
| асвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотове делити, т |
| тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати грађанске одношаје јавног права свога и ст |
| Ово је било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме до |
| у је за одмор служио пропуштао, него је почео изучавати на изуст народне песме, које тиранија и |
| и му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом |
| о повратку своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цар |
| за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова војска српска није била више |
| ући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је |
| предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разговоре водити, који до дана |
| и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где и у к |
| р других способнијих људи за та места с почетка није било; но Милош искуством научен, знао је с |
| ца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је с |
| ње кнежево и његове породице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове велик |
| ени били.{S} Руско посланство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу иг |
| г младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцније великаши |
| е, за предстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је једа |
| и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике, отимали кад и кад цар |
| најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; |
| вог господара императора, почне одмах с почетка, ал издалека бројати све велике услуге, које је |
| а обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу ко |
| доведоше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, кој |
| је он својим знојем оросио, земље, где почивају кости његових старих родитеља и миле дружине — |
| евали, заједно погинули, заједно нека и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свр |
| то да премишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој девојци, коју је он замишљено гледао. |
| унака, у овом новом ал страховитом боју починила и под предвођењем Милошевим Турке из Србије из |
| г стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србиј |
| во је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт, размислите се!“</p |
| пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, |
| рене осећаје свог господара императора, почне одмах с почетка, ал издалека бројати све велике у |
| мирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца за ту р |
| из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно викати:</p> <p>„Куда сте потегли неср |
| и својој непомично држао, подигне он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим душама, |
| говор Милошев горди дипломата разљути и почне другим ал заповедајућим тоном говорити кнезу Мило |
| љене учтивости, те са највећом њежношћу почне повторавати своје највеће уверење високог поштова |
| тници, који видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и о |
| и и нареди да се из тих народних песама почну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране |
| атраг повратити.{S} Сад са свију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте биле одушевљењем |
| урци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на ко |
| чбину своју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и с |
| ово име, које је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милошевом грејао се |
| а истоку.</p> <p>После дужег саветовања пошаље кабинет руски совјету српском заповест: „Ако Мил |
| судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лука |
| сто, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{ |
| народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петроград и Цариград, који обојим дв |
| онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —</p> |
| ши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, који <pb n="179" /> ће дипломатским сретствима |
| луције, одрубивши Милошу главу.... и да пошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На овај предлог п |
| ше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кар |
| д зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ак |
| а је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена била...{S} Благородна жена ова, није могла пр |
| рали; дотле се је Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закун |
| ов српског предводитеља.{S} Но певерење поштена човека усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о |
| вршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена сабљ |
| асних и родољубивих дела.» — Треба бити поштени признати оно, што је један совјетник јавно река |
| била.</p> <p>Докле год буде родољубивих поштених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за |
| м рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот бр |
| слободан!„ —</p> <p>Алија даде поискану поштену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нато настави Мило |
| аћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили: да Милоша немо |
| вор благостања људског и среће државне, пошто је земљеделце ослободио од множине дација, које с |
| кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто смо одани један другом и у најискренијем поверењу |
| , где је налазио своју потпуну слободу, пошто се је напред удружио са онима које је раван случа |
| платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, војводе и во |
| није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао је п |
| ског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као |
| и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби своје пр |
| азњен, осрамоти једну младу девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о |
| и, у којој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су непријатељи Милошеви отклонили уплив јевропски |
| вторавати своје највеће уверење високог поштовања, <pb n="155" /> које он у грудима својима већ |
| е њему је код својих задобило уважење и поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово ј |
| га је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држали су га за |
| !» — рече султан Милошу — «најискренији поштовачи ваших ретких заслуга, <pb n="158" /> видеше с |
| ће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу заменути за барут и олово! |
| ројена права и дужности књаза Србскога, права и дужности власти наши и права и дужности сваког |
| оте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био |
| з њега ће те видити, да су општенародна права, или права, која ће сваки Србин уживати, простран |
| став Србски, у ком би стојала избројена права и дужности књаза Србскога, права и дужности власт |
| ући — «ви дозвољавате народу прекомерна права.{S} Ваш устав даје му једном речију велики просто |
| м наши свештеници несмеду ништа од свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег бр |
| почео поњати грађанске одношаје јавног права свога и стога је, видећи се слободним у својој ку |
| рбскога, права и дужности власти наши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће |
| ни чиновник ни трговац, нити ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нит |
| е видити, да су општенародна права, или права, која ће сваки Србин уживати, пространо и онако о |
| злоупотребити могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држим да им се допа |
| и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити.</p> <p>Јошт као в |
| ити овог човека, који је доста незгодан правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове |
| нез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> </div> <pb n="150" /> <div type="ch |
| ћи:</p> <pb n="52" /> <p>„Правду Ђорђе, правду дај за нас сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Бо |
| на колена вичући:</p> <pb n="52" /> <p>„Правду Ђорђе, правду дај за нас сироте!»....</p> <p>«Ус |
| о земљом управљати, а тако исто знао је праве услове народности српске поњати.</p> <p>Пре свега |
| речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123" /> и то оног народа, за |
| јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери српске отачбине!“—</p> <p |
| 33. године.{S} Но при свем том оклевању праведне српске ствари, Србија је ипак од своје стране |
| пресуђивао, које су по његовом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је |
| г, с киме је зајиста уважење и поверење праведно делила.</p> <pb n="209" /> <p>Но при свем том, |
| ито позовем, да у овом смислу попустите праведном захтеву његовом, ком нећете без опасности про |
| био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном ма |
| роду обећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, које може |
| {S} Девојка је ова била јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гор |
| на њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{ |
| ова борба ајдука почела на себе узимати прави политички карактер, јер на многи мести где су се |
| от Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа пр |
| до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами српски великаши отворише ш |
| је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су заклон, непрестано вичући; «удри за крст час |
| а штеде и нек се поврате <pb n="215" /> правилима добре економије, коју је ваш отац установио, |
| рдост њезина тела, дуге црне трепавице, правилне црте лица, пријатан и умиљати поглед, стас вис |
| тање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако волите да од порте зави |
| рављао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са природом људи и ствари.{S} Об |
| другим силама осим једне високе порте — правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је |
| лош који је био духа свободоумног, није правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи |
| а аристокрација, која је у свим гранама правитељства седила и налазила подпоре и заштите у Руси |
| лободу даде и у опште да разним гранама правитељства остави слободно извршење дела својих, која |
| ст, која је уставом дана разним гранама правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочеп |
| 6. новембра 1835. где је била и столица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији имаде значај |
| «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, да извидите невоље и да видите, как |
| у, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога човека, кои ради од јутра до мр |
| признати се мора, да се благодјејаније правитељства представничког у Србији има једино Милошу |
| pb n="148" /> данак.{S} Но моје дјело и правитељства није више располагати, колико данка на ког |
| унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства српског за првих дана владе Милошеве, који |
| ја је већ била камен потстицања противу правитељства — послужи му за потпору.{S} Сујету и часто |
| <pb n="129" /> <p>Ако испитамо уређење правитељствено у Србији, које је уведено на основи по с |
| асно изабрат од целог народа за врховну правитељствену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт и неуме |
| анком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му |
| право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит икакав старјешина, ни чиновник н |
| а ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и уређено од једног простог се |
| ијим начином по народ, а пробитачним по правитељство наше измирити.{S} Сву прошлу годину совјет |
| јим начином по њега, а и пробитачним по правитељство наше, треће пак: исплатити дуг стари архиј |
| е имало је једног началника, који је са правитељством дописивао и ког је именовање Милош сам се |
| а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb n="147" /> кад све то велим, на |
| и више ни кулука чиновницима, веће само Правитељству на зданијама, која би се градила за обштен |
| о и од господара Влашке и Молдаве, може правити оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај пост |
| чувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више са |
| е код овог човека ванредни неки начин к правици и човечанству, доносио све страховите и ужасне |
| ановленијама, чини ми се, биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем скопчано.{S} Народ сто |
| обећање моје, да ћу установити внутрење правленије, прелазим сада на другу важну точку љањског |
| твено; беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћем |
| јала њега уверавати; да је она задобила право на вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p |
| сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наш |
| е сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју малену кнежев |
| к покровитељствујућа сила Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интерес |
| огом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп |
| покорност спрам Русије, да народу веће право уступи, које му по уставу припада.</p> </div> <pb |
| љеном магновењу, сам узме инвеституру и право, које му није могао нико други, доли један народ |
| мити дело за свршено, задржавајући себи право, да при првој прилици која им се даде, очупају св |
| о!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је истина основано, али је |
| ично Србијанци из равнице, који су били право и неправо гоњени од својих немилих господара.{S} |
| и тако мали људи морају сто пута имати право, тек једанпут да докажу да немају право.</p> <p>У |
| о ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мисли његови заузим |
| ђења; која се дају народима као извесно право и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ства |
| а порез по своме имању, а општине имаду право своја непокретна добра саме под закуп давати, лич |
| право, тек једанпут да докажу да немају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевин |
| воју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одгово |
| сулмана.{S} По народним обичајима никад правоверни Турчин није каурину поклона у оружију давао. |
| вима нашим предписати, да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи |
| ужности, да може знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових велики |
| народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по православној Русији, њему се са свију страна ласка.{S} |
| инистарства у четири оделења: унутарње, правосудно, финанциско и инострано.{S} Министар иностра |
| поверена је била и трговина, а министар правосуђа био је уједно и министар просвете.</p> <p>2.{ |
| зује ли зар једним махом, једним словом праву намеру господара од Србије, само да отклони саврш |
| , које су нанешене биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био |
| ао изговорити и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи |
| ма других владара у земљи осим њега, по праву насљедства, изда прокламацију на народ, да ступа |
| рети!» — и устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из р |
| са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на пољу |
| ом очајања изрекоше заклетву ову, преко прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само к |
| једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог, који је имао |
| ко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано наоружане биле |
| из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> са највећим одушевљењем |
| и на молитву.{S} Наједанпут указа се на прагу црквеном човек један, под оружјем светлим, вијући |
| и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресења Христова.{S} Ову је побуну сада сам |
| љивао је свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p> <p>Крагујевац даје нам изглед најв |
| буде, <pb n="135" /> да осветли народни празник.{S} У саму зору 16. — загрме топови и умилни гл |
| јевац, била је опредељена за ово велико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова ску |
| вог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, који на њој кнежески престо нађе, и |
| е он: „дај да изложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу револуције, одрубивши Милошу главу.... |
| е народа узнемирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се своји |
| Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} Аустрија под својим надзором држи српске вој |
| пушака, горде турске заставе попадају у прашину, топови крче редове, ступка своје ради, а у ист |
| авде мало час видити.{S} Увек присеби — праштајући се са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбо |
| потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p> <p>«З |
| са највећим задовољством извршивао.{S} Прва и најважнија наука, <pb n="35" /> коју је од брата |
| роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва младост Ђорђева.{S} Мало позније немирни и слободн |
| о.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после учињеног примирја била та, да |
| прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Срб |
| јерејски од новодобијени крајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сад |
| у руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb n="45" |
| из слободне воље самога народа, који је прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој у |
| сто рођења свога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем орос |
| да.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора појавише. |
| рко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице, |
| а те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снис |
| редседника и четири члана.</p> <p>4.{S} Први избор министара, председника совјета и совјетника |
| ици државни подељени су у 11. класа.{S} Први ред: садржава дивизионог ђенерала с платом од 3000 |
| гађаху пролазили су једни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су |
| воји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колико су српски редови |
| Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> <p>„Његова м |
| нису овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци шт |
| пуњавају се. — </p> <pb n="44" /> <p>На први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он |
| но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ |
| сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ов |
| м логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у женск |
| овратимо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Т |
| својој да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове знамените речи: « |
| и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при св |
| м кораком ступити у Србију заробљену, и први пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, кој |
| ах спочетка владе своје потпомагао овај први извор благостања људског и среће државне, пошто је |
| узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{ |
| а Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p |
| ви крв, која силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни п |
| 8" /> услуге које је он отачбини својој првим даном побуне српске учинио, изодавна су му место |
| Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb n="48" |
| ти могу.</p> <pb n="30" /> <p>Милош — у првим годинама детињства свог, није као и остала сеоска |
| ка противу даија, Милан се налазио међу првим борцима за слободу српску и јуначтвом својим, поп |
| а духом и радом правитељства српског за првих дана владе Милошеве, који је довољан; да нам Мило |
| за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, војводе и војници потраже у ла |
| ву оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дјела народни понаособ и уз |
| и <pb n="138" /> скупити веће скупштине прво зато, што је превелика суша била, због које ни вод |
| то мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ферм |
| угом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пон |
| ја се односе на патриархални живот овог првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се |
| већ двадесет година војевао у редовима првог устанка српског.{S} Старост је изнурила снагу њег |
| гова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсн |
| вршено, задржавајући себи право, да при првој прилици која им се даде, очупају све оне користи, |
| Рјешио сам се поставити совјет државни првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити |
| е те као своје дете примити и држати; у првом примирију, којег с Турцима углавили будемо — ето |
| <p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим отачбину нашу.{S} |
| ати, а то су кнезови, кметови, војводе, првосвећеници и сви остали грађански и војнички чиновни |
| а ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201" /> противу н |
| набавимо јавној благајни порез, који је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је определио свештенс |
| 800. год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио |
| , а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледа |
| о проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже |
| је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, изда |
| а своје време...{S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама п |
| ожда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница божија, за учињену неверу бра |
| што наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S |
| емно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званичним н |
| ељена за ово велико празновање.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, с |
| учења несретног народа, изтргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну |
| о знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наре |
| е су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико година, кад одвратити га хтедоше, да у ста |
| се овога начела верно придржава.</p> <p>Пре свега морамо овде ону љутину споменути, којом је и |
| услове народности српске поњати.</p> <p>Пре свега морало је материјално стање Србије у језгри с |
| нов био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних |
| и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које је она више пута потстицала |
| беше одана и ономе, ком би имала право пребацити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те н |
| очуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од погибије |
| виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> пребледиле и од страха онемиле, читају у себи молитве, |
| је — <pb n="207" /> што није могао рану преболети, да порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на |
| за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш; <pb n="134" /> младо и старо надмећ |
| и голема насиља и изнуђења јаничарска, превазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова |
| јету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме |
| довање Русије, Кара-Ђорђе се страховито превари.{S} Човек, који знаде за све невоље, што су се |
| ти; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељем, ми се морам |
| својом савити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног п |
| тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која би се изродити могла.{S} У тајном кабинет |
| изације издрживошћу, која сваку похвалу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа |
| одне, које су на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са великим одушевлењем примљене. |
| порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који |
| купити веће скупштине прво зато, што је превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо им |
| так, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које је справљао.{S} Ако би тако било |
| нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су видили, да |
| увише крви проливено!“ — Милош је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је непријатељу од |
| жа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих |
| n="61" /> одбија, па незнајући како да превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да пр |
| ога није могла, просто оштроумље другог превластити.</p> <p>«Кнеже!» — одговори Султан са гласо |
| иву закона земље, или високе порте» — а превод Петронијевића гласио је: «да се совјетници с бац |
| и што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и ње |
| еду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша к |
| амог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами српски великаши |
| је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако волите да од по |
| усуф-паше, да извиде разлику између два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф- |
| вода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници немогу би |
| од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта сед |
| одважно пође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада војника скупе се по |
| им да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно гледао, како са престола силази она |
| дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, морало једним кораком ступити у Србију заро |
| ји, на сваку скупштину долазити, рачуне прегледати и народу јављати ји, оволика гомила неможе с |
| о.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански и кривични закона, кои |
| ad> <p>Околне силе нису биле позване да прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{S} |
| кметова, они треба да поменуте тевтере прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору с капет |
| то дивота видити, како од свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пре |
| улогу игра, било је доцније душа свију преговора и није остало између обе ове странке равнодуш |
| га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре било је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пу |
| рђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош намери да код високе |
| да прима и враћа удворности или да види преговоре о обичним стварима, које су се могле из канце |
| лонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турском која је већ толи |
| >Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју незав |
| воју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводио |
| .{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb n |
| осподарство турско.</p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, засути су били т |
| званичног питања, отпочну се и званични преговори; но кнез српски дуго је размишљавао о предлоз |
| ле отачбине.</p> <p>У великим варошима, пред дућанима, где се обично ликови свих славних људи п |
| био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Србијанци, видила је где два њезина к |
| вога коња, пролети уз редове заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима за |
| је зебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке поједине развијао се цео род патње и н |
| г му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновници а телохранио |
| и и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове њ |
| о проницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао није! » —</p> <p>За доказ ових осећаја к |
| вољан; да нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је он гов |
| ћу гомилу нејачи српске, што је клечала пред његовим ногама иштући благослова; за тим весело по |
| емена, саједине се именом светог Јована пред олтарем божијим и назову се „побратими.“ Ово своје |
| опа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„Господару — ево онога, који т |
| ђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом реч |
| и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој из |
| видити, какву хвалу заслужује тај народ пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и |
| , сирота једна жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb n="52" /> <p>„Правд |
| псето његово, које самртно рањено паде пред ноге господареве.</p> <pb n="57" /> <p>То учини Је |
| стане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем, те са гласом највећег презрења |
| — овог неразлучног чувара свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе ср |
| ад свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, |
| је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана уведен по постојећим обредима и тек што су |
| м.{S} Он као глава народа свога имао је пред очима само интересе свог народа, знао је само за ј |
| е церемоније прешле, Махмуд сад развије пред својим вазалом, сву кокетерију измишљене учтивости |
| а знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љубица између свију с |
| е: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим |
| ламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у р |
| и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све при |
| ег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њега.... јатаган <pb n= |
| бовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изображеним н |
| ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показујући |
| птице.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њега човека неког, коме су два снопа жита о врату |
| родној.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског пре |
| кове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и уж |
| " /> са највећим одушевљењем благослови пред њим стојећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Ва |
| ећ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јуначке песме потресао своју |
| , да ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те с |
| потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно викати:</p> <p>„ |
| ма турске светине, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулма |
| позив, који чудноватом краткоћом својом пред очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невољ |
| агом камењу украшеном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турс |
| с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи рас |
| ина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, какав је на поиск |
| тари пастир и јунак српски, стане гордо пред великог господина Руса и охоло рече му са изразом |
| з руку испуштало није, но једно је само пред очима било — одупрети се сили тираније, те збацити |
| ле трње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Милош одмах одкупи капу од оног момка, |
| а Турци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n= |
| Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред поб |
| твеније.{S} Множина воштаних свећа гору пред светим олтарем, те осветљавају победоносно оружије |
| и могла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n="73" /> с |
| аца и најљуће јаничарске делије ишле су пред турском војском, носећи турски барјак. —</p> <p>Ср |
| љаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова имена вечито се славе на з |
| вила људских, који клањаху и метанисаху пред гњилим домаћим непријатељем.</p> <p>Милош је у сва |
| авали.{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико година, кад од |
| ац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред страховита вика |
| и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе ј |
| /p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да |
| у војничким стварима над целом Србијом преда.</p> </div> <pb n="49" /> <div type="chapter" xml |
| игне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — |
| заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите!» — о |
| логу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год о |
| авео, да рад своје слабости и старости, предаје кнежевско достојанство своме сину Милану, а ми |
| м временом трпљења свакоме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су поче |
| а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилосрдној освети турској.{S} Нису ди зар ти |
| душевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n="76" /> на олтар народне слобо |
| стадо робова, које се судби својој било предало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Стра |
| ам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, који |
| е своје позвао, ценећи и уважавајући та предања народња, дао је он све старе преповетке и народ |
| лоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју и нејаку челад њи |
| вих очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну одважнос |
| оме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђења тог, као |
| роши, до најмањег сеоца, била је управа предата кметовима или општинским старешинама, којима је |
| е ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног с |
| војим и наравном проницавошћу давно већ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године |
| > <p>Трошкови на случаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове потреб |
| ле, коју су најславнији ђенерали њезини предводили, те стопу за стопом отимајући прогањао их је |
| стајала под управом Јаничара и које је предводио далеко чувени паша видински Пашван Оглу, ове |
| јала 45 милијона душа, и чију је војску предводио чувени Куршид паша, страшило раје.</p> <pb n= |
| ли рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би им вођа био.{S} Овога вођу бог им је |
| орђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљао је своја нападања тако вешто и н |
| " /> показао.{S} Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао.</p> <p>Редом обилазећи |
| еди да уведе под шатор Куршидов српског предводитеља.{S} Но певерење поштена човека усколеба се |
| имамо у нашој власти проклетог српског предводитеља; рекне он: „дај да изложимо <pb n="108" /> |
| међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођење преотме.</p> <p>Сместа искупише се около њег |
| овом ал страховитом боју починила и под предвођењем Милошевим Турке из Србије изтерала и слобод |
| чију власт признати, особито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су |
| работати, совјетници разсматрати и мени предлагати на одобреније.{S} И попечитељи и совјетници |
| располагање.</p> <p>Све ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније |
| сиромашнији Србин био задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењ |
| мо ово знамење султану!“</p> <p>На овај предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија, који је |
| рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и о |
| ву, покажу противницима грожњу народа и предложе помирење.{S} У тајној једној сједници совјета |
| о предлозима онима који су му од дивана предложени били.{S} Руско посланство које се с почетка |
| ити са свима пословима, који су требали предложени бити главној скупштини.{S} Нисмо могли до са |
| сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и код куће са осталим |
| траховитом ајдучком вођи потајно сјајна предложења учини.{S} Као награду — за његово лично поко |
| истојношћу захтјеве, које јој је Србија предложила: да призна независност њезину под полу госпо |
| Милош народној скупштини год:{S} 1825. предложио; а особито, кад ова дела која највећу важност |
| ели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти прок |
| ствари отачаствених, свима без разлике предложити.</p> <p>Од Крагујевца, кога ови сељаци брзо |
| међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима претстану.</p> <p>«Допустити што?» одговори |
| и; но кнез српски дуго је размишљавао о предлозима онима који су му од дивана предложени били.{ |
| неза Милоша и Мијајла престола лишиле — предмет је данас народне клетве.</p> <p>Кад је Милош из |
| дсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег разговора.{S} За <pb n="7" /> Србиј |
| ши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопштег љубопитства, ово је он одма |
| о о тој опасности известити?“ —</p> <p>«Предмет је овај врло важан» — одговори султан — «о њему |
| овом светом тренутку свака је зебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке поједине ра |
| у говорили» — настави Махмуд — „било је предметом љуте критике, од стране тих сила.» —</p> <p>„ |
| то изванредно благоволење — којег је он предметом — од стране његовог величанства императора св |
| јеним крајевима Сербије.{S} У слову том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим пред |
| а сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране правога, а кривоме да суде |
| а и разграната, како ји само човечество предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Срб |
| а ова потварања одбацити од њега и ваља предпоставити, да Милош који је био духа свободоумног, |
| више државни совјета; попечитељи ће ји предработати, совјетници разсматрати и мени предлагати |
| вих старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе так |
| ана.</p> <p>4.{S} Први избор министара, председника совјета и совјетника припада кнезу, а он мо |
| ења у народу.</p> <p>5.{S} Чин министра председника, један је исти са чином дивизијоног ђенерал |
| ва апелационог суда: овај се састоји из председника и четири члана.</p> <p>4.{S} Први избор мин |
| постава савјета из 16. чланова и једног предсједника, решење његово већином гласова закључено, |
| изијоног ђенерала; чин пак совјетника и предсједника апелационог суда, једнак је са чином пуков |
| /p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну |
| и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је полагао на по |
| тво!“ —</p> <p>Јели какав унутарњи глас предсказао маломе пастиру, да место ово које је њему сл |
| наци неки међу народом показивати, који предсказиваху скору побуну.</p> <p>Неки тајанствени дух |
| у у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху непобедимост.</p> <p>Осам дана прошло је |
| замолио и таки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огро |
| но и дужности кнежевског <pb n="172" /> представника; он је у исто доба био и његов кабинетски |
| мора, да се благодјејаније правитељства представничког у Србији има једино Милошу захвалити, а |
| ојници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпоч |
| вијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу српске |
| шње организације земље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно било; то показуј |
| , која је своје батерије запете држала, предупреди ову високу и спасоносну намеру, која је ишла |
| д собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не пост |
| /p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и предусретајем овим већма збуњен, него да бих могао да о |
| зио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никада надао толик |
| {S} На оружје!!</p> <p>Одушевљен усклик предусрете речи ове.</p> <p>„На оружје, на оружје!» пов |
| т народа, која обично као гробна тишина предходи свакој бури што наскоро долази, кад народ нами |
| Они су живели у заједници братској и по предходном договору, нападали су и убијали они само Тур |
| прођемо кроз све редове њихова устанка, пређе, него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам п |
| /p> <p>После ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75 |
| его што се упутимо у Србију новорођену, пређе, него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је |
| Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да му предвођењ |
| мљи својој мудре законе и установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледал |
| же опет поставити на оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени господар онај: ком имате |
| се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да претњу сво |
| ро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све ре |
| ј слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређе, |
| међу живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе него што се, војска српска са тога поља кренула, |
| а...{S} Благородна жена ова, није могла преживити покор тај, понижење Србије. — Жалост ју је уб |
| урском потрвена.{S} Она није могла дуго преживити два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешк |
| о њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног посл |
| ротив до тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео |
| што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" /> удари |
| војој изгубљену слободу.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а у ок |
| и су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој с |
| иђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу |
| {S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима по |
| просијачише, да им се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> <p>И Кара-Ђорђе, који ник |
| војим господарем, те са гласом највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом |
| рди младић развлачећи усне своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пр |
| сци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те посл |
| ољарима својима никаквих личних сталних преимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, |
| руке совјету, остављате себи кнежевско преимућство противити се сваком њиховом протузаконитом |
| висока осећања, којима је он према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад је н |
| ан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударит |
| дука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет прекинути свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч н |
| обичаје српске крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у том |
| жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући |
| ускликом очајања изрекоше заклетву ову, преко прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се |
| ике силе, које шире своја снажна рамена преко толиких милијона разна народа — имају јошт времен |
| >После ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> с |
| ован.{S} Оне су садржину његову дознале преко својих посланика у оно исто доба, кад и они, који |
| ш, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрестајте борити се докле последњи |
| и што га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро знал |
| дијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо |
| и султан — «о њему није се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже |
| пасности, са отважношћу и постојанством преко сваке похвале бранила јуначки слободу свога отача |
| дити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намер |
| даје храброст, одушевлење и сладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство, држ |
| љском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да с |
| и за поступање ове противу њему — Милош преко искрених својих пријатеља дозна, и он плане гњево |
| о нагледао, који је уз прозор један као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„ |
| у уздржавајући — «ви дозвољавате народу прекомерна права.{S} Ваш устав даје му једном речију ве |
| истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо да видим |
| ница</title>.» Оне су садржавале у себи прекрасне песме народне, које су на скоро на немецки је |
| мену његовом носио, и што је између два прекрштена мача као крст изгледао, говорио ти је, да је |
| и и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њег |
| никаквих личних сталних преимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога |
| коше заклетву ову, преко прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци на |
| , да ћу установити внутрење правленије, прелазим сада на другу важну точку љањског мог слова, к |
| ева у својој ниској колеби; жене су лан преле около једног стола, над којим је тињао жижак, што |
| одни својствености, ове му треба најпре прелити у нарав просвештени европејски држава, пак да с |
| ј!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше величанчтв |
| торжествено, и окружен и опет членовима прељубезне моје фамилије, преосвјашчењејшом господом ар |
| мање значити, него јавна саучешћа Срба према браћи својој, која под турским јармом пиште»!!! — |
| е из општег уверења и особитог призрења према његовом величанству у свему попустити, што ће се |
| ољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти |
| бавешћује, Србија зајиста велике обвезе према Русији имала; а што се признања тиче, ког је Мило |
| собом доносила, да се ви мало опрезније према енглеском конзулу држите; ког пришаптавања немогу |
| воме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њиховим очима мање значити, нег |
| вас запросим за ваше савршено поверење према Русији, верној савезници султана, и вас позивам, |
| птужен буде, због тешке неблагодарности према Русији, која је мислила или боље рећи, није прест |
| зависила <pb n="114" /> од послушности према режењу дипломације.</p> <p>Из свега овог даје се |
| ојих пријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију |
| бије своја висока осећања, којима је он према њему преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошл |
| ња и бојазљивог пузења, држање Милошево према султану било је пуно важности.{S} Људи, који нису |
| амесник народа радио.» — Тако се учтиво према народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је у свету з |
| ами видити, како Турци грозно поступају према томе кукавном народу.{S} Ви сигурно нисте могли з |
| амо да отклони савршену покорност своју према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим |
| b n="87" /> <p>Милош сад стане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је почивао на младој дев |
| } Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор премногих изванредних дагађаја, којима се човек дивити |
| S} При двору овом, од самог претварања, пренемагања и бојазљивог пузења, држање Милошево према |
| законодавац врло добро знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb n="117" /> |
| но и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и подигне благостање народно, то онда |
| арод овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац врло добро знао, да |
| закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на з |
| пет членовима прељубезне моје фамилије, преосвјашчењејшом господом архијереима нашим, членовима |
| положише, а власт му, која му је од оца преостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тражил |
| коју су доцније великаши српски од њега преотели — али великаши српски Милана и у гроб положише |
| а-Ђорђе и Милош.</head> <p>Народ српски преотео је од Турака неки део своје земље и у народност |
| их и растерати, а отето разбојиште опет преотети.</p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разб |
| ством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S} У овом делу |
| шла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој својој строгости сузбити није могао.{ |
| нитко није ни помишљао да му предвођење преотме.</p> <p>Сместа искупише се около њега људи, кој |
| пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но колико бриге труда и стрпе |
| није из другог каквог престолног слова преписано, нит је по престолном шаблону израђено, па да |
| издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеског и Аустријског, а мора се |
| та предања народња, дао је он све старе преповетке и народне песме, које су славиле дела српски |
| , засути су били ти скоро непреодољивим препонама, провукли су се од 1829—1833. године.{S} Но п |
| и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кне |
| не су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро о |
| е довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити спавајући народ, који од столећа у ропству |
| р довршио, рече му овај:</p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да буде у будуће паметнија!“ —</ |
| о ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, но напоследку остан |
| а, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то до |
| Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерадосно поздрављао, као <pb n="126" /> да је тим поз |
| ав, какав је на поискавање страних сила прерађен — сравнио са пројектом, ког је Милош народној |
| Милан.</head> <p>Ово неограничено и ово прерано чувство отачаствољубља подрањивао је у Милошу б |
| дим направила се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одговору саме простот |
| ји, која је мислила или боље рећи, није престајала њега уверавати; да је она задобила право на |
| воје момке.</p> <p>Сплетке међутим нису престајале, оне су све више подривале извршителну власт |
| тање <pb n="118" /> нејаке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови способни п |
| азсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде прави |
| ила моћ за ово поражавајуће магновење — престане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а |
| ти.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане износити околишење и лукавство политичко на уз |
| цу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и во |
| изда прокламацију на народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди сва постоје |
| како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на страни његовој седити |
| неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи ко |
| драми српској.</head> <p>Непрестано уз престо сина свог стојећи одушевљена Љубица, која је дуб |
| знато, једног јутра попела на књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је је |
| ратити човека тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онако како је и од пастира војводом п |
| >Страховити догађаји, који би и најјачи престо на земљи оборили, морали су за собом повући и об |
| рода створи, онда му он на углед ставља престол илити најужаснију смрт.</p> <p>Управ у оним зна |
| и она, да како Милан умре — ови људи на престол позову другог сина Милошевог Мијајла, који је у |
| евечанско сретсво за сачувати и одржати престол ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милош |
| то—Андрејској скупштини лишио Карађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску |
| сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле — предмет је данас народне клетве.</p> |
| као што она за њега говораше:{S} Чувара престола оца свога!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она |
| она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојал |
| у, посретством совјета изрећи, да се са престола српског уклони породица Обреновића, у корист с |
| ста прегача, ладнокрвно гледао, како са престола силази онај, кога је он поставио, и који је за |
| а прокрче себи пута до самог кнежевског престола — да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам не |
| скључење породице Обреновића са српског престола, била би нова смеша оних јошт недовршених запл |
| гранама.{S} На подножију овог земљаног престола, један простор беше обграђен за народне послан |
| <head>Свршетак.</head> <p>Пљен народног престола кнеза од Србије Милоша — довршен је.{S} Питома |
| званичне ништоће, из које се сва скоро престолна слова састоје.</p> <pb n="132" /> <p>Слово кн |
| <p>—„Ја незнам шта људи разумевају под престолним говором» — одговори Милош лукаво „ја незнам |
| о вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престолно слово произвело живе приговоре тих дворова, у |
| пуњава.“ —</p> <pb n="162" /> <p>„Слово престолно, које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. н |
| ладарског.{S} Оно није из другог каквог престолног слова преписано, нит је по престолном шаблон |
| S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову, за које је рекла, да носи собом устан |
| г престолног слова преписано, нит је по престолном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим |
| е више од три месеца после оца свога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу совјета, све |
| судба отачбине, и да он остављајући на престолу сина свог и супругу своју, који су њима исто т |
| вају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима, у са |
| будем <pb n="203" /> кип на књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, |
| одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужасно је <pb n="54" /> помислити о овој нер |
| били његови чувари и извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја |
| анству, доносио све страховите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе страсти биле |
| сити.</p> <pb n="51" /> <p>По извршеној пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар н |
| сти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, који много умствују.{S} Ја вам то |
| путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу праведне биле.</ |
| оптуживао.{S} При двору овом, од самог претварања, пренемагања и бојазљивог пузења, држање Мил |
| питства, ово је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање по |
| које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди ономе, који се |
| ави своје посреднике, чија важност јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Мол |
| штита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од важности оружја гонитељева, то су они доб |
| нашег простога народа, љубав братска је претерала све границе фанатизма. — Име брата јесте најс |
| то само за један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласкавом учтивошћу портином, Милош није ни на |
| у и одважношћу већма користи човек него претераном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу ж |
| ок се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Претераном тиранијом турском нагоњени народ српски — ск |
| а је морало пасти под сопственом својом претераношћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и зах |
| ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако види; јер она по Турској тако |
| меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да претњу своју у д |
| претили, нису се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затворити или насилно из з |
| е устручавао, да народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он |
| .{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића: «који је од та два п |
| измире.</p> <p>Они му са тим предлозима претстану.</p> <p>«Допустити што?» одговори Милош «допу |
| /p> <p>Ево тих несретних догађаја, који претходише оставки Милошевој и оној жалосној драми српс |
| p> <p>Чиновници немогу бити збачени без претходне осуде.{S} Напредовање њиово бива по реду и чи |
| зрачунаном одговору, пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, |
| човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од к |
| била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка |
| {S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну у народу; друг |
| дима и тек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије пред својим вазалом, сву кок |
| ем; да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима излази на штету, која је пуна опасн |
| ње слободе даде.{S} После дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb n="169" |
| , да његову власт у своје руке преотме, при свој својој строгости сузбити није могао.{S} Импера |
| ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одговору саме простоте, које се је Милош за ч |
| м се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кне |
| он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од самог претварања, пренемагања и боја |
| ти, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је народ оставио пушку, а латио се м |
| и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, кој |
| ер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш нач |
| тала је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке, особито пак нове државе, треба чове |
| за свршено, задржавајући себи право, да при првој прилици која им се даде, очупају све оне кори |
| гне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и горопадно из |
| не и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трајућој <pb n="9" /> појетичкој и светлозорној ноћ |
| м крвљу њиховом купљена била.{S} Русија при утаначивању мира, није са Турском ништа за олакшање |
| мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при погледу овог призора.{S} Окамењен — са упртим и уко |
| рије у канцеларију шиљати.{S} Више пута при искреном разговору, којим је он удостојен био, Махм |
| су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће пож |
| вој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао велики уплив код совјетни |
| оклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он |
| езујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске при овој народној борби осветлаше образ и себи и својим |
| ету српском заповест: „Ако Милош остане при намери својој, да таки најстаријег сина Милошевог М |
| сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско т |
| мљу где год стану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петров |
| них призора појавише.{S} Но ови призори при свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, |
| ту сакрију? — Натраг тамо!» —показујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене |
| лазила, њему мудрошћу и чудном вештином при управи тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, |
| вукли су се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању праведне српске ствари, Србија је |
| S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он и |
| аведно делила.</p> <pb n="209" /> <p>Но при свем том, ова благородна душа, морала се више пута |
| ке, који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћу речених радина уздигну |
| е је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову несрећу и погледом на ово дело, да п |
| окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоц |
| иву реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио, као да ни |
| покорност властима и донешеним законима прибавила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о то |
| чено поверење и истиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обреновић</hi> |
| ј регименти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке које |
| је остали житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паша б |
| есретна њихова родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца ос |
| рђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразуме |
| и, смрт на бојишту била је јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које подносише.{S} С |
| тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, које он није тражио нит ју је испросио; к |
| жасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се приближи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене |
| га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратима, која силовито отвори....</p> <p>У тај |
| ојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у |
| љ оставили.{S} Усред камена и разореног прибора кућевног леже два мртва тела.{S} Бадава се једн |
| Сујету и частољубива потраживања њезина прибравши, створи она у Србији једну странку, која је Р |
| дане своје проведе у миру и задовољству приватна живота, а народ је српски <pb n="226" /> после |
| ераторског посланика овамо послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу д |
| д смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затворити или насилно из земље прогнати ову же |
| ђу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велику цену на његову главу, |
| руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна |
| гој својој родбини: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске при овој на |
| превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, као сма |
| бије ничим застрашити није могао, да га приволе дошаптавању руском поклонити се; намери другим |
| стало и требало уставној Србији, док је приволела порту, да изда једном већ наредбу, да се угов |
| га управљају, излазне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и |
| уршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњ |
| зније доба имао много својих штоваоца и приврженика у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке |
| >«Ово је престолно слово произвело живе приговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, |
| одом остану мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана |
| веже се да ће саизволење народа српског придобити за промене, што јих је он са Турском већ утан |
| нека буде тако!....{S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе |
| мо јошт једна дужност да ју испуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ис |
| » —</p> <p>„Његова молба се испунила“ — придода старац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех с |
| ицом; то је сретство за измирити све“ — придода он са подсмевајућим се простачењем.</p> <p>Ови |
| тврђен на месту високом које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа нада |
| с другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p> <p>Пре свега морамо овде ону љутину спом |
| , који неће лако нове наредбе да прима, придржавајући се свагда свог старог обичаја, хотели би |
| оду свога отачаства, и особитим напором придржавала је народност своју, која се крунила под пол |
| мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је задобивена победа славном д |
| које се је Милош за чудо <pb n="164" /> придржавати умео, положај Махмуда, који је са укоченим |
| од гвозденим прутом друге српске народе придржавати могла.</p> <p>Ни један честит и свестан Срб |
| већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати има и он је био у стању издржати сва испити |
| се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb n="45" /> видило на гори Ивановској 500 |
| д са оне стране Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа |
| јеве, које јој је Србија предложила: да призна независност њезину под полу господарством <pb n= |
| порте изради, да ова законитост српску призна, независност управе њезине осигура, да опстанак |
| имали под собом једно или више окружја, признавајући над собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За |
| , у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунезависност Србије.</p> <p>На глас ове рад |
| била, и која би полугосподарство српско признала, да се сами могу слободно по својим законима у |
| е, задаје озбиљну бригу силама, које су признале полунезависиост Србије.»-—</p> <p>Овај је изра |
| ике обвезе према Русији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству Цар |
| јих сљедство беше: ослобођење отаџбине, признање њезине унутарње <pb n="5" /> неодвисности од с |
| ти сретство, којим би могли изказати то признање ваше, које дугујете императору целе Русије, ва |
| ске дипломације, ма да је он једном већ признао <pb n="124" /> полу господарство турско.</p> <p |
| >Од 1813. год. како је од свију кнежева признат био за врховног господара од Србије, Милош је н |
| се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за војничког поглавара од Србије.{S} Он је |
| адати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори М |
| <p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар |
| ли своју независност.{S} Они су, што се признати мора у посланству руском у Цариграду имали вел |
| >Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније правитељства пре |
| родољубивих дела.» — Треба бити поштени признати оно, што је један совјетник јавно рекао: „Ништ |
| а над собом нехтедоше више ничију власт признати, особито пак у оним пределима, који су од Цари |
| политика није хотела законитост њихову признати, они су апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски ј |
| је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предскази |
| им тавним и жалосним зрацима овај тужни призор.</p> <p>Свештеник величанственог изгледа у свето |
| а је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> <pb n="13" /> <p>Од о |
| раци осветлили су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се приближи, женскиња главу подиже |
| зи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жалосни призор за мење времена се је збио, него што је овде исп |
| тане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно |
| зненађен, — пак ћемо лако схватити овај призор, између ова два човека, који се поњају а без да |
| p>Ђорђево раме малакса при погледу овог призора.{S} Окамењен — са упртим и укоченим очима гледа |
| <p>Ништа није жалосније од овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише народ и дела ср |
| ед ужасних и грозних догађаја и крвавих призора, који су несретну Србију скроз и скроз десетков |
| је сад сљедовало једно од оних немилих призора, којем је немогуће пером израза дати.</p> <p>Ми |
| но је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у |
| е прве у средини ових грозних и ужасних призора појавише.{S} Но ови призори при свој својој стр |
| 93" /> <p>Од толиких скоро неверојатних призора, који су узор српскога оружја; немогу пропустит |
| х и ужасних призора појавише.{S} Но ови призори при свој својој страхоти ипак су пуни чара поје |
| да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свакојаким видом пок |
| ки пролазио, појављивали су се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који |
| којим је речи ове изговорио, даде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и |
| м, у једном магновењу схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се п |
| ну: „да ће из општег уверења и особитог призрења према његовом величанству у свему попустити, ш |
| остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за само његово незнање красног светског обхо |
| уге црне трепавице, правилне црте лица, пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; све то с |
| вичући: “Да живи Милош, да живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показа |
| ји господар јесте једини и најискренији пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем њего |
| У писму том извештава један сељак свога пријатеља о тадашњим догађајима и завршује овако: <pb n |
| у слабијег противу јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједине се именом с |
| у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривица била, коју су |
| итеља.{S} Но гостопримство Петронију од пријатеља указано, доводи ове у опасност и без да њега |
| ара престола оца свога!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она, да како Милан умре — ови људи на п |
| тиву њему — Милош преко искрених својих пријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном |
| код самих непријатељских војвода многе пријатеље стекло.{S} Док су Турци заробљенике и рањеник |
| ри неколико речи, загрди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — |
| о не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу обзнанити: «да је он |
| гоме до једном Милошу покорити неће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт у совјету <pb n="202" /> |
| ебити, но он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелага |
| шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријатељи примани били у села; сељаци сакривали су их п |
| о одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима својима, да ће народ самном бити и да ће уз |
| и смисао речи његових, те му смешећи се пријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један је Алах велики |
| дугујете императору целе Русије, вашем пријатељу и закрилнику целе Србије, кад би само учинили |
| великодушно поверење спроћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p |
| учинили једну услугу, која би њему врло пријатна била.»</p> <pb n="182" /> <p>«Његово величанст |
| о показује сљедећи случај:</p> <p>Једне пријатне вечери, седио је Ђорђе са породицом својом на |
| е, сећао се је господар од Србије; оних пријатних утисака, и оног меланхоличког и ратоборног уж |
| останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро из |
| S} Сваки гледа сретство и начин како да прикрије своје богатство, <pb n="65" /> које је задобио |
| вором Милош је био јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чин |
| његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг тргну |
| д тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних жртава, ма да Србији није |
| ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођењ |
| а устанак удешавале; — оваке непрестане прилике и кретања народа обелодањивала су, да је завера |
| илоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натр |
| био а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратима, која силовито отвори....</p> |
| пити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степену власт има над с |
| ет интересе своје у томе, што је сваком приликом могла совјетнике противу кнеза потстрекавати и |
| осећаја и за отачбину, она знаде даном приликом на страшноме месту постојати и умрети за њу.</ |
| нешто значи, као што је то Милош једном приликом министру руском Рикману рекао.</p> <p>Код оба |
| замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што |
| да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно поступају прем |
| а је свако сретство, које јој је давало прилику да господари над срцем свога мужа, употребљавал |
| који подјармљени исламом стењу, да само прилику добије, истакнути се за њихову заштитницу, да и |
| , задржавајући себи право, да при првој прилици која им се даде, очупају све оне користи, што о |
| и његови заузима.{S} Но почем њему није приличило срчбу своју показати, то настави он даље са г |
| е знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности или да види преговоре о обични |
| г света, који неће лако нове наредбе да прима, придржавајући се свагда свог старог обичаја, хот |
| Они су од својих земљака као пријатељи примани били у села; сељаци сакривали су их по својим к |
| одвећ весело у светковинама, одавању и примању поклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при св |
| овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на ње |
| да рећи: да је јунак српски целим путем примао, најсјајније сведочбе удивљења и уважавања.</p> |
| о да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су |
| благодари.{S} Цркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре |
| невоље, <pb n="103" /> срдачно војници приме.{S} Са свију страна као из једног грла заори се У |
| да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Милош се није устручавао, да нар |
| .{S} У историји света неналазимо равног примера у јуначком отпору и жалоснијим посљедицама.{S} |
| — морао политички уважавати.{S} Његовим примером покорили се и други Турцима, јер је он велика |
| </foreign>“- неправице Турске, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и самовластан тешк |
| које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на сва питања, која се на њега управ |
| руку своју на чело, у мислима задубљен, примети <pb n="167" /> опет да Милош непомично гледи у |
| да расправљамо ништа са тим силама?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одгов |
| немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети султан.</p> <p>Но Милош без икаквог околишења н |
| аскоро после неколико изгубљених битака примети турска власт, да је ова борба ајдука почела на |
| које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се |
| азговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да прави владалац није био далеко од нас.</p> |
| оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и |
| и свеопштег љубопитства, ово је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S} |
| има одрже.{S} Ја се видим принуђен вама приметити, да околне силе а нарочито пак покровитељству |
| штенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога човека, кои ради |
| >Кад су о свему договори учињени, порта прими са одличном пристојношћу захтјеве, које јој је Ср |
| нити је за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узакони ослобођење својих старих робова.</p> <p |
| ромну улогу у ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја |
| леко разгранао, мудре старешине српске, примиле су и освештале ову моралну снагу слабијег проти |
| да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами српски великаши отворише широм врат |
| ао своје дете примити и држати; у првом примирију, којег с Турцима углавили будемо — ето ме к в |
| а је прва брига Милошева после учињеног примирја била та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ов |
| <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њихова господара.{S |
| вог величанства императора свију Руса — примити.</p> <p>Затим изванредни посланик, за потврдити |
| у себи толико просторије, да би у себе примити могао све посланике народне; то је <pb n="133" |
| езиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом примирију, којег с Турцима уг |
| каћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући себи право, да пр |
| у.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао је за собом пропа |
| у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па |
| зависила је верност порте у извршавању примленог <pb n="112" /> уговора.{S} Милош по одличном |
| ="195" /> су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сно |
| ене и код Немаца са великим одушевлењем примљене.{S} Бечке новине упознале су ово дело са песни |
| разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку добио, он нех |
| турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош |
| , за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престолно слово произвело живе |
| твом вољно живот свој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За време овог десетогодишњег војевања и |
| 66" /> по власти полугосподарства свога принуди кнеза од Србије: «да промене своја најновија ур |
| ="220" /> им је сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и које су одузел |
| b n="179" /> ће дипломатским сретствима принудити овог простака српског, да се Русији поклони.{ |
| испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под ви |
| и својој казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставити, што потпомажући у |
| у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама приметити, да околне силе а нарочито пак |
| /> за друштвено стање Србије заведе; но принуђен непрестанце под оружјем налазити се, није мога |
| ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови |
| стара, председника совјета и совјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника |
| се може само злоупотребити, што коме не припада, како би дакле народ српски оно злоупотребити м |
| ду веће право уступи, које му по уставу припада.</p> </div> <pb n="180" /> <div type="chapter" |
| извршење дела својих, која им по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавства одмах <pb n="19 |
| јевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскор |
| ле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај са |
| има несносимо.{S} Мере, које они Србији приписују успаљују највеће незадовољство у народу.{S} Љ |
| народу крстоносну војну противу Турака приповеда, откривала <pb n="220" /> им је сплетке, које |
| и су у <pb n="8" /> бесконачним песмама приповедали ил певали јуначка дела једнога пастира тако |
| у Милошу ону одважност за слободом.{S} Приповедао му је о јунацима српским.{S} Често му је гов |
| м оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је |
| е могла.{S} Једном, кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, једну лепу јуначку приповетк |
| >Јадна ова сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео опојати и саранити |
| обођење Србије.</head> <head>Историјска приповетка.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18791 |
| <p>ОСЛОБОЂЕЊЕ СРБИЈЕ.</p> <p>Историјска приповетка.</p> <p>Написао К. Б.</p> <p>Власник и издав |
| едаше му деда његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу Марку,» како је овога клетва оч |
| ећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му де |
| и неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p> <pb n="165" /> <p>«Србија је много сла |
| јте јошт онима знати који нису овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{ |
| , а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, који су требали пред |
| сти верно и тачно саопштене.</p> <p>Све припреме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, ж |
| који су долазили, да помогну оно место приредити, где ће се скупштина држати.{S} У сред равниц |
| том разборит и вешт у познавању љутске природе, које је најважније знање за онога, ком је суђе |
| озна се он са правим начином живота, са природом људи и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а п |
| задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају себи моју врховну власт, која је мени од нар |
| мо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби — праштајући се са својим мужем рече му:</p> <p |
| брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде, која је за коњанике |
| био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је често н |
| а.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен био, он је пр |
| емогуће.{S} Она није на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој п |
| што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са оним народима, који су супрот паше уста |
| .{S} Поткупљивањем добила је она већину присталица својих у совјету.{S} Они совјетници, који ви |
| ла у недри самог сената неколико својих присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду |
| о, где ће рука победитеља жестоко своје присталице притискивати, а они ће тада сами доћи и траж |
| рала дружевно тело истока.{S} Старе пак присталице и фанатици турски били су дубоко разјарени, |
| бина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, затаје од Милоша изказ |
| намење султану!“</p> <p>На овај предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао жив |
| као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb n="80" /> пока |
| копревасходство наћи без сумње да је то пристојно!» —</p> <pb n="184" /> <p>Овај нешто подсмехо |
| о би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезније |
| у тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике пристојности а уједно и одважности увредило је и једног |
| говори учињени, порта прими са одличном пристојношћу захтјеве, које јој је Србија предложила: д |
| ли чувара престола оца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који су мислили под именом: |
| у <pb n="210" /> скупштину, где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p> <p>У свиту о |
| о је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у присуству паше обнародован, који је као комесар блистат |
| је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног простачења <pb n="183" /> у овом вешто израч |
| од којим је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин као тешко |
| ука победитеља жестоко своје присталице притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас |
| ше и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву |
| а моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p> <p |
| амере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гор |
| ворила.{S} Турци опет на увек ступише у притјажање робља свога, законитост је турска сад на сре |
| у од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до |
| ним жртвама за пуних четрдесет година,» прихвати речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад |
| покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо истина неко време |
| p> <p>Са великим ускликом и одушевлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки влас |
| допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд осети удар. —</p> <p>«Кнеже!» — о |
| једне године рачун како расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштини. |
| ти рачуна, колико има народа, ни колико прихода од десетака и других струка; нит сам могао учин |
| смо ми досад различним и млогостручним приходима земаљским.{S} Народу српском ваља ји и одсада |
| ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљно држање народ |
| а слатка која дражесна вила од Шумадије пришапнула му сјајни санак будућности, проказала му све |
| ије према енглеском конзулу држите; ког пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»</p> |
| аћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног достојанства даде поглавар Србије изв |
| д неког доба стољетне растове Шумадије, пробијајући љуто сва српска срца.{S} И сами старци, кој |
| з шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му |
| Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: |
| ђу њима било је и самих незадовољника и пробисветова <pb n="38" /> турских, који су навикли бил |
| акшим и најправијим начином по народ, а пробитачним по правитељство наше измирити.{S} Сву прошл |
| кшим и најправијим начином по њега, а и пробитачним по правитељство наше, треће пак: исплатити |
| има.</p> <p>У једноме основу великих и пробитачних установа, којима је Милош браћу своју обрад |
| ављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S |
| д плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грле |
| благоволећи савет, да остале дане своје проведе у миру и задовољству приватна живота, а народ ј |
| рата су у исту положена, они су заједно провели живот, заједно су супрот Турчина војевали, заје |
| равна дела отачаства меша, јер је скроз провидио сплетке, које отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђ |
| {S} Но својим наравним проницањем је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из овог п |
| бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се је једна |
| љеним и неприступним, те је он ту често проводио читаве седмице, а често проживео је ту и по чи |
| били ти скоро непреодољивим препонама, провукли су се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том |
| редводили, те стопу за стопом отимајући прогањао их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим |
| насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> |
| ијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез М |
| куп давати, лична слобода свију грађана проглашена је, сопственост њихова неприкосновена <pb n= |
| сретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>« |
| ек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчи |
| приведу: затворити или насилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије и пов |
| p>«О спаситељу мој будите благословени! проговори мати падајући на колена благодарећи Богу што |
| е време наступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало свој крупи глас — „за |
| ама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде т |
| омично управљен био на Султана, а затим проговори он гласом громким, које перо није у стању опи |
| у га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби своје пријатељ |
| држава хришћанска и једне речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише у притјажање |
| анство своме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и з |
| устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који су одани били протународним инте |
| Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине турске ханове и паланке попалише ус |
| м у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеком путу, долазило је прост |
| где се обично ликови свих славних људи продаваху, гомилама врвио је свет, да види његову слику |
| ину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“</p> <p>П |
| ам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац |
| >Но пређе, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова устанка, пређе, него што |
| ку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ |
| се са својом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше неколико магновења, без да је он прословио и је |
| често проводио читаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући св |
| у му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколи |
| т законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са |
| и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован стајао, рече му са свим тихо |
| и.{S} Све куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је заставама народње боје, цвећем и зе |
| ицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да произведе устанак и побуну народа српског.</p> <p>Нестр |
| лош, који је делом за војеног диктатора произведен, био је задахнут величином свог позива, и сп |
| Ненадна ова забуна коју је одважна жена произвела, отвори сад изглед за победу неустрашивим бор |
| два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произвело је највеће учешће код Мусулмана.{S} По народн |
| принети.</p> <p>«Ово је престолно слово произвело живе приговоре тих дворова, усљед којих сам ј |
| есме такове <pb n="40" /> код слушалаца производиле, подстакнуше сада у народу највеће одушевле |
| упају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу |
| а себе ропске окове турске.{S} Из овога проистекоше све јаче завере и побуне у народу, док се н |
| : кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле да не ч |
| вање страних сила прерађен — сравнио са пројектом, ког је Милош народној скупштини год:{S} 1825 |
| глупог сујевјерја, које је као морална проказа растварала дружевно тело истока.{S} Старе пак п |
| пришапнула му сјајни санак будућности, проказала му све крваве бојеве, непоњатна освојења и ув |
| љи осим њега, по праву насљедства, изда прокламацију на народ, да ступа на престо као наследни |
| натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» ре |
| икакве заштите дошао у логор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он ј |
| може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> гониће сваког који мене љу |
| , наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирити неће....{S} Идите сад славна де |
| су са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од ових ратника иза |
| овјету своме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српског предводитеља; рекне он: „дај да излож |
| ад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њему нанешене умео ј |
| су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског престола — да на |
| дала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати, или да је ј |
| видићемо; правитељство наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а поп |
| е да довршите дело ваших отаца.{S} Људи пролазе, отачаство је бесмртно!{S} Срећни, срећни по хи |
| <p>Од Крагујевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви |
| р тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва младост Ђорђева.{S} Мало позније немирни |
| и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно поз |
| ји, који се на српском бојишту догађаху пролазили су једни за другим.{S} Први устанак Срба под |
| што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило одвећ весело у светковинама, одавању и примањ |
| граду био је Милош најславније дочекат; пролазио је кроз варош к палати султановој, на коњу ист |
| о и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављивали су се ови исти призори.{S} Милош |
| епрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предусрета |
| ти кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне болнице, школу и ап |
| ојника заставу, ободе нагло свога коња, пролети уз редове заплашене, пред собом гонећи их натра |
| итицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан напад |
| бојеви у којима се крв народа немилице проливала, нису могле без никаква успеха по народ остат |
| г десетогодишњег војевања и непрестаног проливања крви и то од 1796. — 1800. год. прост један в |
| ре и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Претераном тиранијом турском наг |
| е.{S} За човека овог, који после толико проливене крви и јуначких жртава, није умео отачбини св |
| ите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао превијати и лечити рањеник |
| на нигде појавила, нити се невина крвца пролила, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо се са |
| грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити....{ |
| жас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је то на своју корист употребио, се |
| српске крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што |
| ства свога принуди кнеза од Србије: «да промене своја најновија уређења, која садржавају у себи |
| саизволење народа српског придобити за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p> |
| ћати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p> <pb n |
| стољећа назад обрнути, да проучи разне промене устанка српског, који је робове поставио у ред |
| да, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} |
| њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промету трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, |
| несрећу да навуче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини једног заробљеног, у невољи и |
| његове одступити, нити једне самовољно промјенити, без договора и согласија свију нас и свега |
| редлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког о |
| зано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије истисн |
| аши београдском сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигархијску опозицију и оборит |
| тановљена.</p> <p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега пажњу и |
| него Милош; који уједно има безпримерно проницави дух, који ми до данас нигда пред очи дошао ни |
| јећи одушевљена Љубица, која је дубоком проницавошћу у траг улазила свима сплеткама и намерама |
| , што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу давно већ предвидила, хоће да се испуни.{S |
| риродом људи и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске |
| ива да захвали...{S} Но својим наравним проницањем је он провидио исто тако и корист, коју ће з |
| тко обхођење, челичан карактер и дубоко проничући дух украшавао, који је у једно и исто доба би |
| година сејато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити порту да се и она |
| неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и пре |
| а је владавина Турска у Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у |
| се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</p> <p>После ових речи метне Махмуд руку свој |
| је била највећа погрешка, која му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је |
| } Пад једног човека повукао је за собом пропаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по п |
| све стазе уравнате, за коначну народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој ов |
| вим поклонима своје понижење и довршену пропаст ислама.</p> <p>По повратку своме из Цариграда, |
| ласти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} Искуство онога <pb n="159" /> што с |
| S} Мати Љубичина видила је своју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, поља осветом ту |
| p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи п |
| је била већ до очите своје материјалне пропасти, големо насиље и свакдашње неправде, доведоше |
| угара, <pb n="221" /> она излаже очитој пропасти судбу Србије.»</p> <p>Љубица дубоко ожалошћена |
| сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске повторити може оне знамените речи Бурбо |
| а, који су узор српскога оружја; немогу пропустити, а да неопишем овај догађај, који јасно пока |
| анцуског научењака, који је кроз Србију пропутовао и својим земљацима књегињу Љубицу описао.</p |
| ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео изучавати на изуст народне пес |
| влији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на два стражара, код |
| е одбијен, па у колико су српски редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором о |
| пушчанога потавнило, крв потоком тече, прорицања старих људи испуњавају се. — </p> <pb n="44" |
| ишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево пророчество се испунило.{S} Тек што је свитати почело, |
| стар правосуђа био је уједно и министар просвете.</p> <p>2.{S} Успостава савјета из 16. чланова |
| ти, ове му треба најпре прелити у нарав просвештени европејски држава, пак да ступи у ред њин, |
| , чувајући стражу на улазцима.{S} Месец просијава кроз облаке и осветљава својим тавним и жалос |
| ним за Француску годинама 1800 до 1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто |
| и су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим и презреним дозвол |
| земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било, није ј |
| е могуће било у крвожедног Турцина мира просјачити.</p> <pb n="105" /> <p>Усљед једне битке на |
| ао и он Милош Обреновић, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег пр |
| рођоше неколико магновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb n="58" /> <p>Напослетку |
| оливања крви и то од 1796. — 1800. год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначт |
| тупао је он у редове српских бораца као прост војник и ради показаног ванредног јуначства на Уж |
| са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања |
| није га могао <pb n="31" /> са животом проста земљеделца задовољити, нити је он марио више, за |
| <p>Ова војска српска није била више као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би |
| тке страних сила...{S}175</p> <p>XX.{S} Простак и дипломата...{S}180</p> <p>XXI.{S} Совјет и ос |
| ћемо наступити неке разговоре, у којима простак српски <pb n="128" /> доскаче одговарањем своји |
| мерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у |
| аз гордељиви. —</p> <p>Такав се појавио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђеним очима ту |
| његова реч повторавана и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти, знао је улити |
| ="SRP18791_C20"> <head>XX.</head> <head>Простак и дипломата.</head> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј |
| мовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и мислити знаваху.{ |
| де један хришћански народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак су показа |
| дипломатским сретствима принудити овог простака српског, да се Русији поклони.{S} Немогући дру |
| укоченим очима гледао овог србијанског простака, и видио се да је до крајности изненађен, — па |
| а врло лака посла има са једним српским простаком.{S} Сад му поче замерати што га види тако веш |
| жност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо, |
| бро, да је Милош помоћу свог притворног простачења <pb n="183" /> у овом вешто израчунаном одго |
| и све“ — придода он са подсмевајућим се простачењем.</p> <p>Ови одговори донешени совјету довед |
| и стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме простачком оделу, чињаше се да својом вољом над свима в |
| то војна и који довољно карактерише ове просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог |
| о је чудновато расматрање једне са свим просте и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама |
| стрепећ покрет, гордељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме простачком оделу, чињаше се да |
| власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, |
| е последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености доводити: скоро ће |
| ет био ред на султана, да неразуме овај прости одговор Милошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како |
| ћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је певајући јун |
| егова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} У месту његовом Тополи гд |
| тка добро послужи, и он беше међ својим простим сељацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он ј |
| ињарски трговац, са неколико тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст го |
| рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио б |
| раг дозват бити.» —</p> <p>Ово неколико простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве ми |
| и код ког наученост једнога није могла, просто оштроумље другог превластити.</p> <p>«Кнеже!» — |
| p> <p>На овом далеком путу, долазило је просто дете у додир и са становницима варошким, виђало |
| човек, држање му је војничко, опхођење просто а никад подло, често одвећ достојанствено.{S} Че |
| т година,» прихвати речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и |
| некуца, то је био један млад земљеделац просто као и остали војници обучен.{S} Знак од белог пл |
| га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио |
| тељство, постављено и уређено од једног простог сељака, који ни писати незна, то се зајиста див |
| е поступке завичаја, неразумну упорност простог света, који неће лако нове наредбе да прима, пр |
| звисио у народу своме.</p> <p>Код нашег простога народа, љубав братска је претерала све границе |
| /p> <p>Непрестано водећи бригу, како би простоме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошкове д |
| Ваш устав даје му једном речију велики простор слободе?“ —</p> <pb n="160" /> <p>„Народ српски |
| ао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћал |
| означе победу српског оружја.{S} Малени простор ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка д |
| подножију овог земљаног престола, један простор беше обграђен за народне посланике, који долазе |
| ног кнеза од Србије, нема у себи толико просторије, да би у себе примити могао све посланике на |
| мо ми сад себи, при овоме одговору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n="164" /> придр |
| или права, која ће сваки Србин уживати, пространо и онако описана и разграната, како ји само чо |
| д столећа у ропству турском стоји, овом пространом и дубоком гробу, који гута све до света разу |
| , које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша просуте. </p> </div> <pb n="175" /> <div type="chapter" |
| војводе ајдучке, Станоје Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазаревић, који је побунио н |
| укама пљескао.</p> <p>Детињство Ђорђево протекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забав |
| ше овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И он |
| аше мајке Србије, ступајте са поверењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове |
| ма све већма ладнило, оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Милош презиме свога |
| ски — скочио је на све стране на оружје против својих угњетача.{S} Општи устанак, који се до са |
| народна, за свето подузеће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Неколико тренутака, посматрао је |
| само заповест шаље, којој се позвати ни противити није смео.{S} Сад је требало <pb n="151" /> д |
| у, остављате себи кнежевско преимућство противити се сваком њиховом протузаконитом иступлењу, а |
| течену унутарњу независност, неразумним противлењем.</p> <p>По свршетку једне године, ово је де |
| лац људи и њихових карактера, а највећи противник улизица и ништавила људских, који клањаху и м |
| е употребе ово на корист његову, покажу противницима грожњу народа и предложе помирење.{S} У та |
| пили у радости својој, но ако би се што противно догодило, то су браћа била снуждена до очајања |
| би тим начином избегли увек непријатне противности.“ —</p> <p>«Господине! ја неотимам ничију в |
| хтеву његовом, ком нећете без опасности противстати!“—</p> <p>-------</p> <p>Овде је сад сљедов |
| ве доказе напред ступајућег одушевлења, противу овладе глупог сујевјерја, које је као морална п |
| го што бих наново оружје <pb n="201" /> противу нас узела; она мора сачувати онај стара спомен. |
| јета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих људи, који врховну власт њего |
| е средине, он знаде да народ није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра он свога нај |
| ота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда |
| мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се налазио међу првим борцима за с |
| већ задовољан са упорством свога вазала противу њих....{S} Но Турска се налазила под теретом за |
| ција, која је већ била камен потстицања противу правитељства — послужи му за потпору.{S} Сујету |
| а народа обелодањивала су, да је завера противу Турака далеко разграњена и да је побуна народна |
| и освештале ову моралну снагу слабијег противу јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и |
| ови Русији доставили и за поступање ове противу њему — Милош преко искрених својих пријатеља до |
| и.{S} За пуне четир године дана, она је противу сваке своје личне опасности, са отважношћу и по |
| ио, за пуних петнајст година ратовао је противу големе турске силе, коју су најславнији ђенерал |
| што је сваком приликом могла совјетнике противу кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати. |
| еч, као што смо видици, народ је српски противу Турака листом устао.</p> <p>Рат се започео на ж |
| окрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и |
| у бити с бачени, док неби што погрешили противу закона земље, или високе порте» — а превод Петр |
| о.</p> <p>У битки једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба |
| „Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака војевати, да осветим моје Отачаство!“ —< |
| авно рекао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што је до |
| ласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на руци био и све би од |
| це путовала, да народу крстоносну војну противу Турака приповеда, откривала <pb n="220" /> им ј |
| <p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако протиче капља по капља крви српских синова.... тако ти |
| преимућство противити се сваком њиховом протузаконитом иступлењу, а овако их лако за дужност њи |
| ог прогони палигоре, који су одани били протународним интересима и да их замене људима, који су |
| су дупком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем пева своје народ |
| највећа погрешка, која му је и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђо |
| такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети султан.</p> <p>Но Милош без икак |
| а на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне промене устанка српског, који је робове по |
| и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су |
| а будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Ау |
| и оладнио, и мој близанац Јован и он је прошао, и он је ево погинуо!{S} Ево где и његов живот и |
| земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге једно дрво, ко |
| ошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо |
| казиваху непобедимост.</p> <p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао. |
| преиспуњен.“ —</p> <p>Оно је време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ног |
| скупштину после Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и јесени, нисмо могли <pb n="138" /> скуп |
| м по правитељство наше измирити.{S} Сву прошлу годину совјетовали смо се о том <pb n="145" /> и |
| > <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у договору |
| као снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S} Његово смежурано лице са цртама јако оз |
| тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на место своје |
| и уздаси тешке туге и жалости потресаху прса његова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада |
| јошт једанпут, да изложимо наше јуначке прси непријатељу.{S} На оружје!!</p> <p>Одушевљен ускли |
| о тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супр |
| ратоборни дух овога народа; показаше му прстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те |
| и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити српски војници |
| ад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до з |
| </p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и св |
| /> покори Србију, каво би под гвозденим прутом друге српске народе придржавати могла.</p> <p>Ни |
| кад донде пофалило није.</p> <p>Гледећи псето — овог неразлучног чувара свог, који је пред њим |
| аца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како т |
| стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рањено паде пред ноге господ |
| ке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твојим господа |
| међу матере и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева, допратише пред њега човека |
| ог претварања, пренемагања и бојазљивог пузења, држање Милошево према султану било је пуно важн |
| слободе један хришћански народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак су п |
| у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну одважност, коју перо није у стању описат |
| ли колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане износити околишење и лук |
| ову несрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи са |
| ра са платом 2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима |
| ка апелационог суда, једнак је са чином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена је на 17. о |
| а подчињена су начеонику <pb n="173" /> пуковнику, а мања начеонику подпуковнику.</p> <p>7.{S} |
| ољна била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> <pb n="13" /> <p>Од ових очај |
| илош са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју, кажи јој, |
| еким пословима излази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане |
| њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, која окружава малу варош Крагујевац, била |
| ећ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу сваке своје личн |
| јвећег усхићења.</p> <p>Улице су дупком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ ра |
| ризори при свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако раз |
| она са највећом разјареношћу и чуством пуним осветољубља.</p> <pb n="81" /> <p>Брзо затим ухва |
| а простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је противу големе турске |
| коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет година,» прихвати речима Милош сасвим п |
| /head> <head>Кара-Ђорђе.</head> <p>Кроз пуних четрдесет година заливали су Срби драгоценом крвљ |
| ли буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под застав |
| ји се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку |
| да од користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, |
| Да последњег часа држање његово било је пуно достојанства и благородства.{S} Кад <pb n="206" /> |
| , држање Милошево према султану било је пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели очи своје |
| ајодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb n= |
| и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења морају се показати храбре и одважне, као |
| м конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног достојанства даде поглавар Србије изванредном пос |
| им речима изразио своје незадовољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за |
| му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кнезу од Србије своја висока осећања, којима је о |
| У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, који су б |
| жи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече |
| олима чезња за слободом, водила га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{S} Та |
| ајући јуначке песме потресао своју тиху пустињу, сенке старе Србије, негда слободне и ратоборне |
| оружје дотле <pb n="43" /> неће из руку пустити, док неповрате отачаству своме изгубљену слобод |
| асова роди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног села.</p> </div> <div type="chapter" |
| незнајући како да превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубив |
| а надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати, или да |
| на за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ове је |
| ору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у женској ду |
| имо на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци |
| аком ступити у Србију заробљену, и први пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, који је |
| то броји!» —</p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до у |
| стир Краљ</head> <p>Срби су једва један пут већ постали сами своји господари, и Милош напредује |
| е било дело кнеза Милоша, који је почео пут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла |
| " /> у овом вешто израчунаном одговору, пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право |
| е у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу |
| ши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне. |
| ког парламента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је могао народ по |
| владати, њено мушко посредовање више је пута збунило Мијајлове министре.</p> <p>Једног јутра уђ |
| ину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излагала за другога, само да |
| нцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више пута при искреном разговору, којим је он удостојен био, |
| ести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја с |
| љу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао |
| пребацити оне побуне, које је она више пута потстицала на своју сопствену опасност, да поврати |
| о је врло поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наставити своје војева |
| ом, ова благородна душа, морала се више пута поклонити увредама, које су нанешене биле њеном су |
| } Она је не само као и други човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позн |
| ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нем |
| е препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског престола — да на овај седну.{S |
| и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђев |
| неверио народно дело, за које је толико пута био жртвовао живот свој, који се сав светли од кра |
| држи српске војводе, који су небројено пута водили браћу своју на победу; они су у ствари само |
| е жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек једанпут да докажу да немају прав |
| потресаху прса његова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ |
| е бесмртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним |
| радском сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигархијску опозицију и оборити овог ч |
| им очима турске светине, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења м |
| г народа рећи: да је јунак српски целим путем примао, најсјајније сведочбе удивљења и уважавања |
| S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђе |
| над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао с |
| на је под разним изговорима око границе путовала, да народу крстоносну војну противу Турака при |
| е сведочбе удивљења и уважавања.</p> <p>Путовање кнеза од Србије, жуборило је непрестано по сви |
| који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије. |
| стајао <pb n="197" /> жељама нашима на путу, мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки искре |
| ао што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Непрестано настојавајући да осујети |
| за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су |
| мо боље прода. —</p> <p>На овом далеком путу, долазило је просто дете у додир и са становницима |
| , само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, кој |
| је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми н |
| наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бо |
| “— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а не на |
| еселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњава топова и палење малих пушака, хорило се кроз не |
| гновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију |
| кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуц |
| проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе попадају у прашину, топови |
| е. — </p> <pb n="44" /> <p>На први глас пушака — ево и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тр |
| гласбом, пуцњава топова и палење малих пушака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и |
| , држећи усправљеном руком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледајући веселу и драже |
| барјак. —</p> <p>Србијанци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{ |
| да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу |
| вио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију н |
| год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклел |
| ење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд осети удар. —< |
| {S} При свем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, до |
| закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би р |
| она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена била...{S} Благоро |
| милице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, прорицања старих |
| ровнине ни десетка од усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошниц |
| о се је напред удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} |
| сташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрс |
| јничке, који се је разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; да је |
| чествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, која окружава малу варош Крагујевац, била је о |
| аузели били своја стара места, а житељи равница остављени сами себи, подпали су поново под влас |
| ци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, па кад су заједничког непријатеља побили, они |
| , где ће се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који је укр |
| ке пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, који су били право и неправо гоњени од својих |
| се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевљено |
| кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде, која |
| ужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После једне годин |
| слободу.{S} У историји света неналазимо равног примера у јуначком отпору и жалоснијим посљедица |
| у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својом хладноћом даде познати свима онима, |
| ра и није остало између обе ове странке равнодушно.{S} Једну странку је гањало да иште и захтев |
| е, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и старости, предаје кнежевско достој |
| је под надзором општинских старешина за рад давао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па |
| ризори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи отачаству |
| ђеви одликовали су и одобравали Милошев рад, само неки незадовољници у совјету, којима је он до |
| лоснијим посљедицама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на је |
| м лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши с |
| слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дјела народни понаособ |
| , да народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, |
| оша ту није било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са |
| аћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео м |
| то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често занешени били страсним жељама св |
| вимо јавној благајни порез, који је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је определио свештенству |
| ло, удивљење.</p> <p>Он је заиста, тако радећи имао велика основа за своју политику, јер српска |
| вјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово о |
| морам, да нисам никаквог другог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим сопствен |
| ашину, топови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и уд |
| ачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</ |
| > <p>Трошкови на држање војске внутрење ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држањ |
| то више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, ка |
| ће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи, |
| аки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, које се окупе |
| едове српских бораца као прост војник и ради показаног ванредног јуначства на Ужици, постаде и |
| од правитељства на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n="146" /> мост |
| теже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и |
| јим кућама, те чинећи се свему невешти, радили су своје послове.</p> <p>Једва једаред увиде и г |
| били страсним жељама својима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Русија имала је без < |
| <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слобод |
| дну своју личност много обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима |
| ри таким скупштинама.{S} Помоћу речених радина уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду а |
| да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, |
| {S} Са свих страна врвили су добровољни радини, који су долазили, да помогну оно место приредит |
| ачун народу, што је као намесник народа радио.» — Тако се учтиво према народу Милош показивао.< |
| љака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута л |
| ђутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судом народ |
| у, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име ваше гнуш |
| ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; н |
| у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србије, све једнако у |
| тави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу.</p> <p>Познато нам је ш |
| одговори султан — «о њему није се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сам |
| ним жељама својима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Русија имала је без <pb n="196" |
| да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде ра |
| моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Про |
| мој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али господару! — овај други сноп укра |
| тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње канцеларијске, но ипак је оставио намештеним суди |
| ма трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и |
| једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да поврате з |
| својим простим сељацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. |
| у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао милоснице...</p> <p>Љубица је овим поступко |
| ина обдржавана, сва су се оближња места радовала састанку њезином.{S} Са свих страна врвили су |
| ати са унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства српског за првих дана владе Милошеве |
| т повратили своју изгубљену слободу.{S} Радосне и веселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњ |
| унезависност Србије.</p> <p>На глас ове радосне вести, народ занешен од радости ишао је к ниско |
| тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем пева своје народне песме, вије грдне нар |
| нуше сада у народу највеће одушевлење и радост које му је давало уверење да тако неможе за дуго |
| егунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби? пов |
| лас ове радосне вести, народ занешен од радости ишао је к ниском обиталишту српског господара, |
| ана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и благослова, дочекају победиоце у ослобођеном |
| , поглед је Милошев изражавао оне горде радости, ону утеху безкрајну; која у једном магновењу ч |
| ној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон |
| обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би се што противно догодило, то |
| народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању вла |
| ом земаљским обвезан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Милош се ни |
| е с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године ишао је |
| код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Ту |
| лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те нехтедосте оштетити свету нашу матер цркв |
| му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Си |
| ту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби |
| памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта сине појетички образ Љубице — жене Милошеве. |
| апасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште опет преотети.</p> <p>Човек овај, који је вр |
| p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је био |
| .{S} Обдарен духом проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, које је нај |
| е, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</p> <p>После ових речи метне Махм |
| све понамештане страже, дође и до једне разваљене куће, којој су топови само један рогаљ остави |
| је љубави.{S} Пред очима сваке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљед |
| ве обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије пред својим вазалом, сву кокетерију измишљене у |
| S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада својих бора |
| и господар од Србије старао се, да умни развитат свога народа унапреди, морао се он непретано ј |
| а твоја?{S} Зато! рече јој горди младић развлачећи усне своје смејом презрења: «јер тамо је роб |
| е кад сам га чуо француски говорити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја наскоро приметим да пр |
| рекне Махмуд, завршујући овај знаменити разговор: «ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређе |
| сљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта људи |
| и! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> <p>«Милоше препоруч |
| мео — она ми се љупко поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и р |
| артанце, те он беше предмет свакидашњег разговора.{S} За <pb n="7" /> Србију, ову малу земљу шт |
| тена човека усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње страже турске |
| жијој; но ипак почесто су почели такове разговоре водити, који до данас јошт од њих нигда нису |
| сти доводити: скоро ћемо наступити неке разговоре, у којима простак српски <pb n="128" /> доска |
| /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено.</p> <p |
| свиколици доста времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непре |
| ређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао ни |
| арију шиљати.{S} Више пута при искреном разговору, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећ |
| .{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати има и он је био у стању издржати |
| савез јединства и слоге братске далеко разгранао, мудре старешине српске, примиле су и освешта |
| ин уживати, пространо и онако описана и разграната, како ји само човечество предписује; у њима |
| која је супрот Милоша удешена била јако разграната и да потпоре своје налази у Русији и Турској |
| су, да је завера противу Турака далеко разграњена и да је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред |
| м ја печатати <pb n="163" /> дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на скупштини |
| нокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче први раздвој између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој св |
| свију непријатељских покушаја, да Србе раздвојењем ослабе, у сред 19. века — може песник наћи |
| осила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни |
| Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независности српске и дубоке ос |
| Србији Русији непаметно отворена...{S} Раздор пониче на све стране.{S} Опозиција је задобила н |
| ошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, |
| господарство совјета, и то совјета оног раздорног, који је страним сплеткама оборио оца отачаст |
| > потпоре, да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Ту |
| рајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало. |
| } Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робова о некадањој слави и госпоштини својо |
| } У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавно рече: «да се ником д |
| Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкоп |
| ез одкупа.</p> <pb n="104" /> <p>Кад би разјарени српски војници на бојном пољу после победе св |
| талице и фанатици турски били су дубоко разјарени, гледајући у овим поклонима своје понижење и |
| н.{S} Он их оставља изложене свирепству разјарених победитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а оту |
| лека велики немир — бурна <pb n="41" /> разјареност народа, која обично као гробна тишина предх |
| Ове речи изговорила је она са највећом разјареношћу и чуством пуним осветољубља.</p> <pb n="81 |
| дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који м |
| као мало дете коло игра.{S} Презирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, оп |
| умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао је св |
| јетичког, што сладост и грозу наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика по |
| аређиваше: „да ниједна жена српска, без разлике стања и старости, несме носити више народно сво |
| ок свију ствари отачаствених, свима без разлике предложити.</p> <p>Од Крагујевца, кога ови сеља |
| имића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између два превода који је бољи.{S} Но кад је т |
| ве ове потребе подмиривали смо ми досад различним и млогостручним приходима земаљским.{S} Народ |
| обио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лукавст |
| и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> пиштољем на мене, а ја вид |
| на овај одговор Милошев горди дипломата разљути и почне другим ал заповедајућим тоном говорити |
| о буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућени Турци, двапут јурну помамно на шанац српски, |
| и и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог времена, к |
| је почињемо и тражимо слободу или смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на оружје, за |
| нични преговори; но кнез српски дуго је размишљавао о предлозима онима који су му од дивана пре |
| ату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружј |
| љем на мене, а ја видиш, овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка о |
| ја снажна рамена преко толиких милијона разна народа — имају јошт времена бринути се, шта се и |
| дно по стољећа назад обрнути, да проучи разне промене устанка српског, који је робове поставио |
| оја се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко име спомињато је било у свак |
| што су уставобранитељи по целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио |
| место дође, седне на столицу, око њега разни државници, који су за њим дошли.{S} После кратке |
| на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изрече |
| а народу већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељства остави слободно извршење де |
| употребљава власт, која је уставом дана разним гранама правитељства, и да на то смера да се мал |
| ка могла се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима око границе путовала, да народу крсто |
| ју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, поља осветом турском потрвена.{S} Она није мо |
| један рогаљ оставили.{S} Усред камена и разореног прибора кућевног леже два мртва тела.{S} Бада |
| ика са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износи годишње:{S |
| алира за пол године најправијим начином разрјезала на народ, како би и најимућнији тако и најси |
| печитељи ће ји предработати, совјетници разсматрати и мени предлагати на одобреније.{S} И попеч |
| ске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, а да |
| дине измирити све земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејс |
| и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће дават |
| једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје десетак, коим му Бог благос |
| и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка, на п |
| "147" /> кад све то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три тали |
| слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе |
| поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са земље отачаства његова истер |
| било.{S} У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућност, који карактеришу сва дела |
| који гута све до света разума — све да разума једног народа и до његовог достојанства и уздања |
| и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да разума једног народа и до његовог досто |
| и поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта људи разумевају под престолним говором» — одговори Милош лук |
| оме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао земљом управљати, а тако исто знао је праве у |
| и себи остављени били, много би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није р |
| т! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту би |
| з мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> <p>Разговор на |
| е свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједн |
| човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога није могла, просто |
| ења најпростија, најтачнија даду Милошу разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <p |
| ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а |
| ког узрока!“...</p> <p>— „Не господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— уп |
| њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарск |
| 7" /> <p>Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори |
| предводио чувени Куршид паша, страшило раје.</p> <pb n="93" /> <p>Од толиких скоро неверојатни |
| ад мртви њихових безбожних руку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, |
| уморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего ж |
| отле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне |
| а на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при погледу овог призора.{S} Окамењен — са |
| тве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило није.</p> <p>Гледећи пс |
| етити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није, и лаган |
| околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бела као снег брада покривала му је јуначка прс |
| да велике силе, које шире своја снажна рамена преко толиких милијона разна народа — имају јошт |
| е од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако |
| је рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима |
| Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом носио, и што је између два прекрштена ма |
| д њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су овај |
| у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље и одважност. |
| е он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му је последње ратовање задало било.< |
| родбини: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске при овој народној борб |
| ће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ра |
| у <pb n="84" /> логоре кроз сто невоља рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу с |
| у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи својој, која су у ра |
| овуче га до крпе крваве, која затвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, |
| им колебама, давали су <pb n="18" /> им рану и подказивали су им намере турске, а кад што су им |
| Пао је — <pb n="207" /> што није могао рану преболети, да порта совјетницима суди.{S} Тај пад |
| отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и ла |
| разлучног чувара свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито трес |
| , гледала их где један за другим смртно рањени падају!</p> <p>После победе, која је њу тако ску |
| од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са последњим уздисајем испусти и душу своју.</p |
| поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове из детинства |
| својих леђи износили су са сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме заробљеном народу |
| е стекло.{S} Док су Турци заробљенике и рањенике српске немилице давили и убијали, а одустајали |
| о!“ — Милош је давао превијати и лечити рањенике, а враћао је непријатељу одмах натраг заробљен |
| подеси лепо псето његово, које самртно рањено паде пред ноге господареве.</p> <pb n="57" /> <p |
| а и вешто је умела међусобно неповерење расејати, међу тајним учесницима оне завере, која је Ми |
| мећу Србима сваким <pb n="37" /> даном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала |
| не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, као сматрање људи и ствари ове земље, после |
| ски.</head> <p>Заиста врло је чудновато расматрање једне са свим просте и неукроћене нарави, ко |
| ије била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у |
| , који су се свемогућим Богом и његовим распетим сином Исусом Христом заклели, да дотле оружје |
| га спасти могу; јер Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да с |
| Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје носити могао, |
| она је распру међу својим непријатељима расплодила.</p> <p>У последњој бугарској побуни, њена р |
| и сиротиња долазила и тужила на неправо располагање.</p> <p>Све ове моје рјечи предлажем вам бр |
| } По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n="148" /> данак.{S} Но моје дјело и пр |
| Но моје дјело и правитељства није више располагати, колико данка на ког брата по имену да дође |
| је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. —</p> <p>За издржавање |
| осподара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из |
| ашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, |
| живио, па је зато тако неизказано добро расположен.{S} Лепо пак народно одело, даје овим учеста |
| вјет <pb n="149" /> државни чинимо даља расположенија с њима; они ће после доћи у народ и казат |
| народни понаособ и узаконити ји; друго: расположити данак на народ најлакшим и најправијим начи |
| њског мог слова, како ћемо сирјеч данак расположити на народ.</p> <p>Потребе, које народ Српски |
| , да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто смо одани један другом и у најискрени |
| , где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна |
| не тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — примети Милош смеше |
| </p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и једног дан |
| ре и обучавање деце и до најмање колебе распросте.</p> <pb n="120" /> <p>Милош заповеди, да се |
| ела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим непријатељима расплодила.</p> <p>У п |
| се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> жељама нашима |
| а је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужити се; но да |
| своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неутеш |
| би збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, реч |
| до последње страже турске допрати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми и |
| сујевјерја, које је као морална проказа растварала дружевно тело истока.{S} Старе пак присталиц |
| није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смелије |
| повратити, на њих напасти, побити јих и растерати, а отето разбојиште опет преотети.</p> <p>Чов |
| еше, покретао је од неког доба стољетне растове Шумадије, пробијајући љуто сва српска срца.{S} |
| јом на једном зеленом брежуљку, који је растовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерног |
| комесар блистателне порте, народу исти растумачивао, и народ га је после на сва весеља своја з |
| ом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> |
| вства одмах <pb n="195" /> су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, к |
| и по истеченију једне године рачун како расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и наро |
| м јуначком браћом својом.{S} Име његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} |
| од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, |
| ер беху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без |
| или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо сл |
| а Љубица...{S}76</p> <p>XI.{S} Љубица и Рат...{S}88</p> <p>XII.{S} Битка исполина...{S}97</p> < |
| 1_C11"> <head>XI.</head> <head>Љубица и рат.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српском бојиш |
| евоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би |
| , а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у |
| у од својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опустошавале су и |
| ски противу Турака листом устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтв |
| и се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео |
| Цариграду.</p> <p>После оног последњег рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару св |
| /p> <p>Заповедајућа власт, која је због рата установљена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је |
| пак су показали велику вештину у вођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из |
| матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једног сина |
| I.</head> <head>Љубица и рат.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српском бојишту догађаху про |
| летих Турака неослободе.</p> <p>Од ових ратника изабран буде Кара-Ђорђе за врховног вођу побуње |
| побеђени народ, којег би Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан као непослушно робље, к |
| један једини био између свију вејвода и ратних другова Карађорђевих, који није хотео оставити з |
| мља била је смирена, после оних великих ратних напора и великих војничких трудова, сљедили су и |
| иле.{S} Она места, која су они за своје ратно позориште изабрали, морала су све њихове самовољн |
| ам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом С |
| је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубиви владар, који земљи својој мудре |
| у, сенке старе Србије, негда слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трајућој <pb n=" |
| штеници, који великог уплива имадоше на ратоборни дух овога народа; показаше му прстом на небо, |
| ног народа, сад су почеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у својим песмама опомињу наро |
| ијатних утисака, и оног меланхоличког и ратоборног уживања маленог пастира.{S} Сећајући се свог |
| ица, која је за сво време овог страшног ратовања, непрестанце с’ њима на бојишту била, видећи г |
| сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног турског робовања, земљеделство било |
| српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појавила, нити с |
| залечи ране народу, које му је последње ратовање задало било.</p> <p>Столица управе српске била |
| је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је противу големе турске силе, коју су најславн |
| а, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску по |
| еговој заповести сазвата била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа радио.» — Тако |
| и и показати по истеченију једне године рачун како расхода тако и прихода земаљски и мени и сов |
| ске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заве |
| упштини.{S} Нисмо могли до сад схватити рачуна, колико има народа, ни колико прихода од десетак |
| маљским обвезан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Милош се није ус |
| богом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим интересим |
| ди су се васпитавали.{S} Кабинет руски, рачунајући на <pb n="191" /> њихово име, које је у наро |
| еља своји, на сваку скупштину долазити, рачуне прегледати и народу јављати ји, оволика гомила н |
| достојанство.</p> <p>Весеље и слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није |
| убитком своје власти, које су из потаје ревновале за влашћу српског господара.{S} Оне су имале |
| год.</head> <p>Кара-Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} Аустрија под својим надз |
| рпски био једна од оних грана Француске револуције, која је имала да цео свет обиђе.</p> </div> |
| ложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу револуције, одрубивши Милошу главу.... и да пошаљемо ов |
| који је могао владати и обуздати српску револуцију и учинити је за турску невредимом.{S} Махмуд |
| ки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину |
| своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушност.{S} Он истина да није знао писати, а ј |
| год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и донешен |
| . —</p> <p>Послушност законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по |
| ржавни подељени су у 11. класа.{S} Први ред: садржава дивизионог ђенерала с платом од 3000 тали |
| ерала с платом од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са платом 2500 талира.{S} Трећи ред |
| остало сродство пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, |
| овласт мача одклонили, а умерени закони ред ствари успоставили.</p> <p>Милош, који је делом за |
| -мајора са платом 2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разр |
| орист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одговор Милошев |
| штени европејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико в |
| анка српског, који је робове поставио у ред слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних дога |
| ара са сплеткама изображења и потребама реда.</p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба, остао је К |
| то са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова устанка, пређе, него што изађемо на крвав |
| заставе попадају у прашину, топови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српск |
| аву, ободе нагло свога коња, пролети уз редове заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећи у |
| млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских бораца као прост војник и ради показаног |
| дај буде одбијен, па у колико су српски редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени.{S} От |
| редно јунаштво и највеће пожртвовање, а редовима непријатељским задавао је страх и ужас.{S} Па |
| опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале супрот Турака, и на својих ле |
| , жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устанка; попалити и са земљом сравнити |
| к је овај већ двадесет година војевао у редовима првог устанка српског.{S} Старост је изнурила |
| гујевцу, чији становници такођер беху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски ц |
| ка својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удовици и сиротама овога човека! |
| предводитеља ове војске изабрао.</p> <p>Редом обилазећи све понамештане страже, дође и до једне |
| дне осуде.{S} Напредовање њиово бива по реду и чину старешинства.{S} Свако село само себи бира |
| ила <pb n="114" /> од послушности према режењу дипломације.</p> <p>Из свега овог даје се опет в |
| о речи, загрди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети |
| отачбини својој да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове знаменит |
| во без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, који га савето |
| начио.</p> <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознаје |
| <p>— «Кажи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака |
| делити народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно до |
| ане Срба.</p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је једном Милош — «кад срце десницу оружа!» —</p> |
| Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима својима, да ће народ самном бит |
| кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не |
| > <pb n="51" /> <p>По извршеној пресуди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми |
| а, као што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи |
| зидао.</p> <pb n="117" /> <p>Шатобријан рекао је начином њему својственим: «Грци су јуначством |
| о.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с баче |
| знати оно, што је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није друго противу кнеза Милоша |
| једном приликом министру руском Рикману рекао.</p> <p>Код оба двора намера Милошева начинила је |
| ски о оном престолном слову, за које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S} Но сад ће |
| ног јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој независност и |
| <p>«Јелице, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећај |
| власти проклетог српског предводитеља; рекне он: „дај да изложимо <pb n="108" /> у прах ову гр |
| лагом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекне Махмуд, завршујући овај знаменити разговор: «ви н |
| .</p> <p>„Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величан |
| ило и добро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је ле |
| гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“ —</p> <p |
| "165" /> <p>«Србија је много слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој |
| дило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерењ |
| ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од пра |
| ош отишао....</p> <p>«Један тренутак“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хо |
| већен.» — </p> <p>—„Ја се неопомињем“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уг |
| раћи нашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме |
| Милошу: </p> <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви независите <pb n= |
| оветку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ |
| удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извр |
| n="85" /> <p>Руке своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати! — Дан свиће, а |
| уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне лакомислени посланик — „није о томе говора, ви се |
| приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и је |
| —</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201 |
| ј други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одређени |
| врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„Господару — ево онога, који ти жито кра |
| а војводама, на које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот гл |
| бећава а ништа не даје.{S} Оно је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, које може сваком |
| своју корист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао.{S} Сво |
| здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p> </div> <pb n="208" /> <d |
| Милошу — «најискренији поштовачи ваших ретких заслуга, <pb n="158" /> видеше са сажалењем; да |
| во према народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по се |
| /> <p>Треба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски целим путем примао, најсјајниј |
| ребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљну бриг |
| према Русији, која је мислила или боље рећи, није престајала њега уверавати; да је она задобил |
| S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправ |
| ажно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је најсове |
| и исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од користи от |
| рошћу и чудном вештином при управи тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, које је она дел |
| али су непогоду, која беше поводом тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњ |
| магогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — наста |
| p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради овамо |
| } Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, з |
| да.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацајући св |
| матрано је, свака <pb n="156" /> његова реч повторавана и мерена је: но простак српски остао је |
| аљано било!“</p> <p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов ср |
| мо у Србију новорођену, пређе, него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, |
| га једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и |
| са великом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски противу Турака |
| ји често уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговор |
| свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја |
| твоју <pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје, па си од |
| p>Алија даде поискану поштену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за |
| растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом.</p> < |
| го у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди младић развлачећи усне своје смејом през |
| дожењи.</p> <p>Јелице слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може посл |
| да враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом.</p> <p>— „Неприма |
| реклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући млада девојка.</p> <p>«Јелице... кад теби |
| оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве |
| ом.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђ |
| е се Милош вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у пом |
| сца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине |
| је уз прозор један као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — наро |
| е ага са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да |
| дбе донесем живот жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет прекинути свој говор: |
| ни жено — Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову о |
| ој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалос |
| и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на пом |
| трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече султан Милошу — «најискренији поштовачи ваших ретк |
| екојих српских жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун в |
| м ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, |
| ељу његовом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што б |
| p>«Рад бих са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ |
| није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и предусретајем овим већма збуњен, |
| .» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече посланик — „достављено да народ српски жели и иште |
| <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле |
| и.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у |
| подарем, те са гласом највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом м |
| незнањена мати, те склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“ |
| турске допрати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот |
| Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити!» |
| лови пред њим стојећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним г |
| отискоше, излети на коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело |
| оја затвараше рану на глави Јовановој и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу бр |
| и његових, те му смешећи се пријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један је Алах велики... </p> <p> |
| ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па капу доле пред твојим |
| а, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» к |
| вни подмирити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом |
| с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако протиче капља по капља крви српских синова. |
| присеби — праштајући се са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се |
| олера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, д |
| {S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је већ све |
| , и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашни |
| рдо пред великог господина Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Г |
| арод разилазећи се својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до једном Милошу покорити не |
| и на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супр |
| а, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... |
| ћем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и ол |
| своме велике услуге учинили и управо да речем образ му осветлали, они се тако погорде и осиле, |
| уци.</head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци из рав |
| цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb n="100" /> Турке између две |
| њу мојих дужности, а у осталом политика речених земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас |
| ствују при таким скупштинама.{S} Помоћу речених радина уздигнута је била земља свуд у наоколо, |
| е кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема ника |
| шу, рекао је Махмуд за њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем свету, који би м |
| евлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, како у грађанским |
| ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и чује где слуга њег |
| еговом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорила је она са највећом разјареношћу и чуств |
| пу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већ |
| у мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предм |
| е довољан, да га исплати.</p> <p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Ми |
| свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлази |
| признателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, как |
| ојој су биле белим словима написане ове речи: «Отачаство, Слобода!“</p> <p>«Браћо! повика он, л |
| , упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио заповед божију, која вели: |
| суди рекао је Кара-Ђорђе ладнокрвно ове речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам ж |
| глас и одушевлење свештеника, којим је речи ове изговорио, даде овом призору сасвим други вид |
| ма својима заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особитом живошћу |
| нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нису опи |
| ставе, на којима су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава окружја |
| једна једина држава хришћанска и једне речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише |
| н ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног благдана, виђали |
| гновења, без да је он прословио и једне речи.</p> <pb n="58" /> <p>Напослетку погледи на жену и |
| пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, го |
| аши господари!» ...</p> <p>Ове последње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју ви |
| ас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци о |
| је!!</p> <p>Одушевљен усклик предусрете речи ове.</p> <p>„На оружје, на оружје!» повика народ.< |
| олеон у Бечу 1809. године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потреса |
| сти Турске повторити може оне знамените речи Бурбона од год:{S} 1814, «Нема више доли само једн |
| изе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без д |
| о да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пријатељски рече:</p> <p |
| да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве влад |
| који се саже и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала |
| ву - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја из |
| атој жени, вредно ће бити, да споменемо речи једног Француског научењака, који је кроз Србију п |
| шим, шта ће други чинити?» — После ових речи заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући с |
| јак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи нестане га.</p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, |
| ри српске отачбине!“—</p> <p>После ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на праг |
| развалинама пропали.“</p> <p>После ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубље |
| ат бити.» —</p> <p>Ово неколико простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли наро |
| ерна права.{S} Ваш устав даје му једном речију велики простор слободе?“ —</p> <pb n="160" /> <p |
| рбије.»</p> <p>Љубица дубоко ожалошћена речима овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.< |
| ма за пуних четрдесет година,» прихвати речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја п |
| } Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се |
| је и једног посланика, који је сљедећим речима изразио своје незадовољство у пуној скупштини: « |
| а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу несре |
| је, он подпаљује ватреним и одушевљеним речма срца народна, за свето подузеће и вечити бој прот |
| Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> <p>Жив |
| Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени |
| а из 16. чланова и једног предсједника, решење његово већином гласова закључено, кнез мора потв |
| и, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совјетници одобравали.{S} Оне исте сумњ |
| и нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Р |
| за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, који |
| те, за коначну народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћ |
| корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису |
| Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекал |
| ма, отпоче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваки |
| о што су наметнути сами собом намесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење |
| призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије.</p> <pb n="17" /> <p> |
| </p> <p>Овај јуначки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу |
| ост.{S} Омладина турска узносила је ову решителност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове док |
| це са цртама јако означеним, показиваху решителност и храброст његову.</p> <p>Свештеник је овај |
| у се многе ствари објаснити и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде |
| воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао сво |
| ма онима, који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—< |
| о Милош једном приликом министру руском Рикману рекао.</p> <p>Код оба двора намера Милошева нач |
| еправо располагање.</p> <p>Све ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на ваше промотрј |
| ега народа.</p> <pb n="142" /> <p>2.{S} Рјешио сам се поставити совјет државни првом и највишом |
| је и најполезније нашем отечеству.{S} И рјешио сам тврдо: </p> <pb n="141" /> <p>1.{S} Сачинити |
| а издајника отачбине и постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да остане у |
| сне своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва младост Ђо |
| он јоште да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац врло до |
| већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога |
| поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независности и слободи своје от |
| еља и миле дружине — седамдесетогодишњи роб нехтеде тако скупе слободе — сузе облише му његово |
| моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред св |
| већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неус |
| ости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> <p> |
| инити, да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он сав поц |
| лаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, |
| скост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мо |
| Турци опет на увек ступише у притјажање робља свога, законитост је турска сад на среди.</p> <p> |
| и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њихова господара.{S} Са једне и друге стране за |
| деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, пот |
| угњетавали; већ је држан као непослушно робље, које је турска батина под ланац доводила.</p> <p |
| а су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби својој било предало, није могло д |
| нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</p> <p>У самом Цариграду био је Милош најсла |
| биле су тако да кажем: плач раздражених робова о некадањој слави и госпоштини својој, оне су оп |
| це потргне, ако само неколико побуњених робова даде исећи, подужно се је напротив даље него што |
| рими и узакони ослобођење својих старих робова.</p> <p>Кад су о свему договори учињени, порта п |
| људи и ствари ове земље, после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим оч |
| оз све време ратовања и ужасног турског робовања, земљеделство било је са свим занемарено и зем |
| и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жестока и голема насиља и изнуђења јаничарс |
| еза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању турском, она је свако сретство, које јој је да |
| разне промене устанка српског, који је робове поставио у ред слободних људи.</p> <p>Усред ужас |
| ушен је.{S} Срби су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио главом погрешку своју, што ј |
| ак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима |
| истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање |
| исности српске и дубоке осећаје срамног робства, ког сада подносе.{S} У последње доба, где су с |
| х; што јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p> <pb n="170" /> <p>Дело ово од особи |
| а, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међу једноверну и ј |
| ваљене куће, којој су топови само један рогаљ оставили.{S} Усред камена и разореног прибора кућ |
| тавио био.</p> <p>На јавним местима, по рогљевима улица, по зборовима около цркава и манастира, |
| умесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христос господ војује с |
| , да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри с |
| ед очима сваке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних по |
| те»!!! —</p> <p>Заплашити карактер овог рода, било је немогуће.{S} Она није на предлоге њихове |
| имућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у |
| и и устајали на оружје, несретна њихова родбина и нејач нашла је прибежишта и заштите код ајдук |
| а, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</ |
| м у бој! —</p> <p>После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног сел |
| ви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од по |
| рђе сад намисли да страној земљи повери родитеља свога, једино добро које је јошт на свету имао |
| жече.{S} Дуга покорност Турцима његових родитеља, њега је као тешко олово тиштала и он није мог |
| ти главу своју, склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но гостопримство Петронију од пријатеља ук |
| у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћу |
| емље, где почивају кости његових старих родитеља и миле дружине — седамдесетогодишњи роб нехтед |
| но лице, кад је праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збого |
| у угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његовом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече он оз |
| а падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и ватрени позив, који чудноватом краткоћом с |
| лост ју је убила.</p> <p>Докле год буде родољубивих поштених Срца у Србији куцало, име Милоша и |
| т свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Треба бити поштени признати оно, ш |
| овоме заробљеном народу куцало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот |
| песмама, које су њега задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине с |
| х жена није ништа друго до вечита жртва роду и породу, жртва по нужди времена и потреби опште к |
| код нашег народа под именом Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих и сиром |
| </head> <p>Кнез Милош, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} О |
| тве и умируће војнике, да потражи своје рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, где о |
| е људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независности и слободи с |
| стари Петроније требао да остави место рођења свога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, |
| ти се сили тираније, те збацити са себе ропске окове турске.{S} Из овога проистекоше све јаче з |
| јој било предало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Страховити глас: «на оружје!» — пот |
| м Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један хришћански народ; ова оба пука п |
| <p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да |
| је оставити неће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неослобод |
| карактер овога, није лако снашао окове ропства.{S} Частољубиве мисли њега су од свију страна н |
| олазиле, да благодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одад |
| руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p |
| и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, под којим је цео народ српски стењао.{S |
| победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и ватрени позив, кој |
| оју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати к |
| ер је народ тај више година под турским ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој зе |
| дити спавајући народ, који од столећа у ропству турском стоји, овом пространом и дубоком гробу, |
| украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, мож |
| је је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, |
| дело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се |
| ћете онда бити принуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађуј |
| м, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима његових род |
| , већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин узви |
| > <p>У последњој бугарској побуни, њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним изгово |
| тином при управи тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем указала |
| ена, које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жестоко своје присталице притискивати, |
| се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, |
| тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Детињство Ђорђево протекло је у |
| је ову решителност Махмуда, пљескала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег одушевлења, |
| главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p> |
| и на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке трубе; |
| ај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцније великаши српски од њега преотел |
| и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања народа с |
| умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и јуначку |
| <p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштро посланика руског, истера |
| шло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господ |
| ећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, који нас је у |
| оја је због рата установљена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од |
| а бирала, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош Кар |
| , пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима заставу, на којој су стојале речи ове: « |
| рио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. године писано, |
| м влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим да |
| за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама прим |
| } Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се.< |
| >Несретна девојка са збуњеним погледом, руке склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... св |
| потпоре подупирала <pb n="177" /> испод руке Србе и остале хришћане, који подјармљени исламом с |
| десет година сејато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити порту да се |
| је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој својој строгости сузбити није мо |
| ! повиче обнезнањена мати, те склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на |
| коне земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113" /> зем |
| киме сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“ —</p> <pb n="87" /> <p>Милош сад ст |
| ече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њег |
| су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних руку |
| доше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је драгоценом |
| — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — ре |
| ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су ос |
| одару! — давајући ви извршујућу власт у руке совјету, остављате себи кнежевско преимућство прот |
| али људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко |
| ати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: остаће |
| и нариче над њима.</p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле |
| дили државним дјелима онако; као што се руководе европејске државе.{S} Све ово закоснило је дос |
| а нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државним дјелима онако; као што се руководе |
| кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци виде |
| Помоћу страних сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га |
| , да неће моћи овај челични карактер за руком својом савити, који није нагињао ни за превару ни |
| ет нико други него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплетке међутим нису прест |
| верења свог, него што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и о |
| ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два |
| е је лежао на трави, држећи усправљеном руком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледа |
| ју? — Натраг тамо!» —показујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! |
| дно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајућ |
| ="81" /> <p>Брзо затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која затвараше рану на |
| ихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег |
| и.“</p> <p>После ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, примети <pb n=" |
| е.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника заставу, ободе нагло свога коња, п |
| српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но једно је само пред очима било — |
| ичко оружје дотле <pb n="43" /> неће из руку пустити, док неповрате отачаству своме изгубљену с |
| у се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у полити |
| ци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се кол |
| де, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло уп |
| овљенија која сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи пос |
| уди, што су по неколико усташа на своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се |
| } Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по на |
| p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже |
| ахмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопштег љ |
| екоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се з |
| ри јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље |
| да допадну сад мртви њихових безбожних руку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у ис |
| пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују и благајном општинском.{S} Сваки плаћа порез по |
| вакојаким видом показивали.{S} Народ је руљом у хајдуке одлазио.</p> </div> <div type="chapter" |
| >Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну одв |
| ски, стане гордо пред великог господина Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати не |
| не његовог величанства императора свију Руса — примити.</p> <p>Затим изванредни посланик, за по |
| не његовог величанства императора свију Руса». —</p> <p>На које поклонење Милош одговори: «да о |
| илош сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да га исп |
| особног и преко свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро знала, да Србија имаде свог интере |
| агоценом крвљу њиховом купљена била.{S} Русија при утаначивању мира, није са Турском ништа за о |
| ласа свога за ове мученике христове.{S} Русија није се као покровитељка ставила у средину измеђ |
| почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртвовала сталност свог |
| но су радили што радити нису морали.{S} Русија имала је без <pb n="196" /> сваке сумње велики и |
| узима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће се он показати ода |
| дино само од порте, незаборавите, да је Русија довољно јака и да има постављати кнежеве, да зем |
| е позније употребити може.</p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказана снага, која ће Т |
| прав било стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорског посланика ова |
| на живе <pb n="181" /> услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султана |
| лека бројати све велике услуге, које је Русија 1833. год. Србији у делу српске независности учи |
| граду имали велику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што |
| ариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русија мора се упознати и угњездити код свију народа, к |
| обом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се он |
| име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико св |
| већ закључено у општем договору.{S} Но Русија, која је своје батерије запете држала, предупред |
| замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расп |
| слободоумна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавн |
| ри другим начином и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>Српска аристокрација, к |
| а пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Ру |
| трашњем раздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише |
| ање ваше, које дугујете императору целе Русије, вашем пријатељу и закрилнику целе Србије, кад б |
| своју војску супрот страховите и силне Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда м |
| ој нади, коју је полагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страховито превари.{S} Човек, кој |
| чај каква непријатељства између порте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и |
| ши: да Милоша склони на покорност спрам Русије, да народу веће право уступи, које му по уставу |
| имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она |
| ује, Србија зајиста велике обвезе према Русији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам |
| апросим за ваше савршено поверење према Русији, верној савезници султана, и вас позивам, да се |
| буде, због тешке неблагодарности према Русији, која је мислила или боље рећи, није престајала |
| ријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију види |
| отклони савршену покорност своју према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима |
| ори она у Србији једну странку, која је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао |
| принудити овог простака српског, да се Русији поклони.{S} Немогући другчије Милоша себи подчин |
| ц и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубиц |
| <p>За ове оптужбе које су бољари његови Русији доставили и за поступање ове противу њему — Мило |
| то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отворена...{S} Раздор пониче на све ст |
| Несретни Ђорђе слави се по православној Русији, њему се са свију страна ласка.{S} Ордени га укр |
| дугује.{S} А зато није био неблагодаран Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како Русији буде дока |
| Русији, јер није био глуп.</p> <p>Како Русији буде доказано, да неће моћи овај челични каракте |
| а седила и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, кој |
| разграната и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, |
| портом и исполином севера — са великом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо видици, на |
| путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи с |
| овјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа |
| доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством совјета изрећи, да се са п |
| аном одговору, пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које о |
| ију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарности, коју јој ду |
| S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо примици.{S |
| о је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово ј |
| обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p> <p>Овим пониче први раздвој између Кара-Ђор |
| д је Милош из земље полазио, дала му је руска влада благоволећи савет, да остале дане своје про |
| ши отворише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p> |
| Турска се налазила под теретом заштите Руске, којој је султан лично обвезан био, пак је с тога |
| ан час после свога доласка, посланик је руски поднео господару од Србије: «уверење високог уваж |
| ље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подписује, које је он |
| д Махмуда...{S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову, за које је рекла, да нос |
| де ону љутину споменути, којом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош фер |
| а Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Рус |
| раду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руски, рачунајући на <pb n="191" /> њихово име, које је |
| се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрно оно, које је двадесет |
| p>После дужег саветовања пошаље кабинет руски совјету српском заповест: „Ако Милош остане при н |
| S} На огњишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим званијама |
| еша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или у каквој другој држави сво |
| ку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу војводама и <pb n="62" /> |
| м! — доле са издајицама: <pb n="200" /> руско-турским!....{S} Смрт издајицама!!!...{S} Овај тре |
| оји су му од дивана предложени били.{S} Руско посланство које се с почетка чинило да у овом пос |
| т, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парламента.</p> <p>Да је Милош овог пута |
| Милош «допустити сваком захтеву партаје руско-турске која већином седи у совјету?“ —</p> <p>«Го |
| доказују користи, које Србија од уплива руског имати може.</p> <p>Неки опет бољари српски, пову |
| рукама гледао је подуго оштро посланика руског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се д |
| ен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних |
| рали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле. |
| а се Милош у томе случају потужи самоме руском или турском двору — било би непаметно; јер онда |
| и су, што се признати мора у посланству руском у Цариграду имали велику потпору.{S} Ово није Ру |
| и није могао, да га приволе дошаптавању руском поклонити се; намери другим начином и сретством, |
| то је то Милош једном приликом министру руском Рикману рекао.</p> <p>Код оба двора намера Милош |
| од се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је нар |
| што противу њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске ти |
| не се на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоци ње |
| ори врата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држао на пиш |
| реварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да буд |
| /p> <p>Србијанци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На дани |
| ики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне он, и почне говори |
| окружен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље побеђивао — п |
| о народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете су његове по в |
| ти морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и постао |
| му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у |
| оглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суграђанима изгубљену отачбину; а |
| је носити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом |
| , под оружјем светлим, вијући заставу у руци својој, на којој су биле белим словима написане ов |
| слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђ |
| ођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пута д |
| рошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пред свога госп |
| авана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење праведно делила.</ |
| о за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну сл |
| е, славу <pb n="77" /> и драгу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима п |
| остати изложени беснећем победитељу.{S} С њима сам делио сретне дане, славу <pb n="77" /> и дра |
| ј Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу с |
| храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери ср |
| елику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом |
| тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турском мојим полугосподарем!» — |
| 9" /> државни чинимо даља расположенија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде |
| свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године најумјеренији данак, кои |
| Први ред: садржава дивизионог ђенерала с платом од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора с |
| и људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је топрв од године |
| дужности, да може знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p>Извршивање ових вели |
| јер других способнијих људи за та места с почетка није било; но Милош искуством научен, знао је |
| мити и држати; у првом примирију, којег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p |
| најодабранија лица, и оставите ји овде с пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb |
| оше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу ра |
| , гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци |
| личних сталних преимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русиј |
| наци борили супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из големе турске царевине |
| еме Милошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чу |
| јој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Ле |
| аким <pb n="37" /> даном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна стихија |
| , која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао народу и себи слободу и ову |
| деца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је |
| вање кнежево и његове породице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове вел |
| ив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарно |
| себи старешине изабирати.{S} Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаств |
| побити и растерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а кој |
| ти пред вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи о |
| испод сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочеп |
| . кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч нат |
| ожени били.{S} Руско посланство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу |
| арити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство |
| а наклоност постојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уре |
| он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал збо |
| еме овог страшног ратовања, непрестанце с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши при |
| изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу невољу.{S} Доста је народа изг |
| вишепоменутим моим установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и ка |
| реимућства, да прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала |
| еђивао — пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, која је |
| детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако прот |
| нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обр |
| рно писмено мњеније, јесте ли задовољни с вишепоменутим моим установљенијама а и с мњенијем мои |
| у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, док неби што погрешили противу закона земље, |
| ронијевића гласио је: «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су |
| ли Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку |
| н и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од то |
| знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће в |
| Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи нестане га.</p> <p>О |
| сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> </quote> |
| ђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, који су му саветовали да бежи — «с |
| мог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцније велика |
| у срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независности |
| утљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на |
| — рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> |
| оре, за предстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је је |
| , десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак од три талира за пол годи |
| Њему одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на н |
| шт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике, отимали кад и кад ц |
| нежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом по |
| и најмање био изненађен.{S} Он је одмах с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснив |
| свог господара императора, почне одмах с почетка, ал издалека бројати све велике услуге, које |
| отпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет п |
| е, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће ост |
| по паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откривала је турска полиција нене потајне |
| прати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја т |
| , као надлежан и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{S} Зато Милош |
| ала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</ |
| оз толико година са стране потпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извр |
| се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде друг |
| упозна се он са правим начином живота, са природом људи и ствари.{S} Обдарен духом проницања, |
| преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке з |
| стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства српског за првих дана вла |
| S} Но угњетење власти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији п |
| ају нужде у преговоре мира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним битк |
| је противу сваке своје личне опасности, са отважношћу и постојанством преко сваке похвале брани |
| поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, својим искуством, а ми извршујемо ту |
| ученим дипломатама и лукавством својим, са свим помрачава дипломатску вештину, својих супарника |
| вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако израженим, које су дуге црне власи окруж |
| сле, кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на страни његовој седити; а то јошт ни |
| а је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран био.{S} Материјално с |
| вог Милана и свагда је заповест његову, са највећим задовољством извршивао.{S} Прва и најважниј |
| ме занимао.{S} Један свињарски трговац, са неколико тек хиљада простих људи као што је и сам би |
| дом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са животом проста земљеделца задовољити, нити је он мар |
| стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> са највећим одушевљењем благослови пред њим стојећи нао |
| ђа, између робља и њихова господара.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Не |
| pb n="103" /> срдачно војници приме.{S} Са свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура |
| жња места радовала састанку њезином.{S} Са свих страна врвили су добровољни радини, који су дол |
| ерила се са портом и исполином севера — са великом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо |
| при погледу овог призора.{S} Окамењен — са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи |
| сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај родољубиви и в |
| стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и самог наро |
| Милош који је окружен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље |
| ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена била, није нико знао, нити се |
| други високи чиновници, опколили су га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраста чове |
| у они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> <p> |
| омоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да п |
| ња рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но |
| n="64" /> <p>Сад султан одважно пође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљ |
| послати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове |
| које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилане.</p> <p>Трошков |
| бом само оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом сви |
| о одело у средину <pb n="137" /> народа са женом и децом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Ка |
| па неће бити никакве неправде ако и ја са народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Ал |
| ом 2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима.</p> <p>8 |
| браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са збуњеним погледом, руке склопи и повика:</p> <p>„Ота |
| /> <p>Пређе него што се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало на |
| уредити, која би уједно саједињена била са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рука |
| је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако исто страшним у кошкању политичном, |
| S} Он је мислио, да врло лака посла има са једним српским простаком.{S} Сад му поче замерати шт |
| јити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам о делу, тичући се оних нар |
| вона, топови и војничка гласба помешана са неописаним узвиком Ура!!! — означавају долазак кнеза |
| се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред њега на колена вичући:</p> <pb |
| ама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа на |
| завера ова, која је кроз толико година са стране потпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то |
| а дужност да ју испуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку з |
| бље турске.» Ове речи изговорила је она са највећом разјареношћу и чуством пуним осветољубља.</ |
| ислим да Србија те уговоре, које је она са блистателном портом заклучила — савесно испуњава.“ — |
| Нек га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, кој |
| сте и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама изображења и потребама реда.</p> <p>Као вр |
| риволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све основ |
| им „— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим једне високе порте — правио...{S} |
| земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу своју већма на унута |
| 00 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са платом 2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника са плато |
| ро знала, да Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити, — но није хтела никако допусти |
| > <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И су |
| абуну.{S} Искључење породице Обреновића са српског престола, била би нова смеша оних јошт недов |
| на немецки језик преведене и код Немаца са великим одушевлењем примљене.{S} Бечке новине упозна |
| удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним штабом управлао је овом битк |
| умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша сакрио би |
| ш смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретство за измирити све“ — п |
| као победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте |
| п Лука Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет придружише се и с |
| незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наш |
| српски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, |
| неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им мор |
| и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са зб |
| >«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ј |
| p>Једне пријатне вечери, седио је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом брежуљку, који је |
| да изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определења ње |
| основена <pb n="174" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. |
| н уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског |
| е је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у |
| свога погледа удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ — повиче |
| државати умео, положај Махмуда, који је са укоченим очима гледао овог србијанског простака, и в |
| жије имало је једног началника, који је са правитељством дописивао и ког је именовање Милош сам |
| се, изузимајући јединог Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, невера браћи својој бит |
| редсједника апелационог суда, једнак је са чином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена је |
| о ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је воду н |
| и господару! — овај други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо |
| је стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље |
| не зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, пр |
| турског робовања, земљеделство било је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <p |
| водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно |
| ир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на по |
| е! рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам и |
| а.{S} Русија при утаначивању мира, није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад |
| сами своји господари, и Милош напредује са делом цивилизације издрживошћу, која сваку похвалу п |
| а српског.{S} Но угњетење власти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које о |
| аховита вика: «Доле са совјетом! — доле са издајицама: <pb n="200" /> руско-турским!....{S} Смр |
| иже се наједаред страховита вика: «Доле са совјетом! — доле са издајицама: <pb n="200" /> руско |
| рчбу своју показати, то настави он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро поступате кнеже! — |
| м донесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде уклон |
| послушала!“ —</p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господаре |
| боду.{S} Радосне и веселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњава топова и палење малих пушак |
| иста врло је чудновато расматрање једне са свим просте и неукроћене нарави, која се судара са с |
| род свој подигне на један степен висине са осталим народима европским.{S} Он као глава народа с |
| и слободни дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу и |
| би под Милошем ступили били у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} |
| а Србија његова није тако снажна, да се са две знамените европске силе у коштац уватити ноже, п |
| рску, посретством совјета изрећи, да се са престола српског уклони породица Обреновића, у корис |
| е часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данком, што |
| гу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година назад повратимо на оно доба, кад је |
| е доба сама водила — шта више мерила се са портом и исполином севера — са великом Русијом.</p> |
| да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћа |
| «Ми остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио |
| еличанству у свему попустити, што ће се са општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекн |
| его ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, и |
| , одкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је |
| м очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше неколико м |
| видити.{S} Увек присеби — праштајући се са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у т |
| се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се пре |
| је год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се зак |
| лави се по православној Русији, њему се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију |
| и су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану |
| Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су |
| рући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и |
| сву кокетерију измишљене учтивости, те са највећом њежношћу почне повторавати своје највеће ув |
| ижно и стаде пред својим господарем, те са гласом највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш |
| децо старе наше мајке Србије, ступајте са поверењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде |
| живају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка, на пол године измирити св |
| ложенијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договорите, пак да ми дате после мње |
| а прса његова.{S} Његово смежурано лице са цртама јако означеним, показиваху решителност и храб |
| амота нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у дед |
| огинуо!{S} Ево где и његов живот изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи |
| е свет, да види његову слику, која беше са цртама јако означеним, погледа страховитог и високог |
| х ретких заслуга, <pb n="158" /> видеше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при н |
| до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један једини данак по три та |
| тар народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После неколико ч |
| ству своме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жестока и голе |
| е помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице |
| атаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од |
| справи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољ |
| , ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете с |
| јале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особитом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Т |
| /p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> |
| вог боја све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог бо |
| тана одметнуо, час су опет пристајали и са оним народима, који су супрот паше устајали, а свуда |
| у редовима српског устанка; попалити и са земљом сравнити куће, поватати младе девојке за свој |
| ло речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву истину мог мишлења.»</p> |
| вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са неописаном срећом, вешто удешеним плановима, отпоче |
| путу, долазило је просто дете у додир и са становницима варошким, виђало је обичаје и живовање |
| е наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног достојанства даде поглавар Србије |
| 2" /> <p>«Његово величанство, видило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са собом |
| се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему турску војску, сваки |
| ицу, која је на њега управљена, настави са нестрпљењем, за које Милош није имао вештине да то п |
| рски чиновници а телохраниоци султанови са други високи чиновници, опколили су га са свију стра |
| а саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу |
| с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p> <p>«Натраг!» — повиче горо |
| ње! — видите кнеже“ — настави Долгоруки са чувством — „оне беде, које су савети Енгленске и Фра |
| Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у ко |
| у о свему договори учињени, порта прими са одличном пристојношћу захтјеве, које јој је Србија п |
| о побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отач |
| ојника буду Куршид Паши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде |
| ичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства |
| и.{S} Милош употреби ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Ту |
| опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, који су требали предложени бити гла |
| једним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозволити, да му зрн |
| се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док |
| — одупрети се сили тираније, те збацити са себе ропске окове турске.{S} Из овога проистекоше св |
| Чин министра председника, један је исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетника и пре |
| она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, које је само једној књегињи својствено |
| n="9" /> појетичкој и светлозорној ноћи са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пришапн |
| деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После једне године, одкак |
| е јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све ос |
| уца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са свога седишта, те испод сламњаче извуче своју шару, |
| p>«Да зараним моју!» — одговори му овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну ру |
| далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрати има, са ко |
| Војници, који су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} За Мило |
| човека састоји се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удивителним исходима, којих |
| као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и највешти |
| је млада девојка отишла, јадни рањеник са последњим уздисајем испусти и душу своју.</p> <p>Она |
| олики је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао б |
| есело цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало сти |
| у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како |
| ти бездушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног среброљубља да носиш име христово на себ |
| штао није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорством свога вазала противу њих....{S} Но Турска |
| тити.</p> <p>«Кнеже!» — одговори Султан са гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој зем |
| лошем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица |
| сретство за измирити све“ — придода он са подсмевајућим се простачењем.</p> <p>Ови одговори до |
| ког придобити за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Милош |
| </p> <p>«Помислите ви кнеже!“— рекне он са запетом гордошћу — „да ви независите <pb n="185" /> |
| управљао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са природом људи и ствари.{S} |
| један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакриј |
| верио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушевлењем —„да неки чланови владе моје, подговорен |
| неумем земљом управљати!» — одговори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати! |
| већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се мо |
| ге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете су његове по војничком начи |
| он је свима својима подузећима поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито |
| прот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој з |
| , које је његов разум и његово јуначтво са земље отачаства његова истерало, удивљење.</p> <p>Он |
| од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним војводом остану мртви на бојном пољу, и том п |
| Ја неморам имати одношаја с ниским, до са једном Турском мојим полугосподарем!» —</p> <p>Долго |
| уну слободу, пошто се је напред удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа |
| понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, своји |
| скавање страних сила прерађен — сравнио са пројектом, ког је Милош народној скупштини год:{S} 1 |
| честа прегача, ладнокрвно гледао, како са престола силази онај, кога је он поставио, и који је |
| уди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволичн |
| е.{S} Бечке новине упознале су ово дело са песницима свију земаља.</p> </div> <pb n="121" /> <d |
| ст имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милош |
| које се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изображеним народима, онда ћемо видити, какв |
| нике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> почели су нападати на Турке |
| зама обливао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћ |
| боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{ |
| арод свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова уста |
| бојног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n="224" /> упути своје |
| арода, бојећи се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више |
| је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног |
| ара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац, са неколик |
| вољством кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезније према енглес |
| на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју зе |
| оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да |
| ије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} У месту његовом |
| {S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њ |
| страшивим борцима српским, који се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је би |
| о подугачко копље, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За некол |
| озор један као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од |
| великог господина Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Господине |
| е да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима претстану.</p> <p>«Допустити што?» од |
| ве велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петр |
| ином; али је Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му |
| аз под законом и у непрестаном договору са совјетом.{S} Овим установљенијем укратиће се, чини м |
| адио и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о том, како би најзгодније установили |
| по народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању |
| от Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме за |
| тле оружје оставити неће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака н |
| ојске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и ос |
| ки барјак. —</p> <p>Србијанци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговор |
| ије било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим го |
| ок је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно дете моје |
| срећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са својим жалосним зрацима у поноћно доба осветљаваше ч |
| едног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам и опе |
| ји пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао, |
| Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</p> <p>«Си |
| .“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме |
| Једног дана, ишао је на коњу кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен своји |
| аг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже, који је без душе овима у помо |
| ње. —</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопр |
| жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — « |
| неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености доводити: скоро |
| јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је дело народно бар са слав |
| овле незадобијемо нашу слободу.»</p> <p>Са највећим ускликом очајања изрекоше заклетву ову, пре |
| н, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и одушевлењем прихвати народ ове Ка |
| году, која беше поводом тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је на коњу кнез Мило |
| ав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму е |
| ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати се натраг у корице.. |
| ости и преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристој |
| т изтиче са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорила је она са највећом р |
| :</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је |
| S} Затим стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: |
| се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и ко |
| су била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, и поред другог драгоценог оружја, добио је јошт |
| во своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља изложене свирепству р |
| добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељ |
| остану у напредак обштенародним добром; сав народ плаћа данак и за њи, сав има право и уживати |
| икако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, па |
| о пута био жртвовао живот свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Треба бити |
| ије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —повиче он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</ |
| рђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но колико бр |
| одлети као муља.</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с |
| сте најсветији и најтврђи <pb n="28" /> савез — остало сродство пак долазило је у други ред.{S} |
| заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске далеко разгранао, мудре |
| у у ствари самој били заточници светога савеза....{S} Турска је опет повратила своје старо госп |
| ја, најтачнија даду Милошу разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166" /> |
| ападај потребовао општу потпору од свих савезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србијанци ч |
| светковинама, одавању и примању поклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозре |
| савршено поверење према Русији, верној савезници султана, и вас позивам, да се дате водити њен |
| та да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртвовала сталност свога народа, бојећи |
| Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити, — но није хтела никако допустити, да Србиј |
| она са блистателном портом заклучила — савесно испуњава.“ —</p> <pb n="162" /> <p>„Слово прест |
| сродство по крви.</p> <p>Побратими деле савесно између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у |
| ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала своје обвезе, и све што је г |
| шао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха |
| p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница |
| ти могао.{S} Па зато одма даде војнички савет искупити и ово објави свима војводама, на које му |
| буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош б |
| зио, дала му је руска влада благоволећи савет, да остале дане своје проведе у миру и задовољств |
| горуки са чувством — „оне беде, које су савети Енгленске и Францеске на несретну Пољску навукле |
| и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане |
| о је он с негодовањем онима, који су му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена мој |
| х заплета на истоку.</p> <p>После дужег саветовања пошаље кабинет руски совјету српском заповес |
| вим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал због моје љ |
| он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у тол |
| а онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, својим искуством, а ми извршујемо ту власт у д |
| епљена места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и |
| и овај челични карактер за руком својом савити, који није нагињао ни за превару ни лукавство.{S |
| нистар просвете.</p> <p>2.{S} Успостава савјета из 16. чланова и једног предсједника, решење ње |
| и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдек |
| је себи дозволио нека задовољства, која савршено дозвољавају обичаји источни у погледу људи...{ |
| ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено поверење према Русији, верној савезници султан |
| S} Целокупна организација Србије, после савршеног мира, била је организација оружања...{S} Угов |
| вету, који би ми уливао више удивљења и савршеног поверења — него Милош; који уједно има безпри |
| наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Земља била је |
| ру господара од Србије, само да отклони савршену покорност своју према Русији?{S} Он није марио |
| p> <p>Ако услови углављеног мира и нису савршену независност земљи осигурали, ипак су бар невољ |
| у није <pb n="198" /> ништа народу свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише штедио људе, к |
| нила“ — придода старац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека м |
| Гусле и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у |
| хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb |
| само у страху и највећој тишини певане, сад се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних мест |
| рече јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју |
| што у једном магновењу мало попустише, сад се наново уреде, нагну горопадно на непријатеља и о |
| брољубља да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим |
| а слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали |
| емогући другчије Милоша себи подчинити, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју |
| т мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни м |
| но, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост нар |
| ија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће пр |
| вај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само |
| ји вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> |
| рна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S |
| и схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили: да Милоша |
| само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију страна почну врвити гомиле, које су задахн |
| сла има са једним српским простаком.{S} Сад му поче замерати што га види тако вештог и способно |
| старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на |
| бар и одважан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је баш народ за предводитеља ове војске изабрао. |
| ј се позвати ни противити није смео.{S} Сад је требало <pb n="151" /> други начин узети, ако се |
| , овим јатаганом размрскан му главу.{S} Сад више нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код |
| се, није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао |
| коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблаг |
| у, а које остали житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} |
| о оно, које је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће прин |
| најглавнијих епоха у српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но једно је с |
| правити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допуштала, да овако |
| умна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Русија сад нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавну слобо |
| ажање робља свога, законитост је турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што |
| о.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n="148" /> данак.{S} Но моје дјело |
| крај, видићемо; правитељство наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не |
| ишта за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n="64" /> |
| а њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит икакав старјешина, |
| су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије пред својим вазалом, сву кокетерију измишље |
| чинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане износити околишење и лукавство политичко н |
| д оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони |
| распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери родитеља свога, јед |
| повратак изгубљене слободе...{S} Све је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одгово |
| встати!“—</p> <p>-------</p> <p>Овде је сад сљедовало једно од оних немилих призора, којем је н |
| м обиталишту српског господара, који је сад постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је под |
| у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у ж |
| а ово поражавајуће магновење — престане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а њено одуш |
| ди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својом хладноћом даде познати с |
| о ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, к |
| им ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S} У ово |
| огор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету свом |
| вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торжествено, и окружен и опет членовима прељу |
| ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затв |
| ко високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је буд |
| оклети Турци завирити неће....{S} Идите сад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте са по |
| и и упропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о нек |
| са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране |
| еку најлукавијем и најпроницавајућем, и сад објашњења најпростија, најтачнија даду Милошу разум |
| други красни део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, к |
| знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над совјетницима младога кнеза.{S |
| у мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година јуначки бо |
| окле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не може в |
| ад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су |
| се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одговору саме простоте, које се је |
| е и децу нашу бесчастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то |
| а је организација оружања...{S} Уговори сад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињали... в |
| коју је одважна жена произвела, отвори сад изглед за победу неустрашивим борцима српским, који |
| аховите и силне Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Ср |
| рби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој |
| у се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти |
| ни поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја печатати |
| Императорском агенту и паши београдском сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигарх |
| ва и правице народње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег би Турци н |
| угњетача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, |
| ти главној скупштини.{S} Нисмо могли до сад схватити рачуна, колико има народа, ни колико прихо |
| носи собом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ћ |
| е могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велику цену на његову главу, кућу му са зем |
| сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ства |
| чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то је |
| говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> поште |
| о живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних руку.</p> <p>Рака буде гото |
| који видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру |
| лу своме.“ —</p> <pb n="87" /> <p>Милош сад стане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је по |
| ју силу на Србију.</p> <pb n="64" /> <p>Сад султан одважно пође да са големом Србију брзо прега |
| head>Слово Милошево на углед.</head> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на гл |
| head>Насљедни кнез од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Милош постао идолом српскога народа, |
| ни, на највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости |
| оши, те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да треба заузета села и вароши г |
| једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толик |
| коју перо није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Мор |
| његове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев горди дипломата разљути |
| оју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке трубе; знак да се војници п |
| одма моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пре |
| а, који је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, ко |
| ....{S} Он је предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српског предводитеља |
| речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на л |
| p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима напад |
| е и дубоке осећаје срамног робства, ког сада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као |
| молећим гласом.</p> <p>„Куда? — с киме сада? — рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“ |
| код слушалаца производиле, подстакнуше сада у народу највеће одушевлење и радост које му је да |
| је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међу живима нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пре |
| жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у нај |
| о једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј |
| становити внутрење правленије, прелазим сада на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо |
| и ужасно светили несретним Србима, као сада.</p> <p>Године 1813, 1814, 1815, обиљежене су у св |
| ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијерејски од новодобијени краје |
| стале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свиколици доста времена и мислити се и |
| овори у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} - Доста, да он није више ни један |
| пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војс |
| м желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од каво су |
| к Васкресења Христова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она |
| што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држим да им се допада, кад оставише пушк |
| иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — |
| и подељени су у 11. класа.{S} Први ред: садржава дивизионог ђенерала с платом од 3000 талира.{S |
| а промене своја најновија уређења, која садржавају у себи демагогичка начела.“</p> <p>Овом обја |
| именом «<title>Даница</title>.» Оне су садржавале у себи прекрасне песме народне, које су на с |
| b n="227" /> <div type="liminal"> <head>САДРЖАЈ.</head> <p>I.{S} Kара-Ђорђе...{S}3</p> <p>II.{S |
| е био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину његову дознале преко својих посланика у оно ис |
| етких заслуга, <pb n="158" /> видеше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при неки |
| старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуби с |
| ивши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јо |
| тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за 16. нове |
| скупштини, која је по његовој заповести сазвата била: „да даде рачун народу, што је као намесни |
| } Стога даде он одмах народну скупштину сазвати и поднесе јој на одобрење <pb n="127" /> Ферман |
| нали изображена Јевропа имати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «ни |
| , да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа имати доста, да сазна и чује |
| оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хот |
| n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског придобити за промене, што јих |
| рена пријатеља од туђег дома и племена, саједине се именом светог Јована пред олтарем божијим и |
| ароши грађански уредити, која би уједно саједињена била са војничком влашћу, јер је сва власт, |
| и назову се „побратими.“ Ово својевољно саједињење добије заклетвом светињу неповредиву и свеза |
| о пријатељи примани били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, давали су <pb n="18 |
| заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му |
| кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Натраг тамо!» —показујући при том руком на в |
| јим момцима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, |
| ни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу |
| в двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана уведен по постојећим о |
| повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год |
| нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе |
| није хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвеституру и право, које му није могао нико д |
| о јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те нехтедосте оштетити свету нашу матер |
| ојска халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним штабом управ |
| о би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод устава давао им је по |
| /p> <p>Кад је из мојих очију видила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> |
| ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно те |
| о којима ви говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и из |
| аде, да сам му ја један веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да о |
| м вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупив |
| ди.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здра |
| м“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим је |
| е је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хришћан |
| навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, |
| » — одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} |
| сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај изв |
| кресења Христова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се д |
| ако описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милиј |
| асвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, којим би могл |
| наручја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одважно. |
| ар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити до т |
| ању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају |
| ије се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо |
| о што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим гос |
| немирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке |
| вом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — говорио је он више пута — «ја сам све |
| ну правитељствену главу.</p> <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљати!» — одговори он са |
| сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго врем |
| уга Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен |
| леткама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. годи |
| хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки мер |
| и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у |
| народа» — говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има |
| м осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те |
| е перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и предусретајем овим већма з |
| Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p> |
| поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешен |
| коснило је досад установљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврд |
| могао учинити нужних установљенија која сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од |
| кивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» |
| изложени беснећем победитељу.{S} С њима сам делио сретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу слоб |
| ше величанство! — у извештају томе, ког сам ја великој скупштини поднео, нема ништа друго; но ј |
| да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, ш |
| ко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне |
| подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне болн |
| нашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорити.{S} Разговор наш био је к |
| им смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» в |
| едбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, шт |
| илош, ова два велика поборника, које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из |
| ије правио завере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи његови неправ |
| е ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет година, |
| ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изговорити и са којима би ја изразио праву |
| опоменути вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао чита |
| и на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски кабинет држао је, да од Милоша као и о |
| ски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него |
| о овде ону љутину споменути, којом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош |
| ко тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је противу го |
| лац у промету трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са п |
| оме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног последњег рат |
| ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су види |
| сад тај извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се разда онима о |
| и кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} Ова јуна |
| знова потрудио, да остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја |
| у, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мо |
| стни поглед около себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута о |
| одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p>Млад |
| расног светског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од |
| и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами српски |
| српски оно злоупотребити могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држим д |
| ма народнима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јошт једанпут прегледати књигу наши грађански и к |
| други другог мњенија.{S} Најпосле нашао сам, да никако немогу испливати у том, већ да се сав да |
| ="140" /> нама.{S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дје |
| има Сербије.{S} У слову том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и |
| .{S} Кад сам кроз варош пролазио, видио сам гдекоје војарне болнице, школу и апсану, које су св |
| новењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тих |
| ода.</p> <pb n="142" /> <p>2.{S} Рјешио сам се поставити совјет државни првом и највишом властј |
| јполезније нашем отечеству.{S} И рјешио сам тврдо: </p> <pb n="141" /> <p>1.{S} Сачинити и изда |
| има књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао сво |
| S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дјела народни понао |
| » — одговори Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који ми могу помоћи, са с |
| баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршено по |
| рно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним мој |
| ет за једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизности — «зато сам ју ј |
| к него претераном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турс |
| рихода од десетака и других струка; нит сам могао учинити нужних установљенија која сам желио у |
| о дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина |
| живе приговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.» |
| а; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, то цели |
| твом дописивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужас |
| е и саму политичку борбу у позније доба сама водила — шта више мерила се са портом и исполином |
| су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити девој |
| да потражи своје рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче и н |
| евоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово с |
| а находе, а ово мислим да опредјељује и сама дужност владарска исто тако, као што то опредјељуј |
| иља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошл |
| еру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица, која је за сво време ово |
| ерно јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег разговор |
| тине имаду право своја непокретна добра саме под закуп давати, лична слобода свију грађана прог |
| оји као неки исполини изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато |
| ош самовољно дозволио неко ограничење и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније б |
| уци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун с |
| одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, |
| може никог другог интересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уређења интересују и дру |
| ставимо ми сад себи, при овоме одговору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n="164" /> |
| угари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нис |
| су почеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у својим песмама опомињу народ, да незаборав |
| других.{S} Ја сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто смо о |
| присталице притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваљ |
| чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали |
| полугосподарство српско признала, да се сами могу слободно по својим законима уредити и сами се |
| оложе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>Н |
| пробијајући љуто сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпљења свакоме |
| да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договорит |
| у слободно по својим законима уредити и сами себи старешине изабирати.{S} Милош није с тога доп |
| .{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно поступају према томе кук |
| али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа имати доста, д |
| <p>Срби су једва један пут већ постали сами своји господари, и Милош напредује са делом цивили |
| стара места, а житељи равница остављени сами себи, подпали су поново под власт турску.</p> <p>Н |
| и део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују и благајном општинском.{S} Сваки плаћа поре |
| рпску доћи неможе, као што су наметнути сами собом намесници решили, док га не позову, и то тек |
| показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне |
| тај превод као правилан примио, и тако сами српски великаши отворише широм врата, да се Турска |
| отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за војничког п |
| су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том до |
| као посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављени били, много би се боље разумели.</p |
| ке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «извор |
| бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, зата |
| ао, да у највишем степену власт има над самим собом, у једном магновењу схватао је он сва призр |
| ели су нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана на дан откривала је турс |
| освети турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о отачбини св |
| .{S} Но он имаде велику власт над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те зато о |
| а ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа С |
| аном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна стихија дивље необузданости; |
| мешати могу.</p> <pb n="193" /> <p>Међу самим пак народом било је такођер незадовољника, но нар |
| сијателства титула дата није, па ни од самих његових подајника, које он нигда увредио није.{S} |
| олико му је великодушије у бојевима код самих непријатељских војвода многе пријатеље стекло.{S} |
| чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима било је и с |
| ли грчких клефта, а међу њима било је и самих незадовољника и пробисветова <pb n="38" /> турски |
| је он пријатељима својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом бо |
| ићу невољу.{S} Доста је народа изгинуло самном, па неће бити никакве неправде ако и ја са народ |
| ном крвљу својом земљу отачаства свога, само да би јој повратили изгубљену слободу.{S} У истори |
| себе очитој смрти излагала за другога, само да би јавну неправду одклонила.</p> <p>На бојном п |
| њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} Он никог није одбио а |
| дини је Милош обилазио села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и |
| одликовали су и одобравали Милошев рад, само неки незадовољници у совјету, којима је он дозволи |
| ловом праву намеру господара од Србије, само да отклони савршену покорност своју према Русији?{ |
| људи, где кроз неколико дана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ки |
| илош, «све је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знати који нису овде, да приправн |
| , које подносише.{S} Сви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводио и ко би им во |
| , радо су стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт |
| варало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си на |
| а их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, који им највише плати, ма тај и |
| ане, који подјармљени исламом стењу, да само прилику добије, истакнути се за њихову заштитницу, |
| ше од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни противити није |
| онај исти, знао је улити призрење и за само његово незнање красног светског обхођаја, за које |
| во, вама лично доставити упутства, која само вашој особи од користи бити могу.{S} Кнеже! — доне |
| је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је то на своју корист у |
| о глава народа свога имао је пред очима само интересе свог народа, знао је само за једну Турску |
| ре народне песме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане, сад се наједаре |
| ретног отачаства.“</p> <p>За пет минута само, од како је млада девојка отишла, јадни рањеник са |
| ано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може само злоупотребити, што коме не припада, како би дакле |
| а и совјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који су најспособнији и |
| она ме отпусти са величанством, које је само једној књегињи својствено.</p> </div> <pb n="219" |
| !! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која |
| чима само интересе свог народа, знао је само за једну Турску, која је полугосподар над њим била |
| чаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промету трговачком, доцније пак и сам ј |
| ђало, то нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког искуш |
| жје из руку испуштало није, но једно је само пред очима било — одупрети се сили тираније, те зб |
| суморном ћутљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, |
| су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, |
| ан час кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју испуним!» — придода она с |
| њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, него је и |
| веног прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију ст |
| би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики немир — бурна <pb n="41" /> разја |
| е чини више ни кулука чиновницима, веће само Правитељству на зданијама, која би се градила за о |
| ње изчезла је.{S} Ово сад није био више само побеђени народ, којег би Турци наметом ратним угње |
| оју мој господар искрено одржати жели и само у овом погледу желило је његово величанство, вама |
| јатељу и закрилнику целе Србије, кад би само учинили једну услугу, која би њему врло пријатна б |
| ти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да би он морао бити подлога свога |
| о једне разваљене куће, којој су топови само један рогаљ оставили.{S} Усред камена и разореног |
| о и онако описана и разграната, како ји само човечество предписује; у њима ће те наћи, да је ли |
| ђ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са К |
| урбона од год:{S} 1814, «Нема више доли само једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак по |
| о:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова |
| одарити....{S} Ако пак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи само од његове воље, да |
| ном договору, нападали су и убијали они само Турке, којима су често отимали новце, које су ови |
| истини само заборавите, то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо |
| е више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, |
| али разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» — и затим га без |
| е је Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће ви |
| ове последње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и растављена од сина свог, бдила је |
| ру ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, стада са млади пастири иш |
| ственог трошка, непрестано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му |
| и усхићен славом српских јунака, почео само да говори у народу оним језиком, који је до сада н |
| и, а без да мача из корице потргне, ако само неколико побуњених робова даде исећи, подужно се ј |
| ати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет |
| будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу заменути за барут и о |
| реду и чину старешинства.{S} Свако село само себи бира старешине, који уједно и неки део пореза |
| „да ви независите <pb n="185" /> једино само од порте, незаборавите, да је Русија довољно јака |
| задобити јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласкавом |
| старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да в |
| амо сами уреде.{S} Милош је био признат само за војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружије |
| оје се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу игра, било је доцније душа свију |
| етка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је један једини човек будан, и на ногу он бдије на |
| има сужњима.</p> <p>Намесници — који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одбацуј |
| побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили |
| уређења интересују и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочит |
| по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, који је те законе земљи подарио и себи |
| сигурали, ипак су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, а умерени закони ред ствари у |
| примеру Карађорђа, који као напрасит и самовластан тешко је сносио икакво ограничење његове вл |
| а на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb n="194" /> <p>За ове оптужбе које с |
| установљенијем укратиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — М |
| еобузданости; та је била необузданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} Паша београдски исто се т |
| неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипломације, ма да је он једном већ |
| у власт, ма да је она била за гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво господарство совј |
| озориште изабрали, морала су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чини |
| вачког; а и зато нека је вечита захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Ср |
| едне черте његове одступити, нити једне самовољно промјенити, без договора и согласија свију на |
| намере његове осујетио, ма да је Милош самовољно дозволио неко ограничење и саме његове врховн |
| , затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као пра |
| лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од самог претварања, пренемагања и бојазљивог пузења, држа |
| .</p> <p>Нестрпељивије и невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, под |
| едио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка вла |
| х непријатеља и злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају себи моју врховну власт, |
| им подиже се опет и материјално стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био |
| ћи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано старао се он с |
| г тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико својих присталица.{S} Синови Кара |
| е из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског престола — да на овај седну.{S} Њи дво |
| астовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца господара од Србије и овај од севе |
| ђивала, већ је потекло из слободне воље самога народа, који је прве своје кораке цркви светој у |
| били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p>У унутрашњости Бугарске |
| браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточници светога савеза....{S} Турска је оп |
| Сви су се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, да осветничко оружје дотле <pb n="43" /> |
| зу политичног дивана навести, ваљало је самом султану да започне извршивати заповести, које су |
| који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb |
| о, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb n="109" /> <p>После кратког времена б |
| тргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се је |
| бин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установленијама, чини ми се |
| ли, много би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се |
| м сиромашном народу робова!» —</p> <p>У самом Цариграду био је Милош најславније дочекат; прола |
| е.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме руском или турском двору — било би непаметно; је |
| браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p> <p>„Нем |
| етињство Ђорђево протекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости млада човек |
| у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе навукао убијством јанича |
| одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рањено паде пред ноге господареве.</p> <pb n="5 |
| човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позније доба сама водила — шта в |
| и.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његовом изкварили.</p> <p>«О |
| 35" /> да осветли народни празник.{S} У саму зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе војни |
| мо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити девојко, н |
| чину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу |
| сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} К |
| у главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што му је неограничено поверење и истинит |
| а вила од Шумадије пришапнула му сјајни санак будућности, проказала му све крваве бојеве, непоњ |
| да није ни од ког зависило, до од мене саног, да врховну власт без ичије контроле извршујем. — |
| ад и њега морити.{S} Он — рођени роб! — сањао је о некој независности и слободи своје отачбине |
| код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило одвећ весело у |
| су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</p> <p>Све припреме су готове биле 15. јошт |
| и мали знак крста на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом св |
| вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, ком је он милост молитве |
| еди, како јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да пл |
| p>На ове речи похита кнез Долгоруки, да сасвим њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да |
| е удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својом хладноћом даде познати свима |
| равлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничарске дели |
| на ову опору заповест диже, настави он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само |
| е речи ове изговорио, даде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевл |
| етрдесет година,» прихвати речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу с |
| ће.{S} Он никог није одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратима, која |
| уг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на м |
| обио, он ипак није могао виши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који су |
| меница и речник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Ка |
| и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће се све струк |
| ени паша видински Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука или грчк |
| д одговарао је потпуно његовом телесном саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велики познава |
| су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима од обитал |
| у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дан |
| чног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласкавом учтивошћу порт |
| авана, сва су се оближња места радовала састанку њезином.{S} Са свих страна врвили су добровољн |
| е, из које се сва скоро престолна слова састоје.</p> <pb n="132" /> <p>Слово кнеза Милоша има у |
| била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре бил |
| и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима својим чудесим |
| {S} Успостава апелационог суда: овај се састоји из председника и четири члана.</p> <p>4.{S} Прв |
| е говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро п |
| . —</p> <p>Разговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хриш |
| ом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши |
| њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа Срба према браћи својој, која под турским јарм |
| њава толиким сведочбама свог драгоценог саучешћа, зараније дало о тој опасности известити?“ —</ |
| г краљевског брежуљка.</p> <p>Дванајсти сахат избија на кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и |
| бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку малак |
| сам тврдо: </p> <pb n="141" /> <p>1.{S} Сачинити и издати устав Србски, у ком би стојала изброј |
| гњездити код свију народа, који у свези сачињавају јевропску Турску — она мора њи навикнути, да |
| ино од попечитеља унутарњег и финанције сачињен.</p> <p>О овој чудноватој жени, вредно ће бити, |
| д савршене «грчке» лепоте, која је јошт сачувања код гдекојих српских жена.</p> <p>„Љубице!» — |
| да будем подлога сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, који су се да |
| колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој |
| не Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори мирно девојка, па истргну |
| троније дође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних родитеља. |
| {S} Ако има једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати престол ономе, кога народ зове своји |
| n="201" /> противу нас узела; она мора сачувати онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора поко |
| да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од н |
| ду јављати ји, оволика гомила неможе се сбог велики трошкова сваке године овако скупљати.{S} Ов |
| е са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мен |
| на браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао читати, печатати и подј |
| , него што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња места радовала састанку њезином.{S} С |
| .000.{S} Турака као посада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу |
| скупштину, где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била |
| могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Д |
| .</p> <p>Оваким је духом задахнута била сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову |
| одмора, слуша све приметбе, одговара на сва питања, која се на њега управљају, излазне основе к |
| идеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n=" |
| ти растумачивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вид |
| дињена била са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслу |
| еном трошку, опустошавале су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, ко |
| оји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна слова састоје.</p> <pb n="132" /> < |
| оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављивали су |
| ју да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари у |
| и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, |
| установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, морало једним кораком |
| то као наследни кнез од Србије, потврди сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, пот |
| њу независност, ипак су им бар оставили сва она места која су они отели и дозволили су им, да с |
| низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места, и спремају се да Србима грозно зај |
| кад су их војском опколели, заузеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше. |
| жавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико о |
| остор ове књиге недопушта ми, да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом |
| собом, у једном магновењу схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта |
| етне растове Шумадије, пробијајући љуто сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим вре |
| н, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове и |
| и обзира на будућност, који карактеришу сва дела Милошевих установа.{S} Целокупна организација |
| се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ |
| аија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил о |
| ма влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука страшилом |
| тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и гороп |
| нове наредбе да прима, придржавајући се свагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље |
| рцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест његову, са највећим задовољством изв |
| лати из Цариграда — <pb n="46" /> могли свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео нар |
| и чудном вештином при управи тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, које је она делу нар |
| че, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p |
| p> <p>Затим окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чувар |
| ди своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња за слободом, во |
| це молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг |
| сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{ |
| , народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу |
| мерног.{S} Његово држање посматрано је, свака <pb n="156" /> његова реч повторавана и мерена је |
| у куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, с |
| и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> |
| и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидати п |
| ити више народно своје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, |
| цеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима |
| о на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако пак извесно је, да она није била без учешћа они |
| ши на ново послати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је |
| тав овај нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово с |
| е материјалне пропасти, големо насиље и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</p> |
| .{S} Русија имала је без <pb n="196" /> сваке сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, |
| а гомила неможе се сбог велики трошкова сваке године овако скупљати.{S} Овакви депутата народни |
| а предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго |
| но, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} Има случајева, |
| а у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образованости напреднији од Милоша, но он |
| е и пропаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, наро |
| ност, ступао је крепком стопом по стази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ пос |
| ти, са отважношћу и постојанством преко сваке похвале бранила јуначки слободу свога отачаства, |
| пуне четир године дана, она је противу сваке своје личне опасности, са отважношћу и постојанст |
| од године дана државом, а при оснивању сваке, особито пак нове државе, треба човек врло добро |
| илош, који је увек остао човек народњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђуј |
| м снагом победили голему турску војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ва |
| и ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин како да прикрије своје бог |
| тановљена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, к |
| задахнута била сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} С |
| сами рукују и благајном општинском.{S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општине имаду право |
| — сал се по целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје носити могао, подигао се са п |
| о овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен н |
| а делу народњем указала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је од наро |
| тои назначено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат десетка дав |
| ранио пре пуцати, док он знака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапни |
| ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна ра |
| Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Т |
| ти се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти ка |
| и се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније употребити м |
| неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова потварања одбацити од њега и ваља |
| ви ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем с |
| осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Уст |
| личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом уставу |
| до другога и од почетка побуне знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p |
| ше он — «једна велика породица, од које сваки члан мора поњати своје интересе и морадне исправк |
| општенародна права, или права, која ће сваки Србин уживати, пространо и онако описана и разгра |
| е правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом з |
| хова неприкосновена <pb n="174" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук |
| и српских синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног отачаства.“</p |
| зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рук |
| а и жељу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа |
| ме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удовици и сиротама ово |
| што му је истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после |
| елој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p |
| с на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег разговора.{S} За <pb n="7" /> Србију, ову м |
| ду народа.{S} Она га оптужује тајно, да сваким даном злоупотребљава власт, која је уставом дана |
| ом и побуном народа, што је мећу Србима сваким <pb n="37" /> даном расла, ипак је с друге стран |
| бу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим сударима беху Турци потучени.{S} Власти ту |
| во бива по реду и чину старешинства.{S} Свако село само себи бира старешине, који уједно и неки |
| инама, којима је старешина био кнез.{S} Свако пак окружије имало је једног началника, који је с |
| народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народнима |
| p> <p>У тешком робовању турском, она је свако сретство, које јој је давало прилику да господари |
| ону страну Босфора претерати, то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изр |
| ече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да м |
| д очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <pb n="103" /> срдачно војници приме.{S} |
| јеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнодушно, одкривено и нелицем |
| главе, у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који |
| {S} Проклети Турци <pb n="16" /> гониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мени напад |
| о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не господине, разумите ме, |
| дужности власти наши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се свима.{S} |
| исује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин господар од |
| ак од три талира за пол године по имању сваког брата да подјеле најправијим начином, како ми не |
| г је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n="136" /> Србина читаш, да се за сретна држ |
| кулук да прими плаћу од правитељства на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и |
| са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито поверење задобио.</p> <p>Цела земља под |
| ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим уст |
| која обично као гробна тишина предходи свакој бури што наскоро долази, кад народ намисли свети |
| уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца, била је управа предат |
| једно реши и судбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим сударима беху Турци потуче |
| те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Хр |
| ваки призори често су се по целој земљи свакојаким видом показивали.{S} Народ је руљом у хајдук |
| раведан, добар и љутит а увек занешен — свакојако дакле изванредан.</p> <p>Некад су га виђали љ |
| мирења и јачи услов њихова договора, ал свакојако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет |
| руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам вам кне |
| а је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом могла совјетнике противу кнеза потстрек |
| себи кнежевско преимућство противити се сваком њиховом протузаконитом иступлењу, а овако их лак |
| аљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће пожртво |
| пустити што?» одговори Милош «допустити сваком захтеву партаје руско-турске која већином седи у |
| он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца, би |
| а лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међ |
| домаћим непријатељем.</p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и |
| арци, који су се дугим временом трпљења свакоме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но |
| истине, без икаквог шеврдања, које може свакоме владару, који је уставом земаљским обвезан, да |
| равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p> <p>Крагујев |
| рлих на бојишту наших другова, налазе у свакоме војнику српском, који за слободу отачбине војуј |
| Његово јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, његова нечувена освајања и скоро непоњ |
| у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n="76 |
| са делом цивилизације издрживошћу, која сваку похвалу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не п |
| ши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину долазити, рачуне прегледати и народу ја |
| ски војници на бојном пољу после победе сваку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођите се б |
| ласти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} С |
| сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дјела народни понаособ и узаконити ји; дру |
| изнуђења јаничарска, превазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби св |
| /p> <p>Годишњим данком, што га је порти сване године плаћао, ослободио је народ од десетка и др |
| а да поменуте тевтере прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и судовима д |
| ра све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше висо |
| 3" /> ово ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли н |
| дити и <pb n="178" /> у погледу Србије, све једнако у замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Ру |
| ерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а које остали житељ |
| н и умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, |
| или за повратак изгубљене слободе...{S} Све је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без |
| о што се руководе европејске државе.{S} Све ово закоснило је досад установљенија, за која сам в |
| изглед највеселији и најдражеснији.{S} Све куће и зданија па до најнижих прозора, окићено је з |
| ако се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено. |
| д турским ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S |
| на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале су стотине година, док |
| гробу, који гута све до света разума — све да разума једног народа и до његовог достојанства и |
| и-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одла |
| Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске повторити може оне |
| добро знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb n="117" /> <p>Шатобријан ре |
| т своју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од народног дела.</p> <p |
| ховито превари.{S} Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, мо |
| тац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за |
| узвишени господар онај: ком имате ви за све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само за |
| ом народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; |
| помињали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за до |
| ране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки бо |
| тога народа, љубав братска је претерала све границе фанатизма. — Име брата јесте најсветији и н |
| ста на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> |
| двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је доцније на против до тог степ |
| {S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени били и кад с |
| ом нагоњени народ српски — скочио је на све стране на оружје против својих угњетача.{S} Општи у |
| доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, п |
| паметно отворена...{S} Раздор пониче на све стране.{S} Опозиција је задобила нове <pb n="63" /> |
| огу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ст |
| време је!» —</p> <p>Народ је српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није |
| и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад н |
| о Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да пр |
| на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том трену |
| ира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Детињство Ђорђево протекло ј |
| вога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је и |
| свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писат |
| м пространом и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да разума једног народа и до |
| иле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на сва питања, која се на њега у |
| полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом |
| правитељству чинио; <pb n="147" /> кад све то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће сва |
| оново под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу |
| а иде другој својој родбини: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске пр |
| ње спроћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправдао.</p> <pb n="153" /> < |
| о опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како најбољ |
| и, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није |
| ити; јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништа друго бити могло, но оружан мир, докле |
| вет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се н |
| а страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане владавине, он |
| њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово д |
| ја у једном магновењу човеку, награђује све труде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султано |
| одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слабо <pb n="86" /> јестаство младе Љубице к |
| ити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народни подјелити и више државни совје |
| би л изнашли какво средство, коим би се све потребе народне могле најлакшим и најправијим начин |
| искусни законодавац, човек у ком су се све способности великог владара слиле ни писати није зн |
| једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати, док седео будем на месту о |
| е окове турске.{S} Из овога проистекоше све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и пр |
| обуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, која ј |
| умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> < |
| го што са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова устанка, пређе, него што изађемо на к |
| ање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног турског робовања, земљедел |
| есно и верно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред |
| тренутак“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатељ |
| Турска сва укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} |
| у њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се н |
| ваца и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> < |
| ата и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог |
| 800. год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је |
| не одмах с почетка, ал издалека бројати све велике услуге, које је Русија 1833. год. Србији у д |
| м породицом; то је сретство за измирити све“ — придода он са подсмевајућим се простачењем.</p> |
| ри талира данка, на пол године измирити све земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талир |
| војске изабрао.</p> <p>Редом обилазећи све понамештане страже, дође и до једне разваљене куће, |
| да» — говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има пра |
| ажавајући та предања народња, дао је он све старе преповетке и народне песме, које су славиле д |
| ом побуњених Срба; умесно изводио је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновењ |
| просторије, да би у себе примити могао све посланике народне; то је <pb n="133" /> Милош ту ск |
| е шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљеним и непристу |
| начин к правици и човечанству, доносио све страховите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитост и осве |
| у Србији, које је уведено на основи по све слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то |
| е жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, да |
| настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих уг |
| городства.{S} Кад <pb n="206" /> је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једн |
| p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је већ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је |
| на поверавао је двадесетогодишњи младић све своје намишљаје.</p> <p>Милошево широко чело, замиш |
| првој прилици која им се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог д |
| у сјајни санак будућности, проказала му све крваве бојеве, непоњатна освојења и увенчала гордо |
| еда њезиних непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст — она се |
| оје ратно позориште изабрали, морала су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им |
| ојарне болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било дело |
| Сплетке међутим нису престајале, оне су све више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} Ђор |
| рагом ићи, <pb n="139" /> него којим су све остале ишле, не може ни Србија установити се за год |
| ден по постојећим обредима и тек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије пред с |
| енкости верно и тачно саопштене.</p> <p>Све припреме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старц |
| и тужила на неправо располагање.</p> <p>Све ове моје рјечи предлажем вам браћо и господо, и на |
| редвидити, а кои могу наступити.</p> <p>Све ове потребе подмиривали смо ми досад различним и мл |
| служе, за подножје частољубивим.</p> <p>Све војводе српске, које се користише добивеним биткама |
| за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима |
| лази.{S} Она му кроз плач рече:</p> <p>«Све је бадава, Бајо је мртав, већ је и оладнио, и мој б |
| уло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та <p |
| га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро знала, да |
| Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол године најправијим на |
| ост, одушевлење и сладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство, држања је оби |
| оникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже умет |
| грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница божија, за учињену неверу браћи с |
| вога начела верно придржава.</p> <p>Пре свега морамо овде ону љутину споменути, којом је и сам |
| ве народности српске поњати.</p> <p>Пре свега морало је материјално стање Србије у језгри својо |
| е Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} Он виде да с |
| се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супрот |
| сти према режењу дипломације.</p> <p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, д |
| и, без договора и согласија свију нас и свега народа.</p> <pb n="142" /> <p>2.{S} Рјешио сам се |
| Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање несретне |
| стави место рођења свога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, поља, која је он својим зно |
| е величанчтво, које ме испуњава толиким сведочбама свог драгоценог саучешћа, зараније дало о то |
| српски целим путем примао, најсјајније сведочбе удивљења и уважавања.</p> <p>Путовање кнеза од |
| упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиран |
| а од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким |
| добије заклетвом светињу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> |
| ти и угњездити код свију народа, који у свези сачињавају јевропску Турску — она мора њи навикну |
| ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотик |
| где год стану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — |
| и су се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању праведне српске ствари, Србија је ипа |
| но делила.</p> <pb n="209" /> <p>Но при свем том, ова благородна душа, морала се више пута покл |
| — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношај |
| новској 500 наоружаних људи, који су се свемогућим Богом и његовим распетим сином Исусом Христо |
| се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, радили су своје послове.</p> <p>Једва је |
| на савезнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он ниј |
| урци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак |
| о села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствар |
| е својих старих робова.</p> <p>Кад су о свему договори учињени, порта прими са одличном пристој |
| који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Так |
| је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом с |
| ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Зе |
| ог призрења према његовом величанству у свему попустити, што ће се са општим благом земље слага |
| .</p> <p>Милош је био предмет гледања и свеопштег љубопитства, ово је он одма приметио, па се п |
| жевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске именом «<title>Даница</title>.» Оне су садржавал |
| ржавати могла.</p> <p>Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне побу |
| ило; но Милош искуством научен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успос |
| и обуку деце.{S} Сад први пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге састави |
| авних људи продаваху, гомилама врвио је свет, да види његову слику, која беше са цртама јако оз |
| за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац, са не |
| не наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S |
| нцуске револуције, која је имала да цео свет обиђе.</p> </div> <pb n="42" /> <div type="chapter |
| свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш; <pb n="13 |
| рат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге б |
| е издавало као да је био господар целог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, ко |
| »</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог ми |
| ке завичаја, неразумну упорност простог света, који неће лако нове наредбе да прима, придржавај |
| ратили изгубљену слободу.{S} У историји света неналазимо равног примера у јуначком отпору и жал |
| атије на свету, које кад чују научењаци света, они очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које |
| раном и дубоком гробу, који гута све до света разума — све да разума једног народа и до његовог |
| ониће сваког који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, ка |
| ајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, и |
| спремљено.{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и ста |
| ису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несретним Србима, као сада.</p> <p>Године 1813, |
| је.{S} Множина воштаних свећа гору пред светим олтарем, те осветљавају победоносно оружије, зас |
| ак српски Милош, зачуђеним очима турске светине, која је врвила путем пред њим и ког у овом час |
| својевољно саједињење добије заклетвом светињу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и |
| и што наскоро долази, кад народ намисли светити се силеџијама својим.{S} У такој грозничавој ти |
| о.{S} Време је пролазило одвећ весело у светковинама, одавању и примању поклона савезнику Турск |
| та био жртвовао живот свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Треба бити пош |
| прагу црквеном човек један, под оружјем светлим, вијући заставу у руци својој, на којој су биле |
| при трајућој <pb n="9" /> појетичкој и светлозорној ноћи са истока слатка која дражесна вила о |
| коме за сво време његовог живота, нити светлости ни сијателства титула дата није, па ни од сам |
| алеко важнија и већа јошт посвршује.{S} Светлошћу науке и изображења требао је он јоште да наро |
| им и одушевљеним речма срца народна, за свето подузеће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Неко |
| у и властима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије и да |
| b n="226" /> после 27. година на својој свето—Андрејској скупштини лишио Карађорђа престола, те |
| рстом на небо, где је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља |
| в овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове о |
| p>«Отац!— благослови ме, а ти мати моли светог великомученика и победоносца Ђорђа, да ми бегунц |
| уђег дома и племена, саједине се именом светог Јована пред олтарем божијим и назову се „побрати |
| у; они су у ствари самој били заточници светога савеза....{S} Турска је опет повратила своје ст |
| народа, који је прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној ми |
| њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за предметом своје љубав |
| д установљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему |
| > <p>Свештеник величанственог изгледа у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца поглед |
| изрење и за само његово незнање красног светског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво |
| Године 1813, 1814, 1815, обиљежене су у светској повесници за јуначки народ <pb n="68" /> српск |
| <p>Ово је зајиста што најчудноватије на свету, које кад чују научењаци света, они очајавати мог |
| еља свога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он |
| > сам разабрао — те нехтедосте оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} |
| речи; „Ја непознајем човека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и савршеног пове |
| све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из које је |
| ава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко име спомињато је било |
| њоме владати и важност земљи у страном свету задобити и њу на корист народа упутити знао.</p> |
| ом, вешто удешеним плановима, отпоче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{ |
| ростак, који зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању |
| роду Милош показивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и |
| тано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева ж |
| највеличанственије.{S} Множина воштаних свећа гору пред светим олтарем, те осветљавају победоно |
| ше Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно говорише, да је земан д |
| очеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у својим песмама опомињу народ, да незаборави на |
| осним зрацима овај тужни призор.</p> <p>Свештеник величанственог изгледа у светом оделу код олт |
| у решителност и храброст његову.</p> <p>Свештеник је овај већ двадесет година војевао у редовим |
| > <p>Место и доба, па глас и одушевлење свештеника, којим је речи ове изговорио, даде овом приз |
| је заиста похвално!...{S} Но почем наши свештеници несмеду ништа од свог права губити; ето ја с |
| е су задахнуте биле одушевљењем.</p> <p>Свештеници, који великог уплива имадоше на ратоборни ду |
| ском седио.{S} Он по закључењу совјета, свештенства и апелације није могао кнежевати, јер они у |
| ави за умишљену побуну.{S} Код народног свештенства нашао је у томе јаког одзива, њиховим <pb n |
| народа Серпскога и вишим духовенством и свештенством нашим, долазим опоменути вас љубезна браћо |
| енике тиштао.</p> <p>Затим је определио свештенству наплату, да може часно живити и није дозвољ |
| ву ову, преко прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг поврат |
| има!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште је |
| повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцит |
| ="76" /> на олтар народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>По |
| пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, д |
| свију беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих пред |
| важност и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n="76" /> на олтар на |
| јсци, тако да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и |
| престола оца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Миј |
| деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови способни постану дела, која ће једно |
| ати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «нису жене, или да су бар све |
| ком двору — било би непаметно; јер онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} |
| е речи проговори.{S} На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе попадају у прашину, |
| вакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па да |
| њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државному уставу, з |
| до другога.{S} На уговорени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и |
| сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде, која је за коњанике и депутирце окруж |
| Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку о |
| но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима своји |
| зови, кметови, војводе, првосвећеници и сви остали грађански и војнички чиновници.{S} Од ових к |
| ставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, |
| ијатела на ново победимо или да јуначки сви до једног изгинемо!“ одговоре му ови.</p> <pb n="95 |
| се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни подмирити, но Милош им ублажавајућ |
| браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, један другому, књаз властима и народу и народ књаз |
| е: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је истина основан |
| за од Србије, жуборило је непрестано по сви мести, кроз која је он пролазио.{S} Више пута рекао |
| јевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде |
| поткопавају власт владатељску, за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S |
| ово објави свима војводама, на које му сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да |
| град иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совјетници одобравали.{S} Оне исте сумње које су Ми |
| е војује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и по |
| ра саме под закуп давати, лична слобода свију грађана проглашена је, сопственост њихова неприко |
| но промјенити, без договора и согласија свију нас и свега народа.</p> <pb n="142" /> <p>2.{S} Р |
| овине упознале су ово дело са песницима свију земаља.</p> </div> <pb n="121" /> <div type="chap |
| д стране његовог величанства императора свију Руса — примити.</p> <p>Затим изванредни посланик, |
| д стране његовог величанства императора свију Руса». —</p> <p>На које поклонење Милош одговори: |
| n="103" /> срдачно војници приме.{S} Са свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — |
| уги високи чиновници, опколили су га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраста човек, |
| о победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте бил |
| и се по православној Русији, њему се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију му |
| ке нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и остав |
| гредно улогу игра, било је доцније душа свију преговора и није остало између обе ове странке ра |
| заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непријатељских покушаја, да Србе раздвојењем осла |
| и знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кнежева признат био за врховног господара од Срби |
| ишту била је јоште једино прибежиште од свију беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели р |
| >Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дошао, да буде учасник братске скупштине, |
| гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су га |
| >Неописана је то дивота видити, како од свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту толи |
| опства.{S} Частољубиве мисли њега су од свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12 година пове |
| итао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор српски, застане т |
| Русија мора се упознати и угњездити код свију народа, који у свези сачињавају јевропску Турску |
| је обратио је на своје заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији догађаји доказали су, да ј |
| грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и |
| м укратиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да |
| часник братске скупштине, где ће се ток свију ствари отачаствених, свима без разлике предложити |
| /p> <p>Српски је народ такођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворн |
| аћи био.{S} Војници, који су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови |
| чина изаћи.</p> <p>Једина Љубица између свију српских жена, није се хтела тој заповести да поко |
| p>Милош је јошт један једини био између свију вејвода и ратних другова Карађорђевих, који није |
| г је Милош сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да |
| ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са својим жалосним зр |
| м призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су |
| имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо |
| еиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свиколици доста времена и мислити се и разговорити и о |
| а.{S} У високим званијама у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је нару |
| толико година са стране потпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршуј |
| Но угњетење власти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији прип |
| ним дипломатама и лукавством својим, са свим помрачава дипломатску вештину, својих супарника.</ |
| ужност да ју испуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њ |
| га Бог милостиви поживи,» рекне она са свим жалостиво и она ме отпусти са величанством, које ј |
| ашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја п |
| живао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског гос |
| е у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао прост народ, и у ње |
| рског робовања, земљеделство било је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <pb n |
| ити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно су |
| слушала!“ —</p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем, |
| а врло је чудновато расматрање једне са свим просте и неукроћене нарави, која се судара са спле |
| Да зараним моју!» — одговори му овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком |
| ем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је |
| мем земљом управљати!» — одговори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — |
| напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може |
| р један као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од ме |
| м; али је Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Мах |
| —</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопрево |
| идимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарен |
| том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и код к |
| љати.{S} Овакви депутата народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај |
| јер је српска аристокрација, која је у свим гранама правитељства седила и налазила подпоре и з |
| де ће се ток свију ствари отачаствених, свима без разлике предложити.</p> <p>Од Крагујевца, ког |
| је дубоком проницавошћу у траг улазила свима сплеткама и намерама непријатељским, и као што се |
| је.{S} У слову том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сами међ |
| т, што нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, који су требали предложени бити главно |
| века састоји се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удивителним исходима, којих сље |
| ао.{S} Његова потајна моћ и заштита над свима гоњеним, била је јача и претежнија од важности ор |
| ини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов мира нема, он је пред очима имао то |
| ом оделу, чињаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђен а свагда побед |
| остали натраг тргнули и оладнили, он је свима својима подузећима поступао са важношћу и поуздањ |
| граду, равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; да је народни празник освануо.</p> <p> |
| Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна прав |
| де војнички савет искупити и ово објави свима војводама, на које му сви једногласно рекоше: да |
| нодушан и својом хладноћом даде познати свима онима, који земљу испод његових ногу рију да у св |
| чтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је задобивена по |
| намесничтво и даде генералну амнестију свима сужњима.</p> <p>Намесници — који су само од њега |
| лободни дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао |
| , цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац, са неколико тек хиљада простих људи |
| но понамештано.{S} Умилна и тиха гласба свира дивотно народне песме и доводи слушаоце до највећ |
| раће поверен.{S} Он их оставља изложене свирепству разјарених победитеља.{S} И он побеже у Ауст |
| е у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта више, кад до |
| пророчество се испунило.{S} Тек што је свитати почело, турска војска халакајући удари опет на |
| сница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, |
| тири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до брегова чували оружани |
| у народа сва дела расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} |
| она: „Моје сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остај |
| места радовала састанку њезином.{S} Са свих страна врвили су добровољни радини, који су долази |
| , излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n="9 |
| жан нападај потребовао општу потпору од свих савезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србија |
| високом које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће се |
| ма, пред дућанима, где се обично ликови свих славних људи продаваху, гомилама врвио је свет, да |
| е преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати |
| не а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале су стотине година, докле су се овако |
| ћи маане оно је најсовершеније дјело на свјету.</p> <p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу уст |
| ма пак Милошева жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовања, непрестанце с’ њима н |
| онај, кога је он поставио, и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није у нар |
| ог званичног акта не подлише, и коме за сво време његовог живота, нити светлости ни сијателства |
| редпоставити, да Милош који је био духа свободоумног, није правио завере, да дело ово, које је |
| естола, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</p> </div> |
| је су Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и не |
| раћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан |
| > <p>Милош — у првим годинама детињства свог, није као и остала сеоска деца никаквог изображења |
| редбе да прима, придржавајући се свагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане |
| атим се врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која ј |
| ећ била на колена пала на заповест мужа свог.</p> <p>Ђорђево раме малакса при погледу овог приз |
| е жене сносити љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излагала з |
| ло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски није дово |
| Она се сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, који <pb n="179" /> ће дипломатск |
| полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим се вра |
| во, које ме испуњава толиким сведочбама свог драгоценог саучешћа, зараније дало о тој опасности |
| е само за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења, увек благородно срце код своје Љу |
| им баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече м |
| само зидом одељена и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чувара |
| p>Тугујући горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заборави |
| од оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p> <p> |
| ој.</head> <p>Непрестано уз престо сина свог стојећи одушевљена Љубица, која је дубоком проница |
| /p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише |
| е, и да он остављајући на престолу сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он |
| љити, нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душ |
| ликаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош |
| шана.</p> <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и с |
| Гледећи псето — овог неразлучног чувара свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво јаучући, |
| а наука, <pb n="35" /> коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито |
| аком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест његову, са највећим за |
| у ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над со |
| арода.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на јед |
| n="205" /> година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки п |
| оме <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано старао се он само, д |
| почем наши свештеници несмеду ништа од свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг наш |
| лободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколици з |
| ја је врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити, — но није хтела |
| посланик, за потврдити искрене осећаје свог господара императора, почне одмах с почетка, ал из |
| свога имао је пред очима само интересе свог народа, знао је само за једну Турску, која је полу |
| народа, изтргну га јошт пре времена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину определ |
| “ —</p> <p>Сад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајућ |
| у сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти о |
| а произведен, био је задахнут величином свог позива, и способан за довршење народног дела.{S} О |
| ању.</p> <p>Држећи се непрестано сходно свог високог положаја, кнез од Србије обратио је на сво |
| сетио је врло добро, да је Милош помоћу свог притворног простачења <pb n="183" /> у овом вешто |
| поњати грађанске одношаје јавног права свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хва |
| требити могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држим да им се допада, ка |
| народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње организације земље |
| драгоценом крвљу својом земљу отачаства свога, само да би јој повратили изгубљену слободу.{S} У |
| b n="166" /> по власти полугосподарства свога принуди кнеза од Србије: «да промене своја најнов |
| и власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парламента.</p> <p>Да је Милош овог |
| одима европским.{S} Он као глава народа свога имао је пред очима само интересе свог народа, зна |
| ..</p> <p>Љубица је овим поступком мужа свога дубоко увређена била; ћутећи сносила је увреде те |
| ша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</p> </div> </body> <back> <pb n="2 |
| у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорског посланика овамо послати: “да привед |
| опет на увек ступише у притјажање робља свога, законитост је турска сад на среди.</p> <p>И заји |
| амисли да страној земљи повери родитеља свога, једино добро које је јошт на свету имао.{S} Три |
| луге, које је он првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb n="48" /> услуге које је он о |
| Петроније требао да остави место рођења свога, обале потока, сведоке прве жари и љубави, поља, |
| га погледа удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ — повиче Ту |
| .</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са свога седишта, те испод сламњаче извуче своју шару, ста |
| на сила хришћанска нехтеде подићи гласа свога за ове мученике христове.{S} Русија није се као п |
| од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђ |
| а Љубица је тек петнајсту годину живота свога навршила, и она се одважи да иде другој својој ро |
| а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мого....{S |
| —</p> </quote> <p>Милош повери јединца свога Мијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи |
| а њега говораше:{S} Чувара престола оца свога!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она, да како Мил |
| Милан није више од три месеца после оца свога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу сов |
| не.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, која је имала лицем <pb n="89 |
| тајала три ајдука спремна, да га на миг свога господара од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу |
| ама и ногама везаним вођен и ношен пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи располаж |
| а је седила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без да се је са свога места |
| него доћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка, посланик је руски поднео господару од Ср |
| презиме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти с |
| тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се |
| уживања маленог пастира.{S} Сећајући се свога детињства и оног уживања у народним песмама, које |
| рије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до једног ча |
| у.{S} У писму том извештава један сељак свога пријатеља о тадашњим догађајима и завршује овако: |
| е давало прилику да господари над срцем свога мужа, употребљавала да овога на побуну и устанак |
| Он је био одвећ задовољан са упорством свога вазала противу њих....{S} Но Турска се налазила п |
| у њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и највећа кривиц |
| своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, ј |
| ку бежећег војника заставу, ободе нагло свога коња, пролети уз редове заплашене, пред собом гон |
| р од Србије старао се, да умни развитат свога народа унапреди, морао се он непретано јошт и о т |
| а је савезу Ђорђевом жртвовала сталност свога народа, бојећи се Наполеона, направи мир са Турск |
| о сваке похвале бранила јуначки слободу свога отачаства, и особитим напором придржавала је наро |
| оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, с |
| убица милосници, немогући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично су севале.</p> |
| народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па |
| подписује, које је он спремао, да народ свој подигне на један степен висине са осталим народима |
| уле жарким родољубљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважава |
| његову власт у своје руке преотме, при свој својој строгости сузбити није могао.{S} Императорс |
| између Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао велики уплив код совјетника.< |
| призора појавише.{S} Но ови призори при свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, што |
| Ђорђе.{S} Затим настави опет прекинути свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нем |
| Но старац Петроније одупре се, бацајући свој жалостни поглед около себе.</p> <p>«На овој сам зе |
| заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније употребити може.</p> <p>Да |
| бом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне гром |
| а потрудио, да остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам |
| знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем свој разговор довршио, рече му овај:</p> <p>«Милоше пре |
| астојавањем и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем на празни |
| тац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало свој крупи глас — „заклињем те именом моје блажене мајк |
| му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он |
| {S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену с |
| које је толико пута био жртвовао живот свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела. |
| овјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодушију Милошевом захвалити, устане колики је |
| м напору, очајним јуначтвом вољно живот свој отачбини на жртву приносе.</p> <p>За време овог де |
| узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти безду |
| узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности избав |
| м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро |
| учући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на |
| тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, |
| . «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p |
| а.{S} Она није могла дуго преживити два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њ |
| ва жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући из гласа јуначке песме, |
| ци одговараће и књазу и народу за дјела своја, одговараће и за свако злоупотребленије, које би |
| ивао, и народ га је после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида изгубити, |
| ебу ведроме, вргоше већ и свеци знамења своја, која јасно говорише, да је земан дошо да се воје |
| бегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људских удаљени |
| постане њихов предводитељ и управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци од |
| но изразити славе-пуном кнезу од Србије своја висока осећања, којима је он према њему преиспуње |
| га принуди кнеза од Србије: «да промене своја најновија уређења, која садржавају у себи демагог |
| ећ чудновато, да велике силе, које шире своја снажна рамена преко толиких милијона разна народа |
| ставили били, они су опет заузели били своја стара места, а житељи равница остављени сами себи |
| з по своме имању, а општине имаду право своја непокретна добра саме под закуп давати, лична сло |
| м њиховим лешинама поља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се |
| и неможеш.{S} Народ радосним срцем пева своје народне песме, вије грдне народне заставе, на кој |
| срећу материјалну; треба да народ позва своје дужности, да може знати, шта власт има с правом и |
| ономе ни овога ни онога века, који изда своје отачаство!“ — одговори Милош заданут неком непоња |
| равнити куће, поватати младе девојке за своје хареме, а младиће за своју војску, отерати стадо |
| оме доли једном народу своме имађаше за своје узвишење да захвали, као највећа кукавица оставља |
| пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно позориште изабрали, морала су све њихове са |
| Молдаве, може правити оруђе послушно за своје намере.{S} Но овај поступак јасно је показао; да |
| у у прашину, топови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шум |
| своје стране савесно и верно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунил |
| савеза....{S} Турска је опет повратила своје старо господарство у Србији, а без да је и једна |
| да.{S} Знајте дакле, да свака ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидати пре, него што се |
| о разјарени, гледајући у овим поклонима своје понижење и довршену пропаст ислама.</p> <p>По пов |
| положаја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, погледе свију главни људи, а доцнији дог |
| идио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, |
| руги него ви и ја,» показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплетке међутим нису престајале, он |
| а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље побеђивао — пао је у овој политичкој |
| живот главе своје, да се одрече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку ти |
| и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и највештијег |
| ево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p> <pb n="51" /> <p>По извршеној п |
| место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош ни |
| то је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и старости, предаје кнежевско достојанст |
| ачки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су заклон, непрестано вичући; |
| ајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме ове биле |
| аведне српске ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала своје обвезе, и |
| рког искушења, увек благородно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> < |
| е показао; да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора своје власти и да је готов у |
| ободне воље самога народа, који је прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указан |
| на зиду, поред ког је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p> |
| оверавао је двадесетогодишњи младић све своје намишљаје.</p> <p>Милошево широко чело, замишљен |
| вера био, већ за велике труде и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је — <pb n=" |
| била.{S} Милош је одмах спочетка владе своје потпомагао овај први извор благостања људског и с |
| ти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христос господ вој |
| одступала од њега, ове последње надежде своје.{S} Дрвеним само зидом одељена и растављена од си |
| их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније употребити може.</p> <p>Да је Русија упра |
| општем договору.{S} Но Русија, која је своје батерије запете држала, предупреди ову високу и с |
| на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је са |
| гледа сретство и начин како да прикрије своје богатство, <pb n="65" /> које је задобио... и да |
| четир године дана, она је противу сваке своје личне опасности, са отважношћу и постојанством пр |
| ђи износили су са сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме заробљеном народу куцало је |
| његове закључили, он је искупљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, |
| иче обнезнањена мати, те склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете |
| иче над њима.</p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле прес |
| ирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље своје даде Милош народу обзнанити: «да је он оставку на |
| кад је праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац и мати, збогом Јелице, |
| влада благоволећи савет, да остале дане своје проведе у миру и задовољству приватна живота, а н |
| о, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважавајући та предања народња, |
| озније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао се је господар од Србије; оних пријатних у |
| ! рече јој горди младић развлачећи усне своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!»</p> |
| ешена била јако разграната и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинил |
| ије, а Турска налазила је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом могла совјетнике п |
| те ји овде с пуновластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb n="149" /> државни чинимо даљ |
| ретна Србија дошла је била већ до очите своје материјалне пропасти, големо насиље и свакдашње н |
| ашима млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала их где један за другим смртно рањ |
| кама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсц |
| ад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. — </p> <p>Једног дана догоди се д |
| ска, жене, деца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собо |
| браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци м |
| адобио... и да личност своју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од општег блага, од |
| итисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени д |
| ојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са с |
| у за стопом отимајући прогањао их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима, пред ду |
| роговори неколико речи, загрди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јели |
| у Цариграду или у каквој другој држави своје посреднике, чија важност јако претеже на мерилу њ |
| сањао је о некој независности и слободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</ |
| роз мртве и умируће војнике, да потражи своје рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, |
| ; старци, жене и деца остављали су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда |
| са највећом њежношћу почне повторавати своје највеће уверење високог поштовања, <pb n="155" /> |
| ородица, од које сваки члан мора поњати своје интересе и морадне исправке за срећу материјалну; |
| а од Срба потучен, није могао наставити своје војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда |
| ео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име он прослав |
| н у своме народном оделу, које до смрти своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним местима, |
| уњених Срба.{S} Њега је поред храбрости своје особито одликовала бистроћа ума његова.</p> <pb n |
| пало, горда Љубица <pb n="224" /> упути своје стопе на границу аустријску, без да је у Београд |
| паситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за осве |
| сти.{S} Људи, који нису никад смели очи своје на султана управити, дивили су се и чудили његово |
| колне силе може бити жалише за губитком своје власти, које су из потаје ревновале за влашћу срп |
| ом тренутку свака је зебла за предметом своје љубави.{S} Пред очима сваке поједине развијао се |
| ш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом примирију, којег с |
| Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз |
| као највећа кукавица оставља отачаство своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S |
| од српски преотео је од Турака неки део своје земље и у народности својој на ново је просинуо.{ |
| ланика, који је сљедећим речима изразио своје незадовољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт |
| водио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, што су до тог доба незнањем з |
| је у највећој срећи био, опет је носио своје обично народно <pb n="50" /> одело, његову олињен |
| далеко, где ће рука победитеља жестоко своје присталице притискивати, а они ће тада сами доћи |
| а и старости, несме носити више народно своје одело, већ да се свака има обући у старо руво роб |
| јте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не |
| рници својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрал |
| 8" /> Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском с |
| , која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој својој строгости сузбити н |
| ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе под њено покровит |
| ада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска ра |
| , те чинећи се свему невешти, радили су своје послове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди падиш |
| тва да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до о |
| ем божијим и назову се „побратими.“ Ово својевољно саједињење добије заклетвом светињу неповред |
| епутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину долазити, рачуне прегледати и |
| жи своје рођене... донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче на |
| S} Милош употреби ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке |
| подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете су његове по војничком начину |
| воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу |
| гичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног |
| емогоше гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој |
| кнез Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен својим најглавнијим великодостојн |
| рби су једва један пут већ постали сами своји господари, и Милош напредује са делом цивилизациј |
| а Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Србијанци, видила је где два њезина коња под њом |
| дњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености доводити: скоро ћемо наст |
| тачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је нај |
| аре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај б |
| S} Чувара престола оца свога!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она, да како Милан умре — ови људ |
| који ми могу помоћи, са својим саветом, својим искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, н |
| Месец просијава кроз облаке и осветљава својим тавним и жалосним зрацима овај тужни призор.</p> |
| кад народ намисли светити се силеџијама својим.{S} У такој грозничавој тишини дошла је била већ |
| астоји се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удивителним исходима, којих сљедство |
| делио са онима, који ми могу помоћи, са својим саветом, својим искуством, а ми извршујемо ту вл |
| као и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Паша сакрио био, |
| ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтр |
| ити.{S} Увек присеби — праштајући се са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђи |
| ћу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са својим жалосним зрацима у поноћно доба осветљаваше чове |
| са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем, те са гласом највећег презрења рече |
| емоније прешле, Махмуд сад развије пред својим вазалом, сву кокетерију измишљене учтивости, те |
| луције пао је у прах...{S} Аустрија под својим надзором држи српске војводе, који су небројено |
| а спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим сељацима довољно чувен и радо виђен.{S} |
| одржати престол ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијај |
| ли, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до једн |
| ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом јуначком браћом свој |
| ењака, који је кроз Србију пропутовао и својим земљацима књегињу Љубицу описао.</p> <p>«Како са |
| г непријатеља побили, они су се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, радили су св |
| е по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран био.{S} Материјално стање земље брзо се |
| пски <pb n="128" /> доскаче одговарањем својим ученим дипломатама и лукавством својим, са свим |
| ет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним штабом управлао је овом битком, у нам |
| својим ученим дипломатама и лукавством својим, са свим помрачава дипломатску вештину, својих с |
| м борцима за слободу српску и јуначтвом својим, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и |
| х.</p> <p>Милош који је окружен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје не |
| а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</ |
| .</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу давно већ предвидила, хо |
| м Љубицом и млади своји синови, окружен својим најглавнијим великодостојницима, на велику годиш |
| ке прве жари и љубави, поља, која је он својим знојем оросио, земље, где почивају кости његових |
| бије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суграђанима изгубљену отачбину; а остало им даде |
| ст султанова позива да захвали...{S} Но својим наравним проницањем је он провидио исто тако и к |
| о признала, да се сами могу слободно по својим законима уредити и сами себи старешине изабирати |
| били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, давали су <pb n="18" /> им рану и подк |
| дити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у својим песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљен |
| падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке |
| оша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцније великаши српски од њега |
| Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања н |
| раги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да последњег часа држање његово |
| а се шњима завадила, она је распру међу својим непријатељима расплодила.</p> <p>У последњој буг |
| собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаст |
| сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама приметити, |
| су често занешени били страсним жељама својима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Рус |
| натраг тргнули и оладнили, он је свима својима подузећима поступао са важношћу и поуздањем, те |
| овања, <pb n="155" /> које он у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно исповеда, за |
| > <p>„Ја знам — рекао је он пријатељима својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојат |
| јер кнез Милош није дозвољавао бољарима својима никаквих личних сталних преимућства, да прелазе |
| народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, но |
| са свим помрачава дипломатску вештину, својих супарника.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| или, а Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на супрот ставити могоше.{S} Уздајући се |
| орђе даље, окренув се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по један л |
| витељства остави слободно извршење дела својих, која им по уставу припадају.“ — Ова откривења и |
| ма српским војевале супрот Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике своје. |
| Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди |
| љивањем добила је она већину присталица својих у совјету.{S} Они совјетници, који видеше да ће |
| кочио је на све стране на оружје против својих угњетача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шум |
| ра мало одахне и да плодове прикупља од својих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће било |
| који су били право и неправо гоњени од својих немилих господара.{S} Оптужени бегао је у старод |
| е унутарње <pb n="5" /> неодвисности од својих старих господара, и напослетку уређење уставно, |
| еограда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријатељи примани били у села; сељац |
| ре било, нису добивале никакву плату од својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом со |
| шево постојано великодушије њему је код својих задобило уважење и поштовање, а код Турака, које |
| није одобравао.</p> <p>На потстрекавање својих попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тач |
| м.{S} Махмуд прими и узакони ослобођење својих старих робова.</p> <p>Кад су о свему договори уч |
| де су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош д |
| не као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n="218" /> Ви сретно живите у вашо |
| ба, на ново побесне, гордећи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе |
| —</p> <p>Кнез Милош пао је сплеткарењем својих великаша, а не зато што је народу свом невера би |
| у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после оних велик |
| да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и приврженика у Цариграду.</p> <p>Махму |
| S} Оне су садржину његову дознале преко својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жр |
| о бројала у недри самог сената неколико својих присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Пет |
| гао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спаситељем |
| нима калити срце своје за несрећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец са својим жалосним зрацима |
| анцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби ј |
| у погледу Србије, све једнако у замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милош |
| омака, који су под неограниченом влашћу својих војвода стојали.{S} Они су имали под собом једно |
| огледом молила Бога за освету погинулих својих.</p> <p>Ништа није жалосније од овог тужног приз |
| ове противу њему — Милош преко искрених својих пријатеља дозна, и он плане гњевом према Русији |
| > <p>Милош повери јединца свога Мијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног |
| пски <pb n="226" /> после 27. година на својој свето—Андрејској скупштини лишио Карађорђа прест |
| своју, што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} Војници, који су за слободу свију |
| } Оно мирно стадо робова, које се судби својој било предало, није могло дуже јарам ропски да сн |
| от свој на жртву, само да поврате земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су они презирали.{S} |
| јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну независност и да ову истргне из сумњ |
| тоборац и мирољубиви владар, који земљи својој мудре законе и установе даде пређе дакле, него ш |
| јавно рекла, кадар био да поврати земљи својој независност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ ви |
| ују она мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народом заједно извојевао народу |
| pb n="48" /> услуге које је он отачбини својој првим даном побуне српске учинио, изодавна су му |
| ом показали, да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили дело слободе?</p> <p>И |
| и и јуначких жртава, није умео отачбини својој да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у |
| х робова о некадањој слави и госпоштини својој, оне су описивале бившу срећу отачбине, а у небо |
| ло је материјално стање Србије у језгри својој војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовал |
| заповест: „Ако Милош остане при намери својој, да таки најстаријег сина Милошевог Милана, за н |
| о те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу |
| ла, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би се што противно догодило, то су браћа |
| постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заборавила, да има јошт једног сина |
| ака неки део своје земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уре |
| сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, н |
| и, него јавна саучешћа Срба према браћи својој, која под турским јармом пиште»!!! —</p> <p>Запл |
| годовањем од себе одбијао, невера браћи својој бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег |
| воља рану носили мужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p |
| су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве о |
| десница божија, за учињену неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као какав крив |
| у и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прост |
| е једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и старости, предаје |
| седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог |
| рвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне он, и почне говорити:</ |
| оружјем светлим, вијући заставу у руци својој, на којој су биле белим словима написане ове реч |
| ву власт у своје руке преотме, при свој својој строгости сузбити није могао.{S} Императорском а |
| у Кара-Ђорђа и Милоша, који је при свој својој младости имао велики уплив код совјетника.</p> < |
| ра појавише.{S} Но ови призори при свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, што сладо |
| навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да од све туге привезујем ране њих |
| ов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновн |
| пред свога господара, да овај с њиме по својој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говор |
| b n="174" /> је и сваки може са њоме по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. —</p> <p>З |
| ечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле около једног ст |
| који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и оно што сад |
| свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>П |
| Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди је обично обедовао. |
| Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је полагао на посредовање Русије, Кар |
| у своме простачком оделу, чињаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад побеђ |
| и за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је воду на в |
| чима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше неколико магн |
| .{S} Он постане сад сасвим равнодушан и својом хладноћом даде познати свима онима, који земљу и |
| без уважења.{S} Војводе опијене славом својом, а совјетници опет незадовољни, брзо се сложе су |
| еће моћи овај челични карактер за руком својом савити, који није нагињао ни за превару ни лукав |
| осно, да је морало пасти под сопственом својом претераношћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба |
| на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девојка са збуњеним погледом, |
| о и узвисио над осталом јуначком браћом својом.{S} Име његово расчуло се у народу српском као и |
| атрени позив, који чудноватом краткоћом својом пред очи ставља судбу отачбине и толике за свако |
| тне вечери, седио је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом брежуљку, који је растовом гор |
| одина заливали су Срби драгоценом крвљу својом земљу отачаства свога, само да би јој повратили |
| тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечит |
| /> <p>Шатобријан рекао је начином њему својственим: «Грци су јуначством и храброшћу постали на |
| личанством, које је само једној књегињи својствено.</p> </div> <pb n="219" /> <div type="chapte |
| елити.{S} Народ српски има више народни својствености, ове му треба најпре прелити у нарав прос |
| ружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произвело је највеће учешће код |
| он имаде велику власт над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори |
| шао је са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеком п |
| метни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирна - |
| иста, тако радећи имао велика основа за своју политику, јер српска крв није била неисцрпима.{S} |
| е девојке за своје хареме, а младиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђавати о |
| не, које је она више пута потстицала на своју сопствену опасност, да поврати Милоша јединог још |
| они људи, што су по неколико усташа на своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, |
| ара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бе |
| дан српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао |
| не и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу |
| амо какови пролом спазио, одма је то на своју корист употребио, секао их је као репу и мртвим њ |
| ова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно |
| од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> покори Србију, каво би под г |
| де војевали.{S} Мати Љубичина видила је своју крајњу пропаст: кућа њена попаљена и разорена, по |
| агазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је драгоценом крвљу њиховом купљена |
| свога седишта, те испод сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су |
| е он сав поцрвенео од љутине — и повуче своју саблу на њу.</p> <pb n="91" /> <p>На ову вику и л |
| у 1812. год. Турчин кад није морао више своју војску супрот страховите и силне Русије обраћати, |
| оворе са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} Они су, што се признати мора у по |
| што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену слободу.{S} Радосне и веселе песме смеш |
| па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу независност, неразумним пр |
| еби, плакао је као мало дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њему нанешене умео је опростити |
| има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју малену кнежевину тако уредио, остало је том велик |
| и суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и послушнос |
| кад је певајући јуначке песме потресао своју тиху пустињу, сенке старе Србије, негда слободне |
| о је у стародревне шуме, где је налазио своју потпуну слободу, пошто се је напред удружио са он |
| лош видећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубуре и изтрчи пред беже |
| обитим напором придржавала је народност своју, која се крунила под политичним ударцима, који су |
| ије, само да отклони савршену покорност своју према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик п |
| "65" /> које је задобио... и да личност своју и породице своје обезбеди, и да све оно одели од |
| ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и |
| да и до његовог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чи |
| .{S} Но почем њему није приличило срчбу своју показати, то настави он даље са гласом одобрења.< |
| е пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили |
| д у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но гостопри |
| а трави, држећи усправљеном руком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледајући веселу |
| Срба уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n="64" /> <p>Сад султан о |
| дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира |
| асне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада |
| трашити и чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, |
| епону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снаж |
| више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час |
| вљајући на престолу сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, а |
| амена од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мого....{S} Ова голема несрећа, < |
| евим Турке из Србије изтерала и слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска попуњавана |
| род, да незаборави на изгубљену слободу своју.{S} Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и све |
| народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n="131" /> је он ка |
| одважно.</p> <p>Оба детета загрле мајку своју, која је већ била на колена пала на заповест мужа |
| одине прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка њег |
| p> <p>После ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, примети <pb n="167" |
| ови.{S} Ђорђе је платио главом погрешку своју, што је из земље побегао и невера својој браћи би |
| кори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} |
| је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да |
| ....{S} Но Милош није се нигда на једну своју личност много обазиро, кад се радило о општем бла |
| шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим дрскост |
| рнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, нови боли почну га мучити.{S} О |
| <p>„Кнеже?“ — настави Махмуд — жестину своју уздржавајући — «ви дозвољавате народу прекомерна |
| ио јако дирнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико |
| мира са портом закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње уређење земље обраћати.{S} Он н |
| и, нису се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затворити или насилно из земље пр |
| одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале су стотине г |
| право над животом мојим, а не на браћу своју!» — одговори она одважно.</p> <p>Оба детета загрл |
| ; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале супрот Турака, и н |
| који није хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио |
| де, који су небројено пута водили браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточници с |
| Турцима предао, да закрили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не од |
| итачних установа, којима је Милош браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он |
| еш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним моју!» — одговори му овај |
| /> <p>Напослетку погледи на жену и децу своју, која јецајући од плача узајамно се грлише и као |
| к са последњим уздисајем испусти и душу своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може још коме |
| сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n="76" /> на олтар народне слободе!!!{S} Сви |
| ћ све бадава.{S} Јован је испустио душу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и |
| ија даде поискану поштену и јуначку реч своју. —</p> <p>Нато настави Милош; «ако жедниш за мојо |
| тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без |
| ="112" /> уговора.{S} Милош по одличном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов |
| важност поклона тих; што јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p> <pb n="170" /> < |
| тарешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опустошавале су и пљачкале сва |
| одаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им |
| дузећу није <pb n="198" /> ништа народу свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише штедио љу |
| војих великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, к |
| јој небудем на досади.{S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да |
| атраће онај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе- |
| .</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање |
| је налагало великодушно поверење спроћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно |
| .“</p> <p>Младо девојче паде у наручија своме младожењи.</p> <p>Јелице слатка душо моја, рече ј |
| е поводом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на т |
| де презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, да се |
| уставом земаљским обвезан, да народу о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Милош |
| тарости, предаје кнежевско достојанство своме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета — |
| ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, која |
| ном општинском.{S} Сваки плаћа порез по своме имању, а општине имаду право своја непокретна доб |
| ђа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписи |
| аша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у |
| удећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, које је на |
| ар целог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, које до смрти своје нигда није ос |
| рдељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме простачком оделу, чињаше се да својом вољом над с |
| з руку пустити, док неповрате отачаству своме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам |
| е труде и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што није могао |
| а-Ђорђе, који никоме доли једном народу своме имађаше за своје узвишење да захвали, као највећа |
| ти, сад она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћује.</p> <p>И |
| <pb n="131" /> је он као владар народу своме учинио, кад би овде исписивати хтели; морали би ч |
| је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег простога народа, љубав братска |
| је стари Петроније певајући по обичају своме уз гусле једну народну песму, која је узносила и |
| шену пропаст ислама.</p> <p>По повратку своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне |
| рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“ —</p> <pb n="87" /> <p>Милош сад стане нешто да |
| у сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је у |
| ара није било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном животу губио се, постао је — кукави |
| иче старац, ширећи дркћућа наручја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина једно |
| устрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учинили и управо да речем образ му |
| p>Куршид је баш војнички савет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без икакве зашти |
| у главу....{S} Он је предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српског пред |
| ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није |
| ња имао.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко |
| Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу као непријатељ |
| буђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио |
| власт, ову и амнестију одбацују, и пишу своме законитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо ферман |
| није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци, али све те |
| ио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за 16 |
| тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> <p>Живот Махмуда беше зајиста кратак, а да |
| осланику познати, да је аудијенција већ свршена.</p> </div> <pb n="190" /> <div type="chapter" |
| едне године, ово је дело <pb n="171" /> свршено било.{S} У овим делима налази се духа, разума и |
| силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући себи право, да при првој прилици |
| пошаљу, но нека знају; да јошт није све свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се неће |
| драми Српској...{S}219</p> <p>XXIV.{S} Свршетак...{S}225</p> </div> </back> </text> </TEI> |
| SRP18791_C24"> <head>XXIV.</head> <head>Свршетак.</head> <p>Пљен народног престола кнеза од Срб |
| ност, неразумним противлењем.</p> <p>По свршетку једне године, ово је дело <pb n="171" /> сврше |
| овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потргне, ако само неколи |
| евлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слабо <pb n="86" /> јестаство младе Љубице клоне |
| еба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до последње страже турске допрати, где рас |
| осле доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депутати ваши, |
| но чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњеним Србима |
| стали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је топрв од године дана држа |
| је жртвовао овим магновеним интересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пр |
| ечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љубица направи мали знак крста на зиду, поред |
| Махмуд сад развије пред својим вазалом, сву кокетерију измишљене учтивости, те са највећом њежн |
| ачним по правитељство наше измирити.{S} Сву прошлу годину совјетовали смо се о том <pb n="145" |
| .</p> <p>Ја сам међутим непрестано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у догов |
| шање Срба уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n="64" /> <p>Сад султ |
| убе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити српски војници тог вече |
| и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре |
| л ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хи |
| к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам се |
| Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</p> <p> |
| д 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb n="80" /> показао.{S} Са |
| њем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христос гос |
| речених радина уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људ |
| и у деци отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој отворе и обучавањ |
| родима, који су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да само ономе |
| уже им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, војводе и војници потраж |
| ој бугарској побуни, њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима око грани |
| али продужи она,» небојте <pb n="14" /> се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на |
| повређен устав и одупру <pb n="199" /> се височајшем оном закључку, да се совјет обнови.“ — Се |
| {S} Но певерење поштена човека усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Алија до пос |
| м боју погинем!» —</p> <p>„Његова молба се испунила“ — придода старац. «Марко је тешко сагрешио |
| кућевног леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном од њих крпом обустави |
| акођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но једна слав |
| ера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован |
| Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати има и он је био у стању издр |
| здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> < |
| pb n="123" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме ос |
| орали би читаве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива. |
| објаснити и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово њего |
| вог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налаз |
| је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен смат |
| није на предлоге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, н |
| би полугосподарство српско признала, да се сами могу слободно по својим законима уредити и сами |
| би и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезније према енглеском конзулу држите; ко |
| лову том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим предложенијама и сами међу собом и |
| , да Србија његова није тако снажна, да се са две знамените европске силе у коштац уватити ноже |
| е моме узвишеном господару до знања, да се неки високи достојници вашег сијателства туже на ваш |
| .{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни |
| е опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније правитељства представничког у Србији |
| рпски великаши отворише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешат |
| ме са достојанства кнежевског збаца, да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо ре |
| има принудити овог простака српског, да се Русији поклони.{S} Немогући другчије Милоша себи под |
| извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да би он морао бит |
| емљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њихових народа жеља породи |
| да Милош неће за живот главе своје, да се одрече извора своје власти и да је готов у свако доб |
| е оцу Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштуј |
| чинити?» — После ових речи заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне |
| ма у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор српск |
| p> <pb n="120" /> <p>Милош заповеди, да се постарају и за дела елементарна, сходна за наставу и |
| а и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека П |
| ласт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да се војводе не осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе у |
| Турску, посретством совјета изрећи, да се са престола српског уклони породица Обреновића, у ко |
| ечито трајати, морало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени народ од тешка нап |
| рвност у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што му је неограничен |
| начну народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на помоћи буде.{S |
| ој савезници султана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим |
| која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за |
| pb n="107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примље |
| може часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данком, |
| олико година једним гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео њего |
| сам ја печатати <pb n="163" /> дао, да се разда онима од наше браће, који нису били на скупшти |
| рати.{S} Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз |
| ов у званичним новинама оглашен био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p |
| незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ов |
| рохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што |
| зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине окол |
| а, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, да с |
| ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у |
| а порту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајист |
| и који нису овде, да приправни буду, да се на први знак под заставу искупе.{S} Жене, деца и ста |
| е бугарске пут прокрчити своме мужу, да се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да у |
| 199" /> се височајшем оном закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Ту |
| шу своју и отишао је Богу на истину, да се нађе са оцем и браћом својом.»</p> <p>Несретна девој |
| црте смућеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач р |
| сваког <pb n="136" /> Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је за |
| и сва остала браћа, које нејма овде; да се закунемо сви, један другому, књаз властима и народу |
| у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде времена, измирити га од једнога дана до |
| бар толико искрености и одважности; да се не даћа оружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што |
| Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам |
| то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме руском или турско |
| дити са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p |
| <p>Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне с |
| ојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељем, ми се мо |
| ове демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи з |
| алати) <pb n="216" /> имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму пр |
| улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година назад повратимо на оно доба, кад |
| а је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је могао народ позвати да им суди; но он |
| е по престолном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим фразама много народу обећава а ниш |
| анама правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb n="194" /> < |
| м посљедицама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по |
| гли несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене |
| подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао |
| јке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петрониј |
| жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски конзул на крају оних списа подписује, које је |
| е он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре било је врло поспешн |
| њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима пр |
| материјално добро стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни |
| ницавошћу давно већ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу |
| вео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао ов |
| у стању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ћ |
| ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост једнога није могла |
| а је Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим непријатељ |
| га је свога погледа удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> <p>„Безобразницо!“ — |
| ити га од једнога дана до другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један |
| са ланцем о врату, за знак ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љ |
| и заишту од њих, да оружје положе и да се предаду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите!» |
| д какве је важности то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића |
| } Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну деца у школама учити чи |
| почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} После |
| робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју |
| сподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара пача.{S} Он је |
| на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике |
| Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле ор |
| се зачује глас војничке трубе; знак да се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да пол |
| има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, |
| у, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима |
| е у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу војводама и <pb |
| ке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитање <pb n="118" |
| вало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он |
| , колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако |
| е круну од народа, зато му је ваљало да се народу заото поклони и благодаран покаже, док међу т |
| неустрашивог бранитела.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрч |
| во.</p> <p>Крајње је време наступило да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало св |
| била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили побед |
| Милош обилазио села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и |
| -Ђорђа.{S} Ђорђе је морао непрестано да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61" / |
| оја јасно говорише, да је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</ |
| а никако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, |
| носити више народно своје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о вра |
| рим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота Милошева.</p |
| е и измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, |
| — а превод Петронијевића гласио је: «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код висок |
| азећи се својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до једном Милошу покорити неће!» — При |
| ојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, |
| путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није о |
| у осталом политика речених земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати |
| шени, нису ову тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био |
| ци отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце |
| зађе.</p> <p>Млада једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мо |
| ј цркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на прагу црквеном човек један, под оружјем светлим, |
| /p> <p>— „Не господине, разумите ме, ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у |
| "203" /> кип на књажевском престолу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у |
| се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама приметити, да околне силе а наро |
| меду ништа од свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је без поду |
| Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Турака, међер |
| уговорима мира освећен.» — </p> <p>—„Ја се неопомињем“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да сам |
| Сад се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паша београдски, где је била столица уп |
| просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово |
| Милан — ова јадна политичка жртва, која се као што је опште познато, једног јутра попела на кња |
| мо ми на <pb n="4" /> такова дела, која се односе на патриархални живот овог првобитног народа. |
| приметбе, одговара на сва питања, која се на њега управљају, излазне основе које су га приволе |
| шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош употреби ову |
| а свим просте и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама изображења и потребама реда.</p> |
| ом придржавала је народност своју, која се крунила под политичним ударцима, који су из помрчине |
| ени наћи непријатеља оних уређења; која се дају народима као извесно право и паметна слобода.{S |
| ога вазала противу њих....{S} Но Турска се налазила под теретом заштите Руске, којој је султан |
| и свем том, ова благородна душа, морала се више пута поклонити увредама, које су нанешене биле |
| едњој бугарској побуни, њена рука могла се свуда видити.{S} Она је под разним изговорима око гр |
| расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} Мало по мало одв |
| амо и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при о |
| виђењу очајавати морао.</p> <p>Догодила се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску |
| није доба сама водила — шта више мерила се са портом и исполином севера — са великом Русијом.</ |
| сенку власти владаоцу остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејат |
| своју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бела као снег брада покривала му је јунач |
| премногих изванредних дагађаја, којима се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека |
| даде.{S} После дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb n="169" /> он попу |
| ебројене жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице проливала, нису могле без никакв |
| <p>Овај жалосни призор за мење времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" |
| е у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошев |
| е њоме управљао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са природом људи и ства |
| а своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, не |
| ињао ни за превару ни лукавство.{S} Она се сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље |
| ина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> |
| внате, за коначну народну пропаст — она се реши, да се на народ позове, да јој овога пута на по |
| сту годину живота свога навршила, и она се одважи да иде другој својој родбини: „бар да од све |
| убопитства, ово је он одма приметио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање |
| конзула Енглеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем |
| </p> <p>Да ово пак постигне Русија мора се упознати и угњездити код свију народа, који у свези |
| увати онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу, који је на њу замахнут!“ прихват |
| да — имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> |
| Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу ко |
| а што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, |
| очетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и |
| к народњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, |
| оја су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супрузима догађало, то нам није познато.{ |
| руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ у |
| ена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису до |
| његовој израз гордељиви. —</p> <p>Такав се појавио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђен |
| га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу |
| ише Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова војска |
| p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки д |
| ли, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на мес |
| и чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопад |
| едном кад га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти в |
| — 1800. год. прост један војник, за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвис |
| </p> <pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, |
| ика — видили смо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на стра |
| искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb n="45" /> видило на г |
| аст уништити није могла.{S} Једном, кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, једну лепу ј |
| сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се б |
| једну своју личност много обазиро, кад се радило о општем благу земље: «Е добро!“ — рекне он њ |
| ловито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце |
| а клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору заповест диже, настави |
| но одушевлење без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слабо <pb n="86" /> јестаство младе Љубиц |
| е порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење догогило, <pb n="192" /> и кад |
| ао је оштро на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затво |
| а живи отац и пријатељ народа!“ — И кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред страхо |
| е... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч |
| инуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме |
| асом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици тр |
| пчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да |
| интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, |
| нека и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љубица направи мали знак к |
| ке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, где б |
| у страху и највећој тишини певане, сад се наједаред захоре из колеба, пољана и јавних места.{S |
| у једном магновењу мало попустише, сад се наново уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет |
| ац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глав |
| које остали житељи подпомагаху.{S} Сад се прибегне лукавству а од нападаја се одустане.{S} Паш |
| лавнијих епоха у српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало није, но једно је само |
| те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да треба заузета села и вароши грађа |
| у перо није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ј |
| ове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор Милошев горди дипломата разљути и по |
| је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке трубе; знак да се војници под з |
| но да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет л |
| јој овога пута на помоћи буде.{S} Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару |
| било је такођер незадовољника, но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску |
| S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом брзо крај учини |
| раву истину мог мишлења.»</p> <p>Махмуд се на ове речи насмеши и пружи му руку.</p> <p>Милош је |
| је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рање |
| рским ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S} У |
| ац!» — рече он озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја |
| — била оправдана.{S} Има случајева, где се смелошћу и одважношћу већма користи човек него прете |
| >У великим варошима, пред дућанима, где се обично ликови свих славних људи продаваху, гомилама |
| у нема никакве владарске надутости, где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне |
| ша.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући из гласа јуначке песме, што је од |
| емљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран |
| нце с’ њима на бојишту била, видећи где се Милош вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и |
| ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, |
| дина, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је |
| е дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе |
| лагао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страховито превари.{S} Човек, који знаде за све нево |
| се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p |
| ио — <pb n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског придобити за промене |
| кад се Милош пред народом показа подиже се наједаред страховита вика: «Доле са совјетом! — доле |
| о се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјално стање и самог народа, који је ско |
| давао.{S} По овом даклем обичају, може се судити неоцењива важност поклона тих; што јих је сул |
| а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити ономе ни овога ни онога века, који изда св |
| ароду јављати ји, оволика гомила неможе се сбог велики трошкова сваке године овако скупљати.{S} |
| <p>«Ми остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поста |
| дипломације.</p> <p>Из свега овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејан |
| Љубица између свију српских жена, није се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад ј |
| а ове мученике христове.{S} Русија није се као покровитељка ставила у средину између мучитеља и |
| важан» — одговори султан — «о њему није се могло радити преко других.{S} Ја сам за боље држао, |
| и су се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за рад онај, који је намењен био, да од |
| арха Цариградског.....{S} Но Милош није се нигда на једну своју личност много обазиро, кад се р |
| паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном |
| ји су материјално добро стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови др |
| у меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби својој било предало, није могло дуже јарам роп |
| арода.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора појави |
| није довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у рук |
| ха онемиле, читају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бо |
| убивим.</p> <p>Све војводе српске, које се користише добивеним биткама и обогатише се, изузимај |
| обуђује радине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на |
| при овоме одговору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n="164" /> придржавати умео, по |
| робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изображени |
| ара, и напослетку уређење уставно, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, |
| окрвно јуначтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је за |
| о удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ в |
| а више као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска могла покорити |
| а су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216" /> имала су п |
| астоји из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна слова састоје.</p> <pb n="132" / |
| едложени били.{S} Руско посланство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно уло |
| се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» — Махмуд осети удар. —</p> <p>«Кнеже!» |
| ле, докле опет неостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу.</p> |
| их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни |
| и грозна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да |
| хвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, како у грађанским тако и у в |
| м претераношћу.{S} Јаук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до друго |
| еру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили би |
| дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који су ује |
| атеља од туђег дома и племена, саједине се именом светог Јована пред олтарем божијим и назову с |
| ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њихових н |
| покори.{S} Педесет хиљада војника скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на |
| > <pb n="24" /> <p>На знак један отворе се врата од колебе, неколико људи изведу једног очајног |
| мајке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се врата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стас |
| реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацајући свој жалостни поглед около себе.</p> <p>«Н |
| ену неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни ве |
| ше напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош |
| од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са остал |
| место мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он избере и потом донесите ми ф |
| у одрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише |
| и тражимо слободу или смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на оружје, затресоше се |
| ка Русија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. —</p> < |
| црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са свију |
| се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће прекомерн |
| буде учасник братске скупштине, где ће се ток свију ствари отачаствених, свима без разлике пре |
| да помогну оно место приредити, где ће се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут је |
| тавити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народни подјелити и више државни со |
| љенијама какви недостатака; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нису м |
| ad> <p>У овим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снаг |
| у се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране правога, |
| уцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </div> <pb n="225" /> <div type="chap |
| м величанству у свему попустити, што ће се са општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» р |
| ш; <pb n="134" /> младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Мило |
| вјетом.{S} Овим установљенијем укратиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и сваког |
| ановници такођер беху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо д |
| ! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна дужност да ју |
| укавица оставља отачаство своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их остављ |
| у чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше |
| ра Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред со |
| ијанац у своме простачком оделу, чињаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S} Никад |
| ше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци неки међу народом показивати, који предс |
| ране Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју р |
| двођење преотме.</p> <p>Сместа искупише се около њега људи, који су народ на побуну и устанак н |
| користише добивеним биткама и обогатише се, изузимајући јединог Милоша, који је са негодовањем |
| Гласом, на оружје, на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, |
| братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске далеко р |
| јету и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три т |
| само Правитељству на зданијама, која би се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да |
| испросио; као и немање превару, која би се изродити могла.{S} У тајном кабинету султановом могл |
| а би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго устава, како би тим начином избегли ув |
| ца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинила, они би |
| ће и за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народнима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и |
| постао би изнова роб — а народ, који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој го |
| /> њиова жеља посве обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би се што п |
| е, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n="218" /> |
| неби л изнашли какво средство, коим би се све потребе народне могле најлакшим и најправијим на |
| а су сами себи остављени били, много би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о че |
| тада топили у радости својој, но ако би се што противно догодило, то су браћа била снуждена до |
| <pb n="13" /> <p>Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед п |
| лени посланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не г |
| целог народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по православној Русији, њему се са свију страна ласк |
| у тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и г |
| ву, преко прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити. |
| јер онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равноду |
| наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p> <p>Пре свега морам |
| кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затвор |
| мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с |
| ослове меша.</p> <p>Из свега овога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена би |
| излазила. — </p> <p>Једног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Мило |
| ој! —</p> <p>После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног села.</p |
| есоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столов |
| > свршено било.{S} У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућност, који карактеришу |
| ошева милосница.{S} Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана |
| је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је |
| вај призор, између ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код ког наученост |
| ог старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто проговори неколико речи, загрди и изљуб |
| <p>Сиротим и жалосним овим душама, који се Богу моле казује он: „да живот српских жена није ниш |
| да је глас оног страховитог виора, који се у Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и |
| пови и умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао |
| а за које благодарност буди ономе, који се је жртвовао овим магновеним интересима, свршило се а |
| мученици слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у |
| пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но о |
| n="100" /> Турке између две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна кој |
| е незадовољство у народу.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно |
| а и рат.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српском бојишту догађаху пролазили су једни за др |
| лико пута био жртвовао живот свој, који се сав светли од красних и родољубивих дела.» — Треба б |
| својих угњетача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отп |
| беду неустрашивим борцима српским, који се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата траја |
| овека једног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздас |
| ољом и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да |
| на Руса и охоло рече му са изразом који се лако описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на |
| и мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удив |
| овници.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краљевског брежуљка.< |
| ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељс |
| у логор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету с |
| пет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је важнос |
| уважавати.{S} Његовим примером покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа |
| су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског сматрали, ма да је |
| ачна наклоност постојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — |
| и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што вид |
| мо.{S} Место са једним непријатељем, ми се морамо бити са двојицом.{S} Кабинет руски неће дозво |
| } И ми нећемо другог осим Милоша.{S} Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме |
| ила, да сам је потпуно разумео — она ми се љупко поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је читав |
| </p> <p>Оваким установленијама, чини ми се, биће внутрење правленије најбоље, и као ланцем скоп |
| вим установљенијем укратиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. |
| , него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час |
| ге управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пре |
| ља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да будем <pb n="203" /> кип на књажевском |
| љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачуват |
| управо да речем образ му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ни |
| ма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, |
| вољу, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но гостопримство Петрониј |
| небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући млада девојка.</p> <p>«Јелице.. |
| слањајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Са |
| емљама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити.</p> <p>Све |
| ба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејм |
| за пол године најумјеренији данак, кои се може ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с дан |
| анство.</p> <p>Весеље и слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт |
| а свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магнов |
| опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши |
| ук очајнички дигне се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета |
| опивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се вр |
| време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једног |
| ш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p |
| х тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу њ |
| овог даје се опет видити, а и признати се мора, да се благодјејаније правитељства представничк |
| .{S} Сабља агина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, к |
| есми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг дому своме да оре и копа.{S} Мили брат његов |
| кој, одкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он |
| едно је само пред очима било — одупрети се сили тираније, те збацити са себе ропске окове турск |
| те себи кнежевско преимућство противити се сваком њиховом протузаконитом иступлењу, а овако их |
| тале ишле, не може ни Србија установити се за годину дана и постати државом, којој ништа већ не |
| брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време |
| авде и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али господару! — овај други |
| сти, могли су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ б |
| инуђен непрестанце под оружјем налазити се, није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ |
| и смо свиколици доста времена и мислити се и разговорити и о овим двема.</p> <p>Ја сам међутим |
| ошт се није побуна нигде појавила, нити се невина крвца пролила, која би народ на освету изазва |
| , где се говори а ништа не казује, нити се оно састоји из оне званичне ништоће, из које се сва |
| ком означена била, није нико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за К |
| .{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа н |
| га приволе дошаптавању руском поклонити се; намери другим начином и сретством, да уплив Русије |
| p>Мњење његово било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустит |
| те преко мога тела и непрестајте борити се докле последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S |
| скоро долази, кад народ намисли светити се силеџијама својим.{S} У такој грозничавој тишини дош |
| случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним |
| зна народа — имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа |
| тењу, да само прилику добије, истакнути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај сво |
| ка ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата о |
| их изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n |
| е јавног права свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Мил |
| ени број Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} |
| ити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело о |
| /p> <p>„Од кога?» — запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — настави Долг |
| и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрестано сходно свог високог положаја, кнез од Срб |
| пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавно рече: «да се ником другоме до ј |
| жртвовала сталност свога народа, бојећи се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812. год. |
| су се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, радили су своје послове.</p> <p>Једва |
| еним очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше неколик |
| аког који мене љуби, па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ов |
| <p>Милош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт с |
| кукавне Србије, рече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његовом потек |
| тнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене |
| вати смисао речи његових, те му смешећи се пријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један је Алах вел |
| у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је |
| на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, али зацело |
| са тим силама?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лу |
| ко нове наредбе да прима, придржавајући се свагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и д |
| а на супрот ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} |
| а се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина изврш |
| себе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством совјета изрећи, да с |
| ње страже турске допрати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио јед |
| ас видити.{S} Увек присеби — праштајући се са својим мужем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше |
| му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и родитеље своје грлио.</p> <p>«Збогом отац |
| међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном животу губио се, постао |
| ог уживања маленог пастира.{S} Сећајући се свога детињства и оног уживања у народним песмама, к |
| да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се |
| метне обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и |
| оветницима мојим занимам о делу, тичући се оних наредаба <pb n="189" /> о којима ви говорите.{S |
| и се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n |
| садањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> <p>Страховити догађај |
| нападну јуначки на турски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Вра |
| ви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је М |
| им Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји оп |
| и у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торжествено, и окружен и опет членовима пр |
| пусти и душу своју.</p> <p>Она вративши се мислећи да може још коме помоћи саже се.{S} Милош је |
| ли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радиче |
| >3.{S} Успостава апелационог суда: овај се састоји из председника и четири члана.</p> <p>4.{S} |
| онећи <pb n="26" /> Кара-Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ај |
| д да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи ра |
| ака неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прекине, |
| неустрашимо на сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, из |
| <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим |
| из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни противити није смео.{S} Сад је требало <p |
| е, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су непријатељи Милош |
| е рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипроват |
| дите вашим министрима, нека штеде и нек се поврате <pb n="215" /> правилима добре економије, ко |
| и избавлење и ослобођење отачаства, док се неби снага народна мало опоравила, која је већ дваде |
| : «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Т |
| све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Претераном тираниј |
| у главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању у |
| ку је он и потпуно оправдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су |
| ју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год ору |
| шом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца |
| ког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна п |
| е то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с глав |
| одара.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа дима пушчанога |
| устио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> жељама |
| дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је топрв о |
| хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој небудем на досади.{S} При опроштају сво |
| о брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господа |
| милуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг |
| </p> <pb n="142" /> <p>2.{S} Рјешио сам се поставити совјет државни првом и највишом властју до |
| го претераном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, |
| недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Турци гроз |
| ље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је м |
| тих; што јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p> <pb n="170" /> <p>Дело ово од ос |
| атраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево постојано в |
| е код тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> <p>И |
| у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт т |
| ога ужива? — Садање уређење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мотике се прихватише.» |
| еби право, да при првој прилици која им се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих прои |
| ви људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често занешени бил |
| ли, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се |
| и је Милош при оваком разговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд г |
| еда, понашање му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорити.{S} Разговор наш б |
| ац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи д |
| бити, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определења његова:</ |
| јко моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку своји |
| спе га у прса супарници својој, и затим се врати на место своје поред мужа свог, па му рече:</p |
| рити све“ — придода он са подсмевајућим се простачењем.</p> <p>Ови одговори донешени совјету до |
| рдили били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Д |
| одбио а да га није саслушао, па и овом се приликом приближи вратима, која силовито отвори....< |
| за ког се пре ни знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом јуначком браћом с |
| гри својој војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништа друго бити м |
| ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује и сама |
| а-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се налазио међу првим борцима за слободу српску и јунач |
| отој кнежевини догађа.» —</p> <p>Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и |
| рнут, но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака |
| потражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и запове |
| у над совјетницима младога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа овај акт, који и није био совјето |
| тите на другом ком месту потражи.{S} Он се обрати прво на једноверну и једнокрвну Русију.</p> < |
| он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и друг |
| чи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> пиштољем |
| да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказ |
| нутак Милош је требао употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који су |
| народом погинем и пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а п |
| ако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне поча |
| b n="29" /> <p>Старији син Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна политичка жртва, ко |
| је народ такођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но |
| гла његову малу чету застрашити и чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На |
| оји је год оружје носити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се |
| ка начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао се је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разг |
| рбију...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим |
| .{S} Пред очима сваке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужа |
| овима около цркава и манастира, скупљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8" /> беско |
| кад је сретни господар од Србије старао се, да умни развитат свога народа унапреди, морао се он |
| љу одмах натраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево п |
| ог сопственог трошка, непрестано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, к |
| ао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему |
| и развитат свога народа унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи |
| и је растовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца господара од Србије и овај о |
| за сретних дана књежевине своје, сећао се је господар од Србије; оних пријатних утисака, и оно |
| е остало!“—</p> <p>Милошево пророчество се испунило.{S} Тек што је свитати почело, турска војск |
| лободу српску и јуначтвом својим, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуг |
| се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац, са |
| ом, а совјетници опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није |
| ан био.{S} Материјално стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материј |
| дмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњ |
| к дому своме, у породичном животу губио се, постао је — кукавица.</p> </div> <pb n="59" /> <div |
| едао овог србијанског простака, и видио се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схвати |
| Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво његово н |
| довољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србији уводите |
| ="70" /> <p>На цвети 1815. год. искупио се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Нај |
| м, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет неоста |
| али зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за изда |
| за дужност њихову повратити можете, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне |
| о <pb n="151" /> други начин узети, ако се мислило задобити јуначног кнеза од Србије и то само |
| љ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После |
| — Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћући отац, а Бог милостиви не |
| /p> <p>Осам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, в |
| у — она мора њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, |
| сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, које се ок |
| и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нису ми ни знања моја ни време допушт |
| а са својим момцима, који је видио како се Паша сакрио био, повиче на своје: «Држте браћо, то ј |
| о је као намесник народа радио.» — Тако се учтиво према народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је |
| а своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb |
| у драго.</p> <p>Ове појединости, колико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, |
| ерености и добре воље, а често стављало се у средину као посредоватељ међу људе, који да су сам |
| ставио пушку, а латио се мотике, видило се јасно, да дотле, докле опет неостави мотику, а пушке |
| е и захтева много; на другу опет тужило се због њене неумерености и добре воље, а често стављал |
| а били устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер с |
| ва топова и палење малих пушака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске. |
| вао овим магновеним интересима, свршило се ако не баш мирно, а оно без крви.{S} Кроз пријатеље |
| а видити, како од свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати н |
| ом браћом својом.{S} Име његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад |
| но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо јавно |
| ори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал |
| састали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но |
| главној скупштини састали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем бр |
| и.{S} Сву прошлу годину совјетовали смо се о том <pb n="145" /> и совјетовали и једни били смо |
| p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л изнашли какво средство, коим би се све |
| </head> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} О |
| ко побуњених робова даде исећи, подужно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} |
| своју, која јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну |
| хо и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може само злоупотребити, што коме не припада, како б |
| еостави мотику, а пушке се лати — мирно се радити може на започетом послу.</p> <p>Познато нам ј |
| ростог сељака, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи с |
| рио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се дес |
| порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњ |
| од овог боја све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку т |
| ед врагом страшним, њихова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мученици слободе, пођите!{ |
| ничара у земљи.{S} Паша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи пр |
| лоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није из |
| обили своју независност.{S} Они су, што се признати мора у посланству руском у Цариграду имали |
| Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима мира |
| и.{S} Искуство онога <pb n="159" /> што се збива код других народа, поткрепљава ову бригу нашу. |
| му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у |
| велике обвезе према Русији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству |
| тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати морам, д |
| с су услугу своју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са они |
| оводили државним дјелима онако; као што се руководе европејске државе.{S} Све ово закоснило је |
| ма и намерама непријатељским, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> <p>Не |
| и брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређе, него што реч пов |
| ..{S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</p> < |
| ма.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе него што се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они оно |
| ишта не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</ |
| крепљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче |
| је налазио своју потпуну слободу, пошто се је напред удружио са онима које је раван случај у го |
| ли, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, војводе и војници |
| оја би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики немир — бурна <pb n="41" /> ра |
| лаве не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом |
| задовољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> < |
| суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, него вољом његових велика |
| противу Турака листом устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, о |
| во пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се о |
| ане испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није побуна нигде појавила, нити се невина крвца про |
| ог Јована пред олтарем божијим и назову се „побратими.“ Ово својевољно саједињење добије заклет |
| сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласно.{S} Кад се |
| он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, побити јих и раст |
| се већ више неможе побећи.</p> <p>Ђорђу се коса на глави диже, мртви зној пробије га, очи му се |
| као што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, |
| тече, прорицања старих људи испуњавају се. — </p> <pb n="44" /> <p>На први глас пушака — ево и |
| својили сва изгубљена места, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце св |
| ладатељску, за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђ |
| ти.{S} Оне у дане пуног искушења морају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с т |
| ма бију се један поред другог и враћају се као победиоци — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овог |
| о, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поред другог и враћају се као победиоци — или |
| правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога вид |
| авао као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војеват |
| кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb n= |
| пу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђо |
| ави диже, мртви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег д |
| е слави се по православној Русији, њему се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пенз |
| /p> <p>Алија зајиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског предвод |
| очетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има о |
| г изјаснења и званичног питања, отпочну се и званични преговори; но кнез српски дуго је размишљ |
| аки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом б |
| што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња места радовала састанку њезином.{S} Са свих |
| авезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на оружје, несретн |
| у, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од свој |
| ада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиов |
| » сви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од |
| одишњу <pb n="210" /> скупштину, где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p> <p>У св |
| вде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначк |
| чки карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, |
| и преговоре о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више п |
| ас кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p> <pb n="165" /> <p>«Срб |
| } У тајном кабинету султановом могле су се многе ствари објаснити и на корист решити; те стога |
| потребовале су стотине година, докле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а установља |
| у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, да освет |
| ако да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица |
| а оца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла вл |
| ра-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руски, рачунајући на <pb n=" |
| раћу и слободу њину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране со |
| Ивановској 500 наоружаних људи, који су се свемогућим Богом и његовим распетим сином Исусом Хри |
| српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпљења свакоме злу навикли, предали |
| сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устанка; попалити и са зем |
| је кнез српски пролазио, појављивали су се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за ра |
| оведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} |
| трпљења свакоме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове р |
| чи своје на султана управити, дивили су се и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрестано |
| љали су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља ра |
| ро непреодољивим препонама, провукли су се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању пр |
| у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па |
| заједничког непријатеља побили, они су се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, р |
| аши грађански и кривични закона, кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим |
| авана била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је с |
| р и искусни законодавац, човек у ком су се све способности великог владара слиле ни писати није |
| о гори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свакојаким видом показивали.{S} Народ |
| Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: д |
| ло је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година јуначки борили за повратак изгубљене |
| биткама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несретним С |
| , и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: з |
| моћ притицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан |
| агда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци ог |
| ађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде |
| езирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени |
| огом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас с |
| з стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо ре |
| ше“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретство за |
| магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се би |
| зу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које |
| и је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где већ на врати куца |
| је и код њихових старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он је своје н |
| емогуће пером израза дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго о |
| а даје, за пример служити.</p> <p>Милош се није устручавао, да народу изнесе на јавни претрес ц |
| тако високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је |
| ј ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се приближи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црв |
| осланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не господи |
| за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, затаје од Милоша |
| отиву кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на јед |
| ваке сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, а Турска налазила је опет интересе своје |
| власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави политички карактер, јер на многи мес |
| а, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију |
| ослобођен од самртне казни, коју је на себе навукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ово није |
| су биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар о |
| овитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излагала за другога, само да би јавну |
| у своме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жестока и голема |
| дупрети се сили тираније, те збацити са себе ропске окове турске.{S} Из овога проистекоше све ј |
| оружје оставити неће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неос |
| ј.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског престола |
| мојих непријатеља и злим задахнути, од себе самог, мало по мало присвајају себи моју врховну в |
| S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, |
| рихвати речима Милош сасвим просто и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу њего |
| диног Милоша, који је са негодовањем од себе одбијао, невера браћи својој бити, — побегли су у |
| те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те послали,»- рекао |
| е народу, ипак одбијајући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке |
| ћности твоје отачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама зај |
| тај народ пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n="129" |
| тво, које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни с |
| пских сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Т |
| уводите“ — настави султан — „лишавајући себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст д |
| ову у своје интересе увуче, подложивши себе под њено покровитељство.{S} Ово му је била највећа |
| рв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити....{S} За име Христово, бар ви остали буд |
| ог светског обхођаја, за које је он сам себе кадкад лукаво оптуживао.{S} При двору овом, од сам |
| вим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде г |
| јет државни првом и највишом властју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на ко |
| су по неколико усташа на своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе ус |
| се, бацајући свој жалостни поглед около себе.</p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и д |
| нема у себи толико просторије, да би у себе примити могао све посланике народне; то је <pb n=" |
| {S} Цркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре а за изба |
| јошт није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле |
| и.</p> <p>Побратими деле савесно између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију |
| а турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, грозне добродетељи, |
| ог среброљубља да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво!“ —</p> <p> |
| ји поклони.{S} Немогући другчије Милоша себи подчинити, сад она обрне лист као да он народу сво |
| ика за ништа!»</p> <p>Преставимо ми сад себи, при овоме одговору саме простоте, које се је Мило |
| собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, |
| одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољства, која савршено дозвољава |
| једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке |
| ршујућу власт у руке совјету, остављате себи кнежевско преимућство противити се сваком њиховом |
| ли све препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског престола — да на овај сед |
| и овој народној борби осветлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону б |
| нога, који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд |
| је с народом заједно извојевао народу и себи слободу и ову је земаљским законима народу осигура |
| бодно по својим законима уредити и сами себи старешине изабирати.{S} Милош није с тога допуштао |
| места, а житељи равница остављени сами себи, подпали су поново под власт турску.</p> <p>Но пор |
| посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављени били, много би се боље разумели.</p> <p> |
| иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти |
| о примити дело за свршено, задржавајући себи право, да при првој прилици која им се даде, очупа |
| био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете проклињући своју љутину.{ |
| похвалу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, |
| дописивао и ког је именовање Милош сам себи задржао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног |
| а које поклонење Милош одговори: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благоволење — |
| а дотле ме није ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Т |
| и чину старешинства.{S} Свако село само себи бира старешине, који уједно и неки део пореза одме |
| ету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од р |
| ворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико просторије, да би у себе примити могао све |
| n="132" /> <p>Слово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говор |
| le>Даница</title>.» Оне су садржавале у себи прекрасне песме народне, које су на скоро на немец |
| {S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на |
| сталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <pb n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју |
| ја најновија уређења, која садржавају у себи демагогичка начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао с |
| ори он живо - „ваша установлења имају у себи такове основе, које поткопавају власт владатељску, |
| редбе кнеже, како данас постоје имају у себи много демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то ре |
| ребледиле и од страха онемиле, читају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људи |
| од себе самог, мало по мало присвајају себи моју врховну власт, која је мени од народа дата.» |
| ави се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p> <p>«Невољо!{ |
| мрског господара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, |
| ј одржати.{S} Црне очи њене необично су севале.</p> <p>Љубица небуде послушана.</p> <p>Хитра ка |
| та више мерила се са портом и исполином севера — са великом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, ка |
| ог дворца господара од Србије и овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави |
| и са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У |
| егових старих родитеља и миле дружине — седамдесетогодишњи роб нехтеде тако скупе слободе — суз |
| ајвећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала! |
| будите све дотле неокрњену одржати, док седео будем на месту овом, које ми је народ мој поверио |
| хтеву партаје руско-турске која већином седи у совјету?“ —</p> <p>«Господару! — давајући ви изв |
| ја, која је у свим гранама правитељства седила и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.< |
| ничари.</head> <p>Једног зимског вечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; |
| и— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, без да га је свога погледа удосто |
| својих присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабин |
| и случај:</p> <p>Једне пријатне вечери, седио је Ђорђе са породицом својом на једном зеленом бр |
| заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој |
| оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари Петроније певајући по обичају своме уз г |
| еца после оца свога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу совјета, свештенства и апелац |
| е блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Турци поново на Србију |
| пео, са образом могла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве |
| еви, који јошт у совјету <pb n="202" /> седише употребе ово на корист његову, покажу противници |
| <p>Старац Петроније брзо скочи са свога седишта, те испод сламњаче извуче своју шару, стане с њ |
| вог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим |
| пним, те је он ту често проводио читаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана, |
| усрдно.{S} Како на одређено место дође, седне на столицу, око њега разни државници, који су за |
| е себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која је савезу Ђорђевом жртвовала ста |
| , понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да ст |
| самог кнежевског престола — да на овај седну.{S} Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор премног |
| азе иду сви к равници, а овде приспевши седоше сви около ограде, која је за коњанике и депутирц |
| ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мого....{S} Ова голема несре |
| а своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђорђе волео је ред и пос |
| да му зрно оно, које је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — О |
| , одма је то на своју корист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је |
| су их војском опколели, заузеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> |
| Сад се показала нужда, да треба заузета села и вароши грађански уредити, која би уједно саједињ |
| октобра 1844. године писано, из једног села окржја Крагујевачког; а и зато нека је вечита захв |
| нце и осветли страшни пустош остављеног села.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18791_C |
| ака; а друмоме и <pb n="146" /> мостове села међу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и го |
| еху Турци потучени.{S} Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине турске ханове |
| бија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На лицу сваког <pb n="136" /> Србина читаш, да |
| бити, нити забрањивати браћи и из други села и окружија, да ји неуживају.</p> <p>Кад разсуди на |
| упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На знак један отворе |
| та; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, наши ће суседи дознати з |
| а.{S} Двапут у години је Милош обилазио села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том |
| их земљака као пријатељи примани били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, давали |
| p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, ал |
| а по реду и чину старешинства.{S} Свако село само себи бира старешине, који уједно и неки део п |
| ном Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њега |
| знаваху.{S} У писму том извештава један сељак свога пријатеља о тадашњим догађајима и завршује |
| ли за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу, |
| постављено и уређено од једног простог сељака, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чу |
| љака као пријатељи примани били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, давали су <p |
| дложити.</p> <p>Од Крагујевца, кога ови сељаци брзо пролазе иду сви к равници, а овде приспевши |
| о послужи, и он беше међ својим простим сељацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатс |
| евелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли |
| оном закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјасни се, да ј |
| нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петроград и Цариград, кој |
| и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико својих присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа |
| е матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставити, што потпом |
| , срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и правице народње изчезла је.{S} Ово сад ни |
| ачке песме потресао своју тиху пустињу, сенке старе Србије, негда слободне и ратоборне излазиле |
| — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу |
| и да осујети сплетке, које су подривале сенку власти владаоцу остављене, борила се је она и веш |
| е пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p> <p>Кара Ђо |
| описати неда:</p> <p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна |
| инама детињства свог, није као и остала сеоска деца никаквог изображења имао.{S} Он је с почетк |
| села међу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак |
| госиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да |
| сика, ишла је на воду са другим простим сеоским девојкама.{S} У месту његовом Тополи где је жив |
| окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца, била је управа предата кметовима или општинским |
| је лежао на новопридобијеним крајевима Сербије.{S} У слову том предоставио сам вама свима, да |
| нима окружним, главним кметовима народа Серпскога и вишим духовенством и свештенством нашим, до |
| пропаднем.»</p> <p>Он се покори Али-Аги-Серчесми, и преда ну сабљу своју, а поврати се натраг д |
| кати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у сваком |
| његов, који је, стојећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева, |
| њали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за добро |
| аписати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима |
| ратоборног уживања маленог пастира.{S} Сећајући се свога детињства и оног уживања у народним п |
| доба а за сретних дана књежевине своје, сећао се је господар од Србије; оних пријатних утисака, |
| Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редо |
| да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју заповест послушала!“ —</p> <p>Сад робиња у |
| че Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма моју запове |
| и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет да си и овог и оног света ако се не вратиш,» рече му дркћу |
| ћеш више војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде поискану поштен |
| ...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички уважавати.{S} Њего |
| и Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb |
| , ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирне.{S} Сад |
| Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног среброљубља да носиш име х |
| и се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сад |
| ..{S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> < |
| навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Ту |
| и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио заповед божију, која вели: не кради! — а кра |
| је ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити, да моје слободно срце под оделом ро |
| тао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности за отачбину.</p> <p>Го |
| огнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једног од наших мрских господара.{S} |
| а, који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. « |
| си само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На ова |
| бији налазио, са особом и имањем својим сигуран био.{S} Материјално стање земље брзо се у Србиј |
| ежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.</p> <p>— Јад |
| о види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске |
| упају према томе кукавном народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све беде и невоље тога народа до |
| ања, да се неки високи достојници вашег сијателства туже на ваша насиља, која на то теже, да <p |
| време његовог живота, нити светлости ни сијателства титула дата није, па ни од самих његових по |
| у отворену битку, где би голема турска сила могла његову малу чету застрашити и чувао се Турци |
| ачнија даду Милошу разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власт |
| ланац доводила.</p> <p>Ни једна једина сила хришћанска нехтеде подићи гласа свога за ове мучен |
| силе а нарочито пак покровитељствујућа сила Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче он |
| них главних порока, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова |
| ељи Милошеви отклонили уплив јевропских сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима д |
| <head>XIX.</head> <head>Сплетка страних сила.</head> <p>Околне силе нису биле позване да прегле |
| по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ |
| ..{S}168</p> <p>XIX.{S} Сплетке страних сила...{S}175</p> <p>XX.{S} Простак и дипломата...{S}18 |
| в такав, какав је на поискавање страних сила прерађен — сравнио са пројектом, ког је Милош наро |
| е предметом љуте критике, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са т |
| ча, ладнокрвно гледао, како са престола силази онај, кога је он поставио, и који је за сво врем |
| и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p |
| ам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим једне високе порте — правио...{S} И ја мисл |
| о ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И султан, б |
| ваш начин управе, задаје озбиљну бригу силама, које су признале полунезависиост Србије.»-—</p> |
| > <p>На цвети 1815. год. искупио се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједанпут |
| аша унутарња уређења интересују и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој зем |
| .{S} Мени је одвећ чудновато, да велике силе, које шире своја снажна рамена преко толиких милиј |
| ди падиша, да он без употребљења велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и р |
| снажна, да се са две знамените европске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на ко |
| година ратовао је противу големе турске силе, коју су најславнији ђенерали њезини предводили, т |
| после ове скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање |
| ран покаже, док међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике пристој |
| идим принуђен вама приметити, да околне силе а нарочито пак покровитељствујућа сила Србије, има |
| а у Србији заведе.</p> <p>Једине околне силе може бити жалише за губитком своје власти, које су |
| насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Мил |
| >Сплетка страних сила.</head> <p>Околне силе нису биле позване да прегледе устав, који је био у |
| ји су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223 |
| непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њихових наро |
| у, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, |
| да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржав |
| ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из г |
| српски често је био несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљ |
| ро долази, кад народ намисли светити се силеџијама својим.{S} У такој грозничавој тишини дошла |
| д Бога послати, да у таковим потребама, сили непријатеља неустрашимо на сусрет изађу.</p> <p>Бо |
| о је само пред очима било — одупрети се сили тираније, те збацити са себе ропске окове турске.{ |
| везан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Ма |
| оно злоупотребити могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држим да им се |
| их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу |
| т побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе |
| о више своју војску супрот страховите и силне Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и |
| т и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, |
| једном од њих крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили |
| главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица јој издавале |
| ахмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву |
| овом се приликом приближи вратима, која силовито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врат |
| одговори Милош заданут неком непоњатном силом. —</p> </div> <pb n="34" /> <div type="chapter" x |
| исли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе под ње |
| ни бриге! — Знате ли ко себи приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја |
| тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p> <p>Пре с |
| уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n="64" /> <p>Сад султан одважно |
| ме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Н |
| тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су душа ових незадовољника, па ма да је Мил |
| дну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да извиде разлику између |
| а Јусиф-паши претстала, он је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— одгово |
| прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије и поверење народа, то би била неразумност оче |
| епријатеља хришћанства у забуну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомаг |
| акт његове оставке већ је готов био.{S} Син његов Мијајло од 16. <pb n="205" /> година, потпише |
| ете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи између матере и сестре, стр |
| е и Омира.</p> <pb n="29" /> <p>Старији син Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова јадна по |
| ма овим баци дубоки и жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ р |
| при намери својој, да таки најстаријег сина Милошевог Милана, за насљеднога кнеза од Србије у |
| мре — ови људи на престол позову другог сина Милошевог Мијајла, који је увек живио обожаван у с |
| паше; приклињаћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да т |
| е Љубица заборавила, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара престола |
| Мата његова Вишња имала је јошт једног сина од првог мужа, који се звао Милан Обреновић.</p> < |
| зе, које падају на гроб мог прворођеног сина Милана.... ја видим отачбину нашу.{S} Ако има једн |
| че извуче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке к |
| еним само зидом одељена и растављена од сина свог, бдила је она неуморно и неутешно над дели чу |
| ажи матер моју, кажи јој, да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и |
| и твоје отачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно |
| о копље, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико магнов |
| /> <p>Тугујући горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заб |
| кој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог: «Доста је на једној жртви — одговори он.“</p |
| српској.</head> <p>Непрестано уз престо сина свог стојећи одушевљена Љубица, која је дубоком пр |
| ог уклони породица Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био руски питома |
| тре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да по |
| ачбине, и да он остављајући на престолу сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као |
| својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је св |
| , кад нам у сред страховитог разбојишта сине појетички образ Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за |
| рости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши го |
| времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече стар |
| у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручј |
| д улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде |
| «Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш м |
| ако протиче капља по капља крви српских синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље |
| г сената неколико својих присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се вас |
| Милош са књегињом Љубицом и млади своји синови, окружен својим најглавнијим великодостојницима, |
| > <head>XXII.</head> <head>Љубица, њени синови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листови |
| ...{S}190</p> <p>XXII.{S} Љубица и њени синови Милош и Мијајло...{S}208</p> <p>XXIII.{S} Послед |
| кати:</p> <p>„Куда сте потегли несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — |
| се свемогућим Богом и његовим распетим сином Исусом Христом заклели, да дотле оружје оставити |
| ? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина |
| и, предаје кнежевско достојанство своме сину Милану, а ми га после прогона од 27. лета — видимо |
| тај више година под турским ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало |
| ажну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак расположити на народ.</p> <p>Потребе, које |
| мрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта је могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити, кад је био ос |
| тивошћу и гласом више наравним:</p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јад |
| вог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» —</p> <p>З |
| /p> <p>«Невољо!{S} Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —</p> <p>„Вуче!“ — наст |
| 770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном |
| јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Те |
| Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</p> <p>У самом Цариграду б |
| <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред њега на коле |
| а изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сирота девојка,» уздане Милош гледећи за њом.</p> <p>Жа |
| се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу |
| ? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем ж |
| и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сирота девојка,» уздане Милош гледећи за |
| ки дан редовно по један лебац удовици и сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза појас |
| /> <p>„Правду Ђорђе, правду дај за нас сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се једном ваља |
| о, подигне он, и почне говорити:</p> <p>Сиротим и жалосним овим душама, који се Богу моле казуј |
| дјеле најправијим начином, како ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо располагање.</p> |
| о водећи бригу, како би простоме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за |
| шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како јој попа н |
| То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговори Милош у |
| бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p>Султан се није мога |
| усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошница и вина; а најпосле д |
| другога, и да се не кињи народ више са ситницама, већ да плати један једини данак по три талир |
| а три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад |
| г, да страховитом ајдучком вођи потајно сјајна предложења учини.{S} Као награду — за његово лич |
| врдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, ова |
| дражесна вила од Шумадије пришапнула му сјајни санак будућности, проказала му све крваве бојеве |
| оја дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под |
| и предложе помирење.{S} У тајној једној сједници совјета буде закључено: „послати кнезу шест со |
| ега.... јатаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван |
| већу невољу, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних родитеља.{S} Но гостопримство П |
| мао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност спрам Русије, да народу веће право |
| у званичним новинама оглашен био, да се склони од жалости, коју је народ за њим имао.</p> <p>Вл |
| било споразумети се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једн |
| етна девојка са збуњеним погледом, руке склопи и повика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су |
| жалосници! повиче обнезнањена мати, те склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим сми |
| утрење правленије најбоље, и као ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под кметовима, капетанима и |
| ацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{ |
| Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </div> <pb |
| своји одговори до усхићености доводити: скоро ћемо наступити неке разговоре, у којима простак с |
| из оне званичне ништоће, из које се сва скоро престолна слова састоје.</p> <pb n="132" /> <p>Сл |
| .{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао виши војске да са |
| ро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, што су до тог д |
| ности напреднији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако ис |
| еби прекрасне песме народне, које су на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са велики |
| аћу га сенком свог љубимог сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави |
| теријално стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова свога био.</p> <p>Дело ово унут |
| победили голему турску војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим јуначтвом или ванредним п |
| оме друштву, његова нечувена освајања и скоро непоњатна неустрашивост и српско безпримерно јуна |
| у у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодољивим препонама, провукли су се од 1829—1 |
| о раје.</p> <pb n="93" /> <p>Од толиких скоро неверојатних призора, који су узор српскога оружј |
| ајрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео, у |
| на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петроград и Цариград, који обојим дворовима |
| народом показивати, који предсказиваху скору побуну.</p> <p>Неки тајанствени дух, који од запа |
| а: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка противу |
| твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ниси властан |
| ци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <d |
| рати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са свога седишта, те испод сламњаче извуче своју |
| у жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред ч |
| ранијом турском нагоњени народ српски — скочио је на све стране на оружје против својих угњетач |
| увши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста још у р |
| тини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена иронија, не показује ли зар једним махом, једн |
| ше и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Је |
| навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини |
| о у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио сплетке, које отуда полити могу.</p> <p> |
| {S} Јецање несретне девојке, срце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, пад |
| ризора, који су несретну Србију скроз и скроз десетковали, без да су њено постојанство заморили |
| рвавих призора, који су несретну Србију скроз и скроз десетковали, без да су њено постојанство |
| дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштро посланика руско |
| љати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, која ј |
| ази и покори.{S} Педесет хиљада војника скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да |
| е — седамдесетогодишњи роб нехтеде тако скупе слободе — сузе облише му његово старо лице. </p> |
| S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државному уставу, заклетву, изб |
| е, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у |
| тврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торжествено, и окружен и опет чле |
| та и јесени, нисмо могли <pb n="138" /> скупити веће скупштине прво зато, што је превелика суша |
| е о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати |
| и уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; они сами рукују и благајном општинском.{S} Св |
| по зборовима около цркава и манастира, скупљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8" |
| сбог велики трошкова сваке године овако скупљати.{S} Овакви депутата народни има по свим држава |
| урски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се о |
| у!</p> <p>После победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и умиру |
| виколици закунемо и сви, кои се овде на скупу налазимо и сва остала браћа, које нејма овде; да |
| S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња места радовала |
| најиме управу земаљску и законе народна скупштина.{S} Ово је био други красни део посланства Ми |
| помогну оно место приредити, где ће се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут је био |
| олазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћу речених радина уздигнута је била |
| добро урађено!“— </p> <p>Мало после ове скупштине, на захтевање једне силе кнез Милош буде позв |
| у страна дошао, да буде учасник братске скупштине, где ће се ток свију ствари отачаствених, сви |
| <p>И зајиста, после ове велике народне скупштине од 16.{S} Фебруара 1835 год.— кнез Милош доби |
| нисмо могли <pb n="138" /> скупити веће скупштине прво зато, што је превелика суша била, због к |
| онима од наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше величанст |
| — у извештају томе, ког сам ја великој скупштини поднео, нема ништа друго; но је описано стање |
| њу за онај извештај, ког сам ја великој скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај |
| е 27. година на својој свето—Андрејској скупштини лишио Карађорђа престола, те је опет Милоша о |
| је сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао читати, печатати и подјелити међу <pb n=" |
| ако смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђ |
| који су требали предложени бити главној скупштини.{S} Нисмо могли до сад схватити рачуна, колик |
| дног кнеза од Србије поставља, народној скупштини на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам имп |
| да земаљски и мени и совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена су |
| во» његово, које је он говорио народној скупштини, која је по његовој заповести сазвата била: „ |
| нио са пројектом, ког је Милош народној скупштини год:{S} 1825. предложио; а особито, кад ова д |
| има изразио своје незадовољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за какво |
| " /> <p>„Слово престолно, које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили» — настави |
| ицима, на велику годишњу <pb n="210" /> скупштину, где су се у присуству народа сва дела распра |
| и ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину долазити, рачуне прегледати и народу јављати |
| ави.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за 16. новембра 1835. где је бил |
| од дати.{S} Стога даде он одмах народну скупштину сазвати и поднесе јој на одобрење <pb n="127" |
| е би траве и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђурђева дана.</p> <p>Ни прошлога лета и |
| народне; то је <pb n="133" /> Милош ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њој учеств |
| без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредељен би |
| , какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродуша |
| но ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрекавање |
| </p> <pb n="165" /> <p>«Србија је много слабија» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти м |
| римиле су и освештале ову моралну снагу слабијег противу јачег; а два искрена пријатеља од туђе |
| без икаква изгледа! — Кад се све сврши, слабо <pb n="86" /> јестаство младе Љубице клоне и у му |
| у овом последњем судару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пре |
| он у оставци својој навео, да рад своје слабости и старости, предаје кнежевско достојанство сво |
| одетељи, нечувене одважности и невиђене слабоштине.{S} За човека овог, који после толико пролив |
| .. једног од наших мрских господара.{S} Слава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко де |
| земаљским законима народу осигурао.{S} Слава нека је зато мудром и јуначном Милошу!!! — Он је |
| 800 до 1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела |
| , на овај благотворни глас.{S} Но једна слава није довољна, нити је тако снажна, да ноже препор |
| арод такођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај благотворни глас.{S} Но једн |
| сности и слободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња з |
| ; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </div> <pb n |
| врагом страшним, њихова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођите мученици слободе, пођите!{S} |
| ом би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном кнезу од Србије своја висока осећања, којим |
| опаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по православној Русији, њему се са свију стран |
| ем: плач раздражених робова о некадањој слави и госпоштини својој, оне су описивале бившу срећу |
| у отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који су за веру и отачбину и |
| аре преповетке и народне песме, које су славиле дела српских јунака покупити и штампати.{S} Од |
| шири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт наређивала, већ је потекло из слобо |
| кнежеско достојанство.</p> <p>Весеље и слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слав |
| ти Турци завирити неће....{S} Идите сад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте са повере |
| сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима излази на штету, која је пу |
| ред дућанима, где се обично ликови свих славних људи продаваху, гомилама врвио је свет, да види |
| авао.{S} Но колило је задобивена победа славном делу његовом помогла, толико му је великодушије |
| тане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих људи, који врховну власт његову подривају, |
| ног поља, на ком је дело народно бар са славом пало, горда Љубица <pb n="224" /> упути своје ст |
| остане без уважења.{S} Војводе опијене славом својом, а совјетници опет незадовољни, брзо се с |
| њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српских јунака, почео само да говори у народу он |
| итељу.{S} С њима сам делио сретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу слободу, с њима изгледаћу у |
| ст њихову признати, они су апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски је народ такођер на славу свију |
| у.“ —</p> <p>Српски је народ такођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, на овај благ |
| беше зајиста кратак, а да изврши дело и славу пожње, за превелике намере; које је справљао.{S} |
| је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се |
| стити, што ће се са општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже!» рекне Махмуд, завршујући ов |
| /> уједно издаје храброст, одушевлење и сладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лу |
| ахоти ипак су пуни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђорђе |
| толими нагон за слободом набављао му је сладости у грубом занимању пастира, где је он уживао по |
| е брзо скочи са свога седишта, те испод сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред сина, ост |
| ница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и при |
| ојетичкој и светлозорној ноћи са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пришапнула му сја |
| наручија своме младожењи.</p> <p>Јелице слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта рад |
| реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, челичан карактер и дубоко проничући ду |
| у Србији једну странку, која је Русији слепо одана била, јер кнез Милош није дозвољавао бољари |
| допустити, да Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчи |
| гомилама врвио је свет, да види његову слику, која беше са цртама јако означеним, погледа стра |
| м су се све способности великог владара слиле ни писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што на |
| арод мало стишао, стане Милош на једној слици трибине, која је напред мало изтурена и стојећи г |
| на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</ |
| којој су стојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особитом живошћу викала је: „Браћо! хај |
| словима написане ове речи: «Отачаство, Слобода!“</p> <p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ро |
| ју народима као извесно право и паметна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има своје врем |
| етна добра саме под закуп давати, лична слобода свију грађана проглашена је, сопственост њихова |
| ! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом извесно ропство!» —</p> <p>Овај род |
| своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва младост Ђорђев |
| војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алија даде поискану поштену и јунач |
| шу своју <pb n="76" /> на олтар народне слободе!!!{S} Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бо |
| на јуначки борили за повратак изгубљене слободе...{S} Све је сад дозвољено било Турцима, они су |
| о ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} После дугих дебата, при којима се Мило |
| дамдесетогодишњи роб нехтеде тако скупе слободе — сузе облише му његово старо лице. </p> <p>— „ |
| и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме стар |
| презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, |
| о се славе на земљи!{S} Пођите мученици слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађ |
| нису браћа ни отац Љубичин под заставом слободе војевали.{S} Мати Љубичина видила је своју крај |
| кле се год они борили буду под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац |
| и својој, и да су сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, |
| ав даје му једном речију велики простор слободе?“ —</p> <pb n="160" /> <p>„Народ српски не ужив |
| роб! — сањао је о некој независности и слободи своје отачбине — бој и слава беху му свагдашња |
| ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p |
| на којима су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава окружја и села |
| тиху пустињу, сенке старе Србије, негда слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трају |
| ије власт наређивала, већ је потекло из слободне воље самога народа, који је прве своје кораке |
| пски стењао.{S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је душу |
| дост Ђорђева.{S} Мало позније немирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињама тргова |
| 21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а које остали житељи подпомагаху. |
| и вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији од онога што га друге европске земље имају, |
| авног права свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша |
| српског, који је робове поставио у ред слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних догађаја |
| е Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p> <pb n="193" /> <p>Међу самим |
| ластан нити си у стању учинити, да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде ј |
| ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; „траж |
| е да разним гранама правитељства остави слободно извршење дела својих, која им по уставу припад |
| раним моју!» — одговори му овај са свим слободно и одважно.</p> <p>На ове речи махну руком Ђорђ |
| арство српско признала, да се сами могу слободно по својим законима уредити и сами себи стареши |
| Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико просториј |
| ослетку уређење уставно, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што с |
| гдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња за слободом, водила га је у пустињу да потражи места где н |
| ило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је свак |
| рзити на њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са животом |
| ка.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слободом набављао му је сладости у грубом занимању паст |
| је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом.{S} Приповедао му је о јунацима српским.{S} Че |
| рбији, које је уведено на основи по све слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узме |
| теља и постаће прекомерно у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Русија сад нађе |
| Милан се налазио међу првим борцима за слободу српску и јуначтвом својим, попео се на степен в |
| лазе у свакоме војнику српском, који за слободу отачбине војује, оца, браћу и мужеве.»</p> <p>« |
| војој браћи био.{S} Војници, који су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет турск |
| д она обрне лист као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћује.</p> <p>Императ |
| „достављено да народ српски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n="188" /> управе, и |
| другог никог више нема, који би њега и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја таји |
| ем Милошевим Турке из Србије изтерала и слободу своју опет повратила.{S} Ма да је ова војска по |
| о да поврати земљи својој независност и слободу њену.</p> <p>Кад је већ видила, да је победа ње |
| сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, који су се дали за паре продат |
| е: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешко |
| народом заједно извојевао народу и себи слободу и ову је земаљским законима народу осигурао.{S} |
| вом преко сваке похвале бранила јуначки слободу свога отачаства, и особитим напором придржавала |
| а, кога у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом, на ору |
| ретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и |
| 160" /> <p>„Народ српски не ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалосним жртвама |
| и и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је драгоценом крвљу њиховом купљена била. |
| да кнез Милош незаконито стешњава јавну слободу народа.{S} Она га оптужује тајно, да сваким дан |
| омињу народ, да незаборави на изгубљену слободу своју.{S} Више Србије на небу ведроме, вргоше в |
| док неповрате отачаству своме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовањ |
| ога, само да би јој повратили изгубљену слободу.{S} У историји света неналазимо равног примера |
| само да поврате земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио ж |
| о, те су опет повратили своју изгубљену слободу.{S} Радосне и веселе песме смешане са војеном г |
| имању пастира, где је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад дечак био, на погле |
| евне шуме, где је налазио своју потпуну слободу, пошто се је напред удружио са онима које је ра |
| о опасно дати народу у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло употребити, а при т |
| е кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељства о |
| ружја положити, довле незадобијемо нашу слободу.»</p> <p>Са највећим ускликом очајања изрекоше |
| м, долазим опоменути вас љубезна браћо, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупшти |
| ништоће, из које се сва скоро престолна слова састоје.</p> <pb n="132" /> <p>Слово кнеза Милоша |
| м сада на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак расположити на народ.</p> |
| S} Оно није из другог каквог престолног слова преписано, нит је по престолном шаблону израђено, |
| у у руци својој, на којој су биле белим словима написане ове речи: «Отачаство, Слобода!“</p> <p |
| {S} Пастир краљ...{S}128</p> <p>XVI.{S} Слово краљево...{S}137</p> <p>XVII.{S} Милош и Махмуд.. |
| а се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик изнет |
| азивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћ |
| да то принети.</p> <p>«Ово је престолно слово произвело живе приговоре тих дворова, усљед којих |
| "SRP18791_C16"> <head>XVI.</head> <head>Слово Милошево на углед.</head> <p>Сад је година дана, |
| на слова састоје.</p> <pb n="132" /> <p>Слово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што с |
| ародног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио народној скупштини, к |
| сно испуњава.“ —</p> <pb n="162" /> <p>„Слово престолно, које сте ви у скупштини 16. фебруара т |
| не показује ли зар једним махом, једним словом праву намеру господара од Србије, само да отклон |
| су нам и назори руски о оном престолном слову, за које је рекла, да носи собом установе демагог |
| одјелити међу <pb n="140" /> нама.{S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устрои |
| овопридобијеним крајевима Сербије.{S} У слову том предоставио сам вама свима, да се о свим овим |
| да би се овај вечити савез јединства и слоге братске далеко разгранао, мудре старешине српске, |
| миљато писмо, којим га у најкитњастијем слогу источног израза позива, до дође у Цариград.</p> < |
| а совјетници опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није би |
| које су име његово спомињале и чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S} |
| то су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво ст |
| отврдити, да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољубивим.</p> <p>Све војводе срп |
| ња довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се |
| овјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, него вољом њег |
| лони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти као подчасник, и ту је себи п |
| е више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео изучавати на изуст наро |
| оду о своме раду рачуна даје, за пример служити.</p> <p>Милош се није устручавао, да народу изн |
| е напред опредељен био, да буде мост за случај каква непријатељства између порте и Русије, а мо |
| е неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p> <p>Једне пријатне вечери, седио је Ђорђе са |
| е напред удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они с |
| ломе пастиру, да место ово које је њему случај означио није за њега? — или је можда, занешен и |
| био ону велику важност, коју би из овог случаја задобити могао.{S} Па зато одма даде војнички с |
| е по другим земљама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се немогу предвидити, а кои могу наступити |
| беде избавити — била оправдана.{S} Има случајева, где се смелошћу и одважношћу већма користи ч |
| Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме руском или турском двору — било б |
| ика речених земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с нис |
| и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лукавство изневерило било и што |
| ло је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турском |
| ед гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на сва питања, која се на |
| су негда песме такове <pb n="40" /> код слушалаца производиле, подстакнуше сада у народу највећ |
| Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је заповест његову, с |
| ба свира дивотно народне песме и доводи слушаоце до највећег усхићења.</p> <p>Улице су дупком п |
| тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој Србији.</p> <p>Кад су н |
| не био је неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p> <p>Једне пријатне вечери, седио је |
| увредило је и једног посланика, који је сљедећим речима изразио своје незадовољство у пуној ску |
| них напора и великих војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он ј |
| ти!“—</p> <p>-------</p> <p>Овде је сад сљедовало једно од оних немилих призора, којем је немог |
| цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу српске жене им |
| чудесима и удивителним исходима, којих сљедство беше: ослобођење отаџбине, признање њезине уну |
| гда противу њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ово му је и најв |
| ли се, јер су га сувише за демократског сматрали, ма да је већ и одвише осакаћен био.{S} Но сил |
| шта тако на побуђује на расматрање, као сматрање људи и ствари ове земље, после толиког робовањ |
| озвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри |
| нај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрати има, са кога може и даљње преговоре одпочети.{ |
| > <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, |
| гово величанство» — гласило је писмо — «сматраће онај дан за најсретнији у животу свом, у ком б |
| озвољавао, да се са наплатом кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данком, што га је порти сване годи |
| ној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» —</p> <p>На ово високом |
| ла му је јуначка прса његова.{S} Његово смежурано лице са цртама јако означеним, показиваху реш |
| јој горди младић развлачећи усне своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Так |
| пуно важности.{S} Људи, који нису никад смели очи своје на султана управити, дивили су се и чуд |
| који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затворит |
| и, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а које остали житељи по |
| ако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро знала, да Србија им |
| е магновење — престане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење без икаква |
| ила оправдана.{S} Има случајева, где се смелошћу и одважношћу већма користи човек него претеран |
| аље, којој се позвати ни противити није смео.{S} Сад је требало <pb n="151" /> други начин узет |
| разним гранама правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb n=" |
| >Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћанства у забуну дов |
| натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако пак извесно је, |
| ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и подигне благостање народ |
| о Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам ништа више до ли један простак, који |
| м гором обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца господара од Србије и овај од северног в |
| метио, па се претварао за врло мирног и смерног.{S} Његово држање посматрано је, свака <pb n="1 |
| мишљао да му предвођење преотме.</p> <p>Сместа искупише се около њега људи, који су народ на по |
| падну јуначки на турски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Враг н |
| воју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над животом мојим, а |
| овића са српског престола, била би нова смеша оних јошт недовршених заплета на истоку.</p> <p>П |
| љену слободу.{S} Радосне и веселе песме смешане са војеном гласбом, пуцњава топова и палење мал |
| <pb n="184" /> <p>Овај нешто подсмехом смешани одговор збуни мало отменог посланика.{S} Он је |
| » —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу |
| ама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његов |
| уће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! |
| ће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — један је |
| н човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицо |
| који је на њу замахнут!“ прихвати Милош смешећи се: «Ми можемо истина неко време одпор дати, ал |
| о ништа са тим силама?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово пит |
| ке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Ш |
| н је имао својих мана.{S} Земља била је смирена, после оних великих ратних напора и великих вој |
| личанствена је и дивна духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, где мал |
| ега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пријатељски рече: |
| ени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите праведном захтеву његовом, ком нећете |
| је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руски |
| ски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n="188" /> управе, и његово је величанство з |
| вако важно дјело испечем онако, како би смјео рећи: дјелу мому не може нико наћи маане оно је н |
| и на главној скупштини састали.{S} Онда смо се надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повеће |
| сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили н |
| > <pb n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ју видили на пољу бојном, постало је њено име у нар |
| ј, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени |
| > <p>«Браћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлук.{S} |
| ити.</p> <p>Све ове потребе подмиривали смо ми досад различним и млогостручним приходима земаљс |
| ирити.{S} Сву прошлу годину совјетовали смо се о том <pb n="145" /> и совјетовали и једни били |
| ад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свиколици доста времена и мислити се и разговорити |
| b n="145" /> и совјетовали и једни били смо једног, а други другог мњенија.{S} Најпосле нашао с |
| Љубица у борби за независност - видили смо њене грдне напоре на бојишту, где је она лицем стај |
| ла покрај најхрабријих војника — видили смо како је она после, кад се супруг њен на престо попе |
| p> <p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л изнашли какво средство, коим би се |
| а сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од кав |
| њиве» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који му |
| ни синови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима видили, колико је и како је живо у |
| земље: «Е добро!“ — рекне он њима — „Ми смо сви имали право, ваше неповерење било је истина осн |
| лед.</head> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{ |
| усијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски противу Турака листом устао |
| међ собом испитамо и расправимо, пошто смо одани један другом и у најискренијем поверењу.»</p> |
| од разумео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино прибежиште од свиј |
| а: <pb n="200" /> руско-турским!....{S} Смрт издајицама!!!...{S} Овај тренутак Милош је требао |
| рате земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без сло |
| да!“</p> <p>«Браћо! повика он, лакша је смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт један |
| устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувена дела јуначтва, означе победу српског о |
| изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њихова го |
| е божије почињемо и тражимо слободу или смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом, на оружје, на оруж |
| углед ставља престол илити најужаснију смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за Француску годинама |
| важношћу грозне и <pb n="152" /> ужасне смрти патријарха Цариградског.....{S} Но Милош није се |
| свог.{S} Много је пута она себе очитој смрти излагала за другога, само да би јавну неправду од |
| ата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обреновић, које је име он п |
| асликан у своме народном оделу, које до смрти своје нигда није оставио био.</p> <p>На јавним ме |
| страни, гледала их где један за другим смртно рањени падају!</p> <p>После победе, која је њу т |
| доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овде, |
| тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта је могао сирома народ с |
| рко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. — Нека му је лака земљица!»</p> <p> |
| гдекоје и самовољна; него измет онај и смутљиво господарство совјета, и то совјета оног раздор |
| свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n="96" /> Турке застраши и они буду од Милош |
| ј црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица јој издавале су, да се она у највећем оча |
| ћи од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и |
| Русија управ лицем она већ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора прет |
| ење и ослобођење отачаства, док се неби снага народна мало опоравила, која је већ двадесет петг |
| у и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, која је им |
| м» — прошапута он, загрли очајно из све снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> <p>То |
| помињати, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему турску војску, сваки је скоро да |
| устанка српског.{S} Старост је изнурила снагу његове јуначке мишице, но кад му није можно више |
| ту застрашити и чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу |
| ти могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војниц |
| натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира са во |
| итке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада своји |
| арода, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу великих и пробитачни |
| ске, примиле су и освештале ову моралну снагу слабијег противу јачег; а два искрена пријатеља о |
| вог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чисте земљу од |
| одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда |
| новато, да велике силе, које шире своја снажна рамена преко толиких милијона разна народа — има |
| једна слава није довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити спавајући народ, који од ст |
| јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се са две знамените европске силе у коштац у |
| у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, поср |
| ган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.< |
| својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања народа српског, зависила је верност порт |
| и и напрасити карактер овога, није лако снашао окове ропства.{S} Частољубиве мисли њега су од с |
| и својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред њега, кад је |
| ла коса спустила се на рамена, бела као снег брада покривала му је јуначка прса његова.{S} Њего |
| е трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њиховим очима мање з |
| » —</p> <p>„Али господару! — овај други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb n="56" |
| ише пред њега човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рек |
| редало, није могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Страховити глас: «на оружје!» — потресао је С |
| пељивије и невољније и од самог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, под којим је цео н |
| мужа свога дубоко увређена била; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} |
| са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, б |
| оји као напрасит и самовластан тешко је сносио икакво ограничење његове власти.{S} Милош је пок |
| је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» —</p> <p> |
| , но морала је као и остале српске жене сносити љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута |
| енкости у глави тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње канцеларијске, но ипак је оставио |
| ају, војводе и војници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опет с почет |
| што противно догодило, то су браћа била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је духом задахнута б |
| о, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој |
| оље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Турци поново на Ср |
| , и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Милошева, а мати |
| > <p>За неколико магновења владала је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај у |
| с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очаја |
| рђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољ |
| ици.{S} Пад једног човека повукао је за собом пропаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе слави с |
| и престо на земљи оборили, морали су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек почео |
| е у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, стада са млади паст |
| ством кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се ви мало опрезније према енглеском |
| ли, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничију власт признати, особито пак |
| а народ један тако дуго може трпити над собом тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу ону |
| едно или више окружја, признавајући над собом врховну власт Кара-Ђорђа.{S} За предупредити, да |
| Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом самим; своју је задаћу он већ напред расудио, те |
| коња, пролети уз редове заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима заставу |
| ну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом очиту пропаст своју, потегне пиштољ свој из кубур |
| их војвода стојали.{S} Они су имали под собом једно или више окружја, признавајући над собом вр |
| а побуну и устанак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од |
| сам за боље држао, да га сами кнеже међ собом испитамо и расправимо, пошто смо одани један друг |
| доћи неможе, као што су наметнути сами собом намесници решили, док га не позову, и то тек онда |
| толном слову, за које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се о |
| у највишем степену власт има над самим собом, у једном магновењу схватао је он сва призрења, к |
| моме и <pb n="146" /> мостове села међу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадаш |
| жавному уставу, заклетву, изберите међу собом најразумнија и најодабранија лица, и оставите ји |
| им овим моим предложенијама и сами међу собом и код куће са осталим народом договорите, пак да |
| 0 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци вид |
| министре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде |
| војка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благословени! прог |
| љао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те |
| и нећу; да се ја ово већ годину дана са советницима мојим занимам о делу, тичући се оних нареда |
| судовима, судови вод државним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под |
| так и дипломата...{S}180</p> <p>XXI.{S} Совјет и оставка Милошева...{S}190</p> <p>XXII.{S} Љуби |
| ="122" /></p> <p>«Ми остали мислимо, да совјет неможе се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет |
| је и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, ла |
| може се са кнезом мерити.{S} Кнеза није совјет онде ни поставио где је, но ми због његових вели |
| " /> се височајшем оном закључку, да се совјет обнови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турск |
| ца свога Мијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p> <p |
| новластијем као депутате своје, да ја и совјет <pb n="149" /> државни чинимо даља расположенија |
| границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благородне и племените на |
| паснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb |
| воју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који су |
| 42" /> <p>2.{S} Рјешио сам се поставити совјет државни првом и највишом властју до себе и до књ |
| владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син ње |
| "SRP18791_C21"> <head>XXI.</head> <head>Совјет и оставка Милошева.</head> <p>Кнез Долгоруки вид |
| 4.{S} Први избор министара, председника совјета и совјетника припада кнезу, а он може само оне |
| /p> <p>На овај предлог пристану неки од совјета.{S} Но Алија, који је имао живот свој великодуш |
| ји одигравана:</p> <p>Почасно обновлење совјета било је већ закључено у општем договору.{S} Но |
| дјела народни подјелити и више државни совјета; попечитељи ће ји предработати, совјетници разс |
| одбија, па незнајући како да превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових |
| е помирење.{S} У тајној једној сједници совјета буде закључено: „послати кнезу шест совјетника |
| јући се на Русију и Турску, посретством совјета изрећи, да се са престола српског уклони породи |
| овитељствујућа сила Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, кој |
| него измет онај и смутљиво господарство совјета, и то совјета оног раздорног, који је страним с |
| ј и смутљиво господарство совјета, и то совјета оног раздорног, који је страним сплеткама обори |
| столу српском седио.{S} Он по закључењу совјета, свештенства и апелације није могао кнежевати, |
| бити поштени признати оно, што је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате није друго прот |
| ј својој младости имао велики уплив код совјетника.</p> <p>Мњење његово било је, једино ослонит |
| избор министара, председника совјета и совјетника припада кнезу, а он може само оне изабрати о |
| са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетника и предсједника апелационог суда, једнак је с |
| ета буде закључено: „послати кнезу шест совјетника од стране умерене, који ће код њега израдити |
| је у томе, што је сваком приликом могла совјетнике противу кнеза потстрекавати и отуд што за се |
| је и војвода <pb n="60" /> било.{S} Ове совјетнике су окружја бирала, потврда избора ових била |
| о и озбиљно држање народа узнемирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ ра |
| совјета; попечитељи ће ји предработати, совјетници разсматрати и мени предлагати на одобреније. |
| ња.{S} Војводе опијене славом својом, а совјетници опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кара- |
| став преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, док неби што погрешили |
| превод Петронијевића гласио је: «да се совјетници с бациш немогу, док се недокаже код високе п |
| лагати на одобреније.{S} И попечитељи и совјетници одговараће и књазу и народу за дјела своја, |
| иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совјетници одобравали.{S} Оне исте сумње које су Милошу |
| ти у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали Мило |
| ину присталица својих у совјету.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачени бити, почну сад |
| што није могао рану преболети, да порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се |
| .“ —</p> <p>И сад одржа она побједу над совјетницима младога кнеза.{S} Он се одважи и неподписа |
| ита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на |
| вјетовали смо се о том <pb n="145" /> и совјетовали и једни били смо једног, а други другог мње |
| тво наше измирити.{S} Сву прошлу годину совјетовали смо се о том <pb n="145" /> и совјетовали и |
| позиција међу војводама и <pb n="62" /> совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и |
| се наједаред страховита вика: «Доле са совјетом! — доле са издајицама: <pb n="200" /> руско-ту |
| под законом и у непрестаном договору са совјетом.{S} Овим установљенијем укратиће се, чини ми с |
| етанима и судовима, судови вод државним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb n="143" / |
| и и неподписа овај акт, који и није био совјетом закључен, но једино од попечитеља унутарњег и |
| ! — давајући ви извршујућу власт у руке совјету, остављате себи кнежевско преимућство противити |
| ре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учинити за |
| асхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и народној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим |
| е дужег саветовања пошаље кабинет руски совјету српском заповест: „Ако Милош остане при намери |
| остачењем.</p> <p>Ови одговори донешени совјету доведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да |
| Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српс |
| шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени љу |
| артаје руско-турске која већином седи у совјету?“ —</p> <p>«Господару! — давајући ви извршујућу |
| елације није могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза |
| Милошев рад, само неки незадовољници у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи р |
| еће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт у совјету <pb n="202" /> седише употребе ово на корист ње |
| обила је она већину присталица својих у совјету.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачени |
| не самовољно промјенити, без договора и согласија свију нас и свега народа.</p> <pb n="142" /> |
| т завладали били, нови паша од Београда Солиман изда заповест, којом наређиваше: „да ниједна же |
| н оставку на кнежевском достојанству из сопствене побуде дао и да од послушности њихове, зависи |
| амо послат, но да вас обавестим о вашим сопственим интересима, као и да утврдим вашу власт, кој |
| pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано старао се он само, да у к |
| о тако несносно, да је морало пасти под сопственом својом претераношћу.{S} Јаук очајнички дигне |
| ина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опустошавале су и пљачкале сва места |
| на слобода свију грађана проглашена је, сопственост њихова неприкосновена <pb n="174" /> је и с |
| је је она више пута потстицала на своју сопствену опасност, да поврати Милоша јединог јоште, ко |
| ивични закона, кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати, да по |
| ити је тако снажна, да ноже препородити спавајући народ, који од столећа у ропству турском стој |
| у.{S} Честити српски војници тог вечера спаваху под заузетим турским шаторима.</p> </div> <pb n |
| Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је то на своју корист употребио, секао их |
| сретство, које му је заостало било, да спасе себе и земљу своју.{S} Он намери не да обори уста |
| соносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила је она већину п |
| ита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Иди |
| их тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, да осветничко оружје дотле |
| потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако за |
| ужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје к небу к |
| на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благословени! проговори мати падај |
| запете држала, предупреди ову високу и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачби |
| но, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују за њега |
| онима, који су му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка п |
| Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Срб |
| чекује да се руски конзул на крају оних списа подписује, које је он спремао, да народ свој поди |
| отребили да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за руком, да нам из средине наше |
| "SRP18791_C19"> <head>XIX.</head> <head>Сплетка страних сила.</head> <p>Околне силе нису биле п |
| олу, ја се нисам крвио да будем подлога сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу њину из |
| боком проницавошћу у траг улазила свима сплеткама и намерама непријатељским, и као што се мисли |
| и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама изображења и потребама реда.</p> <p>Као врхов |
| совјета оног раздорног, који је страним сплеткама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у ру |
| оју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је сплеткарењем својих великаша, а не зато што је народу с |
| S} Устав Србије...{S}168</p> <p>XIX.{S} Сплетке страних сила...{S}175</p> <p>XX.{S} Простак и д |
| иповеда, откривала <pb n="220" /> им је сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства свог |
| <p>Непрестано настојавајући да осујети сплетке, које су подривале сенку власти владаоцу остављ |
| а отачаства меша, јер је скроз провидио сплетке, које отуда полити могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напр |
| ски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле |
| показујући руком на своје момке.</p> <p>Сплетке међутим нису престајале, оне су све више подрив |
| нас узела; она мора сачувати онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу, који је н |
| е осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независности српске и дубоке осећаје ср |
| вој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо речи једног Француског научењака, који је кро |
| S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </div> <pb n="168" /> <div type= |
| Мијајла, који је увек живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.< |
| /p> <p>Пре свега морамо овде ону љутину споменути, којом је и сам руски министар ускипио био, к |
| ке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и чује где слуга његов упућује тужећег се да |
| ад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} |
| ло, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </div> <pb n="225" /> <div type="chapter |
| вим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом победил |
| ом свету разнела.{S} Његово јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, његова нечувена ос |
| ишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразумети се са браћом, која су склони били за сваки |
| Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су М |
| руги у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод уста |
| у глави тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње канцеларијске, но ипак је оставио намеште |
| ио је задахнут величином свог позива, и способан за довршење народног дела.{S} Он је оног време |
| ајао за тим бити; да сви грађани његови способни постану дела, која ће једном њихово политичко |
| а управљале су биле војводе, јер других способнијих људи за та места с почетка није било; но Ми |
| поче замерати што га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} Русија је врл |
| усни законодавац, човек у ком су се све способности великог владара слиле ни писати није знао.< |
| а, коју је Милош Кара-Ђорђу препоручио, спочетка је добро ишла, но напоследку остане без уважењ |
| ваца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим се |
| <pb n="115" /> била.{S} Милош је одмах спочетка владе своје потпомагао овај први извор благост |
| аву пожње, за превелике намере; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је споме |
| а изврши: да Милоша склони на покорност спрам Русије, да народу веће право уступи, које му по у |
| виђало је обичаје и живовање њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промету трговачком, доцниј |
| урци су освојили сва изгубљена места, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обуз |
| крају оних списа подписује, које је он спремао, да народ свој подигне на један степен висине с |
| то је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао |
| “ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знати који нису овде, |
| за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога господара од обале отисну.< |
| дства.{S} Кад <pb n="206" /> је већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног д |
| оје му је налагало великодушно поверење спроћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благ |
| ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. —</p> <p>На ове речи одговори Милош са свим |
| огледе на своју околицу, дуга бела коса спустила се на рамена, бела као снег брада покривала му |
| и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христос господ војује с вами, в |
| љку, који је растовом гором обрастао, а спуштао се до самог смерног дворца господара од Србије |
| нуте тевтере прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак од т |
| цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође |
| ећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S} 1839. на кн |
| и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са осталим изображеним народима, онда ћемо вид |
| е на поискавање страних сила прерађен — сравнио са пројектом, ког је Милош народној скупштини г |
| а српског устанка; попалити и са земљом сравнити куће, поватати младе девојке за своје хареме, |
| ме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жестока и голема насиљ |
| о преобучен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — Дал је већ унап |
| сто нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остало!“ —< |
| рку,» како је овога клетва очина до тог срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њима с |
| ње независности српске и дубоке осећаје срамног робства, ког сада подносе.{S} У последње доба, |
| у веру погазим; јер би име моје вечитим срамом неверства окаљано било!“</p> <p>Алија зајиста од |
| ека му је лака земљица!»</p> <p>„Вечита срамота нек је Кралевићу Марку!“ — повиче са највећим г |
| pb n="68" /> српски, као период невоља, срамоте и нечувеног мучења.{S} И сама сенка права и пра |
| свог, па му рече:</p> <p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешена!»</p> <p> |
| ра морао одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на свјету потребовале су с |
| са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међ |
| очима мање значити, него јавна саучешћа Срба према браћи својој, која под турским јармом пиште» |
| о поспешно.{S} Куршид-Паша више пута од Срба потучен, није могао наставити своје војевање, а да |
| буњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора |
| и се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним биткама добро застрашена била, и која |
| ојој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Небројено мноштво са једним војводом |
| остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени били |
| који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да је у |
| 2</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе врховни вођ Срба...{S}49</p> <p>VIII.{S} Кара-Ђорђе и Милош...{S}59 |
| ом или ванредним пожртвовањем од стране Срба.</p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је једном Мил |
| мира, није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Ср |
| .</p> <p>Турци видећи овако малени број Срба, на ново побесне, гордећи се на број својих војник |
| <p>И заиста! — Турци видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући онај кланац- и несањају |
| гов Милан...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба под Кара-Ђорђем...{S}42</p> <p>VII.{S} Кара-Ђорђе |
| или су једни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали |
| 791_C6"> <head>VI.</head> <head>Устанак Срба под Кара-Ђорђем.</head> <p>Устанак народа српског, |
| слити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем Срба, Махмуд се љуто разјари и намисли, да рату овом бр |
| да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у п |
| једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг |
| реда.</p> <p>Као врховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре |
| Ужици, постаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храбрости своје особито одликова |
| упи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све основе, које су га побуд |
| кавијег и највештијег војводу побуњених Срба. </p> <p>Небројене жртве и толики бојеви у којима |
| де Кара-Ђорђе за врховног вођу побуњене Србадије.</p> <p>Красно и са неописаном срећом, вешто у |
| поред свију непријатељских покушаја, да Србе раздвојењем ослабе, у сред 19. века — може песник |
| ом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљуће јаничарске |
| едина држава хришћанска и једне речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише у притј |
| сија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <pb n="17 |
| говор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром |
| заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би их без одкупа.</p> <pb n="104 |
| а у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене |
| турска војска халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним шта |
| ре подупирала <pb n="177" /> испод руке Србе и остале хришћане, који подјармљени исламом стењу, |
| карактерише ове просте, горде и јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи |
| тољ свој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно викати:</p> <p>„Куда сте пот |
| о насиље и свакдашње неправде, доведоше Србе већ и до очајања.</p> <p>Почеше се већ и знаци нек |
| ако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, уби |
| намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буд |
| на оно доба, кад је Кара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци прот |
| ика, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" /> |
| "105" /> <p>Усљед једне битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци се смету, о |
| ри хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбијене турске вој |
| анак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио |
| у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на супро |
| од Срба побијени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, ко |
| између мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година јунач |
| лати са налогом, да гледа свакако да са Срби брзо готов буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал |
| Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и нагну бегати.</p> <p>Милош видећи сад пред собом |
| но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје м |
| у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини |
| — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе поби |
| показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, затаје од |
| четку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>П |
| турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војн |
| турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени великим губитком, немогоше гонити их, ве |
| трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме ре |
| на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.< |
| и ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему турску војску, с |
| годарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Турском, д |
| Кроз пуних четрдесет година заливали су Срби драгоценом крвљу својом земљу отачаства свога, сам |
| >XV.</head> <head>Пастир Краљ</head> <p>Срби су једва један пут већ постали сами своји господар |
| бити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и гологлава изведу пред М |
| ходство кнез Долгоруки њега обавешћује, Србија зајиста велике обвезе према Русији имала; а што |
| ем том оклевању праведне српске ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и верно испуњава |
| во су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је топрв од године дана државом, а при о |
| .....{S} Русија је врло добро знала, да Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити, — н |
| и, — но није хтела никако допустити, да Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мислећ |
| ог кнеза од Србије, под тим условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300,000 турских пијастр |
| других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се са две знамените |
| оке порте — правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистателном портом з |
| а су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава окружја и села.{S} На л |
| она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је била већ до очите своје материјалне про |
| чном пристојношћу захтјеве, које јој је Србија предложила: да призна независност њезину под пол |
| наручено било да доказују користи, које Србија од уплива руског имати може.</p> <p>Неки опет бо |
| својој војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовала, није све дотле ништа друго бити могл |
| ановљавају се и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n="139" /> него којим су |
| го којим су све остале ишле, не може ни Србија установити се за годину дана и постати државом, |
| ингтон истока.</head> <p>Једва једанпут Србија после толико година остави оружје.</p> <p>Ако ус |
| жне припознале.»</p> <pb n="165" /> <p>«Србија је много слабија» — рекне Милош: «него да би ико |
| ћ покрет, гордељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме простачком оделу, чињаше се да својом |
| , који је са укоченим очима гледао овог србијанског простака, и видио се да је до крајности изн |
| зника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на оружје, несретна њ |
| јла, она жена ваљана, пред храбри своји Србијанци, видила је где два њезина коња под њом убијен |
| му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у р |
| речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, који су били право и неправо гоње |
| војском, носећи турски барјак. —</p> <p>Србијанци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико |
| ђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије.</p> <pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад се по на |
| се до неба, и захори се од једног краја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Це |
| вих установа.{S} Целокупна организација Србије, после савршеног мира, била је организација оруж |
| а нарочито пак покровитељствујућа сила Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног уз |
| им је духом задахнута била сва омладина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу с |
| и црну капу.{S} Као врховног господара Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим пр |
| повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву о |
| Махмуд...{S}150</p> <p>XVIII.{S} Устав Србије...{S}168</p> <p>XIX.{S} Сплетке страних сила...{ |
| 1_C18"> <head>XVIII.</head> <head>Устав Србије.</head> <p>После овог изјаснења и званичног пита |
| илошевог Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје с |
| > <p>Кнез Долгоруки видећи, да кнеза од Србије ничим застрашити није могао, да га приволе дошап |
| ead> <p>Пљен народног престола кнеза од Србије Милоша — довршен је.{S} Питомац императорског ка |
| ивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, висок, |
| 1830 год: који га за насљедног кнеза од Србије поставља, народној скупштини на потврђење поднео |
| Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србије, под тим условом, да Србија порти годишњи данак |
| овјет га прогласи за насљедног кнеза од Србије.</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу с |
| дном рекао, а дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико просторије, да би у себе при |
| тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је отац јоште за живота свога власт предао |
| о се мислило задобити јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Овом претера |
| ика овамо послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште да |
| а и уважавања.</p> <p>Путовање кнеза од Србије, жуборило је непрестано по сви мести, кроз која |
| полугосподарства свога принуди кнеза од Србије: «да промене своја најновија уређења, која садрж |
| ом Ура!!! — означавају долазак кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно одело у |
| признат само за војничког поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суграђ |
| се до самог смерног дворца господара од Србије и овај од северног ветра заклањао.</p> <p>Ђорђе |
| ва признат био за врховног господара од Србије, Милош је наумио да неке поправке <pb n="111" /> |
| једним словом праву намеру господара од Србије, само да отклони савршену покорност своју према |
| о сходно свог високог положаја, кнез од Србије обратио је на своје заслуге, погледе свију главн |
| да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди сва постојећа званија, а међу тим кад у |
| head>XIV.</head> <head>Насљедни кнез од Србије.</head> <p>Сад знамо како је Милош постао идолом |
| тити.</p> <p>Јошт као владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ је |
| ad>Милош</head> <p>Кнез Милош, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцер |
| који је сад постао насљедним кнезом од Србије.{S} Весело је подвикивао и њега прерадосно поздр |
| <p>«Господине! ја сам сео на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се не б |
| ног јутра попела на књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини влада |
| т од времена Кара-Ђорђевог, господар од Србије морао је употребити јошт једино сретство, које м |
| њежевине своје, сећао се је господар од Србије; оних пријатних утисака, и оног меланхоличког и |
| У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се, да умни развитат свога народа унапред |
| ана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђен на месту високом које заузима, и |
| ло, лично изразити славе-пуном кнезу од Србије своја висока осећања, којима је он према њему пр |
| је је истог вечера сретном господару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтив |
| , посланик је руски поднео господару од Србије: «уверење високог уважења и благонаклоности од с |
| ј акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не потпис |
| везде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се врата од колебе, н |
| Идите сад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте са поверењем проти полумесецу и знајте |
| да напоље на гомилу војника, наду мајке Србије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у р |
| сије, вашем пријатељу и закрилнику целе Србије, кад би само учинили једну услугу, која би њему |
| ар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може б |
| зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику власт над собом самим; св |
| равке <pb n="111" /> за друштвено стање Србије заведе; но принуђен непрестанце под оружјем нала |
| p>Пре свега морало је материјално стање Србије у језгри својој војено уређено бити; јер ком се |
| "3" /> <head>Пастир краљ или Ослобођење Србије.</head> <head>Историјска приповетка.</head> <div |
| АСТИР КРАЉ</p> <p>или</p> <p>ОСЛОБОЂЕЊЕ СРБИЈЕ.</p> <p>Историјска приповетка.</p> <p>Написао К. |
| ије могла преживити покор тај, понижење Србије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год буде род |
| отресао своју тиху пустињу, сенке старе Србије, негда слободне и ратоборне излазиле?{S} Ил је м |
| ави на изгубљену слободу своју.{S} Више Србије на небу ведроме, вргоше већ и свеци знамења свој |
| а...{S}110</p> <p>XIV.{S} Наследни кнез Србије...{S}121</p> <p>XV.{S} Пастир краљ...{S}128</p> |
| онађе начина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</ |
| ла и под предвођењем Милошевим Турке из Србије изтерала и слободу своју опет повратила.{S} Ма д |
| већ све спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у |
| ас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства српског за првих |
| које су унутарње <pb n="222" /> ствари Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 го |
| ност управе њезине осигура, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, ни |
| оњењем пуног достојанства даде поглавар Србије изванредном посланику познати, да је аудијенција |
| Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни |
| илама, које су признале полунезависиост Србије.»-—</p> <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и |
| у ком је порта признала полунезависност Србије.</p> <p>На глас ове радосне вести, народ занешен |
| 21" /> она излаже очитој пропасти судбу Србије.»</p> <p>Љубица дубоко ожалошћена речима овим ба |
| нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србије, све једнако у замену својих добрих услуга.</p> |
| мениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година назад повратимо н |
| која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно и искрено; она је |
| елике услуге, које је Русија 1833. год. Србији у делу српске независности учинила; подсећао је |
| 81" /> услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да храбри и |
| купља од својих бесмртних жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира просј |
| ем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће мање слободе даде.{S} После дуг |
| Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу независност, ипак су им |
| је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији приписују успаљују највеће незадовољство у народ |
| штело.— Сљедећи догађај познат је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Србијом опе |
| <p>Весеље и слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт наређивала, |
| ама штампати и поделити народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за |
| ена може бити, био једини човек у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у страном |
| е умешности је стало и требало уставној Србији, док је приволела порту, да изда једном већ наре |
| ед 19. века — може песник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и Омира.</p> <p |
| рника, које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе |
| он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређе |
| е гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже |
| докле год Турска сва укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама д |
| рзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији налазио, са особом и имањем својим сигуран био.{ |
| н свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине околне силе може бити жали |
| илошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и мислити знаваху.{S} У писму |
| но уверен био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скроз |
| " /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу вели |
| раживања њезина прибравши, створи она у Србији једну странку, која је Русији слепо одана била, |
| ле год буде родољубивих поштених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спом |
| дјејаније правитељства представничког у Србији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијући |
| ва; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом |
| ица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату јед |
| је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће пос |
| начином и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>Српска аристокрација, која је ве |
| аздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> <p> |
| жалосној драми српској, која је после у Србији одигравана:</p> <p>Почасно обновлење совјета бил |
| о.{S} Материјално стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјално |
| е.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србији уводите“ — настави султан — „лишавајући себе вла |
| <p>Таково је управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорско |
| о место за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова војска српска није би |
| > <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се п |
| ет повратила своје старо господарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска и |
| p>Ако испитамо уређење правитељствено у Србији, које је уведено на основи по све слободомишљено |
| ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отворена...{S} Раздор пониче на |
| ато власт турска, која је <pb n="39" /> Србијом владала, није их од насиља ових бранити хтела, |
| ви желите <pb n="186" /> да место мене Србијом владате, а ви јавите се прво народу, нек вас он |
| м тако и у војничким стварима над целом Србијом преда.</p> </div> <pb n="49" /> <div type="chap |
| ји.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Србијом опет завладали били, нови паша од Београда Соли |
| акидашњег разговора.{S} За <pb n="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопису једва са мало |
| потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био |
| "196" /> сваке сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, а Турска налазила је опет инте |
| ији и њеном посланику, који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да нар |
| ну.</p> <p>Године 1812. и 1813. нису за Србију ништа друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци |
| писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него в |
| а и порта сад подигне сву своју силу на Србију.</p> <pb n="64" /> <p>Сад султан одважно пође да |
| ховити глас: «на оружје!» — потресао је Србију од једног краја до другога.{S} На уговорени дан, |
| дног Француског научењака, који је кроз Србију пропутовао и својим земљацима књегињу Љубицу опи |
| овек из народа, који је само за народ и Србију своју живио.{S} Добра она, која <pb n="131" /> ј |
| .</p> <p>Кад дође близу Саве, која дели Србију од Аустрије, Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати с |
| а под своју власт <pb n="223" /> покори Србију, каво би под гвозденим прутом друге српске народ |
| p>Сад султан одважно пође да са големом Србију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада војника |
| Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тач |
| кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунезави |
| >Неки тајанствени дух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне р |
| сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, који <pb n="179" /> ће дипломатским срет |
| </p> <p>Императорски посланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша |
| еверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле да |
| ледали, морало једним кораком ступити у Србију заробљену, и први пут од господарства турског от |
| </p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређе, него што реч поведемо о Милош |
| оврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну у народ |
| оје су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, |
| е је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент руски |
| аја и крвавих призора, који су несретну Србију скроз и скроз десетковали, без да су њено постој |
| и сва изгубљена места, и спремају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију во |
| ћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да позо |
| рци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се |
| т Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој зага |
| ољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било.{S} Враћајући се пак дому своме, |
| ење власти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они Србији приписују ус |
| на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје положе и да се |
| </p> <p>Но пређе, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова устанка, пређе, н |
| тако грозно и ужасно светили несретним Србима, као сада.</p> <p>Године 1813, 1814, 1815, обиље |
| регу Дунава и Саве лежећих, да препадну србима. —</p> <p>Но колико бриге труда и стрпељиве умеш |
| урну помамно на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуца |
| устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким <pb n="37" /> даном расла, ипак је с друг |
| , да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем |
| а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите |
| би и најимућнији тако и најсиромашнији Србин био задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима |
| ст сваког Србина слободна и да је сваки Србин господар од свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, |
| народна права, или права, која ће сваки Србин уживати, пространо и онако описана и разграната, |
| ога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону. |
| и непрестајте борити се докле последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтре |
| пливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једно |
| могла.</p> <p>Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити оне побуне, које |
| њиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама м |
| села.{S} На лицу сваког <pb n="136" /> Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан |
| м Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на п |
| у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је који брат д |
| и власти наши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се свима.{S} Из њег |
| у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин господар од свог им |
| ије веровати могао, да између Турчина и Србина срдачна наклоност постојати може, задовољи се с |
| 41" /> <p>1.{S} Сачинити и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права и дужности кња |
| тојала избројена права и дужности књаза Србскога, права и дужности власти наши и права и дужнос |
| овати могао, да између Турчина и Србина срдачна наклоност постојати може, задовољи се с тим, шт |
| толике за сваког невоље, <pb n="103" /> срдачно војници приме.{S} Са свију страна као из једног |
| ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb |
| га, сузама обливао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја. |
| н посртао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други |
| све страховите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у |
| ру код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Т |
| човече! ти си недостојан са твог гадног среброљубља да носиш име христово на себи, сад ћеш иски |
| плата износи годишње:{S} 200.000 фор. у сребру.</p> <p>9.{S} Архијепископска плата је 6000 Ф.—а |
| Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме зароб |
| покушаја, да Србе раздвојењем ослабе, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Србији верне |
| едити, где ће се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који ј |
| иште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта сине појетички образ Љубице |
| обља свога, законитост је турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођ |
| } Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да народ није нигда противу њега био, |
| сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме, кој |
| и не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре, који су одани били проту |
| летака испало им је за руком, да нам из средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљ |
| Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора појавише.{S} Но |
| сно оружије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха гла |
| е.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећег |
| сија није се као покровитељка ставила у средину између мучитеља и жртава; требало је да Срби са |
| сти и добре воље, а често стављало се у средину као посредоватељ међу људе, који да су сами себ |
| , који обучен у дивотно народно одело у средину <pb n="137" /> народа са женом и децом долази, |
| у га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраста човек, држање му је војничко, опхођење |
| дили смо се досад, неби л изнашли какво средство, коим би се све потребе народне могле најлакши |
| м њежно одговори Милошу: „Кнеже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, којим би могли из |
| г <pb n="136" /> Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато так |
| еснећем победитељу.{S} С њима сам делио сретне дане, славу <pb n="77" /> и драгу слободу, с њим |
| а себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се, да умни развитат с |
| ви. —</p> <p>Такав се појавио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђеним очима турске свети |
| емају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао се је господар од С |
| у водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са п |
| тили својих угњетача. <pb n="218" /> Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути |
| и верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице прог |
| исокомерно питање, које је истог вечера сретном господару од Србије до ува дошло одговорио је М |
| чбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати престол ономе, кога народ |
| е морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије истисне и ту своје инте |
| ље, који <pb n="179" /> ће дипломатским сретствима принудити овог простака српског, да се Русиј |
| ма по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретство и начин како да прикрије своје богатство, <pb |
| повући натраг са мојом породицом; то је сретство за измирити све“ — придода он са подсмевајућим |
| а то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{S} Код народног све |
| еже, ја сам сретан да вам могу показати сретство, којим би могли изказати то признање ваше, кој |
| У тешком робовању турском, она је свако сретство, које јој је давало прилику да господари над с |
| Србије морао је употребити јошт једино сретство, које му је заостало било, да спасе себе и зем |
| м поклонити се; намери другим начином и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>Срп |
| ше установе нису постале другчије, доли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите с |
| овољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим п |
| на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе на |
| вадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послужи:{S} Његова звезда почела је јошт од 1800. |
| ао овај први извор благостања људског и среће државне, пошто је земљеделце ослободио од множине |
| зкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично народно <pb n="50 |
| лазе, отачаство је бесмртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пре |
| Људи пролазе, отачаство је бесмртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бој |
| Србадије.</p> <p>Красно и са неописаном срећом, вешто удешеним плановима, отпоче он свету борбу |
| т тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ретким даром Бога одарена.</p> </div> <p |
| ти своје интересе и морадне исправке за срећу материјалну; треба да народ позва своје дужности, |
| ; правитељство наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља |
| је једини владалац српски, који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акт |
| и од себе: „Сад кад бих ја почео народу срећу и слободу његову на лотове делити, то би њему врл |
| S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце |
| туд на себе и на своју главу ил највећу срећу, ил најгрознију и највећу несрећу да навуче.{S} О |
| споштини својој, оне су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле име |
| е један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љубица, сирота девој |
| ивити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди младић развлаче |
| иву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими деле савесно између |
| и најтврђи <pb n="28" /> савез — остало сродство пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињ |
| ој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{S} Места, где су се род |
| и сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери српске отачбине!“—</p> <p>После |
| растове Шумадије, пробијајући љуто сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим времено |
| n="83" /> <p>Пређе него што се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они оно, што је ос |
| рбији почео колебати.</p> <p>Ова војска српска није била више као проста ајдучка чета, од које |
| ништа тако и некарактерише народ и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху под заста |
| ест, којом наређиваше: „да ниједна жена српска, без разлике стања и старости, несме носити више |
| литичкој борби с главе на главу, јер је српска аристокрација, која је у свим гранама правитељст |
| упка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која |
| ао велика основа за своју политику, јер српска крв није била неисцрпима.{S} Ове битке — до зла |
| ише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p> <pb n="1 |
| олазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављају куће своје и беже |
| а уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>Српска аристокрација, која је већ била камен потстицања |
| 1815. год.</head> <p>Кара-Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} Аустрија под свој |
| вање задало било.</p> <p>Столица управе српске била је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у год |
| ију, каво би под гвозденим прутом друге српске народе придржавати могла.</p> <p>Ни један честит |
| дножје частољубивим.</p> <p>Све војводе српске, које се користише добивеним биткама и обогатише |
| је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што их је од преких промена бранио.< |
| {S} Док су Турци заробљенике и рањенике српске немилице давили и убијали, а одустајали би тек о |
| и блага душа, но морала је као и остале српске жене сносити љутину и халовитост мужа свог.{S} М |
| е.{S} Но при свем том оклевању праведне српске ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и |
| ге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске при овој народној борби осветлаше образ и себи и |
| атске далеко разгранао, мудре старешине српске, примиле су и освештале ову моралну снагу слабиј |
| и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроб |
| е он отачбини својој првим даном побуне српске учинио, изодавна су му место већ обележиле.{S} К |
| неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевљеном магнов |
| е у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Ру |
| ..{S} Аустрија под својим надзором држи српске војводе, који су небројено пута водили браћу сво |
| че, да су праве Српкиње, достојне кћери српске отачбине!“—</p> <p>После ових речи изађе из олта |
| ег кнеза српског.{S} Но угњетење власти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, |
| ко исто знао је праве услове народности српске поњати.</p> <p>Пре свега морало је материјално с |
| це раздире спомен негдашње независности српске и дубоке осећаје срамног робства, ког сада подно |
| е он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пред његовим ногама иштући благо |
| које је Русија 1833. год. Србији у делу српске независности учинила; подсећао је Милоша на живе |
| љедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде дано |
| овесници за јуначки народ <pb n="68" /> српски, као период невоља, срамоте и нечувеног мучења.{ |
| је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српски већ је напред опредељен био, да буде мост за слу |
| јој ништа већ неостаје желити.{S} Народ српски има више народни својствености, ове му треба нај |
| тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је био несретна жртва ових силеџија, кога |
| — рече посланик — „достављено да народ српски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n |
| чанственији и најрадоснији дан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију |
| {S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и |
| ти на народ.</p> <p>Потребе, које народ Српски има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Султану,< |
| то коме не припада, како би дакле народ српски оно злоупотребити могао, што он сам по сили прав |
| ераном тиранијом турском нагоњени народ српски — скочио је на све стране на оружје против своји |
| ропство турско, под којим је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај био је за слободни дух |
| ead>Кара-Ђорђе и Милош.</head> <p>Народ српски преотео је од Турака неки део своје земље и у на |
| свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски није довољно зрео за оне установе, које се тамо |
| лободе?“ —</p> <pb n="160" /> <p>„Народ српски не ужива другу слободу осим ону, коју је сам зад |
| е оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, овај дубоки политичар и искусни законодавац, чо |
| II.</head> <head>Кара-Ђорђе врховни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је чудновато расматрање ј |
| ошеву реч, као што смо видици, народ је српски противу Турака листом устао.</p> <p>Рат се започ |
| задовољству приватна живота, а народ је српски <pb n="226" /> после 27. година на својој свето— |
| на оружје, време је!» —</p> <p>Народ је српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S} Још |
| јаснити и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово |
| вде, као и кроз сва места, која је кнез српски пролазио, појављивали су се ови исти призори.{S} |
| тпочну се и званични преговори; но кнез српски дуго је размишљавао о предлозима онима који су м |
| превод као правилан примио, и тако сами српски великаши отворише широм врата, да се Турска и Ру |
| а измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л изнашли какво средс |
| </p> <pb n="104" /> <p>Кад би разјарени српски војници на бојном пољу после победе сваку штедњу |
| <pb n="192" /> и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Ми |
| ког имати може.</p> <p>Неки опет бољари српски, повукли су канал од црног мора до срца Србије, |
| ртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити српски војници тог вечера спаваху под заузетим турским |
| својим рукама, коју су доцније великаши српски од њега преотели — али великаши српски Милана и |
| српски од њега преотели — али великаши српски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је |
| ју.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француске револуције, ко |
| време већ прошло, кад је на један знак српски роб, с рукама и ногама везаним вођен и ношен пре |
| охвалу турског народа рећи: да је јунак српски целим путем примао, најсјајније сведочбе удивљењ |
| и сурови изражај, стари пастир и јунак српски, стане гордо пред великог господина Руса и охоло |
| p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамно ноћу, на земљу отачаства свог! — |
| Такав се појавио простак и сретни јунак српски Милош, зачуђеним очима турске светине, која је в |
| тупити неке разговоре, у којима простак српски <pb n="128" /> доскаче одговарањем својим ученим |
| реч повторавана и мерена је: но простак српски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење |
| књиге саставио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске именом «<title> |
| ви пут изађе на свет писменица и речник српски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевн |
| месту, гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и метне обоје на своју главу.{S} Обз |
| p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удивителним и |
| д свију страна опколи, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем ок |
| ви нападај буде одбијен, па у колико су српски редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени |
| у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни |
| ни Турци, двапут јурну помамно на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је |
| и, они су апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски је народ такођер на славу свију позвао се и слав |
| овај бољи, који сам ја превео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-па |
| е уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале супрот Турака, и на својих леђи износи |
| лободом.{S} Приповедао му је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бојевима, који |
| д изглед за победу неустрашивим борцима српским, који се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуни |
| ислио, да врло лака посла има са једним српским простаком.{S} Сад му поче замерати што га види |
| далац српски, који је имао срећу кнезом српским бити, а да ни једног званичног акта не подлише, |
| да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора какав вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајду |
| е и народне песме, које су славиле дела српских јунака покупити и штампати.{S} Од њих читава де |
| ран од 16 година, ступао је он у редове српских бораца као прост војник и ради показаног ванред |
| рече: «Тако протиче капља по капља крви српских синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бр |
| или је можда, занешен и усхићен славом српских јунака, почео само да говори у народу оним јези |
| који се Богу моле казује он: „да живот српских жена није ништа друго до вечита жртва роду и по |
| заћи.</p> <p>Једина Љубица између свију српских жена, није се хтела тој заповести да покори, а |
| оте, која је јошт сачувања код гдекојих српских жена.</p> <p>„Љубице!» — рече јој Милош са глас |
| ајања и скоро непоњатна неустрашивост и српско безпримерно јуначтво у биткама, подсећа нас на с |
| рашена била, и која би полугосподарство српско признала, да се сами могу слободно по својим зак |
| </p> <p>Ето оваки су били основи устава српског од године 1837.</p> <p>Није ли истина, да је вр |
| и Србије, са духом и радом правитељства српског за првих дана владе Милошеве, који је довољан; |
| {S} Од отважног и снажног држања народа српског, зависила је верност порте у извршавању примлен |
| сти и обвеже се да ће саизволење народа српског придобити за промене, што јих је он са Турском |
| д Кара-Ђорђем.</head> <p>Устанак народа српског, који је 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо, |
| борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим сударима бех |
| у, да произведе устанак и побуну народа српског.</p> <p>Нестрпељивије и невољније и од самог Ми |
| њега и постављен је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњетење власти српске са стране, са сви |
| ским сретствима принудити овог простака српског, да се Русији поклони.{S} Немогући другчије Мил |
| година војевао у редовима првог устанка српског.{S} Старост је изнурила снагу његове јуначке ми |
| брнути, да проучи разне промене устанка српског, који је робове поставио у ред слободних људи.< |
| ством совјета изрећи, да се са престола српског уклони породица Обреновића, у корист сина Кара- |
| деду оних, који су се борили у редовима српског устанка; попалити и са земљом сравнити куће, по |
| ну.{S} Искључење породице Обреновића са српског престола, била би нова смеша оних јошт недоврше |
| се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског предводитеља.{S} Но певерење поштена човека уск |
| ме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српског предводитеља; рекне он: „дај да изложимо <pb n= |
| а нечувена дела јуначтва, означе победу српског оружја.{S} Малени простор ове књиге недопушта м |
| од радости ишао је к ниском обиталишту српског господара, који је сад постао насљедним кнезом |
| , које су из потаје ревновале за влашћу српског господара.{S} Оне су имале довољно узрока за то |
| p>Сад знамо како је Милош постао идолом српскога народа, и зашто је народ после толико година ј |
| коро неверојатних призора, који су узор српскога оружја; немогу пропустити, а да неопишем овај |
| оставки Милошевој и оној жалосној драми српској, која је после у Србији одигравана:</p> <p>Поча |
| 8</p> <p>XXIII.{S} Последњи чин у драми Српској...{S}219</p> <p>XXIV.{S} Свршетак...{S}225</p> |
| XIII.</head> <head>Последњи чин у драми српској.</head> <p>Непрестано уз престо сина свог стоје |
| нуо, јест једна од најглавнијих епоха у српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштало |
| т.</head> <p>Ратни догађаји, који се на српском бојишту догађаху пролазили су једни за другим.{ |
| стручним приходима земаљским.{S} Народу српском ваља ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд |
| ојом.{S} Име његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад деран од 16 |
| наших другова, налазе у свакоме војнику српском, који за слободу отачбине војује, оца, браћу и |
| три месеца после оца свога на престолу српском седио.{S} Он по закључењу совјета, свештенства |
| саветовања пошаље кабинет руски совјету српском заповест: „Ако Милош остане при намери својој, |
| човек, који је могао владати и обуздати српску револуцију и учинити је за турску невредимом.{S} |
| високе порте изради, да ова законитост српску призна, независност управе њезине осигура, да оп |
| те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</p> </div> </body> |
| е налазио међу првим борцима за слободу српску и јуначтвом својим, попео се на степен војводе о |
| >Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами собом нам |
| Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његовом изкварили.</p> <p>«Отац!» |
| ки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце разди |
| срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се међу ајдуц |
| отачаству своме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жестока |
| S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</p> <p>П |
| е Шумадије, пробијајући љуто сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпље |
| подпаљује ватреним и одушевљеним речма срца народна, за свето подузеће и вечити бој против Тур |
| а се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n=" |
| га пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега.{S} Дух његов, к |
| дстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца свога подпомагала заверу, која је имала лицем <pb |
| пски, повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цр |
| одно дело Милошево, дирнуло је Алију до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју |
| е у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија |
| <p>Докле год буде родољубивих поштених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће |
| уго преживити два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} |
| нској души.{S} Јецање несретне девојке, срце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му ну |
| и притисну је са љубавним осећајима на срце своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к м |
| победим» — рекао је једном Милош — «кад срце десницу оружа!» —</p> <p>Ову изреку је он и потпун |
| бима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети још |
| есрећу и погледом на ово дело, да пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до |
| Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа р |
| ољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих!»</p> <p>Бледи месец |
| у.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независности српске и дубо |
| љеном народу куцало је једно родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жр |
| ти си у стању учинити, да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ —</p> <p>„Гаде један!“ —п |
| а свог горког искушења, увек благородно срце код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређ |
| рбије.»-—</p> <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне С |
| имала право пребацити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} |
| ...</p> <p>Ове последње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љубио, |
| је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S |
| од њега.... јатаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен |
| а; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жесто |
| на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се до |
| јој је давало прилику да господари над срцем свога мужа, употребљавала да овога на побуну и ус |
| задовољника, па ма да је Милош очинским срцем одан био своме народу, ипак одбијајући ову навалу |
| истима проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем пева своје народне песме, вије грдне народне заст |
| тељем.</p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана и свагда је запо |
| има.</p> <pb n="85" /> <p>Руке своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати! — Д |
| лити о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог |
| а пробуђен похита к њима, притисну их к срцу своме и грлећи их рече:</p> <p>«Сву би моју крв пр |
| противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на |
| уго сљедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она знаде |
| аузима.{S} Но почем њему није приличило срчбу своју показати, то настави он даље са гласом одоб |
| и један од оних главних порока, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начи |
| ио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске именом «<title>Даница</titl |
| нам Милоша као народног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио наро |
| е тамо као робље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према |
| аше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа |
| ове.{S} Русија није се као покровитељка ставила у средину између мучитеља и жртава; требало је |
| погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, они су опет заузели били своја стара мест |
| ије грдне народне заставе, на којима су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког |
| од сената принуђен бити, њу под затвор ставити, што потпомажући устанак Бугара, <pb n="221" /> |
| неколико хиљада својих бораца на супрот ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Тур |
| ти ноже, па зато није ни могао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу независност, нераз |
| и власт турска могла покорити и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Цариг |
| ћег, народа створи, онда му он на углед ставља престол илити најужаснију смрт.</p> <p>Управ у о |
| ји чудноватом краткоћом својом пред очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <pb n= |
| одољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи сво |
| њене неумерености и добре воље, а често стављало се у средину као посредоватељ међу људе, који |
| Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико година, кад одвратити г |
| опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће назире од са |
| ела собом само оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тиј |
| те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима од обиталишта људски |
| о оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у |
| едоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући из гласа јуначке п |
| биња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим господарем, те са гласом највећег пре |
| еме, а младиће за своју војску, отерати стадо и истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе. |
| вазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби својој било предало, није м |
| ској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске повторити може оне зна |
| њезиних непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст — она се реш |
| Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, који на њој кнежески престо н |
| е уметност, ступао је крепком стопом по стази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се нар |
| идили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу политичног дивана навести, ваљало је самом султан |
| е, па нескидајући очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико магновења вл |
| е и бреговима старе Маћедоније, која је стајала под управом Јаничара и које је предводио далеко |
| дне напоре на бојишту, где је она лицем стајала покрај најхрабријих војника — видили смо како ј |
| оји је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога господар |
| ти у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, к |
| лица његова верна љуба, а покрај матере стајало је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни н |
| дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је стајао <pb n="197" /> жељама нашима на путу, мисмо га м |
| о, који је уз прозор један као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине |
| а српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке Лазаревића који је у ово |
| <p>После победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће вој |
| то невоља рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским вој |
| ољавао бољарима својима никаквих личних сталних преимућства, да прелазе с имена на име и с рода |
| тава, није умео отачбини својој да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. год |
| едими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним јуначтвом вољно живот свој отач |
| сија, која је савезу Ђорђевом жртвовала сталност свога народа, бојећи се Наполеона, направи мир |
| ко бриге труда и стрпељиве умешности је стало и требало уставној Србији, док је приволела порту |
| Милоша <pb n="107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране |
| оћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ |
| година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткреп |
| е божјом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цари |
| шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша с |
| и изражај, стари пастир и јунак српски, стане гордо пред великог господина Руса и охоло рече му |
| и; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици трибине, која је напред мал |
| а, те испод сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били |
| воме.“ —</p> <pb n="87" /> <p>Милош сад стане нешто да премишла.{S} Поглед његов дуго је почива |
| чи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> са највећим оду |
| најући како да превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих љ |
| вапут у години је Милош обилазио села и станишта, само да се извести о свему.{S} На том путу пр |
| пет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Милошева, а мати кнеж |
| обедиоце у ослобођеном Крагујевцу, чији становници такођер беху у редовима бијуће се војске.{S} |
| у, долазило је просто дете у додир и са становницима варошким, виђало је обичаје и живовање њих |
| Поцерја, најпоузданије војводе ајдучке, Станоје Главаш, Вељко, прота Ненадовић и поп Лука Лазар |
| их грдоба, које потресају земљу где год стану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа зидати н |
| ико знао, нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчул |
| у истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена била после ослобођења њезиног |
| тави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од вр |
| е: „да ниједна жена српска, без разлике стања и старости, несме носити више народно своје одело |
| м ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и м |
| ва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла сво |
| поднео, нема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опред |
| ке поправке <pb n="111" /> за друштвено стање Србије заведе; но принуђен непрестанце под оружје |
| ањем својим сигуран био.{S} Материјално стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже |
| </p> <p>Пре свега морало је материјално стање Србије у језгри својој војено уређено бити; јер к |
| а са овим подиже се опет и материјално стање и самог народа, који је скоро да јуче без крова с |
| .{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад |
| и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао |
| мам -један званичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и радо |
| потребљења велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n="21" / |
| ори он гласом громким, које перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком и |
| азује чудну одважност, коју перо није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куцање |
| оје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остал |
| ечи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нису описати изражаје лица ове благородне жене и |
| наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити, да моје слободно срце под оделом робиње |
| разговору придржавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} |
| а и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет један српски војник нађе и метне об |
| ли били, они су опет заузели били своја стара места, а житељи равница остављени сами себи, подп |
| асти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје друг |
| отиву нас узела; она мора сачувати онај стара спомен.»</p> <p>«Порта се мора покорити бичу, кој |
| власт владатељску, за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се види |
| доба, кад је сретни господар од Србије старао се, да умни развитат свога народа унапреди, мора |
| пријатељу одмах натраг заробљене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Мил |
| амог свог сопственог трошка, непрестано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране на |
| ти, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку н |
| <p>„Његова молба се испунила“ — придода старац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћ |
| дешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више |
| авде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.</p> <p>— Јадно и жалосно де |
| орђе, жалосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину своме.</p> <p>— „От |
| се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац Петроније одупре се, бацајући свој жалостни погл |
| е, ево га где већ на врати куца.</p> <p>Старац Петроније брзо скочи са свога седишта, те испод |
| аза растварала дружевно тело истока.{S} Старе пак присталице и фанатици турски били су дубоко р |
| јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне песме, које су до овога часа само у страх |
| <p>У унутрашњости Бугарске и бреговима старе Маћедоније, која је стајала под управом Јаничара |
| во држало, и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја |
| је до овог жалосног стања дошло, до ове старе жалбе, која почиње јошт од времена Кара-Ђорђевог, |
| ајући та предања народња, дао је он све старе преповетке и народне песме, које су славиле дела |
| есме потресао своју тиху пустињу, сенке старе Србије, негда слободне и ратоборне излазиле?{S} И |
| ирити неће....{S} Идите сад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте са поверењем проти по |
| носила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p> <p>На једанпут отворе се врата |
| а или општинским старешинама, којима је старешина био кнез.{S} Свако пак окружије имало је једн |
| , нису добивале никакву плату од својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопствено |
| вити и та им је под надзором општинских старешина за рад давао, не штедећи у томе <pb n="116" / |
| управа предата кметовима или општинским старешинама, којима је старешина био кнез.{S} Свако пак |
| решинства.{S} Свако село само себи бира старешине, који уједно и неки део пореза одмеравају и с |
| и слоге братске далеко разгранао, мудре старешине српске, примиле су и освештале ову моралну сн |
| по својим законима уредити и сами себи старешине изабирати.{S} Милош није с тога допуштао, да |
| } Напредовање њиово бива по реду и чину старешинства.{S} Свако село само себи бира старешине, к |
| шко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину изабрао.“</p> <p>«Народ српски није довољно з |
| <p>На овај неуглађени и сурови изражај, стари пастир и јунак српски, стане гордо пред великог г |
| итељство наше, треће пак: исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао на новопридобијеним крај |
| у.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да остави место рођења свога, об |
| .{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари Петроније певајући по обичају своме уз гусле једн |
| {S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног брани |
| млом сравне а земљу од оца отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачуват |
| з библије и Омира.</p> <pb n="29" /> <p>Старији син Милошев звао се Милан.{S} Кнез Милан — ова |
| потавнило, крв потоком тече, прорицања старих људи испуњавају се. — </p> <pb n="44" /> <p>На п |
| осио, земље, где почивају кости његових старих родитеља и миле дружине — седамдесетогодишњи роб |
| и даље остане, као што је и код њихових старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове о |
| рње <pb n="5" /> неодвисности од својих старих господара, и напослетку уређење уставно, које се |
| ахмуд прими и узакони ослобођење својих старих робова.</p> <p>Кад су о свему договори учињени, |
| нити има правитељство наше, нит икакав старјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико други прав |
| а....{S} Турска је опет повратила своје старо господарство у Србији, а без да је и једна једина |
| " /> — рекне он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоноса |
| бројати неможеш; <pb n="134" /> младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради |
| о скупе слободе — сузе облише му његово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — мило и добро дете моје!“ |
| воје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства и |
| Кара-ђорђе сјаши с коња, прихвати свога старог оца и водећи га под руку дође до једног чамца, к |
| да прима, придржавајући се свагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као |
| милих господара.{S} Оптужени бегао је у стародревне шуме, где је налазио своју потпуну слободу, |
| лагало великодушно поверење спроћу свом старом пријатељу и он је све ово делом благородно оправ |
| зирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, да се у буду |
| ао у редовима првог устанка српског.{S} Старост је изнурила снагу његове јуначке мишице, но кад |
| иједна жена српска, без разлике стања и старости, несме носити више народно своје одело, већ да |
| и својој навео, да рад своје слабости и старости, предаје кнежевско достојанство своме сину Мил |
| бе, неколико људи изведу једног очајног старца и метну га иза коњаника, који се саже и пошто пр |
| има, они су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима |
| {S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жен |
| шла је прибежишта и заштите код ајдука; старци, жене и деца остављали су били своје куће, и нас |
| ме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра |
| шао је...{S} Нејач српска, жене, деца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} |
| нак под заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код бра |
| ијајући љуто сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпљења свакоме злу н |
| е црте лица, пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савр |
| овити поглед, стрепећ покрет, гордељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме простачком оделу, |
| колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на глави ш |
| емо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта сине појет |
| и људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> <p>Величанствена је и дивн |
| етна слобода.{S} Знајте дакле, да свака ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидати пре, не |
| јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb n="80" / |
| Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог времена, које мислим да није дале |
| то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд на себе и на своју главу ил највећу срећ |
| ушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само је остао |
| евидна, које су унутарње <pb n="222" /> ствари Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се |
| ст мача одклонили, а умерени закони ред ствари успоставили.</p> <p>Милош, који је делом за воје |
| еним судијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, суд је би |
| м кабинету султановом могле су се многе ствари објаснити и на корист решити; те стога се српски |
| На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу праведне |
| о при свем том оклевању праведне српске ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и верно |
| и. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога имп |
| Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу п |
| после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравнимо са остал |
| ђује на расматрање, као сматрање људи и ствари ове земље, после толиког робовања, и кад те људе |
| авим начином живота, са природом људи и ствари.{S} Обдарен духом проницања, а при том разборит |
| ога или онога двора њему наклоњена, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба њ |
| ж да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Мил |
| водили браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточници светога савеза....{S} Турск |
| братске скупштине, где ће се ток свију ствари отачаствених, свима без разлике предложити.</p> |
| ора.{S} Милош по одличном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов положај тек з |
| ге европске земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрен |
| а, како у грађанским тако и у војничким стварима над целом Србијом преда.</p> </div> <pb n="49" |
| орности или да види преговоре о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у канцеларију |
| стољубива потраживања њезина прибравши, створи она у Србији једну странку, која је Русији слепо |
| г, у невољи и неправди пиштећег, народа створи, онда му он на углед ставља престол илити најужа |
| упити и штампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну деца |
| ју, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја |
| — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, да извидите невоље и |
| p>«Ја знам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, |
| почне громогласно викати:</p> <p>„Куда сте потегли несретни синови, гди вам је град да се у ње |
| од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„И |
| с може опет поставити на оно место, где сте пређе били.... мој је узвишени господар онај: ком и |
| pb n="162" /> <p>„Слово престолно, које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили» |
| одговорим вашем величанству - - - - ви сте ми одузели и оно мало речи, које сам ја могао изгов |
| м извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: остаће ми дрвена |
| са гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста много слободнији |
| дноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа имати д |
| штамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно пост |
| Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо јавној б |
| које је он првим даном ајдуковања свога стекао и велике <pb n="48" /> услуге које је он отачбин |
| непријатељских војвода многе пријатеље стекло.{S} Док су Турци заробљенике и рањенике српске н |
| о турско, под којим је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај био је за слободни дух љубичин |
| е година под турским ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало наново у |
| тале хришћане, који подјармљени исламом стењу, да само прилику добије, истакнути се за њихову з |
| српску и јуначтвом својим, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга поко |
| спремао, да народ свој подигне на један степен висине са осталим народима европским.{S} Он као |
| аднило, оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напус |
| је овом приликом показао, да у највишем степену власт има над самим собом, у једном магновењу с |
| е ни могао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу независност, неразумним противлењем.</ |
| сија сад нађе, да кнез Милош незаконито стешњава јавну слободу народа.{S} Она га оптужује тајно |
| pb n="214" /> <p>Кад је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није одступал |
| он је ишао на коњу а ја пешке и како ме стиже, горопадно ми рече: „Псето каурско, натраг, па ка |
| {S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах з |
| стране међу самим Турцима тињала једна стихија дивље необузданости; та је била необузданост — |
| постоје имају у себи много демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узне |
| дпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, стане Милош на једној слици трибине, која је на |
| иле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто невоља рану војницима; друге су опет стале уз мужев |
| са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и браћи својој, к |
| ти те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек једанпут да докажу да немају |
| може трпити над собом тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом. |
| о нико други, доли један народ дати.{S} Стога даде он одмах народну скупштину сазвати и поднесе |
| о било је са свим занемарено и земља је стога јако осиромашила <pb n="115" /> била.{S} Милош је |
| ствари објаснити и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ов |
| грађанске одношаје јавног права свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у |
| сане и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки кмет зна |
| ачинити и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права и дужности књаза Србскога, прав |
| и у рукама својима заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особитом |
| под неограниченом влашћу својих војвода стојали.{S} Они су имали под собом једно или више окруж |
| S} Неки људи, који су материјално добро стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи |
| ве снаге једно дрво, које је близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно удеше |
| да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо. |
| ајбоље, и као ланцем скопчано.{S} Народ стојаће под кметовима, капетанима и судовима, судови во |
| полете унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стражу на улазцима.{S |
| ва и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу птице |
| врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање стран |
| јне завере, које су народ близу планина стојећи за устанак удешавале; — оваке непрестане прилик |
| head> <p>Непрестано уз престо сина свог стојећи одушевљена Љубица, која је дубоком проницавошћу |
| трибине, која је напред мало изтурена и стојећи гологлав овако народу поче говорити: -</p> </di |
| ајвећим одушевљењем благослови пред њим стојећи наоружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуци |
| арод, који од столећа у ропству турском стоји, овом пространом и дубоком гробу, који гута све д |
| леда у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бела кос |
| у били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану нос |
| колеби; жене су лан преле около једног стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и |
| же препородити спавајући народ, који од столећа у ропству турском стоји, овом пространом и дубо |
| за једног најчудноватијег човека у овом столећу.</p> <p>Овим цифрастим говором Милош је био јак |
| устане.{S} Паша београдски, где је била столица управе Турске, добије од султана налог, да стра |
| вац за 16. новембра 1835. где је била и столица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији имад |
| е последње ратовање задало било.</p> <p>Столица управе српске била је у Крагујевцу определита.{ |
| } Како на одређено место дође, седне на столицу, око њега разни државници, који су за њим дошли |
| коло Милоша, грле га, старци се пењу на столове да га виде и благосиљају; жене <pb n="71" /> пр |
| »</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди је обично |
| у дошао беше, покретао је од неког доба стољетне растове Шумадије, пробијајући љуто сва српска |
| ањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проучи разне промене устанка |
| лу и дражесну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb n="55" /> удаљена била.{S} У тој гоми |
| горда Љубица <pb n="224" /> упути своје стопе на границу аустријску, без да је у Београд улазил |
| ђенерали њезини предводили, те стопу за стопом отимајући прогањао их је из своје миле отачбине. |
| их дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb n="169" /> он попусти и обвеже се да |
| и потпомаже уметност, ступао је крепком стопом по стази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео |
| славнији ђенерали њезини предводили, те стопу за стопом отимајући прогањао их је из своје миле |
| После дугих дебата, при којима се Милош стопу за стопом борио — <pb n="169" /> он попусти и обв |
| {S} Све државе на свјету потребовале су стотине година, докле су се овако установиле, као што ј |
| ка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стража по границама, које ће нас чувати, да нас ко не н |
| орашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на два стражара, код једни дрвени широки мердевина, које су им |
| </p> <p>Редом обилазећи све понамештане страже, дође и до једне разваљене куће, којој су топови |
| зговоре о миру сврши, Алија до последње страже турске допрати, где растајући се шњиме рече му: |
| ров ове ноћи.{S} Пошто се од свуда прво страже понамештају, војводе и војници потраже у лакоме |
| мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стражу на улазцима.{S} Месец просијава кроз облаке и ос |
| " /> срдачно војници приме.{S} Са свију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови ч |
| соки чиновници, опколили су га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраста човек, држање |
| диоци натраг повратити.{S} Сад са свију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте биле одуш |
| о православној Русији, њему се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију му дају, |
| не бегати на Дрину, но Срби их са свију страна гонише, и они изгубе силне војнике и оставе цео |
| е народ, што је из унутарности од свију страна дошао, да буде учасник братске скупштине, где ће |
| сана је то дивота видити, како од свију страна прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да |
| .{S} Частољубиве мисли њега су од свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12 година поверавао |
| S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор српски, застане ту Цики |
| а радовала састанку њезином.{S} Са свих страна врвили су добровољни радини, који су долазили, д |
| ети са своји јунаци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n="96" /> |
| У високим званијама у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је наручено |
| е ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилане.</p> <p>Трошкови н |
| вера ова, која је кроз толико година са стране потпомагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, д |
| рпског.{S} Но угњетење власти српске са стране, са свим је Србима несносимо.{S} Мере, које они |
| д — „било је предметом љуте критике, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо |
| лаговолење — којег је он предметом — од стране његовог величанства императора свију Руса — прим |
| чено: „послати кнезу шест совјетника од стране умерене, који ће код њега израдити нека дозволењ |
| ње високог уважења и благонаклоности од стране његовог величанства императора свију Руса». —</p |
| јуначтвом или ванредним пожртвовањем од стране Срба.</p> <p>«Народ је непобедим» — рекао је јед |
| се о миру разговоре.{S} Примрје за обе стране би примљено.</p> <p>Како је Милош ову поруку доб |
| а све остало зависити; зато се и са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изги |
| ем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало за |
| Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени били и кад су их |
| агоњени народ српски — скочио је на све стране на оружје против својих угњетача.{S} Општи устан |
| а, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробу |
| тно отворена...{S} Раздор пониче на све стране.{S} Опозиција је задобила нове <pb n="63" /> пот |
| ме је!» —</p> <p>Народ је српски на све стране испуњен био духом ратовања.{S} Јошт се није побу |
| з да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намис |
| своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку |
| и њихова господара.{S} Са једне и друге стране зајам се немилице враћао.{S} Небо је са густа ди |
| n="37" /> даном расла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна стихија дивље не |
| а-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и највештијег војво |
| српске ствари, Србија је ипак од своје стране савесно и верно испуњавала своје обвезе, и све ш |
| и за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учи |
| Лазаревић, који је побунио народ са оне стране Колубаре.{S} Овима опет придружише се и сви они |
| ен на престо попео, са образом могла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело |
| о тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје опет међу својим народом.</p> <p>Да посл |
| млада девојка на коњу, а на браће своје страни, гледала их где један за другим смртно рањени па |
| чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата била су |
| а, и то совјета оног раздорног, који је страним сплеткама оборио оца отачаства.</p> <p>Ја сам и |
| 1_C19"> <head>XIX.</head> <head>Сплетка страних сила.</head> <p>Околне силе нису биле позване д |
| који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архиј |
| Србије...{S}168</p> <p>XIX.{S} Сплетке страних сила...{S}175</p> <p>XX.{S} Простак и дипломата |
| вај устав такав, какав је на поискавање страних сила прерађен — сравнио са пројектом, ког је Ми |
| наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака испало им је за руком, да нам из среди |
| преговора и није остало између обе ове странке равнодушно.{S} Једну странку је гањало да иште |
| ђу обе ове странке равнодушно.{S} Једну странку је гањало да иште и захтева много; на другу опе |
| на прибравши, створи она у Србији једну странку, која је Русији слепо одана била, јер кнез Мило |
| ега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери родитеља свога, једино добро које |
| који је њоме владати и важност земљи у страном свету задобити и њу на корист народа упутити зн |
| љ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофалило није. |
| шо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вала немам куд, него ми ваља овде мрети! |
| о дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је народ оставио пушку, а |
| ана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако види; јер она |
| а, који се звао Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је |
| е.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували су непогоду, која беше поводом тако |
| ко раде, већ што су често занешени били страсним жељама својима, и оно су радили што радити нис |
| есуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га |
| ају се да Србима грозно зајам врате.{S} Страх обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља |
| е, а редовима непријатељским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом |
| од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p>У у |
| ложај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би и сви остали натраг тргнули и олад |
| х обузе срце свију војвода, а кроз овај страх ваља разумети јоште и ону немоћ, оно безнаравије, |
| ају; жене <pb n="71" /> пребледиле и од страха онемиле, читају у себи молитве, које се недаду о |
| пред народом показа подиже се наједаред страховита вика: «Доле са совјетом! — доле са издајицам |
| петгодишњом борбом изнурена била.{S} Но страховита изнуђења и грозна мучења несретног народа, и |
| ин к правици и човечанству, доносио све страховите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитост и освета, |
| кад није морао више своју војску супрот страховите и силне Русије обраћати, обрати сад ову супр |
| си окружавале, његово угрожателно чело, страховити поглед, стрепећ покрет, гордељиви стас; Ђорђ |
| је могло дуже јарам ропски да сноси.{S} Страховити глас: «на оружје!» — потресао је Србију од ј |
| ећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које |
| м начину потпуно удешене биле, борци су страховити и непобедими, и то не по броју људства, већ |
| ци се поново осилише и оснажише.</p> <p>Страховити догађаји, који би и најјачи престо на земљи |
| ао на посредовање Русије, Кара-Ђорђе се страховито превари.{S} Човек, који знаде за све невоље, |
| беше са цртама јако означеним, погледа страховитог и високог чела, које га је издавало као да |
| <p>Научени људи говоре, да је глас оног страховитог виора, који се у Француској подигао био, од |
| где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта сине појетички образ Љубице — же |
| аве Турске, добије од султана налог, да страховитом ајдучком вођи потајно сјајна предложења учи |
| оја је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју починила и под предвођењем Милошевим Т |
| ство Милошево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да |
| више.{S} Но ови призори при свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, што сладост и гр |
| дне песме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане, сад се наједаред захор |
| је војску предводио чувени Куршид паша, страшило раје.</p> <pb n="93" /> <p>Од толиких скоро не |
| а победитељ, постао је овај вођа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме сујевјерју они су м |
| гов немирни дух, можда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница божија, за |
| овест ова буде одма и извршена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужасно је <pb n="54" /> помис |
| колико часова роди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног села.</p> </div> <div type="c |
| и су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова имена вечито се славе на земљи!{S} Пођ |
| и, да посла има са супарником тако исто страшним у кошкању политичном, као што је био и на бојн |
| жена Љубица, која је за сво време овог страшног ратовања, непрестанце с’ њима на бојишту била, |
| а отачбину, она знаде даном приликом на страшноме месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо |
| нствено.{S} Чело му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> уједно издаје храброст |
| оји је, стојећи између матере и сестре, стрељао по дрвећу птице.{S} Два момка Ђорђева, допратиш |
| во угрожателно чело, страховити поглед, стрепећ покрет, гордељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац |
| навао халовитост Милошеву, тај је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је овом приликом по |
| , да дотле оружје оставити неће, док не стресу са себе ропства ланце и док земљу од проклетих Т |
| њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње |
| же бити добро урадили, кад би се држали строго устава, како би тим начином избегли увек неприја |
| .{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!» — одговоре му ови.</p> <p>«Е добро, |
| т у своје руке преотме, при свој својој строгости сузбити није могао.{S} Императорском агенту и |
| лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — |
| рбима. —</p> <p>Но колико бриге труда и стрпељиве умешности је стало и требало уставној Србији, |
| ни колико прихода од десетака и других струка; нит сам могао учинити нужних установљенија која |
| ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народни подјелити и више државни совјета; |
| ам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дјела народни понаособ и узаконити ји; друго: ра |
| љедства, изда прокламацију на народ, да ступа на престо као наследни кнез од Србије, потврди св |
| лош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле |
| ад славна децо старе наше мајке Србије, ступајте са поверењем проти полумесецу и знајте, да ће |
| ала је рукама на ове нове доказе напред ступајућег одушевлења, противу овладе глупог сујевјерја |
| орђево.{S} Као млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских бораца као прост војник и |
| а оно; што у држави потпомаже уметност, ступао је крепком стопом по стази сваке позитивне попра |
| би сву своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно |
| в просвештени европејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни |
| ариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Мило |
| се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанственији и најрадосн |
| во како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Турском, да би од ове задоб |
| /p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне собе отшкр |
| ошева прегледали, морало једним кораком ступити у Србију заробљену, и први пут од господарства |
| Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише у притјажање робља свога, законитост је турска |
| попадају у прашину, топови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица |
| а; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци видећи овако малени број Срба, н |
| сном и тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отв |
| ривења и лукавства одмах <pb n="195" /> су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од |
| го што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња места радовала састанку њезином.{S} Са св |
| шке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ а |
| кове ропства.{S} Частољубиве мисли њега су од свију страна напајале.{S} Детету јошт од 12 годин |
| био несретна жртва ових силеџија, кога су они до Бога кињили и до голе душе опљачкали, па опет |
| иле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта; |
| устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га су |
| у, док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење до |
| о и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери српске отачбине!“—</p> |
| ар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастил |
| м се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна права, или права, која ће сваки Србин у |
| зују, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да служе, за подножје частољуби |
| уди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године нају |
| а нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора какав |
| ри се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове последње |
| ревео!“—</p> <p>Српски изасланици ма да су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показ |
| ови боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његов |
| >Ове појединости, колико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су до најм |
| т јурну помамно на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пре п |
| рбију скроз и скроз десетковали, без да су њено постојанство заморили,. наилазимо ми на <pb n=" |
| победа њезиних непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст — она |
| да су очајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том |
| ину као посредоватељ међу људе, који да су сами себи остављени били, много би се боље разумели. |
| уди» — настави она — «нису жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили св |
| прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он је искупљао |
| од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражи |
| ли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима поруче |
| станили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили мужевима, деци и бр |
| ут изображењу крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнеж |
| новењу схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супру |
| рпске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отворена...{S} Раздор пони |
| ја год су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно позориште изабрали, морала су све |
| или мужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После једне |
| кше било споразумети се са браћом, која су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у ј |
| к су им бар оставили сва она места која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уре |
| прилике и кретања народа обелодањивала су, да је завера противу Турака далеко разграњена и да |
| е кнежевој палати) <pb n="216" /> имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђав |
| своје ратно позориште изабрали, морала су све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне |
| , где су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и од почетка побуне знао је сваки ј |
| жје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, т |
| нети могла, стада са млади пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n="73" / |
| асиља и изнуђења јаничарска, превазишла су већ сваку меру.{S} Оно мирно стадо робова, које се с |
| та народни има по свим државама, и нама су нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама шта |
| али су и убијали они само Турке, којима су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариг |
| , вије грдне народне заставе, на којима су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим |
| који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему турску војску |
| ољан, то ево предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои наз |
| им даном побуне српске учинио, изодавна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђорђе буде једноглас |
| су по народу расута била, а и примљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тада |
| на 17. окружја; већа окружја подчињена су начеонику <pb n="173" /> пуковнику, а мања начеонику |
| мало застаде.{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене полете унутра и падају на колена; мушки сто |
| > <p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они су заједно провели живот, зајед |
| , који је био привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога госпо |
| х савезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на оружје, неср |
| о је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавно ре |
| и, долазили су обитаоци равница, па кад су заједничког непријатеља побили, они су се враћали св |
| азумљење догогило, <pb n="192" /> и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Ц |
| иснути и у градове затворени били и кад су их војском опколели, заузеше они сва села и утврђене |
| м их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ на |
| вио намештеним судијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, |
| бођење својих старих робова.</p> <p>Кад су о свему договори учињени, порта прими са одличном пр |
| ађај познат је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Србијом опет завладали били, н |
| благодарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Турском |
| вакојако дакле изванредан.</p> <p>Некад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, сам |
| ле и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у сво |
| доше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткрепили важношћу грозне и <pb n=" |
| ободу свију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да с |
| су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} Она места, која су они за своје ратно |
| дзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на ор |
| е кроз сто невоља рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима срп |
| бију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од с |
| г сада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њ |
| еби и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз с |
| ва,» сви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љубица, била су једно до другога и |
| твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учи |
| у годишњу <pb n="210" /> скупштину, где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p> <p>У |
| Одавде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јун |
| итички карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равни |
| е Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мата његова Вишња имала је јошт једн |
| делце ослободио од множине дација, које су на њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материја |
| народ од десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали.</p> |
| а се више пута поклонити увредама, које су нанешене биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо |
| раве, задаје озбиљну бригу силама, које су признале полунезависиост Србије.»-—</p> <p>Овај је и |
| и оног уживања у народним песмама, које су њега задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ с |
| дају — сравнимо са оним клеветама, које су год:{S} 1839. на кнеза Милоша просуте. </p> </div> < |
| види преговоре о обичним стварима, које су се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Виш |
| , то би била неразумност очевидна, које су унутарње <pb n="222" /> ствари Србије, до оне жалосн |
| код једни дрвени широки мердевина, које су именом „басамака“ почаствоване и неколико корака учи |
| је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако ј |
| ; умесно изводио је он све основе, које су га побудиле да се мире.{S} Магновење за преговоре би |
| Долгоруки са чувством — „оне беде, које су савети Енгленске и Францеске на несретну Пољску наву |
| вала <pb n="220" /> им је сплетке, које су Милоша принудиле, да из отачаства свог отиде, и које |
| настојавајући да осујети сплетке, које су подривале сенку власти владаоцу остављене, борила се |
| и је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лишиле — предмет је |
| више могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре а за избављење из ропства, |
| свију страна почну врвити гомиле, које су задахнуте биле одушевљењем.</p> <p>Свештеници, који |
| вени били.{S} Старе народне песме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане |
| старе преповетке и народне песме, које су славиле дела српских јунака покупити и штампати.{S} |
| ле у себи прекрасне песме народне, које су на скоро на немецки језик преведене и код Немаца са |
| места.{S} Место жалосне успомене, које су негда песме такове <pb n="40" /> код слушалаца произ |
| д вас кнеже израдити неке промене, које су се већ за нужне припознале.»</p> <pb n="165" /> <p>« |
| рска полиција нене потајне завере, које су народ близу планина стојећи за устанак удешавале; — |
| била; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и же |
| ке, којима су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од свој |
| и жалише за губитком своје власти, које су из потаје ревновале за влашћу српског господара.{S} |
| у да започне извршивати заповести, које су му од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — |
| и, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спомињале и чује где слуга његов упућује |
| /> црн, са цртама јако израженим, које су дуге црне власи окружавале, његово угрожателно чело, |
| жалбе и одма је ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам и |
| е војарне болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане биле.{S} Ово је било де |
| родна на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју |
| > <pb n="194" /> <p>За ове оптужбе које су бољари његови Русији доставили и за поступање ове пр |
| на њега управљају, излазне основе које су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, |
| и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозва |
| ници одобравали.{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре неколико годи |
| иле, да из отачаства свог отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог бранител |
| е је она делу народњем указала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је |
| а <pb n="60" /> било.{S} Ове совјетнике су окружја бирала, потврда избора ових била је у рукама |
| красне црте смућеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз |
| о свом сопственом трошку, опустошавале су и пљачкале сва места, кроз која год су пролазиле.{S} |
| господара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада |
| ју.{S} Све државе на свјету потребовале су стотине година, докле су се овако установиле, као шт |
| Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни чов |
| овај број на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, јер других способнијих људи за та мест |
| ењем примљене.{S} Бечке новине упознале су ово дело са песницима свију земаља.</p> </div> <pb n |
| бијени крајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, имали смо свико |
| .{S} У тајном кабинету султановом могле су се многе ствари објаснити и на корист решити; те сто |
| мало детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робова о некадањој с |
| >Срдитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле сви |
| гранао, мудре старешине српске, примиле су и освештале ову моралну снагу слабијег противу јачег |
| p> <p>Ово неколико простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123 |
| е већ и одвише осакаћен био.{S} Но силе су нашле за добро примити дело за свршено, задржавајући |
| може бити прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице, кад је праштајући се невесту и |
| ту потребовале су стотине година, докле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а устано |
| с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се та |
| јунаца и најљуће јаничарске делије ишле су пред турском војском, носећи турски барјак. —</p> <p |
| и тачно саопштене.</p> <p>Све припреме су готове биле 15. јошт на вечер.{S} Старци, жене и дец |
| допратише пред њега човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њ |
| етлаше образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" |
| ра-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле около једног стола, над којим је тињао жиж |
| > <p>Године 1813, 1814, 1815, обиљежене су у светској повесници за јуначки народ <pb n="68" /> |
| н Оглу, ове чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука или грчких клефта, а међу њима |
| <p>Сплетке међутим нису престајале, оне су све више подривале извршителну власт Кара-Ђорђа.{S} |
| екадањој слави и госпоштини својој, оне су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и |
| какву плату од својих старешина.{S} Оне су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опустоша |
| але за влашћу српског господара.{S} Оне су имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно до |
| вати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су об |
| и је био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину његову дознале преко својих посланика у оно |
| ске именом «<title>Даница</title>.» Оне су садржавале у себи прекрасне песме народне, које су н |
| за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за непозн |
| алу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену слободу.{S} Радосне и |
| уци огледао са своји господари.{S} Чете су његове по војничком начину потпуно удешене биле, бор |
| аоце до највећег усхићења.</p> <p>Улице су дупком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S |
| љаде војника попадају на бојишту,- Срби су мало изгубили.{S} Неки део разбијене турске војске н |
| Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио главо |
| /head> <head>Пастир Краљ</head> <p>Срби су једва један пут већ постали сами своји господари, и |
| ке и депутирце окружне одређена.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, |
| »</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт на бојишту била је јоште једино |
| ика:</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита ов |
| ком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, да ос |
| у беда и невоља, које подносише.{S} Сви су жељели рат, само никог није бало, ко би јих предводи |
| ост и одушевлење за сваку жртву.{S} Сви су већ предали душу своју <pb n="76" /> на олтар народн |
| , тако да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{S} Места, где су се родили Милош и Љуб |
| тола оца његова.{S} Њеног присуства сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла |
| Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руски, рачунајући на <pb |
| вана, другове његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узд |
| оружану чету од мање више момака, који су под неограниченом влашћу својих војвода стојали.{S} |
| вечито славиле имена оних јунака, који су за веру и отачбину изгинули.</p> <p>Једном — кад је |
| же само оне изабрати од чиновника, који су најспособнији и најчеститији, и који имају поверења |
| бити један од оних главних порока, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки н |
| уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са вла |
| е браћу и слободу њину издајицама, који су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране |
| приправни бити са свима пословима, који су требали предложени бити главној скупштини.{S} Нисмо |
| пет пристајали и са оним народима, који су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина |
| интересима и да их замене људима, који су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу није < |
| ати, особито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас |
| говорио је он с негодовањем онима, који су му саветовали да бежи — «спасти живот мој, кад ће же |
| е крунила под политичним ударцима, који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла |
| скупљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8" /> бесконачним песмама приповедали ил пе |
| розних догађаја и крвавих призора, који су несретну Србију скроз и скроз десетковали, без да су |
| оликих скоро неверојатних призора, који су узор српскога оружја; немогу пропустити, а да неопиш |
| се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први н |
| ојим надзором држи српске војводе, који су небројено пута водили браћу своју на победу; они су |
| из средине овог прогони палигоре, који су одани били протународним интересима и да их замене љ |
| ли су обично Србијанци из равнице, који су били право и неправо гоњени од својих немилих господ |
| S} Њему одани пријатељи и другови, који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се н |
| места искупише се около њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и који су под собом |
| а њих наметуте биле.{S} Неки људи, који су материјално добро стојали, побоје се да се од малено |
| ри Ивановској 500 наоружаних људи, који су се свемогућим Богом и његовим распетим сином Исусом |
| имљена су са радошћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић |
| Њеног присуства сви су се бојали, који су мислили под именом: кнеза Мијајла владати, њено мушк |
| трана врвили су добровољни радини, који су долазили, да помогну оно место приредити, где ће се |
| а ископам раку за њи, нетреба они, који су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да д |
| ланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, да с |
| ко.</p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодо |
| столицу, око њега разни државници, који су за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош |
| вера својој браћи био.{S} Војници, који су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет |
| сва српска срца.{S} И сами старци, који су се дугим временом трпљења свакоме злу навикли, преда |
| /> <p>«Нека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу ост |
| рестолу сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на стра |
| робисветова <pb n="38" /> турских, који су навикли били за оног војевати, који би им више плати |
| ора сећи старце, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устанка; попалити и са |
| кад је био остављен од свију оних, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а т |
| .000 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци |
| свима сужњима.</p> <p>Намесници — који су само од њега могли имати власт, ову и амнестију одба |
| је размишљавао о предлозима онима који су му од дивана предложени били.{S} Руско посланство ко |
| ењем од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја |
| ме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, с |
| х, који су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно остави |
| народ на побуну и устанак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обрен |
| ке, који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових пресуд |
| ала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да пре |
| тане с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем |
| милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи устава српског од године 1837.</p> <p>Ни |
| простор од колебе осветљавао.{S} Мушки су плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњ |
| ривали су их по својим колебама, давали су <pb n="18" /> им рану и подказивали су им намере тур |
| ку волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем.</p> <p>Наскоро после неколико изгубљ |
| су <pb n="18" /> им рану и подказивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицал |
| <p>Кроз пуних четрдесет година заливали су Срби драгоценом крвљу својом земљу отачаства свога, |
| ја је кнез српски пролазио, појављивали су се ови исти призори.{S} Милош није се плашио рећи за |
| и примани били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, давали су <pb n="18" /> им ра |
| сами совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобравали Милошев рад, само неки незадовољници у |
| гордој и жестокој, страсни вали кували су непогоду, која беше поводом тако рећи јавне саблазни |
| у доведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче... |
| ској и по предходном договору, нападали су и убијали они само Турке, којима су често отимали но |
| ом трпљења свакоме злу навикли, предали су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели таков |
| S} На појутарје једног благдана, виђали су га где као мало дете коло игра.{S} Презирао је разко |
| ао.{S} Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и највештијег војводу побуњених С |
| лавни људи, а доцнији догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штов |
| д ајдука; старци, жене и деца остављали су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; |
| љи равница остављени сами себи, подпали су поново под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вре |
| најјачи престо на земљи оборили, морали су за собом повући и оборити и онога, који је себи тек |
| ао, невера браћи својој бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачише, да и |
| , да им се кожа на леђи распусти, могли су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео шт |
| " /> се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, наши ће сусед |
| , но са Карађорђем <pb n="19" /> почели су нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p |
| у.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су душа ових незадовољника, па ма да је Милош очинским |
| е пак присталице и фанатици турски били су дубоко разјарени, гледајући у овим поклонима своје п |
| а у војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, |
| нечувено, од своје мртве браће правили су заклон, непрестано вичући; «удри за крст часни и вер |
| и очи своје на султана управити, дивили су се и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрест |
| танку њезином.{S} Са свих страна врвили су добровољни радини, који су долазили, да помогну оно |
| ама, те чинећи се свему невешти, радили су своје послове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди па |
| ра и великих војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи д |
| присталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руск |
| в јевропских сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да могу ослањајући се на Рус |
| ућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако |
| е су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, па кад су заједничког непријатеља |
| е на српском бојишту догађаху пролазили су једни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђе |
| она места која су они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био призн |
| ови са други високи чиновници, опколили су га са свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраст |
| че.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се прибли |
| тављали су били своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља |
| упрот Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме |
| /p> <p>Неки опет бољари српски, повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да су га о |
| скоро непреодољивим препонама, провукли су се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању |
| ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, који су били право и не |
| p> <p>7.{S} Званичници државни подељени су у 11. класа.{S} Први ред: садржава дивизионог ђенера |
| Све је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце, жене и деду оних |
| Тела оба брата су у исту положена, они су заједно провели живот, заједно су супрот Турчина вој |
| и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, |
| су Турци голему цену ставили били, они су опет заузели били своја стара места, а житељи равниц |
| су заједничког непријатеља побили, они су се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти |
| хотела законитост њихову признати, они су апеловали на славу.“ —</p> <p>Српски је народ такође |
| пута водили браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточници светога савеза....{S} |
| довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живели у заједници братској и по предходном договору |
| м влашћу својих војвода стојали.{S} Они су имали под собом једно или више окружја, признавајући |
| и из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријатељи примани били у села; |
| ојника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су на њи одмах <pb n="94" |
| у вођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пут |
| ове задобили своју независност.{S} Они су, што се признати мора у посланству руском у Цариград |
| Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «из |
| о!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова |
| урске војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га |
| у наши грађански и кривични закона, кои су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима на |
| обро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју о |
| ло у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори руски о оном престолном слову, за које |
| ори, који су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодољивим препонама, провукли су с |
| екао је начином њему својственим: «Грци су јуначством и храброшћу постали на ново народ, полити |
| чком начину потпуно удешене биле, борци су страховити и непобедими, и то не по броју људства, в |
| народ остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворен |
| го биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места, и спремају се да Србим |
| је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да |
| вешт и неустрашими вођ бити.{S} Ајдуци су с почетка нападали само на путнике, отимали кад и ка |
| иближи, женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног л |
| , дође и до једне разваљене куће, којој су топови само један рогаљ оставили.{S} Усред камена и |
| вијући заставу у руци својој, на којој су биле белим словима написане ове речи: «Отачаство, Сл |
| сећи у рукама својима заставу, на којој су стојале речи ове: «Отачаство, слобода» — и са особит |
| ка ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику вештину у вођењу рата и управи народ |
| пуњавана била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је |
| ршену независност земљи осигурали, ипак су бар невоље освајања и самовласт мача одклонили, а ум |
| тпуну њезину унутарњу независност, ипак су им бар оставили сва она места која су они отели и до |
| и призори при свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако |
| војвода многе пријатеље стекло.{S} Док су Турци заробљенике и рањенике српске немилице давили |
| м трагом ићи, <pb n="139" /> него којим су све остале ишле, не може ни Србија установити се за |
| ултан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновници а телохраниоци султан |
| на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је чове |
| њег рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учинили и управо д |
| ичар и искусни законодавац, човек у ком су се све способности великог владара слиле ни писати н |
| <p>Велика црквена двокрилна врата широм су отворена и украшена највеличанственије.{S} Множина в |
| писивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, који су з |
| године дана нови људи постали, од каво су нам се дјела с портом свршила:{S} Србија постала је |
| говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n= |
| з ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определења његова:</p> <p>1.{S} Устројење мин |
| и Бугари нису ваша браћа?» —</p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању |
| о родољубиво срце.{S} Људи и жене, радо су стављали живот свој на жртву, само да поврате земљи |
| {S} Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине турске ханове и паланке попалише |
| ња уређења интересују и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузро |
| Први нападај буде одбијен, па у колико су српски редови прорешетани у толико буду брзо и попуњ |
| оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао је за |
| казујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се |
| ерењу држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ београдски П |
| , они су заједно провели живот, заједно су супрот Турчина војевали, заједно погинули, заједно н |
| ени били страсним жељама својима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Русија имала је бе |
| свој одржати.{S} Црне очи њене необично су севале.</p> <p>Љубица небуде послушана.</p> <p>Хитра |
| жнија од важности оружја гонитељева, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем сво |
| Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а кад б |
| {S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом |
| но ако би се што противно догодило, то су браћа била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је дух |
| ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи његови неправо измислили на њега.</p> <p |
| еђена.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, првосвећеници и сви остал |
| ишао гори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свакојаким видом показивали.{S} На |
| су се већ вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разговоре водити, који до данас јошт о |
| гордећи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место д |
| S} Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити |
| опет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку око себе искупили, |
| > застану.{S} Богати турски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кров о |
| о отворио своје <pb n="130" /> очи, што су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњ |
| ебало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година јуначки борили за повратак изгубљ |
| оцима, кад ће оружје другова мојих, што су остали дома, без обране остати изложени беснећем поб |
| ала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме |
| > <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком |
| казивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се |
| ја подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставобранитељи по целој Европи разнели били: «да је |
| чин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, з |
| уведен по постојећим обредима и тек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије пре |
| да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами собом намесници решили, док га не поз |
| праве земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{S} Може бити д |
| то им се допадало да тако раде, већ што су често занешени били страсним жељама својима, и оно с |
| ије шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили: да Милоша немогу лак |
| ојој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су непријатељи Милошеви отклонили уплив јевропских сила |
| и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског сматрали, ма да је већ и о |
| веројатне; јесу зато ипак истините, јер су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</p> < |
| која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као |
| оји би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем паши што се од султана одм |
| ем паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са оним народима, који су супрот п |
| земљи својој изгубљену слободу.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, |
| ко простих речи откриле су и на јавност су изнеле праве мисли народа <pb n="123" /> и то оног н |
| {S} Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зат |
| Ово му је и највећа кривица била, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страни |
| о с почетка власт у својим рукама, коју су доцније великаши српски од њега преотели — али велик |
| вао је противу големе турске силе, коју су најславнији ђенерали њезини предводили, те стопу за |
| бе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они |
| асилно из земље прогнати ову жену, коју су браниле живе симпатије и поверење народа, то би била |
| аклони главу своју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, они су опет заузели |
| оји су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> |
| овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> |
| ода узнемирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућ |
| ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p> <pb n="212" /> <p>Тугујући горко на м |
| и и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског сматрали, ма да је већ и одвише |
| свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити што је |
| ти кнежеве, да земљом владају, она је и сувише јава, да вас може опет поставити на оно место, г |
| а бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужности, а у осталом п |
| за Бога, будите милосрдни, јер је већ и сувише крви проливено!“ — Милош је давао превијати и ле |
| ма за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући н |
| } Он је оружијем у руци повратио својим суграђанима изгубљену отачбину; а остало им даде, најим |
| преко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Ње |
| а ји и одсада измиривати.</p> <p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л изнашли |
| перем,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> <p>«Сирота Љуби |
| ити.</p> <p>3.{S} Успостава апелационог суда: овај се састоји из председника и четири члана.</p |
| к совјетника и предсједника апелационог суда, једнак је са чином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља |
| вим просте и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама изображења и потребама реда.</p> <p |
| ског.{S} У свакој битки, у сваким мањим сударима беху Турци потучени.{S} Власти турске из села |
| с њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајл |
| рни дух, можда грижа савести ил страшна судба, ил пре свега казнећа десница божија, за учињену |
| да од послушности њихове, зависи будућа судба отачбине, и да он остављајући на престолу сина св |
| оште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="114" /> од послушности пре |
| а важност јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако |
| еру.{S} Оно мирно стадо робова, које се судби својој било предало, није могло дуже јарам ропски |
| оватом краткоћом својом пред очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <pb n="103" / |
| вај јуначки ал жалосни призор, решио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије |
| оче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим |
| удбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије.</p> <pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад |
| b n="221" /> она излаже очитој пропасти судбу Србије.»</p> <p>Љубица дубоко ожалошћена речима о |
| да по њима бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судиј |
| о рану преболети, да порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио |
| ега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опе |
| кву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у с |
| освети, он је могао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас |
| pb n="22" /> мога остати њихов неумитни судија и ужасни осветник!“—</p> <p>После овог одговора |
| ларијске, но ипак је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни у |
| ку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад донд |
| им ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установленија |
| а све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања, само ако је било иоле могуће.{S} |
| ир Милоше!“ рекне му деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опрост |
| оја вели: не кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане уп |
| >«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа. |
| вао.{S} По овом даклем обичају, може се судити неоцењива важност поклона тих; што јих је султан |
| м господом архијереима нашим, членовима судова, капетанима окружним, главним кметовима народа С |
| е под кметовима, капетанима и судовима, судови вод државним совјетом, совјет под књазем и уз књ |
| е 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране правога, а |
| род стојаће под кметовима, капетанима и судовима, судови вод државним совјетом, совјет под књаз |
| да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак од три талира за пол године по имању сва |
| о и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о том, како би најзгодније установили он |
| је је најважније знање за онога, ком је суђено да над другима влада.</p> <p>Кад год се са путов |
| за длаку на глави дирне.{S} Сад је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После о |
| ничтво и даде генералну амнестију свима сужњима.</p> <p>Намесници — који су само од њега могли |
| е већ био маовином обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба тога |
| у се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јо |
| руке преотме, при свој својој строгости сузбити није могао.{S} Императорском агенту и паши беог |
| одишњи роб нехтеде тако скупе слободе — сузе облише му његово старо лице. </p> <p>— „Ђорђе — ми |
| е своје на срцу држећи рекне она: „Моје сузе немисле престати! — Дан свиће, а кроз један час кр |
| ке, срце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину руку, к |
| мо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, које падају на гроб мог прворођеног сина Милана.. |
| ије, рече она горко смешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његовом потекле су му низ |
| јућег одушевлења, противу овладе глупог сујевјерја, које је као морална проказа растварала друж |
| ука страшилом турске војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и |
| равитељства — послужи му за потпору.{S} Сујету и частољубива потраживања њезина прибравши, ство |
| том живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом извесн |
| каз ових осећаја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличијама, каква до тог |
| илу на Србију.</p> <pb n="64" /> <p>Сад султан одважно пође да са големом Србију брзо прегази и |
| ила под теретом заштите Руске, којој је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој |
| ту и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пред њим су јашили глав |
| оцењива важност поклона тих; што јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p> <pb n="17 |
| г наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече султан Милошу — «најискренији поштовачи ваших ретких за |
| ?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И султан, без да одговори на ово питање и лукаву доскочиц |
| ња, која ви у Србији уводите“ — настави султан — „лишавајући себе власти владарске, вас ће кнеж |
| превластити.</p> <p>«Кнеже!» — одговори Султан са гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви ва |
| «Предмет је овај врло важан» — одговори султан — «о њему није се могло радити преко других.{S} |
| у њиховој земљи проузрочити» — примети султан.</p> <p>Но Милош без икаквог околишења настави д |
| пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног последњег рата из |
| о» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мо |
| ј и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p>Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насм |
| арода.«— </p> <p>Сад је опет био ред на султана, да неразуме овај прости одговор Милошев.</p> < |
| уди, који нису никад смели очи своје на султана управити, дивили су се и чудили његовом држању. |
| глед је његов непомично управљен био на Султана, а затим проговори он гласом громким, које перо |
| о високи диван сакупљен био, он је пред султана уведен по постојећим обредима и тек што су све |
| е била столица управе Турске, добије од султана налог, да страховитом ајдучком вођи потајно сја |
| ебруара 1835 год.— кнез Милош добије од султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастијем |
| то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буд |
| слугу своју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са оним наро |
| јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе иза |
| био је често на тајној аудијенцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} |
| лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је |
| поверење према Русији, верној савезници султана, и вас позивам, да се дате водити њеним саветим |
| ар јесте једини и најискренији пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учиње |
| е живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен |
| чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Но својим наравним пр |
| главни турски чиновници а телохраниоци султанови са други високи чиновници, опколили су га са |
| очекат; пролазио је кроз варош к палати султановој, на коњу источно оседланом, у кадиви, злату |
| се изродити могла.{S} У тајном кабинету султановом могле су се многе ствари објаснити и на кори |
| ојазљивог пузења, држање Милошево према султану било је пуно важности.{S} Људи, који нису никад |
| ошу главу.... и да пошаљемо ово знамење султану!“</p> <p>На овај предлог пристану неки од совје |
| има да подмири, јесу ове:</p> <p>Данак Султану,</p> <p>Плаћа књазу и књажевској фамилији.</p> |
| итичног дивана навести, ваљало је самом султану да започне извршивати заповести, које су му од |
| е у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће из општег уверења и особитог призрења п |
| > <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол године најправиј |
| сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и |
| —„Ја се неопомињем“ — рекне Милош видом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира са друг |
| усија имала је без <pb n="196" /> сваке сумње велики интерес, да Србију за себе задобије, а Тур |
| риграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образованости напреднији од Милоша, но он је на |
| опаст проузроковала.</p> <p>И без сваке сумње, кад је Кара-Ђорђе под скут њен дошао, народ српс |
| сви совјетници одобравали.{S} Оне исте сумње које су Милошу пред очи стављене биле јошт пре не |
| — запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — настави Долгоруки са чувством |
| да ће ваше високопревасходство наћи без сумње да је то пристојно!» —</p> <pb n="184" /> <p>Овај |
| асан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку |
| ријалну независност и да ову истргне из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена би |
| в је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродушан и не |
| т да ју испуним!» — придода она са свим суморно: „Милоше! — помози ми да ископам раку за њи, не |
| теља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћутљивости, која као да му је само за то с виш |
| с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S} А зато није био |
| ак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два п |
| </p> <p>После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни пустош остављеног села.</p> </d |
| м помрачава дипломатску вештину, својих супарника.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако исто страшним у кошкању политичном, као |
| пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на место своје поред |
| лавних порока, који су срчбу неких сила супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова потва |
| да им неколико хиљада својих бораца на супрот ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју сна |
| оји ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> <p>Величанствена је и дивна духовск |
| уршид паше.{S} Кара-Ђорђе нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лош |
| n="69" /> <p>Шта је могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен од сви |
| јетници опет незадовољни, брзо се сложе супрот Кара-Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај |
| ога види се јасно, да је завера која је супрот Милоша удешена била јако разграната и да потпоре |
| ћу своју, и у редовима српским војевале супрот Турака, и на својих леђи износили су са сред бој |
| у је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан ж |
| душа, ипак су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана би |
| у и јуначку реч, да нећеш више војевати супрот браће моје, па си одмах слободан!„ —</p> <p>Алиј |
| сити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спас |
| ти могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он је искупљао момке свој |
| и силне Русије обраћати, обрати сад ову супрот Србије, и онда му је био лак посао са Србима.{S} |
| ест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међ |
| Турчин кад није морао више своју војску супрот страховите и силне Русије обраћати, обрати сад о |
| пристајали и са оним народима, који су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина цје |
| ни су заједно провели живот, заједно су супрот Турчина војевали, заједно погинули, заједно нека |
| — видили смо како је она после, кад се супруг њен на престо попео, са образом могла на страни |
| а и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење праведно д |
| је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Милошева, а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио |
| на једној жртви — одговори он.“</p> <p>Супруга његова пише му ово писмо:</p> <quote> <p>Милоше |
| он остављајући на престолу сина свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и |
| и увредама, које су нанешене биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош |
| p>„Ја сам опрала срамоту, која је вашој супрузи јавно нанешена!»</p> <p>Овај жалосни призор за |
| ведала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супрузима догађало, то нам није познато.{S} Толико је с |
| ара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, грозне добродетељи, нечувене одважно |
| умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени и сурови изражај, стари пастир и јунак српски, стане горд |
| села; на један уговорени знак, наши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о |
| ицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.</p> |
| благодаран покаже, док међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике |
| ребама, сили непријатеља неустрашимо на сусрет изађу.</p> <p>Бој се одпочео на живот и смрт, бе |
| да у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одустати на штету обштине а на срамоту свој |
| ене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="135" /> да осветли народн |
| до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> <p |
| — Дал је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београд |
| е скупштине прво зато, што је превелика суша била, због које ни воде ни сена нисмо имали, а дру |
| су га направиле свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као |
| има над самим собом, у једном магновењу схватао је он сва призрења, која су му заповедала ћутат |
| еди у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пријатељск |
| лавној скупштини.{S} Нисмо могли до сад схватити рачуна, колико има народа, ни колико прихода о |
| до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити овај призор, између ова два човека, који се по |
| " /> уговора.{S} Милош по одличном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов поло |
| вору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на |
| да се постарају и за дела елементарна, сходна за наставу и обуку деце.{S} Сад први пут изађе н |
| вом држању.</p> <p>Држећи се непрестано сходно свог високог положаја, кнез од Србије обратио је |
| д: пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева плата износи г |
| о, које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили» — настави Махмуд — „било је пред |
| ни остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p |
| њала једна стихија дивље необузданости; та је била необузданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} |
| ше наравним:</p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да с |
| што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоценост била Љубица и мајка њезина.{S} Њих дв |
| анове даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, морало једним кораком ступ |
| адарске, за ту искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет за ј |
| војводе, јер других способнијих људи за та места с почетка није било; но Милош искуством научен |
| а Милошева после учињеног примирја била та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он м |
| промена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад сво |
| казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку по |
| ла, он је на питање Симића: «који је од та два превода правилнији?»— одговорио:{S} Ако волите д |
| > коју је од брата свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити |
| два превода који је бољи.{S} Но кад је та депутација Јусиф-паши претстала, он је на питање Сим |
| желили победу браћи својој, а кад би се та <pb n="36" /> њиова жеља посве обистинила, они би се |
| ужавне оруђа за земљедељство набавити и та им је под надзором општинских старешина за рад давао |
| бине своје позвао, ценећи и уважавајући та предања народња, дао је он све старе преповетке и на |
| е плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које |
| земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни |
| тео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви одликовали су и одобрав |
| ушевлењу занешен <pb n="32" /> повиче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака в |
| живот главе не иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са |
| росијава кроз облаке и осветљава својим тавним и жалосним зрацима овај тужни призор.</p> <p>Све |
| ова звезда почела је јошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све већма и већма узимаху |
| ећ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако вид |
| ва жеља посве обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би се што противно |
| своје присталице притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог час |
| ћу од оних људи, који су нерадо сносили тадању владу.{S} Вучић, Петронијевић и Симић, били су д |
| извештава један сељак свога пријатеља о тадашњим догађајима и завршује овако: <pb n="122" /></p |
| е рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по стољећа назад обрнути, да проуч |
| амо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и постао би из |
| /> год је познавао халовитост Милошеву, тај је морао стрепити за Љубицу.</p> <p>Но Милош је ово |
| еболети, да порта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом нар |
| и истиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је наро |
| силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да |
| градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прими плаћу од правитељства на свакога чов |
| услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо |
| наравним:</p> <p>«Сиромах посланик — та тај јошт и незна, ил је ваљда јадник заборавио, да се о |
| однео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја печатати <pb |
| ништа уређеног било, није јер је народ тај више година под турским ропством у синџиру стењао.{ |
| љних бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз п |
| осланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милоша склони на покорност сп |
| онда ћемо видити, какву хвалу заслужује тај народ пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро |
| ме ваше гнушању народа, а ви потписујте тај акт; ал ако мислите да за добро своје Србије радите |
| p> <p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нису описати изражаје лица ове |
| бавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неве |
| га самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и тако сами српски вели |
| -Ђорђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати мог |
| на жена ова, није могла преживити покор тај, понижење Србије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докл |
| е, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао да |
| тима, која силовито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са |
| предсказиваху скору побуну.</p> <p>Неки тајанствени дух, који од запада у Србију дошао беше, по |
| ову бранио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана са советницим |
| војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је наручено било да доказују корист |
| забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слободом набављао му је сла |
| ела међусобно неповерење расејати, међу тајним учесницима оне завере, која је Милоша до оставке |
| авну слободу народа.{S} Она га оптужује тајно, да сваким даном злоупотребљава власт, која је ус |
| ин њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није |
| раћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле да је зат |
| ариград, <pb n="157" /> био је често на тајној аудијенцији код султана, без да му је ту што важ |
| грожњу народа и предложе помирење.{S} У тајној једној сједници совјета буде закључено: „послати |
| ревару, која би се изродити могла.{S} У тајном кабинету султановом могле су се многе ствари обј |
| {S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за полазак у свети б |
| овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање страних сила прерађен — с |
| глави његовој израз гордељиви. —</p> <p>Такав се појавио простак и сретни јунак српски Милош, з |
| и чиновници.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краљевског брежу |
| „Ако Милош остане при намери својој, да таки најстаријег сина Милошевог Милана, за насљеднога к |
| Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје |
| ти народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, како у грађанским тако и у војн |
| а мати кнежева.</p> <p>Ја сам замолио и таки сам милост добио, да њој представљен будем.{S} Ова |
| натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички ув |
| ије у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петроград и Цариград, који обој |
| “ — повиче Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло робиња и да си одма мој |
| који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћу речених радина уздигнута ј |
| стерало, удивљење.</p> <p>Он је заиста, тако радећи имао велика основа за своју политику, јер с |
| амо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,» сви су се познавали.{ |
| капља по капља крви српских синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несре |
| рећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако прођоше неколико магновења, без да је он прословио |
| јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла р |
| у, што је као намесник народа радио.» — Тако се учтиво према народу Милош показивао.</p> <p>Рет |
| тво, видило би са задовољством кнеже, а тако би и пристојност са собом доносила, да се ви мало |
| у изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилосрд |
| рло добро разумевао земљом управљати, а тако исто знао је праве услове народности српске поњати |
| Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србије, |
| твом светињу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.</p> <p>Побратими |
| е и радост које му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заро |
| анесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и |
| нили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често занешени били страсним жеља |
| еченију једне године рачун како расхода тако и прихода земаљски и мени и совјету и народној ску |
| } Зато за упознати чудновату жену, која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, |
| а од Рудника, ког је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у |
| редводитељ и управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да |
| ил певали јуначка дела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао. |
| земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради |
| <p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расматрање, као сматрање људи и ств |
| сније од овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише народ и дела српска; отац и четири |
| сваку похвалу превасходи.</p> <p>Ништа тако к себи не привлачи, ништа тако на побуђује на расм |
| ихове обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро о |
| арод пред данашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n="129" /> <p |
| ружине — седамдесетогодишњи роб нехтеде тако скупе слободе — сузе облише му његово старо лице. |
| воре му ови.</p> <p>«Е добро, нека буде тако!....{S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си мудар |
| >„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.</p> <p>«Идите децо с богом и |
| ше са сажалењем; да ваша влада, која је тако славна, при неким пословима излази на штету, која |
| ављен будем.{S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла, примила |
| вим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, |
| S} Но једна слава није довољна, нити је тако снажна, да ноже препородити спавајући народ, који |
| ити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, да се са две знамените европске силе у кош |
| такођер незадовољника, но народ се није тако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну. |
| ри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица, која |
| аво да речем образ му осветлали, они се тако погорде и осиле, да над собом нехтедоше више ничиј |
| не обоје на своју главу.{S} Обзирући се тако на све стране, гледао је куда је паша умакао и у т |
| ара у земљи.{S} Паша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи преза |
| тана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши |
| аша на своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — |
| зеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужда, |
| је имала новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш |
| н сам тај превод као правилан примио, и тако сами српски великаши отворише широм врата, да се Т |
| е Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господари!» ...</p> <p>Ове последње речи дирн |
| који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и предали немилосрдној освети т |
| стину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати право, тек једанпу |
| без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо овде, Љубица, ова |
| умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ћ |
| ике намере; које је справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </ |
| рта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дв |
| у мудрошћу и чудном вештином при управи тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, које је он |
| ом.{S} Сад му поче замерати што га види тако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} |
| рјезала на народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији Србин био задовољан, то ево предл |
| ем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n="72" /> нећемо дотле оружја пол |
| крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несретним Србима, као сада |
| икако допустити, да Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез Милош то |
| то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да на дан про |
| добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети и оно што није, |
| оје су њега задахнуле жарким родољубљем тако, да је народ свој на одбрану отачбине своје позвао |
| ки власт диктаторска, како у грађанским тако и у војничким стварима над целом Србијом преда.</p |
| и кували су непогоду, која беше поводом тако рећи јавне саблазни.</p> <p>Једног дана, ишао је н |
| ња.</p> <p>Улице су дупком пуне народом тако, да истима проћи неможеш.{S} Народ радосним срцем |
| рао увидиди, да посла има са супарником тако исто страшним у кошкању политичном, као што је био |
| није могао поњати, како да народ један тако дуго може трпити над собом тиранију турску, стога |
| ењаци света, они очајавати могу.{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв |
| у јавно ни тајно потпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрек |
| от у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ —</p> <p>Куршид је баш војнички саве |
| вење, у ком је турско тиранство постало тако несносно, да је морало пасти под сопственом својом |
| да свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих бил |
| што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано добро расположен.{S} Лепо пак народно о |
| редјељује и сама дужност владарска исто тако, као што то опредјељује и дужност народа; и то је |
| од народа љубљена и обожавана била исто тако, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и пов |
| свог и супругу своју, који су њима исто тако, као и он мили и драги, ако и на страни, остаје оп |
| наравним проницањем је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, к |
| рогона од 27. лета — видимо и опет јошт тако свежа и здрава и свим силама, за срећу народа и ре |
| д је тим начином своју малену кнежевину тако уредио, остало је том великом државнику, да даља д |
| падају!</p> <p>После победе, која је њу тако скупо стала, дошла је она корачајући кроз мртве и |
| ло детенце научио.{S} Песме ове биле су тако да кажем: плач раздражених робова о некадањој слав |
| дитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирје |
| , док међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело ово, велике пристојности а уј |
| то у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклиње |
| зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме пос |
| ења: «јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва младост Ђорђева.{S} Мало позније |
| .</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако протиче капља по капља крви српских синова.... так |
| су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако протиче капља по кап |
| заморили,. наилазимо ми на <pb n="4" /> такова дела, која се односе на патриархални живот овог |
| же код њихових народа жеља породити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S |
| ња интересују и друге силе, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» — |
| о жалосне успомене, које су негда песме такове <pb n="40" /> код слушалаца производиле, подстак |
| н живо - „ваша установлења имају у себи такове основе, које поткопавају власт владатељску, за к |
| вољи божијој; но ипак почесто су почели такове разговоре водити, који до данас јошт од њих нигд |
| Милоша. —</p> <p>Послушност законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма гд |
| му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличијама, каква до тог доба у Турској виђена |
| који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили непријатеља неустрашимо на суср |
| вори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Може би |
| Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата отворена су. |
| дро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари у Србији, кад је Руси |
| 1815. год. искупио се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на п |
| изгинули.</p> <p>Једном — кад је једну такову песму отпевао Милош, у највећем одушевлењу занеш |
| али на славу.“ —</p> <p>Српски је народ такођер на славу свију позвао се и слава се одазвала, н |
| 3" /> <p>Међу самим пак народом било је такођер незадовољника, но народ се није тако лако дао з |
| ослобођеном Крагујевцу, чији становници такођер беху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, |
| исли светити се силеџијама својим.{S} У такој грозничавој тишини дошла је била већ и година 179 |
| S} Трећи ред: пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. по разредима.</p> <p>8.{S} Кнежева пла |
| ва дивизионог ђенерала с платом од 3000 талира.{S} Други ред: ђенерал-мајора са платом 2500 тал |
| руги ред: ђенерал-мајора са платом 2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника са платом 2.000 талира, |
| л године за главу, да плати, велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, ни чи |
| ти; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је доса |
| ке потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице |
| ад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка, на пол године измирити све земаљске потре |
| овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол године најправијим начином разрјезала на |
| ру с капетанима и судовима данак од три талира за пол године по имању сваког брата да подјеле н |
| већ да плати један једини данак по три талира за пол године за главу, да плати, велим, три тал |
| дам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године најумјерени |
| г изгледа у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погледе на своју околицу, дуга бел |
| тражи места где недоспева жива душа.{S} Тамо је он водио стада своја где се веселио, певајући и |
| о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он нар |
| гове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени |
| о, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они |
| > <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни човек тога доба, |
| n="102" /> да вас ту сакрију? — Натраг тамо!» —показујући при том руком на варош — „Тамо су ва |
| ња падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- |
| су склони били за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти као подчасник, и ту је с |
| ше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у ку |
| и, нису ову тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за све сетити.{S} Но Милош није био она |
| е довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку б |
| у ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216" /> имала су посл |
| подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је важности |
| од тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим и презреним дозволи живити.</p> <p>И Кар |
| у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до п |
| не... донела их је сама на своји рамени тамо, где овог магновења плаче и нариче над њима.</p> < |
| они отели и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за војнич |
| у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирити нећ |
| и искрено; она је знала да сам ја зато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хришћана у Бугарско |
| лачећи усне своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!»</p> <p>Тако је пролазила прва мл |
| атом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</p> <p>На овом далеком путу, долазил |
| :</p> <p>„Отац, мати и браћа.... сви су тамо горе, а ја једна саморана... ја сама самцита овде |
| отуд оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао ј |
| » —показујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, |
| бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачише, да им се тамо пониженим и п |
| стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се ста |
| — и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу несретника одлети у дрво, које ј |
| ="222" /> ствари Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошт |
| итеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном |
| земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена била, није нико знао, нити се ко бринуо |
| вори сад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињали... ваљда се тамо није могло за све сети |
| јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="114" /> од по |
| н.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је одбио суму благодарности, коју јој дугује.{S} |
| е, јер су до најмање маленкости верно и тачно саопштене.</p> <p>Све припреме су готове биле 15. |
| а који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, док неби шт |
| је отачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у зем |
| м оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети п |
| бездушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног среброљубља да носиш име христово на себи, |
| ећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“</p> <p |
| егово оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n= |
| еде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»</p> <p>«Јелице, слат |
| ивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди младић развлачећи усне с |
| аст, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но док се је ја наносила будем, ни |
| прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њиховим очима |
| мном ако срца имаш сине мој Мијајле, ни твоје ни моје место нија више овде, где су људи у стању |
| име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим окрене се на момк |
| n="213" /> ако ти очајаваш о будућности твоје отачбине — онда задржи код себе сина твог Милоше, |
| љеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољубља оладило и |
| на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко клонувшег духа. |
| рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ |
| сето каурско, натраг, па капу доле пред твојим господарем!» На ове речи ја му неодговорим ништа |
| рече му овај:</p> <p>«Милоше препоручи твојој жени, да буде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Мило |
| рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под твоје ноге скотрлаш, но до |
| тим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђорђе, јер имаш право над живо |
| д се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал тужним |
| ј је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и јуначку реч, да нећеш ви |
| инути свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!«</p> |
| а колена робињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју робињу смеш пуцати Ђо |
| те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“—</p> <p>Кнез Милош пао је сплеткарењем |
| и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти |
| езније нашем отечеству.{S} И рјешио сам тврдо: </p> <pb n="141" /> <p>1.{S} Сачинити и издати у |
| ко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да надвлада гњиле и лењиве поступке зави |
| ада живити могу, сва остала пак места и тврђаве изузимајући пет на брегу Дунава и Саве лежећих, |
| чињену неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни |
| су два снопа жита о врату обешена била, те дошав пред њега рекоше:</p> <p>„Господару — ево оног |
| кој скупштини лишио Карађорђа престола, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за |
| обили, они су се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, радили су своје послове.</p |
| Србин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући |
| асне пресуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да |
| времена из свог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси |
| Петроније брзо скочи са свога седишта, те испод сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред |
| прелазе с имена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог |
| ој из кубуре и изтрчи пред бежеће Србе, те почне громогласно викати:</p> <p>„Куда сте потегли н |
| очима било — одупрети се сили тираније, те збацити са себе ропске окове турске.{S} Из овога про |
| су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати грађанске одношаје јавног права свог |
| е ајдука.{S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној н |
| биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег разговора.{S} За <pb n=" |
| и Мијајла, који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p> |
| најславнији ђенерали њезини предводили, те стопу за стопом отимајући прогањао их је из своје ми |
| усташа на своју руку око себе искупили, те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружи |
| ди, да се варош од свију страна опколи, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, гд |
| ени жалосници! повиче обнезнањена мати, те склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим |
| ом, сву кокетерију измишљене учтивости, те са највећом њежношћу почне повторавати своје највеће |
| кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја в |
| заузеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад се показала нужд |
| ећима поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито поверење задобио.</p> <p |
| збрижно и стаде пред својим господарем, те са гласом највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имад |
| оштаних свећа гору пред светим олтарем, те осветљавају победоносно оружије, заставе и цвеће, ко |
| алишта људских удаљеним и неприступним, те је он ту често проводио читаве седмице, а често прож |
| алити, устане колики је велики и важан, те одговори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилам |
| омац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љу |
| од султана јошт није за кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потвр |
| задовољницима кроз прсте гледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључ |
| хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену слободу.{S} Радосн |
| Ђорђа, но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство њ |
| ом, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, |
| Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Мил |
| своју је задаћу он већ напред расудио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="1 |
| о, где је награда за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му пре |
| е, да се њему остави само назови власт, те да би он морао бити подлога свога руско-турског парл |
| ћа и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: „Ви браћо може бити, да сте изчекивали на м |
| ије хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с |
| ју.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима |
| ; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на |
| време саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потр |
| ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одав |
| дом хоће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пријатељски рече:</p> <p>«Кнеже! — јед |
| ге ствари објаснити и на корист решити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p |
| ишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Срби |
| д високе порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење догогило, <pb n="192" / |
| с, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те нехтедосте оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је |
| о клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе |
| интересима..., Ја нећу дати Милоше, да те народ заборави, и ако само прилике зато добијем, ја |
| коро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро з |
| те — правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистателном портом заклучил |
| ихових старих било; но Милош се није на те предрасуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе |
| ве земље, после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се пред нашим очима врзу сравним |
| и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.</p> <p>— |
| — говорио је он више пута — «ја сам све те невоље сносио, ја знам кад он нема и кад има право!» |
| увређена била; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души го |
| а нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турц |
| било викати на самовласт онога, који је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везат |
| је пиштољ опаљен између жртве и судије те је на страну одбила оно раме, које никад донде пофал |
| совјет био, вичући: «дедерте ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писат |
| ј прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна права, или права, која ће |
| и само човечество предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да је с |
| долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом примирију, |
| јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</p> |
| се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који је украшен био |
| за добро земље неби повукао корист, из те несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим основана био |
| ући истину на истину, мораћемо победити те жије, јер и тако мали људи морају сто пута имати пра |
| ој Боже!{S} Како ли је жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у дел |
| ла да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небо |
| вајући мало свој крупи глас — „заклињем те именом моје блажене мајке која нас од горе гледа.... |
| ј и рече му:</p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, |
| пет прекинути свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунц |
| о и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишу |
| војих попечитеља, Мијајло је већ био до те жалосне тачке доспео, да је матери својој казао: „Да |
| еправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби — праштају |
| . „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престо |
| ш браћу своју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доб |
| и говорите.{S} Но знајте, да сам ја већ те наредбе јошт пре месец дана подсапио и издао, а ви ћ |
| м од себе.</p> <p>— «Кажи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нет |
| и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довести.“ |
| ече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена, ч |
| јурне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb n="100" /> Турке између две ватре, који с |
| рече:</p> <p>«Сву би моју крв пролио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити....{S} За име |
| <p>Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.</p> <p> |
| па ако они светећи се мени нападну и на тебе, ах Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнеми |
| а радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> гониће свако |
| срдце своје на душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натра |
| ћи млада девојка.</p> <p>«Јелице... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онд |
| ан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину своме. |
| ј кланац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален |
| ламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућности тво |
| p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и нес |
| ад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору |
| и Србин био задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, |
| је који брат десетка давао.{S} По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати <pb n="148" / |
| телства туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> униште ону власт, коју је њима |
| мали људи морају сто пута имати право, тек једанпут да докажу да немају право.</p> <p>У позниј |
| акле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће тво |
| <p>Милошево пророчество се испунило.{S} Тек што је свитати почело, турска војска халакајући уда |
| стима и донешеним законима прибавила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно ув |
| до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си н |
| скоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога навршила, и она се од |
| султана уведен по постојећим обредима и тек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад раз |
| илице давили и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочив |
| повући и оборити и онога, који је себи тек почео крчити пута да на овај седне.{S} Русија, која |
| ло је добро увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт прикрити страх свој, којим би |
| S} Један свињарски трговац, са неколико тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних |
| амесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да има |
| а старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати |
| ајужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили |
| божних руку.</p> <p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они су заједно прове |
| зореног прибора кућевног леже два мртва тела.{S} Бадава се једна женскиња мучи, да једном од њи |
| апред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непрестајте борити се докле последњи Србин или п |
| ше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепавице, правилне црте лица, пријатан |
| љан поглед одговарао је потпуно његовом телесном саставу.{S} Био је нестрпељив и ватрен а велик |
| као морална проказа растварала дружевно тело истока.{S} Старе пак присталице и фанатици турски |
| ан веран остао, да сам ја и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, д |
| њим су јашили главни турски чиновници а телохраниоци султанови са други високи чиновници, опкол |
| цу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S} Мата његова Вишња |
| лош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави |
| припада мени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — о |
| ву њих....{S} Но Турска се налазила под теретом заштите Руске, којој је султан лично обвезан би |
| Милан Обреновић.</p> <p>Страсна љубав, тесно је везивала ово двоје деце и да је ово чувство го |
| вати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је под |
| крпом обустави крв, која силно из ране тече.</p> <p>Први јутарњи зраци осветлили су овај ужасн |
| а дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, прорицања старих људи испуњавају се. — </p> <pb n |
| леби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња Теодоровић, обоје су били ратари.{S |
| на дошло, да је Милош презиме свога оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тога до |
| вор какав направи, да утруђени народ од тешка напора мало одахне и да плодове прикупља од своји |
| адо и истеривати и изнуђавати од народа тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била бичем, а л |
| је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблагодарности према Русији, која је мислила или |
| ва своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући морало.{S} Она је наскоро |
| ечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости потресаху прса његова.{S} Неколико |
| 24" /> полу господарство турско.</p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, зас |
| елице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који вас само за длаку на глави дирн |
| е испунила“ — придода старац. «Марко је тешко сагрешио, али је грех свој смрћу својом опрао. — |
| стали будите паметни!» —</p> <p>Врло је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица |
| ађорђа, који као напрасит и самовластан тешко је сносио икакво ограничење његове власти.{S} Мил |
| т Турцима његових родитеља, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да нар |
| овај био је за слободни дух љубичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај |
| егову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за свог старешину иза |
| дног“ одговори Ђорђе одважно.</p> <p>— „Тешко мени жалосници! повиче обнезнањена мати, те склоп |
| јестаство младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде там |
| орко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заборавила, да има ј |
| мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању турском, она је свако сретство, које јо |
| м научен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и |
| мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са бр |
| ми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног среброљубља да носиш им |
| су жене, или да су бар све жене као ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n="21 |
| ј тужити девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наш |
| јући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај |
| — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са великим усклико |
| !....{S} Милоше синко! — придода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p |
| аг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног с |
| лош; «ако жедниш за мојом крвљу Алиа, а ти ме слободно на бојишту потражи, али разуми ме добро; |
| b n="11" /> <p>«Отац!— благослови ме, а ти мати моли светог великомученика и победоносца Ђорђа, |
| оше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољу |
| је браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — |
| у своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да ти платим дрскост твоју!“— „Јест, на мене, на твоју роб |
| е своје.</p> <p>— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао |
| и му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} На појутарје једног благда |
| е видим да сам оптужен!{S} Може бити да ти људи запињу за онај извештај, ког сам ја великој ску |
| г сина, ког је скоро изгубио, молићу да ти опрости и да те мени остави.{S} Покори се сине Турци |
| p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? ре |
| склопивши руке своје рече: „Господе, ја ти се молим смилуј се на дете моје!“</p> <p>„Кад сам се |
| , ти си ми избавио једном живот мој, ја ти ево зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па |
| ра.{S} Слава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p |
| е му дркћући отац, а Бог милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бак |
| лонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на |
| уго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једн |
| жалосни поглед на сина свог.</p> <p>„И ти зар не поњаш твоје интересе?“ рече му гласом дубоко |
| ше:</p> <p>„Господару — ево онога, који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита |
| љу и надежду за победом.{S} Данас сваки ти од њи има по нешто да изгуби...{S} Сваки гледа сретс |
| > <head>Ајдуци.</head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србиј |
| и су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодољивим препонама, провукли су се од 182 |
| и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал ту |
| ориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена. |
| с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори.{S} |
| крштена мача као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, ко |
| >„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, |
| о и изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућности твоје отачбине — онда задржи к |
| бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„Зеклињем ти се мој |
| а по капља крви српских синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног |
| уда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је видио како се Па |
| pb n="91" /> <p>На ову вику и ларму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати с |
| итала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сро |
| Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја вал |
| лосрдној освети турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о ота |
| за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио |
| ка и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погазио заповед божију, која вели: не кради! — а |
| рече му гласом дубоко клонувшег духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек |
| асом највећег презрења рече му:</p> <p>„Ти имадеш власт, да са твојом сабљом моју главу под тво |
| ди пастири ишла су пред овом жалосном и тијом свитом, коју <pb n="73" /> су до брегова чували о |
| ма бране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у |
| иле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је |
| да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те му |
| ед његовим ногама иштући благослова; за тим весело погледа напоље на гомилу војника, наду мајке |
| ку и спасоносну намеру, која је ишла за тим; да спасе отачбину.{S} Поткупљивањем добила је она |
| 18" /> нејаке деце, и није престајао за тим бити; да сви грађани његови способни постану дела, |
| и и сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи |
| p>„Но ми немамо да расправљамо ништа са тим силама?» — примети Милош смешећи се.</p> <p>И султа |
| <p>Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да је аудијенција свршена.</p> <p |
| а се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предлозима претстану.</p> <p>«Допустити што?» одгов |
| тврди за насљедног кнеза од Србије, под тим условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300,000 |
| но поздрављао, као <pb n="126" /> да је тим поздравом потврдити хотео, његово помазање на кнеже |
| ута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место означио, које она у мисли његов |
| на и подигне очи своје к небу као да је тим погледом молила Бога за освету погинулих својих.</p |
| нема и кад има право!» —</p> <p>Кад је тим начином своју малену кнежевину тако уредио, остало |
| призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху непобедимост.</p> <p>Осам дана про |
| испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и донешеним законима прибавил |
| х где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да служ |
| кад би се држали строго устава, како би тим начином избегли увек непријатне противности.“ —</p> |
| и турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показали, да су очајавали о отачбини својој, |
| народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; правитељство наше мор |
| и?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад |
| абре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче, да су праве Српкиње, достојне кћери српс |
| наклоност постојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређе |
| , а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладно |
| рате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже, који је без душе |
| , потврди сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво |
| раду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака |
| о поклони и благодаран покаже, док међу тим остале суседне силе нису тако мислиле.</p> <p>Дело |
| ародној скупштини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три талира за |
| стакнути се за њихову заштитницу, да их тим за сваки покушај свој као оруђе своје позније употр |
| ала њему достојанство владара.{S} Милош тим делом добије круну од народа, зато му је ваљало да |
| а почну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље |
| поступао са важношћу и поуздањем, те је тиме код свакога особито поверење задобио.</p> <p>Цела |
| и ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусобно измире.</p> <p>Они му са тим предл |
| </p> <p>На ове речи махну руком Ђорђе и тиме даде знак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Чис |
| Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на |
| ак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна стихија дивље необузданости; та је била не |
| преле около једног стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од к |
| дигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спаситељем на само |
| ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост мо |
| изучавати на изуст народне песме, које тиранија и турска власт уништити није могла.{S} Једном, |
| само пред очима било — одупрети се сили тираније, те збацити са себе ропске окове турске.{S} Из |
| оче и проливање крви.</p> <p>Претераном тиранијом турском нагоњени народ српски — скочио је на |
| д један тако дуго може трпити над собом тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу ону одваж |
| рестолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њиховим очима мање значити, него јавн |
| ошло је било магновење, у ком је турско тиранство постало тако несносно, да је морало пасти под |
| г живота, нити светлости ни сијателства титула дата није, па ни од самих његових подајника, кој |
| и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да му је наметну.{S} Сад је |
| оже се судити неоцењива важност поклона тих; што јих је султан свом побунившем се робу даробао. |
| ло је предметом љуте критике, од стране тих сила.» —</p> <p>„Но ми немамо да расправљамо ништа |
| рестолно слово произвело живе приговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај р |
| их читава дела створи и нареди да се из тих народних песама почну деца у школама учити читати, |
| и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, који претходише оставки Милошев |
| ком које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће се он п |
| цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха гласба свира дивотно народне песме и доводи слушао |
| адио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за дец |
| ед расудио, те зато одговори он са свим тихо и лагано:</p> <pb n="161" /> <p>«Оно се може само |
| ан као прекован стајао, рече му са свим тихо и мирно:</p> <p>„Господине! — народ мој од мене ни |
| <p>Неколико тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клеча |
| рата од побочне собе отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љ |
| о лукавство, држања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди давају гл |
| е певајући јуначке песме потресао своју тиху пустињу, сенке старе Србије, негда слободне и рато |
| е према Русији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанству Цару свију Р |
| е би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, |
| земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати одношаја с ниским, до са |
| ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти в |
| ије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима мира осв |
| че, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати морам, да т |
| на са советницима мојим занимам о делу, тичући се оних наредаба <pb n="189" /> о којима ви гово |
| колико магновења владала је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај ужасни приз |
| јареност народа, која обично као гробна тишина предходи свакој бури што наскоро долази, кад нар |
| леџијама својим.{S} У такој грозничавој тишини дошла је била већ и година 1792.</p> <p>Научени |
| до овога часа само у страху и највећој тишини певане, сад се наједаред захоре из колеба, пољан |
| вог мирног кућевног живота, те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план за уста |
| гових родитеља, њега је као тешко олово тиштала и он није могао поњати, како да народ један так |
| ој благајни порез, који је пре раденике тиштао.</p> <p>Затим је определио свештенству наплату, |
| бичин као тешко олово, које јој је душу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој Србији.</p> < |
| етежнија од важности оружја гонитељева, то су они добро знали! —</p> <p>«Кад је ага са Милошем |
| аниле живе симпатије и поверење народа, то би била неразумност очевидна, које су унутарње <pb n |
| г простог сељака, који ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећ |
| рит био, за кога час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац просто као и остали вој |
| ко данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтер |
| S} Јел се дочуло да се гдегод бој бије, то су они од свег срца желили победу браћи својој, а ка |
| о пак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи само од његове воље, да вас пошаље у Сиб |
| добрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се |
| вори: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благоволење — којег је он предметом — од |
| му није приличило срчбу своју показати, то настави он даље са гласом одобрења.</p> <p>„Ви мудро |
| ад тад на ону страну Босфора претерати, то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и си |
| рећу и слободу његову на лотове делити, то би њему врло тешко пало, јер он знаде да ме је за св |
| ти.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У о |
| тол ономе, кога народ зове својим оцем, то је Милоше, да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чув |
| овом величанству Цару свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p |
| о и најсиромашнији Србин био задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене |
| апора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</ |
| p>Шта се посве међу супрузима догађало, то нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да ј |
| ој, но ако би се што противно догодило, то су браћа била снуждена до очајања.</p> <p>Оваким је |
| зи власти и подигне благостање народно, то онда видити морамо, како Милош мудро и пажљиво преко |
| рио био, повиче на своје: «Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени довед |
| бе примити могао све посланике народне; то је <pb n="133" /> Милош ту скупштину држао под ведри |
| ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретство за измирити све“ — придода он са подсмев |
| зео да изврши, зајиста је огромно било; то показују она мудра уређења, која је он земљи својој |
| ји се не боје никог до Бога јединог.{S} То нетреба нико да заборави, да док је мени мог народа |
| рио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као дете од 18 година, уз |
| а као народног кнеза пред очи стави.{S} То је «слово» његово, које је он говорио народној скупш |
| казати морам, да та неприпада мени.{S} То би био одвећ велики терет за једног сиротог незналиц |
| ло ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи његови неправо измислили на њега.</p> |
| сте оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но почем наши свештеници н |
| неугасиму жеђ за слободом и осветом?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то |
| одређена.{S} Ови су званично позвати, а то су кнезови, кметови, војводе, првосвећеници и сви ос |
| право на вечну његову неблагодарност, а то ево како:</p> <p>Кад су Срби под Милошем ступили бил |
| разом могла на страни његовој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане |
| јако пак да никад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у н |
| .{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами вид |
| њем, за које Милош није имао вештине да то принети.</p> <p>«Ово је престолно слово произвело жи |
| немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али господару! — овај други сноп у |
| вагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих |
| де за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помислити: да је у исто доб |
| чни превод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. |
| дара.{S} Оне су имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења нич |
| ава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! |
| у види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе |
| та, те је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави з |
| м ћутљивости, која као да му је само за то с више дана била, да побуне и завере ствара, и отуд |
| ал тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задан |
| ађај, који јасно показује каква је била то војна и који довољно карактерише ове просте, горде и |
| одузимањем извршујуће власти од њега на то иде, да се њему остави само назови власт, те да би о |
| на разним гранама правитељства, и да на то смера да се мало по мало дочепа самовласти.</p> <pb |
| ијателства туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> униште ону власт, коју је њи |
| ући ову навалу од себе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој свој |
| вани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт <pb n="223" /> покори Србију, ка |
| <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хришћанства у забуну |
| ело ово велемоћно и одважно, које је на то смерало; да преобрази власти и подигне благостање на |
| послати: “да приведе кнеза од Србије на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гра |
| брења ничијег, нити је он обзирао се на то, да ли је политика овога или онога двора њему наклоњ |
| зи доказано било и она је морала ићи на то, да пронађе начина и сретства да га обори, из Србије |
| се натраг поврати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако пак извесно |
| ење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петрогр |
| будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш а |
| Србији учинила, да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђ |
| дате водити њеним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, |
| умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало јој изглед савршене «грчке» лепоте, кој |
| лош је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима |
| витељству чинио; <pb n="147" /> кад све то велим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак жи |
| као крст изгледао, говорио ти је, да је то вођа ове војске.{S} То је био Милош, кои је јошт као |
| он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би ве |
| исокопревасходство наћи без сумње да је то пристојно!» —</p> <pb n="184" /> <p>Овај нешто подсм |
| њима само какови пролом спазио, одма је то на своју корист употребио, секао их је као репу и мр |
| а се ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота видити, како од свију страна прегнуло се за п |
| ретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја ни |
| во ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S} Горском ајдуку при помисли на ову н |
| одне жене и њезин звонки глас, којим је то све изговарала.</p> <p>Кад је из мојих очију видила, |
| огао народ позвати да им суди; но он је то за подло сматрао.</p> <p>На први глас, који је у нар |
| арод у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слободног кне |
| народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом министру руском Рикману рекао. |
| и су се дали за паре продати.{S} Кажите то од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле нам |
| е сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb n=" |
| неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчбу н |
| демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — на |
| љом његових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху машина туђом руком во |
| дини и најискренији пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што сам |
| онај и смутљиво господарство совјета, и то совјета оног раздорног, који је страним сплеткама об |
| ле, борци су страховити и непобедими, и то не по броју људства, већ по сталном напору, очајним |
| арцима, који су из помрчине задавани, и то од оне силе, која је ишла на то, да под своју власт |
| .»</p> <p>— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.</p> <p>«Јест ти си |
| м намесници решили, док га не позову, и то тек онда, кад потврђење од порте дође; незнајући да |
| се Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да |
| што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како |
| еле праве мисли народа <pb n="123" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу |
| ову поруку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно њ |
| помагана, са свим дозрела.{S} Он виде и то, да се одузимањем извршујуће власти од њега на то ид |
| жи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова по |
| ило задобити јуначног кнеза од Србије и то само за један састанак.</p> <p>Овом претерано-ласкав |
| спремно било, он отиде ноћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званични |
| војевања и непрестаног проливања крви и то од 1796. — 1800. год. прост један војник, за ког се |
| озбиљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу за |
| и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи б |
| и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно |
| и народ једно тело; он зна врло добро и то, да он осим мене једног, другог никог више нема, кој |
| о: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милости |
| ишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и уређено |
| њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија |
| тки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки начин |
| је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај бољи, који сам ја превео!“—</p |
| као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.</p> <p>„ |
| сији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што с |
| који ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Заш |
| азати сретство, којим би могли изказати то признање ваше, које дугујете императору целе Русије, |
| ; но Милош знајући од какве је важности то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље вој |
| отпомагати; он је био тако слаб, да јој то није одобравао.</p> <p>На потстрекавање својих попеч |
| и онима, који много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгост је нужна!» — одгов |
| изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог в |
| његов мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, |
| ени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за с |
| ош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходство кнез Долгоруки њега обаве |
| слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт наређивала, већ је поте |
| ништа народу свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опрос |
| отиву кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам с |
| ешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задовољан |
| другом учињене био је неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p> <p>Једне пријатне вечер |
| ма дужност владарска исто тако, као што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми ост |
| <pb n="181" /> услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да х |
| ла је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко |
| рало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога нав |
| знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време ј |
| моје одношаје, које имам с вама, све му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопрева |
| е мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначејства биће |
| дана и подчињена мислећи, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова |
| p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) <pb n="216 |
| ноге господареве.</p> <pb n="57" /> <p>То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека |
| е и порта своје саизволење дала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права нар |
| према Русији и њеном посланику, који је тобож да Србију види по народу путовао, а у ствари за т |
| гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђо |
| кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натра |
| н са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — одговоре војводе.</p> <p>„Ал због |
| а, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за ов |
| били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше величанство увидити, да он не може никог |
| по новој и клизној стази пратити човека тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онако како |
| — Турчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђени земљом управљати и владати могу.</ |
| ди тако вештог и способног и преко свег тог смелог.....{S} Русија је врло добро знала, да Србиј |
| ући.{S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њихових народа жеља породити, да т |
| бро стојали, побоје се да се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни подмирити, но |
| ристи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се ово |
| је он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа |
| јој вољи располаже.{S} Сад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, к |
| р и то би већ много било, кад не бих од тог новца и милостиње делио.» ...</p> <p>Ето оваки су б |
| ку добио, он нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лук |
| ничку оправу.{S} Честити српски војници тог вечера спаваху под заузетим турским шаторима.</p> < |
| и доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљн |
| ој скупштини на потврђење поднео.{S} До тог доба и сам императорски кабинет држао је, да од Мил |
| е почастио таковим одличијама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му |
| у Марку,» како је овога клетва очина до тог срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њи |
| ма ладнило, оно је доцније на против до тог степена дошло, да је Милош презиме свога оца Теше н |
| азмислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог времена, које мислим да није далеко, где ће рука по |
| рио своје <pb n="130" /> очи, што су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео поњати гр |
| раброст, одушевлење и сладост, но преко тог свега изражава оно и потсмехно лукавство, држања је |
| ране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу којима је |
| који су с њиме бојак биди, прелагаше му тог вечера: „да се на народ позове, да њега пита хоће л |
| да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђ |
| ли; морали би читаве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин сећа, а и плодове од њега у |
| вао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осве |
| ди совјетницима а не кнез и они — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош |
| врло добро знао, да би без преображаја тога све на песку зидао.</p> <pb n="117" /> <p>Шатобриј |
| <p>Пређе него што се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдр |
| мена на име и с рода на род, те је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неко |
| се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће сво |
| и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали; |
| устио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и он Милош Обрено |
| игурно нисте могли за све беде и невоље тога народа дознати, које он подноси; али ипак држим, д |
| ара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога.{S} Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, издашан |
| {S} Махмуд, овај други изванредни човек тога доба, потпуно је поњао дужност, које му је налагал |
| ила јуначког духа и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, ду |
| бије.{S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне он, и |
| а.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потв |
| ша изказ Јусуфов и њега самог доведу до тога, да је и он сам тај превод као правилан примио, и |
| за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слоб |
| ику потпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом п |
| ј је султан лично обвезан био, пак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед |
| би старешине изабирати.{S} Милош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства |
| змеђу свију српских жена, није се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту з |
| кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — благодари.{S} Цркв |
| наше браће, који нису били на скупштини тој.{S} Из извештаја тог, може ваше величанство увидити |
| ог драгоценог саучешћа, зараније дало о тој опасности известити?“ —</p> <p>«Предмет је овај врл |
| ћи горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заборавила, да и |
| д њега <pb n="55" /> удаљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а покр |
| ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљен |
| нуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Милошева, а |
| де учасник братске скупштине, где ће се ток свију ствари отачаствених, свима без разлике предло |
| орална бољетица која мори и упропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{S} Он — рође |
| својом пред очи ставља судбу отачбине и толике за сваког невоље, <pb n="103" /> срдачно војници |
| буњених Срба. </p> <p>Небројене жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице проливала |
| није ваше величанчтво, које ме испуњава толиким сведочбама свог драгоценог саучешћа, зараније д |
| ира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним биткама добро застрашена би |
| ђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена била...{S} Благородна жена ов |
| страшило раје.</p> <pb n="93" /> <p>Од толиких скоро неверојатних призора, који су узор српско |
| ле, које шире своја снажна рамена преко толиких милијона разна народа — имају јошт времена брин |
| на победа славном делу његовом помогла, толико му је великодушије у бојевима код самих непријат |
| узима догађало, то нам није познато.{S} Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог го |
| постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb n="60" /> |
| а је изневерио народно дело, за које је толико пута био жртвовао живот свој, који се сав светли |
| итивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће из општег уверења и ос |
| .</head> <p>Једва једанпут Србија после толико година остави оружје.</p> <p>Ако услови углављен |
| српскога народа, и зашто је народ после толико година једним гласом захтевао, да се Милош натра |
| абоштине.{S} За човека овог, који после толико проливене крви и јуначких жртава, није умео отач |
| ш увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са стране потпомагана, са свим дозрела.{S |
| слободног кнеза од Србије, нема у себи толико просторије, да би у себе примити могао све посла |
| , што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи, кои би нам руководили државним дјели |
| ак је с тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад пре |
| ти и оно што није, онда треба имати бар толико искрености и одважности; да се не даћа оружија п |
| да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу заменути за ба |
| у колико су српски редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућени |
| а прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш; <pb n="134" /> младо |
| сматрање људи и ствари ове земље, после толиког робовања, и кад те људе и ствари, које се пред |
| јвећој јарости својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима кали |
| њем њиховим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Турака, међер има нешто и добра у ово |
| ана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му |
| ишта, само да се извести о свему.{S} На том путу примао је и жалбе и одма је ствари пресуђивао, |
| малену кнежевину тако уредио, остало је том великом државнику, да даља далеко важнија и већа јо |
| пастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство |
| војводом остану мртви на бојном пољу, и том придиком задобију Срби осим лепих коња и множину ва |
| вари.{S} Обдарен духом проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, које је |
| акрију? — Натраг тамо!» —показујући при том руком на варош — „Тамо су ваше куће, ваше жене и де |
| руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је народ оставио пушку, а латио се мотике, ви |
| од стану, <pb n="6" /> ал који при свем том ништа зидати незнају!»</p> <p>Ђорђе Петровић — који |
| се од 1829—1833. године.{S} Но при свем том оклевању праведне српске ствари, Србија је ипак од |
| лила.</p> <pb n="209" /> <p>Но при свем том, ова благородна душа, морала се више пута поклонити |
| је тако, а оно султан мора таки о свем том извештен бити, а и знати мора све моје одношаје, ко |
| Сву прошлу годину совјетовали смо се о том <pb n="145" /> и совјетовали и једни били смо једно |
| ларији и у договору са судом народним о том, како би најзгодније установили оно, што је најпреч |
| м установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка Србин да даје, и како да се на њега у |
| говори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходство кнез Долгоруки |
| уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза, ко |
| добила нове <pb n="63" /> потпоре, да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи углед |
| Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже др |
| ране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је |
| нашао сам, да никако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у |
| Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потре |
| к је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава п |
| добијеним крајевима Сербије.{S} У слову том предоставио сам вама свима, да се о свим овим моим |
| ји писати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава један сељак свога пријатеља о тадашњим до |
| није могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кнеза потврђе |
| ојаче куцање на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у |
| дити, како Турци грозно поступају према томе кукавном народу.{S} Ви сигурно нисте могли за све |
| е он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворено, да ваш начин у |
| за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој одавде, док је јо |
| тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турска у Србиј |
| во рекне лакомислени посланик — „није о томе говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“.. |
| напреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну незави |
| вој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за времена п |
| чење и саме његове врховне власти; и по томе лако је доцније било викати на самовласт онога, ко |
| и забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака поглед је његов непом |
| на бранио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје сл |
| {S} Код народног свештенства нашао је у томе јаког одзива, њиховим <pb n="78" /> настојавањем и |
| урска налазила је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом могла совјетнике противу к |
| те, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење догогило, <pb n="192" /> и кад су в |
| :{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и одушевле |
| их старешина за рад давао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопствено |
| од за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме руском или турском двору — б |
| /p> <p>„Ваше величанство! — у извештају томе, ког сам ја великој скупштини поднео, нема ништа д |
| езнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозревао на све то, јер је знао; да он није позв |
| е повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није м |
| све њихове самовољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је |
| да ми дате после мњеније ваше и њино о тому.{S} Од оног доба до сада исплаћен је дуг аухијереј |
| разљути и почне другим ал заповедајућим тоном говорити кнезу Милошу: </p> <p>«Помислите ви кнеж |
| драгоценог оружја, добио је јошт и два топа.</p> <p>Својство ових поклона, произвело је највећ |
| иљаде коњаника; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци видећи овако малени |
| ља посве обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би се што противно дого |
| девојке, срце му је скроз потресло.{S} Топле сузе потекоше му нуз лице, падајући на љубичину р |
| ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Турци понов |
| у на коње и нека из поља доведу остатак топничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша |
| сме смешане са војеном гласбом, пуцњава топова и палење малих пушака, хорило се кроз неколико д |
| избија на кули крагујевачкој.{S} Звона, топови и војничка гласба помешана са неописаним узвиком |
| орде турске заставе попадају у прашину, топови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба из |
| ни празник.{S} У саму зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе војничке, који се је разлега |
| ође и до једне разваљене куће, којој су топови само један рогаљ оставили.{S} Усред камена и раз |
| м сеоским девојкама.{S} У месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли |
| рво, које је близу њега стојало.</p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на о |
| ио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године дана нови људи постали, од каво су нам |
| с портом свршила:{S} Србија постала је топрв од године дана државом, а при оснивању сваке, осо |
| ечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торжествено, и окружен и опет членовима прељубезне моје |
| ски од новодобијени крајева, а две прве точке остале су досад неиспуњене.{S} Одонда до сада, им |
| равленије, прелазим сада на другу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак располо |
| су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам н |
| повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато морадосмо држати мању скупштину после Ђурђ |
| етра заклањао.</p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи усправљеном руком главу своју, пушио је и |
| Љубица, која је дубоком проницавошћу у траг улазила свима сплеткама и намерама непријатељским, |
| и дан данашњи; не може ви Србија другим трагом ићи, <pb n="139" /> него којим су све остале ишл |
| Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђорђе сад намисли да страној земљи повери |
| Господине! — народ мој од мене ништа не тражи, јер он добро знаде, да сам му ја један веран ост |
| разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власти полугосподарства |
| јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p>Љубица је седила на свом месту, без |
| притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати! |
| бојишту потражи, али разуми ме добро; „тражи и захтевај само мене једног, а браћу ми недирај!» |
| коле и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко други у земљи, како |
| — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, коме је |
| зтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт, размислите се!“</p> <p>Гласом |
| бити из овог приближавања, које он није тражио нит ју је испросио; као и немање превару, која б |
| и Карађорђа међу народом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било с |
| крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку малакшу и бу |
| се љупко поклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад |
| о зла Бога неједнаке, нису могле вечито трајати, морало је дотле доћи, да се уговор какав напра |
| ратоборне излазиле?{S} Ил је можда при трајућој <pb n="9" /> појетичкој и светлозорној ноћи са |
| ља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници |
| сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носи |
| трах свој, којим би и сви остали натраг тргнули и оладнили, он је свима својима подузећима пост |
| дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S |
| вет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац, са неколико тек хиљада простих људи као што је |
| , нит икакав старјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико други права заграђивати ји, ако ће и |
| S} Спрва био је само гледалац у промету трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало |
| Министару финанције поверена је била и трговина, а министар правосуђа био је уједно и министар |
| снивању сваке, особито пак нове државе, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, |
| морадне исправке за срећу материјалну; треба да народ позва своје дужности, да може знати, шта |
| д има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог времена, које мислим да |
| е, да свака ствар има своје време...{S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под |
| ветли од красних и родољубивих дела.» — Треба бити поштени признати оно, што је један совјетник |
| ануше.</p> <p>Сад се показала нужда, да треба заузета села и вароши грађански уредити, која би |
| признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искрености и одважности; да се н |
| з мене стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са једним непријатељем, |
| да дође, то је одсад дјело кметова, они треба да поменуте тевтере прегледе, десетак свачи да ср |
| супрот њега изазвали.{S} На сваки начин треба ова потварања одбацити од њега и ваља предпостави |
| подар од свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се овде на с |
| има више народни својствености, ове му треба најпре прелити у нарав просвештени европејски држ |
| ију, која вели: не кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Т |
| городно оправдао.</p> <pb n="153" /> <p>Треба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак срп |
| И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јо |
| правни бити са свима пословима, који су требали предложени бити главној скупштини.{S} Нисмо мог |
| ила у средину између мучитеља и жртава; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесе |
| звати ни противити није смео.{S} Сад је требало <pb n="151" /> други начин узети, ако се мислил |
| авали да му је наметну.{S} Сад је дакле требало да оптужен буде, због тешке неблагодарности пре |
| труда и стрпељиве умешности је стало и требало уставној Србији, док је приволела порту, да изд |
| вршује.{S} Светлошћу науке и изображења требао је он јоште да народ овај, који је до јуче роб б |
| ајицама!!!...{S} Овај тренутак Милош је требао употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани при |
| за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити је он обзирао се на то, д |
| агновењу оном, у ком је стари Петроније требао да остави место рођења свога, обале потока, свед |
| м!....{S} Смрт издајицама!!!...{S} Овај тренутак Милош је требао употребити, но он се усколеба. |
| како је Милош отишао....</p> <p>«Један тренутак“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљен |
| чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака поглед је његов непомично управљен био на Сул |
| ити бој против Турчину.</p> <p>Неколико тренутака, посматрао је он тихо и мирно плачућу гомилу |
| ретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и судије те |
| , гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који је вид |
| мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за предметом своје љубави.{S} П |
| лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепавице, правилне црте лица, пријатан и умиљати погле |
| ао жалостиво јаучући, Кара-Ђорђе срдито тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и пови |
| , а и пробитачним по правитељство наше, треће пак: исплатити дуг стари архијереја, кои је лежао |
| вршивати заповести, које су му од неког трећег наложене биле.</p> <p>«Кнеже!» — рече султан Мил |
| енерал-мајора са платом 2500 талира.{S} Трећи ред: пуковника са платом 2.000 талира, и. т. д. п |
| а пол године за главу, да плати, велим, три талира за пол године, а да недаје више ни: арача, н |
| но добро које је јошт на свету имао.{S} Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку сво |
| ио привезан за брег, код ког су стајала три ајдука спремна, да га на миг свога господара од оба |
| лаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је |
| маљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни дим |
| <p>Кад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка, на пол године измирити све земаљске п |
| м и овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол године најправијим начином разрјезала |
| вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца после оца свога на престолу српском седио.{S |
| .</p> <p>Њиове главне војводе и више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби су мало и |
| говору с капетанима и судовима данак од три талира за пол године по имању сваког брата да подје |
| о на престо од Србије вољом и гласом од три милијуна људи који се не боје никог до Бога јединог |
| Ма да је ова војска попуњавана била из три милиона душа, ипак су се они као јунаци борили супр |
| ши војске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и јед |
| ри хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци видећи овако ма |
| ама, већ да плати један једини данак по три талира за пол године за главу, да плати, велим, три |
| , надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године најумје |
| ало стишао, стане Милош на једној слици трибине, која је напред мало изтурена и стојећи гологла |
| народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље побеђивао — пао је у |
| о, слова које сам вам на лањској св:{S} Трифунској скупштини дао читати, печатати и подјелити м |
| овљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечес |
| зо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди |
| а га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе трње, пашу заробе и гологлава изведу пред Милоша.{S} Ми |
| кнеза потврђен, те између себе изабраше тројицу, да они ни од ког потврђени дотле кнезују, док |
| н пролазио.{S} Више пута рекао је Милош тронут предусретањем њиховим: „Ја се не бих никада нада |
| > <p>На ове речи одговори Милош са свим тронуто: „Да би по том, како то његово високопревосходс |
| /> ни труда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано старао се он само, да у колико је мо |
| и, оволика гомила неможе се сбог велики трошкова сваке године овако скупљати.{S} Овакви депутат |
| оме народу сиротињу одлакшао, дао је на трошкове дужавне оруђа за земљедељство набавити и та им |
| 300.000 Ф. — из обзира на његове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак наш |
| а се од маленог тог данка неће моћи сви трошкови државни подмирити, но Милош им ублажавајући ре |
| лаћа архијереима.</p> <pb n="144" /> <p>Трошкови на држање војске внутрење ради мира и поредка |
| и на агенције по другим земљама.</p> <p>Трошкови на случаје, кои се немогу предвидити, а кои мо |
| е ради мира и поредка међу нама.</p> <p>Трошкови на држање стража по границама, које ће нас чув |
| и на грађење и држање контумаца.</p> <p>Трошкови на депутацију у Цариграду.</p> <p>Трошкови на |
| е.</p> <p>Трошкови на мензилане.</p> <p>Трошкови на грађење и држање контумаца.</p> <p>Трошкови |
| , да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови на мензилане.</p> <p>Трошкови на грађење и држ |
| шкови на депутацију у Цариграду.</p> <p>Трошкови на агенције по другим земљама.</p> <p>Трошкови |
| су обично рат водиле о свом сопственом трошку, опустошавале су и пљачкале сва места, кроз која |
| брана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину долазити, ра |
| Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари ни |
| што те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према |
| ја је полугосподар над њим била, а није трпио ни да се она између њега и незадовољних бојара па |
| а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевин |
| та незгодан правац заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из све |
| ати, како да народ један тако дуго може трпити над собом тиранију турску, стога је подрањивао у |
| оје ми је народ мој поверио.{S} Ја нећу трпити» — говораше он са одушевлењем —„да неки чланови |
| место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на |
| сами старци, који су се дугим временом трпљења свакоме злу навикли, предали су се већ вољи бож |
| жао.</p> <p>Сад се зачује глас војничке трубе; знак да се војници под заставу купе. — И војска |
| зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по граду, равница |
| десетак, коим му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој |
| епадну србима. —</p> <p>Но колико бриге труда и стрпељиве умешности је стало и требало уставној |
| ао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопственог трошка, непрестано ст |
| једном магновењу човеку, награђује све труде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов дв |
| е народу свом невера био, већ за велике труде и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S} |
| ивати.</p> <p>И ја и Суд народни српски трудили смо се досад, неби л изнашли какво средство, ко |
| ликих ратних напора и великих војничких трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима м |
| <p>Власник и издавалац</p> <p>Конст.{S} Трумић</p> <p>Брзотиском штампарије К. Трумића</p> <p>у |
| Трумић</p> <p>Брзотиском штампарије К. Трумића</p> <p>у Митровици.</p> <p>1879.</p> </div> </f |
| свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци |
| е отшкринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Мило |
| , који су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.< |
| {S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту ствар отложити до тог времена, које мислим да није д |
| е, али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати морам, да та неприпада мени.{S} То би |
| ињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није.{S} Срећа га спочетка добро послужи, |
| ти да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. — |
| о је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова позива да захвали...{S} Но својим н |
| превласти совјета на пут стане, дође на ту мисао, да противу ових славољубивих људи, који врхов |
| на, јер ствари јоште нису дошле биле на ту тачку, да је судба његова зависила <pb n="114" /> од |
| дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90" /> <p>«Рад бих са Милошем |
| се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, ал |
| рана прегнуло се за послом.{S} Света је ту толико, да га пребројати неможеш; <pb n="134" /> мла |
| дио читаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. |
| ј аудијенцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило од |
| ледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Мир Милоше!“ рекне му |
| пколи, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају, те им ре |
| жио у једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве |
| изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију, но ови их натраг сузбију.{S} Ов |
| презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> Срба одбиј |
| етства да га обори, из Србије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је д |
| и да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну бегати, али Срби осете их, те јурнуше за њ |
| на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»< |
| 32" /> <p>Слово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора вла |
| дских удаљеним и неприступним, те је он ту често проводио читаве седмице, а често проживео је т |
| у у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам вам |
| етом, својим искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист народа.«— </p> <p |
| вот овог првобитног народа.{S} Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и у |
| под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Натраг тамо!» —показујући при том руком н |
| решио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за |
| ике народне; то је <pb n="133" /> Милош ту скупштину држао под ведрим небом, да сваки у њој уче |
| уку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њиховом орошено, од у |
| је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње канцелари |
| е другој својој родбини: „бар да од све туге привезујем ране њихове.»</p> <p>Жене српске при ов |
| на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости потресаху прса његова.{S} Неколико већ п |
| же се.{S} Милош је задржи, и са великом тугом рече јој:</p> <pb n="82" /> <p>«Љубице, сад је ве |
| од суве болести.</p> <pb n="212" /> <p>Тугујући горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешко |
| е, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамно |
| отиву јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједине се именом светог Јована |
| ниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким битка |
| «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде |
| м рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настоја |
| тавити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем |
| родног бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Рус |
| о из уверења свог, него што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је зако |
| ђавати од народа тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> <pb n |
| рђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и судио је без одлагања |
| који му жито краду!»</p> <p>На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг |
| еки високи достојници вашег сијателства туже на ваша насиља, која на то теже, да <pb n="187" /> |
| помињале и чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај страховити и |
| чином, како ми неби сиротиња долазила и тужила на неправо располагање.</p> <p>Све ове моје рјеч |
| да иште и захтева много; на другу опет тужило се због њене неумерености и добре воље, а често |
| а самцита овде на земљи.»</p> <p>„Немој тужити девојко, немој плакати Љубице, ти знаш да девојк |
| и распусти, могли су на његову превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, |
| тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити гла |
| а својим тавним и жалосним зрацима овај тужни призор.</p> <p>Свештеник величанственог изгледа у |
| дану реч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом.</p> <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ј |
| их.</p> <p>Ништа није жалосније од овог тужног призора, али ништа тако и некарактерише народ и |
| се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и |
| ати, а дозволи да у Београду 10.000.{S} Турака као посада живити могу, сва остала пак места и т |
| ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После ових реч |
| ављена била после ослобођења њезиног од Турака.{S} Он је видио, да је далеко јошт до тога, да с |
| ш.</head> <p>Народ српски преотео је од Турака неки део своје земље и у народности својој на но |
| свог научио, била је та: „гадити се од Турака и вечито их као скотове мрзити.“ За време Кара-Ђ |
| браћу и мужеве.»</p> <p>«Сви исечени од Турака о спаситељу мој.» врисне она и подигне очи своје |
| јих задобило уважење и поштовање, а код Турака, које је његов разум и његово јуначтво са земље |
| Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што ј |
| е не бих никада надао толикој усрдности Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народ |
| знак, наши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бе |
| у, и у редовима српским војевале супрот Турака, и на својих леђи износили су са сред бојишта ра |
| он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњета |
| обелодањивала су, да је завера противу Турака далеко разграњена и да је побуна народна на праг |
| што смо видици, народ је српски противу Турака листом устао.</p> <p>Рат се започео на живот и с |
| ве речи: «3ар нисмо ми бој били противу Турака, који нам жене и децу нашу бесчастише и зар да и |
| једном кад велики будем, морам противу Турака војевати, да осветим моје Отачаство!“ —</p> <p>Ј |
| ала, да народу крстоносну војну противу Турака приповеда, откривала <pb n="220" /> им је сплетк |
| ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки воштили: био би највећи ку |
| ропства ланце и док земљу од проклетих Турака неослободе.</p> <p>Од ових ратника изабран буде |
| томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно |
| речени кланац те ухвати <pb n="100" /> Турке између две ватре, који се у великој забуни нађу.< |
| Турке.{S} Неред и смутња <pb n="96" /> Турке застраши и они буду од Милоша до ноге побијени.</ |
| сле ових речи заповеди, да се војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а |
| ђем <pb n="19" /> почели су нападати на Турке по паланкама и самим градовима.</p> <p>С дана на |
| ишћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенит |
| ци из опкопа и од свих страна јуриши на Турке.{S} Неред и смутња <pb n="96" /> Турке застраши и |
| туд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S |
| пукне срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — вика |
| ку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и |
| ицем она већ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то данас |
| и; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама пак Милошева жена Љубица |
| ју починила и под предвођењем Милошевим Турке из Србије изтерала и слободу своју опет повратила |
| оговору, нападали су и убијали они само Турке, којима су често отимали новце, које су ови из Бе |
| устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежеће |
| срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, |
| и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, који претход |
| испунило.{S} Тек што је свитати почело, турска војска халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Кур |
| ој били заточници светога савеза....{S} Турска је опет повратила своје старо господарство у Срб |
| интерес, да Србију за себе задобије, а Турска налазила је опет интересе своје у томе, што је с |
| пустити у отворену битку, где би голема турска сила могла његову малу чету застрашити и чувао с |
| оме потпуно уверен био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд |
| ску царевину велика новост.{S} Омладина турска узносила је ову решителност Махмуда, пљескала је |
| го бити могло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена места по Србији и све градове на С |
| вима.</p> <p>С дана на дан откривала је турска полиција нене потајне завере, које су народ близ |
| је држан као непослушно робље, које је турска батина под ланац доводила.</p> <p>Ни једна једин |
| у притјажање робља свога, законитост је турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојев |
| ки великаши отворише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешати м |
| на изуст народне песме, које тиранија и турска власт уништити није могла.{S} Једном, кад се дом |
| осле неколико изгубљених битака примети турска власт, да је ова борба ајдука почела на себе узи |
| твом свога вазала противу њих....{S} Но Турска се налазила под теретом заштите Руске, којој је |
| д које се народ отуђивао, коју би власт турска могла покорити и под бич ставити и коју би некол |
| голе душе опљачкали, па опет зато власт турска, која је <pb n="39" /> Србијом владала, није их |
| епрестано да се по логорима налази и да турске нападаје <pb n="61" /> одбија, па незнајући како |
| а даду Милошу разумети: да савезна сила Турске од ње тражи, да она <pb n="166" /> по власти пол |
| тни јунак српски Милош, зачуђеним очима турске светине, која је врвила путем пред њим и ког у о |
| београдски, где је била столица управе Турске, добије од султана налог, да страховитом ајдучко |
| раније, те збацити са себе ропске окове турске.{S} Из овога проистекоше све јаче завере и побун |
| На дани знак опале сви из пушака, горде турске заставе попадају у прашину, топови крче редове, |
| о миру сврши, Алија до последње страже турске допрати, где растајући се шњиме рече му: «С Бого |
| су се они као јунаци борили супрот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из големе |
| че са крвљу његовом, а од зарубка сабље турске.» Ове речи изговорила је она са највећом разјаре |
| ио и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда |
| с дана на дан умножавана била из големе турске царевине, која је бројала 45 милијона душа, и чи |
| тнајст година ратовао је противу големе турске силе, коју су најславнији ђенерали њезини предво |
| су мало изгубили.{S} Неки део разбијене турске војске нагне бегати на Дрину, но Срби их са свиј |
| ла и вароши брзо су прогоњене, поједине турске ханове и паланке попалише усташи, из дана у дан |
| " /> им рану и подказивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који о |
| ng="LA">Expeditio</foreign>“- неправице Турске, па ни по примеру Карађорђа, који као напрасит и |
| сударима беху Турци потучени.{S} Власти турске из села и вароши брзо су прогоњене, поједине тур |
| изравњава све стазе, да на дан пропасти Турске повторити може оне знамените речи Бурбона од год |
| и и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним нападајем збуни.{S |
| љ, постао је овај вођа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку в |
| Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово је њојзи доказано било и она је морала и |
| ма, одавању и примању поклона савезнику Турске.{S} Но Милош је при свему томе подозревао на све |
| «допустити сваком захтеву партаје руско-турске која већином седи у совјету?“ —</p> <p>«Господар |
| битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те |
| а бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из кориц |
| ешеним законима прибавила, а тек кад је турски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, д |
| м је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем говоримо о |
| рђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски робови.{S} Ђорђе је платио главом погрешку своју |
| ослао био.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновници а телохраниоци султанови са други висо |
| , мало <pb n="79" /> застану.{S} Богати турски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, |
| је ишле су пред турском војском, носећи турски барјак. —</p> <p>Србијанци чекају их са пушкама |
| ока.{S} Старе пак присталице и фанатици турски били су дубоко разјарени, гледајући у овим покло |
| Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу. |
| ију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша смо већ казали да се је он |
| позове Милоша <pb n="107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за обе |
| у под полу господарством <pb n="125" /> турским и Милоша да потврди за насљедног кнеза од Србиј |
| чешћа Срба према браћи својој, која под турским јармом пиште»!!! —</p> <p>Заплашити карактер ов |
| , није јер је народ тај више година под турским ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у прео |
| војници тог вечера спаваху под заузетим турским шаторима.</p> </div> <pb n="97" /> <div type="c |
| оле са издајицама: <pb n="200" /> руско-турским!....{S} Смрт издајицама!!!...{S} Овај тренутак |
| Србија порти годишњи данак од 1,300,000 турских пијастра плати, а дозволи да у Београду 10.000. |
| адовољника и пробисветова <pb n="38" /> турских, који су навикли били за оног војевати, који би |
| ж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство постало тако несносно, да је морало па |
| ог Милоша, сносила је она мрско ропство турско, под којим је цео народ српски стењао.{S} Притис |
| ризнао <pb n="124" /> полу господарство турско.</p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Царигр |
| у заробљену, и први пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат |
| ом помоћу жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда |
| p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног турског робовања, земљеделство било је са свим занемаре |
| за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један хришћански народ; ова об |
| слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жестока и голема насиља и изнуђења |
| p> <pb n="153" /> <p>Треба и на похвалу турског народа рећи: да је јунак српски целим путем при |
| да би он морао бити подлога свога руско-турског парламента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео и |
| хтела никако допустити, да Србија буде Турској тако слепо одана и подчињена мислећи, да кнез М |
| та и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се |
| изражај морали би, ако ни зашто друго и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шт |
| е је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака чинити, јер је знао, да Србиј |
| оставили и предали немилосрдној освети турској.{S} Нису ди зар ти људи самим тим делом показал |
| терати, то данас свако види; јер она по Турској тако вешто и сигурно изравњава све стазе, да на |
| таковим одличијама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио |
| уђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе през |
| убуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели баши говорећи му: „Вала Дели башо ти може |
| нужде у преговоре мира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срба задобивеним биткама |
| S} Русија при утаначивању мира, није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад по |
| под Милошем ступили били у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју независност.{S} Он |
| придобити за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Милошу, |
| да, бојећи се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више св |
| најљуће јаничарске делије ишле су пред турском војском, носећи турски барјак. —</p> <p>Србијан |
| у томе случају потужи самоме руском или турском двору — било би непаметно; јер онда сви докази |
| ивање крви.</p> <p>Претераном тиранијом турском нагоњени народ српски — скочио је на све стране |
| м имати одношаја с ниским, до са једном Турском мојим полугосподарем!» —</p> <p>Долгоруки осети |
| њена попаљена и разорена, поља осветом турском потрвена.{S} Она није могла дуго преживити два |
| вајући народ, који од столећа у ропству турском стоји, овом пространом и дубоком гробу, који гу |
| ају, пензију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, можда грижа |
| а и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању турском, она је свако сретство, које јој је давало прил |
| ји су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатства ни гос |
| здати српску револуцију и учинити је за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узакони ослобођење |
| ако лако дао завести, ни на руску ни на турску страну.{S} При свем том, како је народ оставио п |
| ови.“ — Сенат ослањајући се на Русију и Турску изјасни се, да је он једина извршујућа власт у з |
| жнима да могу ослањајући се на Русију и Турску, посретством совјета изрећи, да се са престола с |
| на битка крвава, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени в |
| сами себи, подпали су поново под власт турску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком и поб |
| ако дуго може трпити над собом тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу ону одважност за с |
| рода, који у свези сачињавају јевропску Турску — она мора њи навикнути, да виде како се она меш |
| особите је знатности, и било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омладина турска узнос |
| Срби са маленом снагом победили голему турску војску, сваки је скоро дан обиљежен био каквим ј |
| ресе свог народа, знао је само за једну Турску, која је полугосподар над њим била, а није трпио |
| сом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу в |
| је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> <p>Страховити д |
| ше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са об |
| , Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну бегати.{ |
| еха по народ остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од Срба на све стране потиснути и у градове за |
| ка и једне речи за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише у притјажање робља свога, за |
| та друго биле, до низ беда и невоља.{S} Турци су освојили сва изгубљена места, и спремају се да |
| шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, шт |
| ревац је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби је |
| сто онако као и Кара-Ђорђа поштовао.{S} Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег |
| ве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и |
| мира нема, он је пред очима имао то:{S} Турци могу се ненадно повратити, на њих напасти, побити |
| , к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален број Срба, навале на њих напуштајући |
| оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Турци дочују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и |
| вазда жене, па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у о |
| видите невоље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопу |
| војска на Турке крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предад |
| где је крв потоком текла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несретним Србима, ка |
| њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отискоше, излети на коњу пред војнике и р |
| крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм с |
| ућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних |
| ик!“—</p> <p>После овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за зл |
| е попалише усташи, из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов се опстанак у Србиј |
| , јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, па кад су з |
| био више само побеђени народ, којег би Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан као непос |
| ен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да неће више на Србе војевати и пуштао би |
| счастише и зар да их ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> |
| о и попуњени.{S} Отпором овим разљућени Турци, двапут јурну помамно на шанац српски, без да су |
| је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Србијом опет завладали били, нови паша од |
| е и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Турци <pb n="16" /> гониће сваког који мене љуби, па ак |
| мо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирити неће....{S} Идите сад славна децо старе |
| пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђени.{S} Не |
| ој соби седити и писати законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет н |
| о сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно поступају према томе кукавном народу.{S} В |
| опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују за њега и траже га.{S} Ђо |
| говори им Милош.</p> <p>На овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у св |
| душмана отачбине, а ако тебе отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћ |
| анили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добрачу <pb n="99" /> и ту се са Србима побију |
| ападања тако вешто и неустрашимо, да су Турци одма осетили, да код ајдука српских мора какав ве |
| род од десетка и других дација, које су Турци, гулећи кукавни народ, од њега истеривали.</p> <p |
| јвода многе пријатеље стекло.{S} Док су Турци заробљенике и рањенике српске немилице давили и у |
| орио, зачу се пуцњава пушака.{S} Ово су Турци од Босне, који се бију са ајдуци гонећи <pb n="26 |
| побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они од |
| они главу своју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, они су опет заузели бил |
| бро за земљу.{S} Ако за овај пар и нису Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу независн |
| кој битки, у сваким мањим сударима беху Турци потучени.{S} Власти турске из села и вароши брзо |
| браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена |
| имали три топа и једну ступку...</p> <p>Турци видећи овако малени број Срба, на ново побесне, г |
| аветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу зам |
| ци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После једне године, одкако ј |
| леко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрати има, са кога |
| аја Србије до другог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је п |
| вошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом извесно ропс |
| ј забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благос |
| и да те мени остави.{S} Покори се сине Турцима... та добро знаш, да су они и тако наши господа |
| његову малу чету застрашити и чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> <p>На ха |
| они, који су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безб |
| S} Његовим примером покорили се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Ње |
| асла, ипак је с друге стране међу самим Турцима тињала једна стихија дивље необузданости; та је |
| равдао.</p> <p>Док се је Милош с једним Турцима на Морави тукао, дотле су други опет подигли ша |
| S} За Милоша смо већ казали да се је он Турцима предао, да закрили невину браћу своју и нејаку |
| слободе...{S} Све је сад дозвољено било Турцима, они су могли сад без одговора сећи старце, жен |
| ти и држати; у првом примирију, којег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p> |
| д је већ суђено да вечити бојак бијем с Турцима,»</p> <p>После ових речи нестане га.</p> <p>Ова |
| це, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима његових родитеља, њега је као тешко олово тишта |
| и једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одгов |
| да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира просјачити.</p> <pb n="105" /> <p>Усљед је |
| аправи мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више своју војску супрот страхови |
| ц јоште за живота свога власт предао, — Турчин потврди и да они до потврђења тог, као непотврђе |
| омакла.</p> <p>„Безобразницо!“ — повиче Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла на седеб |
| — </p> <p>Једног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није |
| По народним обичајима никад правоверни Турчин није каурину поклона у оружију давао.{S} По овом |
| ти се докле последњи Србин или последњи Турчин не падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име б |
| х са Милошем нешто говорити» — рече јој Турчин са свим господарски— «Иди и тражи га!“ —</p> <p> |
| а су видили, да је и сам Јусуф-паша као Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби |
| кој извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хриш |
| ад је са свим млад дечак био, на поглед Турчина, овог мрског господара, кипила је крв у њему, с |
| к ропства и да се неусуде другчије пред Турчина изаћи.</p> <p>Једина Љубица између свију српски |
| ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једног од наших мрских господара.{S} Слава и |
| оме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одважно.</p> <p>— „Тешко |
| аједно провели живот, заједно су супрот Турчина војевали, заједно погинули, заједно нека и почи |
| ош, који није веровати могао, да између Турчина и Србина срдачна наклоност постојати може, задо |
| ници, који су за слободу свију бојак са Турчином били, сад су опет турски робови.{S} За Милоша |
| , за свето подузеће и вечити бој против Турчину.</p> <p>Неколико тренутака, посматрао је он тих |
| сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> <p>Величанствена је и дивна духовска ноћ.{ |
| ворио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави сан живота М |
| ог у Србију пошаље, који <pb n="179" /> ће дипломатским сретствима принудити овог простака српс |
| овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те видити, да су општенародна права, или права, која |
| основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{S} Има случ |
| итела.</p> <p>Било да се она надала, да ће поводом побуне бугарске пут прокрчити своме мужу, да |
| м — рекао је он пријатељима својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом |
| ње, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе нав |
| неуживају.</p> <p>Кад разсуди народ, да ће са поменута три талира данка, на пол године измирити |
| ојници са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато се и са обе с |
| зрока Русија имаде основа надати се, да ће се он показати оданим и признателним спроћу ње. —</p |
| поверењем проти полумесецу и знајте, да ће он свугде своје рогове спустити пред вама, јер Христ |
| и димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне с |
| пајућа ноћ прекине, али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од о |
| пи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви недостатака; но |
| /p> <p>И ово неће последњи пут бити, да ће нас Милош са прости своји одговори до усхићености до |
| пуштајући онај кланац- и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да |
| у се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми тако заверимо: да <pb |
| ти, које он подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Ј |
| му то ја писати морам.{S} А мислим, да ће ваше високопревасходство наћи без сумње да је то при |
| допустити, да вам искрено приметим, да ће непогоде на земљу навући.{S} Околне се силе боје, да |
| о.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати Турској и других уступака чинити, јер је знао |
| лим, народ зрјело разсуди, надам се; да ће свак живи наћи, да су три талира данка с главе на гл |
| дсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, који буде правитељству чинио; |
| pb n="169" /> он попусти и обвеже се да ће саизволење народа српског придобити за промене, што |
| га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу |
| оренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват бити.» —</p> <p>Ово |
| јету.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је |
| ве прилике трпе на овоме престолу; и да ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њиховим очи |
| је земан дошо да се војевати мора и да ће крв мусломана потоком тећи.“</p> <p>Одкуда је дошло |
| а својима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се |
| та неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити један од оних главних порока, који су срчб |
| га црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само као победиоци натраг повратити.{S} Сад са св |
| доспео, да је матери својој казао: „Да ће једном од сената принуђен бити, њу под затвор ставит |
| {S} Он је толико одговорио султану: „да ће из општег уверења и особитог призрења према његовом |
| су општенародна права, или права, која ће сваки Србин уживати, пространо и онако описана и раз |
| в лицем она већ предсказана снага, која ће Турке кад тад на ону страну Босфора претерати, то да |
| ђани његови способни постану дела, која ће једном њихово политичко биће утврдити.</p> <p>„Народ |
| сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору са |
| о ји само човечество предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна и да ј |
| да долазиш од сина њезиног Милоша, она ће те као своје дете примити и држати; у првом примириј |
| S} Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, који много ум |
| јатеља на врату имали.“ —</p> <p>«Порта ће на двоје размишљати, рекну му ови, пре него што бих |
| и.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После ових речи заповеди, да се вој |
| ого демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — |
| ео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо за в |
| амени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — В |
| тара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су остали дома, без обране |
| товали да бежи — «спасти живот мој, кад ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима |
| да се одриче своји стари погрешака; сад ће се она истаћи за народног бранитеља и постаће преком |
| и собом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче своји стари погрешака; сад ће се |
| да буде учасник братске скупштине, где ће се ток свију ствари отачаствених, свима без разлике |
| него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојиш |
| ли, да помогну оно место приредити, где ће се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут |
| ремена, које мислим да није далеко, где ће рука победитеља жестоко своје присталице притискиват |
| ови на држање стража по границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Тр |
| саставити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народни подјелити и више државни |
| а, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити и на веки победитељи остати!!!»</ |
| новљенијама какви недостатака; но и ови ће се поправити по времену и како се покажу; за сад нис |
| кивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p> |
| /head> <p>У овим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом с |
| о му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Турчину да се одпочну.{S} Ово је био прави са |
| шест совјетника од стране умерене, који ће код њега израдити нека дозволења и тиме да се међусо |
| су до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отвореном пољу стати на супрот Турчину.</p> |
| лити и више државни совјета; попечитељи ће ји предработати, совјетници разсматрати и мени предл |
| и чинимо даља расположенија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{ |
| ко своје присталице притискивати, а они ће тада сами доћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог |
| а одабрана лица биће депутати ваши, кои ће о трошку послатеља своји, на сваку скупштину долазит |
| и су се 4. године дана сочињавали и кои ће се судовима нашим предписати, да по њима бране право |
| рај села; на један уговорени знак, наши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена |
| и куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се спомињати.</p> </div> <pb n="225" /> <div type="c |
| ране правога, а кривоме да суде.{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у само |
| тви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудити порту да се и она оружаном руком умеша под |
| ли ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја,» показују |
| «Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево ко ће ме од насиља њихова сачувати и одбравити одговори ми |
| ити ико други права заграђивати ји, ако ће и десетак грмова бити, нити забрањивати браћи и из д |
| .</p> <p>О овој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо речи једног Француског научењака, |
| овом величанству у свему попустити, што ће се са општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кнеже! |
| оју према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје мер |
| народу у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт мора |
| „лишавајући себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} Искуство онога < |
| суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»</p> <p>Бежи сине мој о |
| је он провидио исто тако и корист, коју ће задобити из овог приближавања, које он није тражио н |
| а и народу и народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо |
| о са осталим изображеним народима, онда ћемо видити, какву хвалу заслужује тај народ пред данаш |
| биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савр |
| и красни део посланства Милошевог и сад ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, који |
| жите ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непријатела на ново победимо или да јуна |
| ити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби — пра |
| ити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо |
| одговори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — одговоре војводе.</p> <p |
| } Ми се нећемо покоравати другоме, нити ћемо и порез другоме давати осим једноме Милошу.{S} Он |
| и се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирит |
| да за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верн |
| се да је до крајности изненађен, — пак ћемо лако схватити овај призор, између ова два човека, |
| угу важну точку љањског мог слова, како ћемо сирјеч данак расположити на народ.</p> <p>Потребе, |
| одговори до усхићености доводити: скоро ћемо наступити неке разговоре, у којима простак српски |
| , а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приметим, да ће непог |
| т пре месец дана подсапио и издао, а ви ћете од ових наредаба наћи преписе, код конзула Енглеск |
| попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донес |
| убља да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво!“ —</p> <p>Затим окре |
| ридода он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и |
| плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари Петроније певајући по о |
| «Збогом отац и мати, збогом Јелице, ја, ћу се за све вас старати.{S} Тешко ли си ономе, који ва |
| p> <p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу установити внутрење правленије, прелазим сада на дру |
| /p> <p>«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по |
| о Србији, и ја сам им морао обећати, да ћу код вас кнеже израдити неке промене, које су се већ |
| о из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо |
| <p>Зна се по себи, а да и не кажем, да ћу ја слово ово Милошево од речи до речи верно на видик |
| ма већ иду, а ја сам се Богу заклео, да ћу вечити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — да |
| отац буду Турци мене ради гонили, онда ћу ја натраг доћи и предаћу им се!»</p> <p>«— Проклет д |
| у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле го |
| p> <p>«Остани овде, молим те Милоше, ја ћу брзо отрчати да донесем воде с потока, да му рану оп |
| ви, и ако само прилике зато добијем, ја ћу те помоћу његовом опет натраг међ браћу твоју довест |
| ај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу к |
| и рече:</p> <p>«Збогом мајко моја... ја ћу те осветити!» — затим се баци вранцу своме на рамена |
| у и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу настојавати над твојим интересима..., Ја нећу дати М |
| > <p>— „Непримам ја то мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и |
| увише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се повући натраг са мојом породицом; то је сретство |
| тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; приклињаћу га сенком свог љубимог с |
| е крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба <pb n="22" /> мога остати њихов неумитни су |
| , доли сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати, док с |
| задржи код себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења |
| на Турке, гонитеље наше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча по |
| од.</p> <p>„Браћо!“ одговори Милош, «ја ћу напред.{S} Ако паднем, газите преко мога тела и непр |
| ок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једнима калити срце своје за несрећу свију својих |
| вде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега руком, к теби |
| он сва призрења, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супрузима догађало, то |
| у деда „Бог је Марку судио, а нама ваља ћутати!“ — „Деда! — неможе се опростити ономе ни овога |
| тупком мужа свога дубоко увређена била; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздир |
| стојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви |
| ом израза дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштро послан |
| вешто израчунаном одговору, пута нашао ћутећки прећи Русију, а да је тим њој право оно место о |
| Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћутљивости, која као да му је само за то с више дана би |
| > <p>Догодила се је једна битка крвава, у којој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи. |
| а јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју починила и под предвођ |
| {S} Шест пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напослетку малакшу и буду од Срба побеђен |
| да ће твоје снисхођење према тиранима, у самим њиховим очима мање значити, него јавна саучешћа |
| , да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу заменути за |
| не из сумњивог и нерешеног њеног стања, у ком је остављена била после ослобођења њезиног од Тур |
| ола српског уклони породица Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог Александра, који је био рус |
| њи навикнути, да виде како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у Цариг |
| јући горко на мртвој постељи сина свог, у тој тешкој жалости својој, није Љубица заборавила, да |
| /p> <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, тргне пиштољ из седла свог и саспе г |
| жив и здрав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“ |
| исао божји у средини једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећег, народа створи, онда му он |
| х покушаја, да Србе раздвојењем ослабе, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Србији верн |
| су пописане и жењене и нежењене главе, у коима стои назначено, и имање сваког Србина, а сваки |
| виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако израженим, кој |
| е било.{S} Враћајући се пак дому своме, у породичном животу губио се, постао је — кукавица.</p> |
| нема ништа друго; но је описано стање, у ком се дела наша находе, а ово мислим да опредјељује |
| И при свеж том дошло је било магновење, у ком је турско тиранство постало тако несносно, да је |
| ио задовољан, то ево предлажем тевтере, у коима су пописане и жењене и нежењене главе, у коима |
| и: скоро ћемо наступити неке разговоре, у којима простак српски <pb n="128" /> доскаче одговара |
| последњег рата између Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учинили и уп |
| сну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.</p> <p>Млада једна девојка по |
| им имао.</p> <p>Владање Књегиње Љубице, у овим данима великог искушења било је чудо мужанствено |
| p>1.{S} Сачинити и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права и дужности књаза Србск |
| удбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим сударима беху Турци потучени.{S} Власти |
| ри Србије, до оне жалосне тачке довели, у којој се 1843 год. затекла.</p> <p>Пошто су непријате |
| себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поред другог и враћају се као |
| арској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег непријатеља хри |
| ишем степену власт има над самим собом, у једном магновењу схватао је он сва призрења, која су |
| онај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изразити славе-пуном |
| ералним штабом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи; најболи јунаца и најљућ |
| султановој, на коњу источно оседланом, у кадиви, злату и драгом камењу украшеном, ког му је су |
| але отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да остави место рођења |
| ариграда послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунезависност Србије.</p> <p> |
| х речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, примети <pb n="167" /> опет да Мило |
| уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути |
| , кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунеза |
| и уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца, била је управа пред |
| ад је једну такову песму отпевао Милош, у највећем одушевлењу занешен <pb n="32" /> повиче: „Та |
| м основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у присуству паше обнародован, који је као ко |
| ш, јунак од Србије, рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име |
| а плата износи годишње:{S} 200.000 фор. у сребру.</p> <p>9.{S} Архијепископска плата је 6000 Ф. |
| тра, затвори врата и подупре их леђима; у десној руци држао је јатаган, а леву је наслоњену држ |
| та, како ји само човечество предписује; у њима ће те наћи, да је личност сваког Србина слободна |
| ће те као своје дете примити и држати; у првом примирију, којег с Турцима углавили будемо — ет |
| ог притворног простачења <pb n="183" /> у овом вешто израчунаном одговору, пута нашао ћутећки п |
| кне он: „дај да изложимо <pb n="108" /> у прах ову грдобу револуције, одрубивши Милошу главу... |
| а тако је нагла радити и <pb n="178" /> у погледу Србије, све једнако у замену својих добрих ус |
| превару, која би се изродити могла.{S} У тајном кабинету султановом могле су се многе ствари о |
| од њега <pb n="55" /> удаљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова верна љуба, а по |
| са другим простим сеоским девојкама.{S} У месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за |
| подјелити међу <pb n="140" /> нама.{S} У слову оном изјавио сам вам, колико сам рад прво: устр |
| едуго сљедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу српске жене имаде осећаја и за отачбину, она зна |
| мусулмана, негда његових господара.{S} У оном одушевљеном полету, кад га је народ весело ускли |
| х трудова, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољс |
| деца, њихови мужеви, оцеви и браћа.{S} У овом светом тренутку свака је зебла за предметом свој |
| ент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим званијама у војсци и на свим странама, имала |
| уједно реши и судбу народа српског.{S} У свакој битки, у сваким мањим сударима беху Турци поту |
| новопридобијеним крајевима Сербије.{S} У слову том предоставио сам вама свима, да се о свим ов |
| ање народа узнемирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се сво |
| вођа ајдука страшилом турске војске.{S} У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу припи |
| а ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је један једини човек будан, и на н |
| а грожњу народа и предложе помирење.{S} У тајној једној сједници совјета буде закључено: „посла |
| е срамног робства, ког сада подносе.{S} У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све с |
| огрешио, да тамо за времена поправи.{S} У ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац |
| о подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена иронија, не показује |
| тетој земљи морало наново уређивати.{S} У овом делу унутрашњег уређења, Милош је уједанпут пока |
| иредити, где ће се скупштина држати.{S} У сред равнице те, подигнут је био један брежуљак, који |
| , који су за благо отачбине заузети.{S} У овом подузећу није <pb n="198" /> ништа народу свом с |
| речи до речи верно на видик изнети.{S} У њему нема никакве владарске надутости, где се говори |
| "135" /> да осветли народни празник.{S} У саму зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе вој |
| амисли светити се силеџијама својим.{S} У такој грозничавој тишини дошла је била већ и година 1 |
| т он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши, до најмањег сеоца, |
| везе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Србије старао се |
| је дело <pb n="171" /> свршено било.{S} У овим делима налази се духа, разума и обзира на будућн |
| би јој повратили изгубљену слободу.{S} У историји света неналазимо равног примера у јуначком о |
| било, који писати и мислити знаваху.{S} У писму том извештава један сељак свога пријатеља о тад |
| уки дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него доћи до Милоша.{S |
| стави даље:</p> <p>„Ваше величанство! — у извештају томе, ког сам ја великој скупштини поднео, |
| дати могу.</p> <pb n="30" /> <p>Милош — у првим годинама детињства свог, није као и остала сеос |
| било је, једино ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турско |
| S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p> <p>И тако је, оног дана, о којем го |
| не су описивале бившу срећу отачбине, а у небо су дизале и вечито славиле имена оних јунака, ко |
| опови крче редове, ступка своје ради, а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бо |
| ојевима, који ће се вечито спомињати, а у којима су Срби са маленом снагом победили голему турс |
| ше посла у отправљању мојих дужности, а у осталом политика речених земаља можда се ни у каквом |
| бож да Србију види по народу путовао, а у ствари за то, да народ за Русију задобије.{S} Да се М |
| о таковим одличијама, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклон |
| ј, коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени, и натраг се п |
| вечера седила је породица Кара-Ђорђева у својој ниској колеби; жене су лан преле около једног |
| ра-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ с |
| миче...{S} Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно гледао, како са пр |
| рала, да општег непријатеља хришћанства у забуну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно |
| ва:</p> <p>1.{S} Устројење министарства у четири оделења: унутарње, правосудно, финанциско и ин |
| з средине наше одузму оца нашег и да га у бели свет пошаљу, но нека знају; да јошт није све свр |
| а уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза, |
| , тргне пиштољ из седла свог и саспе га у прса супарници својој, и затим се врати на место свој |
| д 16. <pb n="205" /> година, потпише га у име оца свог, јер Милош, овај јуначки вођ српски, ова |
| оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лукавство изневерило било |
| д султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастијем слогу источног израза позива, до дође |
| Ови одговори донешени совјету доведу га у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а |
| и су га на побуну изазвали и који су га у бој водили, а тако лудо и тако нечовечно оставили и п |
| све благодарити....{S} Ако пак ви њега у истини само заборавите, то онда зависи само од његове |
| е падне.{S} Ово је рат изтребљења, кога у име божије почињемо и тражимо слободу или смрт, разми |
| задобила нове <pb n="63" /> потпоре, да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи угл |
| ко година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поновили и поткр |
| а нећу трпити: да итко овамо долази, да у мојој кући насрће на мене.{S} Ако ви желите <pb n="18 |
| аве, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет д |
| е који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили непријатеља неустрашимо на су |
| ешити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совје |
| едило мени, да вас нарочито позовем, да у овом смислу попустите праведном захтеву његовом, ком |
| p>Но Милош је овом приликом показао, да у највишем степену власт има над самим собом, у једном |
| рошка, непрестано старао се он само, да у колико је могуће залечи ране народу, које му је после |
| је ноћну тишину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљ |
| е једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> </div> <pb n="150" /> |
| агодаре а за избављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што |
| едбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста је био највеличанственији и н |
| 00 турских пијастра плати, а дозволи да у Београду 10.000.{S} Турака као посада живити могу, св |
| .</p> <p>Но кнез Мијајло, не знајући да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами с |
| нице српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвеституру и право, |
| у своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са |
| посланство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу игра, било је доцниј |
| , који земљу испод његових ногу рију да у свему има бодро око, и на све и сва пази. -—</p> <p>Т |
| и је врло мало расположен био, да влада у смислу жеље кабинета руског, и да изчекује да се руск |
| чун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији заведе.</p> <p>Једине околне силе може бити жа |
| је истина основано, али је и моја нада у Бога, да ће ме сваке беде избавити — била оправдана.{ |
| d> <p>Кнез Долгоруки дошао јеј изненада у Крагујевац.{S} У оно доба ништа није било лакше него |
| <p>Неки тајанствени дух, који од запада у Србију дошао беше, покретао је од неког доба стољетне |
| отимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака као приј |
| >«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на |
| слушалаца производиле, подстакнуше сада у народу највеће одушевлење и радост које му је давало |
| /p> <p>Свештеник величанственог изгледа у светом оделу код олтара је, тамо стоји он и баца погл |
| овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том м |
| не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити, сутра морао одуста |
| от ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе |
| сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, који нас је |
| зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужно |
| ори им са грмећим гласом: «Докле год ја у жилама мојима имао будем и једне капи крви, и док зап |
| е иде; но он им одговори: „Та зар се ја у садањем моме послу неиграм сваки дан са главом мојом? |
| и, да сте изчекивали на мене, да вам ја у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и |
| е <pb n="181" /> услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да |
| орде радости, ону утеху безкрајну; која у једном магновењу човеку, награђује све труде живота њ |
| Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и мислити знаваху.{S} У писм |
| оведа, за једног најчудноватијег човека у овом столећу.</p> <p>Овим цифрастим говором Милош је |
| 814, «Нема више доли само једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русија мора |
| ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и сав |
| у његову дознале преко својих посланика у оно исто доба, кад и они, који су жртва били устава т |
| мао много својих штоваоца и приврженика у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у обр |
| пуно уверен био, да је владавина Турска у Србији за навек пропала, он попусти.{S} Махмуд је скр |
| орише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p> <pb n= |
| е је због тога и Русија на брзо бројала у недри самог сената неколико својих присталица.{S} Син |
| крчити.</p> <p>Кола, која су ме довезла у конак (то је име које се тамо даје кнежевој палати) < |
| Русија није се као покровитељка ставила у средину између мучитеља и жртава; требало је да Срби |
| мерилу њихове судбе.{S} Тако је радила у Молдавији и Влашкој, а тако је нагла радити и <pb n=" |
| илошеви отклонили уплив јевропских сила у дела њихова, видили су они себе доста снажнима да мог |
| ту! — Ја у истини имадем и сувише посла у отправљању мојих дужности, а у осталом политика речен |
| обрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био, да в |
| који су Милошу с лева били, те је ишла у истој линији са владајућом породицом.</p> <p>«Натраг! |
| преварени људи: остаће ми дрвена сабља у руци, да њоме децу плашим.{S} Мени се непристоји да б |
| ти и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, које су на њега долазиле и |
| Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p> </div> <pb n="88" /> <div type="chapter" |
| питатеља Зорића.{S} У високим званијама у војсци и на свим странама, имала је она тајне уходе, |
| —</p> <p>Србијанци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне речи проговори.{S} На да |
| тарци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их р |
| дворац слободног кнеза од Србије, нема у себи толико просторије, да би у себе примити могао св |
| pb n="132" /> <p>Слово кнеза Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав гов |
| м војском стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију |
| , али Срби осете их, те јурнуше за њима у потеру и многе побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у |
| те ми напоље те блебетуше, лако је њима у топлој соби седити и писати законе, али ако Турци пон |
| >Бледи месец са својим жалосним зрацима у поноћно доба осветљаваше човека једног на гробљу више |
| рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца и замоли благослов од њ |
| ји су волели погинути њего живи Турцима у руке пасти, да допадну сад мртви њихових безбожних ру |
| нове и паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци једно место за другим и њихов се опс |
| и растерати, <pb n="21" /> које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а које остал |
| српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независности српске |
| <pb n="217" /> дошао, да стање хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и мржња на Турчина |
| дан је глава Кара-Ђорђева била изложена у Београду.</p> </div> <pb n="67" /> <div type="chapter |
| 23" /> и то оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу ве |
| арму ето ти и Милоша....{S} Сабља агина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p> <p>Мил |
| ма његова.</p> <pb n="47" /> <p>Вештина у војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, |
| итање стављено бити неможе, нити да она у будуће назире од самовоље јевропске дипломације, ма д |
| е министре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, кад хтед |
| м њој право оно место означио, које она у мисли његови заузима.{S} Но почем њему није приличило |
| мућеног лица јој издавале су, да се она у највећем очајању налази.{S} Она му кроз плач рече:</p |
| отраживања њезина прибравши, створи она у Србији једну странку, која је Русији слепо одана била |
| правоверни Турчин није каурину поклона у оружију давао.{S} По овом даклем обичају, може се суд |
| ајући се свога детињства и оног уживања у народним песмама, које су њега задахнуле жарким родољ |
| рода и до његовог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бојном пољу |
| и и најчеститији, и који имају поверења у народу.</p> <p>5.{S} Чин министра председника, један |
| шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колико су српски редови прорешетани у толико буду брз |
| ј сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</p> <pb n=" |
| о узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти без |
| е дође; незнајући да има других владара у земљи осим њега, по праву насљедства, изда прокламаци |
| е била необузданост — самовоља Јаничара у земљи.{S} Паша београдски исто се тако плашио њи у св |
| рдности Турака, међер има нешто и добра у овом сиромашном народу робова!» —</p> <p>У самом Цари |
| која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико година наза |
| сторији света неналазимо равног примера у јуначком отпору и жалоснијим посљедицама.{S} Човек, к |
| исност.{S} Они су, што се признати мора у посланству руском у Цариграду имали велику потпору.{S |
| елики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне он, и почне гово |
| мена бранио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје |
| </p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мене неког аг |
| вујућа сила Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, који је уго |
| е турска сад на среди.</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим бит |
| едној суми и купи од народа по два пута у години, о Ђурђеву и о Митрову дне; да се народу даде |
| је не само као и други човек више пута у боју била, него је и саму политичку борбу у позније д |
| родом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразумети се са бр |
| где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако је какав важан нападај потре |
| родити спавајући народ, који од столећа у ропству турском стоји, овом пространом и дубоком гроб |
| е стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за |
| екнуо, јест једна од најглавнијих епоха у српској историји.— Сад се већ оружје из руку испуштал |
| да се из тих народних песама почну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости з |
| како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за независност - видили смо њене грдне напоре н |
| окле год буде родољубивих поштених Срца у Србији куцало, име Милоша и Љубице, за навек ће се сп |
| девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благословени! пр |
| егово лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, к |
| није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој намери, |
| Србије.»-—</p> <p>Овај је израз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне |
| неограничено поверење и истиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обрен |
| ол илити најужаснију смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за Француску годинама 1800 до 1811, прос |
| варош од свију страна опколи, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где са напа |
| <p>Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну о |
| е једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новинама оглашен био, да се склони од жалос |
| дрече извора своје власти и да је готов у свако доба одбити сваку титулу, коју би покушавали да |
| а, овог мрског господара, кипила је крв у њему, севале су му очи, те је избегавао да се шњима с |
| су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његовом изкварили.</p> <p>«Отац!» — рече он |
| "98" /> Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском |
| агина у пола извучена, врати се натраг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хте |
| ним гласом захтевао, да се Милош натраг у земљу поврати.{S} Народ је волео његову велику отачас |
| а, те је опет Милоша оца отачаства свог у српску земљу за свога кнеза — довео.</p> </div> </bod |
| се сад реши да ванредног посланика свог у Србију пошаље, који <pb n="179" /> ће дипломатским ср |
| гура, да опстанак Србије више ни од ког у питање стављено бити неможе, нити да она у будуће наз |
| не, која је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда његов |
| годјејаније правитељства представничког у Србији има једино Милошу захвалити, а грех је вапијућ |
| и сва постојећа званија, а међу тим кад у земљу дође, потврди и постојавше намесничтво и даде г |
| о, које је двадесет година сејато — сад у жетви испод руке пропадне и измакне! — Он ће принудит |
| а отму.</p> <p>Стари Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони се |
| опством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S} У овом де |
| организација оружања...{S} Уговори сад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињали... ваљда |
| етача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — са |
| рећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај ми твоју <pb n="106" /> поштену и |
| га украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турском пишти.</p> <p>Но његов немирни дух, м |
| њава; јер су врло добро знали, да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном прилик |
| дела једнога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Детињство |
| олица правитељства.{S} Но почем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату ј |
| и 1815. год. искупио се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на |
| них радина уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи вид |
| ронију од пријатеља указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све |
| } Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора појавише.{S} Н |
| мешећи се.</p> <p>«Сузе, може бити прве у животу његовом потекле су му низ отворено лице, кад ј |
| мила Јелице.“</p> <p>Младо девојче паде у наручија своме младожењи.</p> <p>Јелице слатка душо м |
| л је ваљда јадник заборавио, да се овде у Србији и народ за нешто броји!» —</p> <p>И ово неће п |
| ећи савет, да остале дане своје проведе у миру и задовољству приватна живота, а народ је српски |
| ослонити се на народ, а у случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турском која је већ то |
| .{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Тамо су га лепо примици. |
| >«Милоше препоручи твојој жени, да буде у будуће паметнија!“ —</p> <p>Милош му на то смешећи се |
| и победоносца Ђорђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жа |
| узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне.{S} Србин ј |
| да позове Милоша <pb n="107" /> да дође у турски стан, да се о миру разговоре.{S} Примрје за об |
| дног дана догоди се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <p |
| м слогу источног израза позива, до дође у Цариград.</p> <p>Његово величанство» — гласило је пис |
| понамештају, војводе и војници потраже у лакоме сну потпоре, за предстојећу битку, која ће опе |
| ца и старци остављају куће своје и беже у гору ајдуцима.{S} Свака кућа понела собом само оно шт |
| у разјарених победитеља.{S} И он побеже у Аустрију, а отуд оде у Русију.</p> <pb n="66" /> <p>Т |
| ући себе власти владарске, вас ће кнеже у исвесну пропаст довести.{S} Искуство онога <pb n="159 |
| умрлих на бојишту наших другова, налазе у свакоме војнику српском, који за слободу отачбине вој |
| орђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да |
| одолима чезња за слободом, водила га је у пустињу да потражи места где недоспева жива душа.{S} |
| гове власти.{S} Милош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао з |
| еме догодиле, могао би помислити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то |
| стопе на границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мо |
| у, јер је српска аристокрација, која је у свим гранама правитељства седила и налазила подпоре и |
| /p> <p>За неколико магновења владала је у соби нема тишина, која је довољна била да изрази овај |
| која је због рата установљена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету о |
| о.</p> <p>Столица управе српске била је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у години је Милош об |
| жја бирала, потврда избора ових била је у рукама Кара-Ђорђа.{S} Но ова пречага, коју је Милош К |
| ова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за будућност.{S} Но кад се м |
| на несретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између жртве и су |
| чиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким бит |
| кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <p |
| зирао је разкош и госпотство.{S} Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично народн |
| земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то је Милош з |
| <p>Послушност законима и такови ред је у земљи брзо прозведен, да је сваки ма где се по Србији |
| могу.</p> <p>Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским |
| и на <pb n="191" /> њихово име, које је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњи |
| носно оружије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха г |
| а узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило |
| јала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначк |
| ња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са |
| но овај се њиховом дочеку надао, те је у крај друма поставио ајдуке да закриле бегство његово. |
| дубоко проничући дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољуб |
| о сматрао.</p> <p>На први глас, који је у народ о распри овој доспео, народ је гњевом букнуо и |
| д заставом попа Луке Лазаревића који је у овоме крају први побуну подигао и сада их више међу ж |
| ра, који је био руски питомац и који је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p |
| е.</p> <p>Императорски посланик који је у Србију дошао, имао је тај задатак да изврши: да Милош |
| а истргнувши из корица нож, који јој је у недри скривен био.{S} Ово је једини адиђар, који оста |
| ског <pb n="172" /> представника; он је у исто доба био и његов кабинетски министар.{S} Министа |
| но чувство отачаствољубља подрањивао је у Милошу брат његов „Милан.“ Горди и напрасити карактер |
| немилих господара.{S} Оптужени бегао је у стародревне шуме, где је налазио своју потпуну слобод |
| уф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници немогу бити с бачени, док н |
| на своје непријатеље побеђивао — пао је у овој политичкој борби с главе на главу, јер је српска |
| а-Ђорђе грдоба српске револуције пао је у прах...{S} Аустрија под својим надзором држи српске в |
| у.{S} Код народног свештенства нашао је у томе јаког одзива, њиховим <pb n="78" /> настојавањем |
| народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је у свету зајиста слово ово.</p> <p>Зна се по себи, а да |
| савез — остало сродство пак долазило је у други ред.{S} Брат се заклињо братом и ова је заклетв |
| о.</p> <p>Детињство Ђорђево протекло је у жалосној самоћи.{S} Он није знао за забаве и радости |
| n="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена била, није н |
| имам -један званичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и ра |
| ду показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за полаза |
| } Њено гнушање и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже |
| ринуше, и опет тихо затворише.{S} Ту је у тој соби становала књегиња Љубица; супруга Милошева, |
| м домаћим непријатељем.</p> <p>Милош је у сваком погледу срцем и душом слушао брата свог Милана |
| радоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је драгоцено |
| и — па да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — |
| г Милана, за насљеднога кнеза од Србије у место оца прогласе.“ На ово је и порта своје саизволе |
| вега морало је материјално стање Србије у језгри својој војено уређено бити; јер ком се Србија |
| сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа |
| употребљења велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n="21" |
| његово поверење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>Сенат таки пошаље скороте |
| овори он гласом громким, које перо није у стању описати.</p> <p>«Ја сам» — рече Милош «дочеком |
| указује чудну одважност, коју перо није у стању описати.</p> <p>Сад се зачује друго појаче куца |
| варима, које су се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више пута при искреном разгово |
| им начином и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>Српска аристокрација, која је |
| раздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и оснажише.</p> < |
| овом помогла, толико му је великодушије у бојевима код самих непријатељских војвода многе прија |
| Турска налазила је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом могла совјетнике противу |
| би имала право пребацити неправде, које у срце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{ |
| , нити се ко бринуо да знаде ко станује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео с |
| itle>Даница</title>.» Оне су садржавале у себи прекрасне песме народне, које су на скоро на нем |
| а, да се са две знамените европске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку с |
| из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто невоља рану војницима; |
| ј жалосној драми српској, која је после у Србији одигравана:</p> <p>Почасно обновлење совјета б |
| виси само од његове воље, да вас пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На о |
| олите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је ова |
| или на пољу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек ви |
| о.{S} Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко годин |
| .{S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установ |
| , који би се изнова потрудио, да остане у својој кући сам свој господар, изгубио би и оно што с |
| меном Кара-Ђорђе, рођен је 1770. године у селу Бишевци од простих и сиромашних родитеља.{S} Њег |
| вета, те обе страсти биле су тако силне у души Кара-Ђорђа, да су га направиле свирјепим, иначе |
| времена и потреби опште користи.{S} Оне у дане пуног искушења морају се показати храбре и одваж |
| га проистекоше све јаче завере и побуне у народу, док се неодпоче и проливање крви.</p> <p>Прет |
| у.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образованости напреднији од Милоша, но он је на скоро |
| адине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на сва пита |
| сви једногласно рекоше: да не држи вере у Турцима и да њима за живот главе не иде; но он им одг |
| ано је зајиста: да Милош није имао вере у Русију. — Он се више бојао Русије него Турске.{S} Ово |
| ратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, где нигда проклети Турци завирити неће....{S} И |
| х двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, д |
| ош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати има и он је био у стању издржат |
| цу Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, |
| о престолном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим фразама много народу обећава а ништа |
| несретни синови, гди вам је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под |
| тању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће и |
| а давати, сбије у једну суму, пак да се у једној суми и купи од народа по два пута у години, о |
| је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу св |
| орте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење догогило, <pb n="192" /> и кад су |
| е, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном ме |
| , и напослетку уређење уставно, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, нег |
| неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију тајно као какав кривац поврати.{S} Једни веле |
| <pb n="134" /> младо и старо надмеће се у послу, који врло лако и брзо се ради.{S} Кнез Милош, |
| и за свако злоупотребленије, које би се у дјелима народнима појавило.</p> <p>3.{S} Дао сам и јо |
| је глас оног страховитог виора, који се у Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и по |
| ченици слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у неб |
| 100" /> Турке између две ватре, који се у великој забуни нађу.</p> <p>Ненадна ова забуна коју ј |
| био.{S} Материјално стање земље брзо се у Србији подигне, а са овим подиже се опет и материјалн |
| ности и добре воље, а често стављало се у средину као посредоватељ међу људе, који да су сами с |
| браћом својом.{S} Име његово расчуло се у народу српском као и име Кара-Ђорђево.{S} Као млад де |
| ead> <p>Сад је година дана, како смо се у повећем броју и на главној скупштини састали.{S} Онда |
| шњу <pb n="210" /> скупштину, где су се у присуству народа сва дела расправљала.</p> <p>У свиту |
| м далеком путу, долазило је просто дете у додир и са становницима варошким, виђало је обичаје и |
| ући овај знаменити разговор: «ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређења; која се дају наро |
| њетача. <pb n="218" /> Ви сретно живите у вашој земљи, на вас несме нико насрнути.{S} Ваше жене |
| тва седила и налазила подпоре и заштите у Русији и Туркој.</p> <p>Ево тих несретних догађаја, к |
| рода српског, зависила је верност порте у извршавању примленог <pb n="112" /> уговора.{S} Милош |
| адости и благослова, дочекају победиоце у ослобођеном Крагујевцу, чији становници такођер беху |
| лио.</p> <p>Сенат таки пошаље скоротече у Петроград и Цариград, који обојим дворовима до <pb n= |
| ин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућевни живот, а оставио је будућности изб |
| ве његове из детинства, који су до јуче у боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече |
| убитком, немогоше гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повук |
| говорила.{S} Турци опет на увек ступише у притјажање робља свога, законитост је турска сад на с |
| к м помоћ не дође.{S} Турци се повукоше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скор |
| абрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти зад |
| жем рече му:</p> <p>«Пођи сбогом Милоше у туђину и небој се ништа, рачунај на мене; ја ћу насто |
| !» ...</p> <p>Ове последње речи дирнуше у срце Кара-Ђорђа, он је отачбину своју више свега љуби |
| аднило.{S} Само је остао прост народ, и у њему једином могао си наћи пожртвовања и одважности з |
| иле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајдук, нитко није ни помишљао д |
| ре прегледе, десетак свачи да сравне, и у договору с капетанима и судовима данак од три талира |
| ћи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>Послушност законима и т |
| у опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале супрот Турака, и на својих |
| једну народну песму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке Србије.</p> |
| преотели — али великаши српски Милана и у гроб положише, а власт му, која му је од оца преостал |
| , те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и потреби, они су се сви заклели |
| је на то, да народу већу слободу даде и у опште да разним гранама правитељства остави слободно |
| не знао је сваки један за другог, где и у ком логору се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у |
| тео је од Турака неки део своје земље и у народности својој на ново је просинуо.{S} Али овде јо |
| ="86" /> јестаство младе Љубице клоне и у мукама тешког очајања падне на гроб браће своје, јер |
| имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» —</p> <p>С |
| } Мало по мало одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су |
| тви зној пробије га, очи му се замуте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцим |
| лу годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о том, како би најзгодније |
| та у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв потоком текла, нису |
| га по наособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви недостатака; но и ови ће с |
| ци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени били и кад су их војском опколели, |
| глеског и Аустријског, а мора се наћи и у вашем конзулату.» —</p> <p>И са приkлоњењем пуног дос |
| су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до проле |
| правимо, пошто смо одани један другом и у најискренијем поверењу.»</p> <p>Милош, који није веро |
| за, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрестаном договору са совјетом.{S} Овим установљени |
| ="113" /> земље ког је народ обожавао и у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у з |
| стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момцима, који |
| престано и за сву прошлу годину радио и у мојој канцеларији и у договору са судом народним о то |
| т диктаторска, како у грађанским тако и у војничким стварима над целом Србијом преда.</p> </div |
| ле, ако су само такова, да могу немир и у њиховој земљи проузрочити» — примети султан.</p> <p>Н |
| авду одклонила.</p> <p>На бојном пољу и у биткама, био је јунак да му међ Србима пара није било |
| еби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p>— Но ја сам Јелице пр |
| ији догађаји доказали су, да је Милош и у позније доба имао много својих штоваоца и приврженика |
| е, нема у себи толико просторије, да би у себе примити могао све посланике народне; то је <pb n |
| рођен је 1780. год. у сиромашној колеби у Поцерју.{S} Оцу његовом беше име Теша а матери Вишња |
| нац“ — показујући на њега руком, к теби у помоћ!“ —</p> <p>И заиста! — Турци видећи мален број |
| се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србији уводите“ — настави султан — „лишавајући себе в |
| 62" /> <p>„Слово престолно, које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили» — наста |
| </p> <p>Небројене жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице проливала, нису могле б |
| } Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата отворена с |
| <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> <p>„Његова молба |
| ажили су да им порта суди и нитко други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам |
| и, да тиме јошт из ране младости засади у деци отачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе |
| ="167" /> опет да Милош непомично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи |
| партаје руско-турске која већином седи у совјету?“ —</p> <p>«Господару! — давајући ви извршују |
| моје место нија више овде, где су људи у стању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће ост |
| ко разграната и да потпоре своје налази у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато |
| Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се сад овако торж |
| уче.{S} Овакве људе, кад промисао божји у средини једног заробљеног, у невољи и неправди пиштећ |
| слуге, које је Русија 1833. год. Србији у делу српске независности учинила; подсећао је Милоша |
| пшти устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по цел |
| смо — «сматраће онај дан за најсретнији у животу свом, у ком би му дозвољено било, лично изрази |
| и је у Петрограду и васпитан, те Русији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом |
| нати и угњездити код свију народа, који у свези сачињавају јевропску Турску — она мора њи навик |
| пштину држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, |
| м?{S} То нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните |
| бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и |
| огњишту Милошевом грејао се агент руски у лицу васпитатеља Зорића.{S} У високим званијама у вој |
| речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нису описати изражаје лица ове благородне жене |
| > и кад су већ неки бољари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле |
| Несрећа била је општа.{S} Они су живели у заједници братској и по предходном договору, нападали |
| министрима руским, било у Цариграду или у каквој другој држави своје посреднике, чија важност ј |
| <p>Кад су Срби под Милошем ступили били у преговоре са Турском, да би од ове задобили своју нез |
| ојих земљака као пријатељи примани били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, дава |
| е обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би се што противно догодило, т |
| це, жене и деду оних, који су се борили у редовима српског устанка; попалити и са земљом сравни |
| аде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву.{S} |
| и, који је њоме владати и важност земљи у страном свету задобити и њу на корист народа упутити |
| ајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у помоћи, да први у овом несретном боју погинем!» —</p> |
| он:{S} Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и одушев |
| оге њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад сме |
| лом политика речених земаља можда се ни у каквом случају не тиче нас.{S} Ја неморам имати однош |
| а у колико су српски редови прорешетани у толико буду брзо и попуњени.{S} Отпором овим разљућен |
| каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су н |
| апелације није могао кнежевати, јер они у совјету том нађоше, да он од султана јошт није за кне |
| ја савршено дозвољавају обичаји источни у погледу људи...{S} Кажу, да је Милош радо гледао мило |
| Паша београдски исто се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан |
| своју снагу да приволи овога, да ступи у преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводи |
| вештени европејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико |
| да.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у преговоре мира и заповеди Алији, да позове Милоша <pb |
| p> <p>Таково је управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за добро нашла свога императорс |
| пске земље имају, а има и других ствари у њему, за које ћете ми допустити, да вам искрено приме |
| сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан и сво |
| излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним нападајем зб |
| ом српских јунака, почео само да говори у народу оним језиком, који је до сада нечувен био?{S} |
| народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свак |
| оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер |
| орђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb n= |
| ја наносила будем, ниси властан нити си у стању учинити, да моје слободно срце под оделом робињ |
| е нашао сам, да никако немогу испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије |
| оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањ |
| соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копље, па нескида |
| и.{S} Цркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које су надолазиле, да благодаре а за из |
| чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку дело ово велемоћно и одважно, које је |
| ане управљено у главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се |
| моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} За |
| јствености, ове му треба најпре прелити у нарав просвештени европејски држава, пак да ступи у р |
| м вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђо |
| егледали, морало једним кораком ступити у Србију заробљену, и први пут од господарства турског |
| } Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, где би голема турска сила могла његов |
| д ће жена моја и моја стара мајка пасти у руке крволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су |
| гон за слободом набављао му је сладости у грубом занимању пастира, где је он уживао потпуну сло |
| но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио.{S} Он није могао сносити спорину радње к |
| у животу свом био сведок горке жалости у женској души.{S} Јецање несретне девојке, срце му је |
| осталом имала за десет људи одважности у себи.</p> <pb n="92" /> <p>Од оног дана, од кад смо ј |
| абе, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и Омир |
| Пођи и похитај Милоше у име Божје браћи у помоћ, ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, |
| ских старешина за рад давао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог сопстве |
| не, пред собом гонећи их натраг, носећи у рукама својима заставу, на којој су стојале речи ове: |
| расположенија с њима; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та ода |
| своје одело, већ да се свака има обући у старо руво робиња, са ланцем о врату, за знак ропства |
| ски били су дубоко разјарени, гледајући у овим поклонима своје понижење и довршену пропаст исла |
| једнокрвну браћу као непријатељ, вичући у највећем очајању: „Мили Боже <pb n="33" /> буди ми у |
| гудити гласом ратоборним.{S} Сами свеци у својим песмама опомињу народ, да незаборави на изгубљ |
| ли Милошев рад, само неки незадовољници у совјету, којима је он дозволио, да им се кожа на леђи |
| своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица је већ његова жена, мати |
| д удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S} Несрећа била је општа.{S} Они су живел |
| урске тиче, то се напред зна, да би њој у рачун свагда ишло, да се деспотичка влада у Србији за |
| , па зато би најбоље било, да Турци њој у кућу више и недолазе!“</p> <p>Љубица је у осталом има |
| ти спремљено.{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач српска, жене, деца и с |
| и!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша т |
| дно место за другим и њихов се опстанак у Србији почео колебати.</p> <p>Ова војска српска није |
| више ничију власт признати, особито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} |
| опусти.{S} Махмуд је скроз почнавао век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је мога |
| политичар и искусни законодавац, човек у ком су се све способности великог владара слиле ни пи |
| да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је те |
| ног времена може бити, био једини човек у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у |
| /p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја ћу се |
| бље повратите?...{S} Затим стави пиштољ у кубуру, потегне сабљу и погна коња према турском Дели |
| о да будем подлога сплеткама, да предам у сачување браћу и слободу њину издајицама, који су се |
| S} Они се примише да их ране, те да нам у том рука помоћ буду, па и у свакој ратној нужди и пот |
| ојиште, где ће нам памет стати, кад нам у сред страховитог разбојишта сине појетички образ Љуби |
| S} При опроштају свом кажем јој: да сам у Бечу походио кнеза Милоша и да је он потпуно здрав.</ |
| д нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам гди се врата од побочне соб |
| ише нема за мене опстанка овде, ја идем у гору код браће моје ајдука, да отуд калим срдце своје |
| оване и неколико корака учинивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад |
| је окружен народом својим, а са оружјем у руци за тридесет година своје непријатеље побеђивао — |
| цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао са своји господари.{S} Чете су његове по |
| бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајника отачбине и пост |
| > му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњен, ван себе од жалости скочи брзо |
| поглавара од Србије.{S} Он је оружијем у руци повратио својим суграђанима изгубљену отачбину; |
| S} Сви ено одоше са највећим одшевлењем у бој! —</p> <p>После неколико часова роди се и сунце и |
| и устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку беже |
| head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, |
| други у земљи, како би тако са Милошем у спореду били.{S} Сам пак нејасни и дволични превод ус |
| ћи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и место да су н |
| е он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угње |
| т преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —</p> <p>Н |
| а свога и стога је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p |
| ла има са супарником тако исто страшним у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.< |
| од тај више година под турским ропством у синџиру стењао.{S} Све се сад у преотетој земљи морал |
| м гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповедао.</p> <p>„Ми |
| своје куће, и настанили су се са стоком у гори; од куда су опет кроз сто невоља рану носили муж |
| ћи се Наполеона, направи мир са Турском у мају 1812. год. Турчин кад није морао више своју војс |
| то се признати мора у посланству руском у Цариграду имали велику потпору.{S} Ово није Русија мо |
| ужје носити могао, подигао се са пушком у руци супрот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христ |
| p>Једном, седио је Кара-Ђорђе за столом у својој ниској и маленој собици, гди је обично обедова |
| ким видом показивали.{S} Народ је руљом у хајдуке одлазио.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| је те законе земљи подарио и себи самом у нечем руке везати дао.{S} Као врховни вожд <pb n="113 |
| да Србија имаде свог интереса са портом у савезу бити, — но није хтела никако допустити, да Срб |
| ог Мијајла, који је увек живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог |
| нити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата |
| ка, да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи напоље.</p> |
| чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће д |
| одар целог света, ма да је био насликан у своме народном оделу, које до смрти своје нигда није |
| у, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног последњег рата између Ау |
| адски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла престола лиши |
| к кнеза од Србије — Милоша, који обучен у дивотно народно одело у средину <pb n="137" /> народа |
| нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе пр |
| ...{S}208</p> <p>XXIII.{S} Последњи чин у драми Српској...{S}219</p> <p>XXIV.{S} Свршетак...{S} |
| <head>XXIII.</head> <head>Последњи чин у драми српској.</head> <p>Непрестано уз престо сина св |
| </p> <p>„Безобразницо!“ — повиче Турчин у највећој јарости — «Таки да си обукла на седебе оло р |
| начтво и опрезна мудрост, које се је он у свима биткама придржавао.{S} Но колило је задобивена |
| са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са својом дивљом нарављу....{S} Тако |
| луде: «Они — они су сами“ — викао је он у највећој јарости својој, — «извор и узрок толикој бед |
| о млад деран од 16 година, ступао је он у редове српских бораца као прост војник и ради показан |
| p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости и старост |
| , падајући на љубичину руку, коју је он у својим рукама држао.</p> <p>Сад се зачује глас војнич |
| дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако |
| соког поштовања, <pb n="155" /> које он у грудима својима већ од дужег времена носи и јавно исп |
| стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је |
| ник је овај већ двадесет година војевао у редовима првог устанка српског.{S} Старост је изнурил |
| ом тиранију турску, стога је подрањивао у Милошу ону одважност за слободом.{S} Приповедао му је |
| је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од погибије, на коју |
| ева влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољом народа натраг дозват б |
| борио оца отачаства.</p> <p>Ја сам имао у рукама писмо једно од 14. октобра 1844. године писано |
| ле једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљао је с |
| г срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почел |
| ше да је Милош без икакве заштите дошао у логор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду |
| у Љубицу описао.</p> <p>«Како сам дошао у Београд» — пише он — „одмах сан похитао своје подворе |
| ком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била.{S} Заслуге, које је он првим |
| ећим речима изразио своје незадовољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати |
| риписују успаљују највеће незадовољство у народу.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за ух |
| опет повратила своје старо господарство у Србији, а без да је и једна једина држава хришћанска |
| трашивост и српско безпримерно јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше пр |
| ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја?{S} Зато! рече јој горди мла |
| збуњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <div type="ch |
| позване да прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{S} Оне су садржину његову дозна |
| у разговору придржавати има и он је био у стању издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{ |
| та ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ савршенства и он је имао својих мана.{S} |
| изнесе силне новце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски |
| станка српског, који је робове поставио у ред слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних до |
| ожаван у спомену народа.{S} Он је живио у Влашкој код оца свог.</p> <p>Милош није дао сина свог |
| ли за сваки посао.{S} Он је тамо служио у једној регименти као подчасник, и ту је себи прибавио |
| аз Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику |
| вић, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег простога народа, љубав |
| ош није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио сп |
| .{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а после, задавши државному уставу, заклетву, и |
| дела која највећу важност имају и јако у очи падају — сравнимо са оним клеветама, које су год: |
| и, коме се таки власт диктаторска, како у грађанским тако и у војничким стварима над целом Срби |
| ="178" /> у погледу Србије, све једнако у замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашл |
| заузео био, јер није трпио да му се ико у његове послове меша.</p> <p>Из свега овога види се ја |
| ша, који обучен у дивотно народно одело у средину <pb n="137" /> народа са женом и децом долази |
| ило.{S} Време је пролазило одвећ весело у светковинама, одавању и примању поклона савезнику Тур |
| /> совјетом, ипак намисли он да ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, п |
| дела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или у каквој другој држави своје посреднике |
| S} Његово јуначко име спомињато је било у свакоме друштву, његова нечувена освајања и скоро неп |
| х жртава, ма да Србији није могуће било у крвожедног Турцина мира просјачити.</p> <pb n="105" / |
| слу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су нам и назори ру |
| то је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и осветом? |
| .“</p> <pb n="214" /> <p>Кад је Мијајло у земљу стигао; његова мати нигда ни дању ни ноћу није |
| је предложио совјету своме: «Сад имамо у нашој власти проклетог српског предводитеља; рекне он |
| родне песме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане, сад се наједаред зах |
| ој господар искрено одржати жели и само у овом погледу желило је његово величанство, вама лично |
| битом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са падом изве |
| о.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређе, него што реч поведемо о Мил |
| инови Милан и Мијајло.</head> <p>Ми смо у овим листовима видили, колико је и како је живо учест |
| самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се преваримо.{S} Место са |
| е, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој души гордој и жестокој, страсни вали кували су н |
| } Народ се на глас њезин подигне.{S} Но у овом последњем судару војном, који је слабо уређен би |
| распаљеној бугарској побуни.</p> <p>Но у овој намери, у којој је она на то смерала, да општег |
| га господара од обале отисну.</p> <p>Но у магновењу оном, у ком је стари Петроније требао да ос |
| е, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> </quote> <p>Милош повер |
| <p>Ако испитамо уређење правитељствено у Србији, које је уведено на основи по све слободомишље |
| чма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево |
| обновлење совјета било је већ закључено у општем договору.{S} Но Русија, која је своје батерије |
| народног бранитеља и постаће прекомерно у туђој земљи слободоумна.{S} Идемо да видимо.</p> <p>Р |
| потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p> <pb n="212" /> <p>Тугуј |
| пламен отачаствољубља оладило и изумро у теби, и <pb n="213" /> ако ти очајаваш о будућности т |
| Милош да изашле једну депутацију, и то у лицу Радичевића, Симића и Вучића до Јусуф-паше, да из |
| плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.</p> <p>„А јели то баш тако, како ти гово |
| се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу мало попустише, сад се наново уреде, |
| а и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже уметност, ступао је крепком стопом п |
| народ није нигда противу њега био, јер у њему једном сматра он свога највећег пријатеља.{S} Ов |
| књажевски престо од Србије, да на вечер у гроб зађе.{S} Ово је једини владалац српски, који је |
| се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по наособ. — Може бити, да ће бити и |
| све то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности или да види прег |
| “ —</p> <p>Куршид је баш војнички савет у логору своме држао, кад му јавише да је Милош без ика |
| а.{S} Јадни Србијанци морадоше сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју сл |
| надали, даћемо се о Ђурђеву дану и опет у повећем броју скупити.{S} Но онда не би траве и зато |
| поврати.{S} Једни веле да је зато опет у Србију прешао био, да покуша подићи опет побуну у нар |
| аки дан са главом мојом? — Мој је живот у Божијим рукама, како је он наредио тако нека и буде!“ |
| Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама, коју су доцније великаши српски од њег |
| ни се, да је он једина извршујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, ко |
| бе, која је ишла на то, да његову власт у своје руке преотме, при свој својој строгости сузбити |
| јим искуством, а ми извршујемо ту власт у дружини, на највећу корист народа.«— </p> <p>Сад је о |
| сподару! — давајући ви извршујућу власт у руке совјету, остављате себи кнежевско преимућство пр |
| и, да кнез Милош то подчињење и оданост у истини држи.{S} У осталом ова непоњатна и скривена ир |
| /> <p>Вештина у војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, да се је до војводског са |
| се нелази.</p> <p>Милош је сад први пут у животу свом био сведок горке жалости у женској души.{ |
| а је у Крагујевцу определита.{S} Двапут у години је Милош обилазио села и станишта, само да се |
| ом проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, које је најважније знање за |
| захвала самовољнику Милошу, да је јошт у оно доба простака у Србији било, који писати и мислит |
| неће!» — Пријатељи Милошеви, који јошт у совјету <pb n="202" /> седише употребе ово на корист |
| србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установленијама, чини ми |
| уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога |
| но што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је пола |
| ни књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеске именом «<title>Даница</title>.» Оне су сад |
| ју била, него је и саму политичку борбу у позније доба сама водила — шта више мерила се са порт |
| о Србији и све градове на Сави и Дунаву у својим рукама држи...{S} Од отважног и снажног држања |
| ан, под оружјем светлим, вијући заставу у руци својој, на којој су биле белим словима написане |
| а ово зло у корену сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе под њено покров |
| ада за њихово свето дело, те да призову у помоћ Бога као покровитеља и тим му предсказиваху неп |
| вом научен, знао је свести власт њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, |
| итог призрења према његовом величанству у свему попустити, што ће се са општим благом земље сла |
| јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно и иск |
| био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у присуству паше обнародован, који је као комесар блист |
| шт на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n=" |
| {S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио совјету своме: «Сад имам |
| воде, с тога је врло опасно дати народу у руку безграничну слободу, јер ће он ту свакојако зло |
| како се она меша, у њихова дела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или у каквој друг |
| , за коју сви владари старају се, да ју у рукама својима одрже.{S} Ја се видим принуђен вама пр |
| воја најновија уређења, која садржавају у себи демагогичка начела.“</p> <p>Овом објасњењу надао |
| једно погинули, заједно нека и почивају у вечности.</p> <p>Кад се ово жалосно дело свршило, Љуб |
| з пушака, горде турске заставе попадају у прашину, топови крче редове, ступка своје ради, а у и |
| овори он живо - „ваша установлења имају у себи такове основе, које поткопавају власт владатељск |
| уредбе кнеже, како данас постоје имају у себи много демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то |
| стали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугач |
| пребледиле и од страха онемиле, читају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S} Ови људ |
| упљао момке своје и заповедао да пуцају у собу, где је совјет био, вичући: «дедерте ми напоље т |
| он није трпио, да се околне силе мешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао |
| онтумаца.</p> <p>Трошкови на депутацију у Цариграду.</p> <p>Трошкови на агенције по другим земљ |
| у се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затворити или насилно из земље прогнати |
| , и ту је себи прибавио вештину и науку у војевању.{S} Прве пушке које су на Турке опаљене биле |
| сле учињеног примирја била та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очинск |
| ко важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодарност буди о |
| ов од њега.... јатаган <pb n="27" /> му у срце сјури, и са крвавим оружјем у руци, опијен, збуњ |
| ве земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће н |
| не владавине, она је с дана на дан њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином при у |
| е шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштенародним добром; сав народ плаћа данак |
| n="216" /> имала су посла да се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала |
| учила, ипак су показали велику вештину у вођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све п |
| ту сврху сазвао је он народну скупштину у Крагујевац за 16. новембра 1835. где је била и столиц |
| решао био, да покуша подићи опет побуну у народу; други опет да изнесе силне новце, које је зак |
| казала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу високоштовао и она је од народа љубљена и обож |
| рпски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n="188" /> управе, и његово је величанство |
| е, да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се п |
| које су на Турке опаљене биле, њега су у Србију натраг дозвале, и у тај пар кад пређе међ ајду |
| ке ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији непаметно отворена...{S} Раздор пониче |
| мужевима, деци и браћи својој, која су у равници са Турцима бојак били.</p> <p>После једне год |
| p>Рака буде готова. — Тела оба брата су у исту положена, они су заједно провели живот, заједно |
| и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> логоре кроз сто |
| p>Године 1813, 1814, 1815, обиљежене су у светској повесници за јуначки народ <pb n="68" /> срп |
| пљао се је народ около гуслара, који су у <pb n="8" /> бесконачним песмама приповедали ил певал |
| </p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодољив |
| е с њоме пред сина, остали људи који су у соби били дочепају у руке косе, а мати у највећем оча |
| невера браћи својој бити, — побегли су у Аустрију, где код тамошњег двора просијачише, да им с |
| сталица.{S} Синови Кара-Ђорђа седили су у Петрограду, гди су се васпитавали.{S} Кабинет руски, |
| <p>7.{S} Званичници државни подељени су у 11. класа.{S} Први ред: садржава дивизионог ђенерала |
| та водили браћу своју на победу; они су у ствари самој били заточници светога савеза....{S} Тур |
| место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу развили, а Срби једва да им |
| стати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? — Ви сте поштени, прости и преварени људи: оста |
| 7" /> и драгу слободу, с њима изгледаћу у невољи овој на боље дане, и с њима подједнако делићу |
| годи се да неки Турчин дође у њену кућу у онај пар, кад Милоша ту није било.</p> <pb n="90" /> |
| на Љубица, која је дубоком проницавошћу у траг улазила свима сплеткама и намерама непријатељски |
| ашиме, који као неки исполини изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су са |
| рагујевцу, чији становници такођер беху у редовима бијуће се војске.{S} Рат овај, ког је турски |
| са обе стране јуначки борише.{S} Одмах у почетку тог боја изгинуше многи знаменити Срби, међу |
| оје је у народу познато било, пошаље их у Србију...{S} На огњишту Милошевом грејао се агент рус |
| зјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај |
| влада.</p> <p>Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска |
| , место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитк |
| добила је она већину присталица својих у совјету.{S} Они совјетници, који видеше да ће избачен |
| туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама поштеђена била...{S} Благородна жена |
| очују, те презирући Србе изађу пред њих у поље и ту се са њима побију и буду од <pb n="98" /> С |
| слити: да је у исто доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су |
| - «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух је смртоносан којим се тамо дише, хајд |
| е њихово.{S} Спрва био је само гледалац у промету трговачком, доцније пак и сам је њоме управља |
| гордељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме простачком оделу, чињаше се да својом вољом над |
| {S} Ово је једини адиђар, који оста још у рукама жена кукавне Србије, рече она горко смешећи се |
| ао владајући кнез од Србије отиде Милош у совјет — акт његове оставке већ је готов био.{S} Син |
| Толико је само за извесно, да је Милош у данима свог горког искушења, увек благородно срце код |
| уде живота његова.—</p> <p>Кад је Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљ |
| арод за Русију задобије.{S} Да се Милош у томе случају потужи самоме руском или турском двору — |
| ге побију.</p> <p>Одавде крене се Милош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из |
| ам дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у н |
| лицу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизности — «зато сам ју ја и поделио са онима, који |
| м пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је често на тајној аудиј |
| е довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао одобрења ничијег, нити је он обз |
| Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубезни Кнеже, ја вам |
| </head> <head>Битка исполина.</head> <p>У овим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а |
| ead>III.</head> <head>Ајдуци.</head> <p>У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли с |
| ратима, која силовито отвори....</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена |
| општу потпору од свих савезника.</p> <p>У доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и уста |
| тву народа сва дела расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{ |
| својим непријатељима расплодила.</p> <p>У последњој бугарској побуни, њена рука могла се свуда |
| морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину живота свога н |
| зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу великих и пробитачних установа, којима |
| а се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са сви |
| на непријатеља и опет га победе.</p> <p>У овом исполинском боју, Милош је показао највећу војни |
| са сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме заробљеном народу куцало је једно родољуб |
| својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника заст |
| ао их је из своје миле отачбине.</p> <p>У великим варошима, пред дућанима, где се обично ликови |
| месту и самој околици задавали.</p> <p>У унутрашњости Бугарске и бреговима старе Маћедоније, к |
| били, много би се боље разумели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да с |
| ће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- «војсци сротства,» |
| е Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој нади, коју је полагао на посредовање Русије, К |
| анпут да докажу да немају право.</p> <p>У позније доба а за сретних дана књежевине своје, сећао |
| ара-Ђорђе први пут Србе побунио.</p> <p>У битки једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у |
| владалац није био далеко од нас.</p> <p>У оном магновењу, кад сам у салу ступио, приметио сам г |
| вце, које је закопао био у пољу.</p> <p>У туђе руво преобучен, пали јунак српски враћа се срамн |
| док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том магновењу кад је те речи говорио, зачу се пуцњава |
| милостиви нека ти је на помоћи!»</p> <p>У овај мах зачу се да неко бакће око куће, ево га где в |
| , мати кнеза Милана и Мијајла. —</p> <p>У тешком робовању турском, она је свако сретство, које |
| вом сиромашном народу робова!» —</p> <p>У самом Цариграду био је Милош најславније дочекат; про |
| Брзотиском штампарије К. Трумића</p> <p>у Митровици.</p> <p>1879.</p> </div> </front> <pb n="2" |
| “ <pb n="25" /> — рекне он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђини, ваздух ј |
| ике и рањенике српске немилице давили и убијали, а одустајали би тек онда од тога, кад би од ум |
| и по предходном договору, нападали су и убијали они само Турке, којима су често отимали новце, |
| и побегне.{S} Србин један дочека Пашу, убије му коња, те он са коњем заједно паде, но брзо уст |
| , видила је где два њезина коња под њом убијена падају.{S} Она се је у боју овом јуначки ако и |
| самртне казни, коју је на себе навукао убијством јаничарског аге.{S} Кад ово није помогло, онд |
| ор тај, понижење Србије. — Жалост ју је убила.</p> <p>Докле год буде родољубивих поштених Срца |
| ат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једног од наших мрских господара.{S} Сл |
| ну своме.</p> <p>— „Отац, ја сам отојич убио Турчина једног“ одговори Ђорђе одважно.</p> <p>— „ |
| Држте браћо, то је Паша, али немојте га убити, но жива га мени доведите!»</p> <p>Срби опколе тр |
| о да се одлази. „Отац!“ проговори Ђорђе ублажавајући мало свој крупи глас — „заклињем те именом |
| трошкови државни подмирити, но Милош им ублажавајући рече: «Ми ћемо се стегнути, дужност је наш |
| неже!» — одговори Султан са гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте |
| г вечера сретном господару од Србије до ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гла |
| одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважавајући та предања народња, дао је он све старе пре |
| примао, најсјајније сведочбе удивљења и уважавања.</p> <p>Путовање кнеза од Србије, жуборило је |
| ог си, хтео ил нехтео — морао политички уважавати.{S} Његовим примером покорили се и други Турц |
| о господару од Србије: «уверење високог уважења и благонаклоности од стране његовог величанства |
| је добро ишла, но напоследку остане без уважења.{S} Војводе опијене славом својом, а совјетници |
| ко, као и њен супруг, с киме је зајиста уважење и поверење праведно делила.</p> <pb n="209" /> |
| еликодушије њему је код својих задобило уважење и поштовање, а код Турака, које је његов разум |
| са две знамените европске силе у коштац уватити ноже, па зато није ни могао на коцку ставити св |
| јиста одржа реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског предводитеља.{S} Но пе |
| диван сакупљен био, он је пред султана уведен по постојећим обредима и тек што су све обичне ц |
| ређење правитељствено у Србији, које је уведено на основи по све слободомишљеној и уставној, па |
| је Милош у данима свог горког искушења, увек благородно срце код своје Љубице нашао, ма да је о |
| Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби — праштајући се са својим мужем рече му:</ |
| обродушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — свакојако дакле изванредан.</p> <p>Некад |
| их плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом про |
| и за Србе проговорила.{S} Турци опет на увек ступише у притјажање робља свога, законитост је ту |
| другог сина Милошевог Мијајла, који је увек живио обожаван у спомену народа.{S} Он је живио у |
| и брзо се ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи, сваки дан излази да види шта |
| <p>Разговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на |
| ого устава, како би тим начином избегли увек непријатне противности.“ —</p> <p>«Господине! ја н |
| но, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију но |
| све крваве бојеве, непоњатна освојења и увенчала гордо његово чело круном?—</p> <p>Једном кад г |
| ила или боље рећи, није престајала њега уверавати; да је она задобила право на вечну његову неб |
| рски велики везир Махмуд о томе потпуно уверен био, да је владавина Турска у Србији за навек пр |
| Војводе и војници са обе стране већ су уверене, да ће од овог боја све остало зависити; зато с |
| сретством моје једине воље, а ја ћу је уверени будите све дотле неокрњену одржати, док седео б |
| ико одговорио султану: „да ће из општег уверења и особитог призрења према његовом величанству у |
| гових великаша, а и ови неучинише то из уверења свог, него што беху машина туђом руком вођена.{ |
| ежношћу почне повторавати своје највеће уверење високог поштовања, <pb n="155" /> које он у гру |
| е одушевлење и радост које му је давало уверење да тако неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна |
| користи отачаству буде.{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да |
| к је руски поднео господару од Србије: «уверење високог уважења и благонаклоности од стране њег |
| во у народу.{S} Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су по улица н |
| на пољу лево и десно, и кад се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и |
| су своје послове.</p> <p>Једва једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења велике силе |
| ном свом схваћању ствари, врло је добро увидео, да је његов положај тек за који дан; но вешт пр |
| ујућа власт у земљи.</p> <p>Сад и Милош увиди, да је завера ова, која је кроз толико година са |
| нији од Милоша, но он је на скоро морао увидиди, да посла има са супарником тако исто страшним |
| S} Сад, пошто су на двору силног падише увидили: да Милоша немогу лако на клизаву стазу политич |
| е тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја |
| е истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити могао, да је прва брига Милошева после учињеног |
| Из извештаја тог, може ваше величанство увидити, да он не може никог другог интересовати, до на |
| е ствари пресуђивао, које су по његовом увиђењу праведне биле.</p> <p>«И ја сам из народа» — го |
| сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» —</p> <p>Нар |
| своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на скоро отворио своје <pb n="1 |
| <p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србији уводите“ — настави султан — „лишавајући себе власти вла |
| љене жене и старао се, да им се никаква увреда ненанесе.{S} Ово Милошево постојано великодушије |
| дна душа, морала се више пута поклонити увредама, које су нанешене биле њеном супружном праву.< |
| о мало дете проклињући своју љутину.{S} Увреде њему нанешене умео је опростити, но за неправде |
| дубоко увређена била; ћутећи сносила је увреде те, које су срце њезино раздирале.{S} Но у овој |
| лике пристојности а уједно и одважности увредило је и једног посланика, који је сљедећим речима |
| самих његових подајника, које он нигда увредио није.{S} Он је несретнији био и од самог младог |
| ица је овим поступком мужа свога дубоко увређена била; ћутећи сносила је увреде те, које су срц |
| у сатре, и да силу ову у своје интересе увуче, подложивши себе под њено покровитељство.{S} Ово |
| дом.{S} Он је ишао тражити прибежишта у Угарској, одкуд му је лакше било споразумети се са браћ |
| ати; у првом примирију, којег с Турцима углавили будемо — ето ме к вама у гору!» —</p> </div> < |
| ="109" /> <p>После кратког времена буде углављен мир, ово неочекивано добро за земљу.{S} Ако за |
| година остави оружје.</p> <p>Ако услови углављеног мира и нису савршену независност земљи осигу |
| пиштећег, народа створи, онда му он на углед ставља престол илити најужаснију смрт.</p> <p>Упр |
| ead>XVI.</head> <head>Слово Милошево на углед.</head> <p>Сад је година дана, како смо се у пове |
| ом унутрашњем раздору у ком је досадањи углед Русије у Србији пао, Турци се поново осилише и ос |
| пак постигне Русија мора се упознати и угњездити код свију народа, који у свези сачињавају јев |
| ни народ, којег би Турци наметом ратним угњетавали; већ је држан као непослушно робље, које је |
| добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи постојана — уста |
| е на све стране на оружје против својих угњетача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у |
| ја, ти би се људи брзо опростили својих угњетача. <pb n="218" /> Ви сретно живите у вашој земљи |
| богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, док у |
| боли почну га мучити.{S} Он виде да су угњетачи отачбине и саму српску крв у родитељу његовом |
| ати, или да је једино на то смерала, да угњетене потпомаже; свакако пак извесно је, да она није |
| н је за владајућег кнеза српског.{S} Но угњетење власти српске са стране, са свим је Србима нес |
| видио, да је далеко јошт до тога, да се уговор онај са Турцима, као надлежан и потврђен сматрат |
| то трајати, морало је дотле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени народ од тешка напора |
| орту, да изда једном већ наредбу, да се уговор овај обнародује и да у живот ступи.{S} Зајиста ј |
| дмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са портом закључен, могао је пажњу своју ве |
| е у извршавању примленог <pb n="112" /> уговора.{S} Милош по одличном свом схваћању ствари, врл |
| идом сумњајућим „— да сам ја икад какве уговоре мира са другим силама осим једне високе порте — |
| — правио...{S} И ја мислим да Србија те уговоре, које је она са блистателном портом заклучила — |
| рбију од једног краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва |
| браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, наши ће суседи дознати за долазак Турак |
| ира, била је организација оружања...{S} Уговори сад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињ |
| није са Турском ништа за олакшање Срба уговорила и порта сад подигне сву своју силу на Србију. |
| се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима мира освећен.» — </p> <p>—„Ја се неопомињем“ |
| о, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се кожа распусти.{S} Он је |
| е су дуге црне власи окружавале, његово угрожателно чело, страховити поглед, стрепећ покрет, го |
| м.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет постали турски робови.{S} Ђо |
| њихову повратити можете, ако се од ове удале!» —</p> <p>Милош с макне рамени и рекне смешећи с |
| татак топничтва који је две миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Ми |
| је неколико стопа од њега <pb n="55" /> удаљена била.{S} У тој гомилици била је и Јелица његова |
| у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој о |
| дио све по пољима од обиталишта људских удаљеним и неприступним, те је он ту често проводио чит |
| а мотике се прихватише.» — Махмуд осети удар. —</p> <p>«Кнеже!» — одговори он живо - „ваша уста |
| нка Србин да даје, и како да се на њега удара.{S} Изјавите ми мњеније ваше сви овако у скупи, а |
| Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на Србе.{S} Војводе и војници са обе стра |
| законе, али ако Турци поново на Србију ударе, ко ће пред њи ићи, опет нико други него ви и ја, |
| а овај одговор Турци се разјаре и одмах ударе на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запе |
| р онда сви докази невреде ништа, гди се удари у мраку дају.{S} Он постане сад сасвим равнодушан |
| о доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним напада |
| витати почело, турска војска халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим |
| сти то место, нареди да се одмах на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде и |
| ебе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле на једну препону и ту су обориле, а тим су и ул |
| и место да су на њи одмах <pb n="94" /> ударили, они Србима поруче и заишту од њих, да оружје п |
| године најумјеренији данак, кои се може ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим |
| али Милош осети, да ће Турци опет зором ударити.</p> <p>«Браћо! бегати од оних Турака које смо |
| и несањајући, да ће ко кроз њега на њих ударити.{S} Љубица пак видећи да се Турци од њега отиск |
| т своју, која се крунила под политичним ударцима, који су из помрчине задавани, и то од оне сил |
| није позват у Цариград да прима и враћа удворности или да види преговоре о обичним стварима, ко |
| ла оца свога!“ — Помоћу своји пријатеља удеси она, да како Милан умре — ови људи на престол поз |
| ну тишину определио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљену по |
| "78" /> настојавањем и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем |
| не, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако плашио, да ће морати |
| народ близу планина стојећи за устанак удешавале; — оваке непрестане прилике и кретања народа |
| сно, да је завера која је супрот Милоша удешена била јако разграната и да потпоре своје налази |
| е су његове по војничком начину потпуно удешене биле, борци су страховити и непобедими, и то не |
| <p>Красно и са неописаном срећом, вешто удешеним плановима, отпоче он свету борбу, којом уједно |
| p> <p>Топот коња зачу се.{S} Тане једно удешено беше баш на оно дрво, за које се старац оберучк |
| пски устанак са свима својим чудесима и удивителним исходима, којих сљедство беше: ослобођење о |
| елим путем примао, најсјајније сведочбе удивљења и уважавања.</p> <p>Путовање кнеза од Србије, |
| данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и савршеног поверења — него Милош; који уједно |
| тво са земље отачаства његова истерало, удивљење.</p> <p>Он је заиста, тако радећи имао велика |
| љу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то |
| осићеш сваки дан редовно по један лебац удовици и сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим тргне |
| ута при искреном разговору, којим је он удостојен био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећа |
| свом месту, без да га је свога погледа удостојила и без да се је са свога места помакла.</p> < |
| правили су заклон, непрестано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.< |
| оју потпуну слободу, пошто се је напред удружио са онима које је раван случај у гору довео.{S} |
| д се потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у десној |
| Мијајлове министре.</p> <p>Једног јутра уђе она у собу сина свог и застане га у том магновењу, |
| овима непријатељским задавао је страх и ужас.{S} Па кад је међу њима само какови пролом спазио, |
| рада удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту и самој околици задавали.</p> <p>У унутрашњо |
| неда, да сваки згодити може.{S} Бој се ужасан бије, кога касапницу наступајућа ноћ прекине, ал |
| д је био брзо изречен и то врло строг и ужасан.{S} Његов једини брат, мислећи без сумње да неће |
| репили важношћу грозне и <pb n="152" /> ужасне смрти патријарха Цариградског.....{S} Но Милош н |
| и човечанству, доносио све страховите и ужасне пресуде?</p> <p>Срдитост и освета, те обе страст |
| буде.</p> <p>Пожаревац је место нове ал ужасне битке.{S} Турци су у овом боју сву своју снагу р |
| /> мога остати њихов неумитни судија и ужасни осветник!“—</p> <p>После овог одговора видеше Ту |
| о капља крви српских синова.... тако ти ужасни бој сваки дан гута бранитеље нашег несретног ота |
| на, која је довољна била да изрази овај ужасни призор, пун забуне и очајања.</p> <pb n="13" /> |
| <p>Први јутарњи зраци осветлили су овај ужасни и жалосни призор.</p> <p>Милош се приближи, женс |
| <head>Битка исполина.</head> <p>У овим ужасним бојевима, који ће се вечито спомињати, а у који |
| авио у ред слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних догађаја и крвавих призора, који су н |
| атње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасних пожртвовања.{S} У срцу српске жене имаде осећај |
| , које се прве у средини ових грозних и ужасних призора појавише.{S} Но ови призори при свој св |
| шена. </p> <p>Страшна је ова пресуда! — Ужасно је <pb n="54" /> помислити о овој неразрешивој г |
| жалосно и изрећи те ствари, каво ли је ужасно видити их где се они у делу показују, као да би |
| екла, нису се никад Турци тако грозно и ужасно светили несретним Србима, као сада.</p> <p>Годин |
| } Ова голема несрећа, <pb n="23" /> ово ужасно опустошење очина дома, све је то Ђорђево дело.{S |
| држао.</p> <p>Кроз све време ратовања и ужасног турског робовања, земљеделство било је са свим |
| ево и његову намеру, која њих страхом и ужасом изпуњава; јер су врло добро знали, да народ у Ср |
| и данас Србин сећа, а и плодове од њега ужива.{S} Ја у рукама мојима имам -један званичан спис, |
| и могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држим да им се допада, кад оста |
| Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разс |
| </p> <pb n="160" /> <p>„Народ српски не ужива другу слободу осим ону, коју је сам задобио жалос |
| а задовољити, нити је он марио више, за уживања свог млађаног доба.{S} Мутне су га мисли обузим |
| .{S} Сећајући се свога детињства и оног уживања у народним песмама, које су њега задахнуле жарк |
| сака, и оног меланхоличког и ратоборног уживања маленог пастира.{S} Сећајући се свога детињства |
| и који је за сво време његово поверење уживао.{S} Но нико није у народу на то мислио.</p> <p>С |
| ти у грубом занимању пастира, где је он уживао потпуну слободу.{S} Још кад је са свим млад деча |
| од плаћа данак и за њи, сав има право и уживати ји.{S} Од сад нити има правитељство наше, нит и |
| а права, или права, која ће сваки Србин уживати, пространо и онако описана и разграната, како ј |
| м својим, попео се на степен војводе од Ужице, Рудника и Пожече.{S} Дуга покорност Турцима њего |
| и ради показаног ванредног јуначства на Ужици, постаде и он војводом побуњених Срба.{S} Њега је |
| лош, кои је јошт као дете од 18 година, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и одважан < |
| здисај невољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су име његово спом |
| Мушки су плуг преврћали и оправљали.{S} Уз један ћошак од огњишта седио је стари Петроније пева |
| о, и пошто га се дуго нагледао, који је уз прозор један као прекован стајао, рече му са свим ти |
| оља рану војницима; друге су опет стале уз мужеве и браћу своју, и у редовима српским војевале |
| ари Петроније певајући по обичају своме уз гусле једну народну песму, која је узносила и у звез |
| о одвоји се она од свите и у спореди се уз младе кнежеве Милана и Мијајла, који су Милошу с лев |
| војима, да ће народ самном бити и да ће уз мене стојати; но у овом новом боју не треба да се пр |
| државним совјетом, совјет под књазем и уз књаза, а <pb n="143" /> књаз под законом и у непрест |
| аставу, ободе нагло свога коња, пролети уз редове заплашене, пред собом гонећи их натраг, носећ |
| ане отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна ј |
| н у драми српској.</head> <p>Непрестано уз престо сина свог стојећи одушевљена Љубица, која је |
| ну и децу своју, која јецајући од плача узајамно се грлише и као из сна пробуђен похита к њима, |
| право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима мира освећен.» — < |
| за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узакони ослобођење својих старих робова.</p> <p>Кад су |
| и сваку струку дјела народни понаособ и узаконити ји; друго: расположити данак на народ најлакш |
| </p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме ни |
| p>У битки једној, коју су Турци противу узбуњених Срба у Босни имали, буду они од Срба побијени |
| војничка гласба помешана са неописаним узвиком Ура!!! — означавају долазак кнеза од Србије — М |
| г је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни кућев |
| вни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што му је неограничено поверење и истиниту љуб |
| знало није, јуначтвом се својим попео и узвисио над осталом јуначком браћом својом.{S} Име њего |
| ш Обреновић, које је име он прославио и узвисио у народу своме.</p> <p>Код нашег простога народ |
| и приписује силу, да ме је на ово место узвисио? — Тај сам ја, и ја нећу трпити: да итко овамо |
| но место, где сте пређе били.... мој је узвишени господар онај: ком имате ви за све благодарити |
| који дође, таки се и намешта около оног узвишеног краљевског брежуљка.</p> <p>Дванајсти сахат и |
| бити могу.{S} Кнеже! — донешено је моме узвишеном господару до знања, да се неки високи достојн |
| ли једном народу своме имађаше за своје узвишење да захвали, као највећа кукавица оставља отача |
| јих бораца на супрот ставити могоше.{S} Уздајући се ваљда у своју снагу, Турци ударе јуришем на |
| ав повратио из стана Турског, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>О |
| /p> <p>«Сирота Љубица, сирота девојка,» уздане Милош гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепа |
| сности за вас.“ </p> <p>— «Боже мој!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломљеним гласом — |
| .»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан мора таки о с |
| боју били с њиме.</p> <p>«Тако,» горко узданувши рече: «Тако протиче капља по капља крви српск |
| дног народа и до његовог достојанства и уздања у своју личну снагу.{S} Победе добивене на бојно |
| љаше клечећи на гробу једном.{S} Дубоки уздаси тешке туге и жалости потресаху прса његова.{S} Н |
| м скупштинама.{S} Помоћу речених радина уздигнута је била земља свуд у наоколо, у виду амфитеат |
| бици, гди је обично обедовао.{S} Јаук и уздисај невољника допре до ушију његови, уз ово и неке |
| ојка отишла, јадни рањеник са последњим уздисајем испусти и душу своју.</p> <p>Она вративши се |
| њем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући млада девојка.</p> <p>«Јелице... кад теби због |
| ро дете моје!“ <pb n="25" /> — рекне он уздишући —- «у ово моје старо доба горак је лебац у туђ |
| неже?“ — настави Махмуд — жестину своју уздржавајући — «ви дозвољавате народу прекомерна права. |
| догађа.» —</p> <p>Султан се није могао уздржати, а да се грохотом не насмеје, и он није трпио, |
| т није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане владавине, она је с дана на дан њему у поноћ д |
| им се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упут |
| но Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намер |
| оде с потока, да му рану оперем,» затим узе један у полу разбијен суд, и лака као срна изтрчи н |
| вог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} А |
| у руке косе, а мати у највећем очајању узе неко подугачко копље, па нескидајући очију са мужа |
| аново оружје <pb n="201" /> противу нас узела; она мора сачувати онај стара спомен.»</p> <p>«По |
| га оца Теше напустио, а име свога брата узео, те се од тога доба, па све до смрти своје звао и |
| ле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је сретни господар од Срб |
| ог бегунца!«</p> <p>„Ја ју никад натраг узети нећу, одговори Јелица.»</p> <p>„Е добро, твој сам |
| сад опет у бој загазити и оружје у руке узети, да бране своју слободу, која је драгоценом крвљу |
| д је требало <pb n="151" /> други начин узети, ако се мислило задобити јуначног кнеза од Србије |
| >Кара-Ђорђе напротив све је у лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опоз |
| , да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави политички карактер, јер на многи мести гд |
| {S} Унутрашњи раздори све већма и већма узимаху маха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса |
| ну бегати.{S} Враг нанесе њиног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се |
| да тога ради опет на ново оружје у руке узме.“ — Но Милош ово одбије.</p> <p>„Ја знам — рекао ј |
| е хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвеституру и право, које му није могао нико други |
| еној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено и уређено од |
| прекинути свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!« |
| даду.»—</p> <p>«Дођите сами по њега пак узмите!» — одговори им Милош.</p> <p>На овај одговор Ту |
| — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102" /> да вас ту сакрију? — Натраг тамо! |
| p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — настави Махмуд — жестину с |
| би дати могле.{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао |
| p>Овако зазорно и озбиљно држање народа узнемирило је совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чул |
| Боже мој Боже, како ме ова помисао љуто узнемирује!</p> <p>«Иди и небрини се за нене Ђорђе, ево |
| евину велика новост.{S} Омладина турска узносила је ову решителност Махмуда, пљескала је рукама |
| е уз гусле једну народну песму, која је узносила и у звезде дизала негдашњу славу старе мајке С |
| сити околишење и лукавство политичко на узор човеку најлукавијем и најпроницавајућем, и сад обј |
| ких скоро неверојатних призора, који су узор српскога оружја; немогу пропустити, а да неопишем |
| ј избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«Па колена робињо! — да |
| ан у помоћ доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После ових речи запов |
| свију страна. —</p> <p>Милош је средњег узраста човек, држање му је војничко, опхођење просто а |
| н у највећој јарости својој, — «извор и узрок толикој беди и невољи мојој, на њима ћу ја једним |
| ет рећи морам, да нисам никаквог другог узрока ради овамо послат, но да вас обавестим о вашим с |
| говора, ви се за себе бојите без сваког узрока!“...</p> <p>— „Не господине, разумите ме, ја се |
| ског господара.{S} Оне су имале довољно узрока за то.</p> <p>Но Милош у оно доба није требао од |
| које заузима, и придода: да из свих тих узрока Русија имаде основа надати се, да ће се он показ |
| њу и ладнокрвност у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што му је |
| овом делу унутрашњег уређења, Милош је уједанпут показао чудновату вештину.</p> <p>Заповедајућ |
| обрастао, љубећи га, сузама обливао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Зб |
| поглед стрељав а лице му <pb n="154" /> уједно издаје храброст, одушевлење и сладост, но преко |
| </p> <p>Дело ово, велике пристојности а уједно и одважности увредило је и једног посланика, кој |
| ече јој Милош са гласом њежним, који је уједно и пун важности био — «Иди и потражи матер моју, |
| } Министар иностраних дела извршивао је уједно и дужности кнежевског <pb n="172" /> представник |
| и трговина, а министар правосуђа био је уједно и министар просвете.</p> <p>2.{S} Успостава савј |
| ешио је судбу Ђорђа Петровића, решио је уједно и судбу — Србије.</p> <pb n="17" /> <p>Од часа о |
| оште и ону немоћ, оно безнаравије, које уједно одузима и жељу и надежду за победом.{S} Данас св |
| ела и вароши грађански уредити, која би уједно саједињена била са војничком влашћу, јер је сва |
| ако село само себи бира старешине, који уједно и неки део пореза одмеравају и скупљају; они сам |
| и савршеног поверења — него Милош; који уједно има безпримерно проницави дух, који ми до данас |
| плановима, отпоче он свету борбу, којом уједно реши и судбу народа српског.{S} У свакој битки, |
| који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових пресуда, |
| ..</p> <p>У тај мах, кад се он на врати указа, сирота једна жена са петоро деце паде пред њега |
| ковској цркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на прагу црквеном човек један, под оружјем све |
| а.{S} Услуге, које је она делу народњем указала — велике су.{S} Сваки је живи њу у народу висок |
| и због његових великих услуга отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо д |
| Но гостопримство Петронију од пријатеља указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти мог |
| аке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — благодари.{S} Цркве ни |
| по својој вољи располагати.{S} Кулук је укинут. —</p> <p>За издржавање кнежево и његове породиц |
| вјета изрећи, да се са престола српског уклони породица Обреновића, у корист сина Кара-Ђорђевог |
| мати, небом те преклињем бежи!</p> <p>„Уклони се Ђорђе, рече уздишући млада девојка.</p> <p>«Ј |
| нства кнежевског збаца, да се ја одавде уклоним!“—</p> <p>„Но, мој кнеже!“ живо рекне лакомисле |
| > <p>«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једног од наших м |
| жељама нашима на путу, мисмо га морали уклонити!“—</p> <p>За оваки искрен изражај морали би, а |
| ве свршено.{S} Кара-Ђорђева влада нигда укоренити се неће и као у воску држите да ће Милош вољо |
| ћи очију са мужа и сина, стајала је као укочена.</p> <p>За неколико магновења владала је у соби |
| авати умео, положај Махмуда, који је са укоченим очима гледао овог србијанског простака, и види |
| овог призора.{S} Окамењен — са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се са својо |
| иче са највећим гнушањем Милош, гледећи укоченим оком у деду, који му је ту приповетку приповед |
| p> <p>„Али господару! — овај други сноп украо је са Живанове њиве» рекоше момци <pb n="56" /> « |
| ору са совјетом.{S} Овим установљенијем укратиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи |
| се са свију страна ласка.{S} Ордени га украшавају, пензију му дају, а народ у ропству турском |
| челичан карактер и дубоко проничући дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан |
| подигнут је био један брежуљак, који је украшен био заставама и зеленим гранама.{S} На подножиј |
| ена двокрилна врата широм су отворена и украшена највеличанственије.{S} Множина воштаних свећа |
| дланом, у кадиви, злату и драгом камењу украшеном, ког му је султан пред њега послао био.{S} Пр |
| ло, но оружан мир, докле год Турска сва укрепљена места по Србији и све градове на Сави и Дунав |
| олио за тебе Јелице.... али незнам себе укротити....{S} За име Христово, бар ви остали будите п |
| ебе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа архијерејска, и да неће ни димнице више п |
| ца, која је дубоком проницавошћу у траг улазила свима сплеткама и намерама непријатељским, и ка |
| границу аустријску, без да је у Београд улазила.</p> <p>«Замном ако срца имаш сине мој Мијајле, |
| е гологлави на пољу, чувајући стражу на улазцима.{S} Месец просијава кроз облаке и осветљава св |
| а је пиштољ на несретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, кад је пиштољ опаљен између |
| о, даде овом призору сасвим други вид и ули у душу свију одважност и одушевлење за сваку жртву. |
| јем човека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљења и савршеног поверења — него Милош; |
| њихових карактера, а највећи противник улизица и ништавила људских, који клањаху и метанисаху |
| уће, што је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за слободом и ос |
| >За доказ ових осећаја које му је Милош улио, султан га је почастио таковим одличијама, каква д |
| рпски остао је вазда онај исти, знао је улити призрење и за само његово незнање красног светско |
| </p> <p>На јавним местима, по рогљевима улица, по зборовима около цркава и манастира, скупљао с |
| држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и бивши Архијепископ београдски Петар, |
| и слушаоце до највећег усхићења.</p> <p>Улице су дупком пуне народом тако, да истима проћи немо |
| дну препону и ту су обориле, а тим су и улогу своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек так |
| чинило да у овом послу само мимогредно улогу игра, било је доцније душа свију преговора и није |
| вату жену, која тако знамениту и велику улогу игра у ослобођењу Србије, ваља да се са неколико |
| S} Ова јунак жена, која је тако огромну улогу у ослобођењу Србије играла, примила ме је срдачно |
| ја» — рекне Милош: «него да би икоме на ум пасти могло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудно |
| е слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово правитељство, постављено |
| рости своје особито одликовала бистроћа ума његова.</p> <pb n="47" /> <p>Вештина у војевању и л |
| о на све стране, гледао је куда је паша умакао и у том тренутку ето ти и Милоша са својим момци |
| остављене, борила се је она и вешто је умела међусобно неповерење расејати, међу тајним учесни |
| проливене крви и јуначких жртава, није умео отачбини својој да даде стално уређење, рекао је п |
| и своју љутину.{S} Увреде њему нанешене умео је опростити, но за неправде другом учињене био је |
| илош за чудо <pb n="164" /> придржавати умео, положај Махмуда, који је са укоченим очима гледао |
| послати кнезу шест совјетника од стране умерене, који ће код њега израдити нека дозволења и тим |
| освајања и самовласт мача одклонили, а умерени закони ред ствари успоставили.</p> <p>Милош, ко |
| преговоре мира са вођом побуњених Срба; умесно изводио је он све основе, које су га побудиле да |
| имајући на оно; што у држави потпомаже уметност, ступао је крепком стопом по стази сваке позит |
| нудити порту да се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два неприј |
| лош је показао, да је у овоме делу врло умешан, јер је врло добро разумевао земљом управљати, а |
| p> <p>Но колико бриге труда и стрпељиве умешности је стало и требало уставној Србији, док је пр |
| у средини цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха гласба свира дивотно народне песме и дово |
| к.{S} У саму зору 16. — загрме топови и умилни глас трубе војничке, који се је разлегавао по гр |
| уха и прави јунак, а осим тога беше она умиљата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепав |
| епавице, правилне црте лица, пријатан и умиљати поглед, стас висок и витак; све то скупа давало |
| на Турке.{S} Она ме је поздравила веома умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да покрај |
| > <p>Милош му на то смешећи се лукаво и умиљато одговори:</p> <p>„Знаш аго! — жене остају вазда |
| од.— кнез Милош добије од султана једно умиљато писмо, којим га у најкитњастијем слогу источног |
| , поврати му његово оружје, говорећи му умиљато: «Али твој је живот сад у мојим рукама... дај м |
| у највећу забуну.{S} Надали су се да ће умирити лава, а он им ево из руку измиче...{S} Међу тим |
| ћни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом страшним, њихова имена веч |
| епајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањеника, на Бају и Јована, другове његове из д |
| а, дошла је она корачајући кроз мртве и умируће војнике, да потражи своје рођене... донела их ј |
| и план за устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{S} Код народног свештенства нашао је у |
| штини.</p> <p>Да би се мећу тим и овако умјерена сума свега данка, од три талира за пол године |
| сретни господар од Србије старао се, да умни развитат свога народа унапреди, морао се он непрет |
| да народ овај, који је до јуче роб био умно преобрази, јер је овај законодавац врло добро знао |
| прот силе турске, која је с дана на дан умножавана била из големе турске царевине, која је број |
| јном, које је крвљу њиховом орошено, од умора изнемогли, мало <pb n="79" /> застану.{S} Богати |
| устајали би тек онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се је Мило |
| ени, и натраг се повуку, а Срби мало од умора одану.</p> <p>Ту на месту бојном, које је крвљу њ |
| ова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов био је већ у бегству, а бе |
| ека дакле неколико од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топ |
| муте и у највећој забуни рече: «боље да умре нег да жив Турцима у руке надне!» клекне пред отца |
| воји пријатеља удеси она, да како Милан умре — ови људи на престол позову другог сина Милошевог |
| овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све снаге једно |
| себе сина твог Милоше, и ја ћу доћи да умрем с вама заједно у земљи вечита заточења!„ —</p> </ |
| пошаље у Сибирију, да тамо као марвинче умрете!» —</p> <p>На овај неуглађени и сурови изражај, |
| приликом на страшноме месту постојати и умрети за њу.</p> <p>„Браћо!“ настави Милош, «све је ве |
| дне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да кажем- «вој |
| дуке.{S} Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила.{S} Млађи брат његов би |
| њима препући морало.{S} Она је наскоро умрла.</p> <p>У то доба Љубица је тек петнајсту годину |
| бице, ти знаш да девојке, жене и сестре умрлих на бојишту наших другова, налазе у свакоме војни |
| опа није хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије |
| м дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —</p> <p>Сад извади неколико гроша из свог цепа |
| к ову потврду није ни дочекао.{S} Он је умро у варадину од суве болести.</p> <pb n="212" /> <p> |
| често пресуду донети онима, који много умствују.{S} Ја вам то напред кажем!“ —</p> <p>«Строгос |
| S} Тим ће сваки србин нађи обрану, не у уму судије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установле |
| , на земљу отачаства свог! — Дал је већ унапред издат био?</p> <p>Сутра дан је глава Кара-Ђорђе |
| тарао се, да умни развитат свога народа унапреди, морао се он непретано јошт и о томе бринути, |
| иља, која на то теже, да <pb n="187" /> униште ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово в |
| вере, да дело ово, које је сам подигао, уништи.{S} То су непријатељи његови неправо измислили н |
| " /> могли свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оруж |
| дне песме, које тиранија и турска власт уништити није могла.{S} Једном, кад се дома вратио, при |
| н спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и радом правитељства срп |
| његов кабинетски министар.{S} Министар унутарних дела, обављао је и дужности министра војеног |
| дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дошао, да буде учасник брат |
| е учињеног примирја била та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински |
| ом врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дела слободно мешати могу.</p> <pb n="193" /> |
| ересовати, до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уређења интересују и друге силе, ако су само т |
| стројење министарства у четири оделења: унутарње, правосудно, финанциско и инострано.{S} Минист |
| закључен, могао је пажњу своју већма на унутарње уређење земље обраћати.{S} Он није хотео да зе |
| што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје мерити.</p> <p>Сад се на овај одговор |
| е: ослобођење отаџбине, признање њезине унутарње <pb n="5" /> неодвисности од својих старих гос |
| о би била неразумност очевидна, које су унутарње <pb n="222" /> ствари Србије, до оне жалосне т |
| јетом закључен, но једино од попечитеља унутарњег и финанције сачињен.</p> <p>О овој чудноватој |
| им моје Отачаство!“ —</p> <p>Јели какав унутарњи глас предсказао маломе пастиру, да место ово к |
| ао на коцку ставити своју једва стечену унутарњу независност, неразумним противлењем.</p> <p>По |
| у Турци дали били Србији потпуну њезину унутарњу независност, ипак су им бар оставили сва она м |
| ом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледао је оштро на пољу лево и десно, и |
| потпуно уверио да га нико не гони, уђе унутра, затвори врата и подупре их леђима; у десној руц |
| квена врата отворена су.{S} Жене полете унутра и падају на колена; мушки стоје гологлави на пољ |
| че без крова свога био.</p> <p>Дело ово унутрашње организације земље, што ју је Милош предузео |
| морало наново уређивати.{S} У овом делу унутрашњег уређења, Милош је уједанпут показао чудноват |
| pb n="63" /> потпоре, да у том жалосном унутрашњем раздору у ком је досадањи углед Русије у Срб |
| очела је јошт од 1800. год. тавнити.{S} Унутрашњи раздори све већма и већма узимаху маха, одуше |
| кнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу — Србију.{S} Неки опет мисле, да ј |
| есту и самој околици задавали.</p> <p>У унутрашњости Бугарске и бреговима старе Маћедоније, кој |
| оружани народ и рече им: </p> <p>„Вама, унуцима јунака, вама избраним господо, остављено је да |
| о ово задахнуће, што је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме лаву неугасиму жеђ за с |
| ја се никога до Бога једног неплашим!»— упадне му Милош у реч са негодовањем.</p> <p>«Мој љубез |
| стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже?“ — настави Махмуд |
| ва дела расправљала.</p> <p>У свиту ову уплела се била и једна Милошева милосница.{S} Мало по м |
| оп београдски Петар, који је као кривац уплетен у сплетке, које су кнеза Милоша и Мијајла прест |
| био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њезином; а |
| ; намери другим начином и сретством, да уплив Русије у Србији подигне.</p> <p>Српска аристокрац |
| је при свој својој младости имао велики уплив код совјетника.</p> <p>Мњење његово било је, једи |
| Пошто су непријатељи Милошеви отклонили уплив јевропских сила у дела њихова, видили су они себе |
| бојара пача.{S} Он је држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз позна |
| ли се и други Турцима, јер је он велика уплива код народа имао.{S} Његова потајна моћ и заштита |
| вљењем.</p> <p>Свештеници, који великог уплива имадоше на ратоборни дух овога народа; показаше |
| ило да доказују користи, које Србија од уплива руског имати може.</p> <p>Неки опет бољари српск |
| лаку руку узимао, ма да је виђао да се упливом руским подиже опозиција међу војводама и <pb n= |
| осљедицама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, тај се мора на једно по сто |
| и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са природом људи |
| м одушевлењем примљене.{S} Бечке новине упознале су ово дело са песницима свију земаља.</p> </d |
| браз Љубице — жене Милошеве.{S} Зато за упознати чудновату жену, која тако знамениту и велику у |
| > <p>Да ово пак постигне Русија мора се упознати и угњездити код свију народа, који у свези сач |
| и, ваља свакако мало из ближе са њим се упознати..</p> <p>Ово су главна определења његова:</p> |
| едан званичан спис, који нас је у стању упознати са унутарни дели Србије, са духом и радом прав |
| копа.{S} Мили брат његов Милан, већ је упокојио се био као војвода од Рудника, ког је јунаштво |
| е и лењиве поступке завичаја, неразумну упорност простог света, који неће лако нове наредбе да |
| оровима до <pb n="204" /> знања доставе упорство Милошево и његову намеру, која њих страхом и у |
| о није.{S} Он је био одвећ задовољан са упорством свога вазала противу њих....{S} Но Турска се |
| ји јошт у совјету <pb n="202" /> седише употребе ово на корист његову, покажу противницима грож |
| до срца и он дошав натраг Куршид Паши, употреби сву своју снагу да приволи овога, да ступи у п |
| оје су га приволеле, да ове ил оне мере употреби.{S} Овде, као и кроз сва места, која је кнез с |
| овим ненадним нападајем збуни.{S} Милош употреби ову забуну, излети са своји јунаци из опкопа и |
| јвећа кривица била, коју су бољари наши употребили да га оборе.{S} Помоћу страних сплетака испа |
| олом спазио, одма је то на своју корист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешина |
| а-Ђорђевог, господар од Србије морао је употребити јошт једино сретство, које му је заостало би |
| ки покушај свој као оруђе своје позније употребити може.</p> <p>Да је Русија управ лицем она ве |
| !!!...{S} Овај тренутак Милош је требао употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи |
| чну слободу, јер ће он ту свакојако зло употребити, а при томе јошт морам вам кнеже рећи отворе |
| лику да господари над срцем свога мужа, употребљавала да овога на побуну и устанак подстакне.{S |
| једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења велике силе, неможе и није у стању ове ајду |
| је употребити може.</p> <p>Да је Русија управ лицем она већ предсказана снага, која ће Турке ка |
| на све и сва пази. -—</p> <p>Таково је управ било стање ствари у Србији, кад је Русија за добр |
| престол илити најужаснију смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за Француску годинама 1800 до 1811 |
| акој вароши, до најмањег сеоца, била је управа предата кметовима или општинским старешинама, ко |
| у законску ширу у смислу <pb n="188" /> управе, и његово је величанство заповедило мени, да вас |
| S} Паша београдски, где је била столица управе Турске, добије од султана налог, да страховитом |
| ње ратовање задало било.</p> <p>Столица управе српске била је у Крагујевцу определита.{S} Двапу |
| м вам кнеже рећи отворено, да ваш начин управе, задаје озбиљну бригу силама, које су признале п |
| а законитост српску призна, независност управе њезине осигура, да опстанак Србије више ни од ко |
| естано поступање по овом красном основу управе земаљске можда је и основ био што су Милошу мног |
| показали велику вештину у вођењу рата и управи народној.{S} Они су рушили све препоне из пред с |
| ла, њему мудрошћу и чудном вештином при управи тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, кој |
| и нису никад смели очи своје на султана управити, дивили су се и чудили његовом држању.</p> <p> |
| —паша са целим својим ђенералним штабом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим победи |
| ље обраћати.{S} Он није хотео да земљом управља по начину „<foreign xml:lang="LA">Expeditio</fo |
| одговара на сва питања, која се на њега управљају, излазне основе које су га приволеле, да ове |
| ош повисио овај број на 17.{S} Над њима управљале су биле војводе, јер других способнијих људи |
| у трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са правим начино |
| хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљао је своја нападања тако вешто и неустрашимо, да |
| p>„Ал због моје љутине нисам вешт друге управљати — до моје војнике.{S} Мени се неће допасти мн |
| о потврђења тог, као непотврђени земљом управљати и владати могу.</p> <pb n="30" /> <p>Милош — |
| > <p>«Али ја сам невешт и неумем земљом управљати!» — одговори он са свим искрено.</p> <p>«Ми ћ |
| шан, јер је врло добро разумевао земљом управљати, а тако исто знао је праве услове народности |
| ико тренутака поглед је његов непомично управљен био на Султана, а затим проговори он гласом гр |
| ање и лукаву доскочицу, која је на њега управљена, настави са нестрпљењем, за које Милош није и |
| за овим речма окине пиштољ.</p> <p>Тане управљено у главу несретника одлети у дрво, које је мал |
| није с тога допуштао, да се други ко у управна дела отачаства меша, јер је скроз провидио спле |
| ни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа |
| најискренији пријатељ султана, и то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја ов |
| чари цару своме велике услуге учинили и управо да речем образ му осветлали, они се тако погорде |
| е» рекоше момци <pb n="56" /> «а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који му жито |
| а старе Маћедоније, која је стајала под управом Јаничара и које је предводио далеко чувени паша |
| љену отачбину; а остало им даде, најиме управу земаљску и законе народна скупштина.{S} Ово је б |
| га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти |
| ајавали о отачбини својој, и да су сами упропастили дело слободе?</p> <p>И при свеж том дошло ј |
| атим — ова морална бољетица која мори и упропашћује толике младе људе, поче сад и њега морити.{ |
| погледу овог призора.{S} Окамењен — са упртим и укоченим очима гледао је он у земљу, борећи се |
| е гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, где би голема турска сила мо |
| род, а у случају нужде у преговоре мира упустити се, са Турском која је већ толиким од Срба зад |
| лавом пало, горда Љубица <pb n="224" /> упути своје стопе на границу аустријску, без да је у Бе |
| духовска ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена в |
| у својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> |
| рзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређе, него што реч поведе |
| који је прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмерној милости — |
| ом свету задобити и њу на корист народа упутити знао.</p> <p>Од 1813. год. како је од свију кне |
| егово величанство, вама лично доставити упутства, која само вашој особи од користи бити могу.{S |
| његово спомињале и чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручка дође.{S} Но овај стра |
| ана као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу мало по |
| вију страна као из једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу |
| а гласба помешана са неописаним узвиком Ура!!! — означавају долазак кнеза од Србије — Милоша, к |
| цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави; а затим кад се је народ мало стишао, |
| х непријатеља готова, и да су све стазе уравнате, за коначну народну пропаст — она се реши, да |
| благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да Милош није им |
| чанство мисли, да би ви може бити добро урадили, кад би се држали строго устава, како би тим на |
| лош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Може бити да т |
| и ти жито краде!» —</p> <p>«Зашто си то урадио? — запита га Ђорђе са свим мирно и тихо. «Зашто |
| ваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p> <p>Мало после ове скупштине, на захтева |
| асуде њихове обазирао, он је своје нове уредбе тако мудро и опрезно уводио, да је сам народ на |
| ај прости одговор Милошев.</p> <p>„Ваше уредбе кнеже, како данас постоје имају у себи много дем |
| и дозволили су им, да се они тамо сами уреде.{S} Милош је био признат само за војничког поглав |
| магновењу мало попустише, сад се наново уреде, нагну горопадно на непријатеља и опет га победе. |
| римирја била та, да земљу у унутарности уреди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и изв |
| ди.{S} А ово је опет он мудро и очински уредио и извео.{S} У сваком окружију, у свакој вароши, |
| тим начином своју малену кнежевину тако уредио, остало је том великом државнику, да даља далеко |
| е сами могу слободно по својим законима уредити и сами себи старешине изабирати.{S} Милош није |
| а треба заузета села и вароши грађански уредити, која би уједно саједињена била са војничком вл |
| анашњом Европом, кад је себе тако мудро уредити и подићи знао.</p> <pb n="129" /> <p>Ако испита |
| д оружјем налазити се, није могао одмах уредити земљу.{S} Сад пошто је већ уговор мира са порто |
| последњем судару војном, који је слабо уређен био од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храб |
| о, да је ово правитељство, постављено и уређено од једног простог сељака, који ни писати незна, |
| лно стање Србије у језгри својој војено уређено бити; јер ком се Србија обрадовала, није све до |
| во је просинуо.{S} Али овде јоште ништа уређеног било, није јер је народ тај више година под ту |
| е ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, која ви у Србији уводите“ — настави султан — „ |
| од Србије: «да промене своја најновија уређења, која садржавају у себи демагогичка начела.“</p |
| , до нас саме.</p> <p>„Ал ваша унутарња уређења интересују и друге силе, ако су само такова, да |
| је огромно било; то показују она мудра уређења, која је он земљи својој дао.{S} Он је с народо |
| во уређивати.{S} У овом делу унутрашњег уређења, Милош је уједанпут показао чудновату вештину.< |
| {S} Околне се силе боје, да се због тог уређења може код њихових народа жеља породити, да таков |
| «ви нећете у мени наћи непријатеља оних уређења; која се дају народима као извесно право и паме |
| сам по сили права свога ужива? — Садање уређење држим да им се допада, кад оставише пушку, а мо |
| могао је пажњу своју већма на унутарње уређење земље обраћати.{S} Он није хотео да земљом упра |
| нао.</p> <pb n="129" /> <p>Ако испитамо уређење правитељствено у Србији, које је уведено на осн |
| ије умео отачбини својој да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове |
| д својих старих господара, и напослетку уређење уставно, које се у овој слободној земљи брзо ув |
| то уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њезином; али је Милош при оваком разговору са с |
| се сад у преотетој земљи морало наново уређивати.{S} У овом делу унутрашњег уређења, Милош је |
| то је све.{S} Ми остали простаци, ми се уређујемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим |
| е несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим рукама |
| ле неколико од вас, који су мање уморни уседну на коње и нека из поља доведу остатак топничтва |
| дошао у логор турски.{S} Проклета мисао усели се сад Куршиду у главу....{S} Он је предложио сов |
| казанскога, ни жировнине ни десетка од усјева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни |
| младина Србије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с |
| срце од жалости; његова мрзост на Турке ускипи сада до залуде: «Они — они су сами“ — викао је о |
| поменути, којом је и сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" |
| јатељу.{S} На оружје!!</p> <p>Одушевљен усклик предусрете речи ове.</p> <p>„На оружје, на оружј |
| множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и благослова, дочекају победиоце у |
| и у томе помагати!» —</p> <p>Са великим ускликом и одушевлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве |
| ијемо нашу слободу.»</p> <p>Са највећим ускликом очајања изрекоше заклетву ову, преко прага црк |
| шевљеном полету, кад га је народ весело усклицима поздрављао, поглед је Милошев изражавао оне г |
| водитеља.{S} Но певерење поштена човека усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру сврши, Али |
| ак Милош је требао употребити, но он се усколеба.{S} Њему одани пријатељи и другови, који су с |
| оду своме слободу, коју му устав даје — ускраћује.</p> <p>Императорски посланик који је у Србиј |
| а постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал свакојако пак да никад ништа |
| ом управљати, а тако исто знао је праве услове народности српске поњати.</p> <p>Пре свега морал |
| толико година остави оружје.</p> <p>Ако услови углављеног мира и нису савршену независност земљ |
| и за насљедног кнеза од Србије, под тим условом, да Србија порти годишњи данак од 1,300,000 тур |
| авио где је, но ми због његових великих услуга отачаству указаних и што је он за нас добар био. |
| ије, све једнако у замену својих добрих услуга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који |
| дсећао је Милоша на живе <pb n="181" /> услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да зад |
| ања свога стекао и велике <pb n="48" /> услуге које је он отачбини својој првим даном побуне ср |
| ви тако рећи свагда десна рука била.{S} Услуге, које је она делу народњем указала — велике су.{ |
| почетка, ал издалека бројати све велике услуге, које је Русија 1833. год. Србији у делу српске |
| те, у ком су јаничари цару своме велике услуге учинили и управо да речем образ му осветлали, он |
| вољне намере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је био несретна жр |
| о она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непр |
| целе Србије, кад би само учинили једну услугу, која би њему врло пријатна била.»</p> <pb n="18 |
| би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем паши што се од султана одметн |
| о произвело живе приговоре тих дворова, усљед којих сам ја нужду увидио, да овај разговор данаш |
| мира просјачити.</p> <pb n="105" /> <p>Усљед једне битке на Дубљу, Срби нападну јуначки на тур |
| Зато! рече јој горди младић развлачећи усне своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!» |
| тало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснула, која је од зрна пушчаних у толиким биткама пошт |
| имо.{S} Мере, које они Србији приписују успаљују највеће незадовољство у народу.{S} Људи, који |
| илице проливала, нису могле без никаква успеха по народ остати.{S} Године 1806.{S} Турци су од |
| ане сад, кад је њена смелост остала без успеха, а њено одушевлење без икаква изгледа! — Кад се |
| Она се је у боју овом јуначки ако и не успешно борила.</p> <p>Са овог бојног поља, на ком је д |
| пољана и јавних места.{S} Место жалосне успомене, које су негда песме такове <pb n="40" /> код |
| једно и министар просвете.</p> <p>2.{S} Успостава савјета из 16. чланова и једног предсједника, |
| чено, кнез мора потврдити.</p> <p>3.{S} Успостава апелационог суда: овај се састоји из председн |
| се и она оружаном руком умеша под видом успоставе мира, и ми би тако два непријатеља на врату и |
| ије истисне и ту своје интересе опет да успостави.</p> <p>Кад се је до овог жалосног стања дошл |
| одклонили, а умерени закони ред ствари успоставили.</p> <p>Милош, који је делом за војеног дик |
| ст њихову у тешње границе.</p> <p>Он је успоставио био и совјет, и ако је овај доцније благород |
| гуће пером израза дати.</p> <p>Милош се усправи ћутећи и скрштеним рукама гледао је подуго оштр |
| </p> <p>Ђорђе је лежао на трави, држећи усправљеном руком главу своју, пушио је из дуге луле, ч |
| женом и децом долази, поздрављајући га усрдно.{S} Како на одређено место дође, седне на столиц |
| вим: „Ја се не бих никада надао толикој усрдности Турака, међер има нешто и добра у овом сирома |
| су топови само један рогаљ оставили.{S} Усред камена и разореног прибора кућевног леже два мртв |
| е поставио у ред слободних људи.</p> <p>Усред ужасних и грозних догађаја и крвавих призора, кој |
| е да ће избачени бити, почну сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n="199" |
| ши и права и дужности сваког Србина.{S} Устав овај прочитаће вам се свима.{S} Из њега ће те вид |
| илош и Махмуд...{S}150</p> <p>XVIII.{S} Устав Србије...{S}168</p> <p>XIX.{S} Сплетке страних си |
| "187" /> униште ону власт, коју је њима устав дао...{S} Његово величанство мисли, да би ви може |
| корист, из те несмотрености.</p> <p>Нов устав на овим основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Б |
| олне силе нису биле позване да прегледе устав, који је био у Београду обнародован.{S} Оне су са |
| је повода за то.{S} Јусуф-паша који је устав преводио рекао је у 17. тачци: „да совјетници нем |
| и земљу своју.{S} Он намери не да обори устав ни совјет, но да из средине овог прогони палигоре |
| b n="141" /> <p>1.{S} Сачинити и издати устав Србски, у ком би стојала избројена права и дужнос |
| народ књазу и властима, да ћемо држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђ |
| , кад овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, какав је на поискавање страних сила прерађ |
| оворило се, да су неки и неки и за овај устав жестили се, јер су га сувише за демократског смат |
| сад на сва уста викати: „да је повређен устав и одупру <pb n="199" /> се височајшем оном закључ |
| као да он народу своме слободу, коју му устав даје — ускраћује.</p> <p>Императорски посланик ко |
| ољавате народу прекомерна права.{S} Ваш устав даје му једном речију велики простор слободе?“ —< |
| RP18791_C18"> <head>XVIII.</head> <head>Устав Србије.</head> <p>После овог изјаснења и званично |
| после на сва весеља своја звао.</p> <p>Устав овај нетреба из вида изгубити, ваља свакако мало |
| овори Султан са гласом врло ублаженим: «Устав, који сте ви вашој земљи дали, јесте зајиста мног |
| и.{S} Сам пак нејасни и дволични превод устава давао им је повода за то.{S} Јусуф-паша који је |
| о.» ...</p> <p>Ето оваки су били основи устава српског од године 1837.</p> <p>Није ли истина, д |
| сто доба, кад и они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки |
| добро урадили, кад би се држали строго устава, како би тим начином избегли увек непријатне про |
| старих господара, и напослетку уређење уставно, које се у овој слободној земљи брзо увело.</p> |
| дено на основи по све слободомишљеној и уставној, па ако на ум јошт и то узмемо, да је ово прав |
| стрпељиве умешности је стало и требало уставној Србији, док је приволела порту, да изда једном |
| подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставобранитељи по целој Европи разнели били: «да је Ми |
| ким даном злоупотребљава власт, која је уставом дана разним гранама правитељства, и да на то см |
| ања, које може свакоме владару, који је уставом земаљским обвезан, да народу о своме раду рачун |
| бин господар од свог имања.</p> <p>Овом уставу треба, да се свиколици закунемо и сви, кои се ов |
| ободно извршење дела својих, која им по уставу припадају.“ — Ова откривења и лукавства одмах <p |
| да народу веће право уступи, које му по уставу припада.</p> </div> <pb n="180" /> <div type="ch |
| ако у скупи, а после, задавши државному уставу, заклетву, изберите међу собом најразумнија и на |
| љубећи га, сузама обливао.{S} Уједаред устаде срдито са гроба тога и рече:</p> <p>«Збогом мајк |
| и са оним народима, који су супрот паше устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да |
| оба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на оружје, несретна њихова родбина и нејач наш |
| есаху прса његова.{S} Неколико већ пута устаје он и опет пада на камени гроб, који је већ био м |
| брат његов Милан...{S}34</p> <p>VI.{S} Устанак Срба под Кара-Ђорђем...{S}42</p> <p>VII.{S} Кар |
| које су народ близу планина стојећи за устанак удешавале; — оваке непрестане прилике и кретања |
| делио био за то, да у тој удеси план за устанак, и сретство набави за умишљену побуну.{S} Код н |
| >„Браћо!“ настави Милош, «све је већ за устанак спремљено, само дајте јошт онима знати који нис |
| танује у њој; али кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један |
| ="89" /> на цветну недељу, да произведе устанак и побуну народа српског.</p> <p>Нестрпељивије и |
| у — Србију.{S} Неки опет мисле, да је и устанак српски био једна од оних грана Француске револу |
| и њиховом потпором удеси он свој план и устанак букне на његов глас лицем на празник Васкресења |
| ужа, употребљавала да овога на побуну и устанак подстакне.{S} Она је из све снаге, душе и срца |
| ло њега људи, који су народ на побуну и устанак навели и који су под собом више чета наоружаних |
| у пролазили су једни за другим.{S} Први устанак Срба под Кара-Ђорђем угушен је.{S} Срби су опет |
| ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удивителним исходима |
| оружје против својих угњетача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и К |
| њу под затвор ставити, што потпомажући устанак Бугара, <pb n="221" /> она излаже очитој пропас |
| d="SRP18791_C6"> <head>VI.</head> <head>Устанак Срба под Кара-Ђорђем.</head> <p>Устанак народа |
| Устанак Срба под Кара-Ђорђем.</head> <p>Устанак народа српског, који је 1796. год. по целој Јев |
| е био прави сан живота Милошева.</p> <p>Устанак Кара-Ђорђа противу даија, нашао је одзива у њио |
| свој великодушију Милошевом захвалити, устане колики је велики и важан, те одговори им са грме |
| аповест послушала!“ —</p> <p>Сад робиња устане са свим мирно и безбрижно и стаде пред својим го |
| за њим дошли.{S} После кратке отпочивке устане Милош и поздрави весело цео народ, који му весел |
| а, те он са коњем заједно паде, но брзо устане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а ка |
| правду дај за нас сироте!»....</p> <p>«Устани жено — Богу се једном ваља клањати!» рече он гро |
| чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» —</p> <p>Народ је српски |
| м Србима прођемо кроз све редове њихова устанка, пређе, него што изађемо на крваво бојиште, где |
| скотове мрзити.“ За време Кара-Ђорђевог устанка противу даија, Милан се налазио међу првим борц |
| вадесет година војевао у редовима првог устанка српског.{S} Старост је изнурила снагу његове ју |
| х, који су се борили у редовима српског устанка; попалити и са земљом сравнити куће, поватати м |
| назад обрнути, да проучи разне промене устанка српског, који је робове поставио у ред слободни |
| урску.</p> <p>Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким <p |
| ст, који карактеришу сва дела Милошевих установа.{S} Целокупна организација Србије, после саврш |
| >У једноме основу великих и пробитачних установа, којима је Милош браћу своју обрадовао, нису б |
| >«Народ српски није довољно зрео за оне установе, које се тамо заводе, с тога је врло опасно да |
| ст без ичије контроле извршујем. — Наше установе нису постале другчије, доли сретством моје јед |
| ладар, који земљи својој мудре законе и установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Мило |
| слову, за које је рекла, да носи собом установе демагогичне.{S} Но сад ће Русија да се одриче |
| осиле и опаснима не постану, Кара-Ђорђе установи совјет од толико исто чланова, колико је и вој |
| обећала верно је испунила.{S} Мир и ред установила је и тим је покорност властима и донешеним з |
| ле су стотине година, докле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а установљавају се и |
| дом народним о том, како би најзгодније установили оно, што је најпрече, најнужније и најполезн |
| илима добре економије, коју је ваш отац установио, и нећете онда бити принуђени, да отимате из |
| м су све остале ишле, не може ни Србија установити се за годину дана и постати државом, којој н |
| <p>Испуњујући овако обећање моје, да ћу установити внутрење правленије, прелазим сада на другу |
| дије, већ у самом закону.</p> <p>Оваким установленијама, чини ми се, биће внутрење правленије н |
| <p>«Кнеже!» — одговори он живо - „ваша установлења имају у себи такове основе, које поткопавај |
| ко установиле, као што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не може ви Србија други |
| лобода и мир сад је у њојзи постојана — установљена.</p> <p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} |
| p>Заповедајућа власт, која је због рата установљена, била је у рукама војвода.{S} Сваки је од њ |
| е државе.{S} Све ово закоснило је досад установљенија, за која сам вам лане о светом Трифуну из |
| их струка; нит сам могао учинити нужних установљенија која сам желио учинити на брзу руку.{S} М |
| аособ. — Може бити, да ће бити и у овим установљенијама какви недостатака; но и ови ће се попра |
| јесте ли задовољни с вишепоменутим моим установљенијама а и с мњенијем моим о том, колико данка |
| престаном договору са совјетом.{S} Овим установљенијем укратиће се, чини ми се, самовљство и св |
| српски на овој ил оној страни на оружје устао, срцем и душом оба брата била су одма тамо.{S} Је |
| , народ је српски противу Турака листом устао.</p> <p>Рат се започео на живот и смрт, а нечувен |
| е се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку око себе искупили, те тако се је п |
| краја до другога.{S} На уговорени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, ва |
| једине турске ханове и паланке попалише усташи, из дана у дан губише Турци једно место за други |
| , те тако се је прве ноћи, кад се Ђорђе усташима придружио — <pb n="45" /> видило на гори Ивано |
| и!» рече он громогласно.{S} Кад се жена устрављена на ову опору заповест диже, настави он сасви |
| емам куд, него ми ваља овде мрети!» — и устреми се са својим момцима правцем у Турке.</p> <p>У |
| м изјавио сам вам, колико сам рад прво: устроити сваку струку дјела народни понаособ и узаконит |
| главна определења његова:</p> <p>1.{S} Устројење министарства у четири оделења: унутарње, прав |
| м сад је већ лако било да пронађу пута, устројити олигархијску опозицију и оборити овог човека, |
| за пример служити.</p> <p>Милош се није устручавао, да народу изнесе на јавни претрес цео рад с |
| о плашио, да ће морати Турској и других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова није так |
| ност спрам Русије, да народу веће право уступи, које му по уставу припада.</p> </div> <pb n="18 |
| су јој пређе претили, нису се сад смели усудити, да претњу своју у дело приведу: затворити или |
| Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да то радиш!» —</p> <p>„Али господару! — ова |
| није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српских јунака, почео само да говори у н |
| е нас Милош са прости своји одговори до усхићености доводити: скоро ћемо наступити неке разгово |
| дне песме и доводи слушаоце до највећег усхићења.</p> <p>Улице су дупком пуне народом тако, да |
| нога пастира тако, да је народ у заносу усхићења све рукама пљескао.</p> <p>Детињство Ђорђево п |
| вљу њиховом купљена била.{S} Русија при утаначивању мира, није са Турском ништа за олакшање Срб |
| а промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном говорећи о Милошу, рекао је Мах |
| он непретано јошт и о томе бринути, да утврди земљи својој материјалну независност и да ову ис |
| илош у Крагујевац, где су се Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{ |
| ње и мржња на Турчина њу је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчије, ве |
| о вашим сопственим интересима, као и да утврдим вашу власт, коју мој господар искрено одржати ж |
| не о светом Трифуну изјавио, да сам рад утврдити ји у вашему отечеству.</p> <p>А скупивши се са |
| а, која ће једном њихово политичко биће утврдити.</p> <p>„Народ је“ — говораше он — «једна вели |
| ојском опколели, заузеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.</p> <p>Сад |
| гли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Милош знајући од какве је важности то ме |
| илошев изражавао оне горде радости, ону утеху безкрајну; која у једном магновењу човеку, награђ |
| е је господар од Србије; оних пријатних утисака, и оног меланхоличког и ратоборног уживања мале |
| од народа тешке роботе.{S} Свака тужба утишана је била бичем, а лармање смрћу.</p> <pb n="69" |
| но дрво, за које се старац оберучке као утопљеник држао.{S} Сад се већ више неможе побећи.</p> |
| да подпише повишење пореза, који је већ утростручен био, од како је Милош отишао....</p> <p>«Је |
| ле доћи, да се уговор какав направи, да утруђени народ од тешка напора мало одахне и да плодове |
| једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.</p> <p>«О спаситељу мој будите благослове |
| и зацело побеђени бити морамо, па ко се ухвати са оружјем у руци, тај би оглашен био за издајни |
| рне затим војском кроз речени кланац те ухвати <pb n="100" /> Турке између две ватре, који се у |
| ољубља.</p> <pb n="81" /> <p>Брзо затим ухвати Милоша за руку, довуче га до крпе крваве, која з |
| Људи, који се по општем уверењу држе за уходе страних сила, јавно су по улица нападани, и бивши |
| и на свим странама, имала је она тајне уходе, којима је наручено било да доказују користи, кој |
| тарности од свију страна дошао, да буде учасник братске скупштине, где ће се ток свију ствари о |
| b n="128" /> доскаче одговарањем својим ученим дипломатама и лукавством својим, са свим помрача |
| >«Браћо! бегати од оних Турака које смо учер јуначки воштили: био би највећи кукавичлук.{S} Каж |
| усобно неповерење расејати, међу тајним учесницима оне завере, која је Милоша до оставке довела |
| н.{S} Лепо пак народно одело, даје овим учесталим гомилама, особиту дражест.</p> <p>Ово је наро |
| товима видили, колико је и како је живо учествовала књегиња Љубица у борби за независност - вид |
| држао под ведрим небом, да сваки у њој учествовати може.</p> <p>Она дивоте пуна равница, која |
| не посланике, који долазе и на коњу, да учествују при таким скупштинама.{S} Помоћу речених ради |
| ко пак извесно је, да она није била без учешћа оних призора Ниша у распаљеној бугарској побуни. |
| ство ових поклона, произвело је највеће учешће код Мусулмана.{S} По народним обичајима никад пр |
| пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику вештину у вођењу рата и |
| ајдучком вођи потајно сјајна предложења учини.{S} Као награду — за његово лично покорење, обећа |
| зјари и намисли, да рату овом брзо крај учини, који му је најбољу војску потлачио. <pb n="101" |
| ге господареве.</p> <pb n="57" /> <p>То учини Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека на |
| асамака“ почаствоване и неколико корака учинивши, дођем у одаје владајућег кнеза од Србије.</p> |
| услуге, које је Русија у то доба Србији учинила, да задобије од султана то, да храбри и јуначни |
| год. Србији у делу српске независности учинила; подсећао је Милоша на живе <pb n="181" /> услу |
| ом су јаничари цару своме велике услуге учинили и управо да речем образ му осветлали, они се та |
| у и закрилнику целе Србије, кад би само учинили једну услугу, која би њему врло пријатна била.» |
| ачбини својој првим даном побуне српске учинио, изодавна су му место већ обележиле.{S} Кара-Ђор |
| е и заслуге своје, које је народу своме учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што није могао рану |
| ="131" /> је он као владар народу своме учинио, кад би овде исписивати хтели; морали би читаве |
| е? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз плач и јецањ |
| он — „одмах сан похитао своје подворење учинити кнезу Мијајлу.{S} Кад сам кроз варош пролазио, |
| владати и обуздати српску револуцију и учинити је за турску невредимом.{S} Махмуд прими и узак |
| ту!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе је |
| ње на врати.</p> <p>«Морам ја томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пи |
| десетака и других струка; нит сам могао учинити нужних установљенија која сам желио учинити на |
| ити нужних установљенија која сам желио учинити на брзу руку.{S} Ми смо сада топрв од године да |
| тога морао бар овој сили колико толико учинити.{S} Лед је већ пукао био, Махмуд сад престане и |
| ила будем, ниси властан нити си у стању учинити, да моје слободно срце под оделом робиње бије!“ |
| миље одавде удаљен, а Бог и наша мишица учиниће остало!“—</p> <p>Милошево пророчество се испуни |
| ању срамно нас протерати.{S} Бог и Срби учиниће остало!“ —</p> <p>И она — она је у туђини уснул |
| мео је опростити, но за неправде другом учињене био је неумолим, као што то показује сљедећи сл |
| робова.</p> <p>Кад су о свему договори учињени, порта прими са одличном пристојношћу захтјеве, |
| то је управо баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваш |
| могао, да је прва брига Милошева после учињеног примирја била та, да земљу у унутарности уреди |
| ил пре свега казнећа десница божија, за учињену неверу браћи својој - наведе га, те се у Србију |
| их народних песама почну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости засади у де |
| е као намесник народа радио.» — Тако се учтиво према народу Милош показивао.</p> <p>Ретко је у |
| војим вазалом, сву кокетерију измишљене учтивости, те са највећом њежношћу почне повторавати св |
| астанак.</p> <p>Овом претерано-ласкавом учтивошћу портином, Милош није ни најмање био изненађен |
| ува дошло одговорио је Милош са обичном учтивошћу и гласом више наравним:</p> <p>«Сиромах посла |
| о доба и зао неки дух у великаше српске ушао и то на она иста врата, која су у Србији Русији не |
| мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте <pb n="14" /> |
| о.{S} Јаук и уздисај невољника допре до ушију његови, уз ово и неке неразумљиве речи, које су и |
| девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.</p |
| Милоша у срце дирнуо и зло је звонио у ушима господара јуначне Србије.{S} Но он имаде велику в |
| је то много: „Доста је вели он 200.000 Ф. — јер и то би већ много било, кад не бих од тог новц |
| ице, бало је с почетка одређено 300.000 Ф. — из обзира на његове велике трошкове и госбе, које |
| пска плата је 6000 Ф.—а Епископска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити збачени без претходне о |
| <p>9.{S} Архијепископска плата је 6000 Ф.—а Епископска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити зб |
| кружен и опет членовима прељубезне моје фамилије, преосвјашчењејшом господом архијереима нашим, |
| ултану,</p> <p>Плаћа књазу и књажевској фамилији.</p> <p>Плаћа чиновницима.</p> <p>Плаћа архије |
| љубав братска је претерала све границе фанатизма. — Име брата јесте најсветији и најтврђи <pb |
| тело истока.{S} Старе пак присталице и фанатици турски били су дубоко разјарени, гледајући у о |
| престолно, које сте ви у скупштини 16. фебруара т. г. народу говорили» — настави Махмуд — „бил |
| ов устав на овим основана био је 23.{S} Фебруара 1837. у Београду у присуству паше обнародован, |
| ове велике народне скупштине од 16.{S} Фебруара 1835 год.— кнез Милош добије од султана једно |
| поднесе јој на одобрење <pb n="127" /> Ферман, којим је порта даровала њему достојанство влада |
| , нек вас он избере и потом донесите ми ферман од порте, којом ме са достојанства кнежевског зб |
| скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта признала полунезависност С |
| ар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год: који га за насљ |
| онитом кнезу:</p> <p>«Ми од порте имамо фермане; ваше наредбе нетребамо, амнестију неуважавамо. |
| ен, но једино од попечитеља унутарњег и финанције сачињен.</p> <p>О овој чудноватој жени, вредн |
| нистра војеног и полиције.{S} Министару финанције поверена је била и трговина, а министар право |
| у четири оделења: унутарње, правосудно, финанциско и инострано.{S} Министар иностраних дела изв |
| нежева плата износи годишње:{S} 200.000 фор. у сребру.</p> <p>9.{S} Архијепископска плата је 60 |
| ну израђено, па да се у њему којекаквим фразама много народу обећава а ништа не даје.{S} Оно је |
| ну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. «Ја нисам |
| — „оне беде, које су савети Енгленске и Францеске на несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је |
| нам господине“ — рекне она — «да сте ви Француз, и да сте послати од правитељства вашег, да изв |
| p>Ово су саме речи Љубичине, говори тај Француз, али у стању нису описати изражаје лица ове бла |
| устанак српски био једна од оних грана Француске револуције, која је имала да цео свет обиђе.< |
| е отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорити.{S} Разговор наш био је кратак, и ја |
| редно ће бити, да споменемо речи једног Француског научењака, који је кроз Србију пропутовао и |
| глас оног страховитог виора, који се у Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потр |
| ју смрт.</p> <p>Управ у оним знатним за Француску годинама 1800 до 1811, просијала је и Црног-Ђ |
| аздух је смртоносан којим се тамо дише, хајде да останемо овде, — ја ћу сам ићи до паше; прикли |
| лажене мајке која нас од горе гледа.... хајде да се иде!“— и повуче га к реци.</p> <p>Но старац |
| чити рат водити са овим господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас |
| са особитом живошћу викала је: „Браћо! хајдмо у сукоб Турцима, са победом је слобода, а са пад |
| а коњу пред војнике и рече им: «Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и јурне зат |
| а дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? рече Ђорђе.{S} Затим настави опет прекинути св |
| су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису се до пролећа у гору повраћали, осим ако ј |
| м видом показивали.{S} Народ је руљом у хајдуке одлазио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| једне године, одкако је Ђорђе отишао у хајдуке, он постане њихов предводитељ и управљао је сво |
| ек што је свитати почело, турска војска халакајући удари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са це |
| и снагу своју да ју они виде.</p> <p>На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цр |
| о и остале српске жене сносити љутину и халовитост мужа свог.{S} Много је пута она себе очитој |
| ан; који <pb n="211" /> год је познавао халовитост Милошеву, тај је морао стрепити за Љубицу.</ |
| » —</p> <p>Врло је тешко могао да своју халовиту јарост обузда.{S} Јелица је била мирна - и бла |
| роши брзо су прогоњене, поједине турске ханове и паланке попалише усташи, из дана у дан губише |
| бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> <p>Несретна Србија дошла је била |
| и куће, поватати младе девојке за своје хареме, а младиће за своју војску, отерати стадо и исте |
| неможе за дуго остати.{S} Гусле и тужна харфа заробљеног народа, сад су почеле гудити гласом ра |
| ких господара.{S} Слава и <pb n="15" /> хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручни |
| рди и изљуби своје пријатеље рекав им: «хвала вам браћо, збогом Јелице!» — и одлети као муља.</ |
| а је, видећи се слободним у својој кући хвалио, и у звезде дизао Милоша. —</p> <p>Послушност за |
| ва, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повра |
| женим народима, онда ћемо видити, какву хвалу заслужује тај народ пред данашњом Европом, кад је |
| ојој је Милош побио турску војску од 15 хиљада људи.{S} Но Срби ослабљени великим губитком, нем |
| едан свињарски трговац, са неколико тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петн |
| ти и под бич ставити и коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — <pb n="46" /> могли |
| гу развили, а Срби једва да им неколико хиљада својих бораца на супрот ставити могоше.{S} Уздај |
| ојску потлачио. <pb n="101" /> Двадесет хиљада нових војника буду Куршид Паши на ново послати с |
| нема да му на супрот стави ни двадесет хиљада војника.{S} Овде га лоша срећа послужи:{S} Његов |
| рбију брзо прегази и покори.{S} Педесет хиљада војника скупе се под заставу Куршид паше.{S} Кар |
| нужни,»—</p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити народу по целој Србији. «Н |
| > <p>Њиове главне војводе и више од три хиљаде војника попадају на бојишту,- Срби су мало изгуб |
| ојске да састави од 10.000 пешака и три хиљаде коњаника; који су собом имали три топа и једну с |
| пи крви, и док заповедао будем над моји хиљаду делија, ја нећу допустити да задату Милошу веру |
| орамо, како Милош мудро и пажљиво преко хиљаду одсека ступа без да заиђе, са тврдом намером да |
| аство је бесмртно!{S} Срећни, срећни по хиљаду пута они су, који умиру на бојишту пред врагом с |
| м стиже, који је без душе овима у помоћ хитао.{S} Одмах заповеди, да се варош од свију страна о |
| </p> <p>Љубица небуде послушана.</p> <p>Хитра као муља, ободе коња свог, у полукруг оптрчи, трг |
| и потсмехно лукавство, држања је обично хладног и тихог, које баш импонује.{S} Његови дуги брди |
| е! ја неотимам ничију власт“ — одговори хладнокрвно Милош: „и верујте ми, да није ни од ког зав |
| постане сад сасвим равнодушан и својом хладноћом даде познати свима онима, који земљу испод ње |
| ринуђени, да отимате из руву ваше браће хлеб, кога ови знојем лица свог зарађују.“ —</p> <p>И с |
| , где кроз неколико дана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни |
| „Треба браћи нашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гласом.</p> <p>„Куда? — |
| зи.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... ходи Љубице, ходи!»— рекне јој Милош молећим гласом.</p |
| из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежал |
| , пуцњава топова и палење малих пушака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице |
| ћу постали на ново народ, политика није хотела законитост њихову признати, они су апеловали на |
| жавајући се свагда свог старог обичаја, хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њи |
| гао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви одликовал |
| на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погр |
| и јецање приповеди, како јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није им |
| ратних другова Карађорђевих, који није хотео оставити земљу и браћу своју, те бегати у туђину: |
| арње уређење земље обраћати.{S} Он није хотео да земљом управља по начину „<foreign xml:lang="L |
| ао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, где би голема ту |
| у забуну доведе, син њезин Мијајло није хотео њу јавно ни тајно потпомагати; он је био тако сла |
| ала.</p> <p>То се и збило. — Милош није хотео од даног му права народњег ни за длаку попустити. |
| оре и равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да у одушевљеном магновењу, сам узме инвеституру |
| ="126" /> да је тим поздравом потврдити хотео, његово помазање на кнежеско достојанство.</p> <p |
| пијући на небо њему подмећати; да је он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благоро |
| вном проницавошћу давно већ предвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је |
| тељство наше мора сад да прокуша срећу, хоће ли му то довољно бити или не; а попечитеља казначе |
| се војници под заставу купе. — И војска хоће већ да полази.</p> <p>- „Треба браћи нашој ићи!... |
| а: „да се на народ позове, да њега пита хоће ли он дозволити, да порта суди совјетницима а не к |
| p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искрено к |
| .{S} Он има пуно уверење о своји дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видел |
| мично гледи у њега, као да тим погледом хоће да схвати смисао речи његових, те му смешећи се пр |
| се може ударити на народ један.</p> <p>хоће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; п |
| је град да се у њега сакрити можете? — Хоћете ли зар, да вас жене под кецељу узму и <pb n="102 |
| Тамо су ваше куће, ваше жене и деца! -— Хоћете ли зар, да се тамо као робље повратите?...{S} За |
| дому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за непријатеље ваше, и да излажете име |
| а нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да |
| аше.»</p> <p>„И ја ћу Ђорђе с тобом.{S} Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш |
| ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога ха |
| p> <p>«На овој сам земљи живео, на овој хоћу и да умрем» — прошапута он, загрли очајно из све с |
| а, уз народну ствар пристао и свугде се храбар и одважан <pb n="80" /> показао.{S} Сад га је ба |
| ом.</p> <p>«Натраг!» — повиче горопадно храбра Љубица милосници, немогући већ дуже гњев свој од |
| дане пуног искушења морају се показати храбре и одважне, као и јунаци сами, да с тим засведоче |
| видећи где се Милош вароши приближује, храбрећи, рече му: «Пођи и похитај Милоше у име Божје б |
| учинила, да задобије од султана то, да храбри и јуначни господар од Србије, буде потврђен на м |
| од кнеза Мијајла, она жена ваљана, пред храбри своји Србијанци, видила је где два њезина коња п |
| вала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»</p> <p>«Јелице! ти можда и незнаш, д |
| г отиде, и које су одузеле њима њиховог храброг и неустрашивог бранитела.</p> <p>Било да се она |
| лош повери јединца свога Мијајла својој храброј жени, и совјет га прогласи за насљедног кнеза о |
| а лице му <pb n="154" /> уједно издаје храброст, одушевлење и сладост, но преко тог свега изра |
| ако означеним, показиваху решителност и храброст његову.</p> <p>Свештеник је овај већ двадесет |
| јводом побуњених Срба.{S} Њега је поред храбрости своје особито одликовала бистроћа ума његова. |
| њему својственим: «Грци су јуначством и храброшћу постали на ново народ, политика није хотела з |
| а се окрену у авлији, гди је трава кроз хрђаву калдрму прорашћивала.</p> <p>Ја сам наишао на дв |
| његов глас лицем на празник Васкресења Христова.{S} Ову је побуну сада сам Милош на своју руку |
| теде подићи гласа свога за ове мученике христове.{S} Русија није се као покровитељка ставила у |
| али незнам себе укротити....{S} За име Христово, бар ви остали будите паметни!» —</p> <p>Врло |
| са твог гадног среброљубља да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво |
| рот својих тирана.{S} Сви су се заклели Христом Спаситељем на самом олтару, да осветничко оружј |
| нужди и потреби, они су се сви заклели Христом Спаситељем, да ће то одржати, па дај да се и ми |
| м Богом и његовим распетим сином Исусом Христом заклели, да дотле оружје оставити неће, док не |
| де своје рогове спустити пред вама, јер Христос господ војује с вами, ви ће те свугде победити |
| вом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју и |
| ато тамо <pb n="217" /> дошао, да стање хришћана у Бугарској извидим.{S} Њено гнушање и мржња н |
| та управо била плаћена маса из Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт на |
| је био жив и раздражен, кад се о стању хришћана на истоку опомињало.{S} Ја сам се бојао да јој |
| <pb n="177" /> испод руке Србе и остале хришћане, који подјармљени исламом стењу, да само прили |
| видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо им, да то чи |
| је у том мњењу утврдило, да сваки прави хришћанин не ноже друкчије, већ мрзити на Турке.{S} Она |
| бији, а без да је и једна једина држава хришћанска и једне речи за Србе проговорила.{S} Турци о |
| ц доводила.</p> <p>Ни једна једина сила хришћанска нехтеде подићи гласа свога за ове мученике х |
| ико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугари нису ваша бр |
| их да из турског ропства ослободе један хришћански народ; ова оба пука простака ма да нису ника |
| на на то смерала, да општег непријатеља хришћанства у забуну доведе, син њезин Мијајло није хот |
| свог и застане га у том магновењу, кад хтеде да подпише повишење пореза, који је већ утроструч |
| очајања падне на гроб браће своје, јер хтеде тамо умрети.</p> <p>У овој малој војсци, тако да |
| т пре неколико година, кад одвратити га хтедоше, да у стан Куршид-Паши не иде, сад су опет поно |
| реса са портом у савезу бити, — но није хтела никако допустити, да Србија буде Турској тако сле |
| бица између свију српских жена, није се хтела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је з |
| владала, није их од насиља ових бранити хтела, но их је јошт и сама она харала и пљачкала.</p> |
| — <pb n="46" /> могли свагда кад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао |
| ду своме учинио, кад би овде исписивати хтели; морали би читаве књиге написати.{S} Тога се добр |
| е се они у делу показују, као да би тим хтели потврдити, да су народи вечно осуђени да служе, з |
| /p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички уважавати.{S} Његовим |
| арламента.</p> <p>Да је Милош овог пута хтео издајицама да се освети, он је могао народ позвати |
| у њему једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјет |
| тази сваке позитивне поправке.{S} Он је хтео да се народ постепено изобрази кроз васпитање <pb |
| већма на очи, без да сам га и погледати хтео.« Он се на ово ваљада разљути, опали <pb n="12" /> |
| гову превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на руци био и |
| целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да је изневерио народно дело, за које је т |
| ије.{S} Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску.{S} Сваки је осећао како с дана у дан |
| ођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} Ако се ја |
| е се војске.{S} Рат овај, ког је турски цар мислио брзо да сврши, а без да мача из корице потрг |
| Он је несретнији био и од самог младог цара Уроша; овај је бар имао с почетка власт у својим р |
| на дан умножавана била из големе турске царевине, која је бројала 45 милијона душа, и чију је в |
| је знатности, и било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омладина турска узносила је |
| нат таки пошаље скоротече у Петроград и Цариград, који обојим дворовима до <pb n="204" /> знања |
| ити; те стога се српски кнез реши, да у Цариград иде.</p> <p>Ово његово решење нису сви совјетн |
| једне силе кнез Милош буде позват, да у Цариград на правдање оде. —</p> </div> <pb n="150" /> < |
| тимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријат |
| слогу источног израза позива, до дође у Цариград.</p> <p>Његово величанство» — гласило је писмо |
| љари српски нагли у Петроград, а неки у Цариград, реши се Милош да изашле једну депутацију, и т |
| “—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша там |
| ве то, јер је знао; да он није позват у Цариград да прима и враћа удворности или да види прегов |
| пољу.</p> <p>Од како је приспео Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је често на тајној аудијен |
| собито пак у оним пределима, који су од Цариграда удаљени били.{S} Ту су они страх и ужас месту |
| ан за народ српски, кад је скоротеча из Цариграда послат, у Србију Ферман донео, у ком је порта |
| аст ислама.</p> <p>По повратку своме из Цариграда, Милош је почео да у дело изводи оне промене, |
| ад нема више од тог ни говора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни проти |
| ог, у Бога се уздам, да ћу се тако и из Цариграда вратити!“—</p> <p>Он се тврдо реши за полазак |
| коју би неколико хиљада људи послати из Цариграда — <pb n="46" /> могли свагда кад год би хтели |
| војевање, а да непотражи нове помоћи из Цариграда.{S} Он се одважи, да са Србима ступи у прегов |
| у сами Срби за себе, пристану на превод цариградски, затаје од Милоша изказ Јусуфов и њега само |
| <pb n="152" /> ужасне смрти патријарха Цариградског.....{S} Но Милош није се нигда на једну св |
| машном народу робова!» —</p> <p>У самом Цариграду био је Милош најславније дочекат; пролазио је |
| 4, «Нема више доли само једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русија мора се |
| о много својих штоваоца и приврженика у Цариграду.</p> <p>Махмуд био је без сваке сумње у образ |
| рганизација оружања...{S} Уговори сад у Цариграду довршени, нису ову тачку спомињали... ваљда с |
| ите да од порте зависите онда је боље у Цариграду преведено; а ако ли то нећете, а оно је овај |
| се признати мора у посланству руском у Цариграду имали велику потпору.{S} Ово није Русија можд |
| као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>После оног последњег рата између Ауст |
| ело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је међу тим јако п |
| ела да нађу у министрима руским, било у Цариграду или у каквој другој држави своје посреднике, |
| тумаца.</p> <p>Трошкови на депутацију у Цариграду.</p> <p>Трошкови на агенције по другим земљам |
| p> <p>Тешки и дуги преговори, који су у Цариграду вођени, засути су били ти скоро непреодољивим |
| дали само на путнике, отимали кад и кад царску касу, но са Карађорђем <pb n="19" /> почели су н |
| еђу Аустрије и Порте, у ком су јаничари цару своме велике услуге учинили и управо да речем обра |
| е, ког је Милош сам његовом величанству Цару свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан |
| која је мени од народа дата.» —</p> <p>«Цару је моме за извесно“ — рече посланик — „достављено |
| г им је послао.</p> <pb n="70" /> <p>На цвети 1815. год. искупио се био силан народ у таковској |
| ара-Ђорђе и Милош...{S}59</p> <p>IX.{S} Цветна Недеља 1815. године...{S}67</p> <p>X. Књегиња Љу |
| d="SRP18791_C9"> <head>IX.</head> <head>Цветна недеља 1815. год.</head> <p>Кара-Ђорђе грдоба ср |
| у, која је имала лицем <pb n="89" /> на цветну недељу, да произведе устанак и побуну народа срп |
| етљавају победоносно оружије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S} |
| ора, окићено је заставама народње боје, цвећем и зеленим гранама.</p> <p>Велика црквена двокрил |
| са чином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена је на 17. окружја; већа окружја подчињена |
| и слободу његову бранио...{S} Истина је цела, јер ја тајити нећу; да се ја ово већ годину дана |
| вакога особито поверење задобио.</p> <p>Цела земља подељена је била на 12 окружја, доцније је М |
| ле Русије, вашем пријатељу и закрилнику целе Србије, кад би само учинили једну услугу, која би |
| признање ваше, које дугујете императору целе Русије, вашем пријатељу и закрилнику целе Србије, |
| м величанству Цару свију Руса дужан, то цели живот његов није довољан, да га исплати.</p> <p>На |
| ари опет на Србе.{S} Сам Куршид—паша са целим својим ђенералним штабом управлао је овом битком, |
| турског народа рећи: да је јунак српски целим путем примао, најсјајније сведочбе удивљења и ува |
| Браћо — хајдмо сада напред победа је за цело наша!» и јурне затим војском кроз речени кланац те |
| вој седити; а то јошт није све.{S} Кров цело време Милошеве уздрмане владавине, она је с дана н |
| Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат од целог народа за врховну правитељствену главу.</p> <p>«А |
| е га је издавало као да је био господар целог света, ма да је био насликан у своме народном оде |
| дног човека повукао је за собом пропаст целог народа...{S} Несретни Ђорђе слави се по православ |
| ушу тиштело.— Сљедећи догађај познат је целој Србији.</p> <p>Кад су несретни Турци јадном Србиј |
| к народа српског, који је 1796. год. по целој Јевропи одјекнуо, јест једна од најглавнијих епох |
| .</p> <p>Весеље и слављење рашири се по целој Србији; но то весеље и слављење није власт наређи |
| азио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал се по целој земљи распламтио.{S} Сваки, који је год оружје но |
| у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свакојаким видом показивали.{S} Народ је ру |
| Непоштено је што су уставобранитељи по целој Европи разнели били: «да је Милош худа будала, да |
| хиљадама штампати и поделити народу по целој Србији. «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта |
| г времена може бити, био једини човек у целој Србији, који је њоме владати и важност земљи у ст |
| ктеришу сва дела Милошевих установа.{S} Целокупна организација Србије, после савршеног мира, би |
| ђанским тако и у војничким стварима над целом Србијом преда.</p> </div> <pb n="49" /> <div type |
| рђа слава, која се је у то исто доба по целом свету разнела.{S} Његово јуначко име спомињато је |
| ће опет с почетка зоре да одпочне.{S} У целом логору само је један једини човек будан, и на ног |
| а сред бојишта рањенике своје.</p> <p>У целом овоме заробљеном народу куцало је једно родољубив |
| о од особите је знатности, и било је за целу турску царевину велика новост.{S} Омладина турска |
| .{S} Ово тако важно дело, које је могло целу земљу у ватру и крв претворити, а за које благодар |
| орте и Русије, а може бити да постане и цена њихова помирења и јачи услов њихова договора, ал с |
| свој на одбрану отачбине своје позвао, ценећи и уважавајући та предања народња, дао је он све |
| нац да привежу; зато сад поставе велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу |
| ју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, они су опет заузели били своја стара |
| кад се за Кара-Ђорђев устанак разчуло, цео се свет са њоме занимао.{S} Један свињарски трговац |
| Француске револуције, која је имала да цео свет обиђе.</p> </div> <pb n="42" /> <div type="cha |
| ше, и они изгубе силне војнике и оставе цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити српски вој |
| ад год би хтели лако уништити, ту се је цео народ на ноге подигао, и са оружјем у руци огледао |
| е Милош у Султанов двор приспео, гди је цео високи диван сакупљен био, он је пред султана уведе |
| она мрско ропство турско, под којим је цео народ српски стењао.{S} Притисак овај био је за сло |
| } Пред очима сваке поједине развијао се цео род патње и немира, дуго и предуго сљедовање ужасни |
| а.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удивителн |
| тпочивке устане Милош и поздрави весело цео народ, који му веселим гласом са: «Ура!» одпоздрави |
| авао, да народу изнесе на јавни претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе р |
| гог: «Рат! рат! освета Турцима!»</p> <p>Цео је народ разумео вику, сви су је повторавали, смрт |
| p> <p>Сад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му |
| ш гледећи за њом.</p> <p>Жалосни и срце цепајући поглед баци он на оба пред њиме умирућа рањени |
| ојећим обредима и тек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије пред својим вазал |
| и господари, и Милош напредује са делом цивилизације издрживошћу, која сваку похвалу превасходи |
| ли, те дошав у логор српски, застане ту Цикића и Молера, где са нападајем оклевају, те им рече: |
| , слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан, добар и љутит а увек з |
| ијег човека у овом столећу.</p> <p>Овим цифрастим говором Милош је био јако дирнут, но вешт при |
| устајали, а свуда их је само она једина цјел водила, да само ономе услугу чине, који им највише |
| између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поред другог и враћају |
| одуго оштро посланика руског, истера му црвен на лице његово, и пошто га се дуго нагледао, који |
| женскиња главу подиже гере, очи су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица јој |
| давати осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да наро |
| по рогљевима улица, по зборовима около цркава и манастира, скупљао се је народ около гуслара, |
| ј му неизмерној милости — благодари.{S} Цркве нису већ више могле примати у себе гомиле, које с |
| на оружје, затресоше се на ново сводови цркве.{S} Људи се купе около Милоша, грле га, старци се |
| ије, заставе и цвеће, које је у средини цркве дивотно понамештано.{S} Умилна и тиха гласба свир |
| ових речи изађе из олтара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> са најв |
| се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата отворена су.{S} Жене полете унутра и пада |
| цвећем и зеленим гранама.</p> <p>Велика црквена двокрилна врата широм су отворена и украшена на |
| јања изрекоше заклетву ову, преко прага црквеног прелазећи, сви се закуну да ће се само као поб |
| ара, пређе преко цркве и стане на прагу црквеном и <pb n="75" /> са највећим одушевљењем благос |
| олитву.{S} Наједанпут указа се на прагу црквеном човек један, под оружјем светлим, вијући заста |
| амога народа, који је прве своје кораке цркви светој упутио; да Богу на тој указаној му неизмер |
| ноћ.{S} Смирени народ бегајући упути се цркви у Таково, где мало застаде.{S} Црквена врата отво |
| искупио се био силан народ у таковској цркви на молитву.{S} Наједанпут указа се на прагу цркве |
| дана прошло је већ, од како се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у нај |
| те нехтедосте оштетити свету нашу матер цркву.{S} То је заиста похвално!...{S} Но почем наши св |
| на вечер.{S} Старци, жене и деца иду у цркву да Бога моле, да сутра лепо време буде, <pb n="13 |
| место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да им порта суди и нитко |
| итом вранцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако израженим, које су дуге црне власи |
| немогући већ дуже гњев свој одржати.{S} Црне очи њене необично су севале.</p> <p>Љубица небуде |
| ата и лепа. — Гордост њезина тела, дуге црне трепавице, правилне црте лица, пријатан и умиљати |
| са цртама јако израженим, које су дуге црне власи окружавале, његово угрожателно чело, страхов |
| дође.{S} Но овај страховити и горопадни Црни-Ђорђе, примао је ма у које драго доба све тужбе, к |
| опет бољари српски, повукли су канал од црног мора до срца Србије, место да су га од школе и ку |
| у годинама 1800 до 1811, просијала је и Црног-Ђорђа слава, која се је у то исто доба по целом с |
| n="50" /> одело, његову олињену бунду и црну капу.{S} Као врховног господара Србије, кћи његова |
| нцу Ђорђе, у лицу <pb n="20" /> црн, са цртама јако израженим, које су дуге црне власи окружава |
| рса његова.{S} Његово смежурано лице са цртама јако означеним, показиваху решителност и храброс |
| вет, да види његову слику, која беше са цртама јако означеним, погледа страховитог и високог че |
| ина тела, дуге црне трепавице, правилне црте лица, пријатан и умиљати поглед, стас висок и вита |
| су јој црвене од силног плача; а красне црте смућеног лица јој издавале су, да се она у највеће |
| на њих удари, и пошаље војводу Молера и Цукића, да их оданде изтерају.{S} За ову намеру Срба Ту |
| и се у Француској подигао био, одјекнуо чак и на истоку и потресао до саме унутрашњости и земљу |
| крије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је стао био, коју опет |
| им господарима.{S} Хајде — да се седа у чамац док је јошт безопасно за нас!!!»</p> <p>У том маг |
| буњен, ван себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <div type="chap |
| оца и водећи га под руку дође до једног чамца, који је био привезан за брег, код ког су стајала |
| и при свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако разливај |
| је лепо плаво дете, Насика кћи његова и Чарни најмлађи син његов, који је, стојећи између матер |
| родне заставе, на којима су ставите ове чаробне речи «Слободна Србија!» а затим ког је застава |
| и, који би им више платио.{S} Ови људи, час су услугу своју нудили којем паши што се од султана |
| којем паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са оним народима, који су супр |
| ећ је у највећој тајности спремљено.{S} Час отсудни за полазак у свети бој дошао је...{S} Нејач |
| је врло бистар и разборит био, за кога час мира никад некуца, то је био један млад земљеделац |
| момцима правцем у Турке.</p> <p>У исти час, изтргне Љубица из руку бежећег војника заставу, об |
| ило лакше него доћи до Милоша.{S} Један час после свога доласка, посланик је руски поднео госпо |
| сле престати! — Дан свиће, а кроз један час кренуће се и војска, мени остаје само јошт једна ду |
| о?{S} - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео |
| рце дирају.{S} Ми ћемо те неправде мало час видити.{S} Увек присеби — праштајући се са својим м |
| њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верно при |
| иђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час једну час другу силу, гди се овога начела верно придржава.</p |
| — или гину заједно.</p> <p>Јошт и овога часа поред свију непријатељских покушаја, да Србе раздв |
| } Старе народне песме, које су до овога часа само у страху и највећој тишини певане, сад се нај |
| тела тој заповести да покори, а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје ни |
| {S} Велики дрвени крст, кога је до тога часа у руци својој непомично држао, подигне он, и почне |
| еђу својим народом.</p> <p>Да последњег часа држање његово било је пуно достојанства и благород |
| ћи и тражи ће од нас заштите.{S} До тог часа ваља причекати!»</p> <p>Овако зазорно и озбиљно др |
| у ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе |
| судбу — Србије.</p> <pb n="17" /> <p>Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао |
| себе од жалости скочи брзо у чамац и за часак нестаде га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| аклон, непрестано вичући; «удри за крст часни и веру свету!“ и Турке тако одбију.</p> <p>Сама п |
| определио свештенству наплату, да може часно живити и није дозвољавао, да се са наплатом кајиш |
| ављење из ропства, и да у свом благом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, т |
| шевлењем у бој! —</p> <p>После неколико часова роди се и сунце и осветли страшни пустош оставље |
| ва, сљедили су и дани одмора.{S} У овим часовима мира, он је себи дозволио нека задовољства, ко |
| рта совјетницима суди.{S} Тај пад му на част служи, јер се није догодио вољом народа, него вољо |
| е справљао.{S} Ако би тако било слава и част нек је спомену његовом. —</p> </div> <pb n="168" / |
| Милош одговори: «да он себи за највећу част држи, то изванредно благоволење — којег је он пред |
| ва — послужи му за потпору.{S} Сујету и частољубива потраживања њезина прибравши, створи она у |
| ога, није лако снашао окове ропства.{S} Частољубиве мисли њега су од свију страна напајале.{S} |
| оди вечно осуђени да служе, за подножје частољубивим.</p> <p>Све војводе српске, које се корист |
| а је врвила путем пред њим и ког у овом часу опкољавају поклоњења мусулмана, негда његових госп |
| ине, стане пред гомиле, које се окупе у часу одмора, слуша све приметбе, одговара на сва питања |
| ници слободе, пођите!{S} Оне, који се у часу повратка не нађу овде, наћи ћемо тамо горе у небу, |
| а видим отачбину нашу.{S} Ако има једно чевечанско сретсво за сачувати и одржати престол ономе, |
| е је Милош.{S} Он је већ изодавна знао, чега се у разговору придржавати има и он је био у стању |
| огла дуго преживити два своја изгубљена чеда, срце јој је од тешке жалости за њима препући мора |
| е су га мисли обузимале, душа је његова чезнула за непознатим — ова морална бољетица која мори |
| њега.{S} Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га могао <pb n="31" /> са животом проста з |
| ху му свагдашња мисао.</p> <p>Неодолима чезња за слободом, водила га је у пустињу да потражи ме |
| осећи турски барјак. —</p> <p>Србијанци чекају их са пушкама у руци мирно, без да ико једне реч |
| лазак у Цариград.</p> <p>Сјајне почасти чекале су на Милоша тамо.{S} Махмуд, овај други изванре |
| даре на Србе, који су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај буде одбијен, |
| а у поноћ дођем, али ја немам кога више чекати.{S} Цар и краљ неће мм ни један у помоћ доћи.{S} |
| значеним, погледа страховитог и високог чела, које га је издавало као да је био господар целог |
| да закрили невину браћу своју и нејаку челад њиову, да их Турци у ропство не одведу.{S} Љубица |
| илошу, човеку, кога је слатко обхођење, челичан карактер и дубоко проничући дух украшавао, који |
| једног грла заори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу мало попустише, са |
| Русији буде доказано, да неће моћи овај челични карактер за руком својом савити, који није наги |
| д подло, често одвећ достојанствено.{S} Чело му је отворено, поглед стрељав а лице му <pb n="15 |
| ле ових речи метне Махмуд руку своју на чело, у мислима задубљен, примети <pb n="167" /> опет д |
| оњатна освојења и увенчала гордо његово чело круном?—</p> <p>Једном кад га је мајка његова враћ |
| своје намишљаје.</p> <p>Милошево широко чело, замишљен и озбиљан поглед одговарао је потпуно ње |
| смрт од ропства, дај да дигнемо оборено чело јошт једанпут, да изложимо наше јуначке прси непри |
| не власи окружавале, његово угрожателно чело, страховити поглед, стрепећ покрет, гордељиви стас |
| да? — рекне она, подижући очајно руке к челу своме.“ —</p> <pb n="87" /> <p>Милош сад стане неш |
| стог сељака.{S} Он је са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу, а више |
| ели.</p> <p>У самом делу, почем се ни о чем није радило, до ли да се Србији колико је могуће ма |
| њу издржати сва испитивања, без да се у чем изда.{S} Он је толико одговорио султану: „да ће из |
| х с почетка видио, колико она важи и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању |
| е, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет дан |
| о да пази, да у чему не преухитри, и да черте једне не изда у свјет данас, од које би може бити |
| вето Еванђелије и да нећемо ни од једне черте његове одступити, нити једне самовољно промјенити |
| Међу тим да ли би народ, ова у политици честа прегача, ладнокрвно гледао, како са престола сила |
| роде придржавати могла.</p> <p>Ни један честит и свестан Србин не може Књегињи Љубици пребацити |
| ве цео пртљаг и сву војничку оправу.{S} Честити српски војници тог вечера спаваху под заузетим |
| ком главу своју, пушио је из дуге луле, често погледајући веселу и дражесну гомилицу, што је не |
| ојничко, опхођење просто а никад подло, често одвећ достојанствено.{S} Чело му је отворено, пог |
| Приповедао му је о јунацима српским.{S} Често му је говорио о скорим бојевима, који ће супрот Т |
| због њене неумерености и добре воље, а често стављало се у средину као посредоватељ међу људе, |
| он ту често проводио читаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се к |
| Милош у Цариград, <pb n="157" /> био је често на тајној аудијенцији код султана, без да му је т |
| стојен био, Махмуд је говорећи о Србији често уплећао по гдекоју неразумљиву реч о уређењу њези |
| личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је био несретна жртва ових силеџија, кога су они |
| рђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свакојаким видом показивали. |
| <p>У доцније доба, кад су се Србијанци често бунили и устајали на оружје, несретна њихова родб |
| е допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, који много умствују.{S} Ја |
| код своје Љубице нашао, ма да је он ово често вређао.</p> <p>Кнез Милан није више од три месеца |
| су и убијали они само Турке, којима су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариград |
| им се допадало да тако раде, већ што су често занешени били страсним жељама својима, и оно су р |
| их удаљеним и неприступним, те је он ту често проводио читаве седмице, а често проживео је ту и |
| рпска није била више као проста ајдучка чета, од које се народ отуђивао, коју би власт турска м |
| и крвни непријатељ њихов био.{S} Ова је чета управо била плаћена маса из Турака и Хришћана саст |
| устанак навели и који су под собом више чета наоружаних имали:{S} Милан Обреновић од Поцерја, н |
| је побуна народна на прагу.</p> <p>Пред четама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при |
| м у руци огледао са своји господари.{S} Чете су његове по војничком начину потпуно удешене биле |
| о чувени паша видински Пашван Оглу, ове чете састављене и искупљене су биле из самих ајдука или |
| силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати, <pb n="21" /> које с дана у да |
| Турака и Хришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису добивале ника |
| едвидила, хоће да се испуни.{S} За пуне четир године дана, она је противу сваке своје личне опа |
| суда: овај се састоји из председника и четири члана.</p> <p>4.{S} Први избор министара, предсе |
| карактерише народ и дела српска; отац и четири брата Љубичина, стајаху под заставом попа Луке Л |
| :</p> <p>1.{S} Устројење министарства у четири оделења: унутарње, правосудно, финанциско и инос |
| е сам задобио жалосним жртвама за пуних четрдесет година,» прихвати речима Милош сасвим просто |
| <head>Кара-Ђорђе.</head> <p>Кроз пуних четрдесет година заливали су Срби драгоценом крвљу свој |
| би голема турска сила могла његову малу чету застрашити и чувао се Турцима издати снагу своју д |
| војвода.{S} Сваки је од њи имао оружану чету од мање више момака, који су под неограниченом вла |
| године, а да недаје више ни: арача, ни чибука, ни димнице, ни главница, ни женитбине, ни котар |
| каквој другој држави своје посреднике, чија важност јако претеже на мерилу њихове судбе.{S} Та |
| и на чему се она оснива; а знао је и то чијем потстрекавању има он за ту почаст султанова позив |
| ају победиоце у ослобођеном Крагујевцу, чији становници такођер беху у редовима бијуће се војск |
| — затим се баци вранцу своме на рамена, чију узду из руку својих изпуштао није, и лаганим ходом |
| не, која је бројала 45 милијона душа, и чију је војску предводио чувени Куршид паша, страшило р |
| је исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетника и предсједника апелационог суда, јед |
| и имају поверења у народу.</p> <p>5.{S} Чин министра председника, један је исти са чином дивизи |
| паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђ |
| , ког је јунаштво његово на тако високи чин узвисило.</p> <p>Милош се сад повуче у свој мирни к |
| ајло...{S}208</p> <p>XXIII.{S} Последњи чин у драми Српској...{S}219</p> <p>XXIV.{S} Свршетак.. |
| 23"> <head>XXIII.</head> <head>Последњи чин у драми српској.</head> <p>Непрестано уз престо син |
| истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, овај устав такав, какав је на п |
| онда од тога, кад би од умора и грозна чина одпочивати морали; дотле се је Милош задовољавао к |
| вица оставља отачаство своје, одриче се чина, који му је од сабраће поверен.{S} Он их оставља и |
| .</p> <p>Ове појединости, колико се год чине да су неверојатне; јесу зато ипак истините, јер су |
| невоље и да видите, каква насиља Турци чине бедним хришћанима.{S} Ми овде код нас недопуштамо |
| } Ми овде код нас недопуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити |
| едина цјел водила, да само ономе услугу чине, који им највише плати, ма тај и крвни непријатељ |
| ли, они су се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, радили су своје послове.</p> < |
| закону.</p> <p>Оваким установленијама, чини ми се, биће внутрење правленије најбоље, и као лан |
| ом.{S} Овим установљенијем укратиће се, чини ми се, самовљство и свију нас у скупи и свакога по |
| тка од кошница и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће само Правитељству |
| отпору.{S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпор |
| зи у Русији и Турској.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, ве |
| .{S} Руско посланство које се с почетка чинило да у овом послу само мимогредно улогу игра, било |
| ајвећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непријатела на н |
| , да ја и совјет <pb n="149" /> државни чинимо даља расположенија с њима; они ће после доћи у н |
| уну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака поглед је његов непомично |
| ове велике трошкове и госбе, које је он чинио.{S} Милош је пак нашао, да је то много: „Доста је |
| при оваком разговору са свим се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} |
| и онај платити, који буде правитељству чинио; <pb n="147" /> кад све то велим, народ зрјело ра |
| да ће морати Турској и других уступака чинити, јер је знао, да Србија његова није тако снажна, |
| могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити, кад је био остављен од свију оних, који су га н |
| амере, па јошт к тому и личне им услуге чинити.{S} Народ српски често је био несретна жртва ови |
| се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После ових речи заповеди, да се војска на Ту |
| у једном вере имао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници |
| се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на руци био и све би одобрио.{S} Шт |
| тељство наше, нит икакав старјешина, ни чиновник ни трговац, нити ико други права заграђивати ј |
| а кнезу, а он може само оне изабрати од чиновника, који су најспособнији и најчеститији, и који |
| телохраниоци султанови са други високи чиновници, опколили су га са свију страна. —</p> <p>Мил |
| ио.{S} Пред њим су јашили главни турски чиновници а телохраниоци султанови са други високи чино |
| еници и сви остали грађански и војнички чиновници.{S} Од ових како који дође, таки се и намешта |
| је 6000 Ф.—а Епископска 4000 Ф.</p> <p>Чиновници немогу бити збачени без претходне осуде.{S} Н |
| а; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, веће само Правитељству на зданијама, која |
| азу и књажевској фамилији.</p> <p>Плаћа чиновницима.</p> <p>Плаћа архијереима.</p> <pb n="144" |
| треби, кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће му се и онај платити, кој |
| сједника апелационог суда, једнак је са чином пуковника.</p> <p>6.{S} Земља цела подељена је на |
| министра председника, један је исти са чином дивизијоног ђенерала; чин пак совјетника и предсј |
| де.{S} Напредовање њиово бива по реду и чину старешинства.{S} Свако село само себи бира стареши |
| сти Србијанац у своме простачком оделу, чињаше се да својом вољом над свима влада и заповеда.{S |
| нагу.{S} Победе добивене на бојном пољу чисте земљу од угњетача, слобода и мир сад је у њојзи п |
| ак, да може одлазити, додајући:</p> <p>„Чисти одавде и немој више за живу главу усудити се да т |
| о зајам тај сада враћам, сад смо оба на чисто, па у будуће неверуј ником па ни мени самом!“ —</ |
| но вешт прикрити забуну своју, он се је чисто и невешт томе чинио.{S} Неколико тренутака поглед |
| оже мој!» — уздане Милош са узбуђеним и чисто преломљеним гласом — «е па како ме није ваше вели |
| оклони. —</p> <p>Разговор наш трајао је читав сат, и увек је био жив и раздражен, кад се о стањ |
| ве седмице, а често проживео је ту и по читав месец дана, без да се кући својој враћао. —</p> < |
| х јунака покупити и штампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се из тих народних песам |
| кад би овде исписивати хтели; морали би читаве књиге написати.{S} Тога се добра и данас Србин с |
| еприступним, те је он ту често проводио читаве седмице, а често проживео је ту и по читав месец |
| "71" /> пребледиле и од страха онемиле, читају у себи молитве, које се недаду овде описати.{S} |
| на да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у гла |
| одних песама почну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости засади у деци ота |
| лањској св:{S} Трифунској скупштини дао читати, печатати и подјелити међу <pb n="140" /> нама.{ |
| S} На лицу сваког <pb n="136" /> Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио |
| — «једна велика породица, од које сваки члан мора поњати своје интересе и морадне исправке за с |
| овај се састоји из председника и четири члана.</p> <p>4.{S} Први избор министара, председника с |
| .</p> <p>2.{S} Успостава савјета из 16. чланова и једног предсједника, решење његово већином гл |
| ра-Ђорђе установи совјет од толико исто чланова, колико је и војвода <pb n="60" /> било.{S} Ове |
| — говораше он са одушевлењем —„да неки чланови владе моје, подговорени од мојих непријатеља и |
| јашчењејшом господом архијереима нашим, членовима судова, капетанима окружним, главним кметовим |
| сад овако торжествено, и окружен и опет членовима прељубезне моје фамилије, преосвјашчењејшом г |
| дубоки политичар и искусни законодавац, човек у ком су се све способности великог владара слиле |
| ком отпору и жалоснијим посљедицама.{S} Човек, који је рад да се упозна са стањем ове земље, та |
| е, Кара-Ђорђе се страховито превари.{S} Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за |
| у сваке, особито пак нове државе, треба човек врло добро да пази, да у чему не преухитри, и да |
| на увек отргнут бити морао, то би онда човек и о самом провиђењу очајавати морао.</p> <p>Догод |
| рана. —</p> <p>Милош је средњег узраста човек, држање му је војничко, опхођење просто а никад п |
| ег кнеза од Србије.</p> <p>Кнез је млад човек од 18. година, висок, блед, љубка изгледа, понаша |
| своју добро одиграле.»</p> <p>Но кад је човек тако снажан, да може признати и изнети и оно што |
| ата од колебе, на прагу њезином изкрсне човек стаса високог, који је имао бунду на леђи, а на г |
| емногих изванредних дагађаја, којима се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека сас |
| орђа, да ми бегунцу буде у помоћи, рече човек у полу радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта |
| у чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у боју била, него је и саму политичку б |
| ка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећајима на срце своје |
| аг у корице...</p> <p>Милош је био таки човек, ког си, хтео ил нехтео — морао политички уважава |
| тамо.{S} Махмуд, овај други изванредни човек тога доба, потпуно је поњао дужност, које му је н |
| {S} У целом логору само је један једини човек будан, и на ногу он бдије над свима.{S} Дух његов |
| н је оног времена може бити, био једини човек у целој Србији, који је њоме владати и важност зе |
| век у коме живи.{S} Милош је био једини човек, који је могао владати и обуздати српску револуци |
| се смелошћу и одважношћу већма користи човек него претераном опрезношћу па као што сам се божј |
| а све сетити.{S} Но Милош није био онај човек, који за добро земље неби повукао корист, из те н |
| тиниту љубав у народу прибавило.{S} Тај човек био је <hi>Милош Обреновић</hi>, кога је народ ис |
| ђа.</p> <p>Кара-Ђорђе опет није био тај човек, да је незадовољницима кроз прсте гледати могао, |
| } Наједанпут указа се на прагу црквеном човек један, под оружјем светлим, вијући заставу у руци |
| ови?</p> <p>„Има за гдекоје људе један човек у Србији сувише“ одговори Милош смешећи се.{S} Ја |
| отле се је Милош задовољавао као поштен човек само тиме; «да му се заробљени Турци закуну, да н |
| ради.{S} Кнез Милош, који је увек остао човек народњи, сваки дан излази да види шта се и како с |
| мудром и јуначном Милошу!!! — Он је био човек из народа, који је само за народ и Србију своју ж |
| отето разбојиште опет преотети.</p> <p>Човек овај, који је врло бистар и разборит био, за кога |
| дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима својим |
| ко схватити овај призор, између ова два човека, који се поњају а без да се желе разумети и код |
| Два момка Ђорђева, допратише пред њега човека неког, коме су два снопа жита о врату обешена би |
| по један лебац удовици и сиротама овога човека!» —</p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што г |
| прими плаћу од правитељства на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмоме и <pb n=" |
| Он није знао за забаве и радости млада човека.{S} Неки тајни ал неутолими нагон за слободом на |
| одважности и невиђене слабоштине.{S} За човека овог, који после толико проливене крви и јуначки |
| вагда при себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:</p> <p>«Ти си погаз |
| ог предводитеља.{S} Но певерење поштена човека усколеба се.{S} Милоша, кад разговоре о миру свр |
| Јелица, видећи да је пиштољ на несретна човека наперен, улетила је у оном тренутку, кад је пишт |
| вно исповеда, за једног најчудноватијег човека у овом столећу.</p> <p>Овим цифрастим говором Ми |
| {S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки начин к правици и човечанству, дон |
| и олигархијску опозицију и оборити овог човека, који је доста незгодан правац заузео био, јер н |
| >Тамо су га лепо примици.{S} Пад једног човека повукао је за собом пропаст целог народа...{S} Н |
| д:{S} 1814, «Нема више доли само једног човека у Цариграду.“ —</p> <p>Да ово пак постигне Русиј |
| сним зрацима у поноћно доба осветљаваше човека једног на гробљу вишевачком, који се богу мољаше |
| д ћемо по новој и клизној стази пратити човека тог, који на њој кнежески престо нађе, исто онак |
| а њега ове ласкаве речи; „Ја непознајем човека у данашњем свету, који би ми уливао више удивљењ |
| — један је Алах велики... </p> <p>Живот човека врло је кратак!“— и са тим речма даде знати, да |
| уга.</p> <p>Но Русија је нашла у Милошу човека, који је врло мало расположен био, да влада у см |
| о опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:</p |
| пређе, него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, челичан карактер и дуб |
| околишење и лукавство политичко на узор човеку најлукавијем и најпроницавајућем, и сад објашњењ |
| <p>«Један тренутак“ — рекне она младому човеку, и све је изгубљено.{S} Ако хоћете да радите за |
| теху безкрајну; која у једном магновењу човеку, награђује све труде живота његова.—</p> <p>Кад |
| човека ванредни неки начин к правици и човечанству, доносио све страховите и ужасне пресуде?</ |
| нако описана и разграната, како ји само човечество предписује; у њима ће те наћи, да је личност |
| о овој неразрешивој гатки, о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човек |
| , да ми пошљеш сина твог Мијајла, да ти чува место твоје.{S} Ако је свети пламен отачаствољубља |
| дију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, докле се год они борили буду под заставом слобо |
| колена; мушки стоје гологлави на пољу, чувајући стражу на улазцима.{S} Месец просијава кроз об |
| витом, коју <pb n="73" /> су до брегова чували оружани људи, који ће сутра на отвореном пољу ст |
| ја ћу остати овде, да ти задобито место чувам, и доћи ћу кроз овај кланац“ — показујући на њега |
| ка помагао оцу своме у пољском раду.{S} Чувао је стада, а двапут преко године ишао је са братом |
| ила могла његову малу чету застрашити и чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.</p> |
| оља је покривао.{S} Своје је момке јако чувао да лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима |
| сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара престола оца свога!“ — Помоћу своји пријатеља уд |
| /p> <p>Гледећи псето — овог неразлучног чувара свог, који је пред њим рањен посртао жалостиво ј |
| ила је она неуморно и неутешно над дели чувара престола оца његова.{S} Њеног присуства сви су с |
| у при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових пресуда, што их је он као ди |
| држање стража по границама, које ће нас чувати, да нас ко не напада са стране.</p> <p>Трошкови |
| мој Ђорђе!{S} Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»</p> <p> |
| еше међ својим простим сељацима довољно чувен и радо виђен.{S} Но он је богатство без слободе п |
| а, каква до тог доба у Турској виђена и чувена нису била.{S} Он му је поклонио драгоцену сабљу, |
| рпски.{S} Ове је књиге саставио и издао чувени књижевник српски „Вук Ст.{S} Карацић у две свеск |
| лијона душа, и чију је војску предводио чувени Куршид паша, страшило раје.</p> <pb n="93" /> <p |
| вом Јаничара и које је предводио далеко чувени паша видински Пашван Оглу, ове чете састављене и |
| и, који до данас јошт од њих нигда нису чувени били.{S} Старе народне песме, које су до овога ч |
| љу бојном, постало је њено име у народу чувено.{S} Она је не само као и други човек више пута у |
| их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена жестина њена — из које је она добила моћ за о |
| је везивала ово двоје деце и да је ово чувство годинама све већма ладнило, оно је доцније на п |
| head> <p>Ово неограничено и ово прерано чувство отачаствољубља подрањивао је у Милошу брат њего |
| — видите кнеже“ — настави Долгоруки са чувством — „оне беде, које су савети Енгленске и Франце |
| аха, одушевлење оно, које је у први мах чудеса стварало, сад је са свим већ оладнило.{S} Само ј |
| се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удивителним исходима, којих сљедство беше: о |
| ста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнемо сматрати у своме поступку |
| бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош чудећи се.</p> <p>«Е без сумње! — видите кнеже“ — наста |
| оје на султана управити, дивили су се и чудили његовом држању.</p> <p>Држећи се непрестано сход |
| ни писати незна, то се зајиста дивити и чудити морамо.</p> <p>Тако чудећи се, ако и даље нагнем |
| дних дагађаја, којима се човек дивити и чудити мора.</p> <p>У ова два човека састоји се и цео с |
| ни вођ српски.</head> <p>Заиста врло је чудновато расматрање једне са свим просте и неукроћене |
| 1837.</p> <p>Није ли истина, да је врло чудновато, кад овај чин пред очима стојећи, овај устав |
| , о овоме срцу човечијем.{S} Није ли то чудновато да је код овог човека ванредни неки начин к п |
| огло да њој подражава.{S} Мени је одвећ чудновато, да велике силе, које шире своја снажна рамен |
| јуначне Србе.{S} Ох! кад бих плод овог чудноватог напора од њи на увек отргнут бити морао, то |
| рњег и финанције сачињен.</p> <p>О овој чудноватој жени, вредно ће бити, да споменемо речи једн |
| p>Овај родољубиви и ватрени позив, који чудноватом краткоћом својом пред очи ставља судбу отачб |
| це — жене Милошеве.{S} Зато за упознати чудновату жену, која тако знамениту и велику улогу игра |
| њег уређења, Милош је уједанпут показао чудновату вештину.</p> <p>Заповедајућа власт, која је з |
| њему у поноћ долазила, њему мудрошћу и чудном вештином при управи тако рећи свагда десна рука |
| их родитеља.{S} Њега је Бог обдарио био чудном суморном ћутљивости, која као да му је само за т |
| оног народа, за кога се зна у Србији да чудну снагу има.</p> <p>У једноме основу великих и проб |
| редао.{S} Њихов јуначки поглед пуказује чудну одважност, коју перо није у стању описати.</p> <p |
| вору саме простоте, које се је Милош за чудо <pb n="164" /> придржавати умео, положај Махмуда, |
| — установљена.</p> <p>И то је Милош за чудо проникнуо.{S} Непријатељ од теорија и пре свега па |
| у овим данима великог искушења било је чудо мужанствено; беше одана и ономе, ком би имала прав |
| ам Милош на своју руку водио и за дивно чудо; она се добро и сретно по народ свршила.</p> <p>Но |
| претрес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да |
| бражена Јевропа имати доста, да сазна и чује.“</p> <p>„Да сви људи» — настави она — «нису жене, |
| ве речи, које су име његово спомињале и чује где слуга његов упућује тужећег се да после ручка |
| а што најчудноватије на свету, које кад чују научењаци света, они очајавати могу.{S} Ово тако в |
| з својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош долази, изађу Турци на Добрачу <pb n="9 |
| , а од тога часа, кад је за ту заповест чула, није из куће своје никуд излазила. — </p> <p>Једн |
| е совјетнике.{S} У прах су пали, кад су чули где народ разилазећи се својим кућама, јавно рече: |
| х позове да се предаду.{S} Турци кад су чули да је ту и Милош дошао — поплаше се и ту ноћ нагну |
| ва у њиовом срцу.{S} Свагда, кад год су чули да је народ српски на овој ил оној страни на оружј |
| а, која би народ на освету изазвала.{S} Чуо се само из далека велики немир — бурна <pb n="41" / |
| му је отлично.{S} Зачудим се кад сам га чуо француски говорити.{S} Разговор наш био је кратак, |
| сам руски министар ускипио био, кад је чуо: да је Милош ферман <pb n="176" /> онај од 1830 год |
| о нико није знао, ма да је сваки у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оруж |
| орила је она са највећом разјареношћу и чуством пуним осветољубља.</p> <pb n="81" /> <p>Брзо за |
| итеатра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то |
| осподо, и на ваше промотрјеније и желим чути и витити од вас, од сваког окружја по особ, једнод |
| им лепих коња и множину ваљана оружја и џебане.</p> <p>Усклик живе радости и благослова, дочека |
| г слова преписано, нит је по престолном шаблону израђено, па да се у њему којекаквим фразама мн |
| да опишем сва јуначка дела која је ова шака јунака, у овом новом ал страховитом боју починила |
| овора, да се из Цариграда само заповест шаље, којој се позвати ни противити није смео.{S} Сад ј |
| азљућени Турци, двапут јурну помамно на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Ми |
| а Дубљу, Срби нападну јуначки на турски шанац; Турци се смету, отворе врата на њему, те почну б |
| ног Пашу да узјаши на коња и да тако из шанца изађе у намери, да се кроз Србе пробије и побегне |
| е Турци јако утврдили били, и из својих шанчева јуначкм се бранили.{S} Чујући да Милош долази, |
| Срба одбијени и врате се натраг у своје шанчеве.{S} Међу тим и Милош са осталом војском стиже, |
| крене, па бијући се са Турци подигне и шанчеве, а затим их позове да се предаду.{S} Турци кад |
| рави тукао, дотле су други опет подигли шанчеве код Ваљева и почели се тамо утврђивати; но Мило |
| итком, немогоше гонити их, већ осташе у шанчеви своји, док м помоћ не дође.{S} Турци се повукош |
| и у себи чуо, да му то задахнуће на уво шапће: «Устаните на оружје, време је!» —</p> <p>Народ ј |
| су их у своји опкопи чекали са запетом шаром.{S} Први нападај буде одбијен, па у колико су срп |
| седишта, те испод сламњаче извуче своју шару, стане с њоме пред сина, остали људи који су у соб |
| супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу као непр |
| е на песку зидао.</p> <pb n="117" /> <p>Шатобријан рекао је начином њему својственим: «Грци су |
| а реч.{S} Њему се заповеди да уведе под шатор Куршидов српског предводитеља.{S} Но певерење пош |
| <pb n="79" /> застану.{S} Богати турски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе |
| тог вечера спаваху под заузетим турским шаторима.</p> </div> <pb n="97" /> <div type="chapter" |
| о је прави ремек од истине, без икаквог шеврдања, које може свакоме владару, који је уставом зе |
| м, који се бију са крајњим очајањем.{S} Шест пуних сахата трајала је битка, у којој Турци напос |
| ју до себе и до књаза и саставити ју из шест попечитеља на које ће се све струке дјела народни |
| совјета буде закључено: „послати кнезу шест совјетника од стране умерене, који ће код њега изр |
| у под заставом слободе.</p> <p>Ни пуних шест месеци нису браћа ни отац Љубичин под заставом сло |
| који је имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућ |
| ечи ја му неодговорим ништа, но навучем шешир свој већма на очи, без да сам га и погледати хтео |
| вце, које су ови из Београда у Цариград шиљали.{S} Они су од својих земљака као пријатељи прима |
| у се могле из канцеларије у канцеларију шиљати.{S} Више пута при искреном разговору, којим је о |
| ане и бегајући сакрије се у један трнов шипраг, а капа и чалма оста му на оном месту, гди је ст |
| ете моје!“</p> <p>„Кад сам се враћао из Шипровата у Вишовце,» настави Ђорђе» враг нанесе на мен |
| е одвећ чудновато, да велике силе, које шире своја снажна рамена преко толиких милијона разна н |
| лосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину своме.</p> <p>— „Отац, ја с |
| аишао на два стражара, код једни дрвени широки мердевина, које су именом „басамака“ почаствован |
| имао бунду на леђи, а на глави шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног уну |
| ић све своје намишљаје.</p> <p>Милошево широко чело, замишљен и озбиљан поглед одговарао је пот |
| .</p> <p>Велика црквена двокрилна врата широм су отворена и украшена највеличанственије.{S} Мно |
| о, и тако сами српски великаши отворише широм врата, да се Турска и Руска у српска унутарња дел |
| род српски жели и иште слободу законску ширу у смислу <pb n="188" /> управе, и његово је велича |
| се из тих народних песама почну деца у школама учити читати, да тиме јошт из ране младости зас |
| мора до срца Србије, место да су га од школе и кућа својих у цркву отворили.{S} Тражили су да |
| ачаствољубље и одважност.{S} Свуда се и школе по заповести његовој отворе и обучавање деце и до |
| зио, видио сам гдекоје војарне болнице, школу и апсану, које су све по нашем обичају изидане би |
| е Милоша до оставке довела, и без да се шњима завадила, она је распру међу својим непријатељима |
| севале су му очи, те је избегавао да се шњима састаје, а стада је своја водио све по пољима од |
| лудо не гину.{S} Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, где би голема турска с |
| страже турске допрати, где растајући се шњиме рече му: «С Богом Милоше, ти си ми избавио једном |
| клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг.{S} Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни н |
| јуначтво у биткама, подсећа нас на саме Шпартанце, те он беше предмет свакидашњег разговора.{S} |
| радостан.</p> <p>«Ђорђе, жалосни сине! шта је теби? повиче старац, ширећи дркћућа наручја сину |
| . «Нека» — рекао је Милош — „сваки зна, шта је за опште народно добро урађено!“— </p> <p>Мало п |
| о ли један простак, који зајиста незна, шта бива по свету! — Ја у истини имадем и сувише посла |
| народа — имају јошт времена бринути се, шта се и у нашој маленој и сиротој кнежевини догађа.» — |
| ио би највећи кукавичлук.{S} Кажите ми, шта да чинимо?» —</p> <p>„Овде ћемо остати да непријате |
| ма; они ће после доћи у народ и казати, шта је овде свршивано.{S} Иста та одабрана лица биће де |
| од позва своје дужности, да може знати, шта власт има с правом искати од њега!» —</p> <p>Изврши |
| .{S} Те силе исте гледе са узнемирењем, шта се збива по Србији, и ја сам им морао обећати, да ћ |
| доћи.{S} Ако се ја од Турака узплашим, шта ће други чинити?» — После ових речи заповеди, да се |
| {S} Зар вама нико и никад није говорио, шта трпе жене хришћанске на истоку?{S} Зар Срби и Бугар |
| о; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори.</p> <p>Неописана је то дивота вид |
| свирјепим, иначе је био сушта доброта; шта више, кад дође к себи, плакао је као мало дете прок |
| они, који су жртва били устава тог.{S} Шта више говорило се, да су неки и неки и за овај устав |
| у слободу.{S} Смрт су они презирали.{S} Шта им је важио живот без слободе, а у окови турски!</p |
| ичку борбу у позније доба сама водила — шта више мерила се са портом и исполином севера — са ве |
| и много демагогички стихија?»</p> <p>«А шта ће то рећи?» — упита Милош узнемирен.</p> <p>„Кнеже |
| на несретну Пољску навукле!»</p> <p>„А шта је то Францеска и Енглеска?» — запита Милош смерно. |
| е то од моје стране совјету!“</p> <p>Па шта сте дакле намерни ви учинити запитају га ови?</p> < |
| ома умиљато и племенито, понудила ме је шта више, да покрај ње седнем.</p> <p>«Ја знам господин |
| желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —</p> <p>Јадна ова сиротица, кроз |
| започетом послу.</p> <p>Познато нам је шта се збило у кабинету код Махмуда...{S} Познати су на |
| се невешт чинио, као да ни схваћао није шта му Махмуд говори.{S} Сад, пошто су на двору силног |
| ес цео рад свој.{S} Он је хотео да чује шта ће он о томе рећи, па ако је где погрешио, да тамо |
| кој благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је зајиста: да Милош ниј |
| че јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} Проклети Ту |
| човек народњи, сваки дан излази да види шта се и како се ради, побуђује радине, стане пред гоми |
| ушо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити.{S} |
| не рамени и рекне смешећи се: „Знате ли шта ће остати, ако дам извршујућу власт совјету у руке? |
| мао, могао је да је хтео чинити у земљи шта је хотео.</p> <p>Та сами совјетници Кара-Ђорђеви од |
| децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“</p> <p>Тог часа пошаље по попа.{S} Кад |
| ор данашњи поведем.»</p> <p>—„Ја незнам шта људи разумевају под престолним говором» — одговори |
| ожда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{S} Може бити да ће то и бити ј |
| , а лармање смрћу.</p> <pb n="69" /> <p>Шта је могао сирома народ супрот ових гонитеља чинити, |
| а, која су му заповедала ћутати.</p> <p>Шта се посве међу супрузима догађало, то нам није позна |
| шене биле њеном супружном праву.</p> <p>Шта ћемо? — кад наш јунак Милош није био у свему образ |
| без да се кући својој враћао. —</p> <p>Шта ли је већ сневао овај прости дечак?{S} Нису ли пред |
| своје незадовољство у пуној скупштини: «Шта зар се јошт и Милош сме држати за каквог Боливара?» |
| мљу и браћу своју, те бегати у туђину: «Шта ми помаже» — одговорио је он с негодовањем онима, к |
| нча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?</p> <p>«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе д |
| диже, настави он сасвим благо:</p> <p>„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо |
| Куршид—паша са целим својим ђенералним штабом управлао је овом битком, у намери да Србе сасвим |
| > <p>Конст.{S} Трумић</p> <p>Брзотиском штампарије К. Трумића</p> <p>у Митровици.</p> <p>1879.< |
| /p> <p>Говор је овај дао Милош хиљадама штампати и поделити народу по целој Србији. «Нека» — ре |
| славиле дела српских јунака покупити и штампати.{S} Од њих читава дела створи и нареди да се и |
| е; но заповедите вашим министрима, нека штеде и нек се поврате <pb n="215" /> правилима добре е |
| м општинских старешина за рад давао, не штедећи у томе <pb n="116" /> ни труда па ни самог свог |
| агрешио, доли једино то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити што је више њи |
| и ћемо се стегнути, дужност је наша, да штедњом набавимо јавној благајни порез, који је пре рад |
| јници на бојном пољу после победе сваку штедњу одрицали, викао би им Милош: «Прођите се браћо з |
| држао, да је тај уплив Русије по Србију штетан.{S} Милош је с кроз познавао Русију а тачно је о |
| ог пришаптавања немогу иначе, до за вас штетна бити.»</p> <p>„Од кога?» — запита Милош чудећи с |
| о славна, при неким пословима излази на штету, која је пуна опасности за вас.“ </p> <p>— «Боже |
| е би може бити, сутра морао одустати на штету обштине а на срамоту своју.{S} Све државе на свје |
| ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким <pb n="37" /> даном расла, ип |
| ови чувари и извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор доносио.</p> <p>„Ја вам запов |
| сне, гордећи се на број својих војника, што су им у помоћ дошли.{S} Они су Србе презирали и мес |
| S} Ово није Русија можда с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупи |
| ојници обучен.{S} Знак од белог платна, што је на десном рамену његовом носио, и што је између |
| страхоти ипак су пуни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако разливају.</p> <p>Кара-Ђо |
| , особиту дражест.</p> <p>Ово је народ, што је из унутарности од свију страна дошао, да буде уч |
| ју обрадовао, нису биле јошт те обвезе, што их је он на себе узео био.{S} У исто доба, кад је с |
| о и мирно плачућу гомилу нејачи српске, што је клечала пред његовим ногама иштући благослова; з |
| ед ког је саранила била све своје миле, што их је јошт на овом свету имала.</p> <p>Чувствена же |
| >Дело ово унутрашње организације земље, што ју је Милош предузео да изврши, зајиста је огромно |
| ри.{S} Човек, који знаде за све невоље, што су се код Срба за то време догодиле, могао би помис |
| нио.</p> <p>Жалост је једина та у томе, што је он у оставци својој навео, да рад своје слабости |
| налазила је опет интересе своје у томе, што је сваком приликом могла совјетнике противу кнеза п |
| коше у свој стан.{S} Но при свему томе, што је Милош за скоро помоћ добио, он ипак није могао в |
| селио, певајући из гласа јуначке песме, што је од своје мајке као мало детенце научио.{S} Песме |
| ње народа српског придобити за промене, што јих је он са Турском већ утаначио.</p> <p>Једном го |
| је почео да у дело изводи оне промене, што јих је он у Цариграду са портои удесио.{S} Он се је |
| “</p> <p>Одкуда је дошло ово задахнуће, што је подстакло овако уображење и улило у срце љутоме |
| вима опет придружише се и сви они људи, што су по неколико усташа на своју руку око себе искупи |
| ори се Ура!{S} Ура! — Ови челични људи, што у једном магновењу мало попустише, сад се наново ур |
| духа. „Ти невидиш дакле, да те ти људи, што те окружавају, тек до прве прилике трпе на овоме пр |
| /> Србина читаш, да се за сретна држи, што је данашњи дан доживио, па је зато тако неизказано |
| 9" /> застану.{S} Богати турски шатори, што су јих они истина Бог скупо платили, служе им за кр |
| а је он хотео гадно оно народу одузети, што му је истом благородно дао.</p> <p>Сваки је увидити |
| уго и Турској и Руској благодарни бити, што нису јошт горе шта урадиле...</p> <p>Доказано је за |
| /> <p>«Оно се може само злоупотребити, што коме не припада, како би дакле народ српски оно зло |
| а принуђен бити, њу под затвор ставити, што потпомажући устанак Бугара, <pb n="221" /> она изла |
| његовом величанству у свему попустити, што ће се са општим благом земље слагати.“ —</p> <p>«Кн |
| ја им се даде, очупају све оне користи, што отуда за њих произиђу.{S} Од тог доба наћи ћемо час |
| скоро отворио своје <pb n="130" /> очи, што су до тог доба незнањем затворене биле, те је почео |
| и лаганим ходом упути се колеби једној, што је на крај села лежала.</p> <pb n="24" /> <p>На зна |
| једног стола, над којим је тињао жижак, што је о греди висио и остали простор од колебе осветља |
| </p> <p>За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре на чове |
| ази са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу заменути за барут и олово!»</p> </di |
| ност постојати може, задовољи се с тим, што је ћутећи поклонио се.</p> <p>«Кнеже!» — уређења, к |
| кајишарити сме.</p> <p>Годишњим данком, што га је порти сване године плаћао, ослободио је народ |
| опејски држава, пак да ступи у ред њин, што је најглавније, међу нама нема ни толико вешти људи |
| е народ српски оно злоупотребити могао, што он сам по сили права свога ужива? — Садање уређење |
| скупштини поднео.{S} Мени је врло жао, што вам сад тај извештај показати не могу, који сам ја |
| т своју према Русији?{S} Он није марио, што ће посланик по тим речима и његове унутарње осећаје |
| и, да се је до војводског сана узвисио, што му је неограничено поверење и истиниту љубав у наро |
| раво баш са овлашћењем његовим учињено, што сам ја овамо дошао, да вас запросим за ваше савршен |
| ом, како би најзгодније установили оно, што је најпрече, најнужније и најполезније нашем отечес |
| са тога поља кренула, заклоне они оно, што је остало најдрагоценије иза њих, а та је драгоцено |
| ла.» — Треба бити поштени признати оно, што је један совјетник јавно рекао: „Ништа нас брате ни |
| ији у свему одан био.</p> <p>И ето оно, што је Љубица духом својим и наравном проницавошћу давн |
| м мирно и тихо. «Зашто крадеш жито оно, што сам ја посејао за децу своју?» —</p> <p>«Да зараним |
| 8" /> скупити веће скупштине прво зато, што је превелика суша била, због које ни воде ни сена н |
| ј.{S} Ови људи нису чинили то зло зато, што им се допадало да тако раде, већ што су често занеш |
| - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео изуч |
| ни сена нисмо имали, а друго зато опет, што нисмо ни могли приправни бити са свима пословима, к |
| а Милоша има у себи ту особиту заслугу, што се држи за нов појав говора владарског.{S} Оно није |
| ти сазвата била: „да даде рачун народу, што је као намесник народа радио.» — Тако се учтиво пре |
| Ђорђе је платио главом погрешку своју, што је из земље побегао и невера својој браћи био.{S} В |
| , а леву је наслоњену држао на пиштољу, што му задевен беше за кожним појасом.</p> <pb n="11" / |
| задобили своју независност.{S} Они су, што се признати мора у посланству руском у Цариграду им |
| еља породити, да такова од њих зајишту, што оне можда неби дати могле.{S} Те силе исте гледе са |
| погледајући веселу и дражесну гомилицу, што је неколико стопа од њега <pb n="55" /> удаљена бил |
| ; требало је да Срби сад изкијају грех, што су се двадесет година јуначки борили за повратак из |
| рволоцима, кад ће оружје другова мојих, што су остали дома, без обране остати изложени беснећем |
| ила Србије, имаде право совјета у оном; што се тиче оног узајмног интереса, који је уговорима м |
| орија и пре свега пажњу имајући на оно; што у држави потпомаже уметност, ступао је крепком стоп |
| у кнеза Милоша изазвало, већ једино то; што је допустио да се угојимо, а није дао, да нам се ко |
| ом и часном заносу, хвалу одаду Христу; што им је помогао, те су опет повратили своју изгубљену |
| е судити неоцењива важност поклона тих; што јих је султан свом побунившем се робу даробао...</p |
| воме учинио.{S} Пао је — <pb n="207" /> што није могао рану преболети, да порта совјетницима су |
| вести.{S} Искуство онога <pb n="159" /> што се збива код других народа, поткрепљава ову бригу н |
| би му на руци био и све би одобрио.{S} Што се пак саме Турске тиче, то се напред зна, да би њо |
| ми сад као крштени Турци скрнавимо?{S} Што је заслужио то је и добио!»</p> <p>Једном, седио је |
| еостала — недадоше.{S} А зашто? зато! — што су тражили да га за насљедственог кнеза од Србије, |
| ришћана састојећа се.</p> <p>Чете ове — што је јошт најгоре било, нису добивале никакву плату о |
| ста велике обвезе према Русији имала; а што се признања тиче, ког је Милош сам његовом величанс |
| нехте да оклева и то не из тог разлога што би га у овом случају наравно његово лукавство изнев |
| јесте зајиста много слободнији од онога што га друге европске земље имају, а има и других ствар |
| д у наоколо, у виду амфитеатра тако; да што више људи видити и чути могу, шта се ради и говори. |
| дели и хоће искрено и благородно, и да што је најбоље на видело изађе, било да је од кога му д |
| мамно на шанац српски, без да су Србима што наудити могли.{S} Милош је забранио пре пуцати, док |
| .</p> <p>И зајиста у најжешћим бојевима што су вођени и у најужаснијим биткама, где је крв пото |
| писати није знао.</p> <p>Ово је зајиста што најчудноватије на свету, које кад чују научењаци св |
| оћу из Србије и то пре једног дана, нег што је одлазак његов у званичним новинама оглашен био, |
| н подноси; али ипак држим, да ће од тог што сте ви сами видили и сазнали изображена Јевропа има |
| подказивали су им намере турске, а кад што су им и у помоћ притицали; где који од хајдука нису |
| нике противу кнеза потстрекавати и отуд што за себе очупати.{S} Оне су обе на овом путу удариле |
| се Милош у цркви народу показао.{S} Све што је нужно, већ је у највећој тајности спремљено.{S} |
| и верно испуњавала своје обвезе, и све што је год обећала верно је испунила.{S} Мир и ред уста |
| ружија подлости и лажи.{S} Непоштено је што су уставобранитељи по целој Европи разнели били: «д |
| а топили у радости својој, но ако би се што противно догодило, то су браћа била снуждена до оча |
| допуштамо им, да то чине.{S} Радујем се што сте имали прилику и сами видити, како Турци грозно |
| ли где је живио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака.{S} Он је са својом |
| то је на десном рамену његовом носио, и што је између два прекрштена мача као крст изгледао, го |
| у.{S} Овде су се Срби јуначки владали и што је јошт нечувено, од своје мртве браће правили су з |
| авно његово лукавство изневерило било и што он неби поњао био ону велику важност, коју би из ов |
| S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказао.</p> <p>У својој н |
| вих великих услуга отачаству указаних и што је он за нас добар био.{S} И ми нећемо другог осим |
| вјетници немогу бити с бачени, док неби што погрешили противу закона земље, или високе порте» — |
| оје се недаду овде описати.{S} Ови људи што ево жедне за бојем, то су њихова деца, њихови мужев |
| Турчин бољи показао за Србина, него ли што су сами Срби за себе, пристану на превод цариградск |
| мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се тиче власти владарске, за ту искрено казати мора |
| трасним жељама својима, и оно су радили што радити нису морали.{S} Русија имала је без <pb n="1 |
| ледати могао, те кад је видео да су они што супрот воље његове закључили, он је искупљао момке |
| као гробна тишина предходи свакој бури што наскоро долази, кад народ намисли светити се силеџи |
| ским простаком.{S} Сад му поче замерати што га види тако вештог и способног и преко свег тог см |
| тедио људе, који му не могоше опростити што је више њих.</p> <p>Милош који је окружен народом с |
| предлозима претстану.</p> <p>«Допустити што?» одговори Милош «допустити сваком захтеву партаје |
| заставу искупе.{S} Жене, деца и старци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше |
| , час су услугу своју нудили којем паши што се од султана одметнуо, час су опет пристајали и са |
| илошево пророчество се испунило.{S} Тек што је свитати почело, турска војска халакајући удари о |
| ана уведен по постојећим обредима и тек што су све обичне церемоније прешле, Махмуд сад развије |
| одговори Милош лукаво „ја незнам да сам што таково урадио, за које видим да сам оптужен!{S} Мож |
| еним саветима.»</p> <p>„Е то је са свим што друго» — уздане Милош. — Кад је тако, а оно султан |
| чем и народ у Србији имаде значаја, као што је то Милош дипломату једном рекао, а дворац слобод |
| аборавила, да има јошт једног сина, као што она за њега говораше:{S} Чувара престола оца свога! |
| јући да у земљу српску доћи неможе, као што су наметнути сами собом намесници решили, док га не |
| дина, докле су се овако установиле, као што ји сад видимо, а установљавају се и дан данашњи; не |
| хотели би да то тако и даље остане, као што је и код њихових старих било; но Милош се није на т |
| ле мешају у нутарња дела кнежевине, као што то ни Милош допуштао није.{S} Он је био одвећ задов |
| те да за добро своје Србије радите, као што вам је и дужност, а ви не потписујте; но заповедите |
| али, да народ у Србији нешто значи, као што је то Милош једном приликом министру руском Рикману |
| вде другом учињене био је неумолим, као што то показује сљедећи случај:</p> <p>Једне пријатне в |
| исто страшним у кошкању политичном, као што је био и на бојном пољу.</p> <p>Од како је приспео |
| и сама дужност владарска исто тако, као што то опредјељује и дужност народа; и то је све.{S} Ми |
| држати устав овај свето и нерушимо, као што држимо свето Еванђелије и да нећемо ни од једне чер |
| асом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што <pb n="53" /> сам разабрао — те нехтедосте оштетити |
| се тако плашио њи у своме пашалуку, као што је од њи презао и сам султан у Цариграду.</p> <p>По |
| терет за једног сиротог незналицу, као што сам ја!» — одговори Милош у понизности — «зато сам |
| ом Русијом.</p> <p>На Милошеву реч, као што смо видици, народ је српски противу Турака листом у |
| руководили државним дјелима онако; као што се руководе европејске државе.{S} Све ово закоснило |
| јемо како најбоље знамо и можемо, а као што видим направила се вика за ништа!»</p> <p>Преставим |
| човек него претераном опрезношћу па као што сам се божјом помоћу жив и здрав повратио из стана |
| врати Милоша јединог јоште, који је као што је она јавно рекла, кадар био да поврати земљи свој |
| ова јадна политичка жртва, која се као што је опште познато, једног јутра попела на књажевски |
| еткама и намерама непријатељским, и као што се мислити даје, овима је она на путу била. -</p> < |
| са неколико тек хиљада простих људи као што је и сам био, за пуних петнајст година ратовао је п |
| разновање.{S} Јошт пре месец дана, него што је ова скупштина обдржавана, сва су се оближња мест |
| ови неучинише то из уверења свог, него што беху машина туђом руком вођена.{S} Милош је пао не |
| све редове њихова устанка, пређе, него што изађемо на крваво бојиште, где ће нам памет стати, |
| путимо у Србију новорођену, пређе, него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођ |
| по народ свршила.</p> <p>Но пређе, него што са побуњеним Србима прођемо кроз све редове њихова |
| земљи брзо увело.</p> <p>Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређе, него што реч |
| аконе и установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, морало једним к |
| еме...{S} Треба кућу иззидати пре, него што се сруши, да неби под њеним развалинама пропали.“</ |
| призор за мење времена се је збио, него што је овде испричан; који <pb n="211" /> год је познав |
| је законе и обичаје српске крњио, него што их је од преких промена бранио.</p> <p>Жалост је је |
| а нема.</p> <pb n="83" /> <p>Пређе него што се, војска српска са тога поља кренула, заклоне они |
| исећи, подужно се је напротив даље него што је ико и мислити могао.{S} Овим дугим пожртвовањем |
| воје размишљати, рекну му ови, пре него што бих наново оружје <pb n="201" /> противу нас узела; |
| ави шешир са широким ободом, и пре него што је са прага кућевног унутра корачио, гледао је оштр |
| превласт тужити се; но да је Милош хтео што противу њих чинити, народ би му на руци био и све б |
| ву управе земаљске можда је и основ био што су Милошу много шта неправо пребацивали.{S} Може би |
| осим једноме Милошу.{S} Он није црвенио што је отишао из наше средине, он знаде да народ није н |
| ући сам свој господар, изгубио би и оно што сад има.{S} Ја сам то добро размислио!{S} Треба ту |
| снажан, да може признати и изнети и оно што није, онда треба имати бар толико искрености и одва |
| ма.{S} Свака кућа понела собом само оно што је понети могла, стада са млади пастири ишла су пре |
| ад ништа не добије.{S} А то је опет оно што се и догодило и што је Милош већ у напред предсказа |
| биљним гласом, „одавде се мора ићи и то што брже, Турци за нама већ иду, а ја сам се Богу закле |
| сплеткарењем својих великаша, а не зато што је народу свом невера био, већ за велике труде и за |
| м руком вођена.{S} Милош је пао не зато што је законе и обичаје српске крњио, него што их је од |
| с тога чинила, што је волела Србе, већ што је под видом потпоре подупирала <pb n="177" /> испо |
| о, што им се допадало да тако раде, већ што су често занешени били страсним жељама својима, и о |
| е њихове пристајала, да се не меша ни у што, и ови који су јој пређе претили, нису се сад смели |
| ати падајући на колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.</p> <p>«Ја сам браћо, — ја твој |
| За <pb n="7" /> Србију, ову малу земљу што је у земљопису једва са малом тачком означена била, |
| овори ни с ким ни речи.{S} Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одго |
| док се недокаже код високе порте, да су што погрешили.» — Те кад се у томе неспоразумљење догог |
| удијенцији код султана, без да му је ту што важно саопштавано било.{S} Време је пролазило одвећ |
| и прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једног од наших мрских господара |
| народу свом сагрешио, доли једино то: «што је сувише штедио људе, који му не могоше опростити |
| поткрепљава ову бригу нашу.» —</p> <p>«Што се мене тиче, нека буде како Бог хоће, али што се т |
| илош и у позније доба имао много својих штоваоца и приврженика у Цариграду.</p> <p>Махмуд био ј |
| образ и себи и својима.{S} Једне су из шума, где су у заклону биле, носиле у <pb n="84" /> лог |
| са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пришапнула му сјајни санак будућности, проказа |
| ретао је од неког доба стољетне растове Шумадије, пробијајући љуто сва српска срца.{S} И сами с |
| ача.{S} Општи устанак, који се до сад у Шумадији у повоју налазио и Кара-Ђорђем отпочет, — сал |
| двоје по налогу Милошевом одведу горе у Шумадију и предаду их браћи ајдуцима, да их чувају, док |
| ји се је разлегавао по граду, равница и шумама, објављивао је свима и свакоме; да је народни пр |
| еђу собом братски да граде.{S} И сеоске шуме и гора досадашњи алија да остану у напредак обштен |
| годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме и алије по својој потреби, кад разсуди, да му одса |
| ара.{S} Оптужени бегао је у стародревне шуме, где је налазио своју потпуну слободу, пошто се је |
| а у исто доба излети и српска коњица из шуме и удари у бок турске војске, која се овим ненадним |
| шака, хорило се кроз неколико дана кроз шуме, горе и равнице српске.</p> <p>Милош није хотео да |
| рци што нису за оружје, нека иду одма у шуме код браће наше ајдука.{S} Они се примише да их ран |
| нити Срби, међу којима је био и Милошев шура Јован.</p> <p>Погибијом овом поплаше се Срби и наг |
| то тресне о земљу свој избачени пиштољ, шчепа други и повиче узплаирен на жену своју.</p> <p>«П |
| vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc |
| iminal"> <head>САДРЖАЈ.</head> <p>I.{S} Kара-Ђорђе...{S}3</p> <p>II.{S} Јаничари...{S}10</p> <p |
| <?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec |
| једно у земљи вечита заточења!„ —</p> </quote> <p>Милош повери јединца свога Мијајла својој хра |
| >Супруга његова пише му ово писмо:</p> <quote> <p>Милоше!</p> <p>«Кроз сузе, које падају на гро |